ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ

Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ Са же так: У тек сту се вред но сна ори јен та ци ја обра зо ва ња разма тра уз по моћ исто риј ске ана ло ги је из ме ђу сво ђе ња обра зо ва ња на tec hne у со фи стич ком по кре ту у ан тич кој Грч кој и зах те ва ак ту ел не ре фор ме обра зо ва ња. По ста вља се пи та ње о то ме да ли да нас умет ност мо же да бу де но си лац вред но сти пре ма ко ји ма се ори јен ти ше обра зо ва ње. Ве за умет но сти и обра зо ва ња се посма тра у три об ли ка: као умет ност у обра зо ва њу, обра зо ва ње за умет ност и умет нич ко обра зо ва ње. Кључ не ре чи: умет ност, умет ник, обра зо ва ње, умет нич ко образо ва ње, естет ско ис ку ство Тра ди ци ја За па да, из ра сла из дво стру ког ко ре на грч ке ан тике и хри шћан ства, схва та обра зо ва ње као про цес об ли ко вања чо ве ка пре ма од ре ђе ној иде ал ној сли ци, ко ја са др жи цр те оно га ка кав чо век тре ба да бу де. Уто ли ко је по јам обра зова ња нај у же по ве зан са сфе ром чо ве ко вих вред но сти, а ове су кул тур но и исто риј ски про мен љи ве. Оно што су Грци нази ва ли pa i de ia, а Ла ти ни cul tu ra, ис пу ња ва но је раз ли чи тим зна че њи ма, иа ко је у исти мах у основ ним об ри си ма оста јало исто: обра зо ва ње је схва та но као про цес у ко ме се чо век кул ти ви ше, усва ја вред но сти за јед ни це ко јој при па да, као и зна ња и об ли ке ис ку ства на ко је се те вред но сти осла ња ју. Ка ко бли же ар ти ку ли са ти по ме ну то тре ба обра зо ва ња? Им пе ра тив за са мо ства ра њем ко ји је фо р му ли сао Фри дрих Ни че (Ni etzsche): Тре ба да бу деш онај ко си, 1 за пра во 1 Ни че, Ф. В. (1984) Ве се ла на у ка, Бе о град: Гра фос, стр. 185. 203

парафра зи ра Пин да ров стих: учи [и] по ста ни ко ји је си. 2 Ове ре че ни це го во ре да је чо век би ће отво ре них мо гућ ности, ка бу дућ но сти окре ну то би ће ко је по се ду је по тен ци ја ле ко ји се мо гу (али не мо ра ју) оства ри ти у ре ал ним исто ријским и со ци јал ним усло ви ма. За то је код Ни чеа Пин да ров зах тев по ста ни ко ји је си до пу њен но р ма тив ним тре ба. Та ко фор му ли сан зах тев им пли ку је чи тав сплет да љих пи тања: ако тек тре ба да по ста не онај ко ји је сте, чо век је не довр ше но и прин ци пи јел но не до вр ши во би ће; ни је као ста роза вет ни Бог ко ји за се бе мо же да ка же онај сам ко ји је сам, це ло вит и пот пун. За тим, упу ће ност овог не пот пу ног би ћа ка иде а лу и бу дућ но сти у ко јој ће се иде ал оства ри ти (или се не ће оства ри ти), уво ди те му раз ли ко ва ња из ме ђу оно га што чо век је сте по при ро ди и оно га што исто риј ски је сте, као и пи та ње за што се та два чо ве ко ва ли ка не по ду да ра ју, и шта је по треб но учи ни ти да би по че ли да се по ду да ра ју. Од го вор ко ји на ово по след ње пи та ње да је Пин дар и са њим чи та ва тра ди ци ја За па да гла си: обра зо ва ње, кул ти ва ци ја, об ли кова ње кул ту ре као чо ве ко ве дру ге при ро де. Је дан на ра тив ни од ло мак из Пла то но вог ди ја ло га Про та гора по ка зу је да су ова пи та ња би ла одав но уо че на. На том ме сту, 3 Про та го ра, нај зна чај ни ји пред став ник про све ти тељског со фи стич ког по кре та, при ча Со кра ту и дру гим слу шао ци ма оку пље ним у до му јед ног бо га тог Ати ња ни на, мит о по ре клу чо ве ко ве кул ту ре. По том ми ту, два бра та, Про метеј и Епи ме теј (њи хо ва име на има ју сим бо лич ка зна че ња и озна