И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ

Transcript

1 Пре глед ни чла нак :342.2 doi: /zrpfns Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c o m П РА ВА Ц РАЗ ВО ЈА А РИ СТО Т Е ЛО ВЕ И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ Са же так: Ари сто тел це ло куп ну ствар ност об ја шњава путем два најап с т ра к т н и ја п р и н ц и п а, ф ор м е и м а т е р и је. Ма т е р и ја ко ја је у с т а њу к ре - та ња, узи ма кон кре та ну фор му и по ста је пред мет, од но сно иде ја са свр хом у се би. Раз вој свих иде ја у све ту је пер ма нен тан, те од по чет ка исто ри је ма те ри ја све ви ше па да а фор ма све ви ше ра сте чи ме чи тав свет по ста је савршенији. Држава је идеја за коју становништво и територија предста - вља ју ма те ри ју а власт фор му, са свр хом оства ре ња до брог жи во та гра ђана. До бри об ли ци вла сти су они ко ји су усме ре ни ка оства ре њу оп штег ин тер ес а, а т о с у п о А р и с т о т е л у: к р а љ е в с т в о, а р и с т о к р а т и ја и р е п у б л и к а. Ло ш и о б л и ц и в л а с т и с у он и који с у ус мерен и ка ос т в арењу л ич ног и нт ере са гра ђа на ко ји вла да ју а на ште т у ос тат ка с та нов ни штва, а то с у: т и ра ни да, ол ига р х и ја, и демок рат ија. Идеа лн а држ ав а може н ас т ат и само т амо где п о с т о је м ат ер ија л н и ус л о в и з а ње н н а с т а н а к, од но с но где п о с т о ји и де а л н а т е р и т о р и ја и с т а н о в н и ш т в о, ко ји уз и м а ј у и де а л н у ф ор м у в л а с т и. Вр с т е и де а л н и х д р ж а в а с у: p a m b a si le i a, p o li te i a a r i ste и п о л и т и ја. Ар и с т о т е л н а - в о д и да је п о л и т и ја п о с т о ја л а у Ат и н и з а в ре м е Со л о н о в е в л а да в и не. У ње - г о в и м д е л и м а н е м а п о д а т ак а о п ос т ојању p a mb as ilei e и p oli t ei a a r i s t e. С о б з ир о м н а р еал а н к ар а кт е р А р ис т от ел ов е ф ил ос о ф ије, и с о бз ир о м н а ње го во оп ште уче ње о раз во ју свих иде ја у све ту, ау тор за кљу чу је да је Ар и с т о т е л кон с т р у и са о т и п о в е д р ж а в а ка о ш т о с у p a m b a si le i a и p o li te i a ari ste из раз ло га што ће усло ви за њи хо во оства ре ње на ста ти тек у бу дућно сти. Ка ко свет бу де по ста јао све уре ђе ни ји, пр во ће се ство ри ти усло ви за на ста нак po li te ia ari ste a на кра ју исто ри је и pam ba si le ie. Кључ не ре чи: Ар и с т о т е л, и де а л н а д р ж а в а, ра з в ој. 223

2 Ми лош Р. Га лић, Правац развоја Аристотелове идеалне државе (стр ) У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Евр оп ско кон ти нен тал но пра во је си стем ум них ап страк ци ја ко је предс та в ља ју мо дел за ре г у ла ц и ју ж и во т н и х си т у а ц и ја ко је ће се по п ре тпос та вц и за ко но дав ца де си ти у бу дућ но сти. Схва та ње прав ног си сте ма као ор га ни зо - ва не у м но с т и 1 има сво је ко ре не у рим ском пра ву и грч кој ан тич кој фи ло софи ји ч и ји је нај б ри љ а н т н и ји п р ед с т а в н и к Ари с т о т е л. Не м и нов но с е на ме ће пи та ње, ко ја је вред ност ана ли зе ми са о них кон струк ци ја и мо гућ но сти њихо вог о с т в а ре њ а, з а п ра в н и ке кон т и нен т а л не п р о ве н и јен ц и је? Св а к а све сна ре флек си ја о крај њим еле мен ти ма сми са о ног људ ског де ло ва ња пр вен стве - но је ве за на уз ка те го ри је циљ и сред ство 2. М ис аон и м конс т ру кц ијама је има нент но ег закт но пред ви ђа ње пра ви ла, ко ја про из ла зе из са ме кон струкц и је, од но сно п ро и з ла зе и з са ме ло г и ке си с т е ма, т е је с т о г а п ра в на си г у р нос т в р хов на в р ед но с т ко ја с е на л а зи у т е ме љу кон т и нен т а л ног п р а в а 3, а зна чај а на л и зе т а к вог си с т е ма хе у ри с т и ч к и. По сле д и ца ова к вог си с т е ма ре г у ла ц и је огле да се у фе но ме н у п ра в не д рж аве који своје з аче тке и ма у Арис т от еловом сх в а т а њу да з а ко н и 4 мо ра ју да в ладају д рж авом 5. Већ по зна та по де ла правне по ја в но с т и н а с ф е ру би т к а и с ф е ру т р е ба њ а од р е ђу је в р ед но с т а н а л и з е св а ког и де а л ног ф е но ме н а, к а о р а зм ат р ањ а о мог ућнос т и р еал из ац ије т ог фе номена у с т в ар но с т и. Та ко ђе, св а к и и де а л н и фе но мен п р едс т ав љ а мерило з а р е а л но с т с т о г а г р а ђ е њ е а п с т р а к т ног и де а л ног т ип а не дол ази у о бзи р као циљ, већ као сред ство 6. Пред мет овог ра да је иде ал на др жа ва ко ју Аристо тел при ка зу је у VII и VI II гла ви сво га де ла По ли т и ка, и одређивање правца ње ног раз во ја. Ари сто тел де таљ но из но си по дат ке о то ме ка ко би иде ална др жа ва тре ба ло да из гле да, и чак да је је дан исто риј ски при мер кон крет ног о бл ик а т а к в е д рж ав е 7. Међут и м у А р ис т от ел ов и м д ел им а с кор о д а н ем а н и к а к ви х подат ак а о п р авц у р а зв оја и деа лне д рж ав е, а л и т ај п р ав а ц пос т аје ј а с а н у к о л и к о с е а н а л и з и р а њ е г о в о о п ш т е у ч е њ е о и д е ј а м а. Од р е ђ и в а њ а п р а в ц а р а з в о ја А ри с т о т е лов е и деа лне д р ж а в е и з њ е г о в ог оп ш т е г у че њ а о 1 Slobod a n Pe ro v ić, Pr i rod no pra vo i dr u š t ve ni im pe ra t i vi, Pra v ni ž i vot, tom I, (u r. Slobod a n Pe ro vić) Be o grad 9/2016, 9. 2 Max We ber (Ве бер), Metodologija društve nih na u ka, Za greb 1986, 24. (са не мач ког превео А. Ма ру шић). 3 Ни клас Лу ман го во ри о ау то по е зи су од но сно са мо про и зво ђе њу евр оп ског кон ти - н е н т а л н о г п р а в а. О н о б ј а ш њ а в а п р а вн у н о рм у к а о о ч е к и в а њ е од с т р а н е а д р е с а т а. В и д. G o r d a n a Vu k a d i n o v ić, R a d i voj St e p a n ov, Te o r i ja p r a v a I, Pe tro va ra din 2001, Од но сно уна пред про пи са на ап стракт на прав на пра ви ла. 5 Гор да на Ву ка ди но вић, Или ја Јо ва нов, Прав на др жа ва и вла да ви на пра ва од за - ч е т к а д о с а в р е м е н и х и з а з о в а, З б о рн и к р ад ов а Пр а в н о г ф а к у л т е т а у Но в о м С а д у, ( ур. Сло бо дан Ор ло вић) Но ви Сад 3/ 2016, M. We ber (Ве бер), То је би ла по Ари сто те ло вом схва та њу Ати на за вре ме Со ло но вог ар хо на та. Со лон ( п. н. е.).

