НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ И З В Е Ш Т А Ј

Transcript

1 НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Б е о г р а д Декан Правног факултета Универзитета у Београду на предлог Наставнонаучног већа од 27. октобра године донео је одлуку о расписивању конкурса за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног асистента за ужу научну област Правна историја - предмет Црквено право. Конкурс је објављен у Службеном гласнику Републике Србије, број 118 од 30. октобра године, у публикацији Националне службе за запошљавање Послови" број 594 од 05. новембра године и на интернет страницама Факултета и Универзитета у Београду. Изборно веће Правног факултета Универзитета у Београду на својој XVII седници од 27. октобра године образовало је Комисију за писање реферата о пријављеним кандидатима у следећем саставу: проф. др Сима Аврамовић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зоран Мирковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду и проф. др Зоран Крстић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Пошто је прегледала приспеле пријаве Комисија има част да поднесе Изборном већу следећи И З В Е Ш Т А Ј На расписани конкурс се пријавио један кандидат, и то мр Далибор Ђукић, асистент на Правном факултету Универзитета у Београду. 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Мр Далибор Ђукић је рођен године у Ваљеву. Средњошколско образовање завршио је у Интернационалној школи Св. Кирила и Методија у Килкису (Грчка). У току школовања награђен је три пута од стране Министарства просвете и вера Грчке за најбољи успех у школској години. Захваљујући томе, Аристотелов универзитет у Солуну му је доделио четворогодишњу стипендију за основне студије на Теолошком факултету. Основне теолошке студије завршио је године са одличним успехом. У току основних студија учествовао је на симпозијумима и семинарима попут European Studies on Religion and State in the 21 st century (Солун, године) и Teaching about Religion and State interaction in Europe (Солун, године). Такође, предавао је грчки језик ученицима из иностранства у Грчкој. На мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду, смер компаративно-историјски уписао се школске 2009/10. године. Мастер рад на тему

2 Државно-црквено право и грчка правна традиција одбранио је 1. јула године са највишом оценом и стекао академски назив мастер из уже научне области правна историја. Магистарске студије уписао је на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, смер Црквено и канонско право, септембра године. Mагистарску тезу под насловом Однос цркве и државе у Србији - Закон о црквама и верским заједницама одбранио је са одликом 28. јуна године и стекао академски назив магистар из уже научне области Црквено и канонско право. У току магистарских студија био је корисник стипендије Српске православне цркве. Уписан је на докторске студије Правног факултета Универзитета у Београду на правно-историјском смеру. На докторским студијама положио је све испите са просеком 10,00 и одбранио семинарски рад и пројекат докторске дисертације. Од јануара године запослен је на Правном факултету Универзитета у Београду у звању асистента за предмет Црквено право. Држи вежбе на предмету Српска правна историја и учествује у раду семинарске групе из Црквеног права. У периоду од избора у звање асистента учествовао је у пројекту Правног факултета Универзитета у Београду Развој правног система Србије и хармонизација са правом Европске уније (правни, економски, политички и социолошки аспекти). Врши дужност секретара Катедре за правну историју и члан је управног одбора Фондације Професор др Мирко Васиљевић. Говори течно грчки и енглески. 2. НАУЧНИ РАД Учешће на научним скуповима Од избора у звање асистента Далибор Ђукић је с рефератом учествовао на следећим међународним научним скуповима: година Миланског едикта, Ниш мај 2013, рад на тему Црквена и царска власт у Византији ; Politicisation of Religion and Rights of Religious Minorities, Женева септембар The Patriarchal Institution in History and Experience in Today's Canonical Experience, Софија Видин октобар 2013, рад на тему Jurisdiction of Serbian Orthodox Church in Serbian Diaspora and Problem of Orthodox Diaspora. Српска теологија данас 2013, Београд 14. децембар 2013, рад на тему Ограничења уласка на Свету Гору ; Legal reform in EU Accession Process, VIII HARMONIUS SCHOOL OF LAW, Златибор децембар 2013, рад на тему Европски суд за људска права и аутономија цркава и верских заједница ;