ча ва ју оног ко ји пр во ми сли па он да де ла, и оног ко ји чи ни обр ну то), има ла су за да так да жи вим би ћи ма по де ле да ро ве, тј. спо соб но сти ко је ће их одр жа ти у жи во ту. Епиме теј за мо ли бра та да му до пу сти да он то учи ни, и по че да де ли да ро ве. Јед ним жи во ти ња ма да де то пло кр зно, дру гима оштре зу бе, тре ћи ма бр зе но ге И по де ли све да ро ве пре не го што је сти гао до чо ве ка. Ви дев ши да ће та ко чо век, нео пре мљен, без по себ них при род них спо соб но сти, ве о ма бр зо про па сти, про ми шље ни ји брат Про ме теј од лу чи да од бо го ва укра де ва тру и по кло ни је чо ве ку. Због то га ће би ти су ро во ка жњен али од вра ти мо по глед од ње го ве суд би не и по гле дај мо ка ко су се, по овом ми ту, љу ди по не ли до бивши ва тру? Они је ни су ко ри сти ли са мо да се огре ју, ода гнају зве ри и осве тле та му, не го су је окре та ли и јед ни про тив дру гих. То је све ви део Зевс и, да би спа сао људ ски род од са мо у ни ште ња, чо ве ку је да ро вао оно чи ме ће об у зда ти само га се бе осе ћа ња за стид и прав ду. Овај мит се уо би ча јено ин тер пре ти ра као але го ри ја о од но су чо ве ко ве тех нич ке 2 Дру га пи тиј ска ода, стих 72: γένοι οἷος ἐσσὶ μαϑών. 3 Prot. 320c и да ље. 204

и мо рал не ци ви ли за ци је. Тех ни ка олак ша ва чо ве ку жи вот, за ко ји по при ро ди ни је до вољ но опре мљен, она про ши ру је ње го ве ли ми те, осло ба ђа га огра ни че ња ко ји ма је под врг нут као би ће при ро де; али тех ни ка ни је до вољ на, она жи во ту не пру жа ори јен та ци ју, мо же да бу де упо тре бље на у раз ли чите, па и де струк тив не свр хе, и за то мо ра да бу де под ре ђе на вред но сти ма чо ве ко ве за јед ни це, ко је ће од ре ди ти те свр хе. Пла тон по ста вља те зу о од но су тех ни ке и вред но сти као mythos, при по вест, као не што што је за јед нич ко ми са о но до бро, и око че га, пре ма то ме, по сто ји ши ро ка са гла сност ме ђу ње го вим са вре ме ни ци ма. Вред но сно не у трал но tec hne (уме ће, ве шти на, али и умет ност; лат. ars) ко је је ов де предста вље но као чо ве ко ва дру га при ро да, мо ра се по ви но ва ти вред но сти ма ко је по сре ду је pa i de ia. Са др жај тих вред но сти је отво рен и про мен љив. Њи хо во тре ба се би по ста вља свака за јед ни ца мо гу ће је да упра во тај увид сто ји у осно ви Про та го ри ног ста ва да је чо век ме ри ло свих ства ри. (То што при по вест о тех ни ци, обра зо ва њу и вред но сти ма Пла тон не ста вља у уста Со кра ту, већ је пре пу шта во де ћем со фи сти, по ка зу је ње го ве ре зер ве пре ма овој те ми. У ка сни јим ди јало зи ма, пре све га у Др жа ви, Пла тон ће се пре ма tec hne поста ви ти пре скрип тив но, зах те ва ју ћи стро гу кон тро лу уме ћа и умет ни ка, и гра де ћи сво ју иде ал ну за јед ни цу као др жа ву обра зо ва ња). Ди ја лог Про та го ра, као и мно га дру га Пла то но ва де ла, обра ђу је про блем обра зо ва ња као сре ди шни про блем; још уже, тај про блем је из ри чи то од ре ђен пи та њем мо же ли се вр лина на у чи ти. Из при по ве сти ис при ча не у ди ја ло гу и раз лике ус по ста вље не из ме ђу тех нич ке и мо рал не ци ви ли за ције, сле ди раз ли ко ва ње два ви да обра зо ва ња: мо гли би смо, уз не ми нов на скра ће ња, да их од ре ди мо као уче ње уме ћа и уче ње за јед нич ког жи во та. Уче ње уме ћа је струч но образо ва ње на ме ње но про фе си о нал ци ма у не кој обла сти, док је уче ње за јед нич ког жи во та на ме ње но сви ма. Епо хал ни значај со фи стич ког по кре та је у то ме што су со фи сти по ку ша ли да и за јед нич ки жи вот под у ча ва ју као не ку вр сту уме ћа, као по ли тич ку tec hne. 4 Њи хо во обра зо ва ње ни је би ло на ме ње но ни де ци ни омла ди ни, већ зре лим љу ди ма за ин те ре со ва ним да узму уче шћа у по ли тич ком жи во ту. Уме ће прет по ста вља по зна ва ње и при ме ну од го ва ра ју ћег ску па пра ви ла, и то ва жи за сва ки об лик уме ћа кро јач ки за нат, ва јар ство или, ка ко су ге ри шу со фи сти, за упра вља ње за јед ни цом. Али ако се са да на на чин tec hne тре ти ра во ђе ње 4 Је гер, В. (1991) Pa i de ia. Об ли ко ва ње грч ког чо ве ка, Но ви Сад: КЗНС, стр. 151. и да ље. 205

за јед нич ког жи во та, а са ма tec hne је вред но сно не у трал на и зах те ва да до би је ори јен та ци ју упра во од ре ал не чо ве ко ве за јед ни це, не ће ли та цир ку лар ност до ве сти до вред но сне дез о ри јен та ци је, до опа сног об ли ка ре ла ти ви зма ко ји ви ше не угро жа ва на чин ис по ља ва ња ми шље ња о овом или оном пи та њу, већ основ из ко јег уоп ште мо гу да се по ста вља ју пи та ња? Ни је ли сво ђе њем за ко ни то сти за јед нич ког жи во та на низ по ве за них пра ви ла ко ји ма се овла да ва као би ло ко јим дру гим уме ћем, чо ве ков за јед нич ки жи вот упу ћен у пра зан про стор, ли шен ослон ца, осло њен са мо на кри те ри јум успешно сти у по твр ђи ва њу tec hne? Тај вред но сни ре ла ти ви зам је био глав ни мо тив кри ти ке ко ју су Со крат и Пла тон упу ћива ли со фи сти ма. Код Гр ка је је дан вид тех ни ке онај ко ји да нас на зи ва мо умет но шћу тра ди ци о нал но слу жио обра зо ва њу за за једнич ки жи вот и по ма гао да се уоб ли че и са оп ште вред но сти на ко ји ма по чи ва тај жи вот, оно тре ба обра зо ва ња. Грч ка по е зи ја је би ла мај дан мо рал них по у ка, скулп ту ра је из ража ва ла иде ал, не са мо те ле сног об ли ка, а по зо ри ште је пред очи ма на ро да рас пра вља ло о чо ве ко вој суд би ни. И док је грч ка по ли ти ка у пост кла сич ном пе ри о ду за и ста би ла претво ре на у по ље ис по ља ва ња тех ни ке упрег ну те у окрут не бор бе мо ћи и ам би ци ја, до спев ши у ру ке де ма го га и ти рана, бес кру пу ло зних по ли тич ких тех ни ча ра, грч ка умет ност, упра во за то што је но си ла вред но сти, за то што пре ма њи ма ни је би ла не у трал на, по ста ла је ори јен тир пре ма ко јем су се, не рет ко, упу ћи ва ли по гле ди љу ди у кри зним вре ме нима. Суд би на Гр ка мо гла би да по ша ље не ку по ру ку и на шој са вре ме но сти. Ка ко је од ре ђе но тре ба на шег са да шњег обра зо ва ња? У ка кву то за јед ни цу, у ка кав свет хо ће мо да уве де мо оне који ма на ме њу је мо обра зо ва ње? Тре ба пре ма ко ме се од ре ђују обра зо ва ње и пра вац ње го вог раз во ја, да нас је под ре ђено зах те ви ма ко ји ле же из ван сфе ре обра зо ва ња, у до ме ну (тржи шне) кон ку рент но сти и ефи ка сно сти. 5 За да так обра зова ња је ту, уз ши ро ку са гла сност у по ста вља њу ди јаг но зе, схва ћен као сти ца ње ком пе тен ци ја и упо тре бљи вог зна ња, јед ном реч ју, уче ње уме ћа, уче ње tec hne. Ла ко се уви ђа да ова кво обра зо ва ње мо же се би у при лог да на ве де то што је, бу ду ћи функ ци о нал но и фо р мал но, у ста њу да се отрг не иде о ло ги ја ма не јед на ко сти и да по је дин ца и ње гов ин ди виду ал ни раст по ста ви као основ ни циљ и кри те ри јум. Али одби ја ње иде о ло ги ја не јед на ко сти (кла сне, ра сне, на ци о налне, 5 Упореди на пример: Ба зић, Ј. (2011) На ци о нал ни и евр оп ски иден ти тет у Бо лоњ ском про це су, Срп ска по ли тич ка ми сао 33 (3), Бе о град: Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, стр. 25 46. 206

род не итд.), не зна чи од би ја ње свих иде о ло шких прет постав ки. Уко ли ко по ку ша мо да ус по ста ви мо исто риј ску анало ги ју из ме ђу вре ме на у ко ме Про та го ра и Со крат во де свој раз го вор пред број ним слу ша о ци ма, и на шег вре ме на ма совног кре и ра ња, при ма ња и ре-кре и ра ња по ру ка, за па зи ће мо слич ну зам ку: вред но сна не у трал ност су ге ри ше да се прихва те нај лак ша, нај бр жа и нај бли жа ре ше ња. Та нај бли жа и упра во за то крат ко роч на ре ше ња ко ја сво де обра зо ва ње на тех нич ки аспе кат, ин спи ри шу се јед ном обла шћу чо ве ко ве прак се ко ја је та ко ђе (на из глед) не у трал на и во ђе на фо р мал ним и функ ци о нал ним кри те ри ју ми ма: обла шћу еко ном ских вред но сти. У про гра ми ма и де кла ра ци јама ре фор ма то ра евр оп ског обра зо ва ња се ба ра та те р ми ни ма као што су тр жи ште и кон ку рен ци ја, а учин ци обра зо ва ња се из ра жа ва ју број ча но ме р љи вим по ка за те љи ма. Ду хо виту кри ти ку са мо про кла мо ва ног дру штва зна ња и ње го вих по јав них фор ми не дав но је из нео ау стриј ски фи ло зоф Паул Кон рад Ли сман (Li es smann) у ути цај ној књи зи Те о ри ја необра зо ва ња. 6 Ли сман ка ри ка тур но осли ка ва но ву обра зов ну па ра диг му и ње не по сле ди це на при ме ру гло бал но по пу ла р ног те леви зиј ског кви за Ми ли о нер, ко ји јав но сти су ге ри ше да је зна ње исто што и спо соб ност ре про ду ко ва ња мно го бр ој них ин фор ма ци ја из раз ли чи тих обла сти. На су прот та квом скупу ато ми зо ва них ин фор ма ци ја, Ли сман афир ми ше кла сич ни кон цепт зна ња по ве за ног са це ли ном чо ве ко ве прак се; знање мо гу да има ју са мо љу ди као со ци јал ни и ин те ли ги билни ак те ри. 7 Нео бра зо ва ње име ко је Ли сман да је ствар но сти дру штва зна ња ни је ин те лек ту ал ни де фи цит, не до ста так ин форми са но сти, или де фект ког ни тив не ком пе тен ци је, већ од рица ње од хте ња да се раз у ме, да се осми сли соп стве на си ту аци ја. Оп сед ну тост ранг ли ста ма, кван ти фи ка ци јом, еко номским реч ни ком, ста вља ње ак цен та на ефи ка сност и тр жиште зна ња, из ло же ност ме диј ској бр зи ни и про ла зно сти, на во де овог фи ло зо фа на за кљу чак да са знај на спо соб ност дру штва зна ња не ми нов но за кр жља ва. Оно по ста је не што ве о ма раз ли чи то од оног ка ко се де кла ри ше. Да ли је мо гу ће да се овим тра ги ко мич ним ис хо ди ма не срећног спо ја са вре ме не тех но ло ги је, ре то ри ке ме ди ја и вредно сти кон зу ме ри стич ког дру штва, про на ђе ал тер на тива? 6 Li es smann, K. P. (2008) Te o ri ja neo bra zo va no sti, Za greb: Na kla da Je sen ski i Turk. 7 Исто, стр. 26. 207

Шта мо же да до при не се да се чо век по твр ди и из ра зи у што ве ћем ра спо ну сво јих мо гућ но сти, а не да бу де, као јед на вр ста ро бе, ис по ру чен бер зи људ ских ре сур са на ко јој ће тр жи шна ло ги ка не у трал но вред но ва ти ње го ве ком петен ци је? Је дан од од го во ра је сте на гла ша ва ње обра зов ног по тен ци ја ла умет но сти, про жи ма ње обра зо ва ња умет ничким вред но сти ма, за сни ва ње вред но сти на ства ра лач ком ка рак те ру умет но сти и то је ре ла тив но чест од го вор на кри тич ки увид у кри зу вред но сти. (При то ме тре ба има ти на уму да са мо то на гла ша ва ње ни је ау то мат ски осло бо ђе но пред ста ве о еко ном ској функ ци о нал но сти; као илу стра ци ја мо гу да по слу же смер ни це за умет нич ко обра зо ва ње, ко је је УНЕ СКО до нео на кон гре су у Ли са бо ну 2006, и у ко ји ма се ме ђу за да ци ма умет нич ког обра зо ва ња ис ти че и сти ца ње ква ли фи ка ци ја за тр жи ште ра да). 8 Уто пиј ску про јек ци ју обра зо ва ња за сно ва ног на умет но сти, ко ја укљу чу је зах тев за кул ти ви са њем као оства ри ва њем нај ве ћег чо ве ко вог по тен ци ја ла, из нео је још кра јем 18. ве ка Фри дрих Ши лер (Schil ler) у зна ме ни тим Пи сми ма о естетском вас пи та њу чо ве ка. 9 За ње га је обра зо ва ње за сно ва но на умет но сти ре ше ње за де ви ја ци је мо дер ног чо ве чан ства, ње го во исто вре ме но вар вар ство и ме ку штво. Зна ча јан чи нилац Ши ле ро вих иде ја је ме та фи зич ка прет по став ка о на го ну за игром, што по ма же да се ак це нат у раз ма тра њу умет но сти пре не се са умет нич ког де ла на умет нич ко ис ку ство (про дуктив но и ре цеп тив но). У но ви је вре ме, кон цеп ци је естет ског, од но сно умет нич ког обра зо ва ња, из но си ли су и дру ги ау тори, ме ђу ко ји ма се мо гу из дво ји ти Рид (Read), Дјуи (De wey) и Ајз нер (Ei sner). 10 Сви они схва та ју умет нич ко ис ку ство као па ра диг ма тич ку фор му чо ве ко вог ис ку ства уоп ште. Да умет ност и обра зо ва ње по се ду ју срод не струк тур не ка ракте ри сти ке као об ли ци ис ку ства, ми шље ње је и фи ло зоф ске хер ме не у ти ке Х. Г. Га да ме ра. 11 8 http://www.une sco.org /new /fi le ad min/mul TI ME DIA/HQ/CLT /CLT /pdf / Arts_Edu_Ro ad Map_en.pd f при сту пље но 10.01.2014. Упореди: Ђу кић, В. (2010) Обра зов на и кул тур на по ли ти ка: Драм ске умет но сти у школа ма, Збор ник Фа кул те та драм ских умет но сти 16, Бе о град: Фа кул тет драм ских умет но сти, стр. 195 209. 9 Ши лер, Ф. (1967) О ле пом, Бе о град: Кул ту ра. 10 Пре глед раз ли чи тих те о ри ја естет ског (умет нич ког) обра зо ва ња да је Smith, R. A. (2005) Aest he tic Edu ca tion: Qu e sti ons and Is su es, Arts Edu cation Po licy Re vi ew 106 (3), Lon don: Ro u tled ge, pp. 19 34. За Ајз не ров приступ упореди по себ но: Ха џи Јо ван чић, Н. (2011) Умет но сти у оп штем обра зо ва њу: Шта све обра зо ва ње мо же да на у чи од умет но сти, Пе да гоги ја 66 (2), Бе о град: Фо рум пе да го га Ср би је и Цр не Го ре, стр. 195 203. 11 Ра дој чић, С. (2010) Обра зо ва ње као об лик хер ме не у тич ког ис ку ства, Нор ма 15 (1), Сом бор: Пе да го шки фа кул тет, стр. 9 16. 208

У кон тек сту ов да шњих ис тра жи ва ња, Ши ле ро ве иде је су инспи ри са ле есте ти ча ра Дра га на Жу ни ћа да ски ци ра кон цепт естет ске кул ту ре ко ја се од но си на ста ње ства ра ла штва и ста ње уку са: до стиг ну ти ни во ства ра ла штва и уку са, од нос за јед ни це пре ма ства ра ла штву, ство ре ним де ли ма и пре ма ре цеп тив но ме су де ло ва њу по је ди на ца у за јед нич кој кул тури. 12 Ње на основ на уло га је да пру жи до при нос људ ском ду го трај ном осми шља ва њу, оду хо вља ва њу, об ли ко ва њу соп стве не чул но-на гон ске ег зи стен ци је. 13 Ов де је кул ти ваци ја схва ће на као раз у ме ва ње и да ва ње сми сла по сто ја њу, ус по ста вља ње вред но сти ко је, као код Ши ле ра, укљу чу је и про дук тив ни и ре цеп тив ни аспе кат. По ку ша мо ли да кон крет ни је од ре ди мо спој умет но сти и обра зо ва ња, по треб но је да раз ли ку је мо три ње го ва основ на об ли ка: умет ност у обра зо ва њу, обра зо ва ње за умет ност и умет нич ко обра зо ва ње. Ови пој мо ви упу ћу ју на срод не, али не исто вет не, со ци јал не прак се. По јам умет ност у обра зо ва њу од но си се на уче шће умет ности, умет нич ких са др жа ја и по сту па ка у на став ном про це су. Уко ли ко го во ри мо о оп штем обра зо ва њу, мо ра мо да раз лику је мо, са јед не стра не, об ра ђи ва ње умет но сти у окви ру посеб них школ ских пред ме та као што су ли ков на (ви зу ел на) кул ту ра, му зич ка кул ту ра, од но сно у ве ли кој ме ри и на ста ва је зи ка и књи жев но сти, а са дру ге стра не, уже по сма тра не ме то дич ке по ступ ке ко ји ма се умет нич ки са др жа ји и естетска прак са уно се у на став ни про цес, без об зи ра на то ко ји је школ ски пред мет у пи та њу. На чи сто илу стра тив ном плану, умет нич ки са др жа ји мо гу да бу ду ко ри шће ни у сва ком на став ном пред ме ту (на при мер, ли ков на умет нич ка де ла: пор тре ти ис так ну тих лич но сти, при каз сва ко днев ног живо та, пеј саж). По себ но у на ста ви исто ри је умет нич ка илустра ци ја (не са мо ли ков на, већ и му зич ка и у пр вом ре ду књи жев на) мо же да бит но до при не се да уче ни ци бо ље разу ме ју ми ну ле епо хе и исто риј ске про ме не. Али и на пла ну ко ји пре ва зи ла зи илу стра ци ју, мо гу ћа је при ме на умет ничких са др жа ја и по сту па ка. Естет ски аспе кат по кре та и игре не за о би ла зан је чи ни лац чо ве ко вих фи зич ких ак тив но сти, а по себ но фи зич ких ак тив но сти де те та. Умет нич ки са др жа ји има ју ме сто чак и у на ста ви ма те ма ти ке. Ре ла ци је бро је ва мо гу да се при ка зу ју и пре ко по ре ђе ња хар мо нич них и дисхар мо нич них акор да, а ге о ме триј ске про јек ци је пре ко приме ра пер спек ти ве у сли кар ству (ње ног при су ства, од но сно 12 Жу нић, Д. (2007) Есте ти ка те о ри ја естет ске кул ту ре, Те ме 31 (3), Ниш: Уни вер зи тет у Ни шу, стр. 562. 13 Исто, стр. 555. 209

од су ства, ње ног стрикт ног по што ва ња и ње ног хо ти мичног на ру ша ва ња). Што се ти че на ста ве умет но сти у ужем сми слу, као де ла оп штег обра зо ва ња, она та ко ђе об у хва та и кре а тив не и ре цеп тив не мо мен те умет нич ког ис ку ства и укљу чу је упо зна ва ње са умет нич ким де лом, естет ско проце њи ва ње и уче шће у естет ском кре и ра њу. Обра зо ва ње за умет ност је об лик струч ног обра зо ва ња, које се у фор мал ном об ли ку оства ру је у умет нич ким шко ла ма раз ли чи тог ни воа. По ста вља ње и из во ђе ње на ста ве у овим шко ла ма по ве за на су са до ми нант ним схва та њем умет но сти. Уко ли ко у том схва та њу пре те же ре флекс ан тич ког схва та ња умет но сти као tec hne, као уме ћа ко је се од ви ја по пра ви лима, ак це нат ће би ти ста вљен на овла да ва ње тех нич ким ( занат ским ) аспек ти ма. Уко ли ко умет ност раз у ме мо као об лик осми шља ва ју ћег ис ку ства, тех нич ки аспек ти ће мо ра ти да бу ду до ве де ни у ве зу са ху ма ни стич ким хо ри зон том ши роко схва ће не кул ту ре. Уну тар ових оп штих ори јен та ци ја могу ће је да ље раз ли ко ва ње на при мер, ка да је реч о рав ни уме ћа, по вла шћен мо же би ти тра ди ци о на ли стич ки ака де мизам, али и но ве умет нич ке прак се и но ви ме ди ји умет нич ког из ра жа ва ња. Оп ти мал но обра зо ва ње за умет ност тре ба да урав но те же но об у хва ти обе мо гућ но сти. Ко нач но, умет нич ко обра зо ва ње ов де је фи ло зоф ски по јам ин спи ри сан раз ли чи тим, исто риј ски фор ми ра ним, кон цепти ма од грч ког тра ди ци о нал ног по ста вља ња умет но сти у сре ди ште од но са ко је из ра жа ва pa i de ia, пре ко Ши ле ро вог кон цеп та естет ског вас пи та ња или аван гар ди стич ког пројек та бри са ња дис тан це из ме ђу умет но сти и жи во та, до идеја кри тич ке фи ло зо фи је о умет но сти као по след њем ба стио ну је дин ства угро же них чо ве ко вих вред но сти. Умет нич ко обра зо ва ње се по сма тра као ин те грал ни при ступ са вре меном обра зо ва њу у кри зи, ко ји би био у ста њу да пре ва зиђе ин стру мен та ли стич ко сво ђе ње чо веч но сти на са мо не ке ње не ди мен зи је. Умет нич ко обра зо ва ње је по де сно за остваре ње та квог ци ља, јер се естет ски став сам по се би опи ре ин стру мен та ли стич ком сво ђе њу. За ла га њем за умет нич ко обра зо ва ње не зах те ва се сце на у ко јој ће чо ве ков жи вот би ти у свим ди мен зи ја ма са мо есте ти зо ван, не го и ви ше од то га, уто пи ја у ко јој ће чо век по но во сте ћи пра во на це ло витост сво га би ћа, ка ко у до ме ну естет ског, та ко и са знај ног и мо рал ног. Уо ста лом, ни је ли упра во на ше вре ме, вре ме естети за ци је свих об ли ка ис ку ства и ко му ни ка ци је, са мо што та есте ти за ци ја, у по јав ним ви до ви ма ди зај на и мо де, не успева да афир ми ше ин те грал но чо ве ко во би ће, ни ти да за и ста осло бо ди ње го ву естет ску ди мен зи ју? То је за то што ди зајн и мо да сто је под при ти ском истог им пе ра ти ва еко ном ске 210

ефи ка сно сти и кон ку рент но сти, ко ји се, ка ко смо ви де ли, да нас на ме ће и са мом обра зо ва њу. Да ово за ла га ње за умет нич ко обра зо ва ње не оста не на равни уто пиј ске про јек ци је, по ста ви ћу и пи та ње о то ме ко ји фи ло зоф ски ар гу мент би по др жао тра же но по ве зи ва ње сфере умет но сти и обра зо ва ња? Због че га је упра во умет ност, и са ма у кри зи, по де сна да се на њој за сну је про грам прева зи ла же ња кри зног ста ња у обра зо ва њу, као из раз ду бо ке кри зе са вре ме ног дру штва? Ни је ли та кво по вла шћи ва ње јед не сфе ре со ци јал не прак се илу зор но у усло ви ма ко је обеле жа ва ју, са јед не стра не, гло ба ли за ци ја ко ја ни ве ли ше све мо гу ће од но се, а са дру ге ато ми за ци ја сва ког, па ти ме и сваког кри тич ког ста но ви шта? Али до ба кри зе је ујед но до ба при ли ка. Про јек ти кул ти ва ци је, као што смо ви де ли, укљу чу ју и продук тив не и ре цеп тив не аспек те. Са ма ди на ми ка умет нич ког обра зо ва ња као ви да кул ти ва ци је зах те ва од ре ђе ње пој ма тра ди ци је, као кон ти ну и те та исто риј ски схва ће ног ди намич ног је дин ства кре а тив ног и ре цеп тив ног ак та, ин ди ви дуал ног до при но са и ње го вог исто риј ског фо на. Ко ри шће ње умет нич ких де ла ши ро ко при хва ће не вред но сти, де ла ин тегри са них у кон ти ну и тет тра ди ци је, у умет нич ком обра зо вању се та ко ре ћи под ра зу ме ва. Она пре но се вред но сти ко је да та кул ту ра пре по зна је као сво је, или по ста вља ју пи та ња о ка рак те ру тих вред но сти. Ди ја лог са тра ди ци јом је нео пхо дан за успе шно уче ње за јед нич ког жи во та. Али шта је са умет нич ким де ли ма и чи но ви ма ко ји се из ри чи то и сна жно су прот ста вља ју тра ди ци ји, и за ко је је то су прот ста вља ње од кон сти ту тив ног зна ча ја? Та ква је мо дер на умет ност, такав је до бар део на ма са вре ме не умет но сти. Хо ће мо ли је, у Пла то но вом ма ни ру, ис кљу чи ти из свог ви до кру га? Хо ће мо ли је, по себ но, ис кљу чи ти из (умет нич ког) обра зо ва ња, као ре ме ти лач ки фак тор, ко ји угро жа ва сте че ни лик тра ди ције? Ди ле ма ни је не ва жна. По твр дан од го вор би зна чио да смо спрем ни да соп стве ну са да шњи цу за о би ђе мо при ли ком про јек ци ја основ них вред но сти, и да та ко соп стве ној бу дућно сти ус кра ти мо осло нац; од ре чан од го вор као да до во ди у пи та ње кон ти ну и тет тра ди ци је ко ја да је хо ри зонт уну тар ко га се уоп ште од ви ја про јек ци ја вред но сти. Ре ше ње је у оно ме што фи ло зоф ска хер ме не у ти ка на зи ва ста па њем хо ри зо на та, у ди ја ло гу тра ди ци о нал ног и модер ног, ста рог и но вог, при че му ста ро при хва та но во у сво је окви ре, а но во за уз врат ши ри те окви ре и та ко ме ња по чет ни хо ри зонт. Умет нич ко обра зо ва ње би од са вре ме не умет ности мо гло да до би је спо соб ност ства ра лач ког и кри тич ког ре а го ва ња, а са вре ме ној умет но сти да пру жи историј ски и 211

вред но сни оквир, чи ме ће обо га ти ти и мо гућ но сти ис ку ства са вре ме не умет но сти. Јер, где је опа сност, ра сте и оно спа соно сно: ове ре чи пе сни ка Фри дри ха Хел дер ли на (Hölderlin) мо гу да по ста ну ло зин ка оног тре ба обра зо ва ња на ко је смо да нас упу ће ни. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ба зић, Ј. (2011) На ци о нал ни и европ ски иден ти тет у Бо лоњ ском про це су, Срп ска по ли тич ка ми сао 33 (3), Бе о град: Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, стр. 25 46. Ђу кић, В. (2010) Обра зов на и кул тур на по ли ти ка: Драм ске уметно сти у шко ла ма, Збор ник Фа кул те та драм ских умет но сти 16, Бе о град: Фа кул тет драм ских умет но сти, стр. 195 209. Ха џи Јо ван чић, Н. (2011) Умет но сти у оп штем обра зо ва њу: Шта све обра зо ва ње мо же да на у чи од умет но сти, Пе да го ги ја 66 (2), Бе о град: Фо рум пе да го га Ср би је и Цр не Го ре, стр. 195 203. Je ger, V. (1991) Pa i de ia. Ob li ko va nje grč kog čo ve ka, No vi Sad: Književ na za jed ni ca No vog Sa da. Li es smann, K. P. (2008) Te o ri ja neo bra zo va no sti, Za greb: Na kla da Je sen ski i Turk. Ni če, F. V. (1984) Ve se la na u ka, Be o grad: Gra fos. Pla ton (1975) Pro ta go ra. So fist, Za greb: Na pri jed. Ра дој чић, С. (2010) Обра зо ва ње као об лик хер ме не у тич ког ис куства, Нор ма 15 (1), Сом бор: Пе да го шки фа кул тет, стр. 9 16. Smith, R. A. (2005) Aest he tic Edu ca tion: Qu e sti ons and Is su es, Arts Edu ca tion Po licy Re vi ew 106 (3), Lon don: Ro u tled ge, pp. 19 34. Ши лер, Ф. (1967) О ле пом, Бе о град: Кул ту ра. Жу нић, Д. (2007) Есте ти ка те о ри ја естет ске кул ту ре, Те ме 31 (3), Ниш: Уни вер зи тет у Ни шу, стр. 549 574. Road Map for Arts Edu ca tion, UNE SCO, 2006, 10.01.2014., http:// www.une sco.org /new /fi le ad min/mul TI ME DIA/HQ/CLT /CLT /pdf / Arts_Edu_Ro ad Map_en.pd f 212

Saša Radojčić University of Arts, Faculty of Fine Arts, Belgrade EDUCATION AND ART VALUES Abstract This paper discusses the value orientation of education through historical analogy between the reduction of education to techne into sophistic movement in ancient Greece, and the demands of the current educational reform. This raises the question of whether art today may be the carrier of values that lead orientation of education. Relation of art and education are considered in three forms: as art in education, education for art, and artistic education. Key words: art, artist, education, artistic education, aesthetic experience 213