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 и де ја м а п р ед с т а в љ а п р ед ме т р а д а, ко ји је т а к в ог к а р а кт ер а д а ус ло в љ ав а при ме ну спе ци фич них, оп штих и по себ них ме то да на уч не спо зна је по доб - них за ана ли зу са мог пред ме та. Ме тод је на чин да се до ђе до спо зна је 8. А на л и т и ч ко си нт ет и чк и и дед у кт и вн и ме т од п р ед с т а в љ а ју оп ш т е ме т о де свих друштвених наука који су иманентни логичком мишљењу и који предс т ав љ ају п р ос т о р з а лог и чко у подобљ ењ е т еорије т е је њи хо в а п ри мен а у ов ом р а д у не з а о би л а зна, је р с а м п р а в а ц р а з в о ја и де а л не д р ж а в е п р о ис т и че из оп штег уче ња о иде ја ма. Ло гич ки ме тод је основ ни по себ ни ме тод овог ра да јер нам омо гу ћа ва да схва ти мо зна че ње по је ди них аспе ка та Ари сто те - ло ве ми сли о др жа ви, и раз вој са ме иде ал не др жа ве кроз исто ри ју. Со ци о ло - шки ме тод је ис та као вред ност из у ча ва ња дру штве них чи ње ни ца да би се ис п ра в но спо зна ло п ра в о и д р ж а в а 9, а по ш т о Ари с т о т е ло в а д р ж а в а п р ед с т а- в љ а ко н ц е п т м о р а л н е з а једн иц е, одн ос н о п ол ит и чко г д р у ш т в а у р еђ е н о г пра ви ли ма ко ји за циљ има оства ре ње до брог жи во та гра ђа на, без овог мето да, је дан аспект пред ме та ра да би остао не раз ја шњен. У скла ду са ме тод и ма ко је ће мо ко ри с т и т и у ов ом р а д у, и з но си ће мо и по је д и на по гл а в љ а у з к ри т и ч к и освр т на од г о ва ра ју ћ и м ме с т и ма. Та ко ће мо на кон у вод н и х ра з мат ра ња из не ти Ари сто те ло во оп ште у че ње о и де ја ма п у тем ко јег он об ја шња ва по ја м д р ж а в е, по т ом ће мо и з не т и њ е г о в а сх в а т а њ а в е з а на з а с а м у д р ж а ву и ње но иде ал но стање, и одредити правац њеног раз во ја у исто ри ји ко ји ди ректно про ис ти че из оп штег схва та ња о раз во ју иде ја. 2. ОП ШТЕ УЧЕ ЊЕ О ИДЕ ЈА МА Ари сто тел је у сво јим де ли ма из ло жио фи ло соф ски кон цепт ко јим об јашња ва по сто ја ње це ло куп ног све та и свих по ја ва у ње му. Он по ла зи од два н ај а п с т р а кт ин ија п р и нц ип а, ф о рм е (о бл ик а) и м а т е р и је, ко је ч и н е с в а к у по је д и нач н у и де ју, од но сно п р ед ме т у р е а л ном св е т у. У по че т к у је по с т о ја - ла са мо а п со л у т на ма т е ри ја која н ије и мала н ик ак вог об л и к а са у н у т ра ш њом т енденц ијом у с еби да у зме ф орм у и т име пос т ане конк р е тна и деја, односно п р ед ме т. М а т е ри ја и ма нен т но по с е д у је т а к в а к в а л и т а т и в на св ој с т в а ко ја је на во де на узи ма ње фор ме са ци љем ис пу ње ња свр хе иде је. Пре ла же ње матери је у об лик вр ши се, да к ле, у не п ре к ид ном п ро це су, који почиње чистом и ли п ри ма р ном ма т е ри јом, а з а в р ша в а с е ч и с т и м о б л и ком 10. Оно што по кре ће ма т е ри ју на к р е т а њ е 11 од но сно з а у зи ма њ е о б л и к а је св р х а и де је ко ја с е и ма 8 Ра до мир Д. Лу кић, Ме то до ло ги ја пра ва, Са бра на де ла, 5. том, Бе о град 1995, Б е р и с л а в Пе р и ћ, Ул о г а д и ја л е кт ике у с п оз н а ј и п р а в а, Ме ђ у н а р о д н и с и м п о з и ј ум о м е т о д о л о г и ји п р а в н и х н а у к а, Бе о град 1973, Ми лош Ђу рић, Ари сто тел, Бе о град 1959, A р и с т о т е л с в о ј у ф и л о с о ф и ј у о и д е ја м а з а п о ч и њ е с а ч е т и р и у з р о к а п о с т о ја њ а с в е т а а то су фор ма, ма те ри ја, по крет ни узрок и свр ха. Ме ђу тим по крет ни узрок и свр ха се сво де 225

4 Ми лош Р. Га лић, Правац развоја Аристотелове идеалне државе (стр ) о с т в а ри т и, а ко ју Ари с т о т е л н а зи в а ен т е ле х и јом (г рч. ε ντ ελ εχε ια), односно остваре њем сми сла сва ке иде је. Свр ха за пра во пред ставља оствареност ма - т е р и је 12 у и д е ји п у т е м ф о рм е. Одно с и з м е ђу м а т е р и је, с в р хе и по к р е т ног у з р о к а је с а мо р е ф ле к си в а н, је р с а мо р е ф ле к си јом св рхе у пок р е тн и у з р ок, ма т е ри ја по ч ињ е св оје к р ет ањ е, односно у зимањ е ф о рме. Ф о рма и мат ерија су сје ди ње не у иде ји и не мо гу се ни ка ко раз дво ји ти. За раз ли ку од Пла то на ко ји је п р а вио с т р о г у р а з л и к у и з ме ђу с а в р ше н и х ме т а фи зи ч к и х и де ја и не - с а в р ше н и х и де ја ко је по с т о је у р е а л ном св е т у 13, Ари с т о т е ло в а фи ло с о фи ја је о ри јен т и с а на ис к љу ч и в о на с т в а р но по с т о је ће и де је у ко ји ма по с т о ји ме - т а фи зи ч к и п ри н ц и п ф ор ме. И де је ег зи с т и р а ју у с т в а рнос т и с амој, у с ам и м с т в ар им а, би ћ и м а и по ја в а м а 14. По сто је две вр сте иде ја, а то су ствар но по с т о је ће и м и са о не 15. Ствар не иде је су оне ко је има ју сво је по сто ја ње у време ну и про сто ру, док су ми са о не оне ко је по сто је са мо у вре ме ну, а њи хов и з в о р је људск и у м. Ра ц и о н а л но р а с у ђи в а њ е д о п и р е д а љ е од и с к у с т в а. До т ог с а зна њ а не мо г у ће је до ћ и п у т ем ис к у с т в а и ме р е њ а 16. Та ко ђе, по крит е ри ју м у с ло же но с т и, и де је мо г у би т и п р о с т е и с ло жене. Пр ос т е су у кол ико се са сто је од са мо јед ног пред ме та на ко ји се од но се, а сло же не уко ли ко се с а с т о је и з в и ше п р ед ме т а, п ри че м у п р о с т е и де је п р ед с т а в љ а ју г р а д и в не је д и н и це з а с ло же н у и де ју 17. К а р а к т е ри с т и к а ма т е ри је је да мо же в р е ме ном да узи ма дру ге фор ме и та ко се ме ња. Ме ђу тим, раз вој ма те ри је има по прир о д и с т в а ри од р е ђен ево л ут и вн и т ок који м с е ра звија. Мат ерија с е в р еменом ра з ви ја п ро г ре си в но, у зи ма ју ћ и све сло же н и ји об л и к. Пре ла же ње ма т е ри је у об лик вр ши се, да кле, у не пре кид ном про це су, ко ји по чи ње чи стом или примар ном ма т е ри јом, а з а в р ша в а ч и с т и м о б л и ком 18. Ка ко се про цес уда ља ва од по чет ка, ма те ри ја све ви ше па да а об лик све ви ше ра сте 19. Ари сто тел ап со - лут ни об лик на зи ва бо жан ством. Свет се тре нут но на лази између две крајно - сти, од но сно из ме ђу ап со лут не ма те ри је ко ја је по сто ја ла на по чет ку, и апсо лут не фор ме, ко ју ће све иде је при ми ти на кра ју исто ри је. Да кле, да на шње на фор му. Јер оно што по крет ни узрок чи ни по крет ним узро ком је сте свр ха ко ја има да се оства ри. Ibid Ari stot. Met b Вид. М. Ђу рић, (1959), Ра до мир Д. Лу кић, Ис т о р и ја п о л и т и ч к и х и п р а в н и х т е о р и ја, Бе о град 1973, Вид. Ari stot. Met a М и л ут и н М ил а нк ов и ћ, О с н ив ач и п р ир о д н и х н а у к а Пи т а г о р а Де м о к р и т о с А р и с т о т е л е с А р х и м е д е с, Бе о град 1947, На при мер, иде ја чо ве ка је про ста иде ја, јер се са сто ји од јед ног пред ме та на ко ји се од но си, док је иде ја по ро ди це сло же на иде ја јер се са сто ји од ви ше по је ди на ца. Иде ја пле - ме на и др жа ве су још сло же ни је иде је, при че му сва ки ни жи сте пен иде ја чи ни ма те ри ју за в и ш и с т е п е н и д е је. Н и же и д е је с е у д р уж уј у, одн ос н о у з им ај у п ос еб а н о бл и к и ф о рм ир ај у ви шу иде ју. 18 М. Ђу рић, (1959), Ibid.

