ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЕКОБИЛТЕН Број 300 фебруар 2005.
ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ И УНАПРЕЂEЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ мр Верица Нешковић Здравић Нови Сад Трг Слободе 1 телефон: 525-747 ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА Нови Сад Жарка Зрењанина 2 телефон: 420-299 ГРАД НОВИ САД ГРАДСКА УПРАВА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Нови Сад Радничка 2 телефон: 422-644 САДРЖАЈ: др сци. мед. Марија Јевтић, Секретар Јања Ћулум Лукач, диплoмирани биолог, заменик Секретара Петар Татић, дипломирани правник, помоћник Секретара Светлана Јокановић, професор биологије, помоћник Секретара Вера Убипарип, професор, сарадник Катица Коберски, дипломирани инжењер пољопривреде, сарадник Александар Дец, дипломирани инжењер пољопривреде, сарадник Јелена Шимала, инжењер заштите животне средине, сарадник Миљана Јањић, сарадник Снежана Адам, технички секретар Извод месечног извештаја Института за заштиту здравља Нови Сад за фебруар 2005. године Испитивање радиоактивности у животној средини Града Новог Сада / 3 / 21 Извод месечног извештаја Института за заштиту здравља Нови Сад за фебруар 2005. године ВОДА ЗА ПИЋЕ Током фебруара месеца 2005. године извршено је 366 микробиолошких и физичко-хемијских прегледа узорака воде за пиће из јавног водовода на територији Града Новог Сада и насеља. Послове утврђивања и праћења квалитета воде за пиће из јавног водовода на територији Града Новог Сада и насеља суфинансира Секретаријат за комуналне послове Градске управе Града Новог Сада. Утврђена је микробиолошка исправност у 98,63% (361) узорака воде за пиће и физичко-хемијска исправност у 94,81% (347) анализираних узорака воде за пиће. Разлози физичко-хемијске неисправности 19 (5,19%) узорка воде за пиће су повећана концентрација мангана (18 узорака), повећана концентрација укупног гвожђа (6,56%) (три узорка), повећана концентрација резидуалног хлора (два узорка), те последично измењена органолептичка својства. У 5 анализираних узорака воде за пиће из новосадског водовода током фебруара месеца 2005. године није утврђено присуство минералних уља. Хигијенска исправност узорака воде за пиће чију је утврђивао Институт за заштиту здравља Нови Сад узоркованих из фабрике воде ЈКП Водовод и канализација Нови Сад и насеља прикључених на мрежу новосадског водовода током фебруара месеца 2004. године, као и број и проценат микробиолошке и физичко-хемијске исправности узорака приказани су у Графикону. (93,44%) 3
Контролом хигијенске исправности воде за пиће осам (8) контролисаних јавних бунара на територији Града Новог Сада током фебруара месеца 2005. године утврђена физичко-хемијска неисправност (у односу на важеће законске препоруке) свих контролисаних узорака (бунари у Улици 1300 каплара, у лиманском парку на углу Народног фронта и Шекспирове улице, на Булевару Цара Лазара (код СПЕНС-а), на Рибарском острву (бунар Хигијенски Завод и Удружење риболоваца ), бунар Електровојводина у Гогољевој улици и бунари у Улици Алберта Томе, Јожефа Марчока и Балзаковој улици. Микробиолошка неисправност није утврђена у контролисаним узорцима воде за пиће из јавних бунара Града Новог Сада током фебруара месеца 2005. године. Стари и нови артешки бунари у Улици Бановић Страхиње, бунар Снежна Марија (потез Текија, путни правац Петроварадин Сремски Карловци), бунари код насеља на улазу и код ресторана Сајам на Рибарском острву, бунар код Јодне бање у Улици Николе Тесле и бунар у Масариковој улици нису били у функцији током фебруара месеца 2005. године. РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗА УЗОРАКА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ У НОВОМ САДУ ТОКОМ ФЕБРУАРА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Микробиолошки прегледи Укупан број микробиолошки исправних налаза 361 98,63% Укупан број микробиолошки неисправних налаза 5 1,37% Укупно 366 100,00% Узроци неисправности микробиолошких налаза Бр. Назив показатеља Број % 1. Укупан број аеробних мезофилних бактерија у 1 ml (37 C 48h) 4 80,00 2. Укупан број колиформних бактерија у 100 ml (37 C 24-48h) 1 20,00 3. Фекалне колиформне бактерије (44 C 24-48h) 1 20,00 4. Сулфиторедукујуће клостридије у 100 ml (37 C 24-100h) 1 20,00 5. Pseudomonas aeruginosa (24-48h) 1 20,00 * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности Физичко-хемијске анализе Укупан број физичко хемијски исправних налаза 347 94,81% Укупан број физичко хемијски неисправних налаза 19 5,19% Укупно 366 100,00% Узроци неисправности физичко-хемијских анализа у односу на укупан број неисправних налаза Бр. Назив показатеља Број % 1. Повећана концентрација мангана 18 94,74 2. Измењена боја 10 52,63 3. Појава мутноће 3 15,79 4. Повећана концентрација укупног гвожђа 3 15,79 5. Повећана концентрација резидуалног хлора 2 10,53 * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности 4 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 5
Графички приказ показатеља хигијенске исправности узорака воде за пиће из фабрике воде и мреже ЈКП Водовод и канализација Нови Сад током фебруара месеца 2005. године (98,63%) (1,37%) * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности (94,81%) (5,19%) * један исти узорак може бити неисправан због присуства више различитих показатеља неисправности 6 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 7
КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА Током фебруара месеца 2005. године вршено је испитивање квалитета ваздуха на постојећој мрежи мерних места у Граду Новом Саду. Сталну контролу ваздуха систематским мерењем имисије основних и специфичних загађујућих материја финансира Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој Аутономне Покрајине Војводине и Министарство здравља Републике Србије и суфинансира Градска управа Града Новог Сада. Укупна количина седимента током фебруара месеца 2005. године у прикупљеним узорцима ваздуха у градској заједници Града Новог Сада је у распону од 27,0 mg/m 2 до 433,6 mg/m 2 са средњом вредношћу од 153,6 mg/m 2. Утврђена концентрација олова и кадмијума у аероседименту је у свим узорцима у оквирима важећих законских препорука, док је утврђена концентрација цинка у аероседименту у два узорка (10,00%) изнад важећих законских препорука. Концентрација сумпордиоксида и чађи у ваздуху (24h узорци) у Граду Новом Саду је током фебруара месеца 2005. године праћена на 15 мерних места. Утврђено је прекорачење концентрације сумпордиоксида у ваздуху у односу на важеће законске препоруке у једном (0,26%) од укупно 388 анализираних узорака ваздуха, као и прекорачење концентрације чађи у ваздуху препоруке у једном (0,26%) од укупно 390 анализираних узорака ваздуха Концентрација азотдиоксида у ваздуху (24h узорци) је током фебруара месеца 2005. године праћена на два мерна места у Граду Новом Саду ( Млинотехна, Пап Павла 1 и Месна заједница Шангај, Школска бб). Ни у једном од 56 анализираних узорка није утврђено прекорачење концентрације азотдиоксида у ваздуху у односу на важеће законске препоруке. Праћењем квалитета ваздуха на најпрометнијим саобраћајницама Града Новог Сада током фебруара месеца 2005. године и испитивањем концентрације угљенмоноксида (12 узорака), олова (12 узорака) и азотдиоксида (12 узорака) у ваздуху у једночасовним узорцима ваздуха утврђена је усаглашеност вредности