ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА

За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11) 2012 069:06.078(497.11) 2012 оригиналан научни рад ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА Са же так: Ве ли ка по се ће ност му зе ја то ком Но ћи му зе ја на супрот ма лом ин те ре со ва њу за про гра ме ових уста но ва оста лим да ни ма, по слу жи ла је као по вод за ис пи ти ва ње мо гућ но сти и препре ка да фе сти вал ска пу бли ка по ста не ре дов на му зеј ска пу бли ка и по ред спе ци фич но сти фе сти ва ла у по ре ђе њу са ре дов ним функци о ни са њем му зе ја. За сту пље ност оних ко ји му зе је по се ћу ју са мо то ком те јед не но ћи у го ди ни као и оних ко ји их по се ћу ју и оста лим да ни ма пру жи ла је при ли ку за ком па ра тив но ис пи ти ва ње њи хо вих ста во ва о по се ћи ва њу му зе ја, су бјек тив них нор ми, опа же них препре ка и на ме ра да че шће по се ћу ју му зе је у бу дућ но сти (N=1480). Ре зул та ти по ка зу ју да се му зе ји пре те жно опа жа ју као дру штвено ко ри сни еду ка тив ни цен три, чи је се глав не сла бо сти огле да ју у ими џу ста тич них и до сад них уста но ва. Ипак, у фе сти вал ској но ћи, зна ча јан про це нат по се ти ла ца му зе ја ис ка зу је на ме ру да музе је по се ћу је че шће у бу дућ но сти. За што се те на ме ре не ре а ли зу ју и ка кве су мо гућ но сти да се то про ме ни ди ску то ва но је у окви ру те о ри је пла ни ра ног по на ша ња и с об зи ром на ра ни ја ис тра жи вања о кул тур ној по тро шњи. 445

Кључ не ре чи: му зе ји, пу бли ка, кул тур на по тро шња, те о ри ја пла ни ра ног по на ша ња Увод 1 Ис тра жи ва ња му зеј ске пу бли ке по ка зу ју да су до ми нант ни мо ти ви за по се ћи ва ње му зе ја обра зов но ис ку ство и про шири ва ње зна ња, али се све че шће као раз ло зи на во де и рас тере ће ње од сва ко днев них оба ве за, опу шта ње, ин спи ра ци ја 2. Пре и спи ти ва ње уло ге му зе ја кре ће се упра во у том сме ру иа ко се не оспо ра ва њи хов еду ка тив ни зна чај, све ви ше се пре по зна је њи хо ва уло га у струк ту ри са њу сло бод ног вре ме на по тен ци јал них по се ти ла ца 3. Исто вре ме но, ис тражи ва ња бе ле же ам би ва лен тан од нос са мих му зе ја (од но сно за по сле них у му зе ји ма) пре ма ова ко схва ће ној уло зи и још увек до ми нант ну скло ност да се му зе ји по зи ци о ни ра ју у доме ну фор мал не и не фор мал не еду ка ци је, од но сно не ко га ко се ста ра о кул ту ри, одр жа ва нај бо љи део ци ви ли зо ва ног друштва и уз ди же гра ђа не 4. Ис тра жи ва ња о кул тур ној по тро шњи у Ср би ји по ка зују да 64% оп ште по пу ла ци је уоп ште не по се ћу је до ма ће музе је; 27.6% екс пли цит но се из ја шња ва да не во ли да посећује умет нич ке га ле ри је и му зе је, док 31.7% не ма став 5. У студент ској по пу ла ци ји, 41.1% ни ка да не од ла зи у му зе 1 Ис тра жи ва ње је ре а ли зи ва но у окви ру про јек та За во да за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка: Ноћ му зе ја као дру штве ни и кул ту ро ло шки фе номен у Ср би ји, 2012. 2 Мар ти но вић, Д. (2010) Му зеј ска пу бли ка у Ср би ји, Бе о град: За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка; Mok htar, M. F. and Ka sim, A. (2011) Moti va ti ons for vi si ting and not vi si ting mu se ums among young adults: A ca se study on UUM stu dents, ICOM; Kelly, L. De ve lo ping a mo del of mu se um vi si ting, Pa per pre sen ted at Mu se ums Au stra lia An nual Con fe ren ce, Can berra 2001, pre u ze to 20.09.2012. http://au di en ce-re se arch.wi ki spa ces.co m/fi le/ vi ew/wh yvi sit_pa per.pd f. 3 Bur ton, C., Lo u vi e re, J. and Young, L. (2009) Re ta i ning the vi si tor, en hancing the ex pe ri en ce: Iden tifying at tri bu tes of cho i ce in re pe at mu se um vi sita tion, In ter na ti o nal Jo ur nal of Non pro fit and Vo lun tary Sec tor Mar ke ting 14, 21 34; Hood, M. (1983) Staying Away: Why Pe o ple Cho o se Not to Vi sit Mu se ums, Mu se um News 61, 150 157; Kelly, L. нав. де ло; Mor ris Hargre a ves Mcintyre Te am. (2006) Au di en ce know led ge di gest: Why pe o ple visit mu se ums and gal le ri es, and what can be do ne to at tract them, pre u ze to 13.03.2013: http://we bar chi ve.na ti o na lar chi ves.go v.uk /20120215211132/rese arch.ml a.go v.uk /evi den ce/do cu ments/au di en ce%20know led ge%20di gest. pd f 4 Hein, H. S. (2000) The Mu se um in Tran si tion: A Phi lo sop hi cal Pe r spec ti ve, Was hing ton: Smith so nian In sti tu tion Press. 5 Цве ти ча нин, П. и Ми лан ков, М. (2011) Кул тур не прак се гра ђа на Ср би је, Бе о град: За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка 446

је, 42.5% то чи ни рет ко 6. Слич на си ту а ци ја је у по пула цији средњо шко ла ца: 42.4% ни ка да не од ла зи у му зе је и још 43.4% од ла зи рет ко 7. Ова ква сли ка не раз ли ку је се зна чајно од оне у дру гим зе мља ма, у ко ји ма се по ка за ло да ве лики део оп ште по пу ла ци је јед но став но не иде у му зе је, би ра дру га чи је ак тив но сти у сло бод но вре ме или чак сма тра да у му зе ји ма не ма ни шта по себ но да се ви ди и да су у прин ципу до сад ни 8. То је у су прот но сти са схва та њем уло ге му зе ја, ко ја под ра зу ме ва дру штве но од го во р ну ко му ни ка ци ју, по нуду на у ке и обра зо ва ња, али и за ба ве и то не за ели ту (би ло у еко ном ском, по ли тич ком или обра зов ном сми слу), не го за ве ћи ну љу ди 9. Овај про блем не скла да из ме ђу за ми шљене (или мо гу ће) уло ге му зе ја и ње го ве ре ал но сти у по гле ду по се ће но сти и пу бли ке, отва ра пи та ње мо гућ но сти по ве ћава ња бро ја по се ти ла ца, од но сно пре тва ра ња не-пу бли ке или по тен ци јал не пу бли ке у пу бли ку 10. Са свим дру га чи ја сли ка то ком јед но ве чер ње ма ни фе ста ције Ноћ му зе ја у од но су на му зеј ску сва ко дне ви цу пру жа мо гућ ност ком па ра тив не ана ли зе функ ци о ни са ња му зе ја током фе сти ва ла и оста лим да ни ма, уз ува жа ва ње објек тив них раз ли ка у при ро ди по ја ва: фе сти вал на спрам уста но ва кул ту ре. Те раз ли ке од но се се на: а. мар ке тин шки при ступ (као јед не од ја чих стра на ма ни фе ста ци је, ко ја је по ста ла сво је вр сни бренд, а нај сла би јих стра на му зеј ских уста нова); б. број про гра ма (ви ше де се ти на ло ка ци ја и још ви ше про гра ма за јед ну кар ту то ком ма ни фе ста ци је на су прот поје ди нач ним про гра ми ма у му зе ји ма); в. кон цепт (му зеј ски и не му зеј ски про гра ми на су прот углав ном са мо му зеј ским про гра ми ма); г. до ступ ност (са мо јед не ве че ри го ди шње насу прот то ком це ле го ди не). По ред објек тив них, по сто је и раз ли ке у мо ти ва ци ји по се ти ла ца. На су прот по ме ну тим разло зи ма за по се ћи ва ње му зе ја, у јед ном ис тра жи ва њу фе стивал ске пу бли ке од шест нај че шћих раз ло га за по се ћи ва ње 6 Мр ђа, С. (2011a) Кул тур ни жи вот и по тре бе сту де на та у Ср би ји, Бе о град: За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка 7 Мр ђа, С. (2011b) Кул тур ни жи вот и по тре бе уче ни ка сред њих шко ла у Ср би ји, Бе о град: За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка 8 Hood, M. nav. de lo; Waltl, C. (2006) Mu se ums for vi si tors: Au di en ce de ve lopment A cru cial ro le for suc cessful mu se um ma na ge ment stra te gi es, Con feren ce pa per, IN TER COM, pre u ze to 25.09.2012: http://www.in ter com.mu seum/do cu ments/1-4waltl.pdf 9 Шо ла, Т. (2002) Мар ке тинг у му зе ји ма, Бе о град: Клио 10 Упо тре ба тер ми на не-пу бли ка ве зу је се за Фран си са Жан со на, ко ји је, пре све га, про у ча вао по зо ри шну пу бли ку и на пра вио по де лу на публи ку, мо гу ћу пу бли ку и не пу бли ку (Je an son, F. (1970) in: Мај сторо вић, С. (1997) Кул ту ра и де мо кра ти ја, Бе о град: Про све та; ви де ти и: Не ма њић, М. (1991) Филм ска и по зо ри шна пу бли ка у Бе о гра ду, Бе о град: За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка 447

фе сти ва ла три су се од но си ла на не ки вид со ци јал не ин терак ци је: дру же ње са по зна том гру пом љу ди, екс тер на ин терак ци ја, по ро дич но оку пља ње (оста ли фак то ри су: кул тур но ис тра жи ва ње, но ви на, од мор и еска пи зам, што је бли ско разло зи ма за по се ћи ва ње му зе ја) 11. Уз на ве де не раз ли ке, тре ба ре ћи да су ис тра жи ва ња му зеј ске пу бли ке ука за ла на то да ве ће ин те ре со ва ње вла да за спе ци јал не до га ђа је и из ло жбе не го за стал ну по став ку, што се сма тра ва жним за стра те шко пла ни ра ње у том сми слу да му зе ји мо ра ју да при ре ђу ју овакве вр сте про гра ма као до да так стал ним по став ка ма, ина че не ће при ву ћи пун по тен ци јал пу бли ке 12. Пред мет ис тра жи ва ња Спе ци фич ност пред ме та на шег ис тра жи ва ња, у кон тек сту ис тра жи ва ња фе сти вал ске пу бли ке, од но си се на то што овај фе сти вал под ра зу ме ва ин те ре со ва ње за про гра ме устано ва ко је се ина че сла бо по се ћу ју. То отва ра пи та ње да ли се мо же оче ки ва ти да по се ти о ци ове ма ни фе ста ци је, схва ће ни као по тен ци јал на му зеј ска пу бли ка 13, под од ре ђе ним околно сти ма по ста ну ре дов на му зеј ска пу бли ка? У по ку ша ју да до при не се мо ја сни јем са гле да ва њу овог пробле ма осло ни ли смо се на основ не иде је те о ри је пла ни ра ног по на ша ња (енг. The ory of Plan ned Be ha vi or 14 ). Ова те о ри ја пред ста вља про ши ре ну вер зи ју те о ри је ра зло жне ак ци је (енг. The ory of Re a so ned Ac tion 15 ) и тре нут но је ем пи ријски на уј те ме ље ни ја те о ри ја о од но су ста во ва и по на ша ња 16. Основ на прет по став ка те о ри је ра зло жне ак ци је (ТРА) је да је по на ша ње де тер ми ни са но на ме ром, а на ме ра ста во ви ма (ева лу а ци ја из во ђе ња по на ша ња) и су бјек тив ним нор ма ма 11 Cromp ton, J. L. & McKay, S. L. (1997) Mo ti ves of vi si tors at ten ding fe sti val events, An nals of To u rism Re se arch 2, p. 425 439. 12 Мар ти но вић Д. нав. де ло; Waltl, C. нав. де ло. 13 По што су ода бра ли да по ред мно го број них не му зеј ских ло ка ци ја по се те баш му зе је то ком фе сти вал ске но ћи, мо гу се раз ли ко ва ти од оних ко ји не по се ћу ју му зе је ни то ком ма ни фе ста ци је ни оста лим да ни ма. 14 Aj zen, I. From in ten ti ons to ac ti ons: A the ory of plan ned be ha vi or, in: Ku hi and Bec kmann, J. (1985), Ac tion.con trol: From cog ni tion to be ha vi or, He idel berg: Sprin ger, p. 11 39. 15 Aj zen, I. and Fis hbein, M. (1980) Pre dic tion of Goal-Di rec ted Be ha vi or: Atti tu des, In ten ti ons, and Per ce i ved Be ha vi o ral Con trol, Jo ur nal of Ex pe ri menlal So cial Psycho logy 22, 453 474; Fis hbein, M. & Aj zen, I. (1975) Be li ef, At tit ti de, In ten tion and Be ha vi or: An In tro duc tion to The ory and Re se arch, Re a ding, MA: Ad di son-we sley. 16 Aj zen, I. (2011) The the ory of plan ned be ha vi o ur: re ac ti ons and re flec ti ons. Psycho logy & He alth, 26, p. 1113 1127; Fis hbein, M. & Aj zen, I. The in fluen ce of at ti tu des on be ha vi or, in: Johnson, B. T. and Zan na, M. P. (2005), The hand bo ok of at ti tu des, Mah wah, NJ: Erl ba um, p. 173-221. 448

(пер цеп ци ја то га да ли су зна чај ни дру ги на кло ње ни то ме да се по је ди нац ан га жу је у том по на ша њу). На ме ра мо же бити де тер ми ни са на би ло ста вом, би ло су бјек тив ном нор мом, би ло и јед ним и дру гим. Став и су бјек тив на нор ма схва ће ни су као да има ју соп стве не ба зич не пси хич ке де тер ми нан те. Пре ма ТРА, фак то ри ван мо де ла, као што су осо би не лично сти или зна ње о по на ша њу, не ће има ти ути цај из ван већ об у хва ће них еле ме на та ин ди ви ду ал не раз ли ке ће се ма нифе сто ва ти кроз раз ли ке у ве ро ва њи ма и ева лу а ци ја ма ве рова ња, кроз нор ма тив на ве ро ва ња и оста ле еле мен те мо де ла. Теоријa пла ни ра ног по на ша ња (ТПП) ово ме до да је опа же ну кон тро лу, као пре дик тор и по на ша ња и на ме ре. Кад по наша ње ни је са свим под вољ ном кон тро лом, као нпр. кад је из во ђе ње огра ни че но фак то ри ма ко ји укљу чу ју не до ста так мо гућ но сти, ве шти на или за ви си од са рад ње са дру ги ма, пер цеп ци ја сте пе на кон тро ле ко ју по је ди нац има над изво ђе њем не ког по на ша ња по ста је зна чај на за об ја шње ње и пре дик ци ју на ме ра и по на ша ња. Да би љу ди из ве ли по наша ње, они мо ра ју осе ћа ти да мо гу да га из ве ду; мо ра ју да осе ћа ју да има ју мо гућ ност и нео п ход не ве шти не да из ве ду по на ша ње. Ај зен су ге ри ше да по вољ на на ме ра да се из ве де по на ша ње не ће би ти фор ми ра на, ако по је ди нац осе ћа не доста так кон тро ле над из во ђе њем без об зи ра на по во љан став и су бјек тив ну нор му. Пер ци пи ра на кон тро ла се схва та као да има мо ти ва ци о ни ефе кат на на ме ру, ко ји је не за ви сан од ста ва и су бјек тив не нор ме. Ај зен та ко ђе су ге ри ше да је перцеп ци ја кон тро ле за сно ва на на прет ход ном ис ку ству с пона ша њем 17. Да кле, обе те о ри је (ТРА и ТПП) су до ми нант но ког ни тив не и под ра зу ме ва ју да је по на ша ње ве ћи ном ре зул тат ра ци онал них пси хич ких про це са. Сма тра се да кон структ опа жене кон тро ле ко ји по сту ли ра ТПП има до дат ни зна чај, бу ду ћи да узи ма у об зир сте пен у ко ме је раз ма тра но по на ша ње под вољ ном кон тро лом. У том сми слу, ТРА је ко ри сни ја за разу ме ва ње по на ша ња ко је је ви ше под вољ ном кон тро лом, а ТПП за раз у ме ва ње ма ње вољ ног по на ша ња 18. Ај зен је ра није де мон стри рао при ме ну ТПП у до ме ну ак тив но сти у слобод но вре ме 19. Ми ће мо се осло ни ти на основ не по став ке ТПП, а по се ћи ва ње му зе ја тре ти ра ће мо као об лик кул тур не по тро шње у сло бод ном вре ме ну. 17 Aj zen, I. in: Ku hi and J. Bec kmann, нав. де ло. 18 Ar mi ta ge, C. J. and Con ner, M. (2001) Ef fi cacy of the The ory of Plan ned Be ha vi o ur: A me ta-analytic re vi ew, Bri tish Jo ur nal of So cial Psycho logy 40, p. 471 499. 19 Aj zen, I. and Dri ver, D. L. (1992) Ap pli ca tion of the The ory of Plan ned Beha vi or to Le i su re Cho i ce, Jo ur nal of Le i su re Re se arch 3, p. 207 224. 449

Ма сов не по се те му зе ји ма то ком ма ни фе ста ци је Ноћ музе ја пред ста вља ју при ли ку да се ис пи та ју ре ле вант на обележ ја по се ти ла ца ових уста но ва то ком фе сти вал ске ноћи, у скла ду са по став ка ма ТПП, а ови по да ци мо гли би да ука жу на мо гућ но сти пре ра ста ња ове по пу ла ци је у ре дов ну му зеј ску пу бли ку, од но сно на глав не пре пре ке да (они ко ји то већ ни су) по ста ну ре дов на му зеј ска пу бли ка. По ла зе ћи од прет по став ке да ме ђу по се ти о ци ма му зе ја то ком ма ни феста ци је има и оних ко ји му зе је по се ћу ју и оста лим да ни ма, као и оних ко ји до ла зе са мо те но ћи, у ис тра жи ва њу смо поре ди ли ове ка те го ри је му зеј ских по се ти ла ца ка ко би смо дефи ни са ли њи хо ве слич но сти и раз ли ке. На овај на чин, ставо ве, су бјек тив не нор ме и опа же ну кон тро лу, с јед не стра не, по ве за ли смо са на ме ра ма за бу дућ ност, као што то претпо ста вља ТПП, а, с дру ге стра не, по ве за ли смо их са претход ним по на ша њем. Иа ко ау то ри те о ри је ни су ини ци јал но укљу чи ли прет ход но по на ша ње у мо дел, ње го ве ем пи риј ске про ве ре по ка за ле су да про шло по на ша ње мо же би ти ва жан пре дик тор на ме ре или бу ду ћег по на ша ња 20. Про це ни ли смо да у на шем ис тра жи ва њу, уз пра ће ње на ме ре у од но су на оста ле еле мен те мо де ла, тре ба пра ти ти и раз ли ке ме ђу посе ти о ци ма с об зи ром на по на ша ње у прет ход ном пе ри о ду и то из ви ше раз ло га. Ди рект но пи та ње о на ме ри да се музе ји че шће по се ћу ју на кон ма ни фе ста ци је, осим што прово ци ра со ци јал ну по жељ ност, мо же одр жа ва ти и тре нут ни до жи вљај фе сти вал ске ат мос фе ре. По се ти о ци му зе ја у фести вал ској но ћи мо гу за и ста би ти убе ђе ни да ће у бу дућ ности че шће по се ћи ва ти му зе је, али на кон то га, ка да се по ве ћа дис тан ца у од но су на ис пи ти ва ну по ја ву, на ме ра мо же ослаби ти. По ред то га, иа ко се ве ли ка по се ће ност му зе ја то ком фе сти вал ске но ћи бе ле жи го ди на ма уна зад, про це на ку сто са је да на кон те но ћи не ма зна чај ног по ве ћа ња по се ће но сти 21. Из тих раз ло га, иа ко ће мо пра ти ти ве зу на ме ре са ин ди като ри ма ста ва о му зе ји ма, као и са су бјек тив ним нор ма ма и опа же ном кон тро лом, по ве зи ва ће мо исти сет пре дик то ра и са прет ход ним по на ша њем (на ви ка ма по се ћи ва ња му зе ја ван ма ни фе ста ци је). 20 Abra ham, C. and She e ran, P. (2003) Im pli ca ti ons of goal the o ri es for the the o ri es of re a so ned ac tion and plan ned be ha vi or, Jo ur nal Cur rent Psychology 22, 264 280; Qu el let te, J. A. & Wo od,w. (1998) Ha bit and in ten tion in everyday li fe: The mul ti ple pro ces ses by which past be ha vi or pre dicts fu tu re be ha vi or, Psycho lo gi cal Bul le tin 124, 54 74; Smith, J. R., Te rry, D. J., Manstead, A. S., Lo u is, W. R., Kot ter man, D. and Wolfs, J. (2008) The at ti tu de be ha vi or re la ti on ship in con su mer con duct: The ro le of norms, past be ha vi or, and self-iden tity. The Jo ur nal of So cial Psycho logy 148. p. 311 334. 21 Ма р ти но вић, Д. и Јо кић, Б. (2012) Ноћ му зе ја као кул ту ро ло шки и друштве ни фе но мен у Ср би ји, Бе о град: За вод за про у ча ва ње културнoг развит ка. 450

Ци ље ви ис тра жи ва ња Оп шти циљ ис тра жи ва ња био је са гле да ва ње слич но сти и раз ли ка из ме ђу раз ли чи тих ка те го ри ја по се ти ла ца му зе ја то ком Но ћи му зе ја с об зи ром на на ви ке по се ћи ва ња му зеја у прет ход ном пе ри о ду и на ме ре да се му зе ји по се ћу ју чешће, што је тре ба ло да нам ука же на пре пре ке и мо гућ но сти да, они ко ји то већ ни су, по ста ну ре дов на му зеј ска пу бли кa. У скла ду са основ ним по став ка ма те о ри је пла ни ра ног по наша ња 22, про ве ра ва ли смо да ли су лич ни ста во ви, опа же ни ста во ви око ли не и про це на из во дљи во сти по се та му зе ји ма до бри пре дик то ри на ме ре за че шћим по се ћи ва њем му зе ја у бу дућ но сти, од но сно ре ги стр о ва ног по на ша ња у прет ход ној го ди ни. Спе ци фич ни ци ље ви су: 1. утвр ђи ва ње де мо граф ских обе леж ја по се ти ла ца му зе ја то ком Но ћи му зе ја ; 2. ме ре ње раз ли ке у про це ни ат мос фе ре у му зе ји ма то ком ма ни фе ста ци је и ат мос фе ре у истим уста но ва ма оста лим да ни ма, ка ко би смо ди рект но по ре ди ли раз ли ку до жи вља ја две ју по ја ва; 3. утвр ђи ва ње на ви ка по се ћи ва ња му зе ја пре ма ни фе ста ције; 4. иден ти фи ко ва ње на ме ре да се му зе ји че шће по се ћу ју након ма ни фе ста ци је; 5. ис пи ти ва ње ста во ва о по се ћи ва њу му зе ја; 6. ис пи ти ва ње су бјек тив них нор ми о по се ћи ва њу му зе ја; 7. ис пи ти ва ње опа же них пре пре ка за че шће по се ћи ва ње музеја; 8. ис пи ти ва ње опа же не кон тро ле над бу ду ћим по на ша њем у по гле ду че шћег по се ћи ва ња му зе ја; 9. ис пи ти ва ње од но са ста во ва, су бјек тив них нор ми и опа жене кон тро ле пре ма: а. на ме ри и б. по на ша њу у прет ход ном пе ри о ду. Ва ри ја бле и њи хо ва опе ра ци о на ли за ци ја 1. Де мо граф ске ва ри ја бле: 1.1 Пол; 1.2 Ста рост; 22 Aj zen, I. in: Ku hi and Bec kmann, J. нав. де ло. 451

1.3 Сте пен струч не спре ме; 1.4 Рад ни ста тус (ка те го ри је: уче ник, сту дент, за по слен, неза по слен, пен зи о нер); 1.5 Ре ги он (ка те го ри је: Град Бе о град, Вој во ди на, Шу ма ди ја и За пад на Ср би ја, Ју жна и Ис точ на Ср би ја). 2. Про це на ат мос фе ре у му зе ји ма то ком ма ни фе ста ци је у по ре ђе њу с ат мос фе ром у овим уста но ва ма оста лим да ни ма. 3. Прет ход но ис ку ство, од но сно на ви ке по се ћи ва ња му зе ја у прет ход них го ди ну да на (да ли су то ком прет ход них го дину да на, не ра чу на ју ћи Ноћ му зе ја, по се ти ли не ки му зеј у Ср би ји; ако је су, ко ли ко пу та) 4. На ме ра за бу ду ће по на ша ње: да ли ће на кон ма ни фе стаци је че шће по се ћи ва ти му зе је у Ср би ји (пе то сте пе на ска ла Ли кер то вог ти па, са по ло ви ма: си гур но да и си гур но не). 5. Став пре ма по се ћи ва њу му зе ја. Пре ма ТПП, уо би ча је но је да се ис пи ту је став пре ма по на ша њу, што смо ми до пу нили ста во ви ма пре ма му зе ји ма и ста во ви ма пре ма ре дов ној му зеј ској пу бли ци. Ова кво ре ше ње је ре зул тат про це не да ће про це на зна ча ја по се ћи ва ња му зе ја би ти за си ће на со цијал ном по жељ но шћу и по ред то га што смо на сто ја ли то да ума њи мо по ве зи ва њем му зеј ске по се те са ал тер на тив ним на чи ни ма са зна ња пу тем ме ди ја: 5.1 Про це на зна ча ја по се ћи ва ња му зе ја (по ну ђе ни од го во ри: а) при лич но је бит но, не ма за ме не за са зна ња и до жи вља је у му зе ју; б) бит но је, али мо же да се за ме ни ин фор ма ци ја ма из ме ди ја (ТВ, ин тер нет ); ц) ни је мно го бит но, све то мо же да се са зна и до жи ви пу тем ме ди ја (ТВ, ин тер нет ); са држа ји ко је ну де му зе ји при лич но су не бит ни); 5.2 Ста во ви о му зе ји ма: про це на ти пич ног му зе ја у Ср бији на ска ла ма се ман тич ког ди фе рен ци ја ла са де вет па ро ва атри бу та (до сад ни за бав ни, ста тич ни ди на мич ни, инова тив ни за ста ре ли, обра зов ни нео бра зов ни, при влач ни од бој ни, хлад ни то пли, при сту пач ни не при сту пач ни, ко ри сни бес ко ри сни, бли ски да ле ки) 23 ; 5.3 Ста во ви о ре дов ним по се ти о ци ма му зе ја у Ср би ји: проце на на ска ла ма се ман тич ког ди фе рен ци ја ла са де вет па рова атри бу та (ушто гље ни опу ште ни, струч ња ци ла и ци, 23 Па ро ви атри бу та утвр ђе ни су пре те сти ра њем, а за сно ва ни су на ре зулта ти ма ра ни јих ис тра жи ва ња, ко ја су по ка за ла да ши ра јав ност опа жа му зе је као ста тич не и до сад не, са на гла ше ном еду ка тив ном функ ци јом (Hood, M. нав. де ло; Mok htar, M. F. and Ka sim, A. нав. де ло; Waltl, C. нав. де ло) 452

до сад ни за ни мљи ви, за не се ња ци ре ал ни, хе до ни сти праг ма тич ни, бес по сле ни мно го ра де, уса мље ни с пу но прија те ља) 24. 6. Пре пре ке да се му зе ји че шће по се ћу ју на кон ма ни фе стаци је опе ра ци о на ли зо ва ли смо пре ко ли сте за ви ше стру ке од го во ре у ко јој смо по ну ди ли низ уну тра шњих и споља шњих раз ло га за не по се ћи ва ње (оба ве зе, не мам вре мена; идем оно ли ко че сто ко ли ко и же лим; ни сам за ин те ре сован/а; ви ше во лим да ра дим не што дру го у сло бод но вре ме; ску пе кар те за мој бу џет; ма њак ин фор ма ци ја о де ша ва њи ма у му зе ји ма; де лу је ми да увек мо гу да одем у му зеј, па ми јед но став но про мак не; не ма но вих про гра ма, све сам ви део/ ла ; не мам с ким да идем). Сте ре о ти пи о му зе ји ма и му зејским по се ти о ци ма мо гу се та ко ђе по сма тра ти као ви до ви пре прека. 7. Опа же на кон тро ла уо би ча је но се опе ра ци о на ли зу је директ ним пи та њем о про це ни лич не кон тро ле над по на шањем 25, што смо про це ни ли да ни је аде кват на ме ра на ме ре да се му зе ји че шће по се ћу ју 26. Сто га смо опа же ну кон тро лу по се ћи ва ња му зе ја опе ра ци о на ли зо ва ли као су му опа же них пре пре ка под ма лом лич ном кон тро лом (ра спон мо гу ћих ско ро ва: од 0 до 6). 8. Су бјек тив не нор ме опе ра ци о на ли зо ва не су пи та њем Какво је ми шље ње о по се ћи ва њу му зе ја ве ћи не за Вас зна чајних љу ди (при ја те љи, по ро ди ца )? са по ну ђе ним од гово ри ма: а) углав ном су не за ин те ре со ва ни, не пра те шта се де ша ва; б) углав ном не га тив но (ми сле да је то гу бље ње време на, бес ко ри сно и др.); ц) углав ном по зи тив но, али не иду (или рет ко иду) у му зе је; д) углав ном по зи тив но и по се ћу ју му зе је; е) ни сам си гу ран/а. Узо рак Ис тра жи ва ње је ре а ли зо ва но то ком ма ни фе ста ци је Ноћ му зе ја 2012. го ди не, на 43 му зеј ске ло ка ци је у 26 гра до ва у Ср би ји (N=1480). Ре ги о нал но стра ти фи ко ван слу чај ни узорак од ре ђен је на осно ву по да та ка о бро ју по се ти ла ца на му 24 Па ро ви атри бу та кре и ра ни су с об зи ром на рас пра ву о то ме да ли су му зе ји за ели ту или за ве ћи ну љу ди (Hein, H. S. нав. де ло: Шо ла, Т. нав. де ло), те ко је се осо би не сте ре о тип но при пи су ју ре дов ним по се ти о ци ма му зе ја. 25 Ar mi ta ge, C. J. and Con ner, M. нав. де ло. 26 Пи та ње би бу квал но тре ба ло да гла си У ко јој ме ри је под Ва шом контро лом по се ћи ва ње му зе ја?. У слу ча ју ис пи ти ва ња на ме ра у ве зи са пона ша њи ма, ко ја су у већој мери под утицајем афективних и висцералних фактора (нпр. ко ри шће ње кон до ма, др жа ње ди је те, пре ста нак пу ше ња и сл), ова ко ди рект на пи та ња су при ме ре ни ја. 453

зеј ским ло ка ци ја ма то ком ма ни фе ста ци је прет ход не го ди не, та ко да је би ло за сту пље но 52.8% ис пи та ни ка из Гра да Бео гра да, 24.1% из Вој во ди не, 13.6% из Шу ма ди је и За пад не Ср би је, 9.4% из Ју жне и Ис точ не Ср би је. Ре зул т а ти Де мо граф ска струк ту ра по се ти ла ца ма ни фе ста ци је Ме ђу по се ти о ци ма Но ћи му зе ја би ло је зна чај но ви ше жена (62.8%) не го му шка ра ца (37.2%). То је у скла ду и са више пу та по твр ђе ном ве ћом за сту пље но шћу же на у му зеј ској пу бли ци, уз из у зе так тех нич ких и вој них му зе ја 27. Ста ро сна струк ту ра по се ти ла ца му зе ја то ком Но ћи му зе ја по ка зу је да пре о вла да ва ју мла ди, уз на по ме ну да је пла ном узор ка пред ви ђе но да се не ис пи ту ју по се ти о ци основ но школ ског уз ра ста, за то што од лу ку о по се ти нај че шће не до но се са мостал но. По се ти ла ца од 14 до 18 го ди на би ло је 9.3%, од 19 до 29 41.2%, док у ста ри јим ка те го ри ја ма про це нат по степе но опа да: од 30 до 39 из но си 22.9%, од 40 до 49 12.8%, од 50 до 59 је 8.8%, док је пре ко 60 го ди на 4.9%. Рас поде ла пре ма рад ном ста ту су по ка зу је да су нај за сту пље ни ји за по сле ни (47.2%), за тим сту ден ти (24.6%), па не за по сле ни (12.8%), сред њо школ ци (9.6%) и пен зи о не ри (5.7%). Уну тар свих ка те го ри ја по рад ном ста ту су пре о вла да ва ју ис пи та ници с ви шим ни во и ма обра зо ва ња број оних ко ји има ју само основ но обра зо ва ње ста ти стич ки је за не мар љив. Прет ход но по на ша ње: на ви ке по се ћи ва ња му зе ја ван Но ћи му зе ја Ре ги стро ва но је 61% оних ко ји су на ве ли да су бар је дан пут би ли у не ком му зе ју у Ср би ји за по след њих го ди ну да на и чак 39% оних ко ји су екс пли цит но на ве ли да ни су то учини ли ни јед ном. Би нар на ло ги стич ка ре гре си ја по ка за ла је да су од де мо граф ских фак то ра зна чај ни пре дик то ри по сета му зе ји ма по след њих го ди ну да на сте пен струч не спреме (ви ши сте пен струч не спре ме под ра зу ме ва ве ћи про ценат оних ко ји су по се ти ли не ки му зеј; Ko lič nik šan si=0.87, Wald=6.05, p=.014) и ре ги он (у Бе о гра ду су че шће по се ћи вали не го у дру гим ре ги о ни ма; Ko lič nik šan si=1.16, Wald=7.50, p=.006), док пол, ста рост и рад ни ста тус ни су би ли зна чај ни пре дик то ри. Ис пи та ни ци ко ји су на ве ли да су по се ти ли не ки му зеј у Срби ји то ком по след њих го ди ну да на упи си ва ли су оквир ну про це ну бро ја по се та. Ка те го ри је смо од ре ди ли осла ња ју ћи 27 Ма р ти но вић, Д. нав. де ло. 454

се на ти по ло ги је из ра ни јих ис тра жи ва ња 28, при че му смо у исту свр ста ли све ко ји по се ћу ју му зе је ви ше од че ти ри пу та го ди шње (оних ко ји су би ли 10 и ви ше пу та је све га 2.2%). По ред по ме ну тих 39.1% ко ји ни су ни јед ном би ли у му зе ју, 30.3% то је учи ни ло 1 3 пу та, 20.9% ви ше од 4 пу та, а 9.7% ни је да ло по да так о бро ју по се та. На ме ра да се му зе ји че шће по се ћу ју на кон ма ни фе ста ци је Пре ма ТПП, на ме ра да се из ве де по на ша ње у бу дућ но сти или уве ду но ве на ви ке ва жан је еле мент, јер став ути че на на ме ру, а на ме ра на по на ша ње. У на шем ис тра жи ва њу, претпо ста вља мо услед со ци јал не по жељ но сти од го во ра и до живља ја ак ту ел не ат мос фе ре у му зе ји ма, ве ћи на ис пи та ни ка ис по љи ла је ма њи или ве ћи сте пен си гур но сти у на ме ру да на кон ма ни фе ста ци је че шће по се ћу је му зе је. Од го вор сигур но да да ло је 34.3% ис пи та ни ка, ве ро ват но да 41.5%, ни сам си гу ран 17.0%, док је све га 4.3% од го во ри ло ве роват но не и 2.6% си гур но не. Ка да се про це на бу ду ћег по на ша ња до ве де у ве зу са претход ним по на ша њем, мо же се ви де ти из ра же ни кон траст: током прет ход не го ди не у му зе ју ни јед ном ни је би ло 43.2% ис пи та ни ка, али чак 76.0% ис по ља ва ма њи или ве ћи сте пен си гур но сти у на ме ру да у бу дућ но сти че шће по се ћу је ове уста но ве, док је све га 6.6% оних ко ји екс пли цит но на во де да ту на ме ру не ма ју. Из ра же ност на ме ре пре ма ка те го ри јама по на ша ња у прет ход ном пе ри о ду по ка зу је да прет ход но по на ша ње зна чај но пред ви ђа на ме ру, та ко што уче ста ли је по се ћи ва ње му зе ја то ком прет ход не го ди не под ра зу ме ва и из ра же ни ју на ме ру да се ове уста но ве че шће по се ћу ју у будућности (Be ta=0.137, t=5.033, p=.000) (Та бе ла 1). Та бе ла 1: На ме ра да се му зе ји че шће по се ћу ју / прет ход не по се те му зе ји ма Намера да се музеји посећују чешће сигурно ДА вероватно ДА нисам сигуран вероватно НЕ сигурно НЕ Укупно Посете у претходној години Укупно ниједном 1 до 3 пута 4 до 10 пута 35.3% 35.5% 29.2% 100.0% 27.3% 35.3% 42.1% 33.4% 43.5% 35.2% 21.3% 100.0% 42.9% 44.6% 39.2% 42.6% 53.6% 27.9% 18.5% 100.0% 21.7% 14.5% 13.9% 17.5% 50.0% 29.6% 20.4% 100.0% 4.7% 3.6% 3.6% 4.1% 60.6% 27.3% 12.1% 100.0% 3.5% 2.0% 1.3% 2.5% 43.2% 33.6% 23.2% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 28 Мр ђа, С. нав. де ла (2011a; 2011b). 455

У да љој ана ли зи, са же ли смо ка те го ри је ни сам си гу ран, ве ро ват но не и си гур но не, ка ко би смо по ре ди ли оне који ис ка зу ју на ме ру у ма њем или ве ћем сте пе ну, са они ма који је не ис ка зу ју. Про це на ат мос фе ре у му зе ји ма то ком фе сти ва ла у по ре ђе њу с оста лим да ни ма Ве ћи на ис пи та ни ка про це њу је да је у му зе ји ма при јат ни је те ве че ри не го оста лим да ни ма (52.8%), сва ки че твр ти сматра да је под јед на ко при јат но (23.8%), а све га 6.8% ми сли да је при јат ни је оста лим да ни ма. За бе ле же не су зна чај не раз ли ке ме ђу гру па ма пре ма претход ном по на ша њу (χ²=108.894, df=6, p=.000), али то ме најви ше до при но си оп ци ја не знам ка ко је оста лим да ни ма, ни сам ско ро био у му зе ју, ко ја је оче ки ва но нај за сту пљени ја ме ђу они ма ко ји ни јед ном ни су по се ти ли му зеј за послед њих го ди ну да на (28.8% оних ко ји ни су би ли ни јед ном, 10.9% ко ји су би ли 1 3 пу та, 6.5% оних ко ји су би ли 4 или ви ше пу та). Уну тар сва ке од ове три ка те го ри је ис пи та ника, ве ћи на сма тра да је при јат ни је те но ћи (48.8% оних ко ји ни су би ли ни јед ном у прет ход них го ди ну да на, 56.6% оних ко ји су би ли 1 3 пу та, 53.2% оних ко ји су би ли 4 или ви ше пу та). Раз ли ке ме ђу гру па ма ко је су кре и ра не пре ма на ме ри бу дућег по на ша ња та ко ђе су зна чај не. Оче ки ва но, из ра же ни ја на ме ра да се му зе ји че шће по се ћу ју под ра зу ме ва по зи тивни ји до жи вљај ат мос фе ре те ве че ри у по ре ђе њу с ат мосфе ром оста лим да ни ма (χ²=64.456, df=6, p=.000). Ово иде у при лог прет по став ци да је ис ка за на на ме ра под ути ца јем акту ел ног до жи вља ја у му зе ју, што не мо ра ну жно да од ра жа ва на ме ру ко ја би се ис ка за ла од ре ђе но вре ме на кон фе сти ва ла. Ста во ви о по се ћи ва њу му зе ја, му зе ји ма и му зеј ској публи ци Ста во ви о по се ћи ва њу му зе ја Пи та ње о зна ча ју по се ћи ва ња му зе ја про во ци ра дру штве но по жељ но од го ва ра ње, па смо због то га од го во ре фор му ли сали та ко да му зе је кон тра сти ра мо ал тер на тив ним на чи ни ма са зна ва ња ин фор ма ци ја (пу тем ТВ и ин тер не та). Ре зул та ти на це ло куп ном узор ку по ка зу ју да ве ћи на (67.4%) сма тра да је ис ку ство у му зе ју не за мен љи во, док 29.7% сма тра да је при лич но бит но, не ма за ме не за са зна ња и до жи вља је у музе ју, а пре о ста ли за не мар љив про це нат ис пи та ни ка сма тра ни је мно го бит но или је са свим не бит но (3.0%). 456

Ре зул та ти по ка зу ју да се гру пе ис пи та ни ка пре ма уче ста лости по се ћи ва ња му зе ја у прет ход ном пе ри о ду раз ли ку ју у про це ни зна ча ја по се те му зе ји ма (χ²=30.477, df=6, p=.000). Иа ко ве ћи на ис пи та ни ка у свим гру па ма сма тра да је по сећи ва ње му зе ја при лич но бит но, не ма за ме не за са зна ња и до жи вља је у му зе ју, то ни је из ра же но у под јед на кој ме ри, а гру пе се раз ли ку ју и по про цен ту од го во ра бит но је, али мо же да се за ме ни ин фор ма ци ја ма из ме ди ја (ТВ, ин тер нет и др) што је че шће од го вор оних ко ји има ју сла би је раз вије не на ви ке по се ћи ва ња му зе ја. Ја чи на на ме ре да се му зе ји че шће по се ћу ју на кон ма ни фе ста ци је та ко ђе је ста ти стич ки зна чај но по ве за на са про це ном ва жно сти по се ћи ва ња музе ја и по ред мо гућ но сти ко је ну де ме ди ји (χ²=82.957, df=6, p=.000). Да кле, док у гру пи оних ко ји су си гур ни да ће чешће по се ћи ва ти му зе је чак 80.0% сма тра да не ма за ме не за са зна ња и до жи вља је у му зе ју, у гру пи оних ко ји ни су си гурни или не ма ју на ме ру че шће да по се ћу ју му зе је, то је про цена 53.1%, а чак 40.6% сма тра да је по се ћи ва ње му зе ја бит но али мо же да се за ме ни ин фор ма ци ја ма из ме ди ја (Та бе ла 2). Процена значаја посећивања музеја Та бе ла 2: Про це на зна ча ја по се ћи ва ња му зе ја пре ма учестало сти по се ћи ва ња и на ме ри Битно, нема замене за сазнања у музејима Битно, али може да се замени информацијама из медија Није много битно, све може да се сазна путем медија Садржаји које нуде музеји прилично су небитни Посете у претходној години 4 и више ниједном 1 3 пута пута Намера да се музеји посећују чешће нисам сигуран / сигурно вероватно да не да Укупно 60.0% 69.6% 75.8% 53.1% 65.2% 80.0% 66.9% 35.8% 29.2% 21.9% 40.6% 32.9% 18.3% 30.4% 3.0%.7% 1.6% 4.8% 1.5%.8% 1.9% 1.2%.4%.7% 1.4%.3% 1.0%.8% Укупно 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% Ста во ви о му зе ји ма Ре зул та ти на ска ли се ман тич ког ди фе рен ци ја ла по ка зу ју да се, по сма тра но на це лом узор ку, му зе ји опа жа ју ви ше по зи тив но не го не га тив но, што је нај и зра же ни је на па рови ма атри бу та: бес ко ри сни ко ри сни, нео бра зов ни о бразов ни, не при сту пач ни при сту пач ни, да ле ки бли ски. T-test за исте узор ке по ка зу је да се све ове вред но сти зна чај но раз ли ку ју од сред ње вред но сти ска ле и то на ни воу зна чајно сти p<.001. Ис под про сеч на вред ност до би је на је за пар атри бута ста тич ни ди на мич ни, што је та ко ђе ста ти стички зна чај но раз ли чи то у од но су на сред њу вред ност ска ле (t=-9.863, df=1452, p<.001). На ни воу сред ње вред но сти 457

скале су оце не на па ро ви ма: за ста ре ли и но ва тив ни и хладни то пли (Гра фи кон 1). Гра фи кон 1: Про це не ти пич ног му зе ја у Ср би ји Ка те го ри је ис пи та ни ка пре ма уче ста ло сти по се ћи ва ња музе ја то ком по след њих го ди ну да на, раз ли ку ју се на па рови ма до сад ни за ни мљи ви (M ni jed nom =4.23; M 1-3pu ta =4.36; M vi še =4.55; F(2, 1314)=4.514, p=.011) и хлад ни то пли (M od 4 pu =3.93; ta M =4.04; M nijed nom 1-3pu ta vi še od 4 pu ta =4.22; F(2,1307)=3.368, p=.035), где се бе ле жи не га тив на сред ња вред ност за ка тего ри ју ис пи та ни ка ко ји ни су ни јед ном по се ти ли му зеј то ком по след њих го ди ну да на. Post hoc Tu key test по ка зу је да се обе ста ти стич ки зна чај не раз ли ке од но се на раз ли ке из међу оних ко ји ни јед ном ни су би ли у му зе ју и оних ко ји су то чи ни ли 4 или ви ше пу та, да кле, из ме ђу екс трем них гру па. Још су из ра же ни је раз ли ке пре ма на ме ри да се му зе ји посе ћу ју у на ред ном пе ри о ду. Оне су ста ти стич ки зна чај не на свим па ро ви ма опи са ти пич ног му зе ја у Ср би ји, осим на па ру при сту пач ни не при сту пач ни. Ис пи та ни ци ко ји има ју ја чу на ме ру да че шће по се ћу ју му зе је има ју и по зи тив ни је оце не му зе ја на па ро ви ма атри бу та ска ле се ман тич ког ди ферен ци ја ла. То је по себ но из ра же но на па ро ви ма: до сад ни за ни мљи ви (M ni sam si gu ran/ne =3.79; M ve ro vat no da =4.36; M si gur no da =4.70; F(2,1445)=38.296, p=.000), ста тич ни ди на мич ни (M =3.15; M =3.54; M ni sam si gu ran/ =3.97; F(2,1446)=30.007, ne ve ro vat no da si gur no da p=.000), хлад ни то пли (M ni sam si gu ran/ne =3.64; M ve ro vat no da =4.05; M si gur no da =4.28; F(2,1440)=17.041; p=.000) и за ста ре ли и нова тив ни (M ni sam si gu ran/ne =3.86; M ve ro vat no da =4.09; M si gur no da =4.17; F(2,1438)=4.365; p=.013), где се бе ле же не га тив не сред ње вред но сти за гру пе са сла би је из ра же ним на ме ра ма. На прео ста ла че ти ти па ра атри бу та, та ко ђе се бе ле же ста ти стич ки зна чај не раз ли ке ме ђу гру па ма, али су сред ње вред но сти у свим гру па ма по зи тив не, од но сно ве ће од нул те тач ке на 458

ска ли: нео бра зов ни о бра зов ни (M ni sam si gu ran/ne =4.75; M =4.81; M ve ro vat no =5.06; F(2,1441)=3.564, p=.029), од бој ни da si gur no da при влач ни (M ni sam si gu ran/ne =4.40; M ve ro vat no da =4.62; M si gur no da =4.92; F(2,1439)=12.765, p=.000), бес ко ри сни ко ри сни (M =5.05; M =5.21; M ni sam si guran/ne ve ro vat no da si gur no da =5.41; F(2,1450)=4.119, p=.016), да ле ки бли ски (M ni sam si gu ran/ne =4.59; M ve ro vat no da =4.73; M si gur no da =4.88; F(2,1450)=3.646; p=.026). Post hoc Tu key test по ка зу је да се све три гру пе зна чај но ме ђу соб но раз ли ку ју на пр ва три па ра, док су на оста лим па ро ви ма ис по ље не су зна чај не раз ли ке из ме ђу оних ко ји су си гур ни да ће по се тити му зеј и оних ко ји ни су си гур ни или не ће че шће по се ћи вати му зе је, од но сно из ме ђу екс трем них гру па. Ста во ви о ре дов ној му зеј ској пу бли ци Ре зул та ти на ска ли се ман тич ког ди фе рен ци ја ла о пер цеп цији му зеј ске пу бли ке по ка зу ју да се по сма тар но на це ло купном узор ку они оце њу ју уме ре но по зи тив но и то по себ но на па ро ви ма до сад ни за ни мљи ви и ушто гље ни о пу штени. T-test за исте узор ке по ка зу је да се сред ње вред но сти на свим па ро ви ма зна чај но раз ли ку ју од сред ње вред но сти скале (Гра фи кон 2). Гра фи кон 2: Про це не ре дов них му зеј ских по се ти ла ца Ка те го ри је ис пи та ни ка пре ма уче ста ло сти по се ћи ва ња му зе ја по след њих го ди ну да на, раз ли ку ју се на па ро ви ма: до сад ни за ни мљи ви (M ni jed nom =4.66; M 1-3pu ta =4.85; M vi še od 4 puta =5.01; F(2,1313)=5.998, p=.003); бес по сле ни м но го ра де (M ni jed nom =4.04; M 1-3pu ta =4.21; M vi še od 4 pu ta =4.30; F(2,1306)=4.649, p=.010); ушто гље ни о пу ште ни (M ni jed nom =4.70; M 1-3pu ta =4.82; M vi še od 4 pu ta =5.01; F(2,1315)=3.808, p=.022). Post hoc Tu key test по ка зу је да се ста тич ка зна чај ност од но си на раз ли ке из међу оних ко ји ни јед ном ни су би ли у му зе ју и оних ко ји су то чи ни ли че сто. 459

Гру пе по ја чи ни на ме ре раз ли ку ју се по про це ни ре дов не музеј ске пу бли ке на ве ћем бро ју па ро ва атри бу та: ушто гље ни о пу ште ни (M ni sam si gu ran/ne =4.55; M ve ro vat no da =4.75; M si gur no da =5.05; F(2,1449)=11.757, p=.000), до сад ни за ни мљи ви (M =4.50; M =4.80; M ni sam si gu ran/ =5.05; F(2,1447)=14.615, ne ve ro vat no da si gur no da p=.000), за не се ња ци ре ал ни (M ni sam si gu ran/ne =4.05; M =4.22; M ve ro vat no =4.32; F(2,1435)=3.475, p=.031), бес по слени м но го ра де (M ni sam si gu ran/ne da si gur no da =4.00; M ve ro vat no da =4.13; M si gur no =4.38; F(2,1439)=10.004, p=.000), уса мље ни с пу но прија те ља (M ni sam si gu ran/ne da =4.16; M ve ro vat no da =4.26; M si gur no da =4.50; F(2,1445)=6.156, p=.002). Pos hoc Tu key test по ка зу је да се на свим овим па ро ви ма зна чај но ме ђу соб но раз ли ку ју све три гру пе пре ма ја чи ни на ме ре, осим на па ру за не се ња ци ре ални где се раз ли ка од но си на екс трем не гру пе. Оче ки ва но, на свим па ро ви ма, по зи тив ни је оце не да ју они ко ји има ју ја чу на ме ру да че шће по се ћу ју му зе је, али и оце не оста лих су ве ће од нул те вред но сти ска ле. Пре пре ке да се му зе ји че шће по се ћу ју Сте ре о тип на опа жа ња му зе ја и ре дов них му зеј ских по сети ла ца мо гу се по сма тра ти као им пли цит не пре пре ке да се му зе ји че шће по се ћу ју. Екс пли цит но на ве де не пре пре ке, одно сно фак то ри ко је ис пи та ни ци опа жа ју као пре пре ке, мо гу по слу жи ти за из во ђе ње ме ре опа же не кон тро ле над по наша њем. По сма тра но на це лом узор ку, ис пи та ни ци су нај че шће наво ди ли да их спре ча ва ју дру ге оба ве зе и ма њак вре ме на (48.7%), за тим да већ иду оно ли ко ко ли ко же ле (26.8%), мањак ин фор ма ци ја о де ша ва њи ма у му зе ји ма (21.5%), ути сак да увек мо гу да оду, па им про мак не (11.4%), ску пе кар те (7.3%), не ма но вих про гра ма (5%), док се оста ли раз ло зи на во де ре ђе. Ка да се ови раз ло зи по сма тра ју по је ди нач но, ста ти стич ки зна чај не раз ли ке из ме ђу гру па пре ма уче ста ло сти по се ћива ња му зе ја нај и зра же ни је су код на во ђе ња раз ло га идем ко ли ко же лим, што је оче ки ва но уче ста ли ји од го вор оних ко ји су ви ше пу та би ли у му зе ји ма то ком про те клих го ди ну да на (χ²=94.346, df=2, p=.000), као и де лу је ми да увек мо гу да одем, па ми јед но став но про мак не, што је че шћи од говор оних ко ји ни су ишли у му зе је (χ²=15.533, df=2, p=.000). Ове две гру пе раз ли ку ју се и у су ми опа же них пре пре ка под ма лом лич ном кон тро лом: ни јед ну ова кву пре пре ку ни је наве ло 38.8% оних ко ји су по се ти ли му зеј 4 или ви ше пу та, 24.9% оних ко ји су по се ти ли му зеј 1-3 пу та и 17.8% оних ко ји ни јед ном ни су би ли у му зе ју то ком про те клих го ди ну да на (χ²=53.667, df=8, p=.000). 460

На ме ра је та ко ђе по ве за на са пре пре ка ма за че шће по сећи ва ње му зе ја: они ко ји има ју ја че из ра же ну на ме ру чешће на во де дру ге оба ве зе/не мам вре ме на (χ²=6.542, df=2, p=.038), док ре ђе на во де ма њак ин фор ма ци ја о де ша ва њи ма у му зе ји ма (χ²=14.451, df=2, p=.001), као и увек мо гу, па ми про мак не (χ²=12.568, df=2, p=.002). Ста ти стич ки зна чај не раз ли ке ја вља ју се и у по гле ду су ме опа же них пре пре ка за по се ћи ва ње му зе ја: ви ше од јед не ова кве пре пре ке на ве ло је 20.3% оних ко ји ни су си гур ни да ли ће ићи или су си гур ни да не ће, 18.3% оних ко ји ће ве ро ват но ићи и 13.8% оних ко ји ће си гур но ићи (χ²=15.043, df=4, p=.005). Су бјек тив не нор ме: опа же ни ста во ви око ли не о по се ћи ва њу му зе ја По сма тра но на це лом узор ку, нај за сту пље ни ји од го вор на пи та ње о ста ву и по на ша њу зна чај них дру гих је углав ном по зи тив но, али не иду или рет ко иду у му зе је (49.3%), па он да углав ном не за ин те ре со ва ни, не пра те шта се де ша ва (25.6%), углав ном по зи тив но и по се ћу ју му зе је (16.4%), ни сам си гу ран (6.2%), углав ном не га тив но (ми сле да је то гу бље ње вре ме на, бес ко ри сно и др.) (2.4%). Ка те го ри је ис пи та ни ка ко је че шће и ре ђе по се ћу ју му зе је раз ли ку ју се у опа же ној по др шци ко ју за то до би ја ју од ближе со ци јал не око ли не (χ²=53.488, df=8, p=.000). Иа ко у свим гру па ма пре о вла да ва од го вор по зи тив но, али не иду или рет ко иду у му зе је, од го вор по зи тив но и по се ћу ју му зе је уче ста ли ји је ме ђу они ма ко ји и са ми че шће по се ћ у ју му зеје, а не за ин те ре со ва ни, не пра те шта се де ша ва уче ста ли ји је ме ђу оним ко ји ни ка да или рет ко иду у му зе је (Та бе ла 3). Слич ни ре зул та ти до би је ни су и пре ма на ме ри да се му зеји по се ћу ју че шће: они код ко јих је на ме ра ја ча, че шће наво де да и њи ма бли ски љу ди иду у му зе је (χ²=49.570, df=8, p=.000). Та бе ла 3: Су бјек тив не нор ме пре ма прет ход ном по на ша њуи на ме ри за бу дућ ност Посете у претходних годину дана Ниједном 1 до 3 пута 4 и више пута Намера да се музеји посећују чешће Нисам Вероватно Сигурно да сигуран/не да Укупно Ставови блиских других незаинтересовани 30.7% 23.6% 19.1% 29.4% 25.1% 23.3% 25.6% негативно 2.3% 2.7% 2.6% 3.4% 2.1% 2.2% 2.5% позитивно, али не иду 47.6% 55.0% 47.2% 42.4% 55.6% 46.9% 50.0% позитивно и иду 10.8% 15.8% 24.6% 13.8% 12.6% 22.7% 15.7% нисам сигуран 8.7% 2.9% 6.5% 11.0% 4.6% 4.9% 6.2% Укупно 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 461

Став, су бјек тив не нор ме и опа же на кон тро ла као пре дик то ри на ме ре и прет ход ног по на ша ња Иа ко циљ на шег ис тра жи ва ња ни је би ла про ве ра пре дик тивне вред но сти ТПП, већ при ме на ње них основ них по став ки у ци љу бо љег раз у ме ва ња дис кре пан це ста ва и по на ша ња у слу ча ју по се ћи ва ња му зе ја, ре гре си о ном ана ли зом прове ри ли смо од нос основ них еле ме на та ко је прет по ста вља теорија. Ка да смо у ли не ар ну ре гре си о ну ана ли зу, као кри те ри јум ску ва ри ја блу укљу чи ли на ме ру да се му зе ји че шће по се ћу ју након ма ни фе ста ци је, ста ти стич ки зна ча јан пре дик тор био је са мо став о зна ча ју му зеј ских по се та (Be ta=0.178, t=6.898, p=.000). И ка да смо кри те ри јум ску ва ри ја блу тран сфор миса ли у ка те го рич ку (има/не ма на ме ре), би нар на ло ги стичка ре гре си ја по но во је из дво ји ла са мо став као ста ти стички зна ча јан пре дик тор (Ko lič nik šan si=1.976, Wald=44.151, p=.000). Ме ђу тим, ка да смо у ре гре си о ну јед на чи ну као кри те ри јум по ста ви ли прет ход но по на ша ње, де фи ни са но као по се ћива ње му зе ја у прет ход них го ди ну да на (са две ка те го ри је: по се ти ли / ни су по се ти ли), би нар на ло ги стич ка ре гре си ја по ка за ла је да су сва три пре дик то ра ста ти стич ки зна чај на: про це на ва жно сти по се ћи ва ња му зе ја (Ko lič nik šan si=1.570, Wald=22.552, p=.000), су бјек тив не нор ме (Ko lič nik šansi=0.900, Wald=5.254, p=.022), опа же на кон тро ла (Ko lič nik šan si=1.397, Wald=15.988, p=.000). Ди ску си ја и за кљу чак Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња по ка зу ју да су ме ђу по сети о ци ма му зе ја то ком Но ћи му зе ја у ре ла тив но ве ли ком про цен ту (39%) за сту пље ни они ко ји не ма ју на ви ку по се ћива ња ових уста но ва оста лим да ни ма. Ме ђу оста ли ма, ко ји на во де да су по се ти ли не ки му зеј то ком прет ход них го ди ну да на, пре о вла да ва ју они ко ји су то чи ни ли рет ко (1 до 3 пута). Ако се из у зму ре ги о нал не раз ли ке 29, ана ли зе по ка зу ју да је од де мо граф ских ва ри ја бли зна ча јан пре дик тор на ви ке по се ћи ва ња му зе ја са мо сте пен струч не спре ме. Ме ђу тим, са ма чи ње ни ца да су обра зо ва ни ји љу ди скло ни ји му зеј ским по се та ма ни је од ве ли ке по мо ћи. Иа ко су ви со ко о бра зо ва ни нај за сту пље ни ји ме ђу по се ти о ци ма ма ни фе ста ци је, као и у ре дов ној му зеј ској пу бли ци, ка да се ова ка те го ри ја оп ште 29 То што је Бе о гра ду ви ше оних ко ји су по се ћи ва ли му зе је не го у оста лим ре го ни ма, мо же се ана ли зи ра ти с аспек та ве ће и ра зно вр сни је по ну де, од но сно раз ли ке у бро ју и ти пу му зе ја, чи ме се не ће мо де таљ ни је ба вити у овом ра ду. 462

по пу ла ци је по сма тра одво је но, му зеј ски по се ти о ци чи не њен ма ли део. Но ви ја ис тра жи ва ња по ка зу ју да су глав не раз ли ке изме ђу му зеј ских по се ти лаца и оних који то нису њи хо ве по тре бе и мо ти ва ци ја, пре не го где жи ве, ко ли ко су обра зо ва ни и ко ли ко су ста ри 30. По ред то га, со ци о де мо графска обе леж ја су ре ла тив но не про мен љи ва, док се по тре бе мо гу фор ми ра ти и ме ња ти и због то га су за ни мљи ви је када је реч о кре и ра њу јав не по ли ти ке. Да кле, шта је то што при вла чи љу де да по се ћу ју му зе је то ком фе сти вал ске но ћи и шта то ди фе рен ци ра оне ко ји до ла зе у му зе је и оста лим да ни ма од оних ко ји то не чи не? До жи вљај ат мос фе ре то ком ма ни фе ста ци је оце њен је пози тив ни је не го ат мос фе ра оста лим да ни ма у му зе ју, упр кос или упра во за хва љу ју ћи гу жви. Ова кву оце ну има ју све кате го ри је ис пи та ни ка и они ко ји по се ћу ју му зе је оста лим да ни ма и они ко ји то ду го или уоп ште ни су учи ни ли, а та кође не ма раз ли ка ни пре ма на ме ри да се му зе ји че шће по сећу ју. То је у скла ду са ре зул та ти ма ис тра жи ва ња фе сти валске пу бли ке уоп ште, у ко ји ма се као глав ни мо тив за по се ту ис ти че мо гућ ност со ци јал них ин тер ак ци ја 31. У да љим ана ли за ма раз ли ка из ме ђу оних ко ји има ју и оних ко ји не ма ју на ви ке по се ћи вај ња му зе ја ван фе сти вал ске ноћи, ру ко во ди ли смо се основ ним еле мен ти ма те о ри је пла нира ног по на ша ња 32. Ис пи та ли смо ста во ве пре ма му зе ји ма, су бјек тив не нор ме (опа же не ста во ве око ли не о по се ћи ва њу му зе ја), опа же ну кон тро лу и на ме ру да се му зе ји че шће посе ћу ју на кон ма ни фе ста ци је, с тим што смо по себ ну по свети ли раз ли ка ма из ме ђу ка те го ри ја ис пи та ни ка пре ма на вика ма по се ћи ва ња му зе ја ми мо фе сти ва ла. Ре зул та ти по ка зу ју да, иа ко се ис ку ство у му зе ји ма про цену је као не за мен љи во, за пра во зна ча јан про це нат ис пи та ника сма тра да те ле ви зи ја и Ин тер нет ну де аде кват ну за ме ну не са мо за ин фор ма ци је, не го и за до жи вља је у му зе ји ма. 30 Mcintyre, M. H. te am. (2006) Au di en ce know led ge di gest: Why pe o ple visit mu se ums and gal le ri es, and what can be do ne to at tract them, pre u zeto 13.03.2013: http://we bar chi ve.na ti o na lar chi ves.go v.uk /20120215211132/ re se arch.ml a.go v.uk /evi den ce/do cu ments/au di en ce%20know led ge%20digest.pd f; Kelly, L. (2001) De ve lo ping a mo del of mu se um vi si ting, Pa per pre sen ted at Mu se ums Au stra lia An nual Con fe ren ce, Can ber ra, pre u ze to 20.09.2012: http://au di en ce-re se arch.wi ki spa ces.co m/fi le/vi ew/wh yvi sit_paper.pd f 31 Cromp ton, J. L. and McKay, S. L. (1997) Mo ti ves of vi si to rs at ten ding fe stival events, An nals of To u rism Re se arch 2, p. 425 439. 32 Aj zen, I. From in ten ti ons to ac ti ons: A the ory of plan ned be ha vi or, in: Ku hi and Bec kmann J. (1985), Ac tion.con trol: From cog ni tion to be ha vi or, He i delbe rg: Sprin ger, p. 11 39. 463