КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ

Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан научни рад КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ Са же так: Кул ту ра из ви ре из кул та, али се на ње га не мо же свести. Кул ту ру у сва ком вре ме ну гра де љу ди са ја сним и од ре ђе ним иден ти те том. Она ни је про дукт сти хи је свет ских зби ва ња, нити је не за ви сна од мо ра ла, с тим да чо ве ков иден ти тет од ре ђу је ње гов мо рал, а тек по сле дич но етос ути че на ње гов иден ти тет. Хри шћан ство је на пра ви ло пре крет ни цу у исто ри ји, раз де лив ши вре ме на оно пре и по сле Хри сто вог ро ђе ња, пре вас ход но за то што је но си ло у се би сна гу ка дру да об у хва ти и пре о бра зи чо ве ко ва би тиј на и кул тур на стре мље ња, да ју ћи им но ве са су де и сми сао. Ства ра ју ћи ци ви ли за ци ју и кул ту ру до ми нант ну ско ро два ми лени ју ма, хри шћан ство је већ кра јем пр вог хи ља ду го ди шта за па ло у ста ње ко је је по ро ди ло уну тар ње рас ко ле, на чи јим ра се ли на ма су на ста ли ра то ви и ре во лу ци је ко ји су обе ле жи ли крај дру гог миле ни ју ма. И За пад и Ис ток Евро пе да нас про ла зе кроз кри зу ко ја ни је уве зе на, по што је про дукт ду хов не де зор јен та ци је и не моћи ста нов ни ка ста рог кон ти нен та да пре по зна ју сво је хри шћанске ко ре не, да на њи ма из гра де хри шћан ски иден ти тет, а он да и кул ту ру ко ја би би ла огле да ло тог иден ти те та. Ни је про сто реч о по тре би из ба вље ња са мар ги на дру штва, ни ти о но стал гичном жа лу за Кон стан ти но по љем, не го о по тра зи за сми слом и же ђи за ес ха то ном. И кри за мо же би ти под сти цај на за но ва прег ну ћа и ства ра ла штво, јер она не ма са мо не га тив но зна че ње пре ки да и гу бље ња кон ти ну и те та. Сам грч ки по јам κρίσις зна чи и суд и пре и спи ти ва ње, до но ше ње но вих од лу ка и по ста вља ње нових по че та ка, ко ји ће би ти у ста њу да чо ве чан ство осло бо де од на мет ну тих гло ба ли стич ких, али и под кул тур них и не кул тур них обра за ца по на ша ња. 279

Кључ не ре чи: хри шћан ство, иден ти тет, кул ту ра, култ, кри за Хри шћан ски иден ти тет и κρίσις На ше ду хов но би ће је обе ле жи ло хри шћан ство, пра во славни по глед на свет, хри шћан ска ети ка, а он да и кул ту ра, ко ја сво је на дах ну ће цр пи из хри шћан ске ве ре и пре да ња. Сва како да ни су за не мар љи ви ути ца ји ко ји су до ла зи ли из на шег окру же ња, без чи јег иден ти фи ко ва ња је по не кад не мо гу ће пре по зна ти искон ско вер ско је згро, етич ко и кул тур но насле ђе ко ме при па да мо. Ти ути ца ји се ви де и у то ме што је ско ро одо ма ће но и при хва ће но схва та ње да је хри шћан ство ре ли ги ја, јед на у ни зу са оста лим ре ли ги ја ма. Ме ђу тим, потреб но је ука за ти на по себ ност пра во сла вља као ау тен тичног ве ро и спо ве да ња, као из вор не ве ре, а не про сто ре ли ги је, из вор ног на чи на жи во та или ето са, а не јед ног у ни зу морал них си сте ма, и кул ту ре ко ја је из ра сла на бо го слу жбе ном ис ку ству, а не кул ту ре ко ја но си ис кљу чи во атри бу те кул та. По што са ма реч ре ли ги ја во ди по ре кло од ла тин ске ре чи religare што зна чи по но во све за ти, по ве за ти, то се она може де фи ни са ти као ду хов на по ве за ност јед не гру пе љу ди са не ким ви шим, све тим би ћем, од но сно Бо гом. Ме ђу тим, ре ли ги ја је исто та ко и об лик дру штве не све сти у ко ме се при род не и дру штве не си ле при ка зу ју као нат при род не, неза ви сне од чо ве ка, при ро де и исто ри је. За раз ли ку од ре лиги је, ве ра под ра зу ме ва ис ку ство Бо жи јег ја вља ња и од го вор чо ве ка на Бо жи је от кри ве ње. У ре ли ги ји је ини ци ја ти ва на стра ни чо ве ка, а у ве ри је ини ци ја ти ва на стра ни Бо га. Док је у ре ли ги ји ипак реч о мо но ло гу чо ве ка са ње го вом пред ставом о Бо гу, ис ку ство ве ре ука зу је на ди ја лог из ме ђу Бо га и чо ве ка. Тај ди ја лог се у хри шћан ству, као је ди ној бо го от криве ној ве ри, оства ру је у Хри сту, ко ји от кри ва исти ну о Бо гу, као пред веч ни Бог, али ко ји от кри ва исти ну о чо ве ку, бу ду ћи да је при мио људ ску при ро ду, при том оста ју ћи и да ље оно што је био у веч но сти. Сва ка ре ли ги ја има за ме ру чо ве ка, а ве ра у Хри ста има за ме ру Бо го чо ве ка, са вр ше ног Бо га и са вр ше ног чо ве ка. Хри стос је и Син Бо жи ји (Мт. 14, 33) и Син Чо ве чи ји (Мт. 9,6). Ова исти на је под јед на ко не схватљи ва и они ма ко ји су Бо га до жи вља ва ли на осно ву при родних фе но ме на, не ви де ћи да ље од при род ног за ко на, као и они ма ко ји су слу ша ли сле по реч за ко на Бо жи јег, не слу те ћи да Бог Ло гос мо же да при ми те ло. Хри шћан ство као ве ра ко ја ко ри сти Све то пи смо као до ку мент Бо жи јег ја вља ња се раз ли ку је од дру гих след бе ни ка Књи ге по то ме што пру жа уни вер зал ну по ру ку спа се ња, за ве шта ну свим на ро ди ма, а не са мо не ким, ка ко је то у ју да и зму (ка ко Је вре ји ту ма че Бо 280