испитиваних показатеља квалитета ваздуха са важећим законским нормама. Концентрација осмочасовних узорака азотдиоксида и формалдехида, као и преподневног и поподневног озона (четворочасовни узорци) у ваздуху током фебруара месеца 2005. године је праћена на једном мерном месту у Граду Новом Саду (Институт за заштиту здравља Нови Сад). Утврђене вредности наведених показатеља квалитета ваздуха нису прелазиле граничне вредности важећих законских препорука. ПРЕГЛЕД УКУПНЕ КОЛИЧИНЕ ПАДАВИНА, УКУПНЕ КОЛИЧИНЕ СЕДИМЕНТА И САДРЖАЈА АЕРОСЕДИМЕНТА Фебруар 2005. године Збирна статистика /- Мерно место / Вредности параметара (мг/м 2 ) Укупна количина седимента ГВИ гранична вредност имисије 450 / 300 1. Обданиште, Полгар Андраша 1 39,6 2. СЦ Сајмиште, Новосадског сајма бб 204,2 3. МУП, Пап Павла 46 200 4. Геронтолошки центар, Бистрица, Бате Бркића бб 48,5 5. Лиман IV, Булевар Цара Лазара 75 51,2 6. Обданиште, Ћирила и Методија 69 125,4 7. Водовод, Јиричекова бб 56,3 8. Обданиште, Шангај, Школска бб 140,5 9. Његошева 5 324,6 10. Детелинара, Руменачка 110 145,9 11. Центрославија Текелијина 154 243,1 12. Дом здравља, Петроварадин, Јоже Влаховића 5 66,1 13. Петроварадин, Фрање Стефанчића 7 40,4 14. МУП, Радничка 30 74,7 15. Топлана Север, Булевар Јаше Томића бб 27,0 16. Електровојводина, Владимира Николића 1 424,6 17. Друштво лекара Војводине, Васе Стајића 9 114,3 18. Видовданско насеље, Темеринска 154 103,4 19. Месна заједница Клиса, Србобранска бб 433,6 20. Клисански брег, Мирослава Продановића 6 209,1 8 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 9
ПРИКАЗ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ СУМПОРДИОКСИДА И ЧАЂИ У ВАЗДУХУ TOKOM ФЕБРУАРА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Показатељ: Сумпордиоксид у ваздуху Назив мерног места / Статистика (μг/м 3 ) 1. Институт за заштиту здравља Нови Сад 2. Спортски центар Сајмиште, Новосадског сајма бб 3. Цивилна заштита, Браће Јовандић 4 4. Бистрица - робна кућа, Јована Дучића бб 5. Лиман IV - Дом здравља, Булевар цара Лазара 6. Угао Фрушкогорске и Јиричекове 19 7. Електропорцелан, Марка Миљанова 15 8. Угао Гундулићеве и Текелијине улице 12 9. Гимназија Светозар Марковић, Његошева 22 10. Дом здравља Петроварадин, Јоже Влаховића 5 11. Детелинара, Браће Вребала 15 12. Млинотехна, Пап Павла 1 13. Видовданско насеље, Др Јована Андријевића 2 14. Месна заједница Клиса, Савска 27 15. Месна заједница Шангај, Школска бб Број Средња вредност С 98 Мин Маx Број > ГВИ % > ГВИ 11 0 0 0 0 0 0,00 28 4 35 0 40 0 0,00 27 17 104 0 120 0 0,00 28 14 94 0 110 0 0,00 14 4 37 0 50 0 0,00 28 19 134 0 220 1 3,57 28 5 75 0 80 0 0,00 Збирни подаци 388 4 70 0 220 1 0,26 Максимална вредност за сумпордиоксид у ваздуху од 220 µg/m 3 је утврђена на мерном месту 8. Дом здравља Петроварадин, Јоже Влаховића 5, дана 17.02.2005. године. 10 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 11
Показатељ: Чађ у ваздуху Назив мерног места / Статистика (μг/м 3 ) 1. Институт за заштиту здравља Нови Сад 2. Спортски центар Сајмиште, Новосадског сајма бб 3. Цивилна заштита, Браће Јовандић 4 4. Бистрица - робна кућа, Јована Дучића бб 5. Лиман IV - Дом здравља, Булевар цара Лазара 6. Угао Фрушкогорске и Јиричекове 19 7. Електропорцелан, Марка Миљанова 15 8. Угао Гундулићеве и Текелијине улице 12 9. Гимназија Светозар Марковић, Његошева 22 10. Дом здравља Петроварадин, Јоже Влаховића 5 11. Детелинара, Браће Вребала 15 12. Млинотехна, Пап Павла 1 13. Видовданско насеље, Др Јована Андријевића 2 14. Месна заједница Клиса, Савска 27 15. Месна заједница Шангај, Школска бб Број Средња вредност С 98 Мин Маx Број > ГВИ % > ГВИ 15 7 49 1 19 0 0,00 28 7 16 1 17 0 0,00 28 6 9 3 9 0 0,00 28 4 6 3 7 0 0,00 28 12 41 1 49 0 0,00 28 4 9 3 11 0 0,00 18 7 20 2 23 0 0,00 28 5 10 3 11 0 0,00 23 7 17 3 21 0 0,00 28 8 30 1 31 0 0,00 28 7 26 1 31 0 0,00 28 6 10 3 11 0 0,00 26 16 47 3 53 1 3,85 28 6 21 1 29 0 0,00 28 5 10 3 11 0 0,00 Збирни подаци 390 7 31 1 53 1 0,26 Максимална вредност за чађ у ваздуху од 53 µg/m 3 је утврђена на мерном месту 13. Видовданско насеље, Др Јована Андријевића 2, дана 03.02.2005. године. 12 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 13
ПРИКАЗ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ АЗОТДИОКСИДА У ВАЗДУХУ ТОКОМ ФЕБРУАРА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Показатељ: Азотдиоксид у ваздуху Назив мерног места / Статистика (μг/м 3 ) 1. Млинотехна, Пап Павла 1 2. Месна заједница Шангај, Школска бб Број Средња вредност C 98 Мин Маx Број > ГВИ % > ГВИ 28 18 61 0 72 0 0,00 28 7 32 0 35 0 0,00 Збирни подаци 56 13 52 0 72 0 0,00 Максимална вредност за азотдиоксид у ваздуху од 39 µg/m 3 је утврђена на мерном месту 1. Млинотехна, Пап Павла 1, дана 15.02.2005. године. ПРИКАЗ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ АЗОТДИОКСИДА, УГЉЕНМОНОКСИДА И OЛОВА У ВАЗДУХУ ТОКОМ ФЕБРУАРА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Мерно место / Вредности параметара Датум NО 2 (μg/m 3 ) CО (mg/m 3 ) Pb (μg/m 3 ) 1. Хајдук Вељкова 2 17.02.2005 40 0 <0,1 2. НАП пумпа, Булевар Цара Лазара 33 21.02.2005. 44 0 <0,1 3. Рибља пијаца, Трг Републике бб 21.02.2005. 56 0 <0,1 4. Партизанска улица 26 18.02.2005. 28 0 0,3 5. Млинотехна, Пап Павла 1 24.02.2005. 48 0 0,3 6. НАП пумпа, Петроварадин, Прерадовићева улица 18.02.2005. 46 0 0,3 7. Руменачка 159 17.02.2005. 46 0 <0,1 8. Трифковићев трг 1 24.02.2005. 38 0 <0,1 9. Угао Булевара Ослобођења и Пап Павла 46 22.02.2005. 58 0 <0,1 10. Максима Горког 30 24.02.2005. 32 0 0,2 11. Угао Улице Цара Душана и Булевара Цара Лазара 18.02.2005. 28 0 0,3 12. Топлана, Булевар Јаше Томића бб 22.02.2005. 48 0 0,2 Максимална вредност за азотдиоксид у ваздуху (1h) од 58 µg/m 3 је утврђена на мерном месту 9. Угао Булевара Ослобођења и Пап Павла 46, дана 22.02.2005. године. Максимална вредност за олово у ваздуху (1h) од 0,3 µg/m 3 је утврђена на мерним местима 4. Партизанска улица 26, дана 18.02.2005. године, 5. Млинотехна, Пап Павла 1, дана 24.02.2005. године, 6. НАП пумпа, Петроварадин, Прерадовићева улица, дана 18.02.2005. године и 11. Угао Улице Цара Душана и Булевара Цара Лазара, дана 18.02.2005. године. 14 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 15
ПРИКАЗ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ОСМОЧАСОВНИХ УЗОРАКА АЗОТДИОКСИДА И ФОРМАЛДЕХИДА, КАО И ПРЕПОДНЕВНОГ И ПОПОДНЕВНОГ ОЗОНА (ЧЕТВОРОЧАСОВНИ УЗОРЦИ) У ВАЗДУХУ ТОКОМ ФЕБРУАРА МЕСЕЦА 2005. ГОДИНЕ Статистика / Датум Азотдиоксид (μg/m 3 /8h) Формалдехид (μg/m 3 /8h) Озон am (μg/m 3 /4h) Озон pm (μg/m 3 /4h) ГВИ 150 100 150 150 Број 25 25 25 25 Средња вредност 6 0 7 5 C 98 12 2 37 28 Минимална вредност 0,0 0,0 0,0 0,0 Максимална вредност 15,9 2,1 38,1 37,5 Број > ГВИ 0 0 0 0 % > ГВИ 0,00 0,00 0,00 0,00 КОМУНАЛНА БУКА Током фебруара месеца 2005. године вршено је праћење дневног нивоа комуналне буке на мрежи мерних места у градској заједници Граду Новом Саду. Стално праћење нивоа комуналне буке у Граду Новом Саду суфинансира Градска управа Града Новог Сада. Највиши меродавни дневни ниво комуналне буке у Граду Новом Саду током фебруара месеца 2005. године утврђен је на мерним местима 5. Партизанска улица и 7. Улица Максима Горког (у близини СПЕНС-а) и износио је 72 db(а), што је за 7 db(а) више од Југословенским стандардом (4) дозвољеног нивоа буке за дан. Најнижи меродавни дневни ниво комуналне буке у Граду Новом Саду током фебруара месеца 2005. године измерен је на мерном месту 11. Насеље Бистрица код Основне школе Прва Војвођанска бригада и износио је 61dB(А), што је у складу са важећим законским препорукама (4) о дозвољеном нивоу буке за дан. На четрнаест (14) мерних места у Граду Новом Саду током фебруара месеца 2005. године меродавни дневни ниво комуналне буке прелазио је 65 db(а): Угао улица Веселина Маслеше и Раше Радујкова, Гундулићева улица, Улица Цара Душана наспрам Медицинске школе 7. април, Спортски центар Сајмиште, Партизанска улица, Рибља пијаца Трг Републике, Улица Максима Горког у близини СПЕНС-а, Српско народно позориште, Његошева улица, Кисачка улица, Кеј жртава рације код споменика, Булевар Ослобођења преко пута Дневника, угао Футошког пута и Булевара Кнеза Милоша и Петроварадин код Основне школе Јован Дучић. На једном мерном месту у Граду Новом Саду (Насеље Бистрица код Основне школе Прва Војвођанска бригада ) током фебруара месеца 2005. године меродавни дневни ниво комуналне буке био је у складу са важећим законским препорукама (4) о дозвољеном нивоу буке за дан. Највећа учесталост проласка тешких возила на мерним местима у Граду Новом Саду током фебруара месеца 2005. године утврђена је на мерним местима: Партизанска улица (81 тешких возила на сат), Улица Цара Душана, наспрам Медицинске школе 7. април (74 тешких возила на сат) и Булевару Ослобођења, наспрам Дневника (72 тешких возила на сат). Највећа учесталост проласка лаких возила на мерним местима у Граду Новом Саду током фебруара месеца 2005. године утврђена је на мерним местима: Улица Цара Душана наспрам Медицинске школе 7. април (1200 лаких возила на сат, Кеј жртава рације код споменика (1193 лаких возила на сат), Партизанска улица (1057 лаких возила на сат) и Булевар Ослобођења преко пута Дневник -а (1027 лаких возила на сат). 16 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 17
ПРИКАЗ УТВРЂЕНИХ ВРЕДНОСТИ МЕРОДАВНОГ ДНЕВНОГ НИВОА КОМУНАЛНЕ БУКЕ И ВРЕДНОСТИ ПРОСЕЧНЕ УЧЕСТАЛОСТИ ПРОЛАСКА ТЕШКИХ И ЛАКИХ ВОЗИЛА И МОТОЦИКАЛА ОДРЕЂЕНИХ ТОКОМ МЕРЕЊА ДНЕВНОГ НИВОА КОМУНАЛНЕ БУКЕ НА 15 МЕРНИХ МЕСТА У ГРАДУ НОВОМ САДУ У ФЕБРУАРУ МЕСЕЦУ 2005. ГОДИНЕ Мерна места у Граду Новом Саду 1. Угао улица Веселина Маслеше и Раше Радујкова Меродавни ниво комуналне буке db(a) Просечан број тешких возила Просечан број лаких возила Просечан број мотоцикала 70 41 785 0 2.Гундулићева улица 67 44 805 0 3. Улица Цара Душана наспрам Медицинске школе 7. 71 74 1200 1 април 4. Спортски центар Сајмиште 66 13 449 0 5. Партизанска улица 72 81 1057 1 6. Рибља пијаца Трг Републике 67 34 785 0 7. Улица Максима Горког у близини СПЕНС-а 8. Српско народно позориште према Успенској улици 72 66 851 2 68 46 946 0 9. Његошева улица 66 11 394 0 10. Кисачка улица 68 67 988 0 11. Насеље Бистрица код Основне школе Прва Војвођанска бригада 12. Кеј жртава рације код споменика 13. Булевар Ослобођења преко пута Дневника 14. Футошки пут Булевар Кнеза Милоша 15. Петроварадин код Основне школе Јован Дучић 61 2 302 0 71 66 1193 1 70 72 1027 1 69 45 737 1 67 43 841 0 Однос учесталости проласка лаких возила и дневног нивоа комуналне буке на мерним местима у Граду Новом Саду током фебруара месеца 2005. године 18 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 19
Однос учесталости проласка тешких возила и дневног нивоа комуналне буке на мерним местима у Граду Новом Саду током фебруара месеца 2005. године Настављајући са праксом објављивања пројеката суфинансираних из посебних средстава за заштиту и унапређење животне средине, у овом броју Екобилтена објављујемо Испитивање радиоактивности у животној средини Града. ИСПИТИВАЊЕ РАДИОАКТИВНОСТИ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ ГРАДА НОВОГ САДА Др И. Бикит, др М. Весковић, др Н. Тодоровић, др Ј. Сливка, др М. Крмар, др Љ. Чонкић, Е. Варга, мр Д. Мрђа, Т.Јевтић Лабораторија за нискофонску гама-спектрометрију, Департман за физику, Природноматематички факултет, Универзитет у Новом Саду Процес нуклеосинтезе се одвијао пре неколико милијарди година и тада је формиран веома велики број радионуклида. Највећи број тада формираних нестабилних изотопа више не постоји на Земљи, због кратког времена полураспада. Преживела су само језгра чији је период полураспада био већи од 5. 10 8 година, тј. довољно дуг у односу на старост Земље. Тако су се до данас на планети Земљи као природни земаљски извори радиоактивности задржали: 238 U (Т1 2 = 4.47 10 9 god); 235 U (Т 1 2=7.04 10 8 god) 232 Th (Т 1 2=1.4 10 10 god) који су зачетници три природна радиоактивна низа, и 40 к (Т 1 2=1.28 10 9 god), најважнији природни радионуклид ван ових серија. Двадесети век врло често носи и назив нуклеарно доба, а карактерише га могућност, од стране човека, стварања вештачких (произведених) извора јонизујућег зрачења, као и појава да се интензитет јонизујућег зрачења у нашој околини (који потиче од космичког зрачења на већим висинама (аеротранспорт); радионуклида који се јављају при сагоревању и/или депоновању фосилних 20 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 21
горива; радионуклида који се редистрибуирају грађевинским материјалом, рударском делатношћу и минералним ђубривима) може модификовати одређеним људским делатностима. Модификовани природни извори радиоактивности примењују се и у војне сврхе, те смо нажалост, пре кратког времена били (у ратним условима) изложени могућем ризику услед примене пројектила од осиромашеног уранијума. Током 50-тих и 60-тих година прошлог века, пробама нуклеарног оружја велике снаге знатне количине произведених (вештачких) радионуклида су емитоване у животну средину, тако да се њихово присуство врло јасно могло идентификовати у различитим узорцима земље, воде, хране, и слично. До 80- тих година концентрације активности ових радионуклида су већ постале рлативно ниске, али се јавио нови проблем хаварија нуклеарног објекта у Чернобилу при којој је испуштена велика количина различитих радиоизотопа а оно што је данас нарочито значајно је 3.8 10 16 Bq 137 Cs, од чега је 10% доспело на територију СФРЈ. Радионуклиди из животне средине се преко сложених ланаца преносе у прехрамбене производе и до човека. Вероватноћа да појединац доживи одређени штетни ефекат као резултат излагања јонизујућем зрачењу, радијациони ризик, одређује се на основу дозе - физичке величине која служи као квантитативна мера нивоа излагања јонизујућем зрачењу. Повећан радијациони ризик може да се јави услед екстерног озрачивања (када се извор зрачења налази изван организма) и/или интерног озрачивања (када извори јонизујућих зрачења доспевају у организам), инхалацијом (првенствено радона и његових потомака), ингестијом (уношењем у организам путем другог ланца исхране) [ 1 ]. Због претходно наведеног Лабораторија за нискофонску гама спектрометрију се определила, да уз подршку Градске управе Града Новог Сада, Секретаријата за заштиту и унапређење животне средине, у току 2004. године усмери своје активности на мерење концентрације активности радионуклида у храни произведеној на ширем подручју Града Новог Сада, као једном од индикатора присуства природних и вештачких радионуклида у животној средини. Поред тога, по први пут вршена су и истраживања концентрације активности радона у пијаћој води. Лабораторија се око 30 година бави развојем истраживања и контроле радиоактивног загађења животне средине. Од 2002. године Лабораторија је акредитована као Лабораторија за еталонирање гама-спектрометара и активности гама емитера. Контрола извора јонизујућег зрачења карактеристичних за урбану средину (радиоактивни громобрани, јављачи пожара) и медицинских извора зрачења такође спада у делокруг рада Лабораторије. Поред стручних послова, Лабораторија се бави и научноистраживачким радом и унапређењем мерних техника у области радиоекологије, што је резултирало са више од 80 научних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Узорци животних намирница су набављани у сарадњи са санитарним инспекторима Јужно-бачког округа, Центра за санитарни надзор, Покрајинског секретаријата за здравство и социјалну политику на тржницама и од произвођача хране са територије Града Новог Сада. Врсте и број анализираних узорака наведени су у Табели 1. Маса узетих узорака износила је око 0.5 килограма. Узорци су после хомогенизације пренети у мерне посуде. Гама-спекрометријска су извршена помоћу два високо резолуциона детектора. Један од детектора је полупроводнички HPGe γ- спектрометар произвођача ORTEC номиналне ефикасности детектора је већа од 36% и моћи разлагања мање од 1,9 kev. Детектор има проширен енергетски опсег (тип: GMX) тако да може да региструје и нискоенергетско γ и x-зрачење. Други детектор је такође полупроводнички HPGe детектор произвођача Canberra, ефикасности 25% и резолуције 1.9 kev. Детектор је смештен унутар заштите од гвожђа ливеног пре II светског рата, унутрашње запремине 1mі и дебљине зидова 25 cm, чиме се знатно редукује фон. У свим узорцима доминира радиоактивност природног радионуклида 40 K. У по једном узорку печурака детектовани су природни радионуклид 238 U и 226 Ra. Највећа концентрација активности 40 K измерена је у узорку шампињона (A s =93±9 Bq/kg). У житу, житарицама и производима од жита само је у седам узорака детектован 226 Ra, док је у 4 узорка детектован 232 Th, исто природног порекла. Максимална концентрација активности 40 K измерена је у мекињама (A s =314±17 Bq/kg). У узорцима воћа је у 7 узорака детектован 226 Ra, а у 3 узорка 238 U. Природни радионуклид 40 K са максималном концентрацијом активности је измерен у грожђу хамбург (A s =75±8 Bq/kg). У 9 узорака поврћа је детектован 238 U, у 10 узорака 226 Ra, а у 3 узорка 232 Th. Максимална концентрација 40 K је детектована у узорку пасуља Панонски тетовац (A s =410±25 Bq/kg). Од анализираних млечних производа у једном узорку је детектован 238 U, у 18 узорака 226 Ra, а у 15 узорака 232 Th. Максимална концентрација 40 K измерена је у киселој павлаци (A s =48±9 Bq/kg) 22 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 23
Концентрација активности произведених радионуклида који су последица хаварије нуклеарне електране у Чернобилу 1986. године, нпр. Cs је 137 далеко испод границе од 5 Bq/kg која је постављена као прихватљива концентрација активности у животним намирницима које се увозе. УЗОРАК СРЕДЊА КОНЦЕНТРАЦИЈА АКТИВНОСТИ А SR [Bq/kg] У свим узорцима је регистровано присуство активности 40 К, док се остали радионуклиди налазе у мањем броју узорака. Због тога је ингестиона доза израчуната само за радионуклид 40 К. Израчуната (процењена) вредност ингестионе дозе по врстама намирница наведена је у Табели 2. ИНГЕСТИОНА ДОЗА D [µsv/god]* 1. печурке 80±11 1.24 2. жито и производи од жита 90±87 46.31 3. воће 42±15 17.44 4. поврће 135±109 66.96 5. млеко и млечни производи ВРСТА УЗОРАКА 38±5 23.79 Табела 2. Процена ингестионе дозе од уношења радионуклида 40 К БРОЈ УЗОРАКА Печурке 4 Жито, житарице и производи од жита 10 Воће 18 Поврће 28 Млеко и млечни производи 20 УКУПАН БРОЈ УЗОРАКА 80 Табела 1. Преглед система узорковања 155.74 Укупна ингестиона доза од уношења калијума за просечног становника Новог Сада од поменутих намирница износи 156 µsv годишње (што се може упоредити са подацима Светске здравствене организације о средњој годишњој ефективној дози од 300 µsv годишње која потиче од ингестије уношења хране и пића). Највећи допринос ингестионој дози даје конзумација поврћа и производа од жита што је и очекивано, под претпоставком (која је потврђена нашим мерењима) да највећи допринос дози потиче од присуства радиоактивног 40 К. На овом месту треба напоменути да највећи допринос дози која потиче од поврћа се може приписати пасуљу, јер је познато да пасуљ садржи велику количину К, па према томе и значајну активност 40 К. У оквиру испитивања радиоактивности у животној средини града Новог Сада извшена су и концентрације активности радона у флашираним водама и води за пиће новосадског водовода. Из литературе је познато да неке минералне воде садрже повећане концентрације радионуклида. Радон као специфичан племенити гас из изворишта може да се раствори у води тако да концентрација радона у затвореним боцама не мора да потиче само од урана у датом узорку воде. Мерења концентрације радона у водама за пиће извршена су на департману за физику калибрисаним алфа спектрометром DURRIDGE RAD 7 који има посебне додатке за мерење концентрације радона у води (3). Узорци воде су узимани из јавног промета и новосадског водовода, при чему се настојало да се изврше свих флашираних вода које се могу наћи на нашем тржишту. Из добијених резултата се може закључити да је већина флашираних пијаћих вода безбедна за употребу са станивишта концентрације радона у њима (ако би се усвојиле препоруке америчке Агенције за заштиту животне средине ЕПА о дозвољеној концентрацији радона у водама за пиће од 11.1 Bq/l, јер у нашој земљи не постоје препоруке). При овоме треба имати на уму да је коригована активност једнака активности присутног радона у тренутку пуњења, а да се флаширана вода користи бар неколико *потрошња животних намирница према FAO из 1990. [ 2 ] 24 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 25
дана касније. То значи да се на сваких 3.825 дана концентрација активности смањи два пута. Треба напоменути да су и различите концентрације активности радона, што је вероватно последица различите историје воде пре пуњења. У газираним флашираним водама концентрација радона је занемарљива, што можда може да се објасни тиме да у току додавања CO 2 радон напушта воду. Због свега изложеног треба напоменути да су ово тек прва истраживања и концентрације активности 222 Rn, па је потребно систематско испитивање овог феномена. РЕФЕРЕНЦЕ: [ 1 ] Човек и природа, Здравље људи у Војводини, Матица српска, Универзитет у Новом Саду, 2001. [ 2 ] www.fao.org, http://apps.fao.org/ [ 3 ] РАД 7, Electronic Radon Detector, DURRIDGE Company, 2002. У ПРИПРЕМИ ЈЕ САЈТ www.environovisad.org.yu Уколико желите да Ваши пројекти и информације из области заштите и унапређења животне средине значајни за Град Нови Сад буду објављени на нашем сајту www.environovisad.org.yu, молимо Вас да нам доставите на email zuzsns@eunet.yu (материјал доставити у фонту ариел, ћириличне српске тастатуре) Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за заштиту здравља - Одељењa за комуналну хигијену и информације и податке других надлежних органа и организација који указују на стање угрожености и заштиту животне средине. Цртежи су ауторски рад Миленка Јанковића Техничка обрада: Факултет техничких наука, Нови Сад Ненад Симеуновић, координатор пројекта Марко Топо, технички уредник Бранислав Кнежевић, припрема и прелом Тираж билтена - 200 комада 26 www.environovisad.org.yu, фебруар 2005. - ЕКОБИЛТЕН 27