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 ста ње на ко јем се на ла зе све иде је је ста ње не пот пу не фор ме. Ка да сва ка иде ја о с т в а ри св о ју с оп с т в е н у св р х у, по А ри с т о т е ло в ој филос офији, н ас т у п иће к р ај ис т о ри је, од но сно а п с о л у т но с а в р шен с т в о у ф о р м и св е т а 20. Ари с т о т е - ло во оп ш т е у чење о и дејама п редс т ав љ а пола зн у о сно ву з а а на л и зу људ ск и х зајeдница, чи ја је свр ха оства ре ње до брог жи во та. Бу ду ћи да ви ди мо ка ко је сва ки град не ка за јед ни ца, и да је сва ка за јед ни ца ство ре на ра ди не ког до бра, очи глед но је да све (за јед ни це) те же не ком до бру, а нај ви ша пак, и она ко ја је глав на од свих до ба ра, она за јед ни ца ко ја је од свих нај ве ћа и у се би са др жи све оста ле. А то је она на зва на др жа ва и др жав на за јед ни ца O ДР ЖА ВИ Ари с т о т е л је ра з вио ев о л уц ион ис т и чко сх в а т а њ е д р ж а в е 22, у скла ду са својим оп штим у че њем о иде ја ма. Ње го во ви ђе ње ра з во ја све та је те ле о ло шко 23, од но сно сва ка по ја ва и ствар те же да оства ре циљ ко ји им је има нен тан, а др жа ва у то ме не пред ста вља из у зе так. У свом фи ло соф ском си сте му Арис т о т е ло в а По л и т и ка и Ет и ка 24 с у с у ш т и н ск и по в е з а не с а Ме т а ф и з и ком 25. Ари с т о т е л о б ја ш њ а в а д р ж а ву к а о и де ју у ко јој с т а нов н и ш т в о и т е ри т о ри ја п ред с т а в ља ју ма т е ри ју, а в ла с т у д р жа ви фор м у 26. Свр ха, од но сно ен т е ле х и ја иде је др жа ве је сре ћан жи вот гра ђа на у за је д ни ци ко ји они по сти жу уко лико ж и в е у с к л а д у с а в р л и н ам а, а п ос л ед иц а т а к в о г ж и в о т а је з а д о в о љ с т в о. 20 Aрис т о т е лов о у че њ е о т ен ден ц и ји ра з в о ја сви х и де ја к а с а в р шен с т ву од но сно ис п у- њ е њу њи хо в е св р хе и м а л а је ог р о м а н у т и ц ај н а фи ло с о ф е и н а у ч н и ке ко ји с у с т в ар ал и по с ле ње га. Очигледан је Аристотелов утицај на правце као што је оп ти ми зам, чи ји је нај бри љант - ни ји пред став ник Лајб ниц са ње го вим уче њем о нај бо љем од свих мо гу ћих све то ва. Утиц а ји ов е А р и с т о т е л о в е п а р а д и г м е с е в и д е и у н е к и м м о д е р н и м т у м а ч е њи м а с в е т а и ф и з и ке, к а о ш т о је кон с т ру к т и ви с т и ч к и з акон (const r uct u al law), а мери чког физича ра А д риана Биџена (Adrian Be jan) ко ји у сво јој књи зи Тhe physics of li fe (Фи зи ка жи во та), St. Mar tin s Press 2016, из но си тврд њу да све ства ри у при ро ди те же да по ста ну оп ти мал не. На при мер, ре ка ка да ме ан дри ра те жи да пре се че ру ка вац и поч не да те че пра вил ним то ком. Оно што ни Ари стоте ло во уче ње а ни мо дер на уче ња о са вр ше но сти све та ни су об ја сни ла је фе но мен про па дљи - в ос т и с т в ари (и деја). К а ко в р е ме п р о л а зи м но г е с т в а ри не по с т а ју б о љ е, в е ћ ло ш ије, одно сно вре ме ном би ва ју уни ште не. Вид. What s the me a ning of li fe, Physics, h t t p:// n e w s. n a t i o n a l ge o - g r a p h i c. c o m /2 016/ 05/ p h y s i c s - e v o l ut i o n - l ife - c o ns t r u ct a l - l a w- b eja n - n g b o o kt a l k / (п р и с т уп љ е н о ) 21 Ari stot. Po li t a Er nest Bar ker (Бар кер), The po li ti cal tho ught of Pla to and Ari sto tle, Lon don 1906, Ibid. 24 Па са мим тим и уче ње о др жа ви и пра ву. 25 Hans Kel sen (Кел зен), T h e philoso phy of Ar isto tle a n d th e h el le nic m a c e d o nia n p o lic y, In t e r n a t i o n a l jo u r n a l o f e t h i c s, v o l. X LV I I I, n u m. 1, (ed. He nry S. Ric hard son), The Uni ver sity of Chi ca go press 1937, Вид. Дра ган Ми тро вић, Те о р и ја д р ж а в е и п р а в а, Бе о град 2010,

6 Ми лош Р. Га лић, Правац развоја Аристотелове идеалне државе (стр ) Вр ли на пред ста вља сре ди ну из ме ђу два рђа ва сме ра: пре те ри ва ња и за о стаја њ а з а ме р ом 27. Вр ли на је за пра во сре ди на (тј. пра ва ме ра), али у од но су на пра ву вред ност 28. Нај ви ша вр ли на ко ју би љу ди тре ба ло да по стиг ну ж и в о т ом у д р ж а ви је бл а жен с т в о. Б л а жен с т в о п р ед с т а в љ а де л ат но с т д у ше од но сно чо в е к а п р е м а у м у 29, ко ји ч и н и к в а л и т а т и в н у р а з л и к у ко ја чо в е к а раз два ја од свих дру гих би ћа на све ту 30. Свр ха иде је чо ве ка, као по је дин ца је жи вот у за јед ни ци, јер је ди но у за јед ни ци чо век мо же да се по твр ди као ли ч ност и да ис п у ни ен те ле х и ју ко ју по п ри ро ди по се д у је. Те ж ња ка ж и во т у у за јед н и ц и је и ма нен т на ка ра к т е ри с т и ка ко ју би чо век ка о по је д и на ц т ре ба ло да оства ри, и ко ју по при род ном то ку ства ри оства ру је, та ко што фор ми ра по р о д и ц у, ко ја п р ед с т а в љ а најн иж у г рад и вн у јед ин иц у и деје д рж аве. Дак ле, н и је по је д и н а ц н ај м а њ а г р а д и в н а је д и н и ц а и де је д р ж а в е, је р по је д и н а ц и з а јед н и ц а и м а ју р а з л и ч и т е св р хе, и п р ед с т а в љ а ју р а зл ич ит е и деје. С в рх а и де је по је д и н ца је ж и во т у за јед ни ци, због че га је по Ари сто те лу чо век зо он пол ит икон (г рч. ζώο πολιτικό), односно пол ит и чк а ж ив от ињ а, док је св рх а иде је за јед ни це, до бар жи вот у скла ду са вр ли ном. Држава представља сло - же ну иде ју ко ја се са сто ји од ви ше про стих иде ја. Пр ва и нај ма ња иде ја од ко је с е с а с т о ји д р ж а в а је до ма ћ и н с т в о (по р о д и ца) ч и ја је к а р а к т е ри с т и к а да с у у њ е м у од но си р е г у л и с а н и на п ри н ц и п у не јед на ко с т и, од но сно в л а да њ а и по ко ра ва ња. У до ма ћин ству го спо дар пред ста вља фор му, док оста ли члано ви пред ста вља ју ма те ри ју. Го спо дар је услед то га пред став ник це лог до - ма ћин ства. Сле де ћа иде ја у ко ју се до ма ћин ства удру жу је је иде ја на се ља са сво јим го спо да ром, да би на кра ју ви ше на се ља фор ми ра ла град, од но сно д р ж а ву 31, у ко јој с у од но си р е г у л и с а н и н а п ри н ц и п у п р а в де и јед н а ко с т и. Гр а д (д р ж а в а) је п рв а з аједн иц а која је д ов о љн а с ам а с еби, и п р едс т ав љ а уста но ву ко јој при