3 Српска теологија данас 2014, Београд 30. мај 2014, рад на тему Поделе и сукоби унутар верских заједница пред Европским судом за људска права Научни радови: Од избора у звање асистента Далибор Ђукић је објавио следеће научне радове: 1. Σχέσεις κράτους-εκκλησίας στη Σερβία, O Νόμος περί εκκλησιών και θρησκευτικών κοινοτήτων, магистарски рад из научне области Црквено и канонско право, Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, Солун Компаративни приказ актуелних односа државе и цркава и верских заједница у Словенији и Србији, Изазови европских интеграција 24/ Закон о црквама и верским заједницама и улога полиције у заштити слободе вероисповести, НБП: наука, безбедност, полиција 3/ Савремени изазови државно-црквеног права, Анали Правног факултета у Београду 1/ Црквена и царска власт у Византији, Зборник радова 1700 година Миланског едикта, Ниш Европски суд за људска права и аутономија цркава и верских заједница, Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 1/ Однос државе према верским лидерима у пракси Европског суда за људска права, Право и друштвена стварност, Косовска Митровица Ограничења уласка на Свету Гору, Српска теологија данас 2013, Београд 2013 (у штампи). 9. Негативни аспект слободе вероисповести у пракси Европског суда за људска права Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2014 (у штампи). Приказ објављених научних радова 1. Σχέσεις κράτους-εκκλησίας στη Σερβία, O Νόμος περί εκκλησιών και θρησκευτικών κοινοτήτων, магистарски рад из научне области Црквено и канонско право, Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, Солун Реч је о магистарском раду који је кандидат одбранио 28. јуна године на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Пошто је рад великим делом био написан пре, а одбрањен после избора у звање асистента, његов приказ дат је у реферату поводом претходног избора.

4 2. Компаративни приказ актуелних односа државе и цркава и верских заједница у Словенији и Србији, Изазови европских интеграција 24/2012. Аутор се у раду бави упоредном анализом државне регулативе која уређује статус цркава и верских заједница у Србији и Словенији. Аутор најпре анализира поступак доношења и спорна питања у вези са новим законима о црквама и верским заједницама у Словенији и Србији. Потом се фокусира на уставноправни положај верских организација и указује на постојеће разлике у српском и словеначком Уставу. Главни део рада бави се законским уређивањем најделикатнијих питања од значаја за остваривање слободе вероисповести, као што су регистрација цркава и верских заједница, њихово финансирање и правно регулисање верске наставе у јавним школама. Полазећи од чињенице да се српски и словеначки систем односа државе и цркве разликују у начелу у Словенији је на снази систем апсолутне одвојености државе и цркве, док је Србија изабрала систем кооперативне одвојености аутор је анализом српске и словеначке државне регулативе указао да они нису у потпуности дивергентни, већ да имају више сличности него разлика. 3. Закон о црквама и верским заједницама и улога полиције у заштити слободе вероисповести, НБП: наука, безбедност, полиција 3/2012. Рад се бави улогом полиције, као једног од најважнијих државних органа, у заштити слободе вероисповести. Савремени односи државе и цркве подразумевају сталну ангажованост државних органа са циљем унапређења и развоја верског плурализма и заштите субјеката верске слободе од различитих злоупотреба којима могу бити изложени. У раду су обрађена два значајна питања: асистенција полиције у извршавању одлука и пресуда органа цркава и верских заједница и обављање богослужења и верских обреда у полицијским објектима. Аутор заступа став да одвојеност државе и цркве не подразумева прекид сваке сарадње, већ схваћен у складу са савременим појмом секуларизма, подразумева сарадњу државних и црквених органа на свим пољима од заједничког интереса. Један од таквих заједничких интереса свакако је заштита аутономије и унутрашњег поретка цркава и верских заједница, као и јавног реда и безбедности. На крају рада, аутор критикује непостојање верске службе при српској полицији, насупрот законски организованој верској помоћи у војсци, чији би задатак био брига о духовним потребама запослених у овој институцији. 4. Савремени изазови државно-црквеног права, Анали Правног факултета у Београду 1/2013. У раду се анализира Упитник који је Канцеларија за демократске институције и људска права ОЕБС-а ( ODIHR), послала релевантним стручњацима из области државно-црквеног права свих земаља чланица ОЕБС-а, а у којем се налазе питања везана за различите аспекте поступка регистрације и признавања правног субјективитета цркава и верских заједница. Аутор се у раду најпре бави упоредном

