Предраг Драгутиновић Основе новозаветне науке I: Увод у Нови завет
|
|
- Ἐλιακείμ Αλεξίου
- 7 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 Предраг Драгутиновић Основе новозаветне науке I: Увод у Нови завет Београд 2010
2
3 Предговор Новозаветна наука се бави проучавањем новозаветних текстова. Нови завет представља збирку ранохришћанских списа који су у току првих неколико векова хришћанске ере сакупљени и обједињени у један канон Светог писма Новог завета. Нови завет je доживео специфичну рецепцију на два поља живота, која су се у великој мери прожимала. Са једне стра не, он је при мар но књи га Цр кве. Цр ква је та ко ја је ове текстове изнедрила и у њима препознала аутентичан израз своје вере. Новозаветни текстови су у Цркви одувек заузимали посебан положај. Они су надахњивали теологију, веру, молитву, песништво, подвиг и дубоко утицали на формирање хришћанског идентитета. Са друге стране, Нови завет је литерарна баштина људског духа и културе, једна од најчитанијих и најчешће тумачених књига у историји. Они су неотуђиви део културне баштине човечанства, културни споменик античке књижевности и генератор људског стваралаштва кроз векове. Тако новозаветни текстови до дана данашњег надахњују многа уметничка достигнућа сликарства, вајарства, музике, књижевности, позоришта, филма. Религијски и естетски новозаветни израз дубоко је урезан у културни идентитет народā широм света. Сходно томе, изрека блаженог Јеронима: Не познавати Писмо значи не познавати Христа (Ignoratio scripturarum ignoratio Christi est) могла би се допунити констатацијом да не познавати Писмо значи не познавати свој сопствени културни идентитет, своје корене, на крају не познавати самога себе и свет у коме живимо. Без познавања библијских текстова Старог и Новог завета немогуће је разумети многе историјске процесе, многа уметничка достигнућа, многе теолошке спорове са озбиљним културолошким последицама... Историја човечанства у великој мери је историја учинка библијских текстова. Да би се ти учинци вредновали и из њих понешто научило неопходно је најпре познавати садржај библијских текстова, као и процесе њиховог тумачења и рецепције кроз историју.
4 Поље интересовања уводне новозаветне науке протеже се на текстологију, историју и књижевност. Први том Основа новозаветне науке, под насловом Увод у Но ви за вет, почетак је јед ног ши рег про јек та, ко ји има за циљ да срп ској чи та лачкој публици пружи основне увиде у стање савремене уводне новозаветне науке, и представља неку врсту пролегомене за томове који следе: Основе новозаветне науке II: Библијска ерминевтика Новог завета и Основе новозаветне науке III: Свет Новог завета. Приложена књига је осмишљена као теолошки увод. Такав приступ примерен је захтевима самих библијских текстова, који желе да буду читани као теолошки текстови, као сведочанства историјског деловања Божијег у личности Исуса Христа. Сви текстови Новог завета на овај или онај начин говоре о овом догађају: они проповедају јединствену Божију иницијативу која се одиграла у Христовој личности и њене последице по постојање и смисао света и човека. Истовремено, они желе да ојачају већ постојећу веру раних хришћанских заједница, односно да призову вери оне ко ји ни су у Цр кви. Циљ при ло же не књи ге ја да сва ком за интересованом читаоцу буде уводни и пропратни приручник приликом читања самог Новог завета. Новозаветни текстови су древни, антички текстови, написани у конкретним историјским условима који данашњим људима могу бити страни и непознати. Тај моменат страности и непознатости Библије често отежава разумевање текстова. Стога је за свако читање Новог завета са разумевањем неопходно упућивање у основне карактеристике света у ком он настаје и проблеме везане за текст. У приложеној књизи биће изнети научни проблеми и резултати савремене новозаветне науке. Секундарна литература из области новозаветне науке налази се у експанзији. Сведоци смо хиперпродукције литературе на све теме везане за библијска истраживања: нити мање по обим у књи ге, ни ти ви ше љу ди ко ји се њоме на уч но ба ве. У овој књизи упућивања на секундарну литературу сведена су на неопходни минимум, пошто постоји низ других приручни ка из уво да у Но ви за вет ко ји су до ступ ни срп ском чи таоцу, као и мноштво литературе у електронском облику. Опширно су приложени мање доступни подаци о патристичким коментарима на поједине књиге, док је од мноштва едиција
5 коментара на Нови завет егземпларно наведен само одговара ју ћи том из ЕКК (Evangelisch-Katholischer Kommentar) на не мач ком и AncB (The Anchor Yale Bibel Commentaries) на енглеском језику. Књигу посвећујем првенствено својим студентима теологи је, али се на дам да ће она би ти ко ри сна сви ма ко ји же ле да се ближе упознају са околностима настанка Новог завета, који је, као дру ги део ка но на Би бли је, те мељ на шег цр кве ног и културног идентитета.
6 САДРЖАЈ 1. Увод 1.1. Потребност, задатак и циљ уводне научне дисциплине 1.2. Теолошка релевантност Увода у Нови завет 1.3. Кратак преглед историјата новозаветне исагогике 1.4. Модел приложеног приручника 2. Општа помагала за проучавање Новог завета 2.1. Извори 2.2. Помагала за преводе и рад са изворима 2.3. Избор из помоћне литературе 3. Канон Светог писма Новог завета 3.1. Нови завет као јединство у различитости 3.2. Историја и теологија новозаветног канона 4. Ранохришћанска хронологија 4.1. Апсолутна и релативна хронологија 4.2. Апостолско и постапостолско доба Екскурс: Јосиф Флавије 5. Ранохришћански списи изван канона Новог завета 5.1. Апостолски оци 5.2. Апокрифни списи 5.3. Издања 6. Усмено хришћанско предање предлитерарне форме (изван текстова канонских еванђеља) 7. Личност и списи апостола Павла 7.1. Апостол Павле 7.2. Основне карактеристике мисије апостола Павла 7.3. Основне карактеристике епистоларне књижевности у антици и посланице апостола Павла 7.4. Збирка посланица апостола Павла 7.5. Књижевна врста писма и форма Павлових посланица А. Почетак писма Б. Корпус писма
7 В. Завршетак писма Екскурс: Павле и јудејство 7.6. Посланице апостола Павла Посланица прва Солуњанима Посланица Галатима Посланица прва Коринћанима Посланица друга Коринћанима Посланица Филипљанима Посланица Филимону Посланица Римљанима Посланица друга Солуњанима Посланица Колошанима Посланица Ефесцима Пастирске посланице Екскурс: Две хронологије настанка посланица апостола Павла 7.7. Аутентичност и псеудонимност у списима Новог завета 8. Настанак синоптичких еванђеља од усмених предања до писане речи 8.1. Савремени модели синоптичког предања 8.2. Еванђеља као историјски извори о личности Исуса Христа 9. Синоптичка еванђеља 9.1. Кратак приказ синоптичког проблема Увод у тематику Литерарни односи између прва три еванђеља Опште вредновање резултата синоптичких истраживања 9.2. Q Извор изрека (Logienquelle) Основне карактеристике Извора изрека 9.3. Еванђеље по Марку 9.4. Еванђеље по Матеју 9.5. Еванђеље по Луки 9.6. Дела апостолска 10. Јовановски списи Еванђеље по Јовану