род но те же и по ро ди ца и на се ље. У гра ду се оства ру је наче ло ау т ар к и је, од но сно самодовољнос т и за оп с т а на к 32. Др жа ва је јед на ре ална иде ја ко ја по сто ји у ствар ном све ту а ко ја се мо же са зна ти пре ко ор га на ко ји вр ше власт. Об лик др жа ве, тј. ње на власт ва жни ји је од ње не ма те ри је (т е ри т о ри је и с т а нов н и ш т в а). Ко и ма в л а с т, т ај т е ри т о ри ју и с т а нов н и ш т в о п р е т в а р а у д р ж а ву 33. Ари сто тел је на пра вио по де лу др жа ва на осно ву њи- 27 Ari stot. Eth. Nic a Ibid a 17, На при мер, ште дљи вост је вр ли на јер пред ста вља сре ди ну из ме ђу две крај но сти, ра сип ни штва и шкр то сти. 29 Ibid a А р и с т о т е л о в а п о д е л а в р л и н а н а е т и ч ке и д и ја н о е т и ч ке, њи хов х и је р а р х и ј с к и п о р е - дак итд. је те ма ко ју ни је мо гу ће об ра ди ти услед огра ни че ног оби ма ра да, али ко ја би свак а ко д о п р и н е л а б о љ е м р а з у м е в а њу ко н ц е п т а ж и в о т а у с к л а д у с а в р л и н о м к а о с в р хо м с в а ке з а јед н и ц е. 31 Вид. Ari stot. Po li t b E rn es t o L om a, A r is t ot el ov o s h v a t an je e k on o m i je, B e o g r a d 1937, 17, (с а и т а л и ј а н с ко г пре вео М. До бро та). 33 Д. Ми тро вић,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 хо в е ф о р ме, од но сно в л а с т и ко ја ф о р м и р а кон к р е т н у и де ју д р ж а в е. По с т о је добри и ло ш и о б л и ц и в ла давине у д рж ави. Укол ико с е в ла с т у д рж ави в рш и у ци љу оства ри ва ња оп штег ин те ре са гра ђа на он да је тај об лик вла да ви не до - бар, уко ли ко се власт вр ши у ци љу оства ри ва ња при ват ног ин те ре са љу ди ко ји вр ше власт, он да је тај об лик вла да ви не лош. До бри об ли ци вла да ви не по Ари с т о т е л у су: к ра љ ев с т в о (г рч. βασιλεία) вла да ви на по је дин ца ко ји је по све му нај и звр сни ји и ко ји по за ко ни ма вла да са мо за оп ште до бро, ари сто крати ја (грч. αριστοκρατεία) вла да ви на оних ко ји се нај ви ше од ли ку ју ин те лект у а л н и м и е т и ч к и м в р л и на ма и р е п у бл и к а (г рч. πολιτεία) 34 на род на вла дав и н а с а ш т о в ећ о м п р а вн о м једн акош ћ у д р ж а в љ а н а 35. С в а к а п о л и т е и а (po li te ia) има скуп (од стра не на ро да иза бра них) ор га на, ко ји обез бе ђу ју да с е ж и в о т у д р ж ави од ви ја 36. Ло ш и о б л и ц и в ла да ви не п р ед с т а в љ а ју д и ја ме - трал на ис кри вље ња у од но су на до бре об ли ке. То су : ти ра ни да (грч. τύραννος) са мо вољ на власт по је дин ца, оли гархи ја (грч. ολιγαρχία) изро ђење аристократ и је, в ла да ви на нај б о г а т и ји х, и демок р ат ија 37 (грч. δημοκρατία) вла да ви на ш и р о к и х на р од н и х мас а, и зв ргн уће р еп убл ике, односно с лоб одне д рж ав е О ИДЕ АЛ НОЈ ДР ЖА ВИ По Ари с т о т е ло в ом сх в а т а њу и де а л на д р ж а в а мо же да с е о с т в а ри с а мо та мо где по сто је усло ви за њен на ста нак. Ти усло ви по сто је са мо та мо где 34 Тер мин πολιτεία ( p ol it ei a) je н ајс п о рн ији у А р и с т о т е л о в ој п о д е л и. То је о б л и к в л а д а - ви не у ко ме ве ћи на ста нов ни ка до но си од лу ке у ци љу оства ри ва ња оп штег до бра. У свом д е л у I s t o r i ja h e l e n s k e e t i k e, Be o grad 1976, 409, Mi loš Đu rić пре во ди тер мин πολιτεία као реп у б л и к а. С м ат р а мо д а ов ај п р е в од н и је по т п у но од г о в а р а ју ћ и је р је с а м а р е п у б л и к а (л а т. res p u b l i c a јав на ствар) као исто риј ска по ја ва ве за на за рим ску ре пу бли ку од ко је се грч ка п о л и т е и а р а з л и к у је п о с в о ји м к а р а к т е р и с т и к а м а. Ра д о м и р Д. Лу к и ћ у с в о м д е л у Ис т о р и ја п о л и т и ч к и х и п р а в н и х т е о р и ја (Бе о град 1973), 121, тер мин πολιτεία п р е в о д и к а о с л о б од н а др жа ва. Иа ко сма тра мо да је пре вод сло бод на др жа ва ви ше од го ва ра ју ћи, јер от кла ња мо - г у ћ н о с т м е ш а њ а п о л и т е и е с а р и м с ко м р е п у б л и ко м, п р е в од р е п у б л и к а је п о с т а о од о м а ћ е н у на шој прав ној те о ри ји те смо га као та квог при хва ти ли и у овом ра ду. Тре ба ло би има ти у ви ду да не ки ау то ри као што је Жак Елил (Jac qu es El lul) тер мин πολιτεία уоп ште не прев о д е, је р г а с м а т р а ј у т о л и ко с п е ц и ф и ч н и м, д а н и је д а н и з р а з у м о д е р н и м је з и ц и м а н и је д о - в о љ н о од г о в а р ај ућ и з а п р е ц и з н о о б ј а ш њ е њ е о в о г о б л и к а в л а д ав ин е. В и д. J a cq ue s E ll ul e (Елил), Hi s t o i r e d e s i n s t i t u t i o n s d e l a n t i q u i t é, Pa ris 1961, Mi loš N. Đu rić, I s t o r i ja h e l e n s k e e t i k e, Be o grad 1976, Jean Ga u de met (Год ме), L e s i n s t i t u t i o n d e l a n t i q u i t é, Pa ris, 1991, И а ко је у м о д е р н о д о б а је р е с д о в е с т и у п и т а њ е д е м о к р а т и ј у, к а о с а в р ш е н о б л и к в л а д а в и н е, у т е м е љи в а ч и ц и в и л и з а ц и је к а о ш т о с у П л а т о н и А р и с т о т е л и м а л и с у п о т п у н о с у п р о н о м и ш љ е њ е. О н и с у д е м о к р а т и ј у с м а т р а л и о б л и ко м в л а д а в и н е у ко м е р а з у л а р е н а све ти на до но си од лу ке у свом лич ном ин те ре су а на ште ту остат ка гра ђа на од но сно мањи не у дру штву. Од на ших ве ли ка на сли чан став де ли Сло бо дан Јо ва но вић. Вид. Сло бо дан Јо в а но в и ћ, О д е м о к р ат ији ( у к њиз и Из и с т ор ије и к њи ж е в н о с т и I I ), Бе о град 1991, M. N. Đu rić, (1976)

