Tермин IV: Лекции: Генетски код Биосинтеза на протеини Регулација на биосинтеза на протеини

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "Tермин IV: Лекции: Генетски код Биосинтеза на протеини Регулација на биосинтеза на протеини"

Transcript

1 Tермин IV: Лекции: Генетски код Биосинтеза на протеини Регулација на биосинтеза на протеини

2 Што ќе биде опфатено во предавањата? Поим за генетски код и негово значење Врска помеѓу DNA, mrna, trna и аминокиселините во синтеза на протеини Код, кодон, антикодон trna во синтезата на протеини Поим за рибозоми и нивна структура и улого во синтезата на протеини Фази во синтеза на протеини Активација на аминокиселини Иницијација Елонгација Терминација Посттранслациони модификации Регулација на синтеза на протеини

3 Биосинтезата на протеини е насложениот процес во метаболизмот на протеините Синтеза на аминокиселини (неесенцијални) Протеини (разни извори) Метаболити (метаболички циклуси) Аминокиселини Анаболички претворби Катаболички претворби Синтеза на протеини Синтеза на биомолекули Екскреција Разградување

4 Синтезата на протеини историски претставува еден од најголемите предизвици за научниците На една типична клетка во секој момент ѝ се потребни илјадници протеини. Во процесот на синтетизирање на полипептидите се вклучуваат околу 300 различни макромолекули. Многу од овие макромолекули се организирани во сложената тридимензионална структура на рибозомот. За синтеза на протеините се трошат дури 90% од севкупната хемиска енергија која ја користи клетката за сите биосинтетички реакции. Протеините се синтетизираат со огромна брзина (и покрај сложеноста на механизмите). На пример, полипептид од 100 протеински остатоци во клетката на Escherichia coli на температура од 37 C се синтетизира за околу 5 секунди. Синтезата на протеини зависи од нуклеинските киселини RNA Постои тесна врска помеѓу DNA (носител на генетската информација) RNA (врска/преносна форма) и ПРОТЕИНИ (финален производ)

5 Генетскиот код ја определува секоја аминокиселина и е клучен при изведување на синтеза на протеини Три откритија се клучни за разбирањето на сложениот механизам на синтеза на протеини. Секое откритие е поврзано со прашања кои научниците настојувале да ги одговорат. Каде во клетката се одвива синтезата на протеини? Какви молекули/ензими учествуваат во синтезата на протеини На кој начин се остварува врската помеѓу генетската информација за синтеза на некој протеин и самата синтеза?

6 Каде во клетката се одвива синтезата на протеини? Експерименти во раните 1950-ти години биле правени од страна на Пол Замецник и соработниците. Експериментите биле со изотопски-обележани аминокиселини. Подготовка на субклеточни фракции од хомогенизирано ткиво и следење на распространетоста на обележаните аминокиселини низ фракциите во различни временски интервали (часови, денови). Резултат: неколку минути од инјектирањето, изотопски означените протеини се појавиле само во фракцијата која содржи мали рибонуклеопротеински честички (рибозоми). Заклучок: Синтезата на протеини се одвива на ниво на рибозомите во клетките.

7 Какви молекули/ензими учествуваат во синтезата на протеини Експерименти од Малон Хоугланд и Пол Замецник. Тие инкубирале цитосолска фракција од клетките со АТР. Аминокиселините од фракцијата се прикачувале за термостабилна растворлива RNA и образувале аминоацилtrna. Ензими - аминоацил-trna синтетази. Резултат: аминокиселините се активираат кога ќе се инкубираат со ATP и цитосолска фракција на клетки од црниот дроб (хепатоцити). Заклучок: транспортна RNA преку ензимски катализирана реакција се сврзува со аминокиселините при што се образуваат аминоацил-trna. Аминоацил-tRNA синтетаза учествува во активирање на аминокиселините, односно нивно сврзување со молекула на trna. Препознавањето е специфично и точно определена аминокиселина се сврзува со точно определена trna.

8 На кој начин се остварува врската помеѓу генетската информација за синтеза на некој протеин и самата синтеза? Франсис Крик го претпоставил начинот на кој генетската информација кодирана во DNA (4 бази) се преведува во протеин (20 АК). Хипотеза RNA има улога на адаптер кој со едниот крај се сврзува за специфична аминокиселина, а со другиот крај ја препознава DNA. Оваа хипотеза била и докажана. Севкупниот процес на синтезата на протеините воден од mrna се нарекува транслација. Резултат: trna адаптерот ја преведува нуклеотидната секвенца на mrna во аминокиселинска секвенца на соодветниот протеин. Заклучок: Синтезата на протеини се одвива преку транслација на информацијата од DNA, преку mrna (и во посредство на trna).

9 Со транслација се чита гентскиот код и се преведува од јазикот на нуклеинските киселини во јазикот на аминокиселините Предизвик: 4 бази во DNA (А-аденин, G-гванин, С-цитозин и Т-тимин) треба да се употребат за да формираат уникатни кодови за секоја од 20-те аминокиселини. Најмалку три нуклеотидни остатоци се потребни за кодирање на секоја аминокиселина (4 2 = 16 различни комбинации недоволно; 4 3 = 64 различни комбинации доволно) КОД триплет од нуклеотиди во структурата на DNA кои носат информација за потребната (специфична) аминокиселина. КОДОН кодон означува триплет од нуклеотиди во mrna кои ја пренесуваат информацијата од DNA за да кодираат специфична аминокиселина. НЕПРЕКЛОПУВАЧКИ И ПРЕКЛОПУВАЧКИ КОДОВИ - Непреклопувачки генетски кодови - кодоните следуваат еден по друг и немаат заеднички нуклеотиди. Преклопувачките кодови - некои нуклеотиди се заеднички за различни кодони. РАМКИ ЗА ЧИТАЊЕ начин на кој се избира триплетот на бази кој ке означи соодвета аминокиселина.

10 Карактеристиките на генетскиот код се важни за правилно разбирање на синтезата на протеини Пример за непреклопувачки и преклопувачки код Пример за трите различни рамки за читање на генетскиот код. Читањето секогаш се одвива во насока 5 кон 3. Три бази образуваат код за една аминокиселина. Голем број експерименти и научници работеле на дешифрирањето на генетскиот код и утврдување на парот mrna кодон аминокиселина.

11 КОД, КОДОН, АНТИКОДОН... Важно е да се запомни синтезата на протеини ја диктира информацијата запишана во структурата на DNA. Која е разликата меѓу поимите за код, кодон и антикодон? КОД претставува триплет на нуклеотиди во DNA кои означуваат која аминокиселина е потребно да следи во синтезата на даден протеин. КОДОН претставува триплет на нуклеотиди во mrna кои се комплементарни на триплетот од DNA и кои ја пренесуваат информацијата за аминокиселината која треба да следи. АНТИКОДОН претставува триплет на нуклеотиди во trna кои се комплементарни на триплетот од mrna и кои носат специфична аминокиселина за секој триплет. 3 C A T T G T A C G T A C G C A A T G A 5 код на DNA 5 G U A A C A U G C A U G C G U U A C U 3 кодон на mrna U A C G U A C G C A A U антикодон на trna AK 1 AK 2 AK 3 AK 4

12 Кодоните претставуваат клуч за пренос на генетската информација во фазата на транслација со насочување на синтезата на специфични протеини Клучни кодони за одвивање на синтезата: Иницијационен кодон AUG е најчест сигнал за почеток на синтеза на протеини. Тој ја кодира синтезата на аминокиселината Met. Терминациони кодони (UAA, UAG и UGA), уште познати како СТОП-кодони или бесмислени кодони, го сигнализираат крајот на синтезата на протеинот, и не кодираат ниту една аминокиселина Поставувањето на начинот на читање со рамката за читање започнува со транслација на молекулата на mrna, и се одржува како една синтетичка машинерија за последователно читање на триплетите се до некој од СТОП-кодоните. Бесмислен протеин - се добива кога на рамката за читање ѝ недостигаат една или две бази или кога е прескокнат нуклеотид во молекулата на mrna, тогаш сите следни кодони нема да бидат впишани.

13 Постои посебен речник на аминокиселинските кодови за зборовите во mrna. Вкупно 61 кодон се користат за читање на сите 20 аминокиселини. 3 кодони се СТОП-кодони (UAA, UAG и UGA црвено) 1 кодон (зелено) е Иницијационен СТАРТ-кодон (AUG). Три бази во секој кодон првите две специфични. Третата база од секој кодон игра помала улога во специфицирањето на аминокиселината отколку првите две (кодони кои се разликуваат само по третата аминокиселина најчесто кодираат иста АК). Аминокиселините МЕТИОНИН (Met) и ТРИПТОФАН (Trp) имаат по еден кодон, сите други АК имаат повеќе. ДЕГЕНЕРАЦИЈА на генетскиот код иако една аминокиселина може да има два или повеќе кодони, секој кодон определува само една аминокиселина.

14 Читањето на кодоните се одвива како на производствена лента Во една случајно избрана секвенца од нуклеотиди, во просек, секој 20-ти кодон во секоја рамка на читање е СТОП кодон. Рамката за читање во која на 50 или повеќе кодони нема ниту еден терминационен кодон се нарекува отворена рамка за читање, ORF, (од анг. open reading frame). Долгите отворени рамки за читање најчесто одговараат на гени кои кодираат протеини. За непрекинато генетско кодирање на типичен протеин со молекулска маса од е потребна отворена рамка за читање со 500 и повеќе кодони. Кога неколку различни кодони определуваат една аминокиселина, тие меѓусебно се разликуваат по базата во третата положба на 3 крајот. На пример, аминокиселината аланин е кодирана од триплетите GCU, GCC, GCA и GCG.

15 Спарувањето ( читањето ) на кодонот се одвива од DNA, преку mrna и trna која е носител на аминокиселината Спарувањето на базите на транспортните RNA со кодонот на mrna се одвива преку секвенца од три бази на trna, наречена АНТИКОДОН. ПРВАТА база од кодонот на mrna (триплетот се чита во насока 5 3 ), се спарува со ТРЕТАТА база од антикодонот на trna. Првите две бази од кодонот на mrna секогаш се спаруваат со силни водородни врски со соодветните бази од антикодонот на trna, образувајќи Вотсон-Крикови парови бази. На третата позиција на антикодонот на trna често се јавува нуклеотид кој се вика инозинат (I), кој може да се спарува со различни нуклеотиди од mrna (корисно во случаи кога разлицни триплети бази кодираат иста аминокиселина).

16 Хипотеза на нестандардни парови бази или хипотеза на конформациона варијација Една trna може да препознае еден или три кодони во mrna. Кога прва база на антикодонот е C или A, спарувањето на базите е специфично и соодветната trna препознава само еден кодон. Кога прва база е U или G, сврзувањето е помалку специфично и можат да бидат прочитани два различни кодони. Кога прв нуклеотид e инозинот (I) (нестандарден нуклеотид), тогаш можат да бидат препознаени три различни кодони (максимален број за која било молекула trna). Кога една аминокиселина е определена од неколку различни кодони, тогаш се потребни различни trna молекули. Заклучок: За вклучување на сите аминокиселини при синтеза на протеини се потребни најмалку 32 trna за да се транслатираат сите 61 кодони (31 кодон се користи за кодирање на аминокиселини и 1 за иницијација)

17 Реакциите на корекција на RNA е значајна за синтеза на правилниот протеин Корекцијата на RNA вклучува адиција, делеција или менување на нуклеотидите во mrna во случаи кога има грешка во препишувањето на информацијата од DNA на mrna.

18 trna е една од клучните молекули во процесот на синтеза на протеини Транспортните RNA се релативно мали молекули кои се состојат од една верига на RNA со точно определена и карактеристична тридимензионална структура (шематски означена како детелинка). trna кај еукариотските клетки е изградена од нуклеотиди (MW 30000). Во клетките има најмалку 32 trna за препознавање на сите аминокиселински кодони (некои клетки имаат повеќе). Шематски приказ на структура на trna е во форма на детелина. Двете значајни сврзувачки места во структурата се наоѓаат на спротивните краеви на молекулата: антикодонот (долу) и аминокиселинската рака (на 3` крајот). Тридимензионалната структура на trna е во форма на извиткана буква L. Двете значајни сврзувачки места во структурата се антикодонот (каде се сврзува со mrna) и аминокиселинската рака (каде се сврзува со аминокиселина). Со црни точки се претставени нуклеотидите во секвенцата, чии азотни бази се спарени (по правило на комплементарност А=U и G C) сини линии. Оваа шема е доволна за испит.

19 Биозинтезата на протеини се одвива на ниво на рибозомите Што претставуваат рибозомите? Рибозомите претставуваат сложени супермолекули кои во својот состав содржат околу 2/3 rrna (рибозомална RNA) и 1/3 протеини. Изградени се од две субединици означени како мала (40Ѕ) и голема (60Ѕ). Рибозомите може да се разделат на нивните составни компоненти и повторно да се соединат. Поседуваат две места за сврзување на trna при синтеза на протеините. Значајно откритие синтезата на протеини се одвива на ниво на рибозомите (Замецник). Улога на рибозомите можност да помагаат во два типа реакции: хидролитичкото разложување на фосфодиестерски врски и преносот на фосфорил група. Клучна улога на рибозомите во синтезата на протеини поседуваат еден (или неколку) распореди на нуклеотидни остатоци во активниот центар кој може да ја катализира синтезата на пептидите. Во големата субединица рибонуклеотидниот октет (5 )AUAACAGG(3 ) претставува една зачувана секвенца која се наоѓа во активниот центар на пептидил трансферазата во рибозомите на сите клетки.

20 Биосинтезата на протеини се одвива во пет фази Фаза 1: Активација на аминокиселини се врши со сврзување на аминокиселината за trna. Важно специфичност на сврзувањето - вистинската аминокиселина ковалентно се сврзува со вистинската trna. Фаза 2: Иницијација опфаќа образување на иницијационен комплекс (сложен систем од аминоацилtrna, мала и голема рибозомна субединица и фактори за иницијација. Фаза 3: Елонгација претставува издолжување (растење на полипептидната низа. Во елонгацијата учествуваат цитосолни протеини - фактори за елонгација. Фаза 4: Терминација и рециклирање на рибозоми се вржи со СТОП кодон во mrna кој сигнализира завршување на синтезата. Рибозомот се рециклира за следна синтеза. Фаза 5: Свиткување и пост-транслациона обработка означува ензимска обработка и додавање или отстранување на групи во структурата.

21 ФАЗА I: Аминокиселините се АКТИВИРААТ со сврзување со нивните trna Фаза I се одвива во ЦИТОСОЛОТ. Во основа реакција на естерификација помеѓу 20-те аминокиселини и нивните trna под дејство на аминоацил-trna синтетази. Една аминоацил-trna синтетаза е ВИСОКО СПЕЦИФИЧНА за секоја аминокиселина, и за определена trna. Постојат две класи на аминоацил-trna синтетази во зависност од начинот на кој вршат катализа на реакцијата: Класа I (двостепен механизам преку трансестерификација) и Класа II (директен пренос на аминоацил група). Аминокиселина + trna + ATP аминоацил-trna + AMP + 2Pi ΔG = -29 kj/mol ВТОР ГЕНЕТСКИ КОД го означува местото каде заемодејствуваат аминоацил-trna синтетазите и trna молекулите. Со аминоацилација на trna се постигнуваат две цели: (1) активација на аминокиселината за може да се образува пептидна врска (2) соодветно вметнување на аминокиселината во полипептидната низа што расте и се продолжува Mg 2+

22 Механизам на реакцијата на активација (сврзување) на аминокиселина со trna под дејство на две класи ензими од групата на аминоацилtrna синтетази. Во првиот чекор се добива аминоацил аденилат кој останува сврзан за активниот центар. Во вториот чекор, аминоацил групата се пренесува на trna. Механизмот на овој чекор малку се разликува за двете класи аминоацилtrna синтетази. Kaj I ензимска класа, аминоацил групата најпрво се префрла на 2 хидроксилната група на 3 терминалниот остаток А, а потоа на 3 хидроксилната група по пат на реакција на трансестерификација. Кај II ензимска класа, аминоацил групата се пренесува директно на 3 хидроксилната група на терминалниот аденилат.

23 ФАЗА II: Една аминокиселина ја ИНИЦИРА синтезата на протеините Синтезата на протеините започнува на N-крајот и продолжува со постепена адиција на аминокиселини кон C- крајот на полипептидот. Секоја синтеза започнува со AUG кодонот за иницијација кој определува аминокиселина МЕТИОНИН (Met). Кај сите организми има еден кодон за метионин (AUG), но две trna! Причина: една trna се користи само за внесување на терминален Met (почеток), а втората trna служи за внесување Met во средина на полипептидната низа на протеинот кој се синтетизира. Различни карактеристики на терминалниот Met се среќаваат кај бактериските и еукариотските клетки. Кај бактериите почетниот Met е формилирана (N-формилметионин, ензим: трансформилаза); кај еукариотите синтезата започнува со метионин. Шајн-Далгарно секвенци - Одредени секвенци од mrna служат како сигнали за иницијација на синтезата на протеините кај бактериите. Точно определени секвенци сигнализираат дека кодонот AUG е блиску и дека синтезата ќе започне.

24 Фазата на иницијација се одвива во три чекори во бактериските клетки Прв чекор - за малата рибозомската субединица се сврзуваат два фактори на иницијација, IF-1 и IF-3. Потоа, mrna се сврзува за малата субединица. На крај, trna молекулите се сврзуваат на 3 места во бактерискиот рибозом: аминоацил (А) место, пептидил (P) место и место за излез (Е). На местата А и P се сврзуваат аминоацил-trna молекулите, а на E местото се сврзуваат ненатоварените trna молекули кои ја извршиле својата улога на рибозомот. Втор чекор - се гради комплексот кој е составен од малата рибозомска субединица, IF-3 и mrna со помош на IF-2 (со GTP)и fmet-trnafmet за иницијација. Потоа, антикодонот од оваа trna точно се спарува со кодонот за иницијација на mrna. Трет чекор комплексот од чекор два се комбинира со големата рибозомската субединица. GTP од IF-2 се хидролизира до GDP и Pi кои се ослободуваат од комплексот. Трите фактори за иницијација во овој дел од процесот го напуштаат рибозомот.

25 Фаза II кај еукариотските клетки се одвива на сличен начин При образување на комплексот за иницијација кај еукариотите се образуваат сложени протеински комплекси, при што 3 и 5 краевите на mrna молекули се поврзани преку комплекс протеини кој вклучува неколку фактори за иницијација и поли (А) протеин за сврзување (PAB). Факторите eif4e и eif4g се дел од поголемиот комплекс наречен eif4f. Овој комплекс се сврзува за малата рибозомската субединица. Други протеински комплекси го овозможуваат сврзувањето на големата рибозомална субединица. Фактор eif2 eif2b, eif3 eif4a eif4b eif4e eif4g eif5 eif6 Функција Го олеснува сврзувањето на Met-tRNAMet за иницијација со 40S рибозомската субединица Први фактори кои се сврзуваат за 40С субединицата; ги олеснуваат понатамошните чекори Со RNA хеликаза се отстрануваат секундарните структури во mrna за да се дозволи сврзување за 40S субединицата; дел од eif4f комплексот Се сврзува за mrna; го олеснува скенирањето на mrna за да се лоцира првиот AUG Се сврзува за 5 капата од mrna; дел од eif4f комплексот Се сврзува за eif4e и за поли(а) протеинот за сврзување (PAB); дел од комплексот eif4f Предизвикува дисоцијација на неколку други фактори за иницијација од 40S субединицата пред асоцијацијата на 60S субединицата, при што се гради 80S комплексот за иницијација Се олеснува дисоцијацијата на неактивниот 80S рибозом до 40S и 60S субединици Не треба да се учат одделните функции на сите фактори

26 ФАЗА III: Елонгацијата се одвива во три чекори Елонгацијата претставува процес на растење на полипептидната низа кој се одвива во три чекори кои се повторуваат онолку пати колку што има аминокиселини во полипептидната низа. За да се одвива елонгацијата се потребни (1) комплекс за иницијација (од фаза II) (2) аминоацил-trna (3) група од три растворливи цитосолни протеини наречени фактори за елонгација (EF-Tu, EF-Ts и EF-G во бактериите) и (4) GTP Чекор 1 Сврзување на следната АК во низата Чекор 2 Образување на пептидна врска Чекор 3 Транслокација АК се сврзува за факторите за елонгација (3) и GTP (4) Се одвива во А-местото на големата рибозомална субединица Се образува меѓу две АК кои се сврзани преку trna за А и Р местата на големата субединица во рибозомот Ензим: пептидил трансфераза Се поместува еден кодон кон 3 крајот од mrna...поместување од А кон Р и од Р кон Е местата во рибозомот Протеин: транслоказа, енергија GTP Важно: Еукариотичките рибозоми немаат Е место на сврзување, па trna молекулите се ослободуваат директно од P местото на сврзување.

27 Процесот на елонгација вклучува образување на пептидни врски на ниво на аминокиселините и постојано поместување долж mrna Чекор 1 Чекор 2 Чекор 3

28 ФАЗА IV: СТОП кодоните го одредуваат крајот на синтезата на полипептидот Терминација е четвртата фаза од синтезата, во која се потврдува присуството на еден од СТОП кодоните во mrna (UAA, UAG, UGA). Фактори на терминација (фактори на ослободување) протеини кои учествуваат во комплетирањето на синтезата на полипептидот и ослободување на крајниот продукт од комплексот со рибозомот и факторите. Протеини кои претставуваат фактори на терминација се RF-1, RF-2 и RF-3, и учествуваат во реакции на (1) хидролиза на терминалната пептидил-trna врска (2) ослободување на слободен полипептид и последната trna од местото Р во рибозомот (3) дисоцијација на 70S рибозомот и добивање на неговите 30S (мала) и 50S (голема) субединици RF-1 ги препознава кодоните за терминација UAG и UAA RF-2 се сврзува на кодонот за терминација и ја индуцира пептидил трансферазата да го катализира преносот на полипептидната низа што расте до молекула вода, а не до друга аминокиселина. Точната функција на RF-3 сè уште не е целосно определена, но се смета дека има улога во ослободувањето од рибозомот. Важно: Кај еукариотите постои уште еден фактор, erf, кој може да ги препознае сите три стоп кодони (UAA, UAG и UGA)

29 Неколку фактори учествуваат во завршувањето на синтезата и раскинување на комплексот за синтеза Терминацијата започнува кога ќе се препознае кодонот за терминација во местото А. Чекор 1: Сврзување на факторот за ослободување, RF (RF-1 или RF-2, во зависност од тоа кој кодон за терминација е присутен), за местото А во рибозомот. Чекор 2: ХИДРОЛИЗА на естерската врска помеѓу полипептидот и trna во местото P и ослободување на полипептидот. Чекор 3а: Раскинување на комплексот со заминување на mrna, деацилирана trna и факторот за ослободување. Чекор 3б: Дисоцијација на рибозомот до 30S и 50S субединиците со помош на рибозомскиот фактор за рециклирање (RRF), IF-3 и енергија (GTP). Комплексот помеѓу 30S субединицата и IF-3 се рециклира и може да започне нова синтеза.

30 ФАЗА V: Протеините подлежат на понатамошна обработка во клетката Синтетизираниот полипептид не е функционален протеин, туку подлежи на модификации (фаза V), со кои ја добива својата финална форма и функционалност. Процеси се одвиваат во текот на синтезата или непосредно по неа: природна конформација со градење соодветни водородни врски ван дер Ваалсови, јонски и хидрофобни интеракции меѓу страничните низи на аминокиселините. Пост-транслациони модификации: се одвиваат после завршување на синтезата преку една или повеќе реакции на процесирање. Главно место за почнување на пост-транслационите модификации е во ендоплазматичниот ретикулум. Примери за пост-транслациони реакции се: модификации на N- и С-крајот на низата; губење на сигналната секвенца; модификација на одделни аминокиселини; сврзување на странични јаглеводородни низи; адиција на изопренил групи; адиција на простетични групи; протеолитичко процесирање и образување накрсни дисулфидни врски. Посебни процеси на модификација на протеините претставуваат гликозилација (сврзување на јаглехидратни остатоци со протеинот и образување на гликопротеини) и фосфорилација (до фосфопротеини).

31 Пост-транслационите модификации се клучни за функционалноста на синтетизираниот протеин Модификации на N-крајот и C-крајот кај 50% од еукариотичките протеини, амино групата од остатоците на N-крајот е N-ацилирана. Губење на сигналната секвенца - од 15 до 30 остатоци од N- крајот играат улога при насочување на протеинот до неговата крајна локација во клетката, но не се поврзани со неговата функционалност, поради што се отстрануваат откако протеинот ќе стаса на локацијата. Модификација на одделни аминокиселини Фосфорилација на хидроксилните групи Ser, Thr и Tyr со АТР Карбоксилација - внесување дополнителни СООН групи на Glu Метилирање - внесување на метил групи на Lys и Glu Сврзување на странични јаглеводородни низи јаглеводородната странична низа ензимски се сврзува за остатоци на Asn кај N-гликозидни олигосахариди, и за Ser или Thr (кај О-гликозидни олигосахариди)

32 Пост-транслационите модификации се клучни за функционалноста на синтетизираниот протеин (продолжува) Адиција на изопренил групи кај еукариотичките клетки изопренилирани протеини се формираат со образување тиоестерска врска помеѓу Ѕ од аминокиселината Cys и изопренилски групи (добиени во метаболизмот на холестерол). Адиција на простетични групи означува ковалентно сврзување на простетични групи за протеинот. Два примери се адиција на биотин во ацетил CoA карбоксилазата и хем групата од хемоглобинот или цитохром c. Протеолитичко процесирање означува активирање на протеинот со откинување на еден дел од секвенцата. Две форми на протеинот: неактивна (целосна секвенца) и активна (протеолитички разложена секвенца). Примери се голем број ензими кои учествуваат во метаболизмот (протеази), проинсулин (активен инсулин) и вирусни протеини. Образување накрсни дисулфидни врски дисулфидни мостови помеѓу остатоци на Cys меѓу различни протеини или во самата низа на протеинот. Значењето на овие врски е за оджување на тридимензионалната структура на протеините.

33 Регулацијата на синтезата на протеини се одвива на повеќе нивои и зависи од голем број фактори Синтезата на протеини кај еукариотите зависи од правилното функционирање на сложена машинерија која вклучува DNA, mrna, trna и голем број ензими и фактори. Регулацијата се одвива на секое ниво и тоа: На ниво на DNA Одвиткување на хроматин Модификации на хистони На ниво на транскрипција (од DNA на mrna) Отстранување на интрони Додавање на поли-аденинска секвенца На ниво на транслација Присуство на фактори и образување на комплекс на ниво на рибозом Правилно насочување на процесите во клетката Пост-синтеза Степен на разградување на протеини Употреба на протеини од страна на клетките Ензимски системи

34 Двојната низа на DNA мора да се отпакува за да може да се кодира синтезата на протеинот. Доколку постои грешка во било кој процес од хромозомот до отпакување на DNA од хистоните, синтезата на протеинот нема да се одвива!

35 Процесот на транскрипција препишување на кодот од DNA во кодон на mrna е сложен процес кој се одвива со посредство на транскрипциониот комплекс. Доколку постои грешка во распакувањето на хистоните или неправилна функција на некој од факторите во комплексот за транскрипција, нема да се синтетизира точната mrna, а со тоа ниту толниот протеин.

36 Промени или недостаток на било која компонента од сложениот систем на фактори за транскрипција и транслација ќе резултира со неправилна синтеза на целниот протеин

37 mrna кај еукариотите подлежи на процесирање пред да се вклучи во синтезата на целниот протеин Интрони некодирачки секвенци Егзони кодирачки секвенци Неправилно сечење и лепење на кодирачките секвенци, макар и за една аминокиселина, може да предизвика синтеза на погрешен протеин.

38 Некои протеини после синтезата мора да се пренесат до други делови во клетката за да може да ја вршат својата функција Нарушувањата во транспортните системи во клетката може да резултираат со неправилна функција на протеинот (на пример мембрански протеин, доколку не се вгради во клеточната мембрана не е функционален во цитосолот).

39 Шематски приказа на местата за контрола на синтезата на протеини На ниво на хромозоми На ниво на транскрипција На ниво на обработка на RNA (интрони, егзони, кодирачки секвенци) На ниво на разградување на протеините На ниво на генска регулација Важно: Шемите на слајдовите 34 до 38 се да му послужат на студентот за полесно разбирање на комплексоста на синтезата на протеини и бројните процеси каде истата може да се наруши. За испит нема да требаат. На ниво на посттранслациона обработка на протеините На ниво на самата синтеза на протеини (секоја фаза на синтеза)

40 Резиме на тематската единица Синтезата на протеини кај еукариотите зависи од правилното функционирање на сложена машинерија која вклучува DNA, mrna, trna и голем број ензими и фактори. RNA и рибозомите имаат клучна улога во процесите на синтеза на протеини. Синтезата на протеини се одвива главно во 5 фази Активирање на аминокиселините Иницијација Елонгација Терминација и Пост-транслациона обработка Сите фази во синтезата на протеини вклучуваат голем број фактори за правилно одвивање на синтезата. Регулацијата на синтезата на протини се одвива на различни нивои и тоа на ниво на гени, транскрипција, обработка на mrna, транслација, сите фази на синтеза на протеини, пост-транслациона обработка на протеините, нивна распределба во клетката и нивно разградување.

Доц. д-р Наташа Ристовска

Доц. д-р Наташа Ристовска Доц. д-р Наташа Ристовска Класификација според структура на скелет Алифатични Циклични Ароматични Бензеноидни Хетероциклични (Повторете ги хетероцикличните соединенија на азот, петчлени и шестчлени прстени,

Διαβάστε περισσότερα

БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. II ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ

БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. II ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. II ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ ПЕПТИДИ ПЕПТИДНА ВРСКА Образувањето на пептидна (амидна) врска е реакција

Διαβάστε περισσότερα

БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. IV ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ

БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. IV ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. IV ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ ПРЕГЛЕД НА ПРОТЕИНСКАТА СТРУКТУРА ТРИДИМЕНЗИОНАЛНА СТРУКТУРА НА ПРОТЕИН

Διαβάστε περισσότερα

Предавања доц.д-р Наташа Ристовска

Предавања доц.д-р Наташа Ристовска Предавања доц.д-р Наташа Ристовска Почетен материјал: Ацетил коензим А Чекор 1: активирање на ацетил СоА (ацил трансфераза) со пренос на ацетил групата на мултиензимскиот комплекс - масна киселина синтаза.

Διαβάστε περισσότερα

Катаболизам на масни киселини. β-оксидација на масните киселини. Доц.д-р Наташа Ристовска

Катаболизам на масни киселини. β-оксидација на масните киселини. Доц.д-р Наташа Ристовска Катаболизам на масни киселини. β-оксидација на масните киселини Доц.д-р Наташа Ристовска Фази на оксидација на масни киселини Три фази: Фаза 1: оксидација на долговерижната масна киселина до ацетилни остатоци

Διαβάστε περισσότερα

НАПРЕГАЊЕ ПРИ ЧИСТО СМОЛКНУВАЊЕ

НАПРЕГАЊЕ ПРИ ЧИСТО СМОЛКНУВАЊЕ Факултет: Градежен Предмет: ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ НАПРЕГАЊЕ ПРИ ЧИСТО СМОЛКНУВАЊЕ Напрегање на смолкнување е интензитет на сила на единица површина, што дејствува тангенцијално на d. Со други зборови,

Διαβάστε περισσότερα

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА на NMR спектри. Асс. д-р Јасмина Петреска Станоева

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА на NMR спектри. Асс. д-р Јасмина Петреска Станоева ИНТЕРПРЕТАЦИЈА на NMR спектри Асс. д-р Јасмина Петреска Станоева Нуклеарно магнетна резонанца Нуклеарно магнетна резонанца техника на молекулска спектроскопија дава информација за бројот и видот на атомите

Διαβάστε περισσότερα

М-р Јасмина Буневска ОСНОВИ НА ПАТНОТО ИНЖЕНЕРСТВО

М-р Јасмина Буневска ОСНОВИ НА ПАТНОТО ИНЖЕНЕРСТВО УНИВЕРЗИТЕТ СВ. КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ - БИТОЛА ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ - БИТОЛА - Отсек за сообраќај и транспорт - ДОДИПЛОМСКИ СТУДИИ - ECTS М-р Јасмина Буневска ОСНОВИ НА ПАТНОТО ИНЖЕНЕРСТВО ПРИЛОГ ЗАДАЧИ ОД ОПРЕДЕЛУВАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

ТЕРЦИЈАРНА И КВАТЕРНЕРНА СТРУКТУРА НА ПРОТЕИНИТЕ. Предавања по Биохемија I Доц. д-р Наташа Ристовска

ТЕРЦИЈАРНА И КВАТЕРНЕРНА СТРУКТУРА НА ПРОТЕИНИТЕ. Предавања по Биохемија I Доц. д-р Наташа Ристовска ТЕРЦИЈАРНА И КВАТЕРНЕРНА СТРУКТУРА НА ПРОТЕИНИТЕ Предавања по Биохемија I Доц. д-р Наташа Ристовска Терцијарна и кватернерна структура на протеини Вкупниот тридимензионален распоред на сите атоми во протеинот

Διαβάστε περισσότερα

ХЕМИСКА КИНЕТИКА. на хемиските реакции

ХЕМИСКА КИНЕТИКА. на хемиските реакции ХЕМИСКА КИНЕТИКА Наука која ја проучува брзината Наука која ја проучува брзината на хемиските реакции Познато: ЗАКОН ЗА ДЕЈСТВО НА МАСИ Guldberg-Vage-ов закон При константна температура (T=const) брзината

Διαβάστε περισσότερα

Потешкотии при проучувањето на TCR (vs. BCR) Го нема во растворлива форма Афинитет и специфичност. Стекнат/вроден имунолошки одговор

Потешкотии при проучувањето на TCR (vs. BCR) Го нема во растворлива форма Афинитет и специфичност. Стекнат/вроден имунолошки одговор Потешкотии при проучувањето на TCR (vs. BCR) Го нема во растворлива форма Афинитет и специфичност IgT? Стекнат/вроден имунолошки одговор Препознавање на слободен антиген (директно поврзување)? Пр. LCM

Διαβάστε περισσότερα

ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ

ЈАКОСТ НА МАТЕРИЈАЛИТЕ диј е ИКА ски ч. 7 ч. Универзитет Св. Кирил и Методиј Универзитет Машински Св. факултет Кирил и Скопје Методиј во Скопје Машински факултет МОМ ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА професор: доц. др Виктор Гаврилоски. ТОРЗИЈА

Διαβάστε περισσότερα

σ d γ σ M γ L = ЈАКОСТ 1 x A 4М21ОМ02 АКСИЈАЛНИ НАПРЕГАЊА (дел 2) 2.6. СОПСТВЕНА ТЕЖИНА КАКО АКСИЈАЛНА СИЛА Напонска состојаба

σ d γ σ M γ L = ЈАКОСТ 1 x A 4М21ОМ02 АКСИЈАЛНИ НАПРЕГАЊА (дел 2) 2.6. СОПСТВЕНА ТЕЖИНА КАКО АКСИЈАЛНА СИЛА Напонска состојаба 4МОМ0 ЈАКОСТ АКСИЈАЛНИ НАПРЕГАЊА (дел ) наставник:.6. СОПСТВЕНА ТЕЖИНА КАКО АКСИЈАЛНА СИЛА Напонска состојаба γ 0 ( специфична тежина) 0 ak() G γ G ΣX0 ak() G γ ak ( ) γ Аксијалната сила и напонот, по

Διαβάστε περισσότερα

Предавања доц. д-р Наташа Ристовска

Предавања доц. д-р Наташа Ристовска Предавања доц. д-р Наташа Ристовска Карбоксилните киселини добиени при хидролиза на мастите и маслата (липиди) се нарекуваат масни киселини. O O O CH 2 OCR R'COCH H 2 O O R'COH HOCH CH 2 OH HOCR CH 2 OCR"

Διαβάστε περισσότερα

СТАНДАРДНИ НИСКОНАПОНСКИ СИСТЕМИ

СТАНДАРДНИ НИСКОНАПОНСКИ СИСТЕМИ НН трифазни мрежи се изведуваат со три или четири спроводника мрежите со четири спроводника можат да преминат во мрежи со пет спроводника, но со оглед што тоа во пракса се прави во објектите (кај потрошувачите),

Διαβάστε περισσότερα

46. РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА април II година (решенија на задачите)

46. РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА април II година (решенија на задачите) 46 РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 03 0 април 03 година (решенија на задачите Задача Tочкаст полнеж е поставен во темето на правиот агол на правоаголен триаголник како што е прикажано на слика Јачината

Διαβάστε περισσότερα

БИОМОЛЕКУЛИ ЈАГЛЕХИДРАТИ. II ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ

БИОМОЛЕКУЛИ ЈАГЛЕХИДРАТИ. II ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ БИОМОЛЕКУЛИ ЈАГЛЕХИДРАТИ. II ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ ОЛИГОСАХАРИДИ ГЛИКОЗИДНА ВРСКА При реакција меѓу хидроксилната група на аномерен С-атом од

Διαβάστε περισσότερα

Кои од наведениве процеси се физички, а кои се хемиски?

Кои од наведениве процеси се физички, а кои се хемиски? Кои од наведениве процеси се физички, а кои се хемиски? I. фотосинтеза II. вриење на алкохол III. топење на восок IV. горење на бензин V. скиселување на виното а) физички:ниту едно хемиски: сите б) физички:

Διαβάστε περισσότερα

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014

Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА. Влажен воздух 3/22/2014 Проф. д-р Ѓорѓи Тромбев ГРАДЕЖНА ФИЗИКА Влажен воздух 1 1 Влажен воздух Влажен воздух смеша од сув воздух и водена пареа Водената пареа во влажниот воздух е претежно во прегреана состојба идеален гас.

Διαβάστε περισσότερα

ТАРИФЕН СИСТЕМ ЗА ДИСТРИБУЦИЈА

ТАРИФЕН СИСТЕМ ЗА ДИСТРИБУЦИЈА ТАРИФЕН СИСТЕМ ЗА ДИСТРИБУЦИЈА Тарифен систем за ДС на ЕВН Македонија 2014 година (rke.org.mk) Надоместок за користење на дистрибутивниот систем плаќаат сите потрошувачи, корисници на дистрибутивниот сите

Διαβάστε περισσότερα

ИСПИТ ПО ПРЕДМЕТОТ ВИСОКОНАПОНСКИ МРЕЖИ И СИСТЕМИ (III година)

ИСПИТ ПО ПРЕДМЕТОТ ВИСОКОНАПОНСКИ МРЕЖИ И СИСТЕМИ (III година) Septemvri 7 g ИСПИТ ПО ПРЕДМЕТОТ ВИСОКОНАПОНСКИ МРЕЖИ И СИСТЕМИ (III година) Задача 1. На сликата е прикажан 4 kv преносен вод со должина L = 18 km кој поврзува ЕЕС со бесконечна моќност и една електрична

Διαβάστε περισσότερα

ШЕМИ ЗА РАСПОРЕДУВАЊЕ НА ПРОСТИТЕ БРОЕВИ

ШЕМИ ЗА РАСПОРЕДУВАЊЕ НА ПРОСТИТЕ БРОЕВИ МАТЕМАТИЧКИ ОМНИБУС, (07), 9 9 ШЕМИ ЗА РАСПОРЕДУВАЊЕ НА ПРОСТИТЕ БРОЕВИ Весна Целакоска-Јорданова Секој природен број поголем од што е делив самo со и сам со себе се вика прост број. Запишани во низа,

Διαβάστε περισσότερα

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД.

ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ЗАДАЧИ ЗА УВЕЖБУВАЊЕ НА ТЕМАТА ГЕОМЕТРИСКИ ТЕЛА 8 ОДД. ВО ПРЕЗЕНТАЦИЈАТА ЌЕ ПРОСЛЕДИТЕ ЗАДАЧИ ЗА ПРЕСМЕТУВАЊЕ ПЛОШТИНА И ВОЛУМЕН НА ГЕОМЕТРИСКИТЕ ТЕЛА КОИ ГИ ИЗУЧУВАМЕ ВО ОСНОВНОТО ОБРАЗОВАНИЕ. СИТЕ ЗАДАЧИ

Διαβάστε περισσότερα

37. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2013 основни училишта 18 мај VII одделение (решенија на задачите)

37. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2013 основни училишта 18 мај VII одделение (решенија на задачите) 37. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 03 основни училишта 8 мај 03 VII одделение (решенија на задачите) Задача. Во еден пакет хартија која вообичаено се користи за печатење, фотокопирање и сл. има N = 500

Διαβάστε περισσότερα

а) Определување кружна фреквенција на слободни пригушени осцилации ωd ωn = ω б) Определување периода на слободни пригушени осцилации

а) Определување кружна фреквенција на слободни пригушени осцилации ωd ωn = ω б) Определување периода на слободни пригушени осцилации Динамика и стабилност на конструкции Задача 5.7 За дадената армирано бетонска конструкција од задачата 5. и пресметаните динамички карактеристики: кружна фреквенција и периода на слободните непригушени

Διαβάστε περισσότερα

БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. I ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ

БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. I ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ БИОМОЛЕКУЛИ АМИНОКИСЕЛИНИ, ПЕПТИДИ И ПРОТЕИНИ. I ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ АМИНОКИСЕЛИНИ ПОИМ ЗА АМИНОКИСЕЛИНИ Аминокиселините се oргански соединенија

Διαβάστε περισσότερα

ВЕРОЈАТНОСТ И СТАТИСТИКА ВО СООБРАЌАЈОТ 3. СЛУЧАЈНИ ПРОМЕНЛИВИ

ВЕРОЈАТНОСТ И СТАТИСТИКА ВО СООБРАЌАЈОТ 3. СЛУЧАЈНИ ПРОМЕНЛИВИ Предавање. СЛУЧАЈНИ ПРОМЕНЛИВИ. Еднодимензионална случајна променлива При изведување на експеримент, случајниот настан може да има многу различни реализации. Ако ги знаеме можните реализации и ако ја знаеме

Διαβάστε περισσότερα

46. РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА април III година. (решенија на задачите)

46. РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА април III година. (решенија на задачите) 46. РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 3 април 3 III година (решенија на задачите) Задача. Хеликоптер спасува планинар во опасност, спуштајќи јаже со должина 5, и маса 8, kg до планинарот. Планинарот испраќа

Διαβάστε περισσότερα

Изомерија. Видови на изомерија

Изомерија. Видови на изомерија Изомерија Видови на изомерија Изомерија Изомери се соединенија кои имаат иста молекулска формула, а различни својства (физички и/или хемиски). Различните својства се должат на различната молекулска структура.

Διαβάστε περισσότερα

Регулација на фреквенција и активни моќности во ЕЕС

Регулација на фреквенција и активни моќности во ЕЕС 8 Регулација на фреквенција и активни моќности во ЕЕС 8.1. Паралелна работа на синхроните генератори Современите електроенергетски системи го напојуваат голем број на синхрони генератори кои работат паралелно.

Διαβάστε περισσότερα

4.3 Мерен претворувач и мерен сигнал.

4.3 Мерен претворувач и мерен сигнал. 4.3 Мерен претворувач и мерен сигнал. 1 2 Претворањето на процесната величина во мерен сигнал се изведува со помош на мерен претворувач. Може да се каже дека улогата на претворувачот е претворање на енергијата

Διαβάστε περισσότερα

Предизвици во моделирање

Предизвици во моделирање Предизвици во моделирање МОРА да постои компатибилност на јазлите од мрежата на КЕ на спојот на две површини Предизвици во моделирање Предизвици во моделирање Предизвици во моделирање Предизвици во моделирање

Διαβάστε περισσότερα

3Д моделирање на протеински молекули

3Д моделирање на протеински молекули Универзитет Свети Кирил и Методиј - Скопје Електротехнички факултет Скопје Дипломска Работа 3Д моделирање на протеински молекули Ментор: Изработил: проф. д-р. Данчо Давчев Весна Прчковска 325/01 Јуни,

Διαβάστε περισσότερα

Биомолекули: Јаглехидрати

Биомолекули: Јаглехидрати Биомолекули: Јаглехидрати Класификација на моносхариди, Fisher-oви проекции, D и L шеќери, Конфигурација на алдози и кетози, Циклична структура на моносахаридите: пиранози и фуранози, Реакции на моносахариди,

Διαβάστε περισσότερα

Етички став спрема болно дете од анемија Г.Панова,Г.Шуманов,С.Јовевска,С.Газепов,Б.Панова Факултет за Медицински науки,,универзитет Гоце Делчев Штип

Етички став спрема болно дете од анемија Г.Панова,Г.Шуманов,С.Јовевска,С.Газепов,Б.Панова Факултет за Медицински науки,,универзитет Гоце Делчев Штип Етички став спрема болно дете од анемија Г.Панова,Г.Шуманов,С.Јовевска,С.Газепов,Б.Панова Факултет за Медицински науки,,универзитет Гоце Делчев Штип Апстракт Вовед:Болести на крвта можат да настанат кога

Διαβάστε περισσότερα

ДРВОТО КАКО МАТЕРИЈАЛ ЗА

ДРВОТО КАКО МАТЕРИЈАЛ ЗА ГРАДЕЖЕН ФАКУЛТЕТ-СКОПЈЕ Катедра за бетонски и дрвени конструкции ДРВОТО КАКО МАТЕРИЈАЛ ЗА ГРАДЕЖНИ КОНСТРУКЦИИ Доцент д-р Тони Аранѓеловски ОСНОВИ НА ДРВЕНИ КОНСТРУКЦИИ СТРУКТУРА НА ДРВОТО Дрвото е биолошки,

Διαβάστε περισσότερα

Алдехиди и кетони. Алдехиди и кетони. Карбонилни соединенија Кетон. Алдехид. ванилин цинамалдехид (R)- карвон бензалдехид КАРБОНИЛНА ГРУПА

Алдехиди и кетони. Алдехиди и кетони. Карбонилни соединенија Кетон. Алдехид. ванилин цинамалдехид (R)- карвон бензалдехид КАРБОНИЛНА ГРУПА Алдехиди и кетони Номенклатура, Добивање на алдехиди и кетони, Реакции на нуклеофилна адиција, Кислородни нуклеофили, Сулфурни нуклеофили, Водородни нуклеофили, Јаглеродни нуклеофили Алдехиди и кетони

Διαβάστε περισσότερα

Вовед во резонанција

Вовед во резонанција Вовед во резонанција Резонанција, Свиткани стрелки, Формален полнеж во резонантни структури, Резонантни правила Вовед во резонанција Структурно прикажување на молекули + Ја прикажуваат поврзаноста на атоми

Διαβάστε περισσότερα

БИОМОЛЕКУЛИ ЈАГЛЕХИДРАТИ. III ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ

БИОМОЛЕКУЛИ ЈАГЛЕХИДРАТИ. III ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ БИОМОЛЕКУЛИ ЈАГЛЕХИДРАТИ. III ДЕЛ 2016 НАТАША РИСТОВСКА ИНСТИТУТ ПО ХЕМИЈА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, СКОПЈЕ РЕАКЦИИ НА ЈАГЛЕХИДРАТИ РЕАКЦИИ НА ЈАГЛЕХИДРАТИ Реакции на карбонилна група (алдехидна и

Διαβάστε περισσότερα

SFRA ТЕСТ ЗА МЕХАНИЧКА ПРОЦЕНКА НА АКТИВНИОТ ДЕЛ КАЈ ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ

SFRA ТЕСТ ЗА МЕХАНИЧКА ПРОЦЕНКА НА АКТИВНИОТ ДЕЛ КАЈ ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ 6. СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 4-6 октомври 2009 Жан Кипаризоски Howard Industries, Laurel, MS, USA SFRA ТЕСТ ЗА МЕХАНИЧКА ПРОЦЕНКА НА АКТИВНИОТ ДЕЛ КАЈ ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ КУСА СОДРЖИНА SFRA (sweep frequency

Διαβάστε περισσότερα

II. Структура на атом, хемиски врски и енергетски ленти

II. Структура на атом, хемиски врски и енергетски ленти II. Структура на атом, хемиски врски и енергетски ленти II. Структура на атом, хемиски врски и енергетски ленти 1. Структура на атом 2. Јони 3. Термодинамика 3.1 Темодинамичка стабилност 3.2 Влијание на

Διαβάστε περισσότερα

Методина гранични елементи за инженери

Методина гранични елементи за инженери Методина гранични елементи за инженери доц. д-р Тодорка Самарџиоска Градежен факултет УКИМ -Скопје Типовина формулации со гранични елементи директна формулација: Интегралната равенка е формулирана во врска

Διαβάστε περισσότερα

Алкини. ацетилидниот анјон, Вовед во органските синтези. раскинување на алкини, Киселост на алкините, Алкилирање на

Алкини. ацетилидниот анјон, Вовед во органските синтези. раскинување на алкини, Киселост на алкините, Алкилирање на Алкини Електронска структура на алкините, Номенклатура, Добивање на алкини: елиминациони реакции на диалдехиди, Реакции на алкини: адиција на НХ и Х2, Хидратација на алкини, Редукција на алкини, Оксидативно

Διαβάστε περισσότερα

ИНСТРУМЕНТАЛНИ МЕТОДИ ЗА АНАЛИЗА

ИНСТРУМЕНТАЛНИ МЕТОДИ ЗА АНАЛИЗА ИНСТРУМЕНТАЛНИ МЕТОДИ ЗА АНАЛИЗА интерна скрипта за студентите од УГД Штип Рубин Гулабоски Виолета Иванова Петропулос Универзитет Гоце Делчев-Штип, Штип, 2014 година 1 Вовед Инструменталните методи за

Διαβάστε περισσότερα

3. ПРЕСМЕТКА НА КРОВ НА КУЌА СО ТРИГОНОМЕТРИЈА

3. ПРЕСМЕТКА НА КРОВ НА КУЌА СО ТРИГОНОМЕТРИЈА 3. ПРЕСМЕТКА НА КРОВ НА КУЌА СО ТРИГОНОМЕТРИЈА Цел: Учениците/студентите да се запознаат со равенки за пресметка на: агли, периметар, плоштина, волумен на триаголна призма, како од теоретски аспект, така

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет Св. Кирил и Методиј -Скопје Факултет за електротехника и информациски технологии ДИНАМИЧКА ВИЗУЕЛИЗАЦИЈА НА СОФТВЕР. -магистерски труд-

Универзитет Св. Кирил и Методиј -Скопје Факултет за електротехника и информациски технологии ДИНАМИЧКА ВИЗУЕЛИЗАЦИЈА НА СОФТВЕР. -магистерски труд- Универзитет Св. Кирил и Методиј -Скопје Факултет за електротехника и информациски технологии ДИНАМИЧКА ВИЗУЕЛИЗАЦИЈА НА СОФТВЕР -магистерски труд- Ментор Проф. Д-р Сузана Лошковска Кандидат Александра

Διαβάστε περισσότερα

10. МЕРНИ СИСТЕМИ И ПРЕНОС НА МЕРНИ ПОДАТОЦИ

10. МЕРНИ СИСТЕМИ И ПРЕНОС НА МЕРНИ ПОДАТОЦИ 10. МЕРНИ СИСТЕМИ И ПРЕНОС НА МЕРНИ ПОДАТОЦИ При следење на разни технолошки процеси и управување со истите, неопходно е да се вршат мерења на повеќе мерни места истовремено. Најчесто е потребно мерните

Διαβάστε περισσότερα

ИНСТРУМЕНТАЛНИ МЕТОДИ ЗА АНАЛИЗА

ИНСТРУМЕНТАЛНИ МЕТОДИ ЗА АНАЛИЗА ИНСТРУМЕНТАЛНИ МЕТОДИ ЗА АНАЛИЗА интерна скрипта за студентите од УГД Штип Рубин Гулабоски Виолета Иванова Петропулос Универзитет Гоце Делчев-Штип, Штип, 2014 година 1 Вовед Инструменталните методи за

Διαβάστε περισσότερα

СОДРЖИНА 1. ОСНОВНИ ПОИМИ ОД ПОДАТОЧНОТО РУДАРЕЊЕ УЧЕЊЕ НА ПРЕДИКТИВНИ МОДЕЛИ...9

СОДРЖИНА 1. ОСНОВНИ ПОИМИ ОД ПОДАТОЧНОТО РУДАРЕЊЕ УЧЕЊЕ НА ПРЕДИКТИВНИ МОДЕЛИ...9 СОДРЖИНА ВОВЕД...3 1. ОСНОВНИ ПОИМИ ОД ПОДАТОЧНОТО РУДАРЕЊЕ...4 1.1 ВОВЕД...4 1.2 ОСНОВНИ ЗАДАЧИ ВО ПОДАТОЧНОТО РУДАРЕЊЕ...6 2. УЧЕЊЕ НА ПРЕДИКТИВНИ МОДЕЛИ...9 2.1 ВОВЕД...9 2.2 УЧЕЊЕ НА ВЕРОЈАТНОСНИ МОДЕЛИ...10

Διαβάστε περισσότερα

МОДЕЛИРАЊЕ СО СТРУКТУРНИ РАВЕНКИ И ПРИМЕНА

МОДЕЛИРАЊЕ СО СТРУКТУРНИ РАВЕНКИ И ПРИМЕНА УНИВЕРЗИТЕТ ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ ШТИП ФАКУЛТЕТ ЗА ИНФОРМАТИКА ПРИМЕНЕТА МАТЕМАТИКА Штип ВАСИЛКА ВИТАНОВА МОДЕЛИРАЊЕ СО СТРУКТУРНИ РАВЕНКИ И ПРИМЕНА МАГИСТЕРСКИ ТРУД Штип, 14 UNIVERSITY "GOCE DELCEV" - STIP FACULTY

Διαβάστε περισσότερα

Генерирање на Концепти

Генерирање на Концепти Час #7 (Дел 1) Генерирање на Концепти Recommended study materials in addition to these lecture notes: Text : The Mechanical Design Process 4 th edition by David G. Ullman Chapter 7, Pages: 171-211 Prof.

Διαβάστε περισσότερα

ФРАКТАЛИ: ДЕФИНИЦИЈА, КОНСТРУКЦИЈА, СВОЈСТВА И ПРИМЕНА. Елена Хаџиева 1 Јован Петкоски 2 1. ВОВЕД

ФРАКТАЛИ: ДЕФИНИЦИЈА, КОНСТРУКЦИЈА, СВОЈСТВА И ПРИМЕНА. Елена Хаџиева 1 Јован Петкоски 2 1. ВОВЕД МАТЕМАТИЧКИ ОМНИБУС, 3 (2018), 21 41 http://im-pmf.weebly.com/matematicki-omnibus-kniga-3.html ФРАКТАЛИ: ДЕФИНИЦИЈА, КОНСТРУКЦИЈА, СВОЈСТВА И ПРИМЕНА Елена Хаџиева 1 Јован Петкоски 2 1. ВОВЕД Една од воведните

Διαβάστε περισσότερα

ЕВН ЕЛЕКТРОСТОПАНСТВО НА МАКЕДОНИЈА

ЕВН ЕЛЕКТРОСТОПАНСТВО НА МАКЕДОНИЈА 20140300978 ЕВН ЕЛЕКТРОСТОПАНСТВО НА МАКЕДОНИЈА ИЗМЕНИ И ДОПОЛНУВАЊЕ НА МРЕЖНИ ПРАВИЛА ЗА ДИСТРИБУЦИЈА НА ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА ( СЛУЖБЕН ВЕСНИК НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА БР. 87/12) Член 1 Во мрежните правила

Διαβάστε περισσότερα

Социјалните мрежи како алатка во процесот на управување со знаење

Социјалните мрежи како алатка во процесот на управување со знаење Универзитет Св. Климент Охридски Битола ФАКУЛТЕТ ЗА ИНФОРМАТИЧКИ И КОМУНИКАЦИСКИ ТЕХНОЛОГИИ БИТОЛА студиска програма по Инженерство и менаџмент на софтверски апликации Социјалните мрежи како алатка во

Διαβάστε περισσότερα

Решенија на задачите за I година LII РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА ЗА УЧЕНИЦИТЕ ОД СРЕДНИТЕ УЧИЛИШТА ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА 16 мај 2009.

Решенија на задачите за I година LII РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА ЗА УЧЕНИЦИТЕ ОД СРЕДНИТЕ УЧИЛИШТА ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА 16 мај 2009. LII РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА ЗА УЧЕНИЦИТЕ ОД СРЕДНИТЕ УЧИЛИШТА ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА 16 мај 009 I година Задача 1. Топче се пушта да паѓа без почетна брзина од некоја висина над површината на земјата.

Διαβάστε περισσότερα

МОДЕЛИРАЊЕ НА ПРЕОДНИ ПРОЦЕСИ ПРИ КОМУТАЦИИ СО MATLAB/Simulink

МОДЕЛИРАЊЕ НА ПРЕОДНИ ПРОЦЕСИ ПРИ КОМУТАЦИИ СО MATLAB/Simulink 6. СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 4-6 октомври 2009 Александра Крколева Јовица Вулетиќ Јорданчо Ангелов Ристо Ачковски Факултет за електротехника и информациски технологии Скопје МОДЕЛИРАЊЕ НА ПРЕОДНИ ПРОЦЕСИ ПРИ КОМУТАЦИИ

Διαβάστε περισσότερα

ПРЕОДНИ ПРОЦЕСИ ПРИ ВКЛУЧУВАЊЕ НА КОНДЕНЗАТОРСКИТЕ БАТЕРИИ КАЈ ЕЛЕКТРОЛАЧНАТА ПЕЧКА

ПРЕОДНИ ПРОЦЕСИ ПРИ ВКЛУЧУВАЊЕ НА КОНДЕНЗАТОРСКИТЕ БАТЕРИИ КАЈ ЕЛЕКТРОЛАЧНАТА ПЕЧКА 8. СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 4 септември Бранко Наџински Илија Хаџидаовски Макстил АД ПРЕОДНИ ПРОЦЕСИ ПРИ ВКЛУЧУВАЊЕ НА КОНДЕНЗАТОРСКИТЕ БАТЕРИИ КАЈ ЕЛЕКТРОЛАЧНАТА ПЕЧКА КУСА СОДРЖИНА Во овој труд е разгледан

Διαβάστε περισσότερα

Од точката С повлечени се тангенти кон кружницата. Одреди ја големината на AOB=?

Од точката С повлечени се тангенти кон кружницата. Одреди ја големината на AOB=? Задачи за вежби тест плоштина на многуаголник 8 одд На што е еднаков збирот на внатрешните агли кај n-аголник? 1. Одреди ја плоштината на паралелограмот, според податоците дадени на цртежот 2. 3. 4. P=?

Διαβάστε περισσότερα

Анализа на триаголници: Упатство за наставникот

Анализа на триаголници: Упатство за наставникот Анализа на триаголници: Упатство за наставникот Цел:. Што мислиш? Колку многу триаголници со основа a=4см и висина h=3см можеш да нацрташ? Линк да Видиш и Направиш Mathcast за Што мислиш? Нацртај точка

Διαβάστε περισσότερα

м-р Доне Стојанов АЛГОРИТМИ ЗА ПОРАМНУВАЊЕ И ПРЕБАРУВАЊЕ НА ДНК СЕКВЕНЦИ

м-р Доне Стојанов АЛГОРИТМИ ЗА ПОРАМНУВАЊЕ И ПРЕБАРУВАЊЕ НА ДНК СЕКВЕНЦИ УНИВЕРЗИТЕТ,,Гоце Делчев ШТИП ФАКУЛТЕТ ЗА ИНФОРМАТИКА ШТИП АЛГОРИТМИ ЗА ПОРАМНУВАЊЕ И ПРЕБАРУВАЊЕ НА ДНК СЕКВЕНЦИ - ДОКТОРСКИ ТРУД - Штип, 2015 УНИВЕРЗИТЕТ,,Гоце Делчев ШТИП ФАКУЛТЕТ ЗА ИНФОРМАТИКА ШТИП

Διαβάστε περισσότερα

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) Мерни мостови и компензатори V. Мерни мостови и компензатори V.. Мерни мостови. Колкава е вредноста на отпорот измерен со Томпсоновиот мост ако се: Ω,, Ω 6 и Ω. Колкава процентуална грешка ќе се направи

Διαβάστε περισσότερα

2. КАРАКТЕРИСТИКИ НА МЕРНИТЕ УРЕДИ

2. КАРАКТЕРИСТИКИ НА МЕРНИТЕ УРЕДИ . КАРАКТЕРИСТИКИ НА МЕРНИТЕ УРЕДИ Современата мерна техника располага со големо количество разнородни мерни уреди. Одделните видови мерни уреди имаат различни специфични својства, но и некои заеднички

Διαβάστε περισσότερα

45 РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2012 II година (решенија на задачите)

45 РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2012 II година (решенија на задачите) 45 РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 1 II година (решенија на задачите) 1 Координатите на два точкасти полнежи q 1 = + 3 µ C и q = 4µ C, поставени во xy рамнината се: x 1 = 3, 5cm; y 1 =, 5cm и x = cm; y

Διαβάστε περισσότερα

КОМПЕНЗАЦИЈА НА РЕАКТИВНА МОЌНОСТ

КОМПЕНЗАЦИЈА НА РЕАКТИВНА МОЌНОСТ Сите потрошувачи за својата работа ангажираат активна моќност, а некои од нив и реактивна моќност во ЕЕС извори на активната моќност се генераторите, синхроните компензатори, синхроните мотори, кондензаторските

Διαβάστε περισσότερα

Грешки при хемиските анализи Случајни грешки Статистичка анализа

Грешки при хемиските анализи Случајни грешки Статистичка анализа Инструментални аналитички методи А-ниво 4+1+4 (вторник и среда 8-10, среда 10-11, понед. 9-15, четв. 1-15) Марина Стефова, кабинет 31, лаб. 310, mariaiv@pmf.ukim.mk Литература: Д.А. Ског, Д.М. Вест, Ф.Џ.

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИТИЧКИ МЕТОД ЗА ПРЕСМЕТКА НА ДОВЕРЛИВОСТA НА ДИСТРИБУТИВНИTE СИСТЕМИ

АНАЛИТИЧКИ МЕТОД ЗА ПРЕСМЕТКА НА ДОВЕРЛИВОСТA НА ДИСТРИБУТИВНИTE СИСТЕМИ ЧЕТВРТО СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 6 9 септември 004 д-р Ристо Ачковски, дипл ел инж Електротехнички факултет, Скопје Сашо Салтировски, дипл ел инж АД Електростопанство на Македонија, Скопје АНАЛИТИЧКИ МЕТОД ЗА

Διαβάστε περισσότερα

ГРАДЕЖЕН ФАКУЛТЕТ. Проф. д-р Светлана Петковска - Ончевска Асист. м-р Коце Тодоров

ГРАДЕЖЕН ФАКУЛТЕТ. Проф. д-р Светлана Петковска - Ончевска Асист. м-р Коце Тодоров УНИВЕРЗИТЕТ СВ.КИРИЛ И МЕТОДИЈ ГРАДЕЖЕН ФАКУЛТЕТ Проф. д-р Светлана Петковска - Ончевска Асист. м-р Коце Тодоров СКОПJЕ, 202. ПРЕДГОВОР Предавањата по ГРАДЕЖНИ МАТЕРИЈАЛИ се наменети за студентите на Градежниот

Διαβάστε περισσότερα

Доц. д-р Јасмина Тониќ-Рибарска. Алкени и алкини

Доц. д-р Јасмина Тониќ-Рибарска. Алкени и алкини Доц. д-р Јасмина Тониќ-Рибарска Алкени и алкини Алкени Алкени C n H 2n Јаглеводороди што содржат јаглерод-јаглерод двојна врска Алкени С-С двојната врска е резултат од интеракција на два sp 2 -хибридни

Διαβάστε περισσότερα

НУМЕРИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ НА ГАЛАКСИИ

НУМЕРИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ НА ГАЛАКСИИ Школа млади физичари 39, (2014) p. 1-12 НУМЕРИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ НА ГАЛАКСИИ Наце Стојанов 1. ВОВЕД Kомпјутерските симулации, гледано воопштено, се прават заради разбирањете на својствата на објектите или

Διαβάστε περισσότερα

Во трудот се истражува зависноста на загубите во хрватскиот електроенергетски систем од

Во трудот се истражува зависноста на загубите во хрватскиот електроенергетски систем од 8. СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 22 24 септември Стипе Ќурлин Антун Андриќ ХОПС ОПТИМИЗАЦИЈА НА ЗАГУБИТЕ НА ПРЕНОСНАТА МРЕЖА ОД АСПЕКТ НА КРИТЕРИУМОТ НА МИНИМАЛНИ ЗАГУБИ НА АКТИВНА МОЌНОСТ СО ПРОМЕНА НА АГОЛОТ НА

Διαβάστε περισσότερα

ИНТЕЛИГЕНТНИ СЕНЗОРСКИ НОДОВИ

ИНТЕЛИГЕНТНИ СЕНЗОРСКИ НОДОВИ УНИВЕРЗИТЕТ СВ. КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ БИТОЛА ФАКУЛТЕТ ЗА ИНФОРМАТИЧКИ И КОМУНИКАЦИСКИ ТЕХНОЛОГИИ БИТОЛА студиска програма по ИНФОРМАТИКА И КОМПЈУТЕРСКА ТЕХНИКА Втор циклус ИНТЕЛИГЕНТНИ СЕНЗОРСКИ НОДОВИ -Магистески

Διαβάστε περισσότερα

БИОФИЗИКА Термодинамика. Доцент Др. Томислав Станковски

БИОФИЗИКА Термодинамика. Доцент Др. Томислав Станковски БИОФИЗИКА Термодинамика Доцент Др. Томислав Станковски За интерна употреба за потребите на предметот Биофизика Катедра за Медицинска Физика Медицински Факултет Универзитет Св. Кирил и Методиj, Скопjе Септември

Διαβάστε περισσότερα

Примена на ензими во винарската индустрија

Примена на ензими во винарската индустрија Киро Мојсов Југослав Зибероски Звонимир Божиновиќ Мери Петреска Примена на ензими во винарската индустрија BIGOSS Рецензенти: Проф. д-р Михаил Петков Проф. д-р Мирче Наумовски Редакција: Уредник: Елизабета

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет Св. Кирил и Методиј -Скопје Факултет за електротехника и информациски технологии

Универзитет Св. Кирил и Методиј -Скопје Факултет за електротехника и информациски технологии Универзитет Св. Кирил и Методиј -Скопје Факултет за електротехника и информациски технологии А. Крколева, Р. Ачковски Упатство за работа со Excel Скопје, октомври 2008 г. ВОВЕД ВО EXCEL 1. Стартување на

Διαβάστε περισσότερα

56. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2013 Скопје, 11 мај IV година (решенија на задачите)

56. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2013 Скопје, 11 мај IV година (решенија на задачите) 56. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 03 Скопје, мај 03 IV година (решенија на задачите) Задача. Птица со маса 500 лета во хоризонтален правец и не внимавајќи удира во вертикално поставена прачка на растојание

Διαβάστε περισσότερα

ИСКОРИСТУВАЊЕ НА ЕНЕРГИЈАТА НА ВЕТРОТ ВО ЗЕМЈОДЕЛСТВОТО. Проф. д-р Влатко Стоилков

ИСКОРИСТУВАЊЕ НА ЕНЕРГИЈАТА НА ВЕТРОТ ВО ЗЕМЈОДЕЛСТВОТО. Проф. д-р Влатко Стоилков ИСКОРИСТУВАЊЕ НА ЕНЕРГИЈАТА НА ВЕТРОТ ВО ЗЕМЈОДЕЛСТВОТО Проф. д-р Влатко Стоилков 1 Содржина 1. Вовед 4 1.1. Потреба од пристап кон електрична енергија 5 1.2. Главни проблеми во руралните средини 5 1.3.

Διαβάστε περισσότερα

ПОДОБРУВАЊЕ НА КАРАКТЕРИСТИКИТЕ НА ИСПИТНА СТАНИЦА ЗА ТЕСТИРАЊЕ НА ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ

ПОДОБРУВАЊЕ НА КАРАКТЕРИСТИКИТЕ НА ИСПИТНА СТАНИЦА ЗА ТЕСТИРАЊЕ НА ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ 8. СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 22 24 септември Љубомир Николоски Крсте Најденкоски Михаил Дигаловски Факултет за електротехника и информациски технологии, Скопје Зоран Трипуноски Раде Кончар - Скопје ПОДОБРУВАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

Предавање 3. ПРОИЗВОДНИ ТЕХНОЛОГИИ Обработка со симнување материјал (режење) Машински факултет-скопје 2.4. ПРОЦЕСИ ВО ПРОИЗВОДНОТО ОПКРУЖУВАЊЕ

Предавање 3. ПРОИЗВОДНИ ТЕХНОЛОГИИ Обработка со симнување материјал (режење) Машински факултет-скопје 2.4. ПРОЦЕСИ ВО ПРОИЗВОДНОТО ОПКРУЖУВАЊЕ Предавање 3 ПРОИЗВОДНИ ТЕХНОЛОГИИ Обработка со симнување материјал (режење) Машински факултет-скопје 2.4. ПРОЦЕСИ ВО ПРОИЗВОДНОТО ОПКРУЖУВАЊЕ Во структурата на индустриските системи на различни нивоа се

Διαβάστε περισσότερα

ЗБИРКА НА ОДБРАНИ РЕШЕНИ ЗАДАЧИ ОД ОБЛАСТА НА СИНТЕЗАТА НА СИСТЕМИ НА АВТОMАТСКО УПРАВУВАЊЕ

ЗБИРКА НА ОДБРАНИ РЕШЕНИ ЗАДАЧИ ОД ОБЛАСТА НА СИНТЕЗАТА НА СИСТЕМИ НА АВТОMАТСКО УПРАВУВАЊЕ Универзитет Св. Кирил и Методиј - Скопје Факултет за електротехника и информациски технологии - Скопје ЕЛИЗАБЕТА ЛАЗАРЕВСКА ЗБИРКА НА ОДБРАНИ РЕШЕНИ ЗАДАЧИ ОД ОБЛАСТА НА СИНТЕЗАТА НА СИСТЕМИ НА АВТОMАТСКО

Διαβάστε περισσότερα

14 та група на елементи

14 та група на елементи 14 та група на елементи Проф. д р Руменка Петковска Доц. д р Лилјана Анастасова Институт за применета хемија и фармацевтски анализи, Фармацевтски факултет, УКИМ, Скопје 14 та група на П.С 14 та (IV A)

Διαβάστε περισσότερα

Поим за гел хроматографија

Поим за гел хроматографија ГЕЛ ХРОМАТОГРАФИЈА Поим за гел хроматографија Синоними: Гел филтрирање Хроматографија на молекулски сита Гел-ексклузивна хроматографија Гел-пермеабилна хроматографија Разделување на молекулите според нивната

Διαβάστε περισσότερα

3.9 Просечни врнежи на сливна површина

3.9 Просечни врнежи на сливна површина 3.9 Просечни врнежи на сливна површина Определувањето на просечните врнежи во даден речен слив е потребно за да може да се пресметува водниот биланс и да се дефинира односот помеѓу врнежите, истекувањето

Διαβάστε περισσότερα

Современи погледи на хомеостазата на железо со основен акцент на хепцидинот новиот хормон, регулатор на метаболизмот на железо

Современи погледи на хомеостазата на железо со основен акцент на хепцидинот новиот хормон, регулатор на метаболизмот на железо АјДи Дизајн 2012/ДООЕЛ Скопје Македонско медицинско електронско списание Волумен 2015; Статија ИД 50010, 14 страници http://dx.doi.org/10.3889/mmej.2015.50010 eissn: 1857-9809 Ревиски труд Современи погледи

Διαβάστε περισσότερα

АЛКОХОЛИ И ФЕНОЛИ. Алкохоли и феноли. Органска хемија, применета во фармација

АЛКОХОЛИ И ФЕНОЛИ. Алкохоли и феноли. Органска хемија, применета во фармација 1 АЛКОХОЛИ И ФЕНОЛИ Органска хемија, применета во фармација 2 Алкохолите се соединенија кои имаат хидроксилна група поврзана за заситени sp 3 хибридизирани C атоми Метанол Етанол Хлорамфеникол Гераниол

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕНИЈА Државен натпревар 2017 ТЕОРИСКИ ПРОБЛЕМИ. K c. K c,2

РЕШЕНИЈА Државен натпревар 2017 ТЕОРИСКИ ПРОБЛЕМИ. K c. K c,2 РЕШЕНИЈА Државен натпревар 07 ЗА КОМИСИЈАТА Вкупно поени:_50 од теор: 5 од експ: 5_ Прегледал: М. Буклески, В. Ивановски ТЕОРИСКИ ПРОБЛЕМИ (Запишете го начинот на решавање и одговорот на предвиденото место

Διαβάστε περισσότερα

Оценка на ефикасноста на македонските банки примена на пристапот на стохастичка граница

Оценка на ефикасноста на македонските банки примена на пристапот на стохастичка граница Народна банка на Република Македонија Работен материјал 2015 Оценка на ефикасноста на македонските банки примена на пристапот на стохастичка граница Михајло Васков, Петар Дебников, Неда Поповска - Камнар,

Διαβάστε περισσότερα

50 th IChO 2018 ТЕОРИСКИ ПРОБЛЕМИ ОНАМУ КАДЕ ШТО ЗАПОЧНА СÈ јули 2018 Братислава, СЛОВАЧКА Прага, ЧЕШКА

50 th IChO 2018 ТЕОРИСКИ ПРОБЛЕМИ ОНАМУ КАДЕ ШТО ЗАПОЧНА СÈ јули 2018 Братислава, СЛОВАЧКА Прага, ЧЕШКА 19 29 јули 2018 Братислава, СЛОВАЧКА Прага, ЧЕШКА www.50icho.eu ТЕОРИСКИ ПРОБЛЕМИ Држава: Macedonia (Македонија) Име, како во пасош: Шифра на ученикот: Јазик: Macedonian (Македонски) 50 th IChO 2018 Интернационална

Διαβάστε περισσότερα

УЕФА ПРОГРАМА ЗА ЕДУКАЦИЈА НА ФУДБАЛСКИ ДОКТОРИ РАБОТИЛНИЦА 3

УЕФА ПРОГРАМА ЗА ЕДУКАЦИЈА НА ФУДБАЛСКИ ДОКТОРИ РАБОТИЛНИЦА 3 1 УЕФА ПРОГРАМА ЗА ЕДУКАЦИЈА НА ФУДБАЛСКИ ДОКТОРИ РАБОТИЛНИЦА 3 ЗАШТИТА НА ИГРАЧОТ ЕЛЕКТРОНСКА ВЕРЗИЈА (НАЦРТ) 2ри април 2015 година 2 Содржина Содржина... 2 1.СПРЕЧУВАЊЕ НА ПОВРЕДИ... 7 1.1.Зошто спречувањето

Διαβάστε περισσότερα

ИЗБОР НА ОПТИМАЛНА ЛОКАЦИЈА НА 400/110 kv РЕГУЛАЦИОНИ АВТО-ТРАНСФОРМАТОРИ ВО ЕЕС НА РМ

ИЗБОР НА ОПТИМАЛНА ЛОКАЦИЈА НА 400/110 kv РЕГУЛАЦИОНИ АВТО-ТРАНСФОРМАТОРИ ВО ЕЕС НА РМ 6. СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 4-6 октомври 2009 Климент Наумоски Александар Пауноски Елизабета Силјановска Атанасова Елена Јовановска Александар Костевски АД МЕПСО Скопје ИЗБОР НА ОПТИМАЛНА ЛОКАЦИЈА НА 400/110

Διαβάστε περισσότερα

56. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2013 Скопје, 11 мај I година (решенија на задачите)

56. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2013 Скопје, 11 мај I година (решенија на задачите) 56. РЕПУБЛИЧКИ НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 03 Скопје, мај 03 I година (решенија на задачите) Задача. Експресен воз го поминал растојанието помеѓу две соседни станици, кое изнесува, 5 km, за време од 5 min. Во

Διαβάστε περισσότερα

Alfred Nobel s other mistake or what? Нобелова награда за хемија ЗА 2013 ГОДИНА

Alfred Nobel s other mistake or what? Нобелова награда за хемија ЗА 2013 ГОДИНА Вести - News 347 Alfred Nobel s other mistake or what? Нобелова награда за хемија ЗА 2013 ГОДИНА Според одлуката на Кралската академија на науки во Стокхолм, добитници на Нобеловата награда за хемија во

Διαβάστε περισσότερα

ПЕТТО СОВЕТУВАЊЕ. Охрид, 7 9 октомври ДМС Софтвер "WINDOWS" за дистибутивните системи

ПЕТТО СОВЕТУВАЊЕ. Охрид, 7 9 октомври ДМС Софтвер WINDOWS за дистибутивните системи ПЕТТО СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 7 9 октомври 2007 Оливер Мирчевски, дипл.ел.инж Влатко Манев дипл.ел.инж Неоком А.Д., Скопје М-р Бранислав Брбаклиќ, дипл. инг. ДМС Група, Нови Сад Вон.Проф. Д-р Весна Борозан Факултет

Διαβάστε περισσότερα

Ветерна енергија 3.1 Вовед

Ветерна енергија 3.1 Вовед 3 Ветерна енергија 3.1 Вовед Енергијата на ветерот е една од првите форми на енергија која ја користел човекот. Уште старите Египќани ја користеле за задвижување на своите бродови и ветерни мелници. Ваквиот

Διαβάστε περισσότερα

45 РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2012 III година (решенија на задачите)

45 РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА 2012 III година (решенија на задачите) 45 РЕГИОНАЛЕН НАТПРЕВАР ПО ФИЗИКА III година (решенија на задачите Рамнострана стаклена призма чиј агол при врвот е = 6 поставена е во положба на минимална девијација за жолтата светлина Светлината паѓа

Διαβάστε περισσότερα

Почетоците на европската античка етимологија (со осврт на македонската)

Почетоците на европската античка етимологија (со осврт на македонската) УДК. 81'373.6 811.163.3'376.6 Александра Гецовска Почетоците на европската античка етимологија (со осврт на македонската) Клучни зборови: античка етимологија, дијахронија, македонска етимологија. Апстракт:

Διαβάστε περισσότερα

НЕКОИ АЛГОРИТМИ ЗА РЕШАВАЊЕ НА ЗАДАЧАТА НА ПАТУВАЧКИОТ ТРГОВЕЦ

НЕКОИ АЛГОРИТМИ ЗА РЕШАВАЊЕ НА ЗАДАЧАТА НА ПАТУВАЧКИОТ ТРГОВЕЦ МАТЕМАТИЧКИ ОМНИБУС, 1 (2017), 101 113 НЕКОИ АЛГОРИТМИ ЗА РЕШАВАЊЕ НА ЗАДАЧАТА НА ПАТУВАЧКИОТ ТРГОВЕЦ Ирена Стојковска 1 Задачата на патувачкиот трговец е комбинаторна оптимизациона задача со едноставна

Διαβάστε περισσότερα

Метали од 13-та група на елементи

Метали од 13-та група на елементи Метали од 13-та група на елементи (Al, Ga, In, Tl) Проф. д-р Руменка Петковска Доц. д-р Лилјана Анастасова Институт за применета хемија и фармацевтски анализи, Фармацевтски факултет, УКИМ, Скопје Метали

Διαβάστε περισσότερα

БИОФИЗИКА Електромагнетизам. Доцент Др. Томислав Станковски

БИОФИЗИКА Електромагнетизам. Доцент Др. Томислав Станковски БИОФИЗИКА Електромагнетизам Доцент Др. Томислав Станковски За интерна употреба за потребите на предметот Биофизика Катедра за Медицинска Физика Медицински Факултет Универзитет Св. Кирил и Методиj, Скопjе

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ СО ТОПЛИНСКИ УРЕД КОЈ КОРИСТИ ОБНОВЛИВИ ИЗВОРИ НА ЕНЕРГИЈА

СИСТЕМ СО ТОПЛИНСКИ УРЕД КОЈ КОРИСТИ ОБНОВЛИВИ ИЗВОРИ НА ЕНЕРГИЈА 8. СОВЕТУВАЊЕ Охрид, 22 24 септември Никола Петковски Верка Георгиева Факултет за електротехника и информациски технологии - Скопје СИСТЕМ СО ТОПЛИНСКИ УРЕД КОЈ КОРИСТИ ОБНОВЛИВИ ИЗВОРИ НА ЕНЕРГИЈА КУСА

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет Гоце Делчев - Штип ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ. Менаџмент, бизнис, администрација- МБА ШТИП БОБАН ТРАЈКОВСКИ

Универзитет Гоце Делчев - Штип ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ. Менаџмент, бизнис, администрација- МБА ШТИП БОБАН ТРАЈКОВСКИ Универзитет Гоце Делчев - Штип ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ Менаџмент, бизнис, администрација- МБА ШТИП БОБАН ТРАЈКОВСКИ ПРИМЕНА НА МИС ВО ЛОГИСТИКАТА СО ПОСЕБЕН ОСВРТ НА КОМПАНИЈАТА,,КБР СЕРВИСИ" МАГИСТЕРСКИ ТРУД

Διαβάστε περισσότερα