8 Списак скраћеница Нови завет Мт Мк Лк Јн Дап Рим 1Кор 2Кор Гал Еф Фил Кол 1Сол 2Сол 1Тим 2Тим Тит Флм Јев Јак 1Пет 1Пет 1Јн 2Јн 3Јн Јуд Отк Еванђеље по Матеју Еванђеље по Марку Еванђеље по Луки Еванђеље по Јовану Дела апостолска Посланица Римљанима Прва посланица Коринћанима Друга посланица Коринћанима Посланица Галатима Посланица Ефесцима Посланица Филипљанима Посланица Колошанима Прва посланица Солуњанима Друга посланица Солуњанима Прва посланица Тимотеју Друга посланица Тимотеју Посланица Титу Посланица Филимону Посланица Јеврејима Посланица Јаковљева Прва посланица Петрова Друга посланица Петрова Прва посланица Јованова Друга посланица Јованова Трећа посланица Јованова Посланица Јудина Откривење Јованово Апокрифни списи ЕвНаз Назаренско еванђеље ЕвЕв Евионитско еванђеље ЕвЈев Јеврејско еванђеље ЕвТом Томино еванђеље ЕвЕг Египатско еванђеље ЕвПет Петрово еванђеље
9 ЕвФил Филипово еванђеље ПротЈак Протојаковљево еванђеље ЕвЈуд Јудино еванђеље ДАнд Дела Андријина ДЈн Дела Јованова ДПав Дела Павлова ДПет Дела Петрова ДТом Дела Томина ОткПет Откривење Петрово Црквени писци Апостолски оци Дид Дидахи (Учење Дванаесторице апостола) Варн Посланица Варнавина 1Клим Прва Климентова посланица Коринћанима 2Клим Друга Климентова посланица Коринћанима Игн Посланице Игнатија Антиохијског ИгнЕф Посланица Ефесцима ИгнМагн Посланица Магнежанима ИгнТрал Посланица Тралијанцима ИгнРим Посланица Римљанима ИгнФилад Посланица Филаделфијцима ИгнПол Посланица Поликарпу ИгнСмир Посланица Смирњанима ПФил Посланица Поликарпова Филипљанима ПСтрад Поликарпово страдање Фраг Папијеви фрагменти Диог Посланица Диогнету ЈПаст Јермин пастир Остали црквени писци ЦИ Евсевије Кесаријски, Historia ecclesiastica AdvHaer Иринеј, Adversus haereses Haer Епифаније Кипарски, Haereses (Panarion) Apol Јустин, Apologia Dial Јустин, Dialogus cum Tryphone AdvMarc Тертулијан, Adversus Marcionem DeBapt Тертулијан, De baptisimo
10 DePrinc Ориген, De principiis Strom Климент Александријски, Stromateis ConsEvang Августин, De consensu Evangelistarum HomMat Јован Златоуст, Homilia in Mattheum Антички писци Ann Тацит, Аnnales Bell Јосиф Флавије, De bello Judaico Ant Јосиф Флавије, Antiquitates Judaicae Vita Јосиф Флавије, Vita Ap Јосиф Флавије, Contra Apionem AdvPag Оросије, Historia adversum paganos OpifMund Филон Александријски, De opificio mundi III LegGai Филон Александријски, Legatio ad Gaium SpecLeg Филон Александријски, De specialibus legibus VitaDom Светоније, Vita Domitiani VitaNer Светоније, Vita Neronis VitaClaud Светоније, Vita Claudii VitaTib Светоније, Vita Tiberii Hist Дион Касије, Historia Strabon Страбон, Geiographica ProFlacc Цицерон, Pro L. Flac co ora tio Fam Цицерон, Epistulae ad Familiares Mor Плутарх, Moralia Met Апулеј, Metamorphoseou libri XI Perieg Паусанија, Periegiseis Ep Плиније Млађи, Epistulae VitPyth Јамблих, De Vita Pythagorica Cels Келс, Ἀληθής λόγος Остале скраћенице LXX EKK AncB ΒΕΠΕΣ ΕΠΕ Септуагинта (превод Седамдесеторице) Evangelisch-Katholischer Kommentar zum Neuen Testament The Anchor Yale Bible Commentaries Βιβλιοθήκη Ελληνών Πατέρων και Εκκλησιαστικών Συγγραφέων Έλληνες Πατέρες της Εκκλησίας
11 ΕΚΔ MPG MPL SC CJHNT PKNT NTP NTA Q с сс пар. ст. гл. уп. Р Ερμηνεία Καινής Διαθήκης. Σειρά ερμηνευτικών Migne, Patrologia Graeca Migne, Patrologia Latina Sources Chrétiennes Corpus Judaeo-hellenisticum Novi Testamenti Papyrologischer Kommentar zum Neuen Testament Novum Testamentum Patristicum New Testament Abstracts Извор изрека (Q=Лк) следећи стих, страна или година следећи стихови, стране или године паралелна места (код синоптика) стих или стихови глава или главе упореди папирус
12 12 Предраг Драгутиновић
13 Увод у Нови Завет 1. Увод 1.1. Потребност, задатак и циљ уводне научне дисциплине Збирка 27 новозаветних књига Еванђеља Дела апостолска Посланице Откривење Нови завет је збирка 27 ранохришћанских списа који су наста ја ли у пе ри о ду од око 70 го ди на (од 50. до 120. го ди не после Христа). Писани су широм Римске империје (од Сирије, преко Мале Азије и Грчке, до Рима) и потичу од различитих аутора, како јудеохришћана тако и хришћана из незнабоштва. Сва три момента релативно дуг временски период, широка географска распрострањеност, различитост ауторства веома су важни за разумевање светих текстова хришћанске Цркве, који су накнадно сакупљени у канон Новог завета: 1) Временски период у ком настају новозаветни списи није дуг, на ро чи то ка да се има у ви ду пе ри од на стан ка и са купљања старозаветних списа. Међутим, период у ком настају ови списи био је веома значајан, штавише критичан за хришћан ску Цр кву и њен по ло жај у све ту у ком на ста је и де лу је. Смрт и васкрсење Христово, почетне недоумице код ученика, почетак проповеди васкрсења Христовог, мисија која почиње у Јерусалиму и стиже до Рима и разни теолошки и црквени проблеми који су је пратили, апостолски ауторитети и њихов нестанак са историјске сцене, проблеми са којима се сусрећу црквене заједнице у хеленистичком свету ови и многи други елементи били су карактеристични за период у ком наста ју но во за вет ни спи си. Сви они се, на овај или онај на чин, баве темама које су заокупљале верујуће црквене заједнице. Ти проблеми су у великој мери били условљени историјским тренутком у ком се Црква налазила. 2) Такође је битна чињеница да новозаветни списи настају на просторима готово целокупног тада познатог света. За разумевање једног новозаветног списа важно је знати место његовог настанка (нпр. Коринт, Солун), пошто су теме које се обрађују често локалног карактера, а тек секундарно, из на 13
14 Предраг Драгутиновић 14 чина на који их поједини аутори обрађују, може се извести њихов општи теолошки карактер. 3) Новозаветне списе Црква сагледава као надахнуте једним Ду хом Бо жи јим, при че му се, ме ђу тим, у њи ма на ла зе теолошки изрази различитих људи, који су у своје списе уткали сопствени, лични доживљај вере, лична искуства и искуства својих црквених заједница. Сваки новозаветни спис је актуелан за своје време и изражава теолошку одговорност историјског, просторног, личног и црквеног тренутка у ком настаје. Предмети којима се бави уводна наука су следећи: 1) Канон (историјат и теологија) 2) Обрада појединачних списа кроз призму следећих тема: а) Структура текста б) Питање ауторства списа в) Место и време настанка списа г) Реципијенти (адресати) д) Литерарни интегритет текста ђ) Предања и извори интегрисани у спис е) Теолошка порука, акценти у спису 1.2. Теолошка релевантност Увода у Нови завет Библијска теологија се бави теолошким појмовима, формулацијама и мислима, онако како се они јављају у библијским текстовима. Основно питање које се поставља када су у питању библијске уводне науке је следеће: да ли је библијска исагогика (од грч ке ре чи εἰσαγωγή ) теолошка дисциплина, тј. у коликој мери познавање, прикупљање и систематизација уводних тема доприноси теологији као покушају изражавања вере у појмовним, рационалним категоријама? Од одговора на ово питање зависи легитимност и потребност бављења уводним темама у оквиру теолошких студија. Тек са успостављањем једне живе и динамичне везе између уводних наука, тумачења Новог завета и теологије може се уводним темама дати смисао, уколико оне не треба да представљају циљ самима себи. Да би се дошло до историјско-теолошког контекста новозаветних списа потребно је одредити околности у којима они настају, као и околности у којима настаје канон Новог завета. На путу тражења историјско-теолошког контекста
15 Увод у Нови Завет новозаветних текстова незаобилазна је историјско-критичка метода, која покушава да сагледа текстове у конкретној историјској ситуацији у којој они настају. То конкретно значи да теологија никада није била безвременско-ванпросторни апел, већ се мо ра по ћи од то га да те о ло ги ја на из ве стан на чин израста из конкретног историјског контекста. То израстање подразумева историјску условљеност текстова, као и одређени развој у смислу људског усвајања божанске истине и изражавања откривењских чињеница. Ово је евидентно у самим новозаветним текстовима. Неколико примера из теолошке тематике Новог завета могу да потврде ову тезу: 1) Об ре за ње (περιτομή) као бо го слу жбе но-са бор ни акт уво ђе ња јед не лич но сти му шког по ла у за јед ни цу иза бра ног на ро да Изра и ла, и ти ме у по се бан од нос са Бо гом, у ра ном хри шћан ству си риј ско-па ле стин ске тра ди ци је ни је до во ђен у пи та ње, и са мим тим у нај ра ни јој хри шћан ској те о ло ги ји нема бо го слов ске ре флек си је ове те ма ти ке. Да је то за и ста би ло та ко све до че тра ди ци о нал ни на ра тив ни де ло ви ко ји су са чува ни у еван ђе љи ма. На ро чи то је за ни мљи во да и са ми еванђе ли сти ко ји су сво је тек сто ве са ста вља ли знат но ка сни је, и ко ји ма про бле ма ти ка об ре за ња хри шћа на из мно го бо штва као усло ва за уче шће у хри шћан ској за јед ни ци ни је мо гла бити не по зна та не на ла зе за сход но да у еван ђе љи ма на би ло ко ји на чин про бле ма ти зу ју об ре за ње. На об ре за ње се гле да као на при ро дан до га ђај у жи во ту јед ног Изра ил ца, па и самог Ису са Хри ста као при пад ни ка на ро да Изра и ла (Лк 1, 59; 2, 21). Об ре за ње се раз у ме ва као од ота ца пре да то, а ре ла тиви зу је се са мо по во дом пре ко ра упу ће ног Хри сту у ве зи са кр ше њем су бо те (уп. Јн 7, 22 23). Је ди но Еван ђе ље по То ми, ина че не ка нон ско и не што ка сни је на ста ло у од но су на чети ри ка нон ска еван ђе ља, из ве шта ва да је сам Исус Хри стос ре ла ти ви зо вао об ре за ње, да ју ћи му ду хов ну ди мен зи ју, што опет упу ћу је на гно стич ки ка рак тер овог еван ђе ља и по ку шај про јек то ва ња те о ло шких ста во ва по је ди них кру го ва II ве ка на про шлост у на сто ја њу да се за њих за до би је пре дањ ски леги ти ми тет ко ји по ти че од са мог Хри ста (Ев Том 53: Уче ни ци му ре ко ше: Об ре за ње ко ри сти ли оно или не? Он [Исус] им ре че: ако би [неш то] ко ри сти ло он да би [вас] ваш отац од мајчи не утро бе за чи њао об ре за не. Али истин ско об ре за ње у 15
16 Предраг Драгутиновић 16 ду ху има пу ну ко ри сност ). Пот пу но дру га чи ја сли ка у по гледу об ре за ња на ла зи се у спи си ма апо сто ла Па вла. Апо стол се на ла зи у си ту а ци ји у ко јој об ре за ње пред ста вља ствар ни про блем са ко јим он мо ра да се ухва ти у ко штац, не ма ју ћи при том на рас по ла га њу не ку ра ни ју хри шћан ску те о ло ги ју об ре за ња ко ја би му би ла пре да та од ра ни јих цр кве них учите ља. Он чак мо ра да се су о чи са про бле мом ко ји до не давно и ни је био про блем. Но во на ста ле окол но сти зах те ва ле су те о ло шко пре о сми шља ва ње об ре за ња као ре ли гиј ског ак та. Це ло куп но те о ло шко про ми шља ње апо сто ла Па вла о об реза њу има за циљ да ука же на је дин стве ност до га ђа ја Хри ста, ко ји уки да об ре за ње као услов за сту па ње у Цр кву, за јед ни цу са Бо гом. Об ре за ни не ка оста ну об ре за ни (1Кор 7, 17 20), али они ко ји то ни су ни је по треб но да се об ре зу ју да би за до би ли бла го дат и спа се ње, за то што бла го дат и спа се ње по ти чу од Ису са Хри ста (уп. нпр. Рим 3, 23 31; 15, 8; Гал 2, 16 и сл.), а не од не ка квог људ ског ак та, ма кар то би ло и од ота ца пре да то об ре за ње. Ка ко об ја сни ти пре ћут но одо бра ва ње об ре за ња у еван ђел ским спи си ма и гр че ви ту бор бу апо сто ла Па вла против оба ве зно сти об ре за ња за хри шћа не из мно го бо штва? Да ли се апо стол Па вле уда љио од ра но хри шћан ског бо го сло вља и прак се? Да би се овај про блем са гле дао у кон тек сту ра ног хри шћан ства по треб но је ука за ти на уло гу об ре за ња у ју дејству и уло гу об ре за ња у Цр кви, она ко ка ко су је схва та ли заго вор ни ци об ре за ња про тив ко јих се апо стол Па вле бо рио. У ју деј ству је об ре за ње го то во по пра ви лу би ло чин ко ји се вр шио над ма лом де цом (у осми дан), те са мим тим ни је би ло лич ни ис по вед ни акт. Као та кво, оно ни је би ло про бле ма тично у хри шћан ској те о ло ги ји, све док по је ди ни ју де о хри шћа ни ни су по че ли да зах те ва ју од од ра слих мно го бо жа ца ко ји су хте ли да сту пе у Цр кву да се обре жу. За апо сто ла Па вла то је би ло не до пу сти во, јер је у том слу ча ју об ре за ње по ста ја ло испо вед ни акт За ко на, ко ји ре ла ти ви зу је до га ђај Хри ста у ком се За кон уки да, од но сно пре ста је да бу де по сред ник из ме ђу Бо га и чо ве ка. По Па влу, спа се ње је са мо и је ди но у Хри сту, док За кон не ко ри сти ни шта, као ни об ре за ње (Гал 3, 11; 5, 2). На овом при ме ру ја сно се уви ђа ди на ми ка те о ло ги је ко ја се, су о че на са но вим, до та да не по зна тим иза зо ви ма, увек из нова по зи ци о ни ра у од но су на про бле ме.
17 Увод у Нови Завет 2) Још један пример контекстуализоване теологије у мисли апостола Павла је однос апостола многобожаца према сопственом, јеврејском народу. У својој првој посланици апостол Павле не штеди на оштрим, готово апокалиптичним речима којима описује своје сународнике (уп. 1Сол 2, 14 16). Из ових стихова би се могао ишчитати непомирљив став апостола према Јеврејима. Међутим, погрешно би било у овим стиховима тражити општи став апостола Павла према Јеврејима као на ро ду. Он се у овом тек сту освр ће пре све га на кон крет не Је вре је ко ји тла че Цр кве у Ју де ји (1Сол 2, 14), од ко јих је и сам пуно пропатио (2, 15). У овим стиховима нема никаквог програмско-пророчког антијудаизма. Слично је и у Посланици Галатима, која је плод сукоба са локалним јудеохришћанским проповедницима који су, по Павлу, младим Црквама Галатије покушали да наметну јудејство као теолошко-еклисиолошки принцип, изврћући на тај начин Еванђеље Исуса Христа. Међу тим, и по ред те шких ре чи упу ће них на ра чун За ко на, ни у овој по сла ни ци не мо же би ти ре чи о не ком оп штем ста ву о Јеврејима као народу, нити о процени њихове историјско-есхатолошке судбине. Једини прави богословски трактат који је апостол Павле написао о Јеврејима, у гл његове последње посланице, упућене Римљанима (десетак година после Прве посланице Солуњанима!), израз је пуне зрелости теолога и мисионара Павла. Овај величанствени осврт на идентитет и судбину Израила може се посматрати као завет (Рим 11, 27) великог апостола, који са стрепњом, вером и надом гледа на бу дућ ност сво га на ро да (11, 25 36). Ако је, да кле, у спи си ма апостола Павла могуће наћи генералан став према Јеврејима, он да се он си гур но не мо же тра жи ти у 1Сол и Гал, већ са мо у Посланици Римљанима. На овом при ме ру се ја сно ви ди у ко јој мери је познавање околности настанка једног новозаветног списа битно за разумевање појединачних теолошких исказа. 3) Такође карактеристичан пример је схватање брака у синоптичким еванђељима и код апостола Павла. Синоптичко предање показује тенденцију ка осуди развода брака уопште (уп. Лк 16, 18; Мк 10, 12 и Ма те јев за хват у ци љу снис хо ђе ња у 19, 9: осим за пре љу бу ). Ме ђу тим, код апо сто ла Па вла, у једној промењеној историјској и социјалној ситуацији, када се јављају мешовити бракови између хришћана и нехришћана 17
18 Предраг Драгутиновић 18 који су у синоптичком предању још увек били незамисливи, долази до извесног прилагођавања и релативизације традиционалног схватања развода. Апостол Павле дозвољава развод између хришћана и нехришћана, уколико иницијатива за развод дође од нехришћанског брачног партнера (1Кор 7, 15). У овом случају апостол није иноватор који игнорише предање, већ одговорни богослов који покушава да мерилом Еванђеља одговори на новонастале изазове у хришћанским заједницама. Његово снисхођење указује на свест о конкретним реалностима (у овом случају неподношљивим тешкоћама којима може бити изложен један мешовити брак ). Али ни при овом човекољубивом акту апостол не пропушта да подсети своје хришћане на пролазност обличја овога света и потребу усмерености сопственог идентитета ка будућности (1Кор 7, 29сс). У том погледу, апостол чува предањско довођење у ве зу бра ка са ес ха то ло ги јом (уп. нпр. Мт 19, 12; 22, 30). Да би се новозаветни текстови који говоре о браку могли адекватно тумачити неопходно је познавати околности њиховог настанка, у овом случају околности настанка синоптичких предања и текстова апостола Павла. 4) Када се текстовима Новог завета постави питање како они сагледавају однос Цркве према држави, најчешће се посеже за ме ста као што су Рим 13, 1 7 или по је ди ни од лом ци из Откривења Јовановог. Оно што одмах изазива недоумицу је чињеница да апостол Павле позива хришћане у Риму на послушност властима, штавише приписује властима божанско по ре кло (Рим 13, 1: Οὐ γὰρ ἔστιν ἐξουσία εἰ μὴ ὑπὸ θεοῦ ), док пророк Јован у римској држави види вавилонску блудницу ко ја је про тив на Бо гу (нпр. Јн 17 18). Ја сно је да се уз по моћ ова два при сту па не мо же до ћи до не ког оп штег ста ва Но вог завета према односу између Цркве и државе. Оно што је потреб но има ти у ви ду је да, у мо мен ту ка да апо стол Па вле пише Посланицу Римљанима, ни у Ко рин ту ода кле Па вле пи ше, ни у Риму где се налазе реципијенти, нити на другим местима где постоје хришћанске заједнице не трају плански и систематски прогони хришћана. Уопште узев, апостол Павле није имао негативних искустава са властима као властима, већ је увек био жртва интрига које су потицале од Јевреја, који су његову проповед представљали као проблематичну не само
19 Увод у Нови Завет за њих, већ и за дру штво уоп ште (уп. нпр. 2Кор 11, 24; Дап 18). Са дру ге стра не, Откривење Јованово на ста је у јед ној радикално промењеној историјској ситуацији, крајем I века, у време владавине Доментијана, када се хришћанске заједнице Мале Азије налазе ако не под систематским прогоном, онда свакако под великим притиском. Јован се обраћа хришћанима који се налазе у опасности да буду жртве локалних прогона, али и да подлегну искушењу социјалне интеграције, која је у римско доба увек подразумевала интеграцију у верски живот околине и самим тим дистанцирање од хришћанства. Тако, Павле и пророк Јован, скупа са својим заједницама, имају различита искуства односа власти према држави, и из тих искустава проистиче и њихово теолошко вредновање истих. И на овом примеру види се динамика новозаветне теологије, која не нуди опште рецепте и дефиниције, већ извире из доживљаја и историјског контекста. Слич ни би се при ме ри мо гли још ни за ти, баш због тога што је теологију Новог завета могуће сагледати једино по принципу описаном на овим примерима. То значи да њу није могуће разумети без познавања спољних фактора и околности у којима она настаје, а које проучава уводна новозаветна наука. Новозаветни текстови су плод доживљаја једне нове реалности вере и покушај словесног изражавања тог доживљаја као сведочења, тако да он буде пријемчив и препознатљив другоме. Међутим, то сведочење није монолитно и окамењено, већ се увек одвија у историји, која доноси промене, нова питања, нове изазове. Теолошки профилисано читање и тумачење Новог завета није могуће без познавања уводних тема Кратак преглед историјата новозаветне исагогике U. Schnelle, Einleitung in das Neue Testament, Göttingen, ; Κ. Ι. Μπελέζου, Χρυσόστομος. Η χρονολογική ταξινόμηση των παύλειων επιστολών, Αθήνα, ; Margaret M. Mitchell, The Heavenly Trumpet: John Chrysostom and the Art of Pauline Interpretation, Tübin gen, 2000; P. Po korný, U. Hec kel, Einleitung in das Neue Testament. Seine Literatur und Theologie im Überblick, Tübin gen, Иако се црквени оци нису у првој линији интересовали за увод не би блиј ске те ме, по го то во не на на чин на ко ји се оне 19
20 Предраг Драгутиновић 20 проучавају данас, у патристичкој егзегези су постојала изузетна достигнућа на овом пољу. Један од најупечатљивијих примера у древној исагогици је научни рад Оригена ( 254) који се бавио критиком текста, тј. изналажењем изворног библијског текста. Такође, рад св. Јована Златоуста на пољу хронологизације посланица апостола Павла представља значајан моменат у историји библијске исагогике. Он је први хришћански тумач који је, користећи се филолошким и историјским сазнањима свога времена, покушао да хронолошки распореди спи се апо сто ла Па вла, та ко да се чак и са са вре ме не тачке гле ди шта мо же ре ћи да је то ура дио ве о ма успе шно. Јо ван Златоуст је сматрао да хронологизација Павлових посланица поседује ерминевтичку релевантност, уосталом као и друге увод не те ме ко је је ве ли ки отац Цр кве уно сио у увод ну реч (λόγος οἰκοδομῆς) и одговарајуће проимијуме (προοίμια) који су претходили његовим проповедима на библијске теме. Дакле, још у патристичком периоду постојало је интересовање за уводне теме и препознаван је њихов ерминевтички значај. Критичко проучавање Библије и интересовање за литерарни смисао њених текстова отпочело је у XVI и XVII веку. Проучавање Библије уз помоћ историје и филологије везује се за четири имена: Еразмо Ротердамски (Erasmus, ), Хуан Малдонадо (Juan Maldonado, ), Хуго Гротијус (Hugo Grotius, ) и Ришар Симон (Richard Simon, ). Симон се сматра утемељивачем критичке библистике и уводних библијских наука (исагогике), мада је он сам сматрао да историја модерне библијске критике почиње са Еразмовим критичко-филолошким радовима. Симон је писао дела на уводне теме и о питањима критике текста. Такође, саставио је свеобухватну историју новозаветне егзегезе од почетака до његовог доба (1693). Он је у истраживањима до ла зио до кри тич ких уви да, као што је нпр. тај да на сло ви еванђељā (Еванђеље по Марку, Матеју...) не по ти чу од са мих еванђелиста. Интересовање за уводне теме на Западу се интензивира у периоду просветитељства (од XVIII века), међутим, за разлику од претходног периода који су обележили римокатолички истраживачи, сада углавном у крилу протестантских Цркава, које су из догматских разлога (sola Scriptura) биле заинтересоване за детаљно проучавање Писма. Један
21 Увод у Нови Завет од првих подухвата исагогике било је проверавање, на основу научних метода, аутентичности новозаветних списа, и довођење резултата тог истраживања у везу са учењем о инспирацији Писма, као и са проблемом теолошке обавезности и религијске релевантности библијских списа. Први прегалац на овом пољу био је Јохан Давид Михаелис (Johann David Michaelis, Einleitung in die göttlichen Schriften des Neues Bundes, 1750), који је истраживао историјску оправданост приписивања појединачних списа апостолима, док се другим пољем, односом Светог писма и речи Божије бавио Јохан Саломо Семлер (Johann Salomo Semler, Abhandlung von freier Untersuchung des Canon, ). У кон тек сту ових пи та ња раз ви ја се, не зависно од питања апостолског ауторства појединачних списа, теолошка критика у смислу разликовања онога што је историј ско и са мим тим пре ва зи ђе но и оно га што оста је као захват Божији у историји, дакле разликовање између партикуларног и универзалног које је подложно расуђивању религијско моралног разума. J. С. Семлер је изнео чувену формулацију која суштински карактерише историјска истраживања Библије његовог доба: Нови завет се мора читати и тумачити по прин ци пи ма чи та ња сва ке дру ге књи ге на све ту, ма шта из тога произашло. Јохан Филип Габлер (Johann Philipp Gabler) је направио програмску разлику између библијске теологије као историјске дисциплине чији је задатак да изнађе (првобитни) смисао Писма, и догматске теологије која има задатак да поучава божанским стварима сходно своме времену. Надаље, библијска критика поприма изразито антидогматску тенденцију. Оснивачем модерне библијске уводне науке Старог и Но вог за ве та сма тра се Јо хан Гот фрид Ај хорн (Jo hann Gottfried Eih horn, ), ко ји је у би бли сти ку увео по јам митолошког мишљења својственог древном свету. У XIX веку исагогика се све више фокусира на рационалистичку критику мита као једног свеобухватног преднаучног схватања света и стварности. Фердинанд Кристијан Баур (Ferdinand Christian Baur, ) подвргао је библијске списе консеквентној историјској критици, приликом које је нпр. дошао до закључка да апостол Павле није аутор Пастирских посланица. Хајнрих Јулијус Холцман (Heinrich Julius Holtzmann, ) творац је новог модела уводне новозаветне науке који је имао велики 21
22 Предраг Драгутиновић 22 ути цај на њен ка сни ји раз вој. Он је у де лу Lehrbuch der historisch-kritischen Einleitung in das Neue Testament (1885) увод ну новозаветну науку поделио на два дела: општи и посебни увод у Но ви за вет, при че му се пр ви ба ви исто ри јом ка но на и текста, док други обрађује појединачне списе. Од краја XIX века уводна дисциплина спроводи се на два начина: 1) Истраживање које се одвија искључиво у оквиру канона тиче се следећих питања: а) Историјат канона: процес настанка 27 списа сакупљених у један канон Новог завета (Kanongeschichte) б) Традирање текста 27 новозаветних списа (Textgeschichte) в) Настанак сваког списа појединачно, његов литерарни и теолошки профил. Пр ве две тач ке (А и Б) чи не оп шти увод у Но ви за вет, док тре ћа (В) чи ни по се бан увод у Но ви за вет. Овакав приступ уводним темама заступају приручници од раних вре ме на до да нас: J. Холц ман (1885), ко ји је и уста но вио поделу уводне новозаветне науке на општи и посебни увод, В. Г. Ки мел (W. G. Kümmel, 1963c), Е. Ло зе (E. Loh se, 1972c), А. Вил кен ха у сер и Ј. Шмид (A. Wi ken ha u ser J. Schmid, 1973) и др. Новији приручници се углавном ограничавају на теме ве за не за тач ку В, као нпр. Х. М. Шен ке и К. М. Фи шер (H. M. Schen ke K. M. Fischer, ), У. Шне ле (U. Schnel le, 1994c), И. Бро ер (I. Bro er, ) и др. Овај при ступ ко ји се огра ни ча ва на ка нон обра зла же се ти ме што је Но ви за вет у европ ској кул ту ри део хри шћан ске Би бли је и што се у бо гослужбеном и проповедничком животу Цркава користе само канонски списи. 2) Други приступ се не ограничава на канон, већ проучава све ране хришћанске списе канонске и неканонске у циљу расветљавања историје ране Цркве. Примери оваквог приступа су дела која нуде Ф. Филхауер (Ph. Vielhauer, Geschichte der urchristlichen Literatur, 1975) и Г. Штрекер (G. Strecker, Literaturgeschichte des Neuen Testaments, 1992). У новије време овај приступ је поново актуализовао Г. Тајсен (G. Theissen, Die Ent ste hung des Ne uen Te sta ments als literatur-geschichtliches Problem, 2007). Општа тенденција у савременој новозаветној науци је да приручници из увода у Нови завет не буду уско специјализо
23 Увод у Нови Завет вани и ограничени само на изношење историјских информација о настанку новозаветних списа, већ да се понуди синтеза тема (уводне теме, теологија, ерминевтика) које омогућавају читање Новог завета са разумевањем и његово тумачење у савременим црквеним околностима. Модел таквог приручника ну де П. По кор ни и У. Хе кел (P. Po korný U. Hec kel, Einleitung in das Neue Testament, 2007) Модел приложеног приручника У приложеном приручнику нема класичне и данас углавном превазиђене поделе на општи и посебни увод у Нови завет. Ње гов циљ је да у са же тој фор ми и на ра зу мљив на чин ин формише о настанку, литерарним карактеристикама, садржају и теолошком значају Новог завета као збирке светих ранохришћанских текстова. У излагањима нема упуштања у проблеме који се обрађују у круговима специјализованих истраживача, већ се представљају углавном оне поставке које уживају највећи могући консензус. Приручник надаље представља покушај теолошког осмишљавања уводних наука. У основи се уводне теме третирају као припрема, оспособљавање за конкретан рад на текстовима. Упућивање на важнија патристичка тумачења и избор из савремене литературе има за циљ како да обавести читаоца, тако и да га подстакне на дубље бављење текстовима Новог завета. Приручник је осмишљен као први део ширег рада на пољу новозаветне науке и представља пролегомену за ерминевтику, егзегезу и свет Новог завета. 23
24 Предраг Драгутиновић 2. Општа помагала за проучавање Новог завета 24 Развојем научног проучавања Новог завета дошло је до настанка великог броја помагала, симболички речено занатског алата који је неопходан при сваком озбиљном истраживању новозаветних текстова. Српско говорно подручје, нажалост, углавном не располаже овим помагалима, тако да је испомагање страним језицима неминовно Извори Да би се савесно и научно приступило новозаветним текстовима потребно је најпре радити на стандардизованом грчком тек сту Но вог за ве та ко ји се на ла зи у из да њу: E. Ne stle K. Aland, Novum Testamentum Graece, Stuttgart, Грч ки новозаветни текстови Nestle Aland доживели су 27 издања и садрже критички апарат (тзв. Appendix) ко ји се на ла зи на дну сваке странице и који омогућава поређење варијанти текста из других сачуваних рукописа са главним текстом који је плод одабира издавача. Сваки тумач може да, уз образложење, прихвати текстуалне варијанте из критичког апарата и њих унесе у текст који тумачи. За рад се препоручује 27. издање, мада оно у односу на 26. садржи само незнатне измене. Једну врсту упутства за употребу садржи у уводу свако Ne stle Aland издање. Једно такође важно помагало је K. Aland, Synop sis quat tor evan ge li o rum, Stut tgart, Синопса је неопходно помагало приликом проучавања еванђелских текстова. Помоћу ње се установљавају сличности, одступања и подударања у еванђељима, а то је у потпуности могуће само увидом у грчки изворник. За стицање првих утисака и упознавање са тематиком корисна је српска синопса Упоредни преглед синопсис еванђељā, прир. Р. Ку бат, Бе о град Но ви Сад, Помагала за превођење и рад са изворима Ма да је оспо со бље ност за са мо стал но пре во ђе ње по жељ на, а на из ве сном ступ њу из у ча ва ња Но вог за ве та и нео п ход на, ва жно је има ти увид у по сто је ће пре во де. На срп ском је зи ку по сто ји низ пре во да Но вог за ве та, од ко јих су нај ко рект ни
25 Увод у Нови Завет ји пре во ди Еми ли ја на Чар ни ћа у из да њу Би блиј ског дру штва Ги де о ни та и пре вод Ко ми си је Све тог ар хи је реј ског си но да Срп ске пра во слав не Цр кве. Од ко ри сти мо гу би ти и је зичка ре ше ња пре во да на хр ват ски је зик (нпр. Bo na ven tu ra Duda i Jer ko Fu ćak, Za greb, 1989). Ком па ра тив ним по сма тра њем по сто је ћих пре во да и кри тич ким про у ча ва њем грч ког текста до ла зи се до са мо стал ног пре во да, ко ји се и ко ри сти као пред ло жак за ту ма че ње (са стал ним освр том на грч ки из ворник). Да кле, рад са по сто је ћим пре во ди ма је сред ство ко је во ди ка соп стве ном, са мо стал ном пре во ду. Ве ли ку по моћ пред ста вља ју кон кор дан це, ко је са др же попис свих но во за вет них ме ста у ко ји ма се по ја вљу је од ре ђе на реч. Та ко се до ла зи до ком па ра тив ног са гле да ва ња мо гућ ности зна че ња јед не исте ре чи у раз ли чи тим кон тек сти ма. И у овом слу ча ју нео п хо дан је рад са грч ким кон кор дан ца ма. Нај при јем чи ви је кон кор дан це за рад су A. Schmol ler, Handkon kor danz zum gri ec hischen Ne uen Te sta ment, Stut tgart, 1989 и Con cor dan ce to the No vum Te sta men tum Gra e ce, Ber lin, (ком пју тер ска кон кор дан ца). Да би се овла да ло грч ким је зи ком ко ји омо гу ћа ва непо сре дан кон такт са но во за вет ним тек сто ви ма нео п ходно је ко ри шће ње је зич ких по ма га ла, у пр вом ре ду реч ни ка и гра ма ти ка. Реч ни ци ко ји су у са вре ме ним ис тра жи вањи ма стан дард су вр ло оп ши ран W. Ba u er, Gri ec hisch deutsches Wör ter buch zu den Schrif ten des Ne uen Te sta ments und der frühchri stlic hen Li te ra tur, изд. K. Aland B. Aland, Berlin, и не што оскуд ни ји F. Reh kopf, Gri ec hisch-de utsches Wör ter buch zum Ne uen Te sta ment, Göttingen, На овом ме сту тре ба по ме ну ти и из у зет но на уч ну и оп шир ну гра мати ку но во за вет ног грч ког, ко ја об ра ђу је но во за вет ни грч ки у свим ње го вим аспек ти ма: F. Blass A. De brun ner F. Rehkopf, Gram ma tik des ne u te sta men tlic hen Gri ec hisch, Göttingen, У овом кон тек сту тре ба по ме ну ти ка пи тал ну еди ци ју ко ја об у хва та мо но гра фи је ко је се ис црп но ба ве фи ло ло шкоте о ло шком ана ли зом по је ди нач них грч ких пој мо ва у Но вом за ве ту: The o lo gisches Wör ter buch zum Ne uen Te sta ment у 10 то мо ва, изд. G. Kit tel G. Fri e drich, Stut tgart, (студиј ско из да ње 1990). 25
26 Предраг Драгутиновић Избор из помоћне литературе За ту ма че ње но во за вет них тек сто ва ко је же ли да бу де ослобо ђе но про из вољ но сти и не на уч но сти по треб но је по зна вање основ них по да та ка о окол но сти ма под ко ји ма су на ста ли по је ди ни но во за вет ни спи си. При руч ни ци овог ти па (ко ји из ла жу увод не те ме) срп ског го вор ног под руч ја углав ном су за ста ре ли и не ну де до вољ но ма те ри ја ла ко ји омо гу ћа ва је дан при сто јан увид у увод не те ме. Од ве ли ког бро ја при руч ни ка овог ти па, ко ји су углав ном на ста ли на хри шћан ском За па ду, из два ја мо не ко ли ко са вре ме них, вр ло ин фор ма тив них, ко ји из ла жу нај но ви је ста ње на по љу на уч ног про у ча ва ња Но вог за ве та: U. Schnel le, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment, Göttingen ; Grun din for ma ti o nen Ne u es Te sta ment, изд. K. W. Ni e buhr, Göttingen, 2000; I. Bro er, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment. Band I: Die ne ue Ec hter Bi bel: Ergänzungsband 2/I zum Ne uen Te sta ment, Würzburg, 1998; исти, Ein le i tung in das Ne ue Te stament. Band II: Die ne ue Ec hter Bi bel: Ergänzungsband 2/II zum Ne uen Te sta ment, Würzburg, 2001; P. Po korný U. Hec kel, Einle i tung in das Ne ue Te sta ment. Se i ne Li te ra tur und The o lo gie im Über blick, Tübin gen, 2007; M. Eb ner S. Schri e ber, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment, Stut tgart, Кра так и пре гле дан увод у ег зе гет ске ме то де ну ди U. Schnel le, Einführung in die ne u te stamen tlic he Exe ge se, Göttingen (срп ски пре вод 6. из да ња: У. Шне ле, Увод у но во за вет ну ег зе ге зу, Бе о град, 2007). Све о бухва тан и ин фор ма ти ван увод у Но ви за вет на ен гле ском је зику ну де D. C. Dul ling N. Per rin, New Te sta ment. Proc la ma tion and Pa re ne sis, Myth and Hi story, Har co urt Bra ce, и D. A. Car son Do u glas J. Moo, An In tro duc tion to the New Te sta ment, Mic hi gan, Кра так и пре гле дан увод у Но ви за вет пру жа K. Ke e fer, The New Te sta ment as Li te ra tu re. A Very Short In roduc tion, Ox ford, На српском говорном подручју треба поменути следеће приручнике који се баве уводним темама: Димитрије Стефановић, Увод у Свето писмо Новог Завета (оп ћи део), Карловци, 1913; Војислав Јанић, Увод у Но ви за вет, Београд, 1924; Емилијан Чарнић, Увод у Свето писмо Новога завета (посебни део), Бе о град, 1970; исти, Увод у Свето писмо Новога завета (општи део), Крагујевац, ; Николај Мрђа, Оп шти и посебни увод Светог писма Новога завета (скраћено и прерађе-
27 Увод у Нови Завет но за ученике богословије по општем и посебном уводу од др Димитрија Стефановића), Србиње, 1997; Методије Муждека, Увод у свето писмо Новог завета. Посебни део, Манастир Благовештење, На српски језик је са грчког преведен Ј. Каравидопулос, Увод у Но ви за вет, Београд Шибеник, Од православних увода грчког говорног подручја треба поменути Σ. Αγουρίδου, Εισαγωγή εις την Καινήν Διαθήκην, Αθήναι, 1971, 1990, као и Ι. Παναγόπουλου, Εισαγωγή στην Καινή Διαθήκη, Αθήνα, 1994 (са бо га тим па три стич ким ма те ри ја лом!). Уводне те ме об ра ђу ју и Џ. Дрејн, Уво ђе ње у Но ви за вет, Бе о град, 2004; W. J. Har ring ton, Uvod u Novi Zavjet Spomen ispunjenja, Za greb, 1983; R. E. Brown, Uvod u No vi Za vjet, Za greb, Доста увод ног ма те ри ја ла са др же књи ге ко је су иза шле у еди ци ји Novozavetni komentari (енглески изворник: Tyndale New Testament Commentary), а ко је је из да ла Do bra vest из Но вог Са да. У овој еди ци ји иза шли су ко мен та ри на све књи ге Но вог за вета, а у уводним текстовима коментара на поједине књиге налази се обиље материјала везаног за посебни увод у Нови завет. Студије о свету Новог завета, тј. о историјским, религијским, културним, философским, социјалним и духовним околностима у којима настају новозаветни текстови, представљају вредан допринос научном проучавању Новог завета. Познавање ових околности омогућава сагледавање контекста у ком настају новозаветни списи. Основ за ову тематику и да ље je E. Lohse, Umwelt des Neuen Testaments, Göttingen, Ова књи га до ступ на је и у пре во ду на срп ски: Е. Ло зе, Свет Новог завета. Верске и политичке прилике у Христово време, Београд Један потпунији и детаљнији приказ света Новог завета нуди двотомна студија H. J. Klauck, Die religiöse Um welt des Uhrc hri sten tums I иnd II, Stuttgart Berlin Köln, (енглески превод: The Religious Context of Early Christianity. A Guide to Graeco-Roman Religions, Edinburgh 2000). На овом месту треба споменути једну оригиналну студију, која у наративној форми описује свет еванђељā: G. Theissen, Der Schat ten des Galiläers, München, Та ко ђе су ко ри сне сту ди је D. E. Aune, The New Te sta ment and its Li te rary Envirоnment, Philadelphia, и L. T. Johnson, Among the Gentiles. Graeco-Roman Religion and Christianity, New He a ven London, Од ли те ра ту ре из ове обла сти ко ја је до ступ на 27
28 Предраг Драгутиновић 28 на срп ском је зи ку зна чај не су још сле де ће књи ге: Ј. Зи зју лас, Је ли ни зам и хри шћан ство, Бе о град 2008; Окс форд ска истори ја би блиј ског све та, прир. Мајкл Д. Ку ган, Бе о град, У са вре ме ној но во за вет ној на у ци по себ на па жња се по кла ња писа ним из во ри ма из пе ри о да на стан ка но во за вет них спи са. Па ралел не на во де из хе ле ни стич ко-па ган ске и ју деј ске ли те ра ту ре обја вљи вао је још од год. Ја коб Вет штајн (Jakob Wettstein). Та да је иза шао ње гов пр ви том Novum Testamentum Graecae. У но ви је вре ме од ви ја се про цес пре ра ђи ва ња овог ве ли ког де ла ко је предво ди У. Шне ле (U. Schnel le) у са рад њи са М. Ла ба ном (M. La bahn) и М. Лан гом (M. Lang), Neuer Wettstein, Texte zum Neuen Testament aus Griechentum und Hellenismus, изд. U. Schnel le и др, Berlin и др, Де ло је у ме ђу вре ме ну по ра сло за тре ћи ну у по ре ђе њу са прво бит ним. То ком два де се тих го ди на про шлог ве ка Па ул Би лербек (Paul Billerbeck) је за хва љу ју ћи по мо ћи ре но ми ра ног ју да и сте Хер ма на Штар ка (Her mann Starck) об ја вио свој ко мен тар на еванђе ља (Kommentar zum Neuen Testament aus Talmud und Midrasch, München, I 1965 [1926], III IV 1961 [ ]). У нај но ви је вре ме ра ди се на ве ли ком про јек ту Corpus Judaeo-hellenisticum Novi Testamenti (CJHNT) ко јим се об у хва та ју сви ју деј ски из во ри из хе лени стич ког до ба, осим ра бин ских тек сто ва и тек сту ал них на ла за из ју деј ске пу сти ње ко ји се об ра ђу ју на дру гом ме сту. Екс пли цитну па жњу епи граф ским све до чан стви ма по кла ња еди ци ја Papyrologischer Kommentar zum Neuen Testament (PKNT) ко ја до во ди па пи ру се, остра ке и та бли це у ве зу са тек сто ви ма Но вог за ве та. На Западу је, такође, настао известан број систематских теологија Новог завета. Ове значајне студије су врло захтевне и често несхватљиве без познавања одређених научно-духовних околности из којих израстају. Свака од ових теологија Новог завета покушава да уведе у мисаони, богословски свет новозаветних списа на један посебан начин. Најзначајније су следеће: R. Bultmann, Theologie des Neuen Testaments, Tübingen, ; L. Gop pelt, Theologie des Neuen Testaments, Tübingen, ; E. Loh se, Grundriss der neutestamentlichen Theologie, Stut tgart Ber lin Köln Ma inz, ; H. Conzelmann, Grundriss der Theologie des Neuen Testaments, изд. A. Lin de mann, ; G. Strec ker, Theologie des Neuen Testaments, Ber lin, 1996; J. D. G. Dunn, New Testament Theology. An Intoduction, Nashville, 2009; U. Schnel le, Theologie des Neuen Testaments, Göttingen 2007; Ph. F. Esler, New Testament Theology, Minneapolis, 2005; F. Hahn, Theologie des Neuen Testaments I II, Tübin gen, 2002; I.
29 Увод у Нови Завет H. Marshall, New Testament Theology, Dow ners Gro ve, 2004; F. J. Matera, New Testament Theology, Lousville, 2007; F. Thielman, Theology of the New Testament, Grand Ra pids, 2005; F. Vo u ga, Une théologie du Nouveau Testament, Genf, 2001; U. Wilc kens, Theologie des Neuen Testaments , Neukirchen Vluyn, Aлтернативу новозаветној теологији као научној дисциплини у виду општег религиолошког приступа нуди H. Räisänen, Neustestamentliche Theologie? Eine religionswissenschaftliche Alternative, Stuttgrat, Од ве ли ког зна ча ја за ту ма че ње Но вог за ве та су ег зе гетски тек сто ви све тих ота ца. Па три стич ка ту ма че ња су у но воза вет ној на у ци на За па ду ду го вре ме на би ла за по ста вље на, али се да нас са вре ме ни ис тра жи ва чи све ви ше сла жу да је та кво ста ње до ве ло до озбиљ ног де фи ци та у те о ло шко-еге зе гет ској за пад ној ми сли. Пра во слав ни ту ма чи су у сва ком слу ча ју дужни да озбиљ но узи ма ју у об зир сво је па три стич ко-ег зе гетско на сле ђе, да га па жљи во про у ча ва ју и кре а тив но-кри тич ки ре ци пи ра ју. Ре ле вант на из да ња тек сто ва грч ких ота ца, ко ја сва ка ко са др же и њи хо ве ег зе гет ске ра до ве, су нај пре ΒΕΠΕΣ (Βιβλιοθήκη Ελλήνων Πατέρων και Εκκλησιαστικών Συγγραφέων), ΕΠΕ (Έλληνες Πατέρες της Εκκλησίας), ΕΚΔ (Ερμηνεία Καινής Διαθήκης. Σειρά ερμηνευτικών). По жељ ни па три стич ки тек стови мо гу се кон сул то ва ти и у слав ним из да њи ма MPG (Migne, Pa tro lo gia Gra e ca) и MPL (Mig ne, Pa tro lo gia La ti na), као и SC (So ur ces Chréti en nes, Pa ris, 1941cc). Отач ка ту ма че ња у ви ду ан то ло ги ја тј. тзв. ка те на (грч. σειρές) при сту пач на су у J. A. Cra mer, Ca te nae Gra e co rum Pa trum in No vum Te sta mentum I VI II, Oxo nii, 1844; Hil des he im, Па три стич ка ту маче ња по сла ни ца апо сто ла Па вла при ре дио је K. Sta ab, Pauluskom men ta re aus der gri ec hischen Kir che, Münster За упо зна ва ње са ер ми нев ти ком и ег зе ге зом у древ ној Цр кви ко ри сно је и де ло A. Hahn G. L. Hahn, Bi bli ot hek der Symbo le und Gla u ben sre geln der Al ten Kir che, Hil des he im, 1962 (= 1897). Од са вре ме них за пад них про је ка та ве за них за па три стич ку ег зе ге зу тре ба на ро чи то из дво ји ти еди ци ју No vum Te sta mentum Pa tri sti cum (NTP), ко ја се ба ви ре цеп ци јом Но вог за ве та у па три сти ци до VI II ве ка. Пр ви том ове но ве еди ци је изашао је го ди не, и то је па три стич ки ко мен тар на Посланицу Галатима у ре дак ци ји М. Мај се ра (M. Me i ser), ко ји је 29
30 Предраг Драгутиновић до бит ник пап ске на гра де за го ди ну. У при ло же ном прируч ни ку срп ски чи та лац ће има ти при ли ку да се оба ве сти о зна чај ни јим па три стич ким ту ма че њи ма, ко ја ће би ти на ве дена пре при ка за увод них те ма сва ке по је ди нач не но во за ветне књи ге. Мо дер на ли те ра ту ра, ко ја је го то во не пре глед на, мо же се пра ти ти у го ди шња ци ма New Te sta ment Ab stracts (NTA, Bo sto ne) и Bul le tin de Bi bli o garp hie Bi bli que (La u sanne). У при ло же ном при руч ни ку пре сва ке по је ди нач не књи ге биће на ве ден од го ва ра ју ћи ко мен тар из еди ци је но во за вет них ко мен та ра EKK (Evan ge lisch-kat ho lischer Kom men tar zum Neuen Te sta ment, 1975cc, Ne u kir chen Vluyn Düsel dorf, Ne u kirchen Ver lag Ben zi ger). Ова еку мен ска еди ци ја плод за једнич ког ег зе гет ског по ду хва та еми нент них про те стант ских и ка то лич ких но во за вет ни ка ну ди це ло ви те ко мен та ре ново за вет них тек сто ва уз по моћ исто риј ско-кри тич ке ме то де, исто ри је учин ка и оста лих ак ту ел них при сту па Би бли ји. Од ен гле ских еди ци ја би ће на ве де на ви со ко на уч на, са тра дици јом од 50 го ди на, не ка да An chor Bi ble, а са да об но вље на и осве же на The An chor Yale Bi ble Com men ta ri es. Ис пред по једи них но во за вет них књи га не до ста је од го ва ра ју ћи EKK, што зна чи да је од го ва ра ју ћи том још увек у при пре ми. Наведена помагала имају за циљ да oспособе теологе и све заинтерсоване за тумачење новозаветних текстова. Рад на текстовима Новог завета почиње и завршава се радом на изналажењу њиховог првобитног смисла, до којег тумач долази научним истраживањем. Наведена помагала су средства ко ја су нео п ход на за овај рад, али она ни ка ко не тре ба да тумачу одређују смисао текста за којим трага. Православни тумач тре ба да има у ви ду да су лич ни по ку ша ји ту ма че ња, ка ко некадашњих тако и савремених теолога, вредни ако су засновани на основним убеђењима унутар сагласности црквене свести, при чему је пожељно да буду изражени на потпуно оригиналан и личан начин. 30
ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ
Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма
ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА
Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)
О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један
Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности
СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА
Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан
ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА
14 Број март 2012.
14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет
ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ
СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ
UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло
ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА
Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА
СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА
Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)
НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао
НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r
КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ
Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА
III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ
3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је
ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ
24 Број децембар 2012.
24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра
ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни
ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ
Пи смо пр во [Меланији] *
Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]
ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА
За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)
КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )
Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан
ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3
16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла
Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса
DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни
ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)
Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији
DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић
С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да
НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................
NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА
NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.
СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ
Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју
Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле
УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник
Дин ко Да ви дов, дописни члан
Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти
КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *
УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА
ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,
ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,
Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи
192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића
Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет
1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак
Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре
www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам
Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни
Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни
Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице
DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,
ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ
Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја
УДК: 27-243.32/.45-277 26-32-277.2 Те о ло шки по гле ди / The o lo gi cal Vi ews Го ди на / Vo lu me XLVI II Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 7 28. Месијанизам у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи
АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА
Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09
Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском
УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу
БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q
На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног
ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА
За што во лим Е=mc 2?
За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је
Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији
744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у
ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И
КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ
ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења
НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких
Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара
770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких
Предраг Драгутиновић Основе новозаветне науке I: Увод у Нови завет
Предраг Драгутиновић Основе новозаветне науке I: Увод у Нови завет Београд 2010 Предговор Новозаветна наука се бави проучавањем новозаветних текстова. Нови завет представља збирку ранохришћанских списа
116 Број јул 2010.
116 Број 45 3. јул 2010. На де кла ра ци ји до дат ка ис хра ни ко ји са др жи је дан или смешу биљ них екс тра ка та, мо ра ју би ти на ве де ни по да ци о биљ ном ма те ри ја лу и ти пу екс трак та (су
Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*
Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T
ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима
Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ
Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама
DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним
Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића*
Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Милош Живковић** Византолошки институт САНУ UDC 75.051.046.3(497.16 Praskvica)»16/17»
Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ
Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY
Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса
DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав
КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ
С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци
Бактеријске инфекције код болесника с цирозом јетре и асцитесом
Srp Arh Celok Lek. 214 Sep-Oct;142(9-1):551-556 DOI: 1.2298/SARH141551M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616-22.7 ; 616.36-4-6 ; 616.381-3.217-6 551 Бактеријске инфекције код болесника с цирозом
ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же
Упо тре ба пој ма λόγος
УДК: 271.2-247.8-277 27-31-144.894.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp. 661 678. Упо тре ба пој ма λόγος у Про ло гу Јо ва но вог еван ђе ља Марина
ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs
Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним хепатитисом Б
6 Srp Arh Celok Lek. 2015 Jan-Feb;143(1-2):6-11 DOI: 10.2298/SARH1502006P ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.895.4:616.36-002 Симптоми депресије и когнитивне дисфункције код болесника с хроничним
ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])
UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД
Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај?
204 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):204-212 DOI: 10.2298/SARH1404204L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.89-008.441-085 Како лечимо генерализовани анксиозни поремећај? Милан Латас 1,2,
ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести
DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде
ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА
Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА
Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом
648 Srp Arh Celok Lek. 2012 Sep-Oct;140(9-10):648-652 DOI: 10.2298/SARH1210648K ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616-099-085 ; 616.61-78 Рана примена континуиране дијализе код акутног тровања глифосат-сурфактантом
Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст
DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони
АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА
UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија
ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs
Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће
54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне
СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ
Дарко Ј. Крстић Дар ко Ј. Кр стић 1 Цен тар за Цр кве не сту ди је Ниш Оригинални научни рад УДК 821.163.41-94.09 Сава, свети Примљено 13. 12. 2011. СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ
При род но со зер ца ње по Св. Мак си му Ис по вед ни ку
УДК: 27-1 Максим Исповедник, свети УДК: 27-1 Исак Сирин, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 1/2016, стр. / pp. 149 164. При род но со зер ца ње по Св. Мак си
М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r
UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m
Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И
Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро
Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов утицај на исход лечења пегилованим интерфероном алфа-2а и рибавирином
320 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):320-324 DOI: 10.2298/SARH1306320F ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.36-002-085 Учесталост екстрахепатичних манифестација хроничног хепатитиса Ц и њихов
Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким условима
170 Srp Arh Celok Lek. 2014 Mar-Apr;142(3-4):170-177 DOI: 10.2298/SARH1404170T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.12-008.315-085.816/.817 Успех реанимације особа с акутним застојем срца у болничким
Ра но хри шћан ска ту ма че ња 1. Сам. 28: Ју стин Му че ник, Тер ту ли јан и Ори ген ес ха то ло шке пер спек ти ве
УДК: 27-187"01/02" 27-243.32-275.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 3/2015, стр. / pp. 523 548. Ра но хри шћан ска ту ма че ња 1. Сам. 28: Ју стин Му че ник, Тер
Про бле ми. Ори ге но ве хри сто ло ги је. Александар Ђаковац* Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд
УДК: 27-31 Ориген 27-1 Ориген Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 237 256. Про бле ми Ори ге но ве хри сто ло ги је Александар Ђаковац* Универзитет
СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m
UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А
CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н
Н Е ВЕ Н А СА ВИ Ћ CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н 282 СА Ж Е ТА К : Пр ед с т а в љ е н и р а д ис т р а ж у је ис т о ри ј ск и р а з в ој и оства ре ња уоб ли че
Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli
634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia
Де се та не до у ми ца
УДК: 27-31-1 Максим Исповедник, Свети 115:27-1"06" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 257 290. Де се та не до у ми ца Св. Мак си ма Ис по вед ни
Ге о граф ски ло ка ли тет и ет нич ка
УДК: 271.222-74-773 271.222-879 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 337 358. Ге о граф ски ло ка ли тет и ет нич ка при пад ност као фак то ри ка
СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT
СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT ISSN 0354-5989 UDK 32 Година XVIII vol. 32 Број 2/2011 СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО SERBIAN POLITICAL THOUGHT Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара
Јован Пејчић УДК
1 Јован Пејчић УДК 821.163.41.09 Универзитет у Нишу DOI 10.7251/fil1511121p Филозофски факултет У ра ду се ис тра жу ју ми то ло ги ја и се ман ти ка зе мље у по е зи ји и про зи Вељ ка Петро ви ћа. Зе
Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу
DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић
И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ
Пре глед ни чла нак 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-13682 Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c
SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце)
Младен В. Шобот УДК: 2-137:523.9(091) Храм Св. Василија Острошког, Шабац Стручни рад mladensobot1983@gmail.com Примљен: 10.12.2015. SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце) Резиме: Сун це у ре ли гиј ском схва