5 анализом упитника и претходних смерница ODIHR-а. Затим, настоји да утврди какве би могуће одговоре пружило српско законодавство, да ли српски законодавац примењује препоруке из Смерница из године и да ли је реално очекивати да се поједина српска законска решења нађу као пример добре праксе у новим ОЕБС-овим Смерницама које се налазе у фази израде. Аутор заузима став да је српско државноцрквено право област регистрације цркава и верских заједница регулисало на начин који је прихватљив како за традиционалне тако и за новоосноване цркве и верске заједнице, да су законска решења усклађена са међународним нормама и декларацијама о људским правима, те да се може очекивати да се поједина решења из српког законодавства нађу међу примерима позитивне праксе из земаља чланица ОЕБС-а, који ће бити саставни део будућих ОЕБС-ових Смерница за признавање религијских или верских заједница. 5. Црквена и царска власт у Византији, Зборник радова 1700 година Миланског едикта, Ниш Реч је раду представљеном на међународној научној конференцији 1700 година Миланског едикта, одржаној у мају године на Правном факултету Универзитета у Нишу. У раду се анализирају поједини аспекти политике цара Константина према хришћанској Цркви и врши се њихово поређење са савременим принципима односа државе према црквама и верским заједницама. Посебно су обрађена следећа питања: аутономија цркава и верских заједница, заштита једнообразности колективног исповедања вере и финансијска помоћ државе која је намењена искључиво црквеним потребама. Аутор заузима став да је у време цара Константина постављен темељ односа хришћанске цркве и државе. Он сматра да је у то време јасно успостављено разликовање државне и црквене власти, које ће опстати све до данас и увек представљати гаранцију црквене независности од државне интервенције у верским питањима. 6. Европски суд за људска права и аутономија цркава и верских заједница, Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 1/2013. У овом раду детаљно је анализиран случај Sindicatul Pastorul Cel Bun v. Romania, у којем је Европски суд за људска права расправљао о питању да ли заштита аутономије верских заједница и слободе вероисповести има предност над заштитом индивидуалних и колективних права и слобода верских службеника, попут слободе удруживања и синдикалног деловања. Аутор заступа став да је Суд нашао средње решење: истовремено је заштитио и угрозио аутономију цркава и верских заједница. Суд није дао право држави да установљава у оквирима цркве нове организације без њене претходне сагласности, али је дозволио државним судовима да испитују случајеве везане за интерне црквене ствари. Тиме је, по мишљењу аутора, угрожен принцип државне неутралности у споровима који настају унутар верских заједница. Када су у питању случајеви пред Европским судом за људска права у којима се као

6 једна од заинтересованих страна појављује Православна Црква, аутор сматра да би Суд требао да узме у обзир особености православног учења о Цркви као и све друге њене карактеристике које из тих особености проистичу. 7. Однос државе према верским лидерима у пракси Европског суда за људска права, Право и друштвена стварност, Косовска Митровица У овом раду су обрађене познате и прилично контроверзне пресуде Европског суда у којима се расправљало о односу државе према верским лидерима. То су случајеви Agga v. Greece и Holy Synod of the Bulgarian Orthodox Church (Metropolitan Inokentiy) v. Bulgaria. У раду је изнета критичка анализа принципа и ставова Суда у овим случајевима, уз посебан осврт на последице које такви ставови могу имати за православну Цркву, имајући у виду да су ови случајеви покренути против држава које имају вишевековну православну традицију и велика већина њихових становника припада православној вероисповести. Аутор заузима став да уколико дође до сукоба или поделе унутар одређен верске организације, она фракција или страна у спору на чију страну стане држава има добре шансе да у спору и фактички победи. И поред тога што ће држава која се умеша у интерни сукоб унутар неке верске заједнице, изгубити спор пред Европским судом, то неће утицати на чињеницу да страна коју фаворизује држава добије превласт над другом верском заједницом. 8. Ограничења уласка на Свету Гору, Српска теологија данас 2013, Београд 2013 (у штампи). Рад је представљен на годишњем симпосиону Српска телогија данас 2013 и налази се у штампи. У раду је обрађена проблематика добијања дозволе за улазак на Свету Гору лица која нису грчки држављани. Иако се у вези са Светом Гором углавном говори о забрани уласка особама женског пола, значајно ограничење представља и отежана процедура уласка негрчких држављана. У раду је зато анализирана процедура и ограничења уласка на Свету Гору од првих византијских типика, па све до савремених правних решења. Аутор брани став да у прошлости Свете Горе, без обзира на политичко, економско и религијско окружење у којем се она налазила, није било посебних ограничења приступа Атонском полуострву која би важила на персоналној основи, односно која би се односила само на лица одређене националне припадности. 9. Негативни аспект слободе вероисповести у пракси Европског суда за људска права, Harmonius: journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2014 (у штампи). У чланку су анализиране следеће пресуде Еврпског суда за људска права које се баве негативним аспектом слободе вероисповести: Buscarini and others v. San Marino, Alexandridis v. Greece i Dimitras v. Greece, Sofianopoulos and others v. Greece, Sinan Isik v. Turkey и Wasmuth v. Germany. Негативни аспект слободе вероисповести подразумева право појединца да не припада ниједној верској групи, да се не изјашњава о својим верским уверењима и да не буде приморан од стране државе да открије макар и делимично своја убеђења. Аутор сматра да, иако се негативни аспект слободе

7 вероисповести не спомиње у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, обавезност поштовања негативног аспекта слободе вероисповести заснива се на тумачењима Европске конвенције, која су саставни део пресуда Европског суда. Пошто тумачења Европске конвенције која даје Суд делују erga omnes, аутор из њих извлачи правила која чине садржину негативног аспекта слободе вероисповести. У раду су, дакле, изложене најважније обавезе које су установљене на страни државе са циљем поштовања негативног аспекта слободе вероисповести. 3. НАСТАВНИ РАД Далибор Ђукић је у свом досадашњем раду на Правном факултету био ангажован на извођењу вежби из предмета Српска правна историја и руководио је стручном групом из Црквеног права. Како би студентима практично приближио материју предмета који држи, асистент Далибор Ђукић је организовао студентске посете Светој Гори и учешће студената Правног факултета на различитим академијама и скуповима који доприносе развоју верске свести и толеранције у Србији. Својом посвећеношћу предмету који изучава и подучава студенте, он је стално у блиском контакту и честим разговорима са онима који су заинтересовани како за Црквено право, тако и за Државно-црквено право. Често им и ван наставе помаже у разумевању бројних питања везаних како за еклесиолошке теме, тако и за проблематику верских слобода. Својим ангажовањем знатно је допринео томе да овај предмет буде лепо прихваћен међу студентима. 4. УКУПНА ОЦЕНА Асистент мр Далибор Ђукић има два академска степена из веома компатибилних области, стечена на два престижна универзитета. Најпре је стекао звање мастера из уже научне области Правна историја на Правном факултету у Београду са одличним мастер радом, а следеће године је добио и звање магистра наука (које још увек постоји у академском систему Грчке, у двогодишњем трајању) на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Тако је поставио изванредне темеље за стручно и научно истраживање како Црквеног права, тако и Државно-црквеног права, једне нове дисциплине и гране права, која се у свету, па и у Србији нагло развија. У својим радовима исказао је да га нарочито интересују бројна актуелна питања која се постављају у овој новој области. Он у њих храбро залази, са одличним познавањем светске литературе и уз завидно праћење јуриспруденције Европског суда за људска права у погледу поштовања верских слобода. То чини уз озбиљне истраживачке захвате, а по правилу доноси врло прихватљиве и добро засноване закључке, чак и о прилично контроверзним и захтевним темама. На тај

8 начин кандидат показује таленат да се бави не само Црквеним правом, него и новим изазовима који се постављају пред савременим правним системима при регулисању односа државе и цркве. Јасно је и да аутор правилно уочава, што провејава кроз све његове радове, да је систем кооперативне одвојености модел који данас добија на значају и да га треба пажљиво сагледавати од случаја до случаја, што он и и чини у више својих радова. Сви радови које је објавио одишу истраживачком и академском зрелошћу, лепо изграђеним стилом, јасноћом изражавања и смелим закључивањем, које је по правилу добро аргументовано. Квалитетно опште образовање, одлична комуникација са студентима, марљивост и поузданост у извршавању академских и организационих послова, спремност да помаже колегама у извршавању њихових наставних обавеза, изражена склоност ка даљем усавршавању, поготово у области права, стварају изузетно повољну слику о његовим личним и професионалним квалитетима. Имајући у виду да је рад на његовој докторској дисертацији прилично одмакао, Комисија верује да ће ускоро бити у прилици да га предложи у више звање, које по поменутим квалитетима већ заслужује. Имајући у виду да кандидат у овом тренутку испуњава све законске услове за избор у звање асистента, Комисија са задовољством чини П Р Е Д Л О Г да асистент мр Далибор Ђукић поново буде изабран у звање асистента за ужу научну област Правна историја - предмет Црквено право. Београд, 21. новембар године ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ др Сима Аврамовић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Зоран Мирковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Зоран Крстић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду