Ра но хри шћан ска ту ма че ња 1. Сам. 28: Ју стин Му че ник, Тер ту ли јан и Ори ген ес ха то ло шке пер спек ти ве

УДК: 27-187"01/02" 27-243.32-275.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 3/2015, стр. / pp. 523 548. Ра но хри шћан ска ту ма че ња 1. Сам. 28: Ју стин Му че ник, Тер ту ли јан и Ори ген ес ха то ло шке пер спек ти ве Душан Игњатовић* Одјељење друштвених наука Матице српске друштва чланова у Црној Гори, Никшић Апстракт: Библијска перикопа о Саулу и жени из Ен до ра (1. Сам. 28) на ла зи се у сре ди шту жустрих расправа вођених међу ранохришћанским ауторима о општем васкрсењу, бесмртности и постхумној судбини душе, извору пророчког дара и дјелотворности некромантије, као и о методу тумачења Светог Писма. Чланак се бави Јустиновим, Тертулијановим и Оригеновим читањем ове перикопе из шире перспективе њихове егзегетске праксе, са посебним нагласком на есхатолошке импликације ових тумачења. Кључне речи: 1. Сам. 28, ра но хри шћан ско библијско тумачење, Јустин Мученик, Тертулијан, Ориген, постхумна судбина душе, васкрсење. Уводне напомене Старозавјетна прича о јудејском цару Саулу и некроманткињи из Ендора (1. Сам. 28) представљала је изазов, али и камен спотицања, како за јудејску рабинску егзегезу, тако и за велики број хришћанских тумача Старог Завјета. Да подсјетимо, у споменутој библијској перикопи описана је животна драма јудејског цара Саула који, на врхунцу свог богоодступништва, уплашен од најезде Филистејаца, одлази у Ендор код жене са духом врачарским 1 (ми би да нас ре кли ме ди јум, * dignjatovic2002@yahoo.com. 1 У Сеп ту а гин ти (1. Сам. 28, 7) на ла зи мо из раз γυνὴ ἐγγαστρίμυθος. Тер мин ἐγγαστρίμυθος (до слов но, онај ко ји го во ри из сто ма ка, тр бу хо збо рац ), пре вод је ју деј ске ри је чи ôb, ко ја се у овом об ли ку су сре ће је ди но у Ста ром За вје ту и обич но 523

Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) спиритуалисткиња, некроманткиња и сл.), како би за њега, у спиритуалистичком обреду, призвала дух пророка Самуила, од кога би Саул дознао не што ви ше о сво јој суд би ни и суд би ни свог цар ства. Да иро ни ја бу де ве ћа, Са ул, ко ји је прет ход но, у скла ду са древ ним ју деј ским законима, 2 из Израиља протјерао све гатаре и врачаре, крши властити закон и сам прибјегава некромантији, за коју је у то вријеме била пропи са на смрт на ка зна (Лев. 20, 27). Са ул се од лу чу је на овај очај нич ки чин након што је исцрпио сва легитимна средства у безуспјешном покушају да добије божански одговор преко снова, Урима и пророчке ријечи. Због свог отпадништва, он наилази на зид ћутања и не бива удостојен Божије ријечи (1. Сам. 28, 6). У Ендору, Саул наређује врачари да призове Самуила из загробног живота и, иако лично не види Самуилов лик, на основу врачариног описа закључује да се пред њим заиста налази сâм пророк. Након краће и мучне конверзације са Самуилом која, чини се, представља и централни моменат овог поглавља, Саул слуша пророштво о својој пропасти и пропасти своје владавине ко је му је би ло об ја вље но и ра ни је, док је про рок Са му и ло још био жив (1. Сам. 15). Про ро штво се ис пу ња ва на кра ју при че, ка да Са ул са сво ја три си на ги не на бој ном по љу, и ка да ње го во цар ство па да у ру ке Фи листејаца, чиме се уједно и завршава Прва књига о царевима. На пр ви по глед, чи ни се да је оп шта тен ден ци ја ове при че прилично јасна. У најкраћем, сви они који одбацују Господа и сами бивају одбачени. Такво је Саулово завјештање. Због непокорности изричитим божанским заповијестима, Бог одбацује Саула као владара и лишава га Свог благослова (1. Сам. 16, 14). Ипак, прича садржи извјесне детаље који су, посматрано из логичке перспективе, прилично збуњујући и који су мучили тумаче Светог Писма у разним временима, нарочито оне у позноантичком хришћанству, када је библијска егзегеза била строже детерминисана догматским и логичким узусима. 3 Хришћански тумачи мо ра ли су да об ја сне би блиј ски текст што увјер љи ви је, а да истовремено остану досљедни сопственом увјерењу да је цјелокупно Свето Писмо божански надахнуто и сагласно црквеном regula fidei. 4 упу ћу је на не кро ман ти ју, вра ча ње и кон сул то ва ње ду хо ва умр лих [уп. J. Tro o per, Spi rit of the Dead, Dic ti o nary of De i ti es and De mons in the Bi ble (K. van der To orn, B. Bec king, P. W. van der Horst, eds.), Brill: Le i den Bo ston Köln 1999, 806 807]. Ми би ра мо из раз не кро мант ки ња, за ко ји сма тра мо да иа ко не пред ста вља до сло ван пре вод грч ке ко ва ни це ἐγγαστρίμυθος из ра жа ва основ ни се ман тич ки сми сао ка ко грч ког, та ко и из вор ног ју деј ског тер ми на. 2 Лев. 19, 31; 20, 6; 20, 27; Пнз. 18, 9 11. 3 Уп. K. A. D. Sme lik, The Witch of En dor: I Sa muel 28 in Rab bi nic and Chri stian Exe ge sis Till 800 A. D., Vigiliae Christianae, 33:2 (1979), 161. 4 Уп. J. W. Trigg, Eu stat hi us of An ti och s At tack on Ori gen: What Is at Is sue in an 524

Д. Игњатовић, Ранохришћанска тумачења 1. Сам. 28: Јустин Мученик, Тертулијан и Ориген У сту ди ји ко ја пред ста вља сво је вр стан пре глед ра бин ске и хришћан ске ин тер пре та ци је спо ме ну те ста ро за вјет не пе ри ко пе, К. Смелик свр ста ва ту ма че ња хри шћан ских ег зе ге та у три раз ли чи те гру пе. 5 Пр вој гру пи при па да ју ау то ри ко ји вје ру ју да је же на из Ен до ра за и ста при зва ла дух про ро ка Са му и ла. У ту гру пу спа да ју: Ју стин Фи ло соф, Ори ген, Зе нон из Ве ро не, Ам вро си је Ми лан ски, Ав гу стин, Сул пи кије Се вер, Дра кон ти је Кар та шки и Ана ста си је Си на ит. 6 Дру гој гру пи при па да ју они ко ји вје ру ју да су се, би ло Са му ил, би ло де мон у Саму и ло вом ли ку, по ја ви ли на за по ви јест Го спод њу. Та кво ту ма че ње засту па ли су Све ти Јо ван Зла то у сти, Те о до рит Кир ски, Псе у до-ју стин, Те о дор бар Ко ни и Ишо дад Мервс ки. 7 Ко нач но, тре ћој, ујед но и најброј ни јој гру пи, при па да ју ту ма чи ко ји су сма тра ли да је Са му и ло ва по ја ва у Ен до ру, или уо бра зи ља (као по сље ди ца вол шеб нич ке ин канта ци је), или пак де мон ска им пер со на ци ја Са му и ла. 8 Ову гру пу чине: Тер ту ли јан, (Псев до) Ипо лит, Пи о ни је Смирн ски, Ев ста ти је Анти о хиј ски, Је фрем, Гри го ри је Ни ски, Ева гри је Пон тиј ски, (Псев до) Ва си ли је, Је ро ним, Фи ла стри је, Ам вро зи ја стер и (Псев до) Ав гу стин. Иа ко око сни цу за по кре та ње рас пра ве пред ста вља ди ле ма, да ли је не кро мант ки ња из Ен до ра сво јом окулт ном вје шти ном за и ста имала моћ да из за гроб ног жи во та до зо ве дух пра вед ног Са му и ла, или је, пак, ње на не кро ман ти ја са мо па ра ван за де мон ско лу кав ство, ова би блиј ска пе ри ко па отва ра и низ дру гих пи та ња ре ли гиј ског и те о- ло шког ка рак те ра на ко ја је древ на Цр ква на сто ја ла да про на ђе плау зи бил не од го во ре. Јед но од глав них пи та ња ко је је из ње дри ла ова рас пра ва од но си ло се на ста ње чо вје ко ве ду ше у пост хум ном жи воту и ка рак тер чо вје ко ве ко нач не суд би не на кон Па ру си је Го спод ње. Да би ово пи та ње са гле да ли у пот пу ни јем свје тлу, ве о ма је ва жно да га, по са вје ту Р. Гри ра, по сма тра мо у кон тек сту по ла ри те та из ме ђу Ancient Controversy?, The Journal of Religion, 75:2 (1995), 223. 5 Smelik, op. cit., 164 165. У чланку су дате и одговарајуће референце за сваког од наведених аутора. Писци попут Кирила Александријског и Прокопија из Газе поменути су засебно, јер се на основу својих тумачења могу подједнако сврстати у било коју од двије посљедње групе. 6 Овом ни зу ау то ра тре ба до да ти и Апо ли на ри ја Ла о ди киј ског. Уп. R. De vrees se, Les an ci ens com men ta te urs grecs de l Oc ta te u que et des Ro is (frag ments tirés des chaînes), Va ti can City: Bi bli o te ca apo sto li ca va ti ca na 1959, 154. (= R. A. Gre er and M. M. Mitchell, The Belly-myther of En dor: In ter pre ta ti ons of 1 King doms 28 in the Early Church, Sbl Wri tings from the Gre co-ro man World, Atlan ta: So ci ety of Bi bli cal Li tera tu re / Le i den: Brill 2007, 158). 7 Овој групи припада и Диодор Тарски. Уп. R. Devreesse, op. cit., 154 (= R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., 160 165). 8 Уп. J. E. Smith, 1 and 2 Sa muel (The College Press NIV Commentary, Old Testament Series), Joplin, Mo: Col le ge Press Pu blis hing Co. 2000, 321. 525

Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) два ста но ви шта: јед ног, ко ји на гла ша ва ду хов ну и кон тем пла тив ну ди мен зи ју спа се ња, и дру гог, ко ји ин си сти ра на ње го вом фи зич ком ка рак те ру у од но су на фе но мен тје ле сног вас кр се ња. Овај по ла ри тет по вла чи за со бом и по ку шај по ми ре ња пла то ни зу ју ће иде је о бе смртно сти ду ше и ју де о хри шћан ског вје ро ва ња у вас кр се ње ти је ла. 9 Узима ју ћи у об зир основ не смјер ни це за да те те ме, на ше ис тра жи ва ње ће мо фо ку си ра ти на три ра но хри шћан ска ау то ра из на сло ва ко ји су, у сво јим ко мен та ри ма на 1. Сам. 28, ак це нат ста ви ли на ес ха то ло шки аспект по ме ну те би блиј ске пе ри ко пе. Јустин Ју стин Му че ник био је пр ви по зна ти хри шћа нин ко ји је овај одјељак упо тре био као ко ри стан би блиј ски до каз за ре ал ност пост хумног жи во та и тје ле сног вас кр се ња. 10 Ју сти но во по ми ња ње 1. Сам. 28 у окви ру Ди јал., 105, мо ра се по сма тра ти у кон тек сту јед не дру ге, ши ре ме си јан ско-хри сто ло шке рас пра ве, чи ји је циљ да по ка же ка ко се сти хо ви из 22. Да ви до вог Псал ма од но се на до га ђа је ко ји опи сују Хри сто во Рас пе ће и Хри сто ва Кр сна стра да ња. 11 Он на во ди до гађај у Ен до ру као при лог тврд њи да ду ша пре жи вља ва фи зич ку смрт и вје ру је да је не кро мант ки ња из Ен до ра за и ста при зва ла Са му и лов дух. Ју сти на не за бри ња ва чи ње ни ца да се овај при зив де сио под утица јем де мон ске мо ћи и као по сље ди ца окулт них рад њи. Да је овај хри шћан ски пи сац за и ста вје ро вао у моћ не кро ман ти је свје до чи детаљ из Пр ве Апо ло ги је (18.3), у ко јој твр ди да ду ше и на кон зем не егзи стен ци је оста ју у ста њу чул но сти (καὶ μετὰ θάνατον ἐν αισθήσει 9 Уп. R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., xxxi. 10 Дијалог са Трифоном, 105. Уп. M. Mitchell, Patristic Rhetoric on Allegory: Origen and Eu stat hi us Put 1 King doms 28 on Trial, The Journal of Religion, 85 (2005), 422. 11 Ди јал., 97 106; 1Апол., 35.2 35.6. Из Ју сти но ве пе р спек ти ве по сто ји ја сна лини ја кон ти ну и те та из ме ђу ју да и зма и хри шћан ства: Исус Хри стос ис пу ња ва ме си јанска про ро чан ства у Ста ром За вје ту, Он је Но ви За кон (καινὸς νόμος), а хри шћа ни истин ски, ду хов ни Изра иљ (Ἰσραηλιτικὸν γὰρ τὸ ἀληθινόν, πνευματικόν ἐμεῖς ἐσμεν. Диј ал., 11.4). Ју стин ко ри сти тзв. до каз из про ро штва ка ко би од бра нио основ не хри шћан ске дог ма те од ју деј ских при го во ра. За ње га, као и за ве ћи ну дру гих ра но хри шћан ских ау то ра, Ста ри За вјет пред ска зу је до га ђа је из Је ван ђе ља (Ова плоће ње, Рас пе ће, Стра да ње, Вас кр се ње, Ваз не се ње). Уп. G Stan ton, Ot her Eаrly Christian Wri tings: Di dac he, Ig na ti us, Bar na bas, Ju stin Martyr, Early Chri stian Tho ught in Its Je wish Con text (J. Swe et and J. Bar clay, eds.), Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press 1996, 184 и Е. Ј. Pen ti uc, The Chri sto lo gi cal In te r pre ta tion of the Old Te sta ment: A Cri ti cal Re vi ew, Gre ek Ort ho dox The o lo gi cal Re vi ew, 47:1 4 (2002), 43. 526

Д. Игњатовић, Ранохришћанска тумачења 1. Сам. 28: Јустин Мученик, Тертулијан и Ориген εἰσὶν αἰ ψυχαί). 12 Прет ход на кон ста та ци ја об ја шња ва се чи ње ни цом да ду ша мо же да бу де на сил но при зва на, би ло не кро ман ти јом, било не ким дру гим слич ним па ган ским об ре дом. То, по Ју сти ну, зна чи да ду ше ни у пост хум ном жи во ту ни је су сло бод не од де мон ских и људ ских уз не ми ра ва ња. Иа ко је, по ње го вом ми шље њу, ад мје сто на ко је од ла зе све ду ше на кон тје ле сне смр ти по ди је љен на бо љи дио, у ком бо ра ве ду ше пра вед ни ка, и го ри дио, на ми је њен ду ша ма гре шни ка (Диј ал., 5.3) пра вед не ду ше ни је су из у зе те од де мон ских на ср та ја. О то ме, упра во, свје до чи и ду ша пра вед ног Са му и ла ко ју из ње ног вјеч ног по чин ка уз не ми ра ва не кро мант ки ња сво јим спи ри ту а- ли стич ким при зи вом. Ста ње Са му и ло ве ду ше узе то је као па ра диг ма ста ња свих ду ша ко је на раз ли чи тим мје сти ма у аду че ка ју вас кр сење бу ду ћег ви је ка. Чак је и Хри стос, са гла сно Ју сти но вом ту ма че њу 22. Псал ма, при ка зан као Онај ко ји се мо ли свом Не бе ском Оцу, ка ко би Ње го ву ду шу на кон смр ти са чу вао од уста ла во вих и од ро го ва би во ло вих, тј. од злих де мон ских ути ца ја. Хри сто ва мо ли тва је, нарав но, усли ше на што, по Ју сти ну, да је при мјер и ули ва на ду свим пра вед ни ци ма да се и они, усрд ном мо ли твом Бо гу, мо гу из ба ви ти од злог де мон ског ути ца ја (Диј ал., 105.5). 13 Ме ђу тим, ка да се у об зир узме Ју сти нов цје ло куп ни ства ра лачки опус, ни је те шко уо чи ти из вје сне ло гич ке не кон зи стент но сти у од но су на го ре на ве де не ес ха то ло шке ста во ве. Ове не до сљед но сти на ро чи то су тран спа рент не у оном ди је лу Ју сти но ве ес ха то ло ги је у ко ме се опи су је ста ње ду ша у пе ри о ду из ме ђу тје ле сне смр ти и оп штег вас кр се ња ду ша и ти је ла. Та ко, на јед ном мје сту у Ди ја ло гу (80.3 4), све оне ко ји су увје ре ни да ће се њи хо ва ду ша на кон смр ти из рав но ваз ни је ти на не бо, на зи ва без бо жним и не вјер ним је ре тици ма (ἀθέους καὶ ἀσε βεὶς αἱρεσιώτας), док у дру гом апо ло гет ском спи су (2Апол., 2.19) го во ри о ра до сти му че никâ ко ји, у од суд ном ча су, по ста ју свје сни чи ње ни це да њи хо ве ду ше од ла зе свом Оцу и Не бе ском Вла да ру (πρὸς τὸν Πατέρα καὶ Βασιλέα τὼν οὐρανῶν πο ρεύεσ θαι). Ме ђу тим, уко ли ко по сто ји тзв. ме ђу ста ње, тј. пе ри од 12 У свом ка сни јем спи су, Диј а ло г са Три фо ном (45.4), Ју стин твр ди да ће се ду ше бла же них на ла зи ти у ста њу бе стра шћа, не про па дљи во сти, од су ству бо ла и бе смрт но сти (ἐν ἀπαθείᾳ καὶ ἀφθαρσίᾳ καὶ ἀλυπίᾳ καὶ ἀθανασίᾳ). Иа ко Ју стин пра ви раз ли ку из ме ђу пост хум ног ста ња гре шних и бла же них ду ша, овај ис каз се те шко мо же уса гла си ти са оним из 1Апол., 18.3, бу ду ћи да овај по сљед њи упу ћу је на за гроб но ста ње ду ше уоп ште, а не ис кљу чи во на ста ње гре шних, од но сно без бо жних ду ша. Уп. 2Апол., 1.2. 13 Уп. E. R. Goodenough, The The o logy of Ju stin Martyr: an investigation into the conceptions of early Christian literature and its Hellenistic and Judaistic influences, Je na: Frommann 1923 (re pr., Phi lo, Am ster dam 1968), 224 225. 527

Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) из ме ђу смр ти и вас кр се ња као што твр ди Ју стин у Ди ја ло гу и ако у аду по сто је дви је че ка о ни це, јед на за пра вед не и дру га за гре шне ду ше, он да је, чи ни се, ис ход Ко нач ног су да уна при јед од ре ђен, бар ка да је у пи та њу суд би на ду ша пре ми ну лих. 14 Ју стин је нео д ре ђен и ка да је у пи та њу ра зу ми је ва ње трај но сти жи во та ду ше при је и на кон фи зич ке смр ти. На и ме, у Диј ал., 6.2, ја сно по ка зу је да ду ша ни је, ни ти не ро ђе на (не ство ре на), ни ти бе смрт на per se, већ да уче ству је (τὸ μετέχον) у жи во ту при су ством Бо жи јег или жи во то дав ног Ду ха (ζωτικὸν πνεῦμα). Ду ша, са гла сно Ју сти ну, уче ству је у жи во ту по во љи Бо жи јој, и уко ли ко би та во ља би ла дру га чи ја, она би пре стала да по сто ји. Ју стин ин си сти ра на то ме да све ду ше пре жи вља ва ју тје ле сну смрт, при че му пра вед не и бла же не ду ше жи ве вјеч но, док оне гре шне и без бо жне жи ве оно ли ко ду го ко ли ко њи хов Тво рац сма тра да тре ба да по сто је на кон што при ме за слу же ну ка зну. 15 Са дру ге стра не, Ју сти но во пре о вла ђу ју ће ми шље ње је да пост хум на ка зна тра је вјеч но. 16 Чи ње ни ца да се у Ју сти но вим ес ха то ло шким фор му ла ци ја ма може про на ћи низ збу њу ју ћих де та ља од ко јих се са мо не ки мо гу усагла си ти не ути че на ње го ве оп ште ес ха то ло шке ста во ве ко ји су у скла ду са пра во вјер ним хри шћан ским уче њем о вас кр се њу ти је ла и пра вед ном Хри сто вом су ду. По сто је ће не до сљед но сти се, по ми шљењу Р. Гри ра, мо гу дје ли мич но об ја сни ти прет по став ком да су би блијска осно ва ње го вог бо го сло вља и усво је на хри шћан ска тра ди ци ја, у из вје сној мје ри, мо ди фи ко ва не ње го вим фи ло соф ским уви ди ма, као и чи ње ни цом да је Ју стин, као пла то ни ста, по све ћен иде ји о бе смртно сти ду ше, док је као хри шћа нин јед на ко при вр жен и уче њу о васкр се њу. Про блем је у то ме, за кљу чу је Грир, што он ни је про на шао на чин да аде кват но по ми ри ова два схва та ња. 17 Не што дру га чи ји закљу чак на ла зи мо у сту ди ји Л. Бар нар да, ко ји при мје ћу је да основ ни раз лог очи глед не не ус кла ђе но сти из вје сних ес ха то ло шких ста во ва ле жи у чи ње ни ци да Ју сти нов ес ха то ло шки је зик ва ри ра у за ви сности од окол но сти, ам би јен та и адре са на та ко ји ма се обра ћа. 18 Та ко, 14 Уп. E. F. Os born, Justin Martyr, Tübin gen: J. C. B. Mo hr 1973, 197 198. 15 Дијал., 5.3. Иако не објашњава овај став, на основу Јустинове психологије можемо закључити да, након што грешне душе добију заслушену казну свака према својим дјелима ζωτικὸν πνεῦμα од сту па од њих, на рав но Бо жи јом во љом, и оне престају да постоје. Уп. E. R. Goodenough, op. cit., 225. 16 1Апол., 8.4; 18.2; 2Апол., 1.2; Ди јал., 130.2. Ре фе рен це код: E. R. Go o de no ugh, op. cit., 226. 17 Уп. R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., стр. xl. 18 Уп. L. W. Bar nard, Ju stin Martyr s Escha to logy, Vigiliae Christianae, 19:2 (1965), 97 98. Уп. C. F. D. Mo u le, The In flu en ce of Cir cum stan ces on the Use of Escha to lo gi cal 528

Д. Игњатовић, Ранохришћанска тумачења 1. Сам. 28: Јустин Мученик, Тертулијан и Ориген на ста вља Бaрнард, у свом не хи ли ја зму: Ју стин сли је ди но во за вјет ну тра ди ци ју о ду хов ној суд би ни чо вје чан ства, док у сво јој ми ле на ристич кој те о ло ги ји об но вље ног Је ру са ли ма пот па да под ути цај до га ђаја ко ји се ве зу ју за је вреј ску по бу ну про тив рим ске упра ве (132 135) и ме си јан ских пре тен зи ја Бар Кох бе. 19 Овим, по на шем ми шље њу, ва лид но уте ме ље ним и пла у зи бил ним раз ло зи ма мо же се до да ти још је дан, ко ји до дат но обра зла же про бле ма ти ку ве за ну за не кон зи стентност и не ко хе рент ност Ју сти но ве ес ха то ло шке ми сли. На и ме, сти че се ути сак, ка ко то ли је по при мје ћу је и Е. Озборн, да је сва ки де таљ Ју сти но ве ес ха то ло ги је, сва ка ње на евен ту ал на не до сљед ност па самим тим и ње го во ту ма че ње 1. Сам. 28 у окви ру Ди јал. 105 под ређе но јед ној дру гој, мо гли би сло бод но ре ћи, цен трал ној те ми ње го ве бо го слов ско-фи ло соф ске ми сли. А, то је обе ћа ни до ла зак Спа си те ља; обе ћа ње вјеч ног жи во та кроз вас кр се ње, и обе ћа ње Цар ства Бо жи јег у јед ном но вом то та ли те ту бив ство ва ња. 20 Из вје сност ко нач не по бједе Рас пе тог и Вас кр слог Хри ста пру жа на ду у Из ба вље ње, не са мо вјер ним хри шћа ни ма, не го и свим пра вед ни ци ма, по пут Авра ма, Сокра та, Хе ра кли та и мно гих дру гих, ко ји су при ча ство ва ли у уни верзал ном Ло го су, а ко ји је ка сни је у свој пу но ћи отје ло вљен у Бо го човје ку Ису су Хри сту. 21 Тертулијан Тер ту ли ја но во ра зу ми је ва ње 1. Сам. 28 не раз лу чи во је од оног ди је ла ње го ве ес ха то ло ги је ко ји опи су је пост хум но ста ње и суд би ну ду ша при је Дру гог Хри сто вог до ла ска. Тер ту ли јан, мно го ја сни је и си сте ма тич ни је од би ло ког хри шћан ског пи сца при је ње га, раз ра ђује те о ри ју о при вре ме ном ста њу, у ко ме ду ше пре ми ну лих иш чеку ју, али и ан ти ци пи ра ју сво ју ко нач ну ка зну или на гра ду при је свеоп штег вас кр се ња. 22 Он на гла ша ва да су и је лин ски фи ло со фи, сва ки на свој на чин, утвр ђи ва ли ин тер вал из ме ђу смр ти и ко нач не суд би не ду ша. 23 Ипак, по сто ји ја сна раз ли ка из ме ђу хри шћа на и па га на када је у пи та њу lo cus пост хум ног бо рав ка ду ша. У рас пра ви О ду ши, Terms, Journal of Theological Studies, 15 (1964), 1 15. 19 Уп. L.W. Bar nard, op. cit., 94. 20 Уп. E. F. Os born, op. cit., 198. 21 1Апол., 46. 22 Уп. B. Е. Da ley, The Ho pe of the Early Church: А Handbook of Patristic Eschatology, New York: Cam brid ge Uni ver sity Press 1991, 36. 23 О души, 54.1. 529

Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) Тер ту ли јан упу ћу је на ње гов дру ги, на жа лост, да нас не са чу ва ни рад О ра ју (De pa ra di so), у ко ме је, ка ко ка же, уста но вио да је сва ка душа до бро чу ва на у па клу све до Да на Го спод њег. 24 Пре ма Тер ту ли јану, ду ше не му че ни ка хри шћан ске и не хри шћан ске на кон смр ти од ла зе у при вре ме но бо ра ви ште (ho spi ti um), иш че ку ју ћи Стра шни суд. 25 Је ди ни из у зе так су ду ше му че ни ка по стра да лих за Хри ста ко је се ди рект но уз но се у рај ско на се ље. 26 Тер ту ли јан у из вје сним де та љима ски ци ра то по гра фи ју под зем ног сви је та ада или па кла (in fe ri) опи су ју ћи га као опу сто ше но про стран ство и бес кра јан про стор смје штен ду бо ко у ње дри ма зе мље. 27 Ин спи ри сан, при је све га, ново за вјет ном пе ри ко пом о Ла за ру и бо га та шу (Лк. 16, 19 31), али и прет ход ном хри шћан ском тра ди ци јом (Ју сти ном и Ири не јем Ли онским), кар та гин ски пи сац за ми шља под зем ни сви јет као мје сто са чиње но од дви је обла сти: јед не, на ми је ње не пра вед ним ду ша ма и дру ге, ре зер ви са не за без бо жне и не по ка ја не ду ше. 28 По ње му, ду ше правед ни ка, иш че ку ју ћи вас кр се ње, бо ра ве у на руч ју Авра мо вом, што је за пра во ter mi nus tec hni cus за ону област ада ко ју на зи ва re fri ge ri um in ter im, 29 од но сно при вре ме ним окр је пље њем или по чин ком, у ко јој 24 Ibid., 55.5 (omnem apud inferos sequestrari in diem Domini). 25 Ibid., 55.4 5; 58.1 4, 8. 26 Ibid., 55.5. Тер ту ли јан се осла ња на Отк. 6, 9 11, у ко ме Све ти Јо ван Бо го слов го во ри о свом ви ђе њу му че нич ких ду ша под ол та ром Бо жи јим. Он, та ко ђе, ко ристи ау то ри тет Пер пе ту и ног ви ђе ња из Стра да ња Пер пе туе и Фе ли ци та те, као свједо чан ство за Отк. 6, 9, ка ко би оправ дао сво је ста но ви ште да тре нут но у Ра ју има мје ста са мо за стра дал ни ке (О ду ши, 55.4). Уп. Ј. А. Trum bo wer, Re scue for the Dead: The Post hu mo us Sal va tion of Non-Chri sti ans in Early Chri sti a nity, Ox ford and New York: Ox ford Uni ver sity Press 2001, 81. 27 О ду ши, 55.1 (in fos sa ter rae et in al to ua sti tas et in ip sis ui sce ri bus ei us ab stru sa pro fun di tas). 28 Код Ипо ли та Рим ског, Тер ту ли ја но вог са вре ме ни ка, на ла зи мо ве о ма сли чан опис ада, на рав но под прет по став ком да је фраг мент О сви је ту ау тен тич но Иполи тов [уп. C. E. Hill, Ha des of Hip polytus or Tar ta rus of Ter tul lian? The Aut hor ship of the Frag ment De Uni ver so, Vi gi li ae Chri sti a nae, 43:2 (1989), 105 126]. Оба ау то ра за сту па ју ста но ви ште да се од лу ка о ко нач ној суд би ни ду ше до но си у тре нут ку смрти; не по сто ји чи сти ли ште у пост хум ном жи во ту, бу ду ћи да је пост мор тем ка зна ис кљу чи во ан ти ци па тор ска и не по сје ду је ни ка кву ка тарк тич ку функ ци ју. Уп. Ј. А. Trum bo wer, op. cit., 82 и A. J. Ma son, Ter tul lian and Pur ga tory, Jo ur nal of The o lo gi cal Stu di es 3 (1902), 600. 29 Из ра зи re fri ge ra re и re fri ge ri um има ли су, у за пад ном хри шћан ству, ве о ма од ре ђе но тех нич ко зна че ње: не бе ску ра дост. Тер мин re fri ge ri um, у овом сми слу, нај при је на ла зи мо код Тер ту ли ја на, у чи јим дје ли ма на ве де ни из раз озна ча ва ка ко не бе ску ра дост ду ша ко је у Авра мо вом на руч ју иш че ку ју Хри стов по вра так, та ко и вјеч ну сре ћу у Ра ју ко ја је обе ћа на иза бра ни ма на кон Стра шног Бо жи јег су да. Ме ђу ка сни јим ла тин ским хри шћан ским пи сци ма из раз re fri ge ri um, углав ном, озна ча ва ста ње ра до сти ду ша у пост хум ном жи во ту ко је је Бог обе ћао вјер ни ма. Уп. C. Mo- 530

Д. Игњатовић, Ранохришћанска тумачења 1. Сам. 28: Јустин Мученик, Тертулијан и Ориген ду ше пра вед ни ка на ла зе утје ху (so la ti um) и мир (re qu i es). 30 На руч је Авра мо во ће до кра ја вре ме на оста ти као при вре ме но бо ра ви ште за пра вед не ду ше. 31 Дру ги дио ада ко ји је не пре мо сти вим ја зом одво јен од Авра мо вог на руч ја, на ми је њен је ду ша ма пре ступ ни ка и не по каја них гре шни ка ко је, смје ште не на до мак ог ње ног је зе ра по зна тог као ге е на, ан ти ци пи ра ју бу ду ће вјеч не му ке на кон Стра шног су да. 32 Пост мор тем ста ње ду ша усло вље но је њи хо вом тје ле сном при родом. 33 Нај ја сни ји до каз тје ле сно сти ду ше, по Тер ту ли ја ну, на ла зи се у пе ри ко пи о Ла за ру и бо га та шу. Опис тје ле сних удо ва, осје ћај жеђи, то пло те и сл., не ука зу ју са мо на ду ши ну тје ле сну при ро ду, већ и на чи ње ни цу да без тје ле сне суп стан це ка зна или на гра да гу бе сва ки сми сао. 34 Ду ша, сма тра Тер ту ли јан, мо же да до жи вља ва ра дост или ту гу не за ви сно од пло ти ко ја пред ста вља је дан дру га чи ји вид тје лесно сти. Она мо же да бу де из му че на зло бом, гње вом или пак за мором. У ста њу је да гри је ши, али и да са би ра до бра, та ко ђе, не за ви сно hr mann, Lo cus re fri ge rii у L Or di na i re de la mes se. Tex te cri ti que, tra duc tion et etu des (B. Bot te, C. Mo hr mann, eds.), Pa ris: Cerf / Lo u vain: Mont Ce sar 1953, 127. Ци ти ра но пре ма J. Le Goff, Birth of Pur ga tory (trans. A. Gold ham mer), Chi ca go: The Uni ver sity of Chi ca go 1984, 46. 30 Против Маркиона, 4.34. Тертулијан, нажалост, није увијек прецизан када описује постхумно станиште душа у подземном свијету. Тако, постоје одјељци у којима се ад (inferi) одређује као боравиште за све преминуле, укључујући и праведнике (О идолатрији, 13). Али, постоје и одјељци у којима јасно разликује наручје Аврамово (sinus Abrahae) од ни жих обла сти ада (Против Маркиона, 4.34); та ко ђе, по сто је и мјеста на којима критикује паганизам због тога што крепосне људе сврстава у исту област са преступницима (О народима, 2.14; Апологија, 11). Уп. J. Pe li kan, The Escha to logy of Tertullian, Church History, 21:2 (1952), 112. 31 Против Маркиона, 4.34 (Temporale aliquos animarum fidelium receptaculum). 32 Тертулијаново мишљење се показује као изразито дуалистичко. У његовом схватању постоје двије супротстављене судбине: казна, коју означава изразима попут tormentum (мучење), supplicium (пат ња) или cruciatus (тортура), и награда, коју означава термином refrigerium (окрјепљење, починак). У неколико различитих радова ин си сти ра на увје ре њу да су и јед на и дру га суд би на ко нач не и вјеч не. Уп. Против Маркиона, 4.34; О души, 33.11; 58.1; Апологија, 49.2; О подстицају на чистоту, 2.3; О народима, 1.19.6; О укору, 12.2., код J. Le Goff, op. cit., 47. 33 У свом хри сто ло шком ра ду О ти је лу Хри сто вом (11.4), Тер ту ли јан су ге рише да све по сто је ће ну жно по сје ду је тје ле сну при ро ду. Дру гим ри је чи ма, све што по сто ји је сте тје ле сна ег зи стен ци ја sui ge ne ris. Са мо је оно не по сто је ће ли ше но тјеле сне ег зи стен ци је. Ду ша, по Tертулијану, на ста је од бо жан ског да ха (fla tus) и сто га пред ста вља ство ре ну су шти ну ко ја на он то ло шкој ље стви ци за у зи ма по се бан ни во (gra dus) из ме ђу тва ри (ma te ria) и Бо га, ко ји је spi ri tus (О ду ши, 11.1 2). Бе смрт на је, тје ле сна, про сте су шти не, ум на, по сје ду је об лик и се би свој стве не мо ћи ко је раз ви ја и при мје њу је на раз ли чи те на чи не, об да ре на је сло бод ном во љом, под ло жна спо љашњим трп ња ма, итд. (О ду ши, 22.2). 34 О души, 7. 531

Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) од ти је ла. Шта ви ше, ду ша је та ко ја је уви јек пр ва афек то ва на страсти ма, бу ду ћи да ум на пред ста ва уви јек прет хо ди учи ње ној рад њи. Због то га је, ис ти че он, до стој но бо жан ске пра вед но сти да ду ша пр ва, у од но су на ти је ло, тр пи ка зну или ужи ва у на гра ди са о бра зно ње ном ово зе маљ ском жи во ту. У под зем ном сви је ту ду ша ис па шта у мје ри вла сти тих пре сту па, ан ти ци пи ра ју ћи али не и пре ју ди ци ра ју ћи конач ни суд оп штег вас кр се ња. 35 У сво је вр сној ре ка пи ту ла ци ји раз ли чи тих фи ло соф ских и је ретич ких ста но ви шта о ду ши, Тер ту ли јан, у исто и ме ном спи су, не ги ра и од ба цу је из вје сна је ре тич ка вје ро ва ња и рад ње, по пут Ме нан де ро ве тврд ње да ће он и ње го ви уче ни ци одо ље ти смр ти (50.2), или ар гу мента да ду ше ви ше не од ла зе у под зем ни сви јет јер је, на вод но, Хри стов си ла зак у ад по ни штио прет ход ну прак су (55.3), као и не кро ман ти ју Си мо на Ма га и ње го вих сљед бе ни ка (57.6 12). Сто га, и Са му и ло ва ду ша, са гла сно Тер ту ли ја ну, мо ра оста ти у аду, а пе ри ко пу из Пр ве књи ге о Са му и лу тре ба ра зу мје ти и ту ма чи ти као де мон ску лу ка вост и об ма ну. Спо соб ност пре о бра жа ва ња да је моћ де мо ни ма да се по јавља ју у об ли ку па ган ских идо ла и да на се бе узи ма ју об лич ја пре мину лих осо ба. 36 Шта ви ше, Тер ту ли јан вје ру је да су глав ни ак те ри ове би блиј ске при че и са ми би ли под ути ца јем де мон ске ин кан та ци је, те да су због то га ви дје ли упра во оно што је де мон же лио да ви де. Нико, па ни не кро мант ки ња из Ен до ра, не ма моћ да до зо ве Са му и ло ву, ни ти би ло ко ју дру гу ду шу из ње ног под зем ног ста ни шта (57.8 9). Упра во из ових раз ло га, Тер ту ли јан бес ком про ми сно и не дво смисле но од ба цу је не кро ман ти ју као об лик идо ла три је (se cun dae sci li cet ido la tri ae, 57.2) и ис ти че да се у об ре ду ег зор ци зма нај бо ље от кри ва пра ва при ро да де мон ског лу кав ства (57.5). Интересантно је да у Тертулијановом обимном стваралачком опусу по сто ји са мо јед на ре фе рен ца у од но су на 1. Сам. 28 (О души, 57.8), односно, да је много више одјељака у којима упућује на новозавјетну причу о Лазару и богаташу. 37 Разлог томе, највјероватније, лежи у чињеници да поменуту библијску перикопу за разлику од 1. Сам. 28 не тумачи искључиво у есхатолошком кључу, већ је користи и у антијеретичке, катихетске и омилитичке сврхе. Међутим, важно је нагласити да Тертулијанови есхатолошки увиди у којима се позива на причу из Светог Јеванђеља по Луки, посебно они из Против Маркиона 35 Ibid., 58. 36 У при лог сво јој ар гу мен та ци ји Тер ту ли јан се по зи ва на: 2. Кор. 11, 14; 2. Сол. 2, 4 и Мт. 24, 24. 37 Уп. О души, 7.1, 2; 9.8; 57.11; 58.1; Против Маркиона, 4.34; О идолатрији, 13.4; О васкрсењу тијела, 17.2, 7; О посту против психика, 16.3; Прописи за јеретике, 8.6. 532

Д. Игњатовић, Ранохришћанска тумачења 1. Сам. 28: Јустин Мученик, Тертулијан и Ориген (4.34), ни у ком случају не противурјече његовим наводима из расправе О души, нити су у супротности са његовим општим есхатолошким ставовима у односу на постхумно стање душа. Штавише, они нам, по мишљењу Р. Грира, пружају још неке интересантне детаље о постмортем егзистенцији душа и јасно показују Тертулијанову одлучну приврженост схватању да је потпуно спасење (праведних) душа неразлучиво од идеје о општем васкрсењу. 38 Ориген Ори ге но ва оми ли ја на 1. Сам. 28 је, за пра во, бе сје да из ло же на у Је ру са лим ском хра му око 240. го ди не, у при су ству та да шњег Еписко па Алек сан дра. 39 Она пред ста вља при мјер из у зет ног ер ми невтич ког по ду хва та из ви ше раз ло га, али пр вен стве но због чи ње ни це да Ори ген, иа ко по знат по пре на гла ше ном але го ри зму у сво јим егзе ге за ма, оста је, од по чет ка до кра ја ту ма че ња, пот пу но до сле дан не а ле го риј ској ин тер пре та ци ји на ве де не пе ри ко пе. Гла со ви тост ове оми ли је уве ћа на је ка сни јим ре пли ка ма од стра не Ев ста ти ја Ан ти о- хиј ског 40 и Гри го ри ја Ни ског. 41 На са мом по чет ку Ори ген ја сно из два ја два раз ли чи та сми сла библиј ског тек ста: при по вје дач ки или на ра тив ни (ἱστορία) и ду хов ни или ана го шки (ἀναγωγή). Та ко ђе, на гла ша ва да од ре ђе ни би блиј ски одјељ ци има ју зна чај са мо уко ли ко се ту ма че але го риј ски као нпр. 38 Уп. R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., xliv xlv. 39 Пре ма Ори ге но вом свје до че њу са по чет ка оми ли је (1.1 3), на кон што су на бо го слу же њу у хра му про чи та не че ти ри пе ри ко пе из Пр ве књи ге о Са му и лу (25 28), он, упи тав ши Епи ско па ко ју од про чи та них пе ри ко па же ли да ту ма чи, до би ја одго вор да про ту ма чи ону ко ја го во ри о же ни из Ен до ра. Епи скоп Алек сан дар Је руса лим ски ни је слу чај но ода брао овај би блиј ски одје љак, бу ду ћи да је ње го во тума че ње, као што смо на гла си ли и у увод ном ди је лу, био пред мет оштрог спо ре ња, на ро чи то ме ђу ег зе ге та ма по зно ан тич ког хри шћан ства. Кри тич ко из да ње тек ста об ја вље но је у La ma ga di En dor: Ori ge ne, Eu sta zio, Gre go rio di Nis sa (M. Si mo net ti, ed.), Flo ren ce: Nar di ni 1989, 44 74 [= Ori gen, Ho mily 5 on 1 King doms, R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., 32 61]. 40 О не кро мант ки њи, про тив Ори ге на (= De en ga strimyth o con tra Ori ge nem), La ma ga di En dor: Ori ge ne, Eu sta zio, Gre go rio di Nis sa (М. Si mo net ti, ed.) Flo ren ce: Nardi ni, 94 206 [= On the Belly-Myther, Aga inst Ori gen, R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., 62 157]. 41 Писмо Теодосију o некроманткињи (= De pythonissa ad Theodosium episcopum), Opera dogmatica minora, vol. 2, GNO 3 (J. K. Dow ning, J. A. McDo no ugh, H. Hörner, eds.), Le i den: Brill 1987, 99 108 [= Letter to Theodosius concerning the Belly-Myther, R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., 166 177]. 533

Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) при ча о Ло ту и ње го вим кће ри ма (Пост. 19, 30 38) или при ча о Ју ди и Та ма ри (Пост. 38, 1 30) док су дру ги би блиј ски тек сто ви ко ри сни и ка да се чи та ју до слов но (κατὰ τὸν λόγον). 42 Пе ри ко па о не кро мантки њи из Ен до ра упра во ре пре зен ту је та кву вр сту тек ста, бу ду ћи да учи о пост хум ном жи во ту ко ји нас се лич но и из рав но ти че. Ори ген је, на рав но, свје стан при го ворâ ко ји се упу ћу ју од стра не дру гих хришћан ских ау то ра у од но су на ер ми нев тич ки при ступ ко ји он пре пору чу је у кон крет ном слу ча ју. Су шти на јед не од при мјед би гла си да, уко ли ко је не кро мант ки ња за и ста по сје до ва ла моћ да при зо ве Са муи лов дух, а узи ма ју ћи у об зир да се у Ори ге но во ври је ме не кро манти ја сма тра ла ди ја бо лич ном вје шти ном, про из и ла зи да де мо ни има ју власт над ду шом јед ног од нај ве ћих и нај све ти јих Бо жи јих про ро ка, што се ни ка ко дру га чи је не мо же ока рак те ри са ти осим као блас феми ја. Дру га при мјед ба про тив ad lit te ram и по вр шног чи та ња тек ста ти че се им пли ка ци је да би, у том слу ча ју, Са му и ло мо рао да се на лази у нај го рем од свих мо гу ћих мје ста па клу. Ме ђу тим, Са му и ло, по њи ма, не мо же да бу де у па клу јер као пра вед ник и Бо жи ји про рок не за слу жу је та кву суд би ну. То би, на про сто, би ло не спо ји во са Бо жи јом пра вед но шћу. Пре ма то ме, са гла сно би ло ко јој од дви је на ве де не интер пре та ци је, чи та ву при чу ва ља ту ма чи ти као ла жну, ис фа бри ко вану кон струк ци ју де мо ном за по сјед ну те не кро мант ки ње. 43 Као од го вор на на ве де не при мјед бе Ори ген ну ди вла сти то чита ње тек ста ко јим ин тер пре ти ра до га ђа је, упра во, на на чин на ко ји су и опи са ни у при чи. Да би по ка зао ва ља ност, али и су пер и ор ност вла сти тог ту ма че ња у од но су на ту ма че ње сво јих опо не на та, Ори ген ин си сти ра на то ме да глас у при по ви је сти ни је, за пра во, глас не кромант ки ње, већ глас оно га ко при по ви је да при чу. А бу ду ћи да, по њему, ау тор Све тог Пи сма не мо же да бу де ни јед на дру га лич ност до лич но сти Све тог Ду ха (τὸ πρώσοπον τοῦ ἁγίου πνεύματος), та да рије чи: ви дје же на Са му и ла (1. Сам. 28, 12) не мо гу да пред ста вља ју глас же не, већ са мо глас Па ра кли та, од но сно Све тог Ду ха. Ори ген, да кле, твр ди да је чи тав текст, у су шти ни, глас ње го вог ау то ра, тј. глас Све тог Ду ха, чи ја исти ни тост и ау то ри тет не мо же и не сми је да бу де до ве де на у пи та ње. 44 По тој ло ги ци, све ри је чи у тек сту (без об зи ра на лич но сти ко ји ма се те ри је чи при пи су ју) пред ста вља ју је дан не у- пит но исти нит ис каз на дах нут бо жан ским ау то ром. Сто га, ка да Писмо ка же: ра зу мје Са ул да је Са му и ло, то зна чи да на ве де не ри је чи 42 Тум. 1. Сам. 5, 2.1 3. 43 Ibid., 2.4 5; 3.1 5. Уп. D. B. Mar tin, Pe da gogy of the Bi ble: An Analysis and Pro po sal, Louisville, Ky: West mi ni ster John Knox Press 2008, 54. 44 Ibid., 2.5. Уп. 4.2 4, 7 9; 5.2; 6.2. 534

Д. Игњатовић, Ранохришћанска тумачења 1. Сам. 28: Јустин Мученик, Тертулијан и Ориген тре ба узе ти до слов но (κατὰ τὸν λόγον), тј. да су же на и Са ул за и ста ви дје ли Са му и лов дух. 45 До каз да при ли ка ко ја се по ја ви ла и обра ћала Са у лу ни је де мон је сте исти ни тост про ро чан ства. Де мо ни не мо гу да зна ју де та ље бо жан ског пла на, на ро чи то оног ко ји се од но си на спа се ње људ ског ро да. 46 На при го вор, ка ко је крај ње не при хва тљи ва ми сао да Са му и лов дух бо ра ви у па клу, мо же се од го во ри ти би блиј ским свје до чан ством да је и сам Хри стос, на кон стра да ња на Кр сту, си шао у па као ка ко би про по ви је дао ду ша ма и из ба вио пра вед ни ке из ада. По Ори ге ну, пе ри ко па о не кро мант ки њи из Ен до ра ука зу је на дви је бит не ства ри. Пр во, при је не го што је Хри стос отво рио рај ска вра та, Рај је био затво рен за сва људ ска би ћа. Под зем ни сви јет је био сте ци ште, чак и за ду ше про ро ка и пра вед ни ка ко ји су умр ли при је Хри ста. Од пра роди тељ ског гри је ха, на ула ску у рај ско на се ље, по ста вљен је хе ру вим са ог ње ним ма чем ко ји осу је ћу је сва ки по ку шај ула ска у Цар ство Не бе ско. Ду ше су мо ра ле да са че ка ју Хри стов до ла зак ка ко би се поно во отво рио пут ка др ве ту жи во та. То по ка зу је и је ван ђељ ска прича о Ла за ру и бо га та шу из ко је се ја сно ви ди да се и Аврам на ла зио у мје сту пре и спод њем. Дру го, раз лог због ко јег су ду ше Авра ма и Са му и ла, као и ду ше дру гих про ро ка и пра вед ни ка при сут не у аду, је сте про по ви је да ње Је ван ђе ља при је Хри сто вог до ла ска и Ње го вог пост мор тем си ла ска у ад. 47 Из прет ход но на ве де ног не тре ба, сматра Ори ген, бр зо пле то из во ди ти за кљу чак да је Са му и ло ва ду ша би ла под вла шћу де мо на. Он се, уи сти ну, по ја вио пред Са у лом, али се то по ја вљи ва ње ни је до го ди ло као по сље ди ца при ну де. По ред то га што је у под зем ном сви је ту са чу вао (па чак и уве ћао) свој про роч ки дар, Са му ило је за др жао и сло бо ду из бо ра (προαίρεσις / из во ље ње) у одно су на то да ли же ли да са оп шта ва про ро чан ства. Сто га је, са гла сно Ори ге ну, Са му и ло во от кри ва ње бу ду ћих до га ђа ја Са у лу би ло са свим не при сил но, сло ве сно и вољ но. 48 Ва жност кон крет не би блиј ске пе ри ко пе, за Ори ге на, не ле жи у об ја шње њу од ре ђе ног исто риј ског до га ђа ја, ни ти пак у из во ђе њу 45 Ibid., 4.1 7. Уп. M. M. Mitchell, Rhe to ri cal Hand bo oks in Ser vi ce of Bi bli cal Exegesis: Eustathius of Antioch Takes Origen Back to School, The New Te sta ment and Early Christian Literature in Greco-Roman Context. Studies in Honor of David E. Aune (J. Fotopou los, ed.), La i den: Brill 2006, 358. 46 Тум. 1. Сам. 5, 4.9. Уп. 5.1, 3 4; 8.3. 47 Ibid., 6.7 10; 8.1; 9.1 6, 9. 48 Ibid., 8.2. Уп. J. W. Trigg, op. cit., 228. Ипак, Ори ген оста је не до ре чен ка да је у питању узрок који је довео до појаве Самуиловог духа. Нејасно је, да ли је некроманткиња заиста призвала његов дух или се Самуило појавио по сопственој жељи, односно по вољи Божијој. 535

Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) при лич но тран спа рент ног мо рал ног за кључ ка да љу ди тре ба да бу ду по кор ни Бо жи јим за по ви је сти ма, од но сно да не тре ба да сли је де примјер не по ко р ног Са у ла. При ча нам от кри ва ва жни ји сми сао ко ји се са сто ји у при ка зи ва њу ка рак те ра пост мор тем ег зи стен ци је ду ша. Ово је кључ но за раз ли ко ва ње ори ге нов ске до слов не ин тер пре та ци је од оног што се да нас под ра зу ми је ва под тим из ра зом. За Ори ге на је чак и до слов ни сми сао при че (за ко ји ко ри сти тер мин ἱστορία) усмје рен ка пост хум ном жи во ту хри шћа на, од но сно ка суд би ни ду ше: ка ко би и ми мо гли ра за зна ти шта нас че ка на кон из ла ска [тј. на кон смр ти, прим. Д. И.]. 49 Он за кљу чу је да текст би блиј ске пе ри ко пе, не са мо што не пред ста вља пре пре ку (πρόσκομμα) вје ри, већ са др жи ри зницу ве ли ких и не из ре ци вих све тих ри је чи о жи во ту на кон смр ти. 50 Ме ђу тим, то не зна чи да се, у кон крет ном слу ча ју, иза тзв. до словног чи та ња тек ста кри је од ре ђе ни але го риј ски, ана го шки, па чак и мо рал ни сми сао. Ри јеч је, при је, о то ме да сâм до слов ни сми сао у се би са др жи лек ци је о пост хум ном жи во ту хри шћа на. Крај ње значе ње тек ста, ин тер пре ти ра ног кроз ње гов ви ши сми сао (ἀναγωγή), от кри ва ес ха то ло шке на де сва ког хри шћа ни на ко ме се пру жа при лика да про ђе кроз не бе ску ка пи ју без прет ход ног бо рав ка у под зем ном сви је ту, за раз ли ку од про ро ка, па три ја ра ха и пра вед ни ка ко ји су живје ли при је Хри ста. 51 По ред оми ли је на 1. Сам. 28, Ори ген, у дру гим сво јим ра до вима, ри јет ко алу ди ра на ову ста ро за вјет ну пе ри ко пу. У свом по зни јем оми ли тич ком спи су, Оми ли ји на Је ре ми ју (18.2), још јед ном же ли да по ка же да је Са му и ло био у па клу, на гла ша ва ју ћи да је та мо бо равио, не као осу ђе ник, већ као про ма трач и со зер ца тељ тај ни под земног сви је та (οὐ δικαζόμενος ἀλλ ἵνα γένηται κατάσκ οπος καὶ θεωρητὴς τῶν μυστηρίων τῶν καταχθονίων). У Ту ма че њу на Јо ва на (20.393), Ори ген под сје ћа на сце ну при зи ва ња Са му и ло вог ду ха, дока зу ју ћи ре ал ност пост хум ног жи во та ду ше и су ге ри шу ћи да Христо вим си ла ском у ад под зем ни сви јет ви ше не пред ста вља оби тава ли ште за пра вед не ду ше при је ула ска у Цар ство Не бе ско. У истом ра ду, на дру гом мје сту (28.148), он пра ви алу зи ју на Са му и ло во проро чан ство из ре че но Са у лу, у кон тек сту тврд ње да по не кад и злоб не ду ше, ко је ни је су на дах ну те ду хом исти не, мо гу да пред ска зу ју истини те до га ђа је, као у слу ча ју Ка ја фи ног про ро чан ства у Јн. 11, 49 53. Ту ма че ћи но во за вјет ну па ра бо лу о рад ни ци ма у ви но гра ду (Мт. 20, 536 49 Ibid., 5.1 (τί ἡμᾶς ἔχει μετὰ τὴν ἔξοδον). 50 Ibid., 4.10 (ἁγίων... λόγων, μεγάλων καὶ ἀπορρήτων τῶν περὶ τῆς ἐξόδου). 51 Уп. D. B. Mar tin, op. cit., 55 56.

Д. Игњатовић, Ранохришћанска тумачења 1. Сам. 28: Јустин Мученик, Тертулијан и Ориген 1 16), Ори ген, у свом по зном ег зе гет ском дје лу Ту ма че њу на Ма те ја (15, 35), твр ди да су рад ни ци у ви но гра ду, за пра во, пер со ни фи ка ци ја отје ло вље них ду ша. Су шти на ње го ве тврд ње је да ду ше не мо ра ју да бу ду ак тив не ис кљу чи во у за јед ни ци са ти је лом, већ да њи хо ва дјелат ност об у хва та и ста ње нео ва пло ће но сти, без об зи ра на то да ли је ри јеч о пе ри о ду при је или на кон ова пло ће ња. Са му и ло во про ро ко вање Са у лу по ка за тељ је овог дру гог. За раз ли ку од прет ход но на ве де них при мје ра ко ји су, углав ном, уса гла ше ни са Ори ге но вим на во ди ма из Оми ли је, по сто ји је дан мањи фраг мент у ком он, на вод но, твр ди да не кро мат ки ња ни је призва ла Са му и ла (Ἡ ἐγγαστρίμυθος <τὸν Σαμουὴλ> ὀυκ ἀνήγαγεν), и на сто ји да утвр ди иден ти тет при ли ке ко ја се ја ви ла Са у лу, као и при ро ду мо ћи ко јом је она при зва на. 52 Бу ду ћи да нам крат ко ћа фраг мен та не оста вља про стор за ана ли зу, а узи ма ју ћи у об зир чиње ни цу да су сва оста ла мје ста у ко ји ма Ори ген алу ди ра на 1. Сам. 28 на тра гу ње го вих уви да из Оми ли је, оста је да за кљу чи мо, за јед но са Ј. Три гом, да спо ме ну ти фраг мент, нај вје ро ват ни је, по гре шно тума чи ста но ви ште ко је је по ста вље но као хи по те тич ка мо гућ ност, па се, то га ра ди, не мо же про ту ма чи ти као Ори ге нов ау тен ти чан став у од но су на да то пи та ње. 53 Ње го во ту ма че ње ста ро за вјет не пе ри ко пе о Са у лу, Са му и лу и не кро мант ки њи из Ен до ра отва ра и низ дру гих пи та ња ес ха то ло шког ка рак те ра на ко ја је овај алек сан дриј ски ми сли лац на сто јао да одго во ри у дру гим сво јим ра до ви ма. Јед но од њих се, сва ка ко, од но си и на ста ње ду ше у пе ри о ду из ме ђу фи зич ке смр ти и оп штег вас крсе ња. Ипак, у од но су на ово пи та ње уо ча ва се Ори ге но ва не скри вена уз др жа ност и нео д ре ђе ност ко ја се дје ли мич но мо же об ја сни ти чи ње ни цом да је овај Алек сан дри нац, по доб но мно гим сво јим хришћан ским са вре ме ни ци ма, вје ро вао у бли скост кра ја сви је та, па самим тим ни је ни осје ћао по тре бу за де таљ ни јом ела бо ра ци јом ове про бле ма ти ке. 54 Дру ги раз лог ле жи у не до стат ку би блиј ских де та ља у по гле ду опи са пост мор тем ег зи стен ци је ду ша и то по гра фи је њихо вог пост хум ног ста ни шта. Слич но Тер ту ли ја ну и Ју сти ну, Ори ген вје ру је да ду ше пре ми ну лих бо ра ве у аду. На не ким мје сти ма алу дира на по пу лар ну, дво е та жну пер спек ти ву ада, у ком се на ла зе мје сто утје хе за пра вед не ду ше и мје сто на ком гре шни ци ан ти ци пи ра ју ка- 52 Фраг мен ти на 1. Сам, 14 [Origenes Werke, Vol. 3, GCS 6 (E. Klo ster mann, ed.), Leip zig: Hin rich 1901, 299]. 53 Уп. J. W. Trigg, op. cit., 225. 54 Уп. Tум. Пост., 6; О почелима, 3.5 6; Tум. Лк., 24.2. Уп. J. Le Goff, op. cit., 56. 537

Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) зну ко ја тре ба да се из вр ши на кон По сљед њег су да. 55 Сто га, са гла сно прет ход ној хри шћан ској тра ди ци ји, пра ви ја сну раз ли ку из ме ђу појмо ва ад и ге е на. Ад од го ва ра ста ро за вјет ном из ра зу ше ол ко ји означа ва мје сто мр твих. Иа ко ни гдје не ка же из ри чи то, чи ни се да је, за Ори ге на, ад си но ним за на руч је Авра мо во. Оно је, као што смо већ ис та кли, τόπος на ком су бо ра ви ли ста ро за вјет ни про ро ци, па тријар си и пра вед ни ци при је Хри сто вог стра да ња и Вас кр се ња, укљу чују ћи и Јо ва на Пре те чу. 56 На кон Хри сто вог си ла ска у ад и по бје де над смр ћу, пра вед ни ци ви ше не бо ра ве у под зем ном сви је ту, већ од ла зе у Рај ко ји се, пре ма Ори ге ну, на ла зи на зе мљи 57 и раз ли ку је од Царства Не бе ског у ко ји ду ша сти же тек на кон Стра шног су да и очи шћења ог њем, ко је у за ви сно сти од пре сту па мо же да тра је ду жи или кра ћи вре мен ски пе ри од. 58 Оста је не ја сно да ли се то по гра фи ја ада ми је ња на кон чи ње ни це да пра вед ни ци, при је не го што се сје ди не са Хри стом, ви ше не мо ра ју да бо ра ве у ње му. Са дру ге стра не, ге е на, ко ја се у Но вом За вје ту опи су је и као та ма нај крај ња (τὸ σκότος τὸ ἐξώτερον), 59 не пред ста вља са мо бо ра ви ште пре ми ну лих, већ и јед ну вр сту му чи ли шта за гре шни ке. Ге е на, са гла сно Ори ге ну, указу је на нај ма ње дви је ства ри: пр во, на ап со лут но не зна ње о Бо гу и Ње го вој ико но ми ји спа се ња, и дру го, на там на, не про вид на ти је ла не чи стих ду ша ко ја пред ста вља ју спо ља шње зна ко ве њи хо вог не знања. 60 Она је, та ко ђе, бо ра ви ште де мо на, ам бис (ἄβυσ σος) у ко ји су зли ду хо ви оти шли на кон Хри сто вог ег зор ци зма. 61 На тер ми но ло шке не ја сно ће, ко ја су еви дент не у ори ге нов ској ес ха то ло ги ји, ути че и то што овај Алек сан дри нац, из ра зе по пут: ад, Рај, на руч је Авра мо во и сл., не схва та то ли ко у до слов ном, ко ли ко у сим во лич ком, од но сно ду хов ном зна че њу. У том сми слу, Рај нај чешће упу ћу је на ста ње сло ве сних би ћа при је њи хо вог па да и на кон ис пу ње ња њи хо ве суд би ну у апо ка та ста зи. 62 До ду ше, по сто ји и одјељак у ком Ори ген го во ри о Ра ју као за себ ном мје сту на Зе мљи ко је је по ис то ви је ће но са едем ским вр том из Књи ге По ста ња (2, 8). Оно је схва ће но као мје сто обра зо ва ња (lo co eru di ti o nis), слу ша о ни ца (au di to ri um), од но сно шко ла за ду ше (scho la ani ma rum), на њи хо- 538 55 Нарочито О почелима, 4.3.10. 56 Tум. Лк., 4.5. 57 О почелима, 3.6.9. 58 Ibid., 2.11.6; Tум. Јез., 13.2; Tум. Бр., 26. Уп. J. Le Goff, op. cit., 56 и 382, напомена 10. 59 Мт. 22, 13. 60 О почелима, 2.10.8. 61 Tум. Ис. Нав., 15.6. Уп. Лк. 8, 31. 62 Уп. R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., lii.

Д. Игњатовић, Ранохришћанска тумачења 1. Сам. 28: Јустин Мученик, Тертулијан и Ориген вом пу ту ка са вр шен ству. 63 Слич но је и са из ра зом на руч је Авра мово ко је Ори ген, обич но, ко ри сти у ме та фо рич ком сми слу, 64 иа ко посто је и одјељ ци у ко ји ма се овај из раз не дво сми сле но по ис то вје ћу је са Ра јем. 65 У Ту ма че њу на Јо ва на, го во ри о мје сту до ље у аду (ἐν ἅδου κάτω), схва ће ном као крај (τέλος), у сми слу бив ство ва ња ко је је нај у да ље ни је од Бо га. Док, за ње га, вјеч ни жи вот пред ста вља квали тет ко ји озна ча ва бли скост Бо жи ју, вјеч на смрт упу ћу је на нај до њи про стор, крај њу бе сло ве сност (ἐσχάτη ἀλογία) и нај ве ћу уда ље ност (оту ђе ност) од Бо га. 66 Уо ста лом, тре ба има ти у ви ду да Ори ге но ве ре фе рен це ко је упу ћу ју на уда ље ност или мје сто, углав ном, су гери шу ква ли та тив не ка те го ри је. Ри јеч је, за пра во, о раз ли чи тим ни вои ма уче шћа у Ло го су и Све том Ду ху ко је не тре ба схва ти ти про стор но (τοπικῶς), ни ти пак у сми слу ге о ме триј ских ди мен зи ја (οὐ τοπικάς σημαίνουσι διαστάσεις). 67 Ори ге ну се, сва ка ко, мо же за мје ри ти на тер ми но ло шкој не до сљед но сти при ли ком упо тре бе од ре ђе них из раза, али се, са дру ге стра не, мо ра зна ти да мно ги од на чи на на ко ји ко ри сти срод не пој мо ве, као што су: ад, ге е на, вјеч ни огањ и сл., још уви јек но се пе чат јед не из ра зи то флу ид не и за ин тер пре та ци ју отворе не ра но хри шћан ске ес ха то ло ги је. 68 Сто га, и прет ход на кон ста та ције упу ћу је на за кљу чак да се на ве де ни из ра зи ко ји у Ори ге но во врије ме не по сто је као дог мат ски и тер ми но ло шки де фи ни са ни пој мо ви мо ра ју по сма тра ти и ту ма чи ти у јед ној ши рој пер спек ти ви ње го ве све о бу хват не бо го слов ско-фи ло соф ске ми сли. Још јед на спор на те ма ко ја се ра ђа из ори ге нов ског до слов ног чи та ња 1. Сам. 28, ти че се ра зу ми је ва ња при ро де ду ше у кон тек сту ње не пост мор тем ег зи стен ци је. У фраг мен ту Ори ге но вог из гу бље ног ра да, Рас пра ви о вас кр се њу ко ји је са чу ван бла го да ре ћи Ме то ди ју Олим пском 69 Ори ген твр ди да ду ша, на кон смр ти, по сје ду је об лик (σχῆμα), 70 по до бан (ὁμοιοειδές) оном ко ји је има ла то ком ово зе- 63 О почелима, 2.11.6. 64 Tум. Јн., 32.30; Tум. Пост., 11.3. Уп. R. A. Gre er and M. M. Mitchell, op. cit., liii. 65 Дијал., 23; Tум. Бр., 26.3 4. Ibid., liii. 66 Уп. P. Tzamalikos, Origen: Philosophy of History and Eschatology, Leiden Boston: Brill 2007, 224. 67 Ibid., напомена 16. 68 Уп. J. M. Scar bo ro ugh, Ha des, The Westminster Handbook to Origen (J. A. McGuckin, ed.), Lo u i svil le: West min ster John Knox Press 2004, 118. 69 О васкрсењу, 3.17 18 [= PG. 11.26.97]. На исти фраг мент упу ћу је и Фо ти је Ца риградски (Библиотека, кодекс 234). 70 Не ки на уч ни ци, по пут Ан ри ја Кру зе ла, ри јеч σχῆμα за мје њу ју ри јеч ју ὄχημα, ко ја се ја вља у ста ро сло вен ској ре дак ци ји тек ста. Код Фо ти ја (Би бли о те ка, ко декс 234, 300b 301a) на ла зи мо σχῆμα, у сми слу спо ља шњег из гле да или по ја ве. 539