жи ји за кон) или у исла му (јер у из вор ном до жи вља ју исла ма по сто ји за бра на пре во ђе ња Ку ра на са арап ског је зи ка). По себ ност хри шћан ства у од но су на све ре ли ги је је у то ме што се не сво ди на ре ли ги о зне ри ту а ле, ко ји има ју за циљ да уми ло сти ве Бо га да по гле да с ви си не на на род свој, бу ду ћи да је Бог си шао на зе мљу, уки нуо сво јим Ова пло ће њем и те лом пре гра ду ко ја је де ли ла љу де од Ње га, а као спо мен на сва де ла ко ја је учи нио уста но вио је Ли тур ги ју, до га ђај у ко ме ће пре би ва ти са вер ни ма до кра ја све та. То зна че Христо ве ре чи: Ево ја сам са ва ма у све да не до свр шет ка све та (Мт. 28, 20). Хри шћан ство, да кле, ни је ве ра у ма гло ви ти загроб ни жи вот, не го ве ра у веч ни жи вот ко ји ће Хри стос успо ста ви ти по сле ње го вог дру гог до ла ска, ка да ће су ди ти живи ма и мр тви ма. Тај суд се на зи ва и стра шним и до жи вља ва се као тре ну так нај ве ће кри зе чо ве чан ства. Ме ђу тим, та криза ће, с јед не стра не би ти крај Ва ви ло на, зе маљ ског гра да ко ји је стре мио ка са вр шен ству без Бо га, али, с дру ге стра не, по че так но вог Је ру са ли ма за све оне ко ји има ју жи вље ње на не бе си ма, от ку да и оче ку ју Спа си те ља Го спода нашега Ису са Хри ста (Фи липљ. 3, 20). По след ња кри за кроз ко ју ће про ћи чо ве чан ство, кри за свих кри за, пред ста вља не са мо про паст све та ове шта лог у гре ху, у соп стве ној не мо ћи да се уз диг не ка бе смрт но сти без по мо ћи Бо жи је, већ и во зглавље ње све та у ста ње у ко ме не ће би ти по ро бљен тру ле жности и смр ти. У том сми слу сва ка кри за, уко ли ко се по сма тра у све тлу оне по след ње кри зе све та, мо же би ти под сти цај на за но ва прег ну ћа и ства ра ла штво. Кри за, да кле, не ма са мо не га тив но зна че ње пре ки да и гу бље ња кон ти ну и те та, јер грч ки по јам κρίσις зна чи и суд, про су ђи ва ње и пре и спи тива ње, до но ше ње но вих од лу ка и по ста вља ње но вих по че така, ко ји ће би ти у ста њу да чо ве ка осло бо де од на мет ну тих обра за ца по на ша ња. Сто га тре ба има ти у ви ду да је суд њи дан стра шан са мо за оне ко ји ни су свој жи вот ве зи ва ли за Хри ста, ко ји ни су пре и спи ти ва ли свој од нос пре ма Бо гу и пре ма бли жњи ма (Мт. 25, 31 46). Суд у сми слу сва ко дневног про ла ска кроз са мо и спи ти ва ње под ра зу ме ва не пре ста но ста ја ње пред ли цем Бо га и бли жњег, та ко да се Хри сто ве ре чи: са да је суд ово ме све ту (Јн. 12, 31) стал но ак ту е ли зу ју. Сва ки пут ка да чо век не пре по зна у ли цу дру гог свог веч ног бра та, он про ла зи кроз кри зу соп стве ног иден ти те та, до ла зи на суд, а ка да у дру гом пре по зна је лик свог Спа си те ља, он да је пре шао из смр ти у жи вот (Јн. 5, 24). У том сми слу суд са кра ја исто ри је се стал но опри сут њу је у жи во ту сва ког хришћа ни на, су штин ски од ре ђу ју ћи ње гов иден ти тет, а Ли турги ја као до га ђај ко ји пре до ча ва Хри стов дру ги до ла зак је сте суд све ту, али и по че так но ве тва ри и ко нач ног пре обра жа ја све та. 281

Кул тур ни иден ти тет хри шћа на Ис ка зу ју ћи ду хов ну по тре бу за бе смрт но шћу чо век је у својој ду гој исто ри ји ства рао раз ли чи те кул то ве. Гра де ћи их ства рао је и од ре ђе не ви до ве по на ша ња ко ји су би ли у служби њи хо вог одр жа ва ња и уна пре ђе ња. Слу же ћи кул ту, љу ди су ства ра ли и об ли ко ва ли кул ту ре, та ко да је око сни ца свих ве ли ких кул ту ра у њи ма свој стве ном кул ту ко јег пре зен ту ју и ова пло ћу ју у се би. Реч кул ту ра се ко ри сти у раз ли чи тим зна че њи ма, а јед но од њих је да је кул ту ра од ре ђе ни став или усме ре ње по је ди на ца или дру штве них гру па. Дру го је да је кул ту ра си стем ци ље ва и од но са и си стем на ви ка. Исто та ко, кул ту ра је и си стем вред но сти, ство рен и на го ми лан из ствара лач ког раз во ја исто ри је. 1 Иа ко се кул ту ра пој мов но ве зу је за култ, то ни ка ко не зна чи да се она мо же све сти на ње га, по го то во ако се култ по сма тра у мно го бо жач ком сми слу или као култ лич но сти и др. Из вор но хри шћан ство ни кад ни је до жи вља ва но као култ, бу ду ћи да се под тим пој мом подра зу ме ва ју уче ња или ми стич ни, ре ли ги о зни атри бу ти ко ји се при да ју не ким ства ри ма, љу ди ма или чак жи во ти ња ма. Одав де сле ди да кул то ви мо гу би ти ре ли ги о зни, али да нема ју, ни ти мо гу има ти, ау тен тич ни хри шћан ски са др жај и сми сао. Све ве ли ке ци ви ли за ци је пре хри шћан ске (еги патска, хин ду и стич ка, астеч ка), су у свом сре ди шту има ле култ ко ји их је упу ћи вао, ако не увек ка тран сце дент ном би ћу, а оно увек ка за гроб ном жи во ту. Јед но од ту ма че ња ре чи човек је сте да је че ло вјек, би ће ко је је че лом окре ну то ка веч но сти, то јест би ће ко је је сво јим ду хов ним по тен ци ја лом пре вас ход но упу ће но ка Бо гу. На ши ро кој ак си о ло шкој ска ли, пер со нал ни кул то ви се крећу од оних нај мрач ни јих, ка кав је нпр. култ са та не или култ лич но сти, пре ко мно го бо жач ких кул то ва бу ди зма и хин дуи зма, за тим кул то ва сте рил них мо но те и стич ких ре ли ги ја ју да и зма и исла ма, па све до ри мо ка то лич ког кул та не погре ши во сти па пе и кул та Све тог пи сма, са др жа ном у проте стант ском на че лу Solla Scriptura. Православљe, као ау тентич на ве ра у Бо жи је от кри ве ње, на ди ла зи сва ки вид култног од но са и по на ша ња, јер у ра су ђи ва њу о свим пи та њи ма ве ре и жи во та, не сле ду је ни ка квом зе маљ ском ау то ри те ту, ни ти пак и са мом Све том пи сму из дво је ном из жи вог преда ња Цр кве, већ из вор ном апо стол ском ис ку ству ко је су апо сто ли сро чи ли у ре чи ма: Из во ле се Ду ху Све том и на ма (Дап. 15, 28). Иде ја по сред ни штва је јед на од кључ них иде ја ко ја пра ви оштру гра ни цу из ме ђу ве ре и кул та. Пра во славно хри шћан ство се пре по зна је као Цр ква, што зна чи да је 1 Фло ров ски, Г. (1995) Хри шћан ство и кул ту ра, Бе о град: Ло гос, стр. 7. 282

његову су шти ну мо гу ће до жи ве ти је ди но кроз бо го слу же ње, на пр вом ме сту кроз Ли тур ги ју као до га ђај у ко ме се оствару је од нос са Бо гом без ика квог по сред ни ка, без не ког ко би био Vicarius Dei, би ло да је реч о јед ном ау то ри те ту рим ског пон ти фек са или пак о мно штву та квих ау то ри те та ко ји се по на ша ју по истом обра сцу, али су прот ста вље ни ње му. Бити ау тен тич ни хри шћа нин зна чи има ти не по сред ни он то лошки од нос са Бо гом, у Бо го чо ве ку Хри сту, са вр ше ном Бо гу и са вр ше ном чо ве ку, ко ји је је ди ни по сред ник из ме ђу Бо га и љу ди (1. Тим 2, 5). 2 Тај од нос ни је мо гу ће до жи ве ти без за јед ни це са дру ги ма, а то зна чи без Ду ха Све тог ко ји сва ко са бра ње вер них чи ни ква ли та тив но дру га чи јим и но вим, тако да оно ни је ви ше са мо људ ско, бу ду ћи да постаје Цр ква Те ло Бо го чо ве ка Хри ста. Сви об ли ци вер ске и ре ли гиј ске све сти или са по сто је или су у не ком исто риј ском раз до бљу би ли у су ко бу. Чи ње ница да и пра во слав ни хри шћа ни и пред став ни ци сва ког од на ве де них ре ли гиј ских пра ва ца (у ко је тре ба свр ста ти и култ лич но сти, јер то је сте по уну тар њој струк ту ри, иа ко ни је окре нут ка ес ха то ло ги ји) пре тен ду ју на ап со лут ну важност сво јих уве ре ња, са ма по се би, до во ди до су ко ба на ни воу дог ма та. Ме ђу тим, не сла га ње око основ них исти на ве ре још увек не зна чи да ни је мо гу ћа њи хо ва ко ег зи стен ција на истом ге о граф ском про сто ру и ме ђу соб ни ути цај, као и уза јам на са рад ња на по љу кул ту ре. Кул тур ни ути ца ји се нај че шће оства ру ју нео фи ци јел ним пу тем, ми мо цен та ра мо ћи, бу ду ћи да у ре ли ги о зној све сти љу ди, по ред све сних, по сто је и не све сни ме ха ни зми ко ји де лу ју сти хиј ски, по зако ни ма овог све та. Одав де сле ди да кул ту ра ко ја се ве зу је за култ има сво је хо ри зон тал не до ме те и мо же да се на метне као свет ска или гло бал на, али да оста је у гра ни ца ма има нент ног, не пре ла зи у тран сце дент ну област, и као та ква ни је пре по зна та од Бо га, иа ко се мно га де ла ве ли ких уметни ка сла ве већ са да као бо жан ска. По сто је раз ми шља ња да је пи та ње о Хри сту и кул ту ри тра јан про блем ко ји ве ро ват но ни кад не ће би ти ко нач но решен. 3 Хри шћан ски од нос пре ма кул ту ри ни је јед но сме ран ни јед но зна чан. На чел но мо же би ти при хва ћен став да култу ра ни је по ствар ној при ро ди, а не мо же ни би ти крај њи циљ или нај ви ша вред ност, и не тре ба сма тра ти да од ње за ви си ко нач но на зна че ње или суд би на чо ве ко ва, ни ти пак 2 Ви де ти: Пе но, З. (2013) Дог ма ти ка-крат ко из ло же ње пра во славне ве ре, књи га дру га, Бе о град: Вер ско до бро твор но ста ра тељ ство, стр. 272 276. 3 Фло ров ски, Г. нав. де ло, стр. 10. 283

да је она нео п ход ни са став ни део истин ске чо веч но сти. 4 Са хри шћан ске тач ке гле ди шта при ми тив ни чо век се може спа си ти исто та ко као и ци ви ли зо ва ни. 5 Про сти љу ди стре ме ка вр ли ни јед но став но сти, њи ма је по не кад вр ло стра на и за мор на сва сло же ност кул ту ре, по го то во оне која је стра на хри шћан ским иде а ли ма сло бо де од сва ког ви да нор ма ти ви зма. 6 У сва ком вре ме ну, па и у са вре ме ном до бу, мо гу се сре сти раз ли чи ти ви до ви не за ин те ре со ва но сти или рав но ду шно сти пре ма кул ту ри. С јед не стра не, то мо же би ти ри гид ни став ко ји во ди ка од бој но сти пре ма кул ту ри бу ду ћи да се сва ка кул ту ра сма тра не ком вр стом при кри ве не и ве што за ма скира не идо ла три је. С дру ге стра не, за па жа се и рав но ду шност пре ма кул ту ри код оних ни штих ду хом ко ји кул ту ру сматра ју као одо ру ко ју мо гу да но се, али исто та ко и не мо ра ју. Пре ма ми шље њу Ге ор ги ја Фло ров ског, по сто ји у на ше време од бој ност пре ма кул ту ри ко ја до ла зи би ло из пи је ти стичких раз ло га (кроз по вла че ње из све та у свој са мо за тво ре ни свет са Хри стом) или пак из пу ри тан ских раз ло га (ка да верник ро бу је сво јој ре ли ги о зној ду жно сти, а сва ко ства ра лаштво сма тра бес ко ри сним), као и из ег зи стен ци ја ли стич ких раз ло га (бунт про тив чо ве ко вог ро бо ва ња ци ви ли за ци ји). Уз ова три раз ло га тре ба по ме ну ти још је дан став пре ма култу ри код обич ног чо ве ка ко ји жи ви са свим спо кој но у култур ном све ту, али се, ка ко ка же Фло ров ски, пи та шта то култу ра мо же ствар но да до да ве ри сем да по слу жи као украс, или као уздар је по што ва ња и бла го дар но сти, по себ но у ви ду умет но сти. 7 Бо љем раз у ме ва њу хри шћан ског од но са пре ма кул ту ри мо гу до при не ти Хри сто ве ре чи пре ко ра Мар ти, која се мно го тру ди ла да га услу жи, бри ну ћи се о мно го ме, и по хва ла Ма ри ји ко ја је слу ша ла ње го ве ре чи и ти ме бо ље иза бра ла јер јед но је по треб но. Иа ко из гле да да је Христос оштро су прот ста вио јед но (ве ру) и мно штво (бри ге овог све та), ипак не тре ба жу ри ти са пре бр зим и ко нач ним за кључ ци ма. Ве ра и кул ту ра уко ли ко слу же јед ном ци љу чо ве ко вом спа се њу, ни ти мо ра ју, ни ти су су прот ставље не. Исто риј ски пре сек уза јам них ути ца ја хри шћан ства и кул ту ре Не га ти ван од нос пре ма не ким са вре ме ним ви до ви ма кул туре не мо же да ба ци сен ку на све оно што је хри шћан ство 4 Исто, стр. 9. 5 Исто, стр. 7. 6 Исто, стр. 15. 7 Исто, стр. 14. 284

учи ни ло на по љу ду хов ног ства ра ла штва сто ле ћи ма уна зад. Хри шћан ство је на ста ло у вре ме кад је би ла до ми нант на антич ка ци ви ли за ци ја, ко ја је би ла у ду бо кој кул тур ној кри зи. Уну тар њу аго ни ју грч ко-рим ског све та до дат но је убр за ла по ја ва но вог уче ња ко је су рев но сно ши ри ли апо сто ли, а после њих и апо ло ге ти ко ји су ши ре ћи Је ван ђе ље об ли ко ва ли и но ву кул ту ру. Мно ги хри шћан ски ми сли о ци, на ро чи то у ра ном пе ри о ду Цр кве, су би ли су прот ста вље ни кул тур ном окру же њу. Та ко, Тер ту ли јан је по ста вио ре то рич ко пи та ње: Шта има за јед нич ко Ати на са Је ру са ли мом? Он твр ди: Ни је нам ста ло до нео бич них рас пра ва по сле до ла ска Исуса Хри ста, ни су нам по треб на ис тра жи ва ња ка да већ има мо Је ван ђе ље. Бу ду ћи да има мо сво ју ве ру, не же ли мо ни ка кво дру го ве ро ва ње. У то ме је на ша по бед нич ка ве ра, да по ред ње ми не мо ра мо ни у шта дру го да ве ру је мо. 8 Тер ту ли јан от кла ња сва ку не до у ми цу у по гле ду то га шта има за јед нич ко из ме ђу фи ло зо фа и хри шћа на, уче ни ка Грч ке и уче ни ка Неба, из ме ђу по сле ни ка зе маљ ске сла ве и по сле ни ка не бе ског спа се ња, из ме ђу се ја ча ре чи и оних ко ји чи не до бра де ла. 9 По Ори ге но вом све до че њу жи вот хри шћа на у ра ној Цр кви је био та кав да су има ли у сва ком гра ду дру ги си стем отача ства 10, тј. да су жи ве ли ми мо па ган ских оби ча ја. Ра зно врсност и бо гат ство па ган ске кул ту ре Ори ген је до жи вља вао као бо гат ство гре шни ка. 11 На сли чан на чин у По сла ни ци Ди ог не ту је за пи са но да је хри шћа ни ма сва ка стра на зе мља би ла ота ча ство, а сва ко ота ча ство стра на зе мља. 12 Ипак, све ове ста во ве не тре ба по сма тра ти in abstracto, већ увек у скло пу исто риј ских окол но сти у ко ји ма су на ста ли. Цр ква је ви со ко вред но ва ла не са мо оне ко ји су ло ми ли ку ми ре у идол ским хра мо ви ма, не го и оне хри шћа не ко ји су ко ри сти ли је лин ско кул тур но на сле ђе, би ло да је реч о сли кар ству, гра ди тељ ству или не ком дру гом ви ду умет ничког из ра за. До вољ но је по гле да ти нпр. пред ста ву Хри ста у цркви пре по доб ног Да ви да у Со лу ну ко јој је као узор по служио Апо лон. Или пак, ви де ти ба зи ли ке из тог вре ме на ко је су на ста ле по обра сцу цар ских па ла та. По ред по ри ца ња било ка кве ве зе из ме ђу је лин ске и хри шћан ске ми сли ис ка за не у по ме ну тој Тер ту ли ја но вој из ре ци и од реч ног ста ва св. Григо ри ја Бо го сло ва да хри шћа ни ми сле не аристотеловски, 8 Ter tul li a ni, (1907) Li ber de prаescriptione ha e re ti co rum, VII, 9, L etu de histo ri que du Chri sti a ni sme, Pa ris: Li bra i rie Alp hon se Pi card et fils, p. 16 18. 9 Ter tul li a ni, Apo lo ge ti cus, XLVI. 10 Ωρηγένους, Κατά Κέλσου, VI II, 75. 11 Ωρηγένους, Εἰς Ψαλμόν 36, III, 6. 12 Ано ним, (1986) Πρὸς Διόγνητον ἐπιστολή 5, 5, Θε σ σαλονίκη : Βυζάντιο, р. 538. 285

не го ри бар ски, 13 Цр ква је да ла за пра во оним ње ним мисли о ци ма ко ји су има ли бла го на клон од нос пре ма је лин ској ми сли. На рав но, тај од нос из ме ђу је лин ског на сле ђа и хришћан ског кор пу са иде ја и на чи на жи во та ни ка да ни је до био обе леж ја је ли ни за ци је хри шћан ства, не го упра во хри сти јани за ци је је лин ства. 14 Мо жда на нај бо љи на чин кре а ти ван однос пре ма кул ту ри па ган ског све та ис ка зу ју ре чи у тро па ру св. Ва си ли ју Ве ли ком у ко ме се ка же да је он људ ске обича је укра сио, 15 сва ка ко да ју ћи им хри шћан ско усме ре ње и на зна че ње. Сам св. Ва си ли је је на пи сао и спис Мла ди ма, о то ме ка кву ко рист мо гу има ти од је лин ске књижев но сти. 16 Хри шћан ство је ус пе ло да по ста не исто риј ска ве ра пре васход но за то што је но си ло у се би сна гу ка дру да об у хва ти и пре о бра зи чо ве ко ва би тиј на и кул тур на стре мље ња, да ју ћи им но ве са су де и сми сао. Иа ко су на чел но би ли су прот ставље ни је лин ској фи ло со фи ји, умет но сти, ре то ри ци и це локуп ној кул ту ри, и то пр вен стве но због ре ли ги о зних на сла га, тј. мно го бо жач ког кри во вер ја ко ји ма су би ле про же те све обла сти људ ског ства ра ла штва, хри шћан ски ми сли о ци и умет ни ци су ко ри сти ли до стиг ну ћа па ган ског на сле ђа као ору ђа, за др жа ва ју ћи по не кад фор му, али ме ња ју ћи са др жај. Сва ка ко да је то ме до при не ла флек си бил ност и уну тар ња гип кост је лин ске кул ту ре, ко ја је но си ла у се би по тен ци јалну (ἐν δυνάμει) мо гућ ност да бу де пре у мље на и ова пло ће на у хри шћан ски си стем вред но сти. Мно ги ме ђу хри шћан ским умет ни ци ма су по све ти ли сво је жи во те об ли ку ју ћи хришћан ску кул ту ру, не са мо са осе ћа њем ду жно сти, не го са чвр стим уве ре њем да је то би ла во ља Бо жи ја. 17 Бор ба са мр твим бо го ви ма и ки по ви ма као де ли ма људских ру ку тра ја ла је ве ко ви ма, про шла је кроз мно ге фа зе, а тој бор би су до при не ли мно ги, ка ко они ко ји су би ли у све ту, по бо жни ца ре ви ко ји су ме ња ли свет де кре ти ма, али и лич ним при ме ром, та ко и они ко ји су пре о бра жа ва ли свет из пу сти ње. Тај уну тар њи склад из ме ђу цар ства и пу стиње је об ли ко вао ви зан тиј ску ду хов ност и кул ту ру у пе ри оду ду жем од јед ног ми ле ни ју ма. Иа ко је рав но те жа из ме ђу та два схва та ња жи во та и ства ра ла штва би ла на ру ша ва на уну тарњим и спо ља шњим узро ци ма ипак је она обе ле жи ла 13 Γρηγορίου Θεολόγου, Λόγος 23,12, PG 35, 1164. 14 Фло ров ски Г. нав. де ло, стр. 20. 15 Ми неј за Ја ну ар, (1984), Кра гу је ва ц Вр шац: ЕУО епар хи је шу ма диј ске и ЕУО епар хи је ба нат ске, стр. 9 10. 16 Μ. Βασιλείου, Πρὸς τοὺς νέους, ὄπως ἄν ἐξ ἑλληνικῶν ὠφελοῖντο λόγων, PG 29, 563 590. 17 Фло ров ски, Г. нав. де ло, стр.16. 286

исто ри ју нај ду жег и нај ве ћег свет ског цар ства. Вар вар ски на па ди са ислам ског Ис то ка и кр ста шки по хо ди са ри мо като лич ког За па да су уства ри би ли ин ди ка тор у ко јој ме ри је хри шћан ски иден ти тет жи те ља Ро меј ског цар ства по сто јан. Пред Цр кву се, у ње ној мно го ве ков ној исто ри ји, че сто поста вљао им пе ра тив или да удо во ља ва зах те ви ма вер них, ка ко зе маљ ским та ко и ду хов ним или да по ку ша све о бухват ну хри сти ја ни за ци ју све та. 18 И јед но и дру го ре ше ње ни су до сти гли сво је ап со лут но ис пу ње ње у по ве сти, јер и по је ди нач ни сег мен ти ду хов ног жи во та и све о бу хват на христи ја ни за ци ја тра же ве ли ку од го вор ност и по све ће ност. То да ље зна чи да је за та ко уз ви ше не ци ље ве, по основ ном зако ну ду хов ног жи во та, нео п хо дан под виг ка кав се оче ку је са мо од све тих љу ди. Ме ђу тим, све ти те љи ни су ни кад наме та ли сво ја уве ре ња, а не рет ко су би ли не за ин те ре со ва ни за кул ту ру као спо ља шњу фор му жи во та. Ре чит је при мер ју ро ди вих Хри ста ра ди, ко ји су иска ка ли из свих обра за ца дру штве них ре гу ла, пре све га из об ли ча ва ју ћи сва ки форма ли зам и ла жни пер со на ли зам. Због све га то га од нос хришћан ства и кул ту ре је сте вр ло ком плек сно пи та ње, ко је се не мо же све сти на је дан ка но ни зо ван обра зац. Пер спек ти ве хри шћан ства и кри за кул ту ре Пред хри шћа не у на шем вре ме ну се на ме ће пи та ње: да ли се свет ска и кул тур на кри за пре ва зи ла зи спа са ва њем ци ви лиза ци је ко ја то не у соп стве ном гли бу или пак, ства ра њем нове ци ви ли за ци је по не ком но вом сце на ри ју са хри шћан ским срећ ним за вр шет ком? Опре де ле ње за ства ра ње но вог друштва под ра зу ме ва и од ре ђе не жр тве. Упра во су у про на лаже њу кри те ри ју ма pro et con tra ства ра ња но вих дру штве них уре ђе ња од пре суд ног зна ча ја Хри сто ве ре чи: Шта вре ди чо ве ку да за до би је це ли свет а ду ши сво јој на у ди (Мт. 16, 26). Бор ба про тив соп стве ног его и зма и про тив ду хо ва зло бе у под не бе сју (Еф. 6, 12) је сте пред у слов ства ра ња но вог света, у ко ме ве ра мо же има ти по кре тач ку уло гу. За ау тен тич не хри шћа не не по сто ји двој ба шта је ва жни је: сло бо да дру гог или до ми на ци ја над њим, као што је из ли шна ди ле ма ком го спо да ру тре ба пре вас ход но слу жи ти, не бе ском или зе маљском, веч ном или при вре ме ном. Ми сле ћи по тој ма три ци, ау тен тич ни хри шћа нин од ба цу је као не при хва тљи во дво умље ње шта има при о ри тет: спа са ва ње ве ре или кул ту ре, јер са мо спа са ва њем ау тен тич не ве ре спа са ва се и кул ту ра ко ја је на њој из ра сла. Ако је пак реч о кул ту ри ко ја сво ју вредност гра ди са мо на људ ским па ра ме три ма, он да тре ба у њој 18 Исто, стр. 23. 287

вред но ва ти оно што но си на го ве штај и тра га ње за исти ном и оним што је ван вре ме но. Та мо где не ма про сто ра за ве ру у пре у мље ње и пре о бра жај кул ту ре, де лу ју не у мо љи ви за кони свет ске исто ри је ко ји бри шу и кул ту ре и ци ви ли за ци је. Тре ба ре ћи и то да об ли ко ва ње но ве дру штве не и кул турне све сти је за да так ко ји ни ка да у исто ри ји ни је до кра ја био оства рен, а те шко га је оства ри ти у овом, ка ко се то уоби ча је но већ ка же, пост хри шћан ском до бу. Де ло ва ти са мар ги на свет ске исто ри је и има ти при том иде ју да суд би на овог све та је сте за и ста у ру ка ма оних ко ји су пре зре ни од тог истог све та је сте хри шћан ски усуд и у вре ме ну у ком жи ви мо. Кри за кул ту ре да нас, ме ђу тим, не мо ра да бу де тра гич на из нај ма ње два раз ло га. Пр во, кул ту ра, као што је већ ра ни је ре че но, са ма по се би ни је без у слов но до бро, да би је тре ба ло спа са ва ти по сва ку це ну. Дру го, про паст јед не кул ту ре, мо же би ти по че так но ве ко ја мо же би ти из раз ква ли та тив но друга чи јег од но са пре ма све ту ко ји нас окру жу је. За хри шћа не кул ту ра има зна чај уко ли ко до при но си етич кој це ло ви то сти чо ве ка и ње го вој он то ло шкој ве зи са Бо гом. У сва ком другом слу ча ју, чо ве ко ва по тре ба за ства ра њем и за спо зна јом уко ли ко је са ма се би циљ, оста је без аде кват ног вред но ва ња пред веч но шћу. Они ко ји кул ту ру ви де као је ди ни циљ и мери ло чо ве ко вог по сто ја ња при ми ли су сво ју пла ту и оста ју без на гра де у бу ду ћем жи во ту. Ка да се хри шћа ни су прот ста вља ју кул ту ри не про ти ве јој се уоп ште но, већ не кој кон крет ној исто риј ској по ја ви, нпр. у на ше вре ме ка пи та ли стич кој ци ви ли за ци ји, се ку ла ри за ци ји или гло ба ли зму. Сре ди шња тач ка и са бир но со чи во кри зе са вре ме ног дру штва на гло бал ном пла ну је сте по ја ва по трошач ког мен та ли те та, ко ји је за хва тио не са мо ка пи та ли стичке си сте ме, не го и пост ко му ни стич ка дру штва, или дру штва у тран зи ци ји. По што су утих ну ле иде о ло шке бор бе, ма те рија ли зам је по стао за јед нич ки име ни тељ и ка пи та ли стич ког и со ци ја ли стич ког дру штве но-еко ном ског си сте ма. По трошач ки мен та ли тет дик ти ра ју мул ти на ци о нал не ком па ни је ко је ства ра ју кул тур не mel ting pot обра сце, уво де ћи чо ве чанство, по го то во ма ле на ро де, у но во раз до бље кри зе. Пред хри шћа не се по ста вља пи та ње ка ко се том на чи ну жи во та мо гу су прот ста ви ти, а да њи хов иден ти тет не бу де не га тивно од ре ђен, да не бу ду ан ти гло ба ли сти, не го пре вас ходно и на пр вом ме сту да бу ду хри шћа ни? 19 Сва ки не га тивно одре ђе ни иден ти тет пред ста вља ве ли ку опа сност, јер се дру 19 Пе но З. (2010) Хри шћан ство и иза зо ви гло ба ли зма, Цр кве не Сту ди је бр. 7, Ниш: Цен тар за цр кве не сту ди је, стр. 11 22. 288

ги ко ме се су прот ста вља мо по ка зу је као нео п хо дан за иска зи ва ње на шег би ћа и по сто ја ња. По што је пра во слав но хри шћан ство ау тох то но (за раз ли ку нпр. од про те стан ти зма ко је по сто ји од по чет ка као ре ак ци ја и про тест на ри мо ка толич ку вер зи ју хри шћан ства, а ко ји сле ду ју ћи син дро му запле те них ро го ва исту ту ре ак ци ју про у зро ку је и код ри мока то ли ка), то зна чи да ни јед на по ја ва у овом све ту не ути че пре суд но на иден ти тет вер них. Сва ка од не га тив них по ја ва у са вре ме ном дру штву је сте по вод за пре и спи ти ва ње у којој ме ри је Цр ква у це ли ни и сва ки хри шћа нин по је ди нач но од го во ран за њу. По Ф. М. До сто јев ском сви смо кри ви за све, што зна чи да је наш иден ти тет увек упу ћен на дру гог. Ка да дру ги уме сто пло до ва др ве та веч но га жи во та тра же са мо про ла зне ин ду стриј ске и суб кул тур не про дук те овог ве ка, он да је то знак да је њи хов иден ти тет за пао у ста ње ду хов ног без из ла за. Из ста ња ду хов не не кро зе чо ве ка мо же вра ти ти ау тен тич но све до че ње но си ла ца истин ског жи во та у ве ри, као је ди ној по кре тач кој сна зи об но ве чо ве чан ства. Чо век је по Бо жи јем пла ну од по чет ка ства ра ња при зван да ства ра, да пре о бра жа ва свет, да га од вр ло до брог учи ни савр ше ним. Су шти на чо ве ко вог про ма ша ја на по љу ње го вог ства ра ла штва је сте за бо рав да је ство рен са ци љем да свет при но си Бо гу, а не се би. То зна чи да чо век са це ло куп ном тво ре ви ном ко ја му је да та на рас по ла га ње и са свим де ли ма сво јим тре ба да са о бра зи свој жи вот Оно ме ко ји је при мио на шу при ро ду за по че так де ла сво јих (При че 8, 22) и по казао нам са вр ше ни обра зац но вог жи во та. Сва чо ве ко ва де ла и све у куп но ства ра ла штво тре ба да про ђу кроз ру ке си нова Бо жи јих ка ко би би ла пре о бра же на и за до би ла обе леж ја но ве тва ри. И кул ту ра и на шем до бу, као на по чет ку хришћан ства, ка да је би ла у кри зи, из но ва про ла зи уну тар њи суд, ка ко би се обо га ти ла и по ста ла из раз чо ве ко вих нај дубљих стре мље ња ка веч ном жи во ту. У том чо ве ко вом на стоја њу да пре о бра зи свет, кул тур не по тре бе ни су ста вље не по стра ни, ни ти по ти сну те са по зор ни це жи во та. Се ме но вог на чи на по сто ја ња све та, ра ди кал но дру га чи јег од оног овешта лог у гре ху људ ске за тво ре но сти и са мо до вољ но сти, посе јао је Хри стос до шав ши у исто ри ју, опре де лив ши њен ток, раз де љу ју ћи вре ме на оно пре и по сле Ње го вог ро ђе ња, али ука зу ју ћи да људ ска по вест има ко нач но на зна че ње и крај. Ма да о да ну и ча су тог кра ја ни ко од љу ди не зна (Мк 13, 32), ипак ве ћи на љу ди у да на шњем све ту не жи ви са иде јом ци клич них по на вља ња све то ва, већ са са зна њем да исто ри ја има ли не ар ни ток, при хва та ју ћи апо ка лип тич ну иде ју да ће се крај исто ри је уско ро де си ти. 289

Оно што од ла же крај исто ри ји ни су са мо мо ли тве све тих и пра вед ни ка, ка ко се то уо би ча је но ка же у хри шћан ском дискур су, не го у ве ли кој ме ри и не до след ност по кло ни ка Мамо на, кне за овог све та (Мт. 6, 24; Јн. 12, 31), и след бе ни ка Ни че о ве иде је: остај те вер ни зе мљи, да се пот пу но по све те оства ре њу иде ја но вог свет ског по рет ка. Очи глед но је да земаљ ски ре сур си још увек ни су до вољ но ис цр пље ни и да мате ри ја ли зам ни је до шао до тач ке ка да ће зи да ри но вог светског по рет ка по ста ви ти по след њу ци глу у Ва ви ло ну. Исто та ко, ја сно је да бе сми сао мо ра до кра ја да се на мет не као сми сао, да се уме сто кул ту ре на ме ће ан ти кул ту ра и уме сто Хри ста, ан ти христ. Због све га то га од нос хри шћа на пре ма кул ту ри ни је у до ме ну праг ма ти зма не го те о ло шке за сно вано сти од лу ка у сва кој кон крет ној си ту а ци ји. Сва ка од лу ка тре ба да бу де до не та из ду би не хри шћан ског до жи вља ја света, из ве ре као те ме ља хри шћан ске на де у пре о бра жај тог све та. Уз овај на чел ни став, ко ји не на ме ће јед но о бра зност у од лу ка ма ко је се ти чу кул ту ре, бу ду ћи да још увек не по стоји ду хов на зре лост код вер них, оста је сва ком хри шћа ни ну да сам про су ђу је, по ме ри да ра Ду ха, ка ко ће се оп хо ди ти пре ма од ре ђе ној дру штве ној по ја ви. Хлеб те о ло ги је и мр ви це кул ту ре По ред на гла ше не по тре бе за по сто ја њем те о ло ги је кул ту ре, ко ја се ба ви овим пи та њи ма од но са пре ма дру штве ним поја ва ма у сва кој кон крет ној си ту а ци ји, нео п ход но је има ти у ви ду и до стиг ну ћа со ци о ло ги је кул ту ре, од но сно са гле да ти дру штве не окол но сти ко је су до ве ле до по ја ве од ре ђе них кул тур них фе но ме на. Дру гим ре чи ма, пред хри шћа не да нас се по ста вља им пе ра тив да ствар ност по сма тра ју из ви ше угло ва. Ин тер ди сци пли нар ни при ступ би тре ба ло да ста ви у фо кус ис пи ти ва ња и дру ге обла сти, као нпр. еко но ми ју, ко ја се на мет ну ла као кључ на област за ту ма че ње кри зних вре ме на. Ме ђу тим, оно што на не ки на чин оба ве зу је хришћа не, због њи хо ве осе тљи во сти пре ма про бле ми ма других, по све му су де ћи, у све ту у ко ме жи ви мо, не оба ве зу је дру ге да схва те те жи ну од го во р но сти жи во та у за јед ни ци. Док се пред јед не не пре ста но по ста вља ју зах те ви да бу ду на ви си ни за дат ка, дру ги ма је све до зво ље но. Та ко се на ме ће ути сак да овај свет при па да са мо јед ни ма, ко ји могу да уби ра ју ње го ве пло до ве, пре све га оне ма те ри јал не, а да хри шћа ни увек тре ба да су спрем ни на под виг, јер они ни су од све та (Јн. 17, 14). Ра ди бо љег раз у ме ва ња по зи ци је хри шћа на у све ту, тре ба има ти у ви ду да се они a priori не од ри чу све та, јер спа се ње за до би ја ју они ко ји не од ба цу ју при зив да пре о бра жа ва ју свет у ко ме жи ве, али да с дру ге стра не, од лу ку о жр тво ва њу и под ви гу тре ба да до но се са ми 290

вер ни, а не по дик та ту дру гих ко ји се ру ко во де се бич ним ци ље ви ма. Хри шћан ски од нос пре ма ма те ри јал ном све ту је сте пре свега од ре чан, али не због то га што је свет и ма те ри ја по себи зла, не го због опа сно сти по гре шног ве зи ва ња за ма тери јал но, да не би чо век гле да ју ћи у ви дљи во за бо ра вио на не ви дљи во. Тај од нос се мо же ис ка за ти ре чи ма: Не жи ви чо век о са мом хле бу, но о сва кој ре чи ко ја из ла зи из уста Бо жи јих (Мт. 4, 4). Из ових Хри сто вих ре чи је ја сно да човек не мо же жи ве ти без хле ба, али да је глав на хра на ко јом он жи ви ду хов не при ро де, да су то ре чи Бо жи је, ко је но се у се би бо жан ске енер ги је, ко је чо ве ка на дах њу ју на сва ки вид ства ра ла штва, не ма те ри јал ног и ма те ри јал ног. То не зна чи да је хри шћан ству свој ствен би ло ко ји вид ма ни хеј ског дуа ли зма, 20 по ко ме је не по треб но и про кле то сва ко кул тур но ства ра ла штво у ма те ри јал ном ви ду. 21 Оста ја ти у гра ни ца ма вре ме на и би ти за то че ник ма те ри јал них по тре ба је пот пу но не спо ји во са хри шћан ским осе ћа њем и до жи вља јем све та. На то под се ћа ју и Хри сто ве ре чи: Ишти те нај пре Цар ство Бо жи је и прав ду ње го ву, а све оста ло ће вам се до да ти (Мт. 6, 33). Ло ги ка овог све та је упра во обр ну та и за по ла зи ште и крајњи циљ има све оста ло, а тран сцен дент на ре ал ност је у дру гом пла ну, или је, у оним крај њим слу ча је ви ма, чак објекат ме диј ске и сва ке дру ге кул тур не зло у по тре бе. Не случај но, пој мо ви ко ји има ју из ра зи то ес ха то ло шки сми сао су до би ли у свет ској кул ту ри по све про фа ни са др жај. Та ко нпр. ико на, као по јам ко ји има нај ду бље вер ско зна че ње, ко ја је сим вол све тог, по ста ла је сим бол про фа ног, па се го во ри о поп ико на ма, о ико но гра фи ји а да се при том ми сли на нај сквер ни је обла сти људ ског по на ша ња. Да кле, кул ту ра хле ба и ига ра је сте до ми нант на, бу ду ћи да од сва ко дневних људ ских по тре ба пра ви идо ле. Ме сто хле ба на су шног и ико не, у све ту у ко ме жи ви мо при мар на по зи ци ја при па да идо ли ма по тро шач ког мен та ли те та. По себ но ме сто у култур ној ак си о ло ги ји за у зи ма ју тзв. из ми шље не по тре бе и ства ра ње вир ту ал них ствар но сти. Ди јаг но за кул тур ног стату са са вре ме ног дру штва би се мо гла ис ка за ти ре чи ма: идола три ја на су прот ико нич ној он то ло ги ји. Мо жда ви ше не го икад, у вре ме ну овом до ла зе до из ра жа ја упо зо ра ва ју ће ре чи св. Јо ва на Бо го сло ва: Де чи це, са чу вај те се бе од идо ла (1. Јн. 5, 21). 20 Ἰωάννου Δαμασκηνοῦ, Κατὰ Μανιχαίων, PG 96, 1319 1336. 21 Кр стић Д. (1996) У по чет ку бе ше Сми сао, Бе о гра д Ва ље во Ср биње: Уни вер зи тет ски обра зо ва ни пра во слав ни бо го сло ви, Хи лан дар ски фонд, За ду жби на Ни ко лај Ве ли ми ро вић и Ју стин По по вић, стр. 21. 291

По све му су де ћи хри шћан ство је од ве ре ко ја је об ли ко вала кул ту ру и ства ра ла но ви си стем вред но сти до шло у ситу а ци ју да бу де ин фе ри ор но у кул ту ро ло шком, па чак и у ду хов ном по гле ду. Ни је са мо реч о ре ли гиј ском и псев доре ли гиј ском кон цеп ту жи вље ња ко ји во ди ка ду хов ном синкре ти зму у ко ме се гу би ду хов ни иден ти тет, већ о нај ду бљој до са да кри зи чо ве ко вог на чи на по сто ја ња, ко ји по ти ску је кул ту ру и у пр ви план ис ти че нај гру бљи вид ма те ри ја ли зма. У та квом дру штву, ве ра се, у скла ду са са вре ме ним мар кетин шким то ко ви ма, пред ста вља као и сва ки дру ги про из вод ко ји мо ра има ти тр жи шну вред ност. Има ју ћи та кве ко ор дина те де ло ва ња, не мо гу ће је и бе сми сле но оче ки ва ти да би ло ко ја ре ли ги ја кул та мо же пру жи ти ствар ну ал тер на ти ву секу лар ном ха о су ко ји вла да у мо дер ном све ту. 22 Про те стант, а у ве ли кој ме ри и мо дер ни ри мо ка то лик, ко ји је че сто потпу но пр о те стан ти зо ван, је као де те ко је при љу бљу је сво је ли це уз из лог про дав ни це слат ки ша. Он или она, мо же не јасно да ви ди ве ков ну апо стол ску све то та јин ску ве ру, али не мо же да је оку си. 23 Исто риј ски не у спех хри шћан ства ни је, да кле, био са мо по сле ди ца спољ них фак то ра ми си је Цр кве у јед ном све ту у ко ме је био ду бо ко уко ре њен ре ли ги о зно-ма гиј ски од нос пре ма Бо гу, не го по сле ди ца и уну тар њих сла бо сти са мих хри шћа на, њи хо ве раз је ди ње но сти и од су ства, на ро чи то код за пад них хри шћа на из вор ног до жи вља ја Хри сто ве лич но сти у бо го слу жбе ном жи во ту Цр кве, а он да и у сва ко днев ном жи во ту вер них. Не по сто ја ње кри тич не ма се вер них ме ђу пра во слав ним хри шћа ни ма, ко је се не мо же по сма тра ти само у про те клом пе ри о ду вла да ви не ко му ни зма, већ и у оном ко ји му је прет хо дио и ко ји је до вео до сло ма тра ди ци о налних вред но сти је сте узрок мар ги на ли за ци је хри шћан ског на чи на жи во та и кул ту ре. Но, грех вр ло че сто тра жи број. Исти на ни ка да ни је би ла пот пу но у кри ла ти ци Vox po pu li, vox Dei, не го пре у иза бра ној ма њи ни, јер је ма ли број апосто ла про ме нио свет сле ду ју ћи Хри сто вим ре чи ма: Иди те на у чи те све на ро де... ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ter tul li a nus, Apo lo ge ti cus adver sus gen tes pro chri sti a nis, PL 1, р. 25 560. Ter tul li a nus, (1907) De pre scrip ti o ne ha e re ti co rum, L etu de hi sto ri que du Chri sti a ni sme, Pa ris: Li bra i rie Alp hon se Pi card et fils, p. 1 97. 22 Шеј фер Ф. (2004) Пле са ти сам, Тре би ње Врњ ци: Ма на стир Твр дош, стр. 74. 23 Исто, стр. 19. 292

Ωρηγένους, Κατά Κέλσου, PG 11, р. 641 1632. Ωρηγένους, Εἰς Ψαλμόν 36, PG 12, р. 1319 1368. Ано ним, (1986) Πρὸς Διόγνητον ἐπιστολή, Θε σ σαλονίκη : Βυζάντιο, p. 530 556. Γρηγορίου Θεολόγου, Λόγος 23, PG 35, р. 1151 1168. Μ. Βασιλείου, Πρὸς τοὺς νέους, ὄπως ἄν ἐξ ἑλληνικῶν ὠφελοῖντο λόγων, PG 29, р. 563 590. Ἰωάννου Δαμασκηνοῦ, Κατὰ Μανιχαίων, PG 96, р. 1319 1336. Ано ним, ( 1984) Ми неј за Ја ну ар, Кра гу је вац Вр шац: ЕУО епархи је шу ма диј ске и ЕУО епар хи је ба нат ске. Кр стић, Д. (1996) У по чет ку бе ше Сми сао, Бе о гра д Ва ље во Срби ње: Уни вер зи тет ски обра зо ва ни пра во слав ни бо го сло ви, Хи лан дар ски фонд, За ду жби на Ни ко лај Ве ли ми ро вић и Ју стин По по вић. Пе но, З. (2013) Дог ма ти ка-крат ко из ло же ње пра во слав не ве ре, књи га дру га, Бе о град: Вер ско до бро твор но ста ра тељ ство. Пе но, З. (2010) Хри шћан ство и иза зо ви гло ба ли зма, Цр кве не Студи је бр. 7, Ниш: Цен тар за цр кве не сту ди је, стр. 11 22. Фло ров ски, Г. (1995) Хри шћан ство и кул ту ра, Бе о град: Ло гос. Шеј фер, Ф. (2004) Пле са ти сам, Тре би ње Врњ ци: Ма на стир Тврдош. 293

Zdravko Peno University of East Sarajevo, Faculty of Theology, East Sarajevo, Republic of Srpska A CRISIS OF CHRISTIAN IDENTITY AND A CRISIS OF CULTURE Abstract A key issue for every man/woman is creation of their own identity. In determining a human being, his/her attitudes to faith, moral and culture as constants of their spiritual and cultural individualization are of crucial importance. A crisis of Christianity over the last centuries was reflected in the crisis of culture in the regions where Christianity was dominant, but consequently, worldwide, wherever it cast its influence. The historical failure of Christianity was not only a consequence of outwardly factors Church missions in a world deeply rooted in a religiously-magical understanding of God, but also a product of inner weaknesses of Christians, of their divisions and the absence of an authentic understanding of the Christ s person, of the liturgical life of the Church and therefore in everyday life of the faithful, especially among the Christians in the West. The lack of critical mass of those truly faithful among Orthodox Christians, which was not only evident at the time of the Communist regime but also in the period that preceded it, brought about the crash of traditional values and proved to be the main cause of the marginalization of the Christian lifestyle and culture. A need for constant rethinking of one s identity is the key to understanding a Christian attitude to any social phenomena or culture. Since spiritual and social relations are governed by the rule that no one pours new wine into old wineskins, it implies that Christianity, being wine of eternity, adds flavor to all times and to all human endeavors to change their lifestyle, find a pristine cause of being and true values. In these days of globalization, we witness that the Christians from the West keep losing their own identity as they get lost in the world trends, while the Orthodox Christians remain isolated in their tradition and unwilling to show any flexibility to change. Modern Christianity lacks the faith and experience of the Early Church that used to be capable of turning the world crisis into its own triumph a triumph of the entire world over weaknesses gnawing at it. Just as people often turn God s good intentions into evil ones, whereas God turns their evil into good ones, authentic Christians also perceive every crisis as a challenge to perform greater good. This is truly the deepest meaning of the idea of κρίσις testing, reasoning, and making critical decisions. Therefore, each crisis, seen from a Christian perspective, is not only a hint of the doom that is to befall the world submerged in sin, but also a chance for a change of that regression and for salvation from a spiritual abyss, leading to a new era of Divine Grace. Кey words: Christianity, identity, culture, cult, crisis 294