8 Ми лош Р. Га лић, Правац развоја Аристотелове идеалне државе (стр ) с у и деје н ижег с т у п њ а ко је п р ед с т а в љ а ју ма т е ри ју з а с ложен у и деју д рж ав е (те ри то ри ја и ста нов ни штво) на та квом ни воу раз во ја да су по доб ни да узму савршену форму власти и да постану идеална држава. Краљевство, аристо - к р ат ија и р е п уб л ик а јес у с ав рш ен е ф о р м е в л а д а в и н е. Д а б и о н е п о с т а л е иде ал не др жа ве, по треб но је да на ста ну на иде ал ној те ри то ри ји и да има ју с т а нов н и ке по до б не з а ов ак ву д рж аву 39. Ари сто тел сма тра да су по је ди ни на ро ди на раз ли чи тој ле ствици цивилизациј ског раз во ја, те је иде ал ну др жаву у ње го во вре ме би ло мо гу ће оства ри ти са мо код Гр ка, док је на при мер за за азиј ске на ро де де спот ска мо нар хи ја у то вре ме био нај бо љи об лик др жаве 40, јер те ри то ри ја на ко јој жи ве ти на ро ди, од но сно ста нов ни штво, су на т ак в ом с т епе н у р а з в о ја, да у у т а да ш њ ем т р е н у т к у је д и но је де спо т и ја би л а за њих са вр ше на. Фор ма вла да ви не ко ја мо же да се оства ри на кон крет ном под ру ч ју з а ви си од п ри в р ед но еко ном ског ок ру же њ а н а ко ме кон к р е т но дру штво на ста је (зе мљо рад нич ке за јед ни це су ви ше подобне за аристократ - ск и обл и к в ла да ви не, г ра д ске за јед н и це за де мо к рат ск и т о је с т на род н и и тд.), од но сно ис т о ри ј ск и х и г е о г р а ф ск и х окол но с т и 41. И де а л на д р ж а в а п р ед с т а - вља ми са о ну и сло же ну иде ју, ко ја не по сто ји у ре ал ном све ту, али ко ја мо же да се оства ри хи по ста зом ми сли у про стор, јер по Ари сто те лу ум (бо жан ство) пред ста вља по крет ни узрок све га. Ари сто тел је сво је ви ђе ње иде ал не др жаве из нео у VII и VI II гла ви По л и т и ке. То је она др жа ва ко ја је нај бо ља по а п с о л у т но нај б о љ ем ме ри л у 42. Пр е ма а п с о л у т ном ме ри л у нај ве ћу в р ед но с т од свих об ли ка вла да ви не има кра љев ство. Ње гов нај бо љи об лик би ло би ап со лут но кра љев ство (pambasileia, грч. παμβασιλεια), ко јим би вла дао по јед ин а ц који би св о ји м спо с о б но с т и м а н а д м а ш и в а о св е о с т але људе 43. Ова вр ста др жа ве пред ста вља највиши ступањ са вр шен ства вла сти у ко јој би владар био као бог на зе мљи, а ње гов ум, иде ал на фор ма ко ја би уоб ли ча ва ла т е ри т о ри ју и с т а нов н и ш т во, и во д и ла и х ка ос т ва ре њу сврхе д ржаве, односно до брог и бла же ног жи во та. Вла дар у овој вр сти др жа ве би био за пра во најмо ра лн ији по јед ина ц, који би омог ућ ио до бар ж и во т г ра ђа на, од но сно њи хов раз вој ка крај њем ци љу у ви ду до брог и срећ ног жи во та. Ме ђу тим, у Ари стот е лово вре ме услови за нас т ана к овак ве д р жа ве н и су по с т о ја л и. Д ру г и об л и к д р ж а в е ко ју Ари с т о т е л сма т р а и де а л ном је а ри с т о к р ат ског к а р а к т е р а. То је 39 За ни мљи ва је чи ње ни ца да по Ари сто те лу др жа ва на ста је од о здо, у скла ду са уче - њем да ма те ри ја узи ма фор му и по ста је иде ја. 40 Вид. Ari stot. Po li t b J. El lu le (Елил), Hi s t o i r e d e s i n s t i t u t i o n s d e l a n t i q u i t é, Pa ris 1961, А р и с т о т е л п р а в и п о д е л е д р ж а в а и п р е м а р е л а т и в н о н ај б о љ е м м е р и л у, с о б з и р о м н а в е ћ д а т е п ол ит и чке п р ил ике и п р ос е чн о н ајб ољ е м м ер ил у, а л и т и к р ит ер иј ум и п од ел е н ис у т е м а ов о г р а д а, в е ћ с а м о и д е а л н а д р ж а в а од н о с н о д р ж а в а п о а п с о л у т н о н ај б о љ е м м е р и л у. Вид. Sr đan Šar kić, An tun Ma le ni ca, P r a v n e t e o r i je i i n s t i t u c i je a n t i k e, No vi Sad 2004, Ibid

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 p o l i t e ia a r i st e (г рч. πολιτεια άριστη) 44, од но сно др жа ва у ко јој би сви гра ђа ни до ла зи ли на ње но че ло, али у по зни јим го ди на ма, јер би сви би ли спо соб ни и има ли јед на ка по ли тич ка пра ва. До та квих гра ђа на до шло би се ра ци о налним вас пи та њем за мо рал на на че ла узор не др жа ве.. Да би се та ква др жа ва одр жа ла, по треб но је да бу ду ис пу ње ни сви при род ни усло ви, а то је, пре све га, зе мљи ште ко је ве ли чи ном, по ло жа јем, кли мат ским прили кама и плоднош ћу од г о в а р а з а ко но д а в че ви м же љ а м а, т а ко д а с т ановн иш т в о може д а ж и ви у ме ре н и м ж и во т ом 45. Ме ђу тим у Ари сто те ло во вре ме ни су по сто ја ли усло ви ни за та кву вр сту др жа ве. Је ди на вр ста иде ал на др жа ве за ко ју су постојали услови у Ари сто те ло во вре ме би ла је по ли ти ја (po li ti ja) ко ја пред став љ а с р е д и н у и з ме ђу де мо к р а т и је и ол и г а р х и је и у ко јој с р ед њи с т а ле ж и ма во де ћу уло гу. Као што је сре ди на нај бо ља, те је и вр ли на сред њо мер ност, те је и сред ња имо ви на нај бо ља, те је оно др жав но уре ђе ње нај бо ље у ко ме бројем и вла шћу пре те же сред њи ста леж. То је об лик вла да ви не ко ју ми да нас називамо демок ратском реп убл иком 46. Пол и т ија п редставља савршен и обл и к р еп убл ике. Пол и т и ја је д р ж а в а у ко јој с т а нов н и ц и мо г у да ж и в е у ск лад у с а ме ром и да ти ме не гу ју сво је вр ли не, ко је их во де ка да љем уса вр ша ва њу. А р и с т о т е л је а т и н с к и п о л и с с м а т р а о с а в р ш е н и м о б л и ко м д р ж а в е з а о н о вре ме, јер је Ати на по ње го вом схва та њу би ла на иде ал ној ге о граф ској по зици ји а Гр ци на род са нај бо љом мо гу ћом вр стом на род не вла да ви не. 5. РАЗ ВОЈ ИДЕ АЛ НЕ ДР ЖА ВЕ Аристо те ло ва фи ло со фи ја је објек т и в на, ве за на за ре а лан све т, а у ш и рем сми сл у и ма те ри ја ли сти ч ка 47. Ари сто тел је по знат као фи ло соф ре а ли зма ко ји је и з б е г а в а о св а к у ме т а фи зи ч к у а п с т р а к ц и ју ко ја н и је в е з а на з а с т в а р но с т. У то ме је и нај ве ћа раз ли ку у од но су на Пла то но во уче ње ко ји је свет об ја шњав а о к а о с ен к у в еч н и х и де ја, а д р ж а ву сх в а т а о у т о п и с т и ч к и 48. Ари сто тел је 44 Тер мин πολιτεια άριστη у бук в а лном п р ев од у зн ач и и зв рсн а д рж ав а. Међут и м, пош т о је и сам тер мин πολιτεια спо р а н, см а т р а мо з а с ход но д а ову с ло же н и ц у з а д р ж и мо у и з в о р ном о б л и к у, у з од г о в а р а ј у ћу л а т и н и ч н у т р а н с к р и п ц и ј у р а д и л а к ш е г р а з у м е в а њ а. 45 Sr đan Šar kić, An tun Ma le ni ca, P r a v n e t e o r i je i i n s t i t u c i je a n t i k e, No vi Sad 2004, М. N. Đu rić, (1976) 413. и Ари с т от елов о у чењ е о и дејам а и м ат еријал ис т и ч ком р а з в о ју св е т а и м а ло је не спо р а н у т и ц ај н а к а с н и је ф и л о с о ф е у и с т ор ији, п ос е бн о н а Хе г е л a и њ е г о в у д и ја л е к т и к у р а з в о ја а пс ол у тн о г д ух а, и М а р кс о в д иј ал е кт и чк и м ат ер иј а л и з а м. Хе г е л ј е у с в о ј о ј ф и л о с о ф и ји по шао од ап со лут ног ду ха ко ји се пре ко ма те ри је раз ви ја у исто ри ји, и на кра ју спо зна је са мог се бе, док Маркс ис ти че да је окре нуо Хе ге ло ву фи ло со фи ју на но ге, и по шао од претп о с т а в ке д а м а т е р и ја п о с т о ји п р е д у х а и д а с е с а м а п о с т е п е н о р а з в и ја у с к л а д у с а д и ја л е к- тич ким си сте мом. О ути ца ју Ари сто те ла на Хе ге ла, Вид. Al fre do Fer ra rin (Фе ра рин), He ge l a n d A r i s t o t l e, Cam brid ge Uni ver sity Press, 2004, Кон с т ру к ц и је и де а л не д р ж а в е н и с у би ле р е т ко с т у ис т о ри ји. По чев ш и од Х и по да ма, Фа ле је и П ла т о на у а н т и ц и, п р е ко све т ог А в т у с т и на у с р ед њ ем ве к у, до К а м па не ле, М и н це ра 231

10 Ми лош Р. Га лић, Правац развоја Аристотелове идеалне државе (стр ) мно го ви ше био за ин те ре со ван за оно што по сто ји, не го за оно, за шта посто ји са мо (не ре ал на) мо гућ ност да се оства ри, од но сно он је сво је ста во ве ф о р м и р а о на о сно ву ис к у с т в а 49. Са пра вом се на ме ће пи та ње, от куд он да у њ е г о в ој фи ло с о фи ји т о л и ко и н т е р е с о в а њ е з а и де а л н у д р ж а ву и и з л а г а њ е чи та вог си сте ма о вр стама идеалних држава и могућностима њиховог оствар е њ а у и с т о р и ји? О н ( у св о ји м де л и м а) и з но си ч и т а в п р о је к а т с а в р ше не д р ж а в е 50. Да ли је Ари сто тел сма трао да је иде ал на др жа ва пу ка ме та физи чк а конс т ру к ц и ја ко ја по с т о ји с а мо у у м у а ко ја с е неће н ик ада о с т в арит и по пут Пла то нове државе? Аристотелова иде ал на др жа ва је иде ја ко ја по сто - ји у сфе ри тре ба ња, али ко ја ни је оно стра на иде ја, већ ко ја се за и ста мо же ост ва рит и у исто ри ји у ко л и ко се ис п у не нео п ход н и услови за њено ост варење. Арис т от ел н и је јасно ист ака о ра злог е за сво ју по де л у и де а л н и х д р жа ва, н и т и на чин на ко ји ће до ћи до оства ре ња тих др жа ва. Ме ђу тим, раз ло зи за ана ли зу, к а о и п ра в а ц ра з во ја и де а л не д р ж а ве д и р ек т но п р о ис т ич у и з Арис т от еловог оп штег уче ња о иде ја ма од ко јег он ни је ни ка да од сту пао при об ја шње њу свих ства ри и по ја ва. У Ари сто те ло во вре ме, за на ро де ан ти ке, по сто ја ла је мо гућност да оства ре је ди но по ли ти ју као вр сту иде ал не др жа ве јер је свет (а са мим тим и те ри то ри ја и ста нов ни штво) био на та квом сте пе ну раз во ја да је је ди но по л и т и ја омо г у ћ а в а л а и де а л но ис п у њ е њ е св р хе д р ж а в е. Ари с т о т е л сма т р а да је по л и т и ја к а о в рс т а сав ршене д рж аве з а и с т а по с т о ја ла у Ат и н и з а в р е ме Солонове в лада ви не 51, ш т о је ја са н по к а з а т е љ да ње г о в а ра сп рав а о и деа лној др жа ви има ре а лан ка рак тер. Ме ђу тим, да ли ре а лан ка рак тер има ју pam basi le ia и p o l i t e ia a r i st e, с о б зи р ом да не по с т о је 52 ус ло ви з а њи хо в о о с т в а р е њ е? Да ли је Ари сто тел ове две вр сте иде ал не др жа ве из ло жио са мо као те о ријску кон струк ци ју? Он ниг де не на во ди ни у на зна ка ма да је у исто ри ји посто ја ла po li te ia ari ste или pam ba si le ia, па ипак у По л и т и ц и, и з но си де т а љ а н опис ових вр ста иде ал не др жа ве. Сма тра мо да је раз лог, за што је Ари сто тел и з не о а на л и з у ов а д в а т и па и де а л не д р ж а в е, мо г ућ но с т њи хо в ог о с т в а р е њ а у бу дућ но сти, ка да се стек ну усло ви за то. У скла ду са оп штим уче њем о и де ја м а, р а з в ој св е т а је пе р м а нен т а н, и к а ко в р е ме п р о т и че, од но сно к а ко фор ма све ви ше ра сте, а ма те ри ја све ви ше опа да, ства ра ју се усло ви за оствар е њ е д ру г и х т и по в а и де а л не д р ж а в е ко ји су ви шег с т епена. К ако с е св е т св е ви ше р а з ви ја, св е и де је ко је по с т о је у р е а л ном св е т у, т а ко ђе с е р а з ви ја ју. Од и Мо ра у но вом ве ку, го во ри нам да је иде ал но уре ђе ње дру штва пред ста вља ло па ра диг му која је з а о к у п љ а ла људск и р од вековима. Међут и м з а ра зл ик у од наведен и х аут ора ч ији моде л и д е а л н е д р ж а в е је в и ш е у т о п и с т и ч ко г к а р а к т е р а, А р и с т о т е л о в а и д е а л н а д р ж а в а је р е а л н а, од но сно она мо же ствар но на ста ти уко ли ко се ис пу не од ре ђе ни ма те ри јал ни усло ви за то. 49 J. El lu le (Елил), Ibid. 51 Ви д. Ари с т о т е л, Устав атин ски, VII X, , Бе о град 1997, са ста ро грч ког пре вео П. Је вре мо вић и M. N. Đu rić, (1976) Од но сно ни су по сто ја ли у Ари сто те ло во вре ме. 232

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 А ри с т от елов ог в р емен а до д ан а с, односно од с т а њ а у ко ме је је д и но би ло мо г у ће с т во ри т и пол ит ију к а о и деа лн у д рж а ву, п ра в а ц ра з во ја све т а је т е к а о у п р а в ц у мо г ућ но с т и о с т в а р е њ а p o l i t e ia a r i st e, а на к р а ју ис т о ри је с т в о ри ће се усло ви за оства ре ње ап со лут ног кра љев ства од но сно pambasileiе са нај мо - рал ни јим по је дин цем на че лу, чи ји ће ум као ап со лут на фор ма да об ли ку је ста нов ни штво и те ри то ри ју, и ка да ће се оства ри ти бла жен и сре ћан жи вот сви х г р а ђа на 53. Пр а в а ц мо г ућ но с т и о с т в а р е њ а и де а л не д р ж а в е је у ш и р ем сми слу ди ја лек тич ки, и кре ће се од мо гућ но сти оства ре ња у исто ри ји од по - л и т и је к а мо г ућ но с т и о с т в а р е њ а п р в о p o l i t e ie a r i st e a по т ом p a m ba si le ie. С а п ра вом се мо же мо за п и та т и, на ко јем сте пе н у ра з во ја је све т у да на ш ње вре ме, на осно ву кри те ри ју ма раз во ја ко је је Ари сто тел из нео у сво јој те о ри ји, а у погле ду мо гућ но сти остварења идеалне држа ве? Ве ћи на мо дер них те о ре тича ра сма тра да је де мо крат ски од но сно на род ни об лик вла да ви не, без об зи ра на све не до стат ке нај на п ред н и ја вр ста по л и т и ч ког ре ж и ма и да нас 54. Ме ђу т и м, мо дерне демокра ти је ка рак те ри ше тен ден ци ја ка раз во ју та квог об ли ка влада ви не ко ји ће омо г у ћ и т и е фи к а сно и б р з о до но ше њ е од л у к а, је р к л а си ч н и облик демок ратије не мо же да по н у ди од го ва ра ју ћа ре шења која захтева брзина с а в р е ме ног ж и в о т а 55. Ра з в ој св е т а је по с т е пен. По ме ри л и ма Ари с т о т е ло в е те о ри је о раз во ју све та а са мим тим и иде је др жа ве у ње му, сма тра мо да се ста ње од Ари сто те ло вог вре ме на па до да нас про ме ни ло у том сми слу да је по ли ти ја као мо гућ ност оства ре ња иде ал не др жа ве на пре до ва ла ка мо гућ - но сти оства ре ња po li te ia ari ste али да је још ни је до сти гла. Да кле, да на шњи с в е т с е у п о г л е д у м о г у ћ н ос т и о с т в ар ењ а и д еа лн е д рж а в е н ал аз и и зм еђу по л и т и је, ко ја п р ед с т а в љ а од р е ђе н у в р с т у не по с р ед не демок рат ије, и која је за да на шње усло ве ана хро на и нео ствар љи ва, и po li te ia ari ste, за ко ју се још увек усло ви ни су оства ри ли, али са тен ден ци јом да се у бли жој бу дућ но сти оства ре. На рав но, тре ба ло би увек има ти у ви ду да ова по де ла ва жи у сфе ри мо г ућ но с т и, од но сно да у да на ш њ е в р е ме по с т о је ус ло ви ко ји љу д и ма омо - г у ћ а в а ју да с т в о р е и де а л н у д р ж а ву ко ја би би л а и з ме ђу по л и т и је и p o l i t e ia ari ste, али ни шта не га ран ту је да ће је љу ди и за и ста оства ри ти. Оства ре ње p a mba si leiе је з а да на ш њ е п ри л и ке не и з в о д љи в о, а л и к а ко и з Ари с т о т е ло в е фи ло со фи је про ис ти че, усло ви за ње но оства ре ње ће се сте ћи тек у да ле кој бу д ућ но с т и. 53 З а к љу ч ц и к о ји п р о и з л а з е и з А р и с т о т е л о в е ф и л о с о ф и ј е в е з а н е з а р а з в о ј и д е а л н е д р ж а в е н е о д о љи в о п од с е ћ а ј у н а е с х а т о л о ш ке н а р а т и в е а в р а м с к и х р е л и г и ја. 54 На при мер Деј вид Хелд и ње гов кон цепт де мо крат ске ау то но ми је, О то ме, Вид. Da vid Held (Хелд), Mo dels of de moc racy, Cam brid ge 2006, Све че шћи су за ко ни у мо дер ним др жа ва ма ко ји су до не ти по хит ном по ступ ку, а и с ам и з акон и с в е ч е ш ћ е би в а ју з а м е њ е н и а к т и м а е г з е к у т и в е, је р с е з аконод а вн а п р оц ед ур а у ко јој с е п о ш т у ј у с в и п р и н ц и п и д е м о к р а т и је од н о с н о д о н о ш е њ а п у т е м п у н е з а ко н о д а в н е про це ду ре по ка зу је као не е фи ка сна и ана хро на. 233

12 Ми лош Р. Га лић, Правац развоја Аристотелове идеалне државе (стр ) ЗА К ЉУ Ч А К По ја ва у м но с т и у све т у п ро у з ро ко ва ла је по ја ву мо ра л но с т и ко ја је да ла ху ма ни стич ки ка рак тер су ро вим од но си ма и за ко ни ма ко ји вла да ју у при ро - ди. Од нос из ме ђу кон ти нен та л не и ан гло сак сон ске фор ма л не п рав не ло г и ке мо же мо од ре ди ти упра во као су прот ста вље ност мо ралне умности, и факти ци зма са упо ри штем у го лој си ли, ко ји се за сни ва на су ро вим при род ним од но с и м а л и ше н и м к в а л ит ат и вног к ар а к т е р а чо в е ч но с т и. И н т е р е с о в а њ е п р а в н и к а кон т и нен т а л не п р ов ен ијенц ије з а кор ене и деје п р а вног сис т ем а ко ји сво је за чет ке има у ан тич кој ми сли, а ко ја је умо ва ње ис ти ца ла као најви ш у в р л и н у људ ск и х би ћ а, г о в о ри на м о в р ед но с т и а на л и з е Ари с т о т е ло в е филосо фи је и ње го вих схва та ња о др жа ви и пра ву. Разликовање аподиктичких и éndo xos на уч них до ка за, са да ва њем пред но сти ис кљу чи во апо дик тичк им, у п рав ној на у ци мо же има ти вред ност са мо у ко ли ко људ ска би ћа ли ши мо су бјек тив но сти (а са мим тим и у м но сти и мо ра л но сти) што је свој стве но ан гло- - с а к с он ск и м п р а в н и ц и ма 56. Кон ти нен тал но пра во не са мо да има по ре кло у у м но с т и и мо ра л но с т и, већ је заис т а мог у ће г о во ри т и о п ра ву к а о мо ра л ном ау то ри те ту ко је са ста но ви шта ра ци о нал ног људ ског би ћа тре ба да бу де прих в а ће но к а о т а к в о и ко ме с е т р е ба по ко р а в а т и 57. У ан тич кој грч кој ми сли вла да ло је је дин ство по ли ти ке и ети ке, а у скла ду са тим и свр ха пра ва је била остварење правде и моралног живота, а умовање је представљало врховн у в р л и н у. Ари с т о т е л к а о нај б ри љ а н т н и ји п р ед с т а в н и к г рч ке фи ло с о фи је, об ја ш ња ва о је све по ја ве у све т у п у т ем д ва нај а п с т ра к т и на п ри н ц и па, фор ме и ма те ри је. На по чет ку је по сто ја ла ап со лут на ма те ри ја ко ја се кре та ла (а и да ље се кре ће) у прав цу узи ма ња фор ме и ти ме об ли ко ва ла по је ди нач не идеје са свр хом у се би. Раз вој ма те ри је је пер ма нен тан, та ко да вре ме ном у чи тавом све ту ма те ри ја све ви ше па да а фор ма ра сте, чи ме свет по ста је све уређе ни ји. По сто је две вр сте иде ја, а то су про сте иде је и сло же не иде је ко је се с а с т оје од ви ше п р о с т и х, з а ко је н и ж и с т е пе н и и де је п р едс т ав љ ају мат ерију. Д р ж а в а је с ло же н а и де ја з а ко ју т е ри т о ри ја и с т а нов н и ш т в о п р ед с т а в љ а ју ма т е ри ју 58 а власт у др жа ви фор му. По сто је до бри и ло ши об ли ци др жав не вла сти. До бри су уко ли ко је власт усме ре на на оства ре ње свр хе иде је др жа ве, 56 За раз ли ку од кон ти нен тал ног пра ва ко ја сво је по ре кло има у уму, и ко је људ ским б и ћ и м а п р и з н а је к в а л и т а т и в н а с в ој с т в а ко ја и х р а з л и к у ј у од о с т а т к а ж и в о т и њ с ко г с в е т а, и сма тра да су кул ту ро ло шке раз ли чи то сти, ми то ви, тра ди ци ја итд. ка те го ри је ко је има ју вредно с т з а јед н у з а једн иц у, а нгло са кс онско п раво сх в ат а појед и нца к а о ег оис т и чк у и нд ивид у у ус м е р е н у н а з ад ов ољ ењ е м ат ер ијал ис т и чк и х п от р е б а, т е с т о г а и к а т е г о р и ја м а т е в р с т е д а је пред ност, на при мер имо ви ни, еко ном ским од но си ма итд. 57 Ра до мир Зе ка ви ца, О оба ве зи по ко ра ва ња пра ву, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул - те та у Но вом Са ду, (ур. Сло бо дан Ор ло вић) Но ви Сад 1/2016, Иа ко су по себ не иде је, те ри то ри ја и ста нов ни штво су ни жи об лик идеја који представља ју гра див не је ди ни це за ви ши об лик сло же не иде је др жа ве.

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 а т о је је по с т и з а ње бла женс т в а к а о в рховне в рл ине, коју појед и н ц и дос т и ж у у ко л ико ж ив е м ор а лн и м одн ос н о д об р и м ж и в о т о м. В р л и н а п р ед с т а в љ а у ме ре нос т у п ра к т и ч ном ж и во т у сва ког по је д и н ца. Нај ви ша вр л и на у д р жа ви је бл ажен с т в о, која с е с т иче пос т епено, односно с т ицањ ем д ру г и х в рл ина 59, а ко ја се састоји у у мо ва њу, од но сно де лат но ст и д у ше п ре ма се би са мој. До бри об ли ци др жав не вла сти ко ји су усме ре ни на оп ште до бро гра ђа на, у за ви сно - сти од то га да ли власт вр ши по је ди нац, гру па или мно штво су по Ари стот е ло вој по де л и к ра љев с т во, арис т ок рат ија и реп убл ика. Лош и об л иц и в лас т и су они у ко ји ма пред став ни ци вла сти вла да ју у соп стве ну ко рист а на ште ту остат ка гра ђа на. Ло ши об лици власти представљају дијаметрална искривље - њ а до б ри х о б л и к а, а т о с у т и р а н и да, ол и г а р х и ја и де мо к р а т и ја. Ари с т о т е л до ла зи до за кључ ка да иде ал на др жа ва мо же да на ста не са мо та мо где су пос е бне и деје које ч и не ма т е ри ју и де је д р ж а в е, т е ри т о ри ја и с т а нов н и ш т в о на та квом сте пену раз во ја да омо гу ћа ва ју њен на ста нак. Иде ал на држава предста вља за пра во кра љев ство, ари сто кра ти ју и ре пу бли ку осно вану на идеалној т е р и т о р и ји и с а и де а л н и м с т а нов н и ц и м а. А р и с т о т е л и де а л не о б л и ке к р а љ ев с т в а, а ри с т о к р а т и је и р е п у бл и ке на зи в а p a m ba si le ia, p o l i t e ia a r i st e и по ли ти ја. По што је раз вој све та по сте пен, иде ал на те ри то ри ја и ста нов ништво не по сто је сву да, већ са мо у од ре ђе ним кра је ви ма, а то је по Ари стоте ловом схвататању био атински полис у вре ме Со ло но ве вла да ви не. У Атини у вре ме Со ло но ве вла да ви не сте кли су се усло ви за на ста нак иде ал не д р ж а в е од но сно по л и т и је. Ари с т о т е л у св о ји м де л и ма н и г де не нав од и да с у у ис т о ри ји по с т о ја ле p a m ba si le ia и л и p o l i t eia a r i st e. Ло г и ч но п и т а њ е ко је и з ова квог за кључ ка про из ла зи је за што је Ари сто тел анализирао врсте владави не к а о ш т о с у pa m ba si le ia и p o l i t e ia a r i st e у ко л и ко з а њи хов на с т а на к н и с у по сто ја ли усло ви, ни ти су оне икад у исто ри ји по сто ја ле, а Ари сто те ло ва фило со фи ја је пре све га фи ло со фи ја ре ал но сти? Сма тра мо да од го вор на ово пита ње про из ла зи из ње го вог оп штег уче ња о иде ја ма. Раз вој све та у Ари сто - те ло во вре ме био је та кав да су по сто ја ли усло ви са мо за на ста нак по ли ти је као иде ал не др жа ве, а да ће ка ко се свет бу де све ви ше раз ви јао и по себ не и де је ко је ч и не ма т е ри ју за и де ју д р жа ве, т е ри т о ри ја и с т а нов н и ш т во, т а ко ђе ра з ви ја т и и у бу д ућ но с т и до с т и ћ и т а к во и де а л но с т а ње да ће омо г у ћ и т и наста нак пр во po li te ia ari ste а по том на кра ју исто ри је и pam ba si le ie. У да на шње в р е ме а на о сно ву Ари с т о т е ло ви х к ри т е ри ју ма о по с т е пе ном р а з в о ју и де ја, сма тра мо да се свет на ла зи на та квом сте пе ну раз во ја да омо гу ћа ва на ста нак иде ал не др жа ве по себ не вр сте, ко ја се на ла зи из ме ђу по ли ти је, ко ја је пре вази ђе на и ана хро на за мо дер не усло ве, и po li te ie ari ste за ко ју усло ви још ни су у пот пу но сти на ста ли, али ко ји ће на ста ти у бли жој бу дућ но сти. 59 На при мер, хра бро сти, ште дљи во сти, уме ре но сти у хра ни и пи ћу итд. 235

14 Ми лош Р. Га лић, Правац развоја Аристотелове идеалне државе (стр ) Mi loš R. Ga lić, Ph. D. Stu dent Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad mi lo s ga lic91@ yah o o.c o m The Evolution of Aristotle s Ideal State Ab stract: Ar istotle i s e xplaining th e e nt i re re a lit y th ro ugh t wo m o st ab st ra ct prin ci ples, form and mat ter. The mat ter that is in the sta te of mo tion is ta king a con cre te form, be co ming an ob ject, or in ot her words an idea with a pur po se. The evo lu tion of all ide as in the world is per ma nent, and sin ce the be gi ning of hi story the mat ter is con stantly fal ling, and the form is ri sing, ma king the en ti re world mo re per fect. The sta te is an idea in which the po pu la tion and the ter ri tory are re pre sen ting the mat ter, and the aut ho rity is re pre sen ting the form, with a purpo se of ac hi e ving ple a sant li fe of ci ti zens. Su per i or forms of aut ho rity are tho se ai med at ac hi e ving ge ne ral in te rest, which by Ari sto tle are: king dom, ari stoc racy and re pu blic. Po or forms of aut ho rity are tho se ai med at ac hi e ving per so nal inte rest of tho se who ru le, to the de tri e ment of the rest of the po pu la tion which are: ti ranny, oli garchy and de moc racy. The ideal sta te can only ari se whe re the re are con di ti ons for its cre a tion, in ot her words whe re the re is an ideal ter ri tory and po pu la tion, ta king ideal form of aut ho rity. The types of ideal sta te are: pam ba sile ia, po li te ia ari ste and po lity. Ari sto tle sta tes that po lity exi sted in At hens du ring the re ign of So lon. The re is no in for ma tion in his works abo ut the exi sten ce of pam ba si le ia and po li te ia ari ste. Con si de ring the ac tual na tu re of Ari so tle s philo sophy and the ge ne ral te ac hing abo ut the evo lu tion of all ide as in the world, the aut hor ca me to the coc lu sion that Ari sto tle cre a ted tho se types of sta tes li ke pamba si le ia and po li te ia ari ste ba sed on the fact that the con di ti ons for the ir exi stence will de ve lop la ter on in the fu tu re. As the world is be co ming mo re ar ran ged, first the re will emer ge con di ti ons for po li te ia ari ste co ming in to exi sten se and in the end of hi story pam ba si le ia too. Keywords: Ari sto tle, ideal sta te, evo lu tion. Да тум при је ма ра да: