Број/Broj. Година XVIII Уторак, 9. децембра годинe. Godina XVIII Utorak, 9. decembra/prosinca godine

Transcript

1 Година XVIII Уторак, 9. децембра годинe САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1423 На основу члана 17. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. став (1) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине на приједлог Министарства безбједности Босне и Херцеговине, на 112. сједници одржаној године, донио је ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕ БУЏЕТА ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И МЕЂУНАРОДНИХ ОБАВЕЗА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ГОДИНУ Члан 1. (Предмет Одлуке) Овом Одлуком одобравају се средства из текуће резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину Министарству безбједности Босне и Херцеговине у износу од ,00 КМ у сврху финансирања издатака који проистекну из посјете Босни и Херцеговини евалуацијског тима Moneyval. Члан 2. (Намјена средстава) Средства из члана 1. ове Одлуке користиће се за вријеме посјете евалуацијског тима Moneyval на слиједећи начин: Број/Broj 95 Godina XVIII Utorak, 9. decembra/prosinca godine ISSN српски језик ISSN босански језик ISSN хрватски језик а) Услуге превођења ,00 КМ б) Трошкови смјештаја за два возача и два преводиоца 2.080,00 КМ, ц) Трошкови репрезентације 4.280,00 КМ Члан 3. (Надлежност за реализацију) За реализацију ове Одлуке задужују се Министарство безбједности Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. Члан 4. (Обавеза извјештавања) Министарство безбједности Босне и Херцеговине дужно је поднијети извјештај о утрошку средстава Министарству финансија и трезора Босне и Херцеговине и Савјету министара Босне и Херцеговине. Члан 5. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 186/ новембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stav (1) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, na 112. sjednici održanoj godine, donijelo je

2 Број 95 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA IZ TEKUĆE REZERVE BUDŽETA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA GODINU Član 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom odobravaju se sredstva iz tekuće rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine u iznosu od ,00 KM u svrhu finansiranja izdataka koji proisteknu iz posjete Bosni i Hercegovini evaluacijskog tima Moneyval. Član 2. (Namjena sredstava) Sredstva iz člana 1. ove Odluke koristit će se za vrijeme posjete evaluacijskog tima Moneyval na slijedeći način: a) Usluge prevođenja ,00 KM b) Troškovi smještaja za dva vozača i dva prevodioca 2.080,00 KM c) Troškovi reprezentacije 4.280,00 KM Član 3. (Nadležnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Član 4. (Obaveza izvještavanja) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine dužno je podnijeti izvještaj o utrošku sredstava Ministarstvu finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. Član 5. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 186/ novembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, s. r. Temeljem članka 17. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavka (1) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, na 112. sjednici održanoj godine, donijelo je ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA IZ TEKUĆE PRIČUVE PRORAČUNA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA GODINU Članak 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom odobravaju se sredstva iz tekuće pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine u iznosu od ,00 KM u svrhu financiranja izdataka koji proisteknu iz posjete Bosni i Hercegovini evaluacijskog tima Moneyval. Članak 2. (Namjena sredstava) Sredstva iz članka 1. ove Odluke koristit će se za vrijeme posjete evaluacijskog tima Moneyval na slijedeći način: a) Usluge prevođenja ,00 KM b) Troškovi smještaja za dva vozača i dva prevodioca 2.080,00 KM c) Troškovi reprezentacije 4.280,00 KM Članak 3. (Mjerodavnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine. Članak 4. (Obveza izvješćivanja) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine dužno je podnijeti izvješće o utrošku sredstava Ministarstvu financija i trezora Bosne i Hercegovine i Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. Članak 5. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 186/ studenoga godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Vjekoslav Bevanda, v. r. МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1424 На основу члана 13. став 2. и члана 32. став 1. Закона о путним исправама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 4/97, 1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01, 47/04, 53/07, 15/08, 33/08 и 39/08), чл. 4. и 8. Закона о министарствима и другим органима управе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 и 87/12) и чл. 16. и 61. став 1. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), министар иностраних послова доноси ПРАВИЛНИК О ИЗДАВАЊУ ДИПЛОМАТСКИХ ПАСОША Члан 1. (Предмет Правилника) Овим Правилником уређује се поступак издавања дипломатских пасоша, начин вођења евиденција о издатим дипломатским пасошима, поступак поништења дипломатског пасоша и друга питања у вези са издавањем, кориштењем и поништавањем истих. Члан 2. (Надлежност за издавање и основ прописивања процедуре издавања) Дипломатски пасош издаје Министарство иностраних послова Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Министарство) у складу са одредбама Закона о путним исправама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 4/97, 1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01, 47/04, 53/07, 15/08, 33/08 и 39/08) - (у даљем тексту: Закон) и овим Правилником.

3 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 3 Члан 3. (Носилац дипломатског пасоша) (1) Дипломатски пасош издаје се: а) функционерима органа, организација, односно институција у Босни и Херцеговини одређених у листи А, као и бившим функционерима који су наведени у истој, а који су ту функцију обављали од дана ступања на снагу Устава Босне и Херцеговине; б) функционеру органа, организација, односно институција у Босни и Херцеговини одређених у листи Б; ц) запосленим који имају дипломатски статус у сједишту Министарства; д) члану државне делегације Босне и Херцеговине; е) дипломатском куриру; ф) дипломатском особљу Босне и Херцеговине, конзуларном функционеру Босне и Херцеговине и војно дипломатском особљу Босне и Херцеговине, као и њиховим брачним друговима и дјеци, и то: 1) ако дијете није старије од 27 година, 2) ако живи у заједничком домаћинству са родитељем, носиоцем дипломатског пасоша, 3) ако није засновало брачну заједницу, односно радни однос, 4) ако је пословно неспособно или је лице под старатељством и живи у заједничком домаћинству са родитељем, носиоцем дипломатског пасоша и ако није засновало брачну заједницу, без обзира на године старости; г) брачном другу и дјетету из тач. a) и ц) овог става када путују заједно с тим лицем, и то: 1) ако дијете није старије од 27 година, 2) ако живи у заједничком домаћинству са родитељем, носиоцем дипломатског пасоша, 3) ако није засновало брачну заједницу, односно радни однос, 4) ако је пословно неспособно или је лице под старатељством и живи у заједничком домаћинству са родитељем, носиоцем дипломатског пасоша, ако није засновало брачну заједницу, без обзира на године старости; х) другом лицу, држављанину БиХ, за које министар сматра да је од посебног интереса за БиХ. (2) Дипломатски пасош издаје се и лицу које по одлуци Предсједништва Босне и Херцеговине, Парламента Босне и Херцеговине, Савјета министара Босне и Херцеговине и надлежног министарства Босне и Херцеговине одлази на рад у међународне организације на дужност дипломатског ранга. (3) Листе "A" и "Б" из ст. a) и б) овог члана налазе се у прилогу овог Правилника и саставни су његов дио. Члан 4. (Разлози одбијања издавања дипломатског пасоша) (1) Дипломатски пасош неће се издати лицу у погледу кога постоје разлози предвиђени чланом 21. Закона о путним исправама, као ни запосленом у Министарству против кога се води дисциплински поступак и коме је због истог изречена мјера суспензије са посла. (2) Дипломатски пасош неће се издати бившем функционеру са листе А из тачке 29., 30. и 31., уколико је кривично кажњаван или се против њега води кривични поступак, или уколико се ради о функционеру који је смијењен. Члан 5. (Подносиоци и рокови за подношење захтјева) (1) Захтјев за издавање дипломатског пасоша подноси надлежни орган, организација или институција Босне и Херцеговине, односно ентитета са листе А и Б. (2) Захтјев за издавање дипломатског пасоша за дипломате запослене у сједишту Министарства подноси руководилац основне организационе јединице у сједишту Министарства. (3) Захтјев за издавање дипломатског пасоша за дипломате, конзуларне функционере и војно дипломатско особље на раду у дипломатско-конзуларним представништвима Босне и Херцеговине подноси шеф дипломатско-конзуларног представништва. (4) Захтјев за издавање дипломатског пасоша за чланове државних делегација Босне и Херцеговине подноси Предсједништво Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, или Савјет министара Босне и Херцеговине и уз исти прилаже одлуку о образовању, саставу и упућивању делегације у иностранство. (5) Захтјев за издавање дипломатског пасоша подносилац захтјева је дужан поднијети најмање десет дана прије планираног путовања. Члан 6. (Документи уз захтјев) За издавање дипломатског пасоша прилаже се сљедеће: a) фотокопија личне карте; б) доказ о извршеној уплати стварних трошкова за образац дипломатског пасоша на рачун Министарства, изузев за запослене у Министарству; ц) одлука о службеном путу или упућивању на рад у ДКП БиХ (путни налог, рјешење о премјештењу, распореду или упућивању на рад у иностранство и сл.), изузев за лица из члана 3. став (1) тач. а), б) и ц) овог Правилника; д) постојећи дипломатски пасош Босне и Херцеговине чија се замјена тражи, уколико лице такав пасош посједује. Члан 7. (Депоновање дипломатског пасоша) Носиоци дипломатског пасоша, по завршеном путовању, пасош депонују код подносиоца захтјева. Члан 8. (Поступак приликом нестанка, отуђења или оштећења дипломатског пасоша) (1) Губитак, крађу или оштећење дипломатског пасоша у Босни и Херцеговини, носилац истога је дужан одмах пријавити Министарству. (2) Губитак, крађу или оштећење дипломатског пасоша у иностранству, носилац истога је дужан одмах пријавити најближем ДКП-у БиХ, а по повратку у земљу и Министарству. (3) Лицу које је пријавило губитак, крађу или оштећење дипломатског пасоша, на његов захтјев, ДКП БиХ ће пошто утврди његов идентитет, издати путни лист. (4) Носиоцу дипломатског пасоша, којем је нестао, украден или оштећен дипломатски пасош, може се издати нови дипломатски пасош, пошто се утврде

4 Број 95 - Страна 4 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, околности нестанка, крађе или оштећења и пошто се нестали пасош огласи неважећим у "Службеном гласнику БиХ". (5) Министарство је дужно да о оглашавању дипломатског пасоша у БиХ неважећим обавијести сва дипломатска представништва акредитована у Босни и Херцеговини, одмах по оглашавању истог неважећим. (6) Нестанак дипломатског пасоша, подносилац захтјева пријављује Министарству на обрасцима прописаним Упутством о начину достављања података у централну евиденцију о одузетим, изгубљеним, уништеним или украденим путним исправама БиХ ("Службени гласник БиХ", број 45/09). Члан 9. (Обавеза и рок враћања дипломатског пасоша) (1) Носилац дипломатског пасоша, коме престане својство на основу којег је стекао право на тај пасош, дужан је у року од 15 дана од дана престанка својства, вратити пасош подносиоцу захтјева из члана 5. овог Правилника. (2) Изузетно од става (1) овог члана, носиоци дипломатских пасоша запослени у Министарству дужни су у року од 15 дана од престанка дужности, дипломатски пасош вратити у сједиште Министарства (3) Уколико носилац дипломатског пасоша не врати исти у року из става (1) овог члана, подносилац захтјева за дипломатски пасош, дужан је одмах по истеку рока поднијети захтјев Министарству за електронско поништење истога, те обезбиједити враћање пасоша Министарству, ради физичког поништења у додатном року од 15 дана. (4) За носиоце дипломатског пасоша из става (2) овог члана, електронско уништење дипломатског пасоша ће извршити Министарство, по службеној дужности. (5) Уколико подносилац захтјева не поступи у складу са ставом (3) овог члана, Министарство ће по истеку рока из става (3) овог члана, покренути поступак одузимања дипломатског пасоша путем надлежног органа, те због неовлаштеног кориштења јавне исправе, поднијети пријаву против носиоца дипломатског пасоша, као и одговорне особе у институцији, која је захтјев за издавање дипломатског пасоша поднијела. Члан 10. (Евиденција о издатим дипломатским пасошима) (1) Министарство по службеној дужности води евиденцију издатих дипломатских пасоша. (2) О начину вођења евиденције издатих дипломатских пасоша, Министарство ће донијети посебно упутство. Члан 11. (Прелазне и завршне одредбе) (1) Предмети који не буду ријешени до дана ступања на снагу овог Правилника, ријешиће се по одредбама овог Правилника. (2) Даном ступања на снагу овог Правилника престаје да се примјењује Правилник о издавању дипломатских пасоша и виза ("Службени гласник БиХ", бр. 10/02, 1/03, 37/04, 22/05, 90/08 и 41/13). (3) Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Број 08/ / децембрa године Сарајево Министар Др Златко Лагумџија, с. р. ЛИСТА "A" 1. Предсједавајући Предсједништва БиХ 2. Чланови Предсједништва БиХ 3. Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ 4. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ 5. Посланици оба дома Парламентарне скупштине БиХ 6. Предсједавајући Савјета министара БиХ 7. Министри у Савјету министара БиХ 8. Замјеници министара у Савјету министара БиХ 9. Предсједник Уставног суда БиХ 10. Предсједник Суда Босне и Херцеговине 11. Јавни тужилац Босне и Херцеговине 12. Директор Дирекције за европске интеграције Босне и Херцеговине 13. Директор Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података 14. Директор Граничне полиције Босне и Херцеговине 15. Директор Службе за послове са странцима Босне и Херцеговине 16. Директор Обавјештајно-безбједносне агенције Босне и Херцеговине 17. Начелник Заједничког штаба Оружаних снага БиХ 18. Судије Уставног суда БиХ 19. Предсједник Федерације БиХ 20. Потпредсједници Федерације БиХ 21. Предсједник Републике Српске 22. Потпредсједници Републике Српске 23. Предсједник Владе Федерације БиХ 24. Предсједник Владе Републике Српске 25. Бивши амбасадори и генерални конзули БиХ, који су на раду у МИП-у БиХ провели најмање 10 година, од чега најмање 5 година на пословима амбасадора или генералног конзула, под условом да нису запослени у приватном сектору 26. Официри за везу Предсједништва БиХ са Међународним судом за ратне злочине 27. Официр за везу Босне и Херцеговине у SECI/SELEC 28. Гувернер Централне банке Босне и Херцеговине 29. Бивши чланови Предсједништва БиХ* 30. Бивши предсједавајући Савјета министара БиХ* 31. Бивши министри иностраних послова БиХ* Особе из тачке 25., 29., 30. и 31. остварују право на дипломатски пасош по основу раније обављане функције само у случају када исти то право не користе по другом основу прописаном овим Правилником. *Тачке 29., 30. и 31. односе се на функционере који су те функције обављали од дана ступања на снагу Устава Босне и Херцеговине. Бивши чланови Предсједништва Босне и Херцеговине, бивши предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине и бивши министри иностраних послова Босне и Херцеговине, неће моћи остварити право на дипломатски пасош уколико су кривично кажњавани или се против њих води кривични поступак, или уколико се ради о функционеру који је смијењен или није окончао мандат. ЛИСТА "Б" 1. Шефови кабинета и Савјетници чланова Предсједништва БиХ 2. Генерални секретар Предсједништва БиХ 3. Шеф Протокола Предсједништва БиХ 4. Шеф Службе за односе са јавношћу Предсједништва БиХ

5 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 5 5. Омбудсмени за заштиту људских права БиХ 6. Министри у Влади Федерације БиХ 7. Министри у Влади Републике Српске 8. По два високодостојника вјерских конфесија у Босни и Херцеговини, који су чланови Међурелигијског савјета Босне и Херцеговине 9. Предсједавајући Представничког дома Парламента Федерације БиХ 10. Потпредсједавајући Представничког дома Парламента Федерације БиХ 11. Предсједавајући Дома народа Парламента Федерације БиХ 12. Потпредсједавајући Дома народа Парламента Федерације БиХ 13. Предсједавајући Савјета народа Републике Српске 14. Потпредсједавајући Савјета народа Републике Српске 15. Предсједник Народне скупштине Републике Српске 16. Потпредсједници Народне скупштине Републике Српске Na osnovu člana 13. stav 2. i člana 32. stav 1. Zakona o putnim ispravama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 4/97, 1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01, 47/04, 53/07, 15/08, 33/08 i 39/08), čl. 4. i 8. Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 i 87/12) i čl. 16. i 61. stav 1. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), ministar vanjskih poslova donosi PRAVILNIK O IZDAVANJU DIPLOMATSKIH PASOŠA Član 1. (Predmet Pravilnika) Ovim pravilnikom uređuje se postupak izdavanja diplomatskih pasoša, način vođenja evidencija o izdatim diplomatskim pasošima, postupak poništenja diplomatskog pasoša i druga pitanja u vezi sa izdavanjem, korištenjem i poništavanjem istih. Član 2. (Nadležnost za izdavanje i osnov propisivanja procedure izdavanja) Diplomatski pasoš izdaje Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ministarstvo) u skladu sa odredbama Zakona o putnim ispravama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 4/97, 1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01, 47/04, 53/07, 15/08, 33/08 i 39/08) - (u daljem tekstu: Zakon) i ovim Pravilnikom. Član 3. (Nosilac diplomatskog pasoša) (1) Diplomatski pasoš izdaje se: a) funkcionerima organa, organizacija, odnosno institucija u Bosni i Hercegovini određenih u listi A, kao i bivšim funkcionerima koji su navedeni u istoj, a koji su tu funkciju obavljali od dana stupanja na snagu Ustava Bosne i Hercegovine; b) funkcioneru organa, organizacija, odnosno institucija u Bosni i Hercegovini određenih u listi B; c) zaposlenim koji imaju diplomatski status u sjedištu Ministarstva; d) članu državne delegacije Bosne i Hercegovine; e) diplomatskom kuriru; f) diplomatskom osoblju Bosne i Hercegovine, konzularnom funkcioneru Bosne i Hercegovine i vojno diplomatskom osoblju Bosne i Hercegovine, kao i njihovim bračnim drugovima i djeci, i to: 1) ako dijete nije starije od 27 godina, 2) ako živi u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljem, nosiocem diplomatskog pasoša, 3) ako nije zasnovalo bračnu zajednicu, odnosno radni odnos, 4) ako je poslovno nesposobno ili je lice pod starateljstvom i živi u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljem, nosiocem diplomatskog pasoša i ako nije zasnovalo bračnu zajednicu, bez obzira na godine starosti; g) bračnom drugu i djetetu iz tač. a) i c) ovog stava kada putuju zajedno s tim licem, i to: 1) ako dijete nije starije od 27 godina, 2) ako živi u zajedničkom domaćinstvu s roditeljem, nosiocem diplomatskog pasoša, 3) ako nije zasnovalo bračnu zajednicu, odnosno radni odnos, 4) ako je poslovno nesposobno ili je lice pod starateljstvom i živi u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljem, nosiocem diplomatskog pasoša, ako nije zasnovalo bračnu zajednicu, bez obzira na godine starosti; h) drugom licu, državljaninu BiH, za koje ministar smatra da je od posebnog interesa za BiH. (2) Diplomatski pasoš izdaje se i licu koje po odluci Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Parlamenta Bosne i Hercegovine, Vijeća ministara Bosne i Hercegovie i nadležnog ministarstva Bosne i Hercegovine odlazi na rad u međunarodne organizacije na dužnost diplomatskog ranga. (3) Liste "A" i "B" iz st. a) i b) ovog člana nalaze se u prilogu ovog Pravilnika i sastavni su njegov dio. Član 4. (Razlozi odbijanja izdavanja diplomatskog pasoša) (1) Diplomatski pasoš neće se izdati licu u pogledu koga postoje razlozi predviđeni članom 21. Zakona o putnim ispravama, kao ni zaposlenom u Ministarstvu protiv koga se vodi disciplinski postupak i kome je zbog istog izrečena mjera suspenzije sa posla. (2) Diplomatski pasoš neće se izdati bivšem funkcioneru sa liste A iz tačke 29., 30. i 31., ukoliko je krivično kažnjavan ili se protiv njega vodi krivični postupak, ili ukoliko se radi o funkcioneru koji je smijenjen. Član 5. (Podnosioci i rokovi za podnošenje zahtjeva) (1) Zahtjev za izdavanje diplomatskog pasoša podnosi nadležni organ, organizacija ili institucija Bosne i Hercegovine, odnosno entiteta sa liste A i B. (2) Zahtjev za izdavanje diplomatskog pasoša za diplomate zaposlene u sjedištu Ministarstva podnosi rukovodilac osnovne organizacione jedinice u sjedištu Ministarstva. (3) Zahtjev za izdavanje diplomatskog pasoša za diplomate, konzularne funkcionere i vojno diplomatsko osoblje na radu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine podnosi šef diplomatsko-konzularnog predstavništva. (4) Zahtjev za izdavanje diplomatskog pasoša za članove državnih delegacija Bosne i Hercegovine podnosi Predsjedništvo Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ili Vijeće ministara Bosne i Hercegovine i uz isti prilaže odluku o obrazovanju, sastavu i upućivanju delegacije u inostranstvo.

6 Број 95 - Страна 6 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, (5) Zahtjev za izdavanje diplomatskog pasoša podnosilac zahtjeva je dužan podnijeti najmanje deset dana prije planiranog putovanja. Član 6. (Dokumenti uz zahtjev) Za izdavanje diplomatskog pasoša prilaže se sljedeće: a) fotokopija lične karte; b) dokaz o izvršenoj uplati stvarnih troškova za obrazac diplomatskog pasoša na račun Ministarstva, izuzev za zaposlene u Ministarstvu; c) odluka o službenom putu ili upućivanju na rad u DKP BiH (putni nalog, rješenje o premještenju, rasporedu ili upućivanju na rad u inostranstvo i sl.), izuzev za lica iz člana 3. stav (1) tač. a), b) i c) ovog Pravilnika; d) postojeći diplomatski pasoš Bosne i Hercegovine čija se zamjena traži, ukoliko lice takav pasoš posjeduje. Član 7. (Deponovanje diplomatskog pasoša) Nosioci diplomatskog pasoša, po završenom putovanju, pasoš deponuju kod podnosioca zahtjeva. Član 8. (Postupak prilikom nestanka, otuđenja ili oštećenja diplomatskog pasoša) (1) Gubitak, krađu ili oštećenje diplomatskog pasoša u Bosni i Hercegovini, nosilac istoga je dužan odmah prijaviti Ministarstvu. (2) Gubitak, krađu ili oštećenje diplomatskog pasoša u inostranstvu, nosilac istoga dužan je odmah prijaviti najbližem DKP-u BiH, a po povratku u zemlju i Ministarstvu. (3) Licu koje je prijavilo gubitak, krađu ili oštećenje diplomatskog pasoša, na njegov zahtjev, DKP BiH će pošto se utvrdi njegov identitet, izdati putni list. (4) Nosiocu diplomatskog pasoša, kojem je nestao, ukraden ili oštećen diplomatski pasoš, može se izdati novi diplomatski pasoš, pošto se utvrde okolnosti nestanka, krađe ili oštećenja i pošto se nestali pasoš oglasi nevažećim u "Službenom glasniku BiH". (5) Ministarstvo je dužno da o oglašavanju diplomatskog pasoša u BiH nevažećim obavijesti sva diplomatska predstavništva akreditovana u Bosni i Hercegovini, odmah po oglašavanju istoga nevažećim. (6) Nestanak diplomatskog pasoša, podnosilac zahtjeva prijavljuje Ministarstvu na obrascima propisanim Uputstvom o načinu dostavljanja podataka u centralnu evidenciju o oduzetim, izgubljenim, uništenim ili ukradenim putnim ispravama BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 45/09). Član 9. (Obaveza i rok vraćanja diplomatskog pasoša) (1) Nosilac diplomatskog pasoša, kome prestane svojstvo na osnovu kojeg je stekao pravo na taj pasoš, dužan je u roku od 15 dana od dana prestanka svojstva, vratiti pasoš podnosiocu zahtjeva iz člana 5. ovog Pravilnika. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, nosioci diplomatskih pasoša zaposleni u Ministarstvu dužni su u roku od 15 dana od prestanka dužnosti, diplomatski pasoš vratiti u sjedište Ministarstva. (3) Ukoliko nosilac diplomatskog pasoša ne vrati isti u roku iz stava (1) ovog člana, podnosilac zahtjeva za diplomatski pasoš, dužan je odmah po isteku roka podnijeti zahtjev Ministarstvu za elektronsko poništenje istoga, te obezbijediti vraćanje pasoša Ministarstvu, radi fizičkog poništenja u dodatnom roku od 15 dana. (4) Za nosioce diplomatskog pasoša iz stava (2) ovog člana, elektronsko poništenje diplomatskog pasoša će izvršiti Ministarstvo, po službenoj dužnosti. (5) Ukoliko podnosilac zahtjeva ne postupi u skladu sa stavom (3) ovog člana, Ministarstvo će po isteku navedenog roka iz stava (3) ovog člana, pokrenuti postupak oduzimanja diplomatskog pasoša putem nadležnog organa, te zbog neovlaštenog korištenja javne isprave, podnijeti prijavu protiv nosioca diplomatskog pasoša, kao i odgovorne osobe u instituciji, koja je zahtjev za izdavanje diplomatskog pasoša podnijela. Član 10. (Evidencija o izdatim diplomatskim pasošima) (1) Ministarstvo po službenoj dužnosti vodi evidenciju izdatih diplomatskih pasoša. (2) O načinu vođenja evidencije izdatih diplomatskih pasoša, Ministarstvo će donijeti posebno uputstvo. Član 11. (Prelazne i završne odredbe) (1) Predmeti koji ne budu riješeni do dana stupanja na snagu ovog Pravilnika, riješit će se po odredbama ovog Pravilnika. (2) Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da se primjenjuje Pravilnik o izdavanju diplomatskih pasoša i viza ("Službeni glasnik BiH", br. 10/02, 1/03, 37/04, 22/05, 90/08 i 41/13). (3) Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 08/ / decembra godine Sarajevo Ministar Dr. Zlatko Lagumdžija, s. r. LISTA "A" 1. Predsjedavajući Predsjedništva BiH 2. Članovi Predsjedništva BiH 3. Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH 4. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH 5. Poslanici oba doma Parlamentarne skupštine BiH 6. Predsjedavajući Vijeća ministara BiH 7. Ministri u Vijeću ministara BiH 8. Zamjenici ministara u Vijeću ministara BiH 9. Predsjednik Ustavnog suda BiH 10. Predsjednik Suda Bosne i Hercegovine 11. Javni tužilac Bosne i Hercegovine 12. Direktor Direkcije za evropske integracije BiH 13. Direktor Agencije za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka 14. Direktor Granične policije Bosne i Hercegovine 15. Direktor Službe za poslove sa strancima Bosne i Hercegovine 16. Direktor Obavještajno-sigurnosne agencije BiH 17. Načelnik Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH 18. Sudije Ustavnog suda BiH 19. Predsjednik Federacije BiH 20. Potpredsjednici Federacije BiH 21. Predsjednik Republike Srpske 22. Potpredsjednici Republike Srpske 23. Predsjednik Vlade Federacije BiH 24. Predsjednik Vlade Republike Srpske

7 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна Bivši ambasadori i generalni konzuli BiH, koji su na radu u MVP-u BiH proveli najmanje 10 godina, od čega najmanje 5 godina na poslovina ambasadora ili generalnog konzula, pod uslovom da nisu zaposleni u privatnom sektoru 26. Oficiri za vezu Predsjedništva BiH sa Međunarodnim sudom za ratne zločine 27. Oficir za vezu Bosne i Hercegovine u SECI/SELEC 28. Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine 29. Bivši članovi Predsjedništva BiH* 30. Bivši predsjedavajući Vijeća ministara BiH* 31. Bivši ministri vanjskih poslova BiH* Osobe iz tačke 25., 29., 30. i 31. ostvaruju pravo na diplomatski pasoš po osnovu ranije obavljane funkcije samo u slučaju kada isti to pravo ne koriste po drugom osnovu propisanom ovim Pravilnikom. * Tačke 29., 30. i 31. odnose se na funkcionere koji su te funkcije obavljali od dana stupanja na snagu Ustava Bosne i Hercegovine. Bivši članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine, bivši predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i bivši ministri vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, neće moći ostvariti pravo na diplomatski pasoš ukoliko su krivično kažnjavani ili se protiv njih vodi krivični postupak, ili ukoliko se radi o funkcioneru koji je smijenjen ili nije okončao mandat. LISTA "B" 1. Šefovi kabineta i Savjetnici članova Predsjedništva 2. Generalni sekretar Predsjedništva BiH 3. Šef Protokola Predsjedništva BiH 4. Šef Odjela za odnose sa javnošću Predsjedništva BiH 5. Ombudsmeni za zaštitu ljudskih prava BiH 6. Ministri u Vladi Federacije BiH 7. Ministri u Vladi Republike Srpske 8. Po dva visokodostojnika vjerskih konfesija u Bosni i Hercegovini, koji su članovi Međureligijskog vijeća Bosne i Hercegovine 9. Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH 10. Potpredsjedavajući Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH 11. Predsjedavajući Doma naroda Parlamenta Federacije BiH 12. Potpredsjedavajući Doma naroda Parlamenta Federacije BiH 13. Predsjedavajući Vijeća naroda Republike Srpske 14. Potpredsjedavajući Vijeća naroda Republike Srpske 15. Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske 16. Potpredsjednici Narodne skupštine Republike Srpske Na temelju članka 13. stavka 2. i članka 32. stavka 1. Zakona o putnim ispravama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 4/97, 1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01, 47/04, 53/07, 15/08, 33/08 i 39/08), čl. 4. i 8. Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09 i 87/12) i čl. 16. i 61. stavka 1. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), ministar vanjskih poslova donosi PRAVILNIK O IZDAVANJU DIPLOMATSKIH PUTOVNICA Članak 1. (Predmet Pravilnika) Ovim pravilnikom uređuje se postupak izdavanja diplomatskih putovnica, način vođenja evidencija o izdatim diplomatskim putovnicama, postupak poništenja diplomatske putovnice i druga pitanja u svezi sa izdavanjem, korištenjem i poništavanjem istih. Članak 2. (Nadležnost za izdavanje i osnov propisivanja procedure izdavanja) Diplomatsku putovnicu izdaje Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ministarstvo) sukladno odredbama Zakona o putnim ispravama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 4/97, 1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01, 47/04, 53/07, 15/08, 33/08 i 39/08) - (u daljem tekstu: Zakon) i ovim Pravilnikom. Članak 3. (Nositelj diplomatske putovnice) (1) Diplomatska putovnica izdaje se: a) dužnosnicima tijela, organizacija, odnosno institucija u Bosni i Hercegovini određenih u listi A, kao i bivšim dužnosnicima koji su navedeni u istoj, a koji su tu dužnost obavljali od dana stupanja na snagu Ustava Bosne i Hercegovine; b) dužnosniku tijela, organizacija, odnosno institucija u Bosni i Hercegovini određenih u listi B; c) uposlenim koji imaju diplomatski status u sjedištu Ministarstva; d) članu državnog izaslanstva Bosne i Hercegovine; e) diplomatskom kuriru; f) diplomatskom osoblju Bosne i Hercegovine, konzularnom dužnosniku Bosne i Hercegovine i vojno diplomatskom osoblju Bosne i Hercegovine, kao i njihovim bračnim drugovima i djeci, i to: 1) ako dijete nije starije od 27 godina, 2) ako živi u zajedničkom kućanstvu sa roditeljem, nositeljem diplomatske putovnice, 3) ako nije zasnovalo bračnu zajednicu, odnosno radni odnos, 4) ako je poslovno nesposobno ili je osoba pod starateljstvom i živi u zajedničkom kućanstvu sa roditeljem, nositeljem diplomatske putovnice i ako nije zasnovalo bračnu zajednicu, bez obzira na godine starosti; g) bračnom drugu i djetetu iz toč. a) i c) ovog stavka kada putuju zajedno s tom osobom, i to: 1) ako dijete nije starije od 27 godina, 2) ako živi u zajedničkom kućanstvu s roditeljem, nositeljem diplomatske putovnice, 3) ako nije zasnovalo bračnu zajednicu, odnosno radni odnos, 4) ako je poslovno nesposobno ili je osoba pod starateljstvom i živi u zajedničkom kućanstvu sa roditeljem, nositeljem diplomatske putovnice, ako nije zasnovalo bračnu zajednicu, bez obzira na godine starosti; h) Drugoj osobi, državljaninu BiH, za koje ministar smatra da je od posebnog interesa za BiH.

8 Број 95 - Страна 8 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, (2) Diplomatska putovnica izdaje se i osobi koja po odluci Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Parlamenta Bosne i Hercegovine, Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i nadležnog ministarstva Bosne i Hercegovine odlazi na rad u međunarodne organizacije na dužnost diplomatskog ranga. (3) Liste "A" i "B" iz st. a) i b) ovog članka nalaze se u prilogu ovog Pravilnika i sastavni su njegov dio. Članak 4. (Razlozi odbijanja izdavanja diplomatske putovnice) (1) Diplomatska putovnica neće se izdati osobi u pogledu koje postoje razlozi predviđeni člankom 21. Zakona o putnim ispravama, kao ni zaposlenom u Ministarstvu protiv koga se vodi disciplinski postupak i kome je zbog istog izrečena mjera suspenzije sa posla. (2) Diplomatska putovnica neće se izdati bivšem dužnosniku sa liste A iz točke 29., 30. i 31., ukoliko je krivično kažnjavan ili se protiv njega vodi krivični postupak, ili ukoliko se radi o dužnosniku koji je smijenjen. Članak 5. (Podnositelji i rokovi za podnošenje zahtjeva) (1) Zahtjev za izdavanje diplomatske putovnice podnosi nadležno tijelo, organizacija ili institucija Bosne i Hercegovine, odnosno entiteta sa liste A i B. (2) Zahtjev za izdavanje diplomatske putovnice za diplomate uposlene u sjedištu Ministarstva podnosi rukovoditelj osnovne organizacione jedinice u sjedištu Ministarstva. (3) Zahtjev za izdavanje diplomatske putovnice za diplomate, konzularne dužnosnike i vojno diplomatsko osoblje na radu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Bosne i Hercegovine podnosi šef diplomatsko-konzularnog predstavništva. (4) Zahtjev za izdavanje diplomatske putovnice za članove državnih izaslanstava Bosne i Hercegovine podnosi Predsjedništvo Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ili Vijeće ministara Bosne i Hercegovine i uz isti prilaže odluku o obrazovanju, sastavu i upućivanju izaslanstva u inozemstvo. (5) Zahtjev za izdavanje diplomatske putovnice podnositelj zahtjeva je dužan podnijeti najmanje deset dana prije planiranog putovanja. Članak 6. (Dokumenti uz zahtjev) Za izdavanje diplomatske putovnice prilaže se sljedeće: a) fotokopija osobne iskaznice; b) dokaz o izvršenoj uplati stvarnih troškova za obrazac diplomatske putovnice na račun Ministarstva, izuzev za uposlene u Ministarstvu; c) odluka o službenom putu ili upućivanju na rad u DKP BiH (putni nalog, rješenje o premještenju, rasporedu ili upućivanju na rad u inozemstvo i sl.), izuzev za osobe iz članka 3. stavak (1) toč. a), b) i c) ovog Pravilnika; d) postojeća diplomatska putovnica Bosne i Hercegovine čija se zamjena traži, ukoliko osoba takvu putovnicu posjeduje. Članak 7. (Deponovanje diplomatske putovnice) Nositelji diplomatskih putovnica, po završenom putovanju, putovnicu deponuju kod podnositelja zahtjeva. Članak 8. (Postupak prilikom nestanka, otuđenja ili oštećenja diplomatske putovnice) (1) Gubitak, krađu ili oštećenje diplomatske putovnice u Bosni i Hercegovini, nositelj iste je dužan odmah prijaviti Ministarstvu. (2) Gubitak, krađu ili oštećenje diplomatske putovnice u inozemstvu, nositelj iste dužan je odmah prijaviti najbližem DKP-u BiH, a po povratku u zemlju i Ministarstvu. (3) Osobi koja je prijavila gubitak, krađu ili oštećenje diplomatske putovnice, na njen zahtjev, DKP BiH će pošto se utvrdi njen identitet, izdati putni list. (4) Nositelju diplomatske putovnice, kojem je nestala, ukradena ili oštećena diplomatska putovnica, može se izdati nova diplomatska putovnica, pošto se utvrde okolnosti nestanka, krađe ili oštećenja i pošto se nestala putovnica oglasi nevažećom u "Službenom glasniku BiH". (5) Ministarstvo je dužno da o oglašavanju diplomatske putovnice u BiH nevažećom obavijesti sva diplomatska predstavništva akreditirana u Bosni i Hercegovini, odmah po oglašavanju iste nevažećom. (6) Nestanak diplomatske putovnice, podnositelj zahtjeva prijavljuje Ministarstvu na obrascima propisanim Uputstvom o načinu dostavljanja podataka u centralnu evidenciju o oduzetim, izgubljenim, uništenim ili ukradenim putnim ispravama BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 45/09). Članak 9. (Obveza i rok vraćanja diplomatske putovnice) (1) Nositelj diplomatske putovnice, kome prestane svojstvo na temelju kojeg je stekao pravo na tu putovnicu, dužan je u roku od 15 dana od dana prestanka svojstva, vratiti putovnicu podnositelju zahtjeva iz članka 5. ovog Pravilnika. (2) Izuzetno od stavka (1) ovog članka, nositelji diplomatskih putovnica uposleni u Ministarstvu dužni su u roku od 15 dana od prestanka dužnosti, diplomatsku putovnicu vratiti u sjedište Ministarstva. (3) Ukoliko nositelj diplomatske putovnice ne vrati istu u roku iz stavka (1) ovog članka, podnositelj zahtjeva za diplomatsku putovnicu, dužan je odmah po isteku roka podnijeti zahtjev Ministarstvu za elektronsko poništenje iste, te osigurati vraćanje putovnice Ministarstvu, radi fizičkog poništenja u dodatnom roku od 15 dana. (4) Za nositelje diplomatskih putovnica iz stavka (2) ovog članka, elektronsko poništenje diplomatske putovnice će izvršiti Ministarstvo, po službenoj dužnosti. (5) Ukoliko podnositelj zahtjeva ne postupi sukladno stavku (3) ovog članka, Ministarstvo će po isteku navedenog roka iz stavka (3) ovog članka, pokrenuti postupak oduzimanja diplomatske putovnice putem nadležnog tijela, te zbog neovlaštenog korištenja javne isprave, podnijeti prijavu protiv nositelja diplomatske putovnice, kao i odgovorne osobe u instituciji, koja je zahtjev za izdavanje diplomatske putovnice podnijela. Članak 10. (Evidencija o izdatim diplomatskim putovnicama) (1) Ministarstvo po službenoj dužnosti vodi evidenciju izdatih diplomatskih putovnica. (2) O načinu vođenja evidencije izdatih diplomatskih putovnica, Ministarstvo će donijeti poseban naputak.

9 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 9 Članak 11. (Prijelazne i završne odredbe) (1) Predmeti koji ne budu riješeni do dana stupanja na snagu ovog Pravilnika, riješit će se po odredbama ovog Pravilnika. (2) Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da se primjenjuje Pravilnik o izdavanju diplomatskih putovnica i viza ("Službeni glasnik BiH", br. 10/02, 1/03, 37/04, 22/05, 90/08 i 41/13). (3) Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 08/ / prosinca godine Sarajevo Ministar Dr. Zlatko Lagumdžija, v. r. LISTA "A" 1. Predsjedatelj Predsjedništva BiH 2. Članovi Predsjedništva BiH 3. Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH 4. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH 5. Zastupnici oba doma Parlamentarne skupštine BiH 6. Predsjedatelj Vijeća ministara BiH 7. Ministri u Vijeću ministara BiH 8. Zamjenici ministara u Vijeću ministara BiH 9. Predsjednik Ustavnog suda BiH 10. Predsjednik Suda Bosne i Hercegovine 11. Javni tužitelj Bosne i Hercegovine 12. Direktor Direkcije za europske integracije BiH 13. Direktor Agencije za identifikacijske isprave, evidenciju i razmjenu podataka 14. Direktor Granične policije Bosne i Hercegovine 15. Direktor Službe za poslove sa strancima Bosne i Hercegovine 16. Direktor Obavještajno-sigurnosne agencije BiH 17. Načelnik Zajedničkog stožera Oružanih snaga BiH 18. Suci Ustavnog suda BiH 19. Predsjednik Federacije BiH 20. Potpredsjednici Federacije BiH 21. Predsjednik Republike Srpske 22. Potpredsjednici Republike Srpske 23. Predsjednik Vlade Federacije BiH 24. Predsjednik Vlade Republike Srpske 25. Bivši veleposlanici i generalni konzuli BiH, koji su na radu u MVP-u BiH proveli najmanje 10 godina, od čega najmanje 5 godina na poslovina veleposlanika ili generalnog konzula, pod uvjetom da nisu uposleni u privatnom sektoru 26. Časnici za vezu Predsjedništva BiH sa Međunarodnim sudom za ratne zločine 27. Časnik za vezu Bosne i Hercegovine u SECI/SELEC 28. Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine 29. Bivši članovi Predsjedništva BiH* 30. Bivši predsjedatelji Vijeća ministara BiH* 31. Bivši ministri vanjskih poslova BiH* Osobe iz točke 25., 29., 30. i 31. ostvaruju pravo na diplomatsku putovnicu temeljem ranije obavljane dužnosti samo u slučaju kada isti to pravo ne koriste na temelju drugog osnova propisanog ovim Pravilnikom. * Točke 29., 30. i 31. odnose se na dužnosnike koji su te dužnosti obavljali od dana stupanja na snagu Ustava Bosne i Hercegovine. Bivši članovi Predsjedništva Bosne i Hercegovine, bivši predsjedatelji Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i bivši ministri vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, neće moći ostvariti pravo na diplomatsku putovnicu ukoliko su krivično kažnjavani ili se protiv njih vodi krivični postupak, ili ukoliko se radi o dužnosniku koji je smijenjen ili nije okončao mandat. LISTA "B" 1. Predstojnici ureda i savjetnici članova Predsjedništva 2. Generalni tajnik Predsjedništva BiH 3. Šef Protokola Predsjedništva BiH 4. Šef Službe za odnose sa javnošću Predsjedništva BiH 5. Ombudsmeni za zaštitu ljudskih prava BiH 6. Ministri u Vladi Federacije BiH 7. Ministri u Vladi Republike Srpske 8. Po dva visokodostojnika vjerskih konfesija u Bosni i Hercegovini, koji su članovi Međureligijskog vijeća Bosne i Hercegovine 9. Predsjedatelji Zastupničkog doma Parlamenta Federacije BiH 10. Potpredsjedatelji Zastupničkog doma Parlamenta Federacije BiH 11. Predsjedatelji Doma naroda Parlamenta Federacije BiH 12. Potpredsjedatelji Doma naroda Parlamenta Federacije BiH 13. Predsjedatelj Vijeća naroda Republike Srpske 14. Potpredsjedatelj Vijeća naroda Republike Srpske 15. Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske 16. Potpredsjednici Narodne skupštine Republike Srpske ЦЕНТРАЛНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1425 На основу члана 14.3 став (1) Изборног закона БиХ ("Службени гласник БиХ" бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 и 7/14), Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је на 79. сједници, одржаној дана године, донијела ОДЛУКУ О РАСПИСИВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ ПРИЈЕВРЕМЕНИХ ИЗБОРА ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ ДОМАЉЕВАЦ - ШАМАЦ Члан 1. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине расписује пријевремене изборе за начелника Општине Домаљевац - Шамац. Члан 2. Избори из члана 1. ове одлуке ће се одржати у недјељу, године. Члан 3. Општина Домаљевац - Шамац је обавезна обезбиједити средства за провођење пријевремених избора из члана 1. ове одлуке у Буџету Општине, у складу са чланом 1.2б Изборног закона Босне и Херцеговине, у року од 15 (петнаест) дана од дана расписивања пријевремених избора. Уколико Општина Домаљевац - Шамац не обезбиједи финансијска средства из става (1) овог члана, пријевремени избори ће бити одгођени.

10 Број 95 - Страна 10 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Члан 4. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће се у "Службеном гласнику БиХ", "Службеном гласнику РС", "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ" и на wеб страници Централне изборне комисије БиХ Број / децембра године Сарајево Предсједник Стјепан Микић, с. р. Na osnovu člana 14.3 stav (1) Izbornog zakona BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 79. sjednici, održanoj dana godine, donijela ODLUKU O RASPISIVANJU I ODRŽAVANJU PRIJEVREMENIH IZBORA ZA NAČELNIKA OPĆINE DOMALJEVAC - ŠAMAC Član 1. Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine raspisuje prijevremene izbore za načelnika Općine Domaljevac - Šamac. Član 2. Izbori iz člana 1. ove odluke će se održati u nedjelju, godine. Član 3. Općina Domaljevac - Šamac je obavezna osigurati sredstva za provođenje prijevremenih izbora iz člana 1. ove odluke u budžetu Općine, u skladu sa članom 1.2b Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, u roku od 15 (petnaest) dana od dana raspisivanja prijevremenih izbora. Ukoliko Općina Domaljevac - Šamac ne osigura finansijska sredstva iz stava (1) ovog člana, prijevremeni izbori će biti odgođeni. Član 4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH" i na web stranici Centralne izborne komisije BiH Broj / decembra godine Sarajevo Predsjednik Stjepan Mikić, s. r. Na temelju članka 14.3 stavak (1) Izbornog zakona BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 79. sjednici, održanoj dana godine, donijelo ODLUKU O RASPISIVANJU I ODRŽAVANJU PRIJEVREMENIH IZBORA ZA NAČELNIKA OPĆINE DOMALJEVAC - ŠAMAC Članak 1. Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine raspisuje prijevremene izbore za načelnika Općine Domaljevac - Šamac. Članak 2. Izbori iz članka 1. ove odluke će se održati u nedjelju, godine. Članak 3. Općina Domaljevac - Šamac je obvezna osigurati sredstva za provedbu prijevremenih izbora iz članka 1. ove odluke u proračunu Općine, sukladno članku 1.2b Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, u roku od 15 (petnaest) dana od dana raspisivanja prijevremenih izbora. Ukoliko Općina Domaljevac - Šamac ne osigura financijska sredstva iz stavka (1) ovog članka, prijevremeni izbori će biti odgođeni. Članak 4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH" i na web stranici Središnjega izbornog povjerenstva BiH Broj / prosinca godine Sarajevo Predsjednik Stjepan Mikić, v. r На основу члана 14.3 став (1) Изборног закона БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 и 7/14), Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је на 79. сједници, одржаној дана године, донијела ОДЛУКУ О РАСПИСИВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ ПРИЈЕВРЕМЕНИХ ИЗБОРА ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ ИСТОЧНИ ДРВАР Члан 1. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине расписује пријевремене изборе за начелника Општине Источни Дрвар. Члан 2. Избори из члана 1. ове одлуке ће се одржати у недјељу, године. Члан 3. Општина Источни Дрвар је обавезна обезбиједити средства за провођење пријевремених избора из члана 1. ове одлуке у буџету Општине, у складу са чланом 1.2б Изборног закона Босне и Херцеговине, у року од 15 (петнаест) дана од дана расписивања пријевремених избора. Уколико Општина Источни Дрвар не обезбиједи финансијска средства из става (1) овог члана, пријевремени избори ће бити одгођени. Члан 4. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће се у "Службеном гласнику БиХ", "Службеном гласнику РС", "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ" и на wеб страници Централне изборне комисије БиХ Број / децембра године Сарајево Предсједник Стјепан Микић, с. р.

11 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 11 Na osnovu člana 14.3 stav (1) Izbornog zakona BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 79. sjednici, održanoj dana godine, donijela ODLUKU O RASPISIVANJU I ODRŽAVANJU PRIJEVREMENIH IZBORA ZA NAČELNIKA OPĆINE ISTOČNI DRVAR Član 1. Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine raspisuje prijevremene izbore za načelnika Općine Istočni Drvar. Član 2. Izbori iz člana 1. ove odluke će se održati u nedjelju, godine. Član 3. Općina Istočni Drvar je obavezna osigurati sredstva za provođenje prijevremenih izbora iz člana 1. ove odluke u budžetu Općine, u skladu sa članom 1.2b Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, u roku od 15 (petnaest) dana od dana raspisivanja prijevremenih izbora. Ukoliko Općina Istočni Drvar ne osigura finansijska sredstva iz stava (1) ovog člana, prijevremeni izbori će biti odgođeni. Član 4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH" i na web stranici Centralne izborne komisije BiH Broj / decembra godine Sarajevo Predsjednik Stjepan Mikić, s. r. Na temelju članka 14.3 stavak (1) Izbornog zakona BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 79. sjednici, održanoj dana godine, donijelo ODLUKU O RASPISIVANJU I ODRŽAVANJU PRIJEVREMENIH IZBORA ZA NAČELNIKA OPĆINE ISTOČNI DRVAR Članak 1. Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine raspisuje prijevremene izbore za načelnika Općine Istočni Drvar. Članak 2. Izbori iz članka 1. ove odluke će se održati u nedjelju, godine. Članak 3. Općina Istočni Drvar je obvezna osigurati sredstva za provedbu prijevremenih izbora iz članka 1. ove odluke u proračunu Općine, sukladno članku 1.2b Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, u roku od 15 (petnaest) dana od dana raspisivanja prijevremenih izbora. Ukoliko Općina Istočni Drvar ne osigura financijska sredstva iz stavka (1) ovog članka, prijevremeni izbori će biti odgođeni. Članak 4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH" i na web stranici Središnjega izbornog povjerenstva BiH Broj / prosinca godine Sarajevo Predsjednik Stjepan Mikić, v. r На основу члана 2.9 став (1) тачка 2.а Изборног закона БиХ ("Службени гласник БиХ", број 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 и 7/14) и члана 18. став (3) Закона о оснивању општине Станари ("Службени гласник Републике Српске", бр. 83/14), Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је на 79. сједници, одржаној дана године, донијела ОДЛУКУ О РАСПИСИВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ ПРВИХ ИЗБОРА ЗА ОДБОРНИКЕ У СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ СТАНАРИ И НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ СТАНАРИ Члан 1. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине расписује прве изборе за одборнике у Скупштини Општине Станари и начелника Општине Станари. Члан 2. Избори из члана 1. ове одлуке ће се одржати у недјељу, године. Члан 3. Средства за спровођење првих избора из члана 1. ове одлуке обезбиједиће се у буџету Републике Српске, у складу са чланом 18. став (3) Закона о оснивању општине Станари и чланом 1.2а Изборног закона Босне и Херцеговине, у року од 15 (петнаест) дана од дана расписивања првих избора. Уколико буџет Републике Српске не обезбиједи финансијска средства из става (1) овог члана, први избори ће бити одгођени. Члан 4. Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће се у "Службеном гласнику БиХ", "Службеном гласнику РС", "Службеним новинама Ф БиХ", "Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ" и на wеб страници Централне изборне комисије БиХ Број / децембра године Сарајево Предсједник Стјепан Микић, с. р.

12 Број 95 - Страна 12 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Na osnovu člana 2.9 stav (1) tačka 2.a Izbornog zakona BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14) i člana 18. stav (3) Zakona o osnivanju općine Stanari ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 83/14), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 79. sjednici, održanoj dana godine, donijela ODLUKU O RASPISIVANJU I ODRŽAVANJU PRVIH IZBORA ZA ODBORNIKE U SKUPŠTINI OPĆINE STANARI I NAČELNIKA OPĆINE STANARI Član 1. Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine raspisuje prve izbore za odbornike u Skupštini Općine Stanari i načelnika Općine Stanari. Član 2. Izbori iz člana 1. ove odluke će se održati u nedjelju, godine. Član 3. Sredstva za provođenje prvih izbora iz člana 1. ove odluke osigurat će se u budžetu Republike Srpske, u skladu sa članom 18. stav (3) Zakona o osnivanju općine Stanari i članom 1.2a Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, u roku od 15 (petnaest) dana od dana raspisivanja prvih izbora. Ukoliko budžet Republike Srpske ne osigura finansijska sredstva iz stava (1) ovog člana, prvi izbori će biti odgođeni. Član 4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH" i na web stranici Centralne izborne komisije BiH Broj / decembra godine Sarajevo Predsjednik Stjepan Mikić, s. r. Na temelju članka 2.9 stavak (1) točka 2.a Izbornog zakona BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14) i članka 18. stavak (3) Zakona o osnivanju općine Stanari ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 83/14), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 79. sjednici, održanoj dana godine, donijelo ODLUKU O RASPISIVANJU I ODRŽAVANJU PRVIH IZBORA ZA ODBORNIKE U SKUPŠTINI OPĆINE STANARI I NAČELNIKA OPĆINE STANARI Članak 1. Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine raspisuje prve izbore za odbornike u Skupštini Općine Stanari i načelnika Općine Stanari. Članak 2. Izbori iz članka 1. ove odluke će se održati u nedjelju, godine. Članak 3. Sredstva za provođenje prvih izbora iz članka 1. ove odluke osigurat će se u proračunu Republike Srpske, sukladno članku 18. stavak (3) Zakona o osnivanju općine Stanari i člankom 1.2a Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, u roku od 15 (petnaest) dana od dana raspisivanja prvih izbora. Ukoliko proračun Republike Srpske ne osigura financijska sredstva iz stavka (1) ovog članka, prvi izbori će biti odgođeni. Članak 4. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH" i na web stranici Središnjega izbornog povjerenstva BiH Broj / prosinca godine Sarajevo Predsjednik Stjepan Mikić, v. r На основу члана 14.3 став (6) Изборног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 и 7/14) и члана 73. Правилника о начину провођења избора у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 37/14), Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је на 79. сједници, одржаној године, донијела УПУТСТВО О РОКОВИМА ИЗБОРНИХ АКТИВНОСТИ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ПРИЈЕВРЕМЕНИХ ИЗБОРА ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ ДОМАЉЕВАЦ-ШАМАЦ И ОПШТИНЕ ИСТОЧНИ ДРВАР И ПРВИХ ИЗБОРА ЗА ОДБОРНИКЕ У СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ СТАНАРИ И НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ СТАНАРИ Члан 1. (1) Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Централна изборна комисија БиХ) је на 79. сједници, одржаној дана године, донијела Одлуку о расписивању пријевремених избора за начелнике Општина Домаљевац-Шамац и Источни Дрвар и првих избора за одборнике у Скупштини општине Станари и начелника Општине Станари (у даљем тексту: избори). (2) Избори ће се одржати у недјељу, године. Члан 2. (1) Рокови теку од године. (2) Пријаве за овјеру политичких странака и независних кандидата подносе се Централној изборној комисији БиХ најкасније у року од 6 дана од дана расписивања избора, односно у периоду од године закључно са године, до часова. (3) Захтјеви за овјеру коалиција подносе се Централној изборној комисији БиХ најкасније у року од 13 дана од дана расписивања избора, односно закључно са године, до часова. (4) Крајњи рок за регистрацију нових бирача који гласају путем поште је 20 дана од дана расписивања избора, односно истиче године. (5) Пријаву кандидата овјерени политички субјекти подносе Централној изборној комисији БиХ најкасније 21 дан од дана расписивања избора, односно закључно са године, до часова. (6) Жријебање за утврђивање редослиједа политичких субјеката на гласачким листићима обавиће се у сједишту Централне изборне комисије БиХ у

13 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 13 Сарајеву, Данијела Озме бр. 7, дана године, у часова. (7) Одлуку о овјери кандидата за учествовање на изборима Централна изборна комисија БиХ доноси најкасније у року од 14 дана од дана подношења пријава, односно најкасније до године. (8) Објава коначних листи кандидата у службеним гласилима обавиће се најкасније 24 дана прије дана одржавања избора, односно до године. (9) Централни бирачки списак се закључује 20 дана прије дана одржавања избора, односно закључно са године. (10) Објављивање броја уписаних бирача у Централни бирачки списак за општину за коју се проводе избори обавиће се у року 17 дана прије дана одржавања избора, односно најкасније до године. (11) Именовање чланова бирачких одбора врши надлежна општинска изборна комисија у складу са сљедећим роковима: а) Надлежна општинска изборна комисија именује чланове бирачких одбора и доставља акте о именовању чланова бирачких одбора Централној изборној комисији БиХ најкасније у року од 15 дана прије дана одржавања избора, односно до године. б) Обука чланова бирачких одбора одржаће се у периоду од 15 дана до 7 дана прије дана одржавања избора, односно од године до године. (12) Одређивање локација бирачких мјеста, објаву и доставу података о одређеним локацијама Централној изборној комисији БиХ, надлежна општинска изборна комисија обавиће најкасније у року од 15 дана прије дана одржавања избора, односно најкасније до године. (13) Медијско представљање политичких субјеката почиње 15 дана прије дана одржавања избора, односно од године. (14) Непосредно обраћање политичких субјеката путем електронских медија почиње 15 дана прије дана одржавања избора, односно од године. (15) Захтјеви за акредитирање посматрача политичких субјеката подносе се изборним комисијама најкасније 7 дана прије дана одржавања избора, односно до године. (16) Захтјеви за акредитирање посматрача из удружења подносе се Централној изборној комисији БиХ најкасније 7 дана прије дана одржавања избора, односно до године. (17) Забрана објављивања резултата испитивања јавног мнијења почиње 48 сати прије отварања бирачких мјеста и траје до затварања бирачких мјеста, односно у периоду од године у 07,00 сати до године до затварања бирачких мјеста. (18) Захтјеви за акредитирање међународних посматрача подносе се Централној изборној комисији БиХ најкасније 1 дан прије дана одржавања избора, односно до године. (19) Изборна тишина почиње 24 часа прије отварања бирачких мјеста и траје до затварања бирачких мјеста, односно у периоду од године у 07,00 сати до године до затварања бирачких мјеста. (20) Централна изборна комисија БиХ ће посебном одлуком формирати Главни центар за бројање за изборе најкасније до године. (21) Унос и обрада резултата избора електронским путем врши се од године у сљедећим роковима: а) прикупљање образаца са бирачких мјеста од 21,00 до 21,30 часова б) унос резултата од 21,30 до 22,00 часа ц) објава прелиминарних незваничних и некомплетних резултата избора до 22,30 часова. (22) Бирачки одбори врше доставу резултата гласања и комплетан изборни материјал до надлежне општинске изборне комисије, најкасније у року од 12 сати по затварању бирачких мјеста, односно до године до 7,00 часова. (23) Општинска изборна комисија доставља записнике са обједињеним збирним резултатима гласања на нивоу општине Централној изборној комисији БиХ најкасније 24 сата по затварању бирачких мјеста, односно најкасније до године, до 19,00 часова. (24) Прелиминарне незваничне и некомплетне резултате избора Централна изборна комисија БиХ објавиће 24 часа по затварању бирачких мјеста и по добијању резултата од надлежне општинске изборне комисије, односно године у 19,00 часова. (25) Крајњи рок за пријем гласачког материјала за гласаче путем поште, је два дана од дана одржавања избора, односно закључно са године, са отиском печата поште са датумом одржавања избора. (26) Утврђивање и објаву резултата избора Централна изборна комисија БиХ обавиће најкасније у року од 7 дана од дана одржавања избора, односно до године. (27) Подношење захтјева за поновно бројање гласачких листића врши се у року од 3 дана од дана објаве резултата избора. Члан 3. Ово упутство ступа на снагу даном доношења и објавиће се у "Службеном гласнику БиХ", "Службеном гласнику РС", "Службеним новинама Федерације БиХ", "Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ" и на wеб страници Централне изборне комисије БиХ Број / децембра године Сарајево Предсједник Стјепан Микић, с. р. Na osnovu člana 14.3 stav (6) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14) i člana 73. Pravilnika o načinu provođenja izbora u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 37/14), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine je na 79. sjednici, održanoj godine, donije1a

14 Број 95 - Страна 14 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, UPUTSTVO O ROKOVIMA IZBORNIH AKTIVNOSTI ZA ODRŽAVANJE PRIJEVREMENIH IZBORA ZA NAČELNIKA OPĆINE DOMALJEVAC-ŠAMAC I OPĆINE ISTOČNI DRVAR I PRVIH IZBORA ZA ODBORNIKE U SKUPŠTINI OPĆINE STANARI I NAČELNIKA OPĆINE STANARI Član 1. (1) Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Centralna izborna komisija BiH) je na 79. sjednici, održanoj dana godine, donijela Odluku o raspisivanju prijevremenih izbora za načelnike Općina Domaljevac-Šamac i Istočni Drvar i prvih izbora za odbornike u Skupštini općine Stanari i načelnika Općine Stanari (u daljem tekstu: izbori). (2) Izbori će se održati u nedjelju, godine. Član 2. (1) Rokovi teku od godine. (2) Prijave za ovjeru političkih stranaka i nezavisnih kandidata podnose se Centralnoj izbornoj komisiji BiH najkasnije u roku od 6 dana od dana raspisivanja izbora, odnosno u periodu od godine zaključno sa godine, do sati. (3) Zahtjevi za ovjeru koalicija podnose se Centralnoj izbornoj komisiji BiH najkasnije u roku od 13 dana od dana raspisivanja izbora, odnosno zaključno sa godine, do sati. (4) Krajnji rok za registraciju novih birača koji glasaju putem pošte je 20 dana od dana raspisivanja izbora, odnosno ističe godine. (5) Prijavu kandidata ovjereni politički subjekti podnose Centralnoj izbornoj komisiji BiH najkasnije 21 dan od dana raspisivanja izbora, odnosno zaključno sa godine, do sati. (6) Žrijebanje za utvrđivanje redoslijeda političkih subjekata na glasačkim listićima obavit će se u sjedištu Centralne izborne komisije BiH u Sarajevu, Danijela Ozme br. 7, dana godine, u sati. (7) Odluku o ovjeri kandidata za učešće na izborima Centralna izborna komisija BiH donosi najkasnije u roku od 14 dana od dana podnošenja prijava, odnosno najkasnije do godine. (8) Objava konačnih listi kandidata u službenim glasilima obavit će se najkasnije 24 dana prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. (9) Centralni birački spisak se zaključuje 20 dana prije dana održavanja izbora, odnosno zaključno sa godine. (10) Objavljivanje broja upisanih birača u Centralni birački spisak za općinu za koju se provode izbori obavit će se u roku 17 dana prije dana održavanja izbora, odnosno najkasnije do godine. (11) Imenovanje članova biračkih odbora vrši nadležna općinska izborna komisija u skladu sa sljedećim rokovima: a) Nadležna općinska izborna komisija imenuje članove biračkih odbora i dostavlja akte o imenovanju članova biračkih odbora Centralnoj izbornoj komisiji BiH najkasnije u roku od 15 dana prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. b) Obuka članova biračkih odbora održat će se u periodu od 15 dana do 7 dana prije dana održavanja izbora, odnosno od godine do godine. (12) Određivanje lokacija biračkih mjesta, objavu i dostavu podataka o određenim lokacijama Centralnoj izbornoj komisiji BiH, nadležna općinska izborna komisija obavit će najkasnije u roku od 15 dana prije dana održavanja izbora, odnosno najkasnije do godine. (13) Medijsko predstavljanje političkih subjekata počinje 15 dana prije dana održavanja izbora, odnosno od godine. (14) Neposredno obraćanje političkih subjekata putem elektronskih medija počinje 15 dana prije dana održavanja izbora, odnosno od godine. (15) Zahtjevi za akreditiranje posmatrača političkih subjekata podnose se izbornim komisijama najkasnije 7 dana prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. (16) Zahtjevi za akreditiranje posmatrača iz udruženja podnose se Centralnoj izbornoj komisiji BiH najkasnije 7 dana prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. (17) Zabrana objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnijenja počinje 48 sati prije otvaranja biračkih mjesta i traje do zatvaranja biračkih mjesta, odnosno u periodu od godine u 07,00 sati do godine do zatvaranja biračkih mjesta. (18) Zahtjevi za akreditiranje međunarodnih posmatrača podnose se Centralnoj izbornoj komisiji BiH najkasnije 1 dan prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. (19) Izborna šutnja počinje 24 sata prije otvaranja biračkih mjesta i traje do zatvaranja biračkih mjesta, odnosno u periodu od godine u 07,00 sati do godine do zatvaranja biračkih mjesta. (20) Centralna izborna komisija BiH će posebnom odlukom formirati Glavni centar za brojanje za izbore najkasnije do godine. (21) Unos i obrada rezultata izbora elektronskim putem vrši se od godine u sljedećim rokovima: a) prikupljanje obrazaca sa biračkih mjesta od 21,00 do 21,30 sati b) unos rezultata od 21,30 do 22,00 sata c) objava preliminarnih nezvaničnih i nekompletnih rezultata izbora do 22,30 sati. (22) Birački odbori vrše dostavu rezultata glasanja i kompletan izborni materijal do nadležne općinske izborne komisije, najkasnije u roku od 12 sati po zatvaranju biračkih mjesta, odnosno do godine do 7,00 sati. (23) Općinska izborna komisija dostavlja zapisnike sa objedinjenim zbirnim rezultatima glasanja na nivou općine Centralnoj izbornoj komisiji BiH najkasnije 24 sata po zatvaranju biračkih mjesta, odnosno najkasnije do godine, do 19,00 sati. (24) Preliminarne nezvanične i nekompletne rezultate izbora Centralna izborna komisija BiH objavit će 24 sata po zatvaranju biračkih mjesta i po dobijanju rezultata od nadležne općinske izborne komisije, odnosno godine u 19,00 sati. (25) Krajnji rok za prijem glasačkog materijala za glasače putem pošte, je dva dana od dana održavanja izbora, odnosno zaključno sa godine, sa otiskom pečata pošte sa datumom održavanja izbora. (26) Utvrđivanje i objavu rezultata izbora Centralna izborna komisija BiH obavit će najkasnije u roku od 7 dana od dana održavanja izbora, odnosno do godine.

15 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 15 (27) Podnošenje zahtjeva za ponovno brojanje glasačkih listića vrši se u roku od 3 dana od dana objave rezultata izbora. Član 3. Ovo uputstvo stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH" i na web stranici Centralne izborne komisije BiH Broj / decembra godine Sarajevo Predsjednik Stjepan Mikić, s. r. Na temelju članka 14.3 stavak (6) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 i 7/14) i članka 73. Pravilnika o načinu provedbe izbora u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 37/14), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine je na 79. sjednici, održanoj godine, donije1o NAPUTAK O ROKOVIMA IZBORNIH AKTIVNOSTI ZA ODRŽAVANJE PRIJEVREMENIH IZBORA ZA NAČELNIKA OPĆINE DOMALJEVAC-ŠAMAC I OPĆINE ISTOČNI DRVAR I PRVIH IZBORA ZA ODBORNIKE U SKUPŠTINI OPĆINE STANARI I NAČELNIKA OPĆINE STANARI Članak 1. (1) Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Središnje izborno povjerenstvo BiH) je na 79. sjednici, održanoj dana godine, donijelo Odluku o raspisivanju prijevremenih izbora za načelnike Općina Domaljevac-Šamac i Istočni Drvar i prvih izbora za odbornike u Skupštini općine Stanari i načelnika Općine Stanari (u daljem tekstu: izbori). (2) Izbori će se održati u nedjelju, godine. Članak 2. (1) Rokovi teku od godine. (2) Prijave za ovjeru političkih stranaka i neovisnih kandidata podnose se Središnjem izbornom povjerenstvu BiH najkasnije u roku od 6 dana od dana raspisivanja izbora, odnosno u periodu od godine zaključno sa godine, do sati. (3) Zahtjevi za ovjeru koalicija podnose se Središnjem izbornom povjerenstvu BiH najkasnije u roku od 13 dana od dana raspisivanja izbora, odnosno zaključno sa godine, do sati. (4) Krajnji rok za registraciju novih birača koji glasaju putem pošte je 20 dana od dana raspisivanja izbora, odnosno ističe godine. (5) Prijavu kandidata ovjereni politički subjekti podnose Središnjem izbornom povjerenstvu BiH najkasnije 21 dan od dana raspisivanja izbora, odnosno zaključno sa godine, do sati. (6) Ždrijeb za utvrđivanje redoslijeda političkih subjekata na glasačkim listićima obavit će se u sjedištu Središnjem izbornom povjerenstvu BiH u Sarajevu, Danijela Ozme br. 7, dana godine, u sati. (7) Odluku o ovjeri kandidata za sudjelovanje na izborima Središnje izborno povjerenstvo BiH donosi najkasnije u roku od 14 dana od dana podnošenja prijava, odnosno najkasnije do godine. (8) Objava konačnih listi kandidata u službenim glasilima obavit će se najkasnije 24 dana prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. (9) Središnji birački popis se zaključuje 20 dana prije dana održavanja izbora, odnosno zaključno sa godine. (10) Objavljivanje broja upisanih birača u Središnji birački popis za općinu za koju se provode izbori obavit će se u roku 17 dana prije dana održavanja izbora, odnosno najkasnije do godine. (11) Imenovanje članova biračkih odbora vrši nadležno općinsko izborno povjerenstvo u skladu sa sljedećim rokovima: a) Nadležno općinsko izborno povjerenstvo imenuje članove biračkih odbora i dostavlja akte o imenovanju članova biračkih odbora Središnjem izbornom povjerenstvu BiH najkasnije u roku od 15 dana prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. b) Obuka članova biračkih odbora održat će se u periodu od 15 dana do 7 dana prije dana održavanja izbora, odnosno od godine do godine. (12) Određivanje lokacija biračkih mjesta, objavu i dostavu podataka o određenim lokacijama Središnjem izbornom povjerenstvu BiH, nadležno općinsko izborno povjerenstvo obavit će najkasnije u roku od 15 dana prije dana održavanja izbora, odnosno najkasnije do godine. (13) Medijsko predstavljanje političkih subjekata počinje 15 dana prije dana održavanja izbora, odnosno od godine. (14) Neposredno obraćanje političkih subjekata putem elektronskih medija počinje 15 dana prije dana održavanja izbora, odnosno od godine. (15) Zahtjevi za akreditiranje promatrača političkih subjekata podnose se izbornim povjerenstvima najkasnije 7 dana prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. (16) Zahtjevi za akreditiranje promatrača iz udruženja podnose se Središnjem izbornom povjerenstvu BiH najkasnije 7 dana prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. (17) Zabrana objavljivanja rezultata ispitivanja javnog mnijenja počinje 48 sati prije otvaranja biračkih mjesta i traje do zatvaranja biračkih mjesta, odnosno u razdoblju od godine u 07,00 sati do godine do zatvaranja biračkih mjesta. (18) Zahtjevi za akreditiranje međunarodnih promatrača podnose se Središnjem izbornom povjerenstvu BiH najkasnije 1 dan prije dana održavanja izbora, odnosno do godine. (19) Izborna šutnja počinje 24 sata prije otvaranja biračkih mjesta i traje do zatvaranja biračkih mjesta, odnosno u razdoblju od godine u 07,00 sati do godine do zatvaranja biračkih mjesta. (20) Središnje izborno povjerenstvo BiH će posebnom odlukom formirati Glavni centar za brojanje za izbore najkasnije do godine. (21) Unos i obrada rezultata izbora elektronskim putem vrši se od godine u sljedećim rokovima: a) prikupljanje obrazaca sa biračkih mjesta od 21,00 do 21,30 sati b) unos rezultata od 21,30 do 22,00 sata c) objava preliminarnih nezvaničnih i nekompletnih rezultata izbora do 22,30 sati.

16 Број 95 - Страна 16 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, (22) Birački odbori vrše dostavu rezultata glasovanja i kompletan izborni materijal do nadležnog općinskog izbornog povjerenstva, najkasnije u roku od 12 sati po zatvaranju biračkih mjesta, odnosno do godine do 7,00 sati. (23) Općinsko izborno povjerenstvo dostavlja zapisnike sa objedinjenim zbirnim rezultatima glasanja na nivou općine Središnjem izbornom povjerenstvu BiH najkasnije 24 sata po zatvaranju biračkih mjesta, odnosno najkasnije do godine, do 19,00 sati. (24) Preliminarne nezvanične i nekompletne rezultate izbora Središnje izborno povjerenstvo BiH objavit će 24 sata po zatvaranju biračkih mjesta i po dobijanju rezultata od nadležnog općinskog izbornog povjerenstva, odnosno godine u 19,00 sati. (25) Krajnji rok za prijem glasačkog materijala za glasače putem pošte, je dva dana od dana održavanja izbora, odnosno zaključno sa godine, sa otiskom pečata pošte sa nadnevkom održavanja izbora. (26) Utvrđivanje i objavu rezultata izbora Središnje izborno povjerenstvo BiH obavit će najkasnije u roku od 7 dana od dana održavanja izbora, odnosno do godine. (27) Podnošenje zahtjeva za ponovno brojanje glasačkih listića vrši se u roku od 3 dana od dana objave rezultata izbora. Članak 3. Ovaj naputak stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku RS", "Službenim novinama Federacije BiH", "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH" i na web stranici Središnjega izbornog povjerenstva BiH Broj / prosinca godine Sarajevo Predsjednik Stjepan Mikić, v. r. КОНКУРЕНЦИЈСКИ САВЈЕТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1429 На основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (2), а у вези с чланом 12. Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), а рјешавајући по Пријави концентрације привредног субјекта "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. инжењеринг-прометекспорт-импорт, Лакташи, Омладинска улица број 44, Лакташи, поднесеној по пуномоћнику "Монет брокер" а.д. Бања Лука, Јована Дучића 23а, Бања Лука запримљеној дана године под бројем: II/14, Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на 99. (деведесетдеветој) сједници одржаној дана године, донио је ЗАКЉУЧАК 1. Одбацује се Пријава концентрације привредног субјекта "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. инжењерингпромет-експорт-импорт, Лакташи, Омладинска улица број 44, Лакташи, ради непостојања концентрације у смислу члана 12. став (1) Закона о конкуренцији. 2. Овај Закључак биће објављен у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. Образложење Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Конкуренцијски савјет) је запримио, дана године под бројем: II/14, Пријаву концентрације (у даљем тексту: Пријава) привредног субјекта "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. инжењерингпромет-експорт-импорт, Лакташи, Омладинска улица број 44, Лакташи (у даљем тексту: Подносилац пријаве или "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. Лакташи), поднесену по пуномоћнику "Монет брокер" а.д. Бања Лука, Јована Дучића 23а, Бања Лука, којом Подносилац пријаве као већински власник 90,777754% акција, намјерава купити преостале акције привредног субјекта Грађевинско предузеће "Јединство" а.д. Градишка, Патријарха Гаврила Дозића 56, Градишка. Након извшеног увида у Пријаву, Конкуренцијски савјет је дана године, Подносиоцу пријаве издао Потврду о пријему уредне и комплетне пријаве број: II/14 у смислу члана 30. став (3) Закона о конкуренцији (у даљем тексту: Закон). Конкуренцијски савјет је у поступку оцјене предметне трансакције утврдио сљедеће чињенице: Пријава је поднесена у року у смислу члана 16. став (2) Закона. 1. Учесници предметне трансакције Учесници предметне транскације су привредни субјекат "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. инжењерингпромет-експорт-импорт, Лакташи, Омладинска улица број 44, Лакташи и привредни субјекат Грађевинско предузеће "Јединство" а.д. Градишка, Патријарха Гаврила Дозића 56, Градишка предмет трансакције) Привредни субјекат "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. Лакташи Привредни субјекат "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. инжењеринг-промет-експорт-импорт, Лакташи Омладинска улица број 44, Лакташи је уписан у судски регистар Окружног привредног суда у Бања Луци под матичним бројем: , са основним капиталом од ,00 КМ. Привредни субјекат "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. Лакташи је акционарско друштво чији су власници Станковић Слободан, Дубравац Никола, Бојић Драган са по 33,3333% учешћа у основном капиталу. Претежне дјелатности привредног субјекта "ИНТЕ- ГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. Лакташи су нискоградња, инжењеринг, друге архитектонске активности, као и промет нафтом, нафтним дериватима и робом широке потрошње на велико и мало. Подносилац Пријаве остварује учешће у власничкој структури капитала сљедећих привредних субјеката (повезана привредна друштва): - "Комграп холдинг" а.д Београд са 64,12% акција; - "Бања Лакташи" а.д. Лакташи са 100% акција; - "Ремонт на пруги и нискоградња" д.о.о.е.л. Скопље 55.00% акција; - "Терминали" а.д. Добој 58,65% акција; - "Глас Српске" а.д. Бања Лука 4,90% акција; - "Глас Српске трговина" а.д. Бања Лука 5,22% акција; - "Глас Српске графика" а.д. Бања Лука 6,20% акција; - "Дунав осигурање" а.д. Бања Лука 6,07% акција; - "ГП Пут" а.д. Источно Сарајево 3,16% акција.

17 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна Привредни субјекат ГП "Јединство" а.д. Градишка Привредни субјекат Грађевинско предузеће "Јединство" а.д. Градишка, Патријарха Гаврила Дозића 56, Градишка је регистрован у судском регистру Окружног привредног суда у Бања Луци, под матичним бројем: , са уписаним основним капиталом у износу од ,00 КМ. Основна дјелатност привредног субјекта ГП "Јединство" а.д. Градишка је изградња објеката нискоградње (изградња саобраћајница, аеродромских писта и спортских терена, извођење грађевинских радова и др.). Према подацима из књиге акционара Подносилац пријаве посједује укупно ,00 акција у основном капиталу привредног субјекта ГП "Јединство" а.д. Градишка, што процентуално износи 90,777754% учешћа у основном капиталу привредног субјекта ГП "Јединство" а.д. Градишка. Остатак акција је у власништву физичких лица. 2. Правни основ предметне трансакције Правни основ предметне трансакције је Јавна понуда дионичарима емитента "Јединство ГП" а.д. Градишка упућена од стране привредног субјекта "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. Лакташи, објављена у дневном листу "Глас Српске" на дан године. На дан објављивања јавне понуде привредни субјекат "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. Лакташи је био власник ,00 акција у власничкој структури привредног субјекта ГП "Јединство" а.д. Градишка, што процентуално износи 90,777754% акција са правом гласа у Скупштини емитента. За сваку акцију која је предмет понуде, Подносилац пријаве се обавезује да ће платити износ од 1,2947 КМ са роком важења понуде од 30 (тридесет) дана од дана објављивања у дневном листу "Глас Српске". Привредни субјекат "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д Лакташи се обавезује да ће платити цијену наведену у понуди за све депоноване акције у року од 10 дана од дана истека важења ове понуде, а да ће се пренос новачаних средстава извршити преко Raiffeisen Bank. 3. Оцјена предметне трансакције Анализом достављених података и документације, Конкуренцијски савјет је утврдио да предметна трансакција не испуњава услове из члана 12. став (1) Закона, јер неће доћи до стицања контроле или доминантног утицаја привредног субјекта "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. Лакташи над привредним субјектом ГП "Јединство" а.д. Градишка, будући да је Подносилац пријаве од раније власник 90,77774% акција у основном капиталу привредног субјекта ГП "Јединство" а.д. Градишка. На основу наведеног, привредни субјекат "ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ" а.д. Лакташи није био у обавези поднијети пријаву концентрације, те је Конкуренцијски савјет одлучио као у диспозитиву овог Закључка. 4. Административна такса Подносилац Пријаве на овај Закључак, у складу са чланом 2. Тарифни број 108. тачка ц) Одлуке о висини административних такси у вези са процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) дужан је платити административну таксу у укупном износу од 1.000,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине. 5. Поука о правном лијеку Против овог Закључка није дозвољена жалба. Незадовољна страна може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овог Закључка. Број II/ новембра године Сарајево Предсједница Маида Чампара, с. р. Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (2), a u vezi s članom 12. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), a rješavajući po Prijavi koncentracije privrednog subjekta "INTEGRAL INŽENJE- RING" a.d. inženjering-promet-export-import, Laktaši, Omladinska ulica broj 44, Laktaši, podnesenoj po punomoćniku "Monet broker" a.d. Banja Luka, Jovana Dučića 23a, Banja Luka zaprimljenoj dana godine pod brojem: II/14, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na 99. (devedesetdevetoj) sjednici održanoj dana godine, donijelo je ZAKLJUČAK 1. Odbacuje se Prijava koncentracije privrednog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-prometexport-import, Laktaši, Omladinska ulica broj 44, Laktaši, radi nepostojanja koncentracije u smislu člana 12. stav (1) Zakona o konkurenciji. 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Konkurencijsko vijeće) je zaprimilo, dana godine pod brojem: II/14, Prijavu koncentracije (u daljem tekstu: Prijava) privrednog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-promet-export-import, Laktaši, Omladinska ulica broj 44, Laktaši (u daljem tekstu: Podnosilac prijave ili "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši), podnesenu po punomoćniku "Monet broker" a.d. Banja Luka, Jovana Dučića 23a, Banja Luka, kojom Podnosilac prijave kao većinski vlasnik 90,777754% dionica, namjerava kupiti preostale dionice privrednog subjekta Građevinsko preduzeće "Jedinstvo" a.d. Gradiška, Patrijarha Gavrila Dozića 56, Gradiška. Nakon izvšenog uvida u Prijavu, Konkurencijsko vijeće je dana godine, Podnosiocu prijave izdalo Potvrdu o prijemu uredne i kompletne prijave broj: II/14 u smislu člana 30. stav (3) Zakona o konkurenciji (u daljem tekstu: Zakon). Konkurencijsko vijeće je u postupku ocjene predmetne transakcije utvrdilo slijedeće činjenice: Prijava je podnesena u roku u smislu člana 16. stav (2) Zakona. 1. Učesnici predmetne transakcije Učesnici predmetne transkacije su privredni subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-promet-exportimport, Laktaši, Omladinska ulica broj 44, Laktaši i privredni subjekt Građevinsko preduzeće "Jedinstvo" a.d. Gradiška, Patrijarha Gavrila Dozića 56, Gradiška - predmet transakcije).

18 Број 95 - Страна 18 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Privredni subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši Privredni subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-promet-export-import, Laktaši Omladinska ulica broj 44, Laktaši je upisan u sudski registar Okružnog privrednog suda u Banja Luci pod matičnim brojem: , sa temeljnim kapitalom od ,00 KM. Privredni subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši je dioničko društvo čiji su vlasnici Stanković Slobodan, Dubravac Nikola, Bojić Dragan sa po 33,3333% udjela u osnovnom kapitalu. Pretežne djelatnosti privrednog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši su niskogradnja, inženjering, druge arhitektonske aktivnosti, kao i promet naftom, naftnim derivatima i robom široke potrošnje na veliko i malo. Podnosilac Prijave ostvaruje udjel u vlasničkoj strukturi kapitala slijedećih privrednih subjekata (povezana privredna društva): - "Komgrap holding" a.d Beograd sa 64,12% dionica; - "Banja Laktaši" a.d. Laktaši sa 100% dionica; - "Remont na prugi i niskogradnja" d.o.o.e.l. Skoplje 55.00% dionica; - "Terminali" a.d. Doboj 58,65% dionica; - "Glas Srpske" a.d. Banja Luka 4,90% dionica; - "Glas Srpske trgovina" a.d. Banja Luka 5,22% dionica; - "Glas Srpske grafika" a.d. Banja Luka 6,20% dionica; - "Dunav osiguranje" a.d. Banja Luka 6,07% dionica; - "GP Put" a.d. Istočno Sarajevo 3,16% dionica Privredni subjekt GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška Privredni subjekt Građevinsko preduzeće "Jedinstvo" a.d. Gradiška, Patrijarha Gavrila Dozića 56, Gradiška je registrovan u sudskom registru Okružnog privrednog suda u Banja Luci, pod matičnim brojem: , sa upisanim osnovnim kapitalom u iznosu od ,00 KM. Osnovna djelatnost privrednog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška je izgradnja objekata niskogradnje (izgradnja saobraćajnica, aerodromskih pista i sportskih terena, izvođenje građevinskih radova i dr.). Prema podacima iz knjige dioničara Podnosilac prijave posjeduje ukupno ,00 dionica u osnovnom kapitalu privrednog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška, što procentualno iznosi 90,777754% udjela u osnovnom kapitalu privrednog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška. Ostatak dionica je u vlasništvu fizičkih lica. 2. Pravni osnov predmetne transakcije Pravni osnov predmetne transakcije je Javna ponuda dioničarima emitenta "Jedinstvo GP" a.d. Gradiška upućena od strane privrednog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši, objavljena u dnevnom listu "Glas Srpske" na dan godine. Na dan objavljivanja javne ponude privredni subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši je bio vlasnik ,00 dionica u vlasničkoj strukturi privrednog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška, što procentualno iznosi 90,777754% dionica sa pravom glasa u Skupštini emitenta. Za svaku dionicu koja je predmet ponude, Podnosilac prijave se obavezuje da će platiti iznos od 1,2947 KM sa rokom važenja ponude od 30 (trideset) dana od dana objavljivanja u dnevnom listu "Glas Srpske". Privredni subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d Laktaši se obavezuje da će platiti cijenu navedenu u ponudi za sve deponovane dionice u roku od 10 dana od dana isteka važenja ove ponude, a da će se prenos novačanih sredstava izvršiti preko Raiffeisen Bank. 3. Ocjena predmetne transakcije Analizom dostavljenih podataka i dokumentacije, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da predmetna transakcija ne ispunjava uslove iz člana 12. stav (1) Zakona, jer neće doći do sticanja kontrole ili dominantnog uticaja privrednog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši nad privrednim subjektom GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška, budući da je Podnosilac prijave od ranije vlasnik 90,77774% dionica u osnovnom kapitalu privrednog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška. Na osnovu navedenog, privredni subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši nije bio u obavezi podnijeti prijavu koncentracije, te je Konkurencijsko vijeće odlučilo kao u dispozitivu ovog Zaključka. 4. Administrativna taksa Podnosilac Prijave na ovaj Zaključak, u skladu sa članom 2. Tarifni broj 108. tačka c) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) dužan je platiti administrativnu taksu u ukupnom iznosu od 1.000,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine. 5. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Zaključka nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovog Zaključka. Broj II/ novembra godine Sarajevo Predsjednica Maida Čampara, s. r. Na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak (2), a u svezi s člankom 12. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), a rješavajući po Prijavi koncentracije gospodarskog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-promet-export-import, Laktaši, Omladinska ulica broj 44, Laktaši, podnesenoj po punomoćniku "Monet broker" a.d. Banja Luka, Jovana Dučića 23a, Banja Luka zaprimljenoj dana godine pod brojem: II/14, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na 99. (devedesetdevetoj) sjednici održanoj dana godine, donijelo je ZAKLJUČAK 1. Odbacuje se Prijava koncentracije gospodarskog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-prometexport-import, Laktaši, Omladinska ulica broj 44, Laktaši, radi nepostojanja koncentracije u smislu članka 12. stavak (1) Zakona o konkurenciji. 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Konkurencijsko vijeće) je zaprimilo, dana godine pod brojem: II/14, Prijavu koncentracije (u daljnjem tekstu: Prijava) gospodarskog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-promet-export-import, Laktaši, Omladinska ulica broj 44, Laktaši (u daljnjem tekstu: Podnositelj prijave ili "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši), podnesenu po punomoćniku "Monet broker" a.d. Banja Luka, Jovana Dučića 23a, Banja Luka, kojom

19 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 19 Podnositelj prijave kao većinski vlasnik 90,777754% dionica, namjerava kupiti preostale dionice gospodarskog subjekta Građevinsko preduzeće "Jedinstvo" a.d. Gradiška, Patrijarha Gavrila Dozića 56, Gradiška. Nakon izvšenog uvida u Prijavu, Konkurencijsko vijeće je dana godine, Podnositelju prijave izdalo Potvrdu o primitku uredne i kompletne prijave broj: II/14 u smislu članka 30. stavak (3) Zakona o konkurenciji (u daljnjem tekstu: Zakon). Konkurencijsko vijeće je u postupku ocjene predmetne transakcije utvrdilo slijedeće činjenice: Prijava je podnesena u roku u smislu članka 16. stavak (2) Zakona. 1. Sudionici predmetne transakcije Sudionici predmetne transkacije su gospodarski subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-promet-exportimport, Laktaši, Omladinska ulica broj 44, Laktaši i gospodarski subjekt Građevinsko preduzeće "Jedinstvo" a.d. Gradiška, Patrijarha Gavrila Dozića 56, Gradiška predmet transakcije) Gospodarski subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši Gospodarski subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. inženjering-promet-export-import, Laktaši Omladinska ulica broj 44, Laktaši je upisan u sudski registar Okružnog privrednog suda u Banja Luci pod matičnim brojem: , sa osnovnim kapitalom od ,00 KM. Gospodarski subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši je dioničko društvo čiji su vlasnici Stanković Slobodan, Dubravac Nikola, Bojić Dragan sa po 33,3333% udjela u temeljnom kapitalu. Pretežite djelatnosti gospodarskog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši su niskogradnja, inženjering, druge arhitektonske aktivnosti, kao i promet naftom, naftnim derivatima i robom široke potrošnje na veliko i malo. Podnositelj Prijave ostvaruje udjel u vlasničkoj strukturi kapitala slijedećih gospodarskih subjekata (povezana gospodarska društva): - "Komgrap holding" a.d Beograd sa 64,12% dionica; - "Banja Laktaši" a.d. Laktaši sa 100% dionica; - "Remont na prugi i niskogradnja" d.o.o.e.l. Skoplje 55.00% dionica; - "Terminali" a.d. Doboj 58,65% dionica; - "Glas Srpske" a.d. Banja Luka 4,90% dionica; - "Glas Srpske trgovina" a.d. Banja Luka 5,22% dionica; - "Glas Srpske grafika" a.d. Banja Luka 6,20% dionica; - "Dunav osiguranje" a.d. Banja Luka 6,07% dionica; - "GP Put" a.d. Istočno Sarajevo 3,16% dionica Gospodarski subjekt GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška Gospodarski subjekt Građevinsko preduzeće "Jedinstvo" a.d. Gradiška, Patrijarha Gavrila Dozića 56, Gradiška je registriran u sudskom registru Okružnog gospodarskog suda u Banja Luci, pod matičnim brojem: , sa upisanim temeljnim kapitalom u iznosu od ,00 KM. Temeljna djelatnost gospodarskog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška je izgradnja objekata niskogradnje (izgradnja prometnica, aerodromskih pista i športskih terena, izvođenje građevinskih radova i dr.). Prema podacima iz knjige dioničara Podnositelj prijave posjeduje ukupno ,00 akcija u temeljnom kapitalu gospodarskog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška, što procentualno iznosi 90,777754% udjela u temeljnom kapitalu gospodarskog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška. Ostatak dionica je u vlasništvu fizičkih osoba. 2. Pravni temelj predmetne transakcije Pravni temelj predmetne transakcije je Javna ponuda dioničarima emitenta "Jedinstvo GP" a.d. Gradiška upućena od strane gospodarskog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši, objavljena u dnevnom listu "Glas Srpske" na dan godine. Na dan objavljivanja javne ponude gospodarski subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši je bio vlasnik ,00 dionica u vlasničkoj strukturi gospodarskog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška, što procentualno iznosi 90,777754% dionica sa pravom glasa u Skupštini emitenta. Za svaku dionicu koja je predmet ponude, Podnositelj prijave se obvezuje da će platiti iznos od 1,2947 KM sa rokom važenja ponude od 30 (trideset) dana od dana objavljivanja u dnevnom listu "Glas Srpske". Gospodarski subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d Laktaši se obvezuje da će platiti cijenu navedenu u ponudi za sve deponovane dionice u roku od 10 dana od dana isteka važenja ove ponude, a da će se prijenos novačanih sredstava izvršiti preko Raiffeisen Bank. 3. Ocjena predmetne transakcije Analizom dostavljenih podataka i dokumentacije, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da predmetna transakcija ne ispunjava uvjete iz članka 12. stavak (1) Zakona, jer neće doći do stjecanja kontrole ili vladajućeg utjecaja gospodarskog subjekta "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši nad gospodarskim subjektom GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška, budući da je Podnositelj prijave od ranije vlasnik 90,77774% dionica u temeljnom kapitalu gospodarskog subjekta GP "Jedinstvo" a.d. Gradiška. Na temelju navedenog, gospodarski subjekt "INTEGRAL INŽENJERING" a.d. Laktaši nije bio u obvezi podnijeti prijavu koncentracije, te je Konkurencijsko vijeće odlučilo kao u izreci ovoga Zaključka. 4. Administrativna pristojba Podnositelj Prijave na ovaj Zaključak, sukladno članku 2. Tarifni broj 108. točka c) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) dužan je platiti administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od 1.000,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine. 5. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Zaključka nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Zaključka. Broj II/ studenoga godine Sarajevo Predsjednica Maida Čampara, v. r. АГЕНЦИЈА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1430 На основу члана 29. став (4) Одлуке о начину полагања јавног и стручног испита ("Службени гласник БиХ", бр. 96/07, 43/10 и 103/12), а у вези са чланом 28. став (5) Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09,

20 Број 95 - Страна 20 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, /10 и 40/12), Агенција за државну службу Босне и Херцеговине, по службеној дужности, објављује ПРЕГЛЕД ПОСТАВЉЕНИХ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА ПО ЈАВНИМ ОГЛАСИМА ЗА НОВЕМБАР ГОДИНЕ 1. Зорица Јовановић, поставља се на радно мјесто стручни савјетник за планирање, анализу и извјештавање у Кабинету генералног секретара - Секретаријат Предсједништва БиХ, почев од године. 2. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б3 платног разреда државних службеника. 1. Дарко Говедарица-Лучић поставља се на радно мјесто стручни савјетник за инспекцијски надзор у Одсјеку за инспекцијски надзор и приговоре Сектора за инспекцијски надзор, приговоре и Главни регистар, Агенција за заштиту личних података у БиХ, почев од године. 2. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б3 платног разреда државних службеника. 1. Данијела-Марија Зовко, поставља се на радно мјесто стручни савјетник за протоколарне послове и односе с јавношћу у Кабинету секретара министарства - Министарство правде БиХ, почев од године. 2. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б3 платног разреда државних службеника. 1. Борис Јукић, поставља се на радно мјесто виши стручни сарадник за правне, кадровске и опште послове у Одсјеку за кадровске и опште послове Сектора за кадровске, опће и финансијскоматеријалне послове - Министарство правде БиХ, почев од године. 2. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б2 платног разреда државних службеника. 1. Асим Фазлић, поставља се на радно мјесто стручни сарадник за међународну правну помоћ и сарадњу у грађанским стварима у Одсјеку за међународну правну помоћ и сарадњу у грађанским стварима Сектора за међународну и међуентитетску правну помоћ и сарадњу - Министарство правде БиХ, почев од године. 2. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б1 платног разреда државних службеника. 1. Марко Барић, поставља се на радно мјесто стручни сарадник за регистар и образовање у Одсјеку за регистре и образовање Сектора за управу - Министарство правде БиХ, почев од године. 2. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б1 платног разреда државних службеника. 1. Миран Шегрт, поставља се на радно мјесто стручни сарадник за стратешка планирања у Одсјеку за стратешка планирања и координацију помоћи Сектора за стратешка планирања, координацију помоћи и европске интеграције - Министарство правде БиХ, почев од године. 2. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б1 платног разреда државних службеника. 1. Наташа Чабак, поставља се на радно мјесто стручни савјетник - преводилац за енглески језик у Одсјеку за билатералне односе Сектора за међународне односе и протокол Заједничке службе Секретаријата Парламентарне скупштине БиХ - Секретаријат Парламентарне скупштине БиХ, почев од године. 2. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б3 платног разреда државних службеника. Број / децембра године Сарајево Директор Невен Акшамија Na osnovu člana 29. stav (4) Odluke o načinu polaganja javnog i stručnog ispita ("Službeni glasnik BiH", br. 96/07, 43/10 i 103/12), a u vezi sa članom 28. stav (5) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09, 8/10 i 40/12), Agencija za državnu službu Bosne i Hercegovine, po službenoj dužnosti, objavljuje PREGLED POSTAVLJENIH DRŽAVNIH SLUŽBENIKA PO JAVNIM OGLASIMA ZA NOVEMBAR GODINE 1. Zorica Jovanović, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za planiranje, analizu i izvještavanje u Kabinetu generalnog sekretara - Sekretarijat Predsjedništva BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Darko Govedarica-Lučić postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za inspekcijski nadzor u Odsjeku za inspekcijski nadzor i prigovore Sektora za inspekcijski nadzor, prigovore i Glavni registar, Agencija za zaštitu ličnih podataka u BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Danijela-Marija Zovko, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za protokolarne poslove i odnose s javnošću u Kabinetu sekretara ministarstva - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Boris Jukić, postavlja se na radno mjesto viši stručni saradnik za pravne, kadrovske i opće poslove u Odsjeku za kadrovske i opće poslove Sektora za kadrovske, opće i finansijsko-materijalne poslove - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Asim Fazlić, postavlja se na radno mjesto stručni saradnik za međunarodnu pravnu pomoć i saradnju u građanskim stvarima u Odsjeku za međunarodnu pravnu pomoć i saradnju u građanskim stvarima Sektora za međunarodnu i međuentitetsku pravnu pomoć i saradnju - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B1 platnog razreda državnih službenika.

21 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна Marko Barić, postavlja se na radno mjesto stručni saradnik za registar i obrazovanje u Odsjeku za registre i obrazovanje Sektora za upravu - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B1 platnog razreda državnih službenika. 1. Miran Šegrt, postavlja se na radno mjesto stručni saradnik za strateška planiranja u Odsjeku za strateška planiranja i koordinaciju pomoći Sektora za strateška planiranja, koordinaciju pomoći i evropske integracije - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B1 platnog razreda državnih službenika. 1. Nataša Čabak, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik - prevodilac za engleski jezik u Odsjeku za bilateralne odnose Sektora za međunarodne odnose i protokol Zajedničke službe Sekretarijata Parlamentarne skupštine BiH - Sekretarijat Parlamentarne skupštine BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B3 platnog razreda državnih službenika. Broj / decembra godine Sarajevo Direktor Neven Akšamija Na temelju članka 29. stavak (4) Odluke o načinu polaganja javnog i stručnog ispita ("Službeni glasnik BiH", br. 96/07, 43/10 i 103/12), a u svezi s člankom 28. stavak (5) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09, 8/10 i 40/12), Agencija za državnu službu Bosne i Hercegovine, po službenoj dužnosti, objavljuje PREGLED POSTAVLJENIH DRŽAVNIH SLUŽBENIKA PO JAVNIM NATJEČAJIMA ZA STUDENI GODINE 1. Zorica Jovanović, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za planiranje, analizu i izvještavanje u Uredu generalnog tajnika - Tajništvo Predsjedništva BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Darko Govedarica-Lučić postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za inspekcijski nadzor u Odsjeku za inspekcijski nadzor i prigovore Sektora za inspekcijski nadzor, prigovore i Glavni registar, Agencija za zaštitu osobnih podataka u BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Danijela-Marija Zovko, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za protokolarne poslove i odnose s javnošću u Uredu tajnika ministarstva - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Boris Jukić, postavlja se na radno mjesto viši stručni suradnik za pravne, kadrovske i opće poslove u Odsjeku za kadrovske i opće poslove Sektora za kadrovske, opće i financijsko-materijalne poslove - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Asim Fazlić, postavlja se na radno mjesto stručni suradnik za međunarodnu pravnu pomoć i suradnju u građanskim stvarima u Odsjeku za međunarodnu pravnu pomoć i suradnju u građanskim stvarima Sektora za međunarodnu i međuentitetsku pravnu pomoć i suradnju - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B1 platnog razreda državnih službenika. 1. Marko Barić, postavlja se na radno mjesto stručni suradnik za registar i naobrazbu u Odsjeku za registre i naobrazbu Sektora za upravu - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B1 platnog razreda državnih službenika. 1. Miran Šegrt, postavlja se na radno mjesto stručni suradnik za strateška planiranja u Odsjeku za strateška planiranja i koordinaciju pomoći Sektora za strateška planiranja, koordinaciju pomoći i europske integracije - Ministarstvo pravde BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B1 platnog razreda državnih službenika. 1. Nataša Čabak, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik - prevoditelj za engleski jezik u Odsjeku za bilateralne odnose Sektora za međunarodne odnose i protokol Zajedničke službe Tajništva Parlamentarne skupštine BiH - Tajništvo Parlamentarne skupštine BiH, počev od godine. 2. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B3 platnog razreda državnih službenika. Broj / prosinca godine Sarajevo Direktor Neven Akšamija 1431 На основу члана 28. став (5) Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09, 8/10 и 40/12) и члана 12. став (3) Правилинка о условима и начину обављања интерних конкурса, интерних и екстерних премјештаја државних службеника у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 62/10 и 30/14), Агенција за државну службу Босне и Херцеговине, по службеној дужности, објављује ПРЕГЛЕД ПОСТАВЉЕНИХ ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА ПО ИНТЕРНИМ ОГЛАСИМА ЗА НОВЕМБАР ГОДИНЕ 1. Емина Џаферовић-Машић, поставља се на радно мјесто водитељ процеса акредитовања - виши стручни сарадник у Служби за акредитовање, Институт за акредитовање БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту.

22 Број 95 - Страна 22 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б2 платног разреда државних службеника. 1. Биљана Баљај, поставља се на радно мјесто виши стручни сарадник за стандардизацију из подручја рада ISO/CEN у Одјељењу за стандардизацију из подручја рада ISO/CEN Сектора за стандарде, Институт за стандардизацију БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту. 3. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б2 платног разреда државних службеника. 1. Звјездан Шеховац, поставља се на радно мјесто виши стручни сарадник за стандардизацију из подручја рада IEC/ITU/CENELEC/ETSI у Одјељењу за стандардизацију из подручја рада IEC/ITU/CENELEC/ETSI Сектора за стандарде, Институт за стандардизацију БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту. 3. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б2 платног разреда државних службеника. 1. Арсела Солак, поставља се на радно мјесто стручни савјетник-аналитичар у Одсјеку NCB Interpol Сарајево Сектора за међународну оперативну полицијску сарадњу, Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту. 3. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б3 платног разреда државних службеника. 1. Мирјана Бојовић, поставља се на радно мјесто виши стручни сарадник за администрацију и одржавање база података у Одсјеку за IT подршку Сектора за стратешку анализу, процјене, планирање и IT подршку, Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту. 3. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б2 платног разреда државних службеника. 1. Самир Кајимовић, поставља се на радно мјесто стручни савјетник за управљање људским ресурсима у Одсјеку за људске ресурсе и обуке Сектора за људске ресурсе, правне, финансијско материјалне послове и писарницу, Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту. 3. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б3 платног разреда државних службеника. 1. Елвис Розић, поставља се на радно мјесто виши стручни сарадник за кадровске послове и статусна питања у Одсјеку за људске ресурсе и обуке Сектора за људске ресурсе, правне, финансијско материјалне послове и писарницу, Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту. 3. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б2 платног разреда државних службеника. 1. Борко Ристичевић, поставља се на радно мјесто стручни савјетник за крипто-заштиту у Одсјеку за информатичку безбједност Сектора за заштиту тајних података, Министарство безбједности БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту. 3. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б3 платног разреда државних службеника. 1. Азмир Алић, поставља се на радно мјесто виши стручни сарадник у Лабораторији за масу, племените ковине, проток, електричне величине и јонизирајуће зрачење Сектора за законску метрологију, Институт за метрологију БиХ, почев од године. 2. Државни службеник из тачке 1. разрјешава се дужности државног службеника на досадашњем радном мјесту. 3. Државном службенику из тачке 1. припада плата из Б2 платног разреда државних службеника. Број / децембра године Сарајево Директор Невен Акшамија Na osnovu člana 28. stav (5) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09, 8/10 i 40/12) i člana 12. stav (3) Pravilinka o uslovima i načinu obavljanja internih konkursa, internih i eksternih premještaja državnih službenika u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 62/10 i 30/14), Agencija za državnu službu Bosne i Hercegovine, po službenoj dužnosti, objavljuje PREGLED POSTAVLJENIH DRŽAVNIH SLUŽBENIKA PO INTERNIM OGLASIMA ZA NOVEMBAR GODINE 1. Emina Džaferović-Mašić, postavlja se na radno mjesto voditelj procesa akreditiranja - viši stručni saradnik u Službi za akreditiranje, Institut za akreditiranje BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Biljana Baljaj, postavlja se na radno mjesto viši stručni saradnik za standardizaciju iz područja rada ISO/CEN u Odjeljenju za standardizaciju iz područja rada ISO/CEN Sektora za standarde, Institut za standardizaciju BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B2 platnog razreda državnih službenika.

23 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна Zvjezdan Šehovac, postavlja se na radno mjesto viši stručni saradnik za standardizaciju iz područja rada IEC/ITU/CENELEC/ETSI u Odjeljenju za standardizaciju iz područja rada IEC/ITU/CENELEC/ETSI Sektora za standarde, Institut za standardizaciju BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Arsela Solak, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik-analitičar u Odsjeku NCB Interpol Sarajevo Sektora za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Mirjana Bojović, postavlja se na radno mjesto viši stručni saradnik za administraciju i održavanje baza podataka u Odsjeku za IT podršku Sektora za stratešku analizu, procjene, planiranje i IT podršku, Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Samir Kajimović, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za upravljanje ljudskim resursima u Odsjeku za ljudske resurse i obuke Sektora za ljudske resurse, pravne, finansijsko materijalne poslove i pisarnicu, Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Elvis Rozić, postavlja se na radno mjesto viši stručni saradnik za kadrovske poslove i statusna pitanja u Odsjeku za ljudske resurse i obuke Sektora za ljudske resurse, pravne, finansijsko materijalne poslove i pisarnicu, Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Borko Rističević, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za kripto-zaštitu u Odsjeku za informatičku sigurnost Sektora za zaštitu tajnih podataka, Ministarstvo sigurnosti BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Azmir Alić, postavlja se na radno mjesto viši stručni saradnik u Laboratoriji za masu, plemenite kovine, protok, električne veličine i jonizirajuće zračenje Sektora za zakonsko mjeriteljstvo, Institut za mjeriteljstvo BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz tačke 1. pripada plata iz B2 platnog razreda državnih službenika. Broj / decembra godine Sarajevo Direktor Neven Akšamija Na temelju članka 28. stavak (5) Zakona o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 12/02, 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04, 37/04, 48/05, 2/06, 32/06, 43/09, 8/10 i 40/12) i članka 12. stavak (3) Pravilinka o uslovima i načinu obavljanja internih konkursa, internih i eksternih premještaja državnih službenika u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 62/10 i 30/14), Agencija za državnu službu Bosne i Hercegovine, po službenoj dužnosti, objavljuje PREGLED POSTAVLJENIH DRŽAVNIH SLUŽBENIKA PO INTERNIM NATJEČAJIMA ZA STUDENI GODINE 1. Emina Džaferović-Mašić, postavlja se na radno mjesto voditelj procesa akreditiranja - viši stručni suradnik u Službi za akreditiranje, Institut za akreditiranje BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz točke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Biljana Baljaj, postavlja se na radno mjesto viši stručni suradnik za standardizaciju iz područja rada ISO/CEN u Odjeljenju za standardizaciju iz područja rada ISO/CEN Sektora za standarde, Institut za standardizaciju BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz točke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Zvjezdan Šehovac, postavlja se na radno mjesto viši stručni suradnik za standardizaciju iz područja rada IEC/ITU/CENELEC/ETSI u Odjeljenju za standardizaciju iz područja rada IEC/ITU/CENELEC/ETSI Sektora za standarde, Institut za standardizaciju BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz točke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Arsela Solak, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik-analitičar u Odsjeku NCB Interpol Sarajevo Sektora za međunarodnu operativnu policijsku suradnju, Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz točke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B3 platnog razreda državnih službenika.

24 Број 95 - Страна 24 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Mirjana Bojović, postavlja se na radno mjesto viši stručni suradnik za administraciju i održavanje baza podataka u Odsjeku za IT potporu Sektora za stratešku analizu, procjene, planiranje i IT potporu, Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz točke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Samir Kajimović, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za upravljanje ljudskim resursima u Odsjeku za ljudske resurse i obuke Sektora za ljudske resurse, pravne, financijsko materijalne poslove i pisarnicu, Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz točke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Elvis Rozić, postavlja se na radno mjesto viši stručni suradnik za kadrovske poslove i statusna pitanja u Odsjeku za ljudske resurse i obuke Sektora za ljudske resurse, pravne, financijsko materijalne poslove i pisarnicu, Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz točke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B2 platnog razreda državnih službenika. 1. Borko Rističević, postavlja se na radno mjesto stručni savjetnik za kripto-zaštitu u Odsjeku za informatičku sigurnost Sektora za zaštitu tajnih podataka, Ministarstvo sigurnosti BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz tačke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B3 platnog razreda državnih službenika. 1. Azmir Alić, postavlja se na radno mjesto viši stručni suradnik u Laboratoriji za masu, plemenite kovine, protok, električne veličine i jonizirajuće zračenje Sektora za zakonsko mjeriteljstvo, Institut za mjeriteljstvo BiH, počev od godine. 2. Državni službenik iz točke 1. razrješava se dužnosti državnog službenika na dosadašnjem radnom mjestu. 3. Državnom službeniku iz točke 1. pripada plaća iz B2 platnog razreda državnih službenika. Broj / prosincа godine Sarajevo Direktor Neven Akšamija АГЕНЦИЈА ЗА АНТИДОПИНГ КОНТРОЛУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1432 На основу члана 61. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", број 32/02 и 102/09), члана 62. Закона о спорту у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број: 27/08 и 102/09), директор Агенције за антидопинг контролу Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Агенција) доноси ОДЛУКУ О ЛИСТИ ЗАБРАЊЕНИХ СРЕДСТАВА ЗА ГОДИНУ Члан 1. (Предмет Одлуке) Објављује се Листа забрањених средстава за годину (у даљем тексту: Листа) коју је утврдила Свјетска антидопинг агенција (у даљем тексту: WADA), а која је саставни дио ове Одлуке. Члан 2. (Усклађеност) Ова Листа објављује се у складу са Европском конвенцијом о спречавању допинга у спорту, Међународном конвенцијом против допинга у спорту и међународним стандардом за Листу забрањених средстава одобреним од стране WADA. Члан 3. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу од године. Број / децембра године Тузла Директор Славко Мaтић, с. р. ЛИСТА ЗАБРАЊЕНИХ СРЕДСТАВА ЗА ГОДИНУ СВЈЕТСКИ АНТИДОПИНГ КОДЕКС У складу са чланом Свјетског антидопинг кодекса, сва забрањена средства требала би бити узета у обзир као "специфичне супстанце", изузевши супстанце у класама S1, S2, S4.4, S4.5, S6.а и забрањене методе М1, М2 и М3. СУПСТАНЦЕ И МЕТОДЕ КОЈЕ СУ УВИЈЕК ЗАБРАЊЕНЕ (НА ТАКМИЧЕЊУ И ИЗВАН ТАКМИЧЕЊА) ЗАБРАЊЕНЕ СУПСТАНЦЕ S0. НЕОДОБРЕНЕ СУПСТАНЦЕ Све фармаколошке супстанце које се не налазе у неком од других поглавља "Листе", а које тренутно нису одобрене за употребу од ниједног државног регулаторног здравственог тијела (нпр. Лијекови у клиничкој и претклиничкој фази истраживања и лијекови за ветеринарску употребу), су увијек забрањене. S1. АНАБОЛИЧКА СРЕДСТВА Анаболичка средства су забрањена. 1. Анаболички андрогени стероиди (ААС) а. Егзогени * ААС, укључујући: 1-андростендиол (5α-androst-1-en-3ß,17-diol); 1-андростендион (5α-androst-1-en-3,17-dion); боландиол (estr- 4-ene-3β,17β-diol); боластерон; болденон; болдион; (androsta-1,4-dien-3,17-dion); калустерон; клостебол; даназол ([([1,2]oxazolo[4',5':2,3]pregna-4-en-20-yn-17α-ol); дехидроклорметилтестостерон (4-kloro-17ß-hidroksi-17αmetilandrosta-1,4-dien-3-on); дезоксиметилтестостерон (17α-metil-5α-androst-2-en.17ß-ol); дростанолон; етилестренол (19-norpregna-4-en-17α-ol); флуоксиместерон; формеболон; фуразабол (17α-methyl[1,2,5]oxadiazolo [3',4':2,3]-5α-androstan-17β-ol); гестринон; 4-хидрокситестостерон (4,17ß-dihidroksiandrost-4-en-3-on); местанолон; местеролон; метандиенон (17ß-hidroksi-17 α- metilandrosta-1,4-dien-3-on); метенолон; метандриол; метастерон (17β-hidroksi-2α,17α-dimethyl-5α-androstan-3- on); метилдиенолон (17 ß-hidroksi-17α-metilestra-4,9-dien- 3-on); метил-1-тестостерон (17ß-hidroksi-17α-metil-α-

25 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 25 androst-1-en-3-on); метилнортестостерон (17ß-hidroksi- 17α-metilestr-4-en-3-on); метилтестостерон; метриболон (metiltrienolon,17ß-hidroksi-17α-metilestra-4,9,11-trien-3-on); миболерон; нандролон; 19-норандростендион (estr-4-en- 3,17-dion); норболетон; норклостебол; норетандролон; оксаболон; оксандролон; оксиместерон; оксиметолон; простанозол (17β-[(tetrahydropyran-2-yl)oxy]-1'H-pyrazolo [3,4:2,3]-5α-androstane); квинболон; станозолол; стенболон; 1-тестостерон (17ß-hidroksi-5α-androst-1-en-3-on); тера-хидрогестринон (17-hidroksi-18a-homo-19-nor-17αpregna-4,9,11-trien-3-on); тренболон (17β-hidroksiestr- 4,9,11-trien-3-on) и остале супстанце сличне хемијске структуре или сличног биолошког дјеловања. б. Ендогени * ААС када се дају егзогено: андростендиол (androst-5-en-3ß,17ß-diol); андростендион (androst-4-en-3,17-dion) дихидротестостерон (17ßhidroksi-5α-androstan-3-on); прастерон (dehydroepiandrosteron, DHEA, 3β-hidroksiandrost-5-en-17-on); тестостерон и сљедећи метаболити и изомери: 5α-androstan-3α, 17α-diol; 5α-androstan-3α, 17ß-diol; 5α-andorstan-3ß, 17α-diol, 5α-androstan-3ß; 17ß-diol; 5ß - andorstan-3α, 17ß-diol; androst-4-en-3α, 17α-diol; androst- 4-en-3α, 17ß-diol; androst-4-en-3ß, 17α-diol; androst-5-en- 3α, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17ß-diol; androst-5-en-3ß, 17α-diol; 4-androstendiol (androst-4-en-3ß, 17ß-diol); 5- androstendion (androst-5-en3,17-dion); androsteron (3βhidroksi-5α-androstan-17-on); epi-dihidrotestosteron, epitestosteron; etioholanolon; 7α-hidroksi-DHEA; 7β-hidroksi- DHEA; 7-keto-DHEA; 19-norandrosteron; 19-noretiocholanolon. 2. Остала анаболичка средства Укључујући, али без ограничења на сљедеће: кленбутерол, селективни модулатори андрогенских рецептора, (SARMs, нпр. андарин и остарин), тиболон, зеранол и зилпатерол. За потребе овог поглавља: * "егзогени" се односе на супстанце које тијело природно не може произвести. ** "ендогени" се односе на супстанце које тијело природно може произвести. S2. ПЕПТИДНИ ХОРМОНИ, ФАКТОРИ РАСТА, СЛИЧНЕ СУПСТАНЦЕ И МИМЕТИЦИ Сљедеће супстанце и друге супстанце са сличном хемијском структуром или сличним биолошким ефектима, су забрањене: 1. Агонисти еритропоетинских рецептора 1.1 Средства која стимулирају еритропоезу (ЕSАs) (нпр. дарбопоетин (depo), еритропоетини (ЕpО), ЕPО-Фц; ЕПО- миметички пептиди (ЕМП) нпр. CNTO 530 и пегинесатид, метокси-полиетилен гликол-епоетин бета (ЦЕРА), 1.2 Агонисти не-еритропоетичних ЕПО-рецептора, нпр. АРА-290, асiаlо ЕPО и карбамилисани ЕPО. 2. Стабилизатори фактора индукованог хипоксијом (ХИФ) нпр. кобалт и FГ 4592 и HIF активатори (нпр. ксенон, аргон); 3. Хорионски гонадотропин (CG) и лутеинизирајући хормон (LH) и њихови ослобађајући фактори нпр. бусерелин, гонадорелин, трипторелин, код мушкараца; 4. Кортикотропини и њихови ослобађајући фактори нпр. кортикорелин; 5. Хормон раста (GH) и његови ослобађајући фактори укључујући Опуштајући хормон хормона раста (GHRH) и његови аналози нпр. CJC 1295, серморелин и тесаморелин, Секретори хормона раста (GHS) нпр. гхрелин и миметици гхрелина нпр. анаморелин и ипаморелин и опуштајуће пептиде хормона раста (GHRPs), нпр. алексаморелин, GHRP-6, хексарелин и пралморелин (GHRP-2). Додатно су забрањени фактори раста: фактори раста фибробласта (FGF), хепатоцитни фактор раста (HGF), инзулину сличан фактор раста (IGF-1) и његови аналози, механички фактор раста (MGF), тромбоцитни фактори раста (PDGF), васкуларни ендотелни фактори раста (VEGF) и као и било који други фактор раста који утјече на синтезу/разлагање протеина мишића, тетива или лигамената, васкуларизацију, кориштење енергије, регенеративни капацитет или промјену типа влакана. S3. БЕТА-2 АГОНИСТИ Сви бета-2 агонисти укључујући све њихове изомере, д- и л- гдје је релевантно, су забрањени. Осим: - инхалираног салбутамола (највише 1600 µг кроз 24 сата), - инхалираног формотерола (највише 54 µг кроз 24 сата) - инхалираног салметерола ако се примјењују инхалацијски у терапији према упутству произвођача. Концентрација салбутамола у урину већа од 1000 нг/мл или формотерола већа од 40 нг/мл се не сматра узимањем супстанце у терапијске сврхе и сматра се неповољним лабораторијским налазом, осим ако спортиста докаже, путем контролираног фармакокинетичког испитивања, да је неповољан налаз посљедица терапијског кориштења наведених терапијских доза инхалирањем. S4. ХОРМОНИ И МОДУЛАТОРИ МЕТАБОЛИЗМА Сљедећи хормони и модулатори метаболизма су забрањени: 1. Инхибитори ароматазе укључујући, али без ограничења за: аминоглутетимид; анастрозол; androsta-1,4,6-trien-3,17-dion (андростатриендион); 4-androsten-3,6,17 trion (6-оксо); ексеместан; форместан; летрозол и тестолактон. 2. Селективни модулатори естрогенских рецептора (SERMs) укључујући, али без ограничења на: ралоксифен; тамоксифен и торемифен. 3. Друге антиестрогене супстанце укључујући, али без ограничења на: кломифен, циколофенил, фулвестрант. 4. Агенси који модифицирају једну или више функција миостатина укључујући, али без ограничења на: инхибиторе миостатина. 5. Модулатори метаболизма: 5.1 Активатори АMP активиране протеин киназе (АMPK) нпр. АICAR; и агонисти рецептора за активатор пролиферације пероксисома δ (PPARδ) нпр. GW 1516, 5.2 Инзулини 5.3 Триметазидин

26 Број 95 - Страна 26 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, S5. ДИУРЕТИЦИ И ОСТАЛА МАСКИРНА СРЕДСТВА Сљедећи диуретици и маскирна средства су забрањена, као и остале супстанце са сличном хемијском структуром или сличним биолошким ефектом. Она укључују, али нису ограничена на: - десмопресин, пробенецид, експандере плазме нпр. глицерол, и интравенски примијењени албумин, декстран, хидроксиетил шкроб и манитол - ацетазоламид, амилорид, буметанид, канренон, клорталидон, етакринска киселина, фуросемид, индапамид, метолазон, спиронолактон, тиазиде нпр. бендрофлуметиазид, клоротиазид и хидроклоротиазид, триаметерен и ваптани нпр. толваптан. Осим: - дроспиринон, памабром и локално примијењеног дорзоламида и бринзоламида, - локална примјена фелипресина при денталној анестезији. Утврђивање присуства било које количине сљедећих супстанци подложних одређивању граничних концентрација у узорку спортисте које су забрањене на такмичењу и ван такмичења, или само на такмичењу: формотерол, салбутамол, катин, ефедрин, метилефедрин и псеудоефедрин заједно са диуретиком или другим маскирним средством, сматрат ће се неповољним аналитичким налазом, уколико спортиста нема одобрено терапијско изузеће за ту супстанцу, као додатак терапијском изузећу одобреном за диуретик или друго маскирајуће средство. ЗАБРАЊЕНЕ МЕТОДЕ М1. МАНИПУЛАЦИЈА КРВЉУ И КОМПОНЕНТИ КРВИ Забрањено је сљедеће: 1. Примјена или давање, укључујући кориштење било које количине аутологне, алогене (хомологне) или хетерологне крви или црвених крвних зрнаца било којег поријекла. 2. Вјештачко повећање уноса, пријеноса или опскрбе кисиком. Укључујући, али без ограничења за: перфлуорохе-микалије, ефапроксирал (RSR13) и модифициране хемоглобинске продукте нпр. хемоглобински базиране крвне замјене, микроенкапсулиране хемоглобинске проду-кте, искључујући додатни кисик. 3. Било који облик интраваскуларне манипулације крви или компоненти крви хемијским или физичким средствима. М2. ХЕМИЈСКА И ФИЗИЧКА МАНИПУЛАЦИЈА Забрањено је: 1. Неовлаштено манипулирање или покушај неовлаштеног манипулирања узорцима сакупљеним током допинг контроле с циљем промјене њихове интактности и ваљаности. Ово укључује, али није ограничено на: Замјену узорака урина и/или фалсифицирање налаза (нпр. додавањем протеаза у узорак). 2. Интравенске инфузије и/или инјекције волумена већег од 50 мл у раздобљу од 6 сати, осим ако се оправдано дају током болничког лијечења, хируршких поступака или клиничког испитивања. М3. ГЕНЕТСКИ ДОПИНГ Сљедеће методе, које имају потенцијал побољшања резултата спортисте, су забрањене: 1. Трансфер нуклеинских киселина или њихових секвенци; 2. Кориштење нормалних или генетски модификованих ћелија; СУПСТАНЦЕ И МЕТОДЕ ЗАБРАЊЕНЕ НА ТАКМИЧЕЊУ Уз категорије S0 до S5 и М1 до М3 које су назначене горе, сљедеће категорије су забрањене у такмичењу: ЗАБРАЊЕНЕ СУПСТАНЦЕ S6. СТИМУЛАНСИ Сви стимуланси, укључујући све оптичке изомере, нпр. d- и l- гдје су релевaнтни, су забрањени. Стимуланси укључују: а. неспецифичне стимулансе: Адрафинил; амфепрамон; амфетамин; амфетаминил; амифеназол; бенфлуорекс; бензилпиперазин; бромантан; клобензорекс; кокаин; кропропамид; кротетамид; фенкамин; фенетилин; фенфлурамин; фенпропорекс; фонтурацетам (4-пхенyлпрацетам (царпхедон)); фурфенорекс; мефенорекс; мефентермин; месокарб; метамфетамин(d-); п-метиламфетамин; модафи-нил; норфенфлурамин; фендиметразин; фентермин; прениламин и пролинтан. Стимуланси који нису наведени у овом дијелу се сматрају специфичним супстанцама. б. специфичне стимулансе (примјери): Бензфетамин; катин**; катинон и његови аналози нпр. мефедрон, метедрон, алфа-пиролидиновалерофенон; диметиламфетамин; ефедрин***; епине-фрин**** (адреналин); етамиван; етиламфетамин; етилефрин; фампрофазон; фенбутразат; фенкамфамин; хептаминол; хидроксиамфетамин (парахидроксиамфе-тамин); изометептен; левметамфетамин; меклофеноксат; метилендиоксиметамфетамин; метилефедрин***; метилхексанеамин (диметилпентиламин); метилфенидат; никетамид; норфенефрин; октопамин; оксилофрин (метилсинефрин); пемолин; пентетразол;фенетиламин и нјегови деривати; фенметразин; фенпрометамин; пропилхекседрин; псеудоефедрин*****; селегилин; сибутрамин; стрихнин; тенамфетамин (метилендиокси-амфетамин); туаминохептан; и остале супстанце сличне хемијске структуре или сличног биолошког дјеловања. Изузев: Деривата имидазола за локалну/очну употребу и оних стимуланса који су укључени у мониторинг програм за годину.* * Бупропион, кафеин, никотин, фенилефрин, фенилпропаноламин, пипрадол, синефрин: Наведене супстанце су укључене у Мониторинг програм за годину и не сматрају се забрањеним супстанцама. ** Катин је забрањен ако му је концентрација у урину већа од 5 микрограма по милилитру. *** Ефедрин и метилефедрин су забрањени ако им је концентрација у урину већа од 10 микрограма по милилитру. **** Локална примјена (нпр. назално или офталмолошко) епинефрина (адреналина) или уз локалне анестетике, није забрањено.

27 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 27 ***** Псеудоефедрин је забрањен ако му је концентрација у урину већа од 150 микрограма по милилитру. S7. НАРКОТИЦИ Сљедећи наркотици су забрањени: Бупренорфин, декстроморамид, диаморфин (хероин), фентанил и његови деривати, хидроморфон, метадон, морфин, оксикодон, оксиморфон, пентазоцин и петидин. S8. КАНАБИНОИДИ - Природни нпр. канабис, хашиш и марихуана, или синтетички Δ9-тетрахидроканабинол (ТHC) - канабимиметици нпр."spice", ЈWH018, ЈWХ073, ХУ-210. S9. ГЛУКОКОРТИКОИДИ Глукокортикоиде је забрањено узимати орално, интравенски, интрамускуларно или ректално. СУПСТАНЦЕ ЗАБРАЊЕНЕ У ПОЈЕДИНИМ СПОРТОВИМА P1. АЛКОХОЛ Алкохол (етанол) забрањен је само током такмичења у сљедећим спортовима. Детекција се врши анализом из даха и/или крви. Граница кршења допинг правила (хематолошке вриједности) је 0.10 г/л. - Зрачни спортови (FAI) - Стреличарство (WА) - Мотоциклизам (FIM) - Аутомобилизам (FIA) - Мотонаутика (UIM) P2. БЕТА-БЛОКАТОРИ Бета-блокатори су забрањени на такмичењу, осим ако није друкчије назначено, у сљедећим спортовима: - Стреличарство (WА) * - Аутомобилизам (FIA) - Билијар (све дисциплине) (WCBS) - Пикадо (WDF) - Голф (IGF) - Стрељаштво (ISSF, IPC) * - Скијање/Сноwбоардинг (FIS) скијашки скокови, фреестyле, аериалс/халфпипе и сноwбоард халфпипе/биг аир. - Подводни спортови (CMAS) у дисциплинама: роњење са константним оптерећењем са или без пераја, динамика са и без пераја, слободно понирање, jump blue, подводни риболов, статична апнеа, подводно гађање и роњење са промјенљивим оптерећењем. * Забрањено и ван такмичења Бета-блокатори укључују, али нису ограничени на сљедеће: Ацебутолол, алпренолол, атенолол, бетаксолол, бисопролол, бунолол, картеолол, карведилол, целипролол, есмолол, лабеталол, левобунолол, метипранолол, метопролол, надолол, окспренолол, пиндолол, пропанолол, соталол и тимолол. ВАЖНО Службени текст Листе забрањених средстава на српском језику одржават ће Агенција за антидопинг контролу Босне и Херцеговине у складу с Листом на енглеском језику, који одржава WАDА. У случају било какве неусаглашености између енглеске и верзије на српском језику, мјеродавна је енглеска верзија која се налази на wеб - страници Свјетске антидопинг агенције. Листа ступа на снагу 1. јануара године. Na osnovu člana 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09), člana 62. Zakona o sportu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj: 27/08 i 102/09), direktor Agencije za antidoping kontrolu Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Agencija) donosi ODLUKU O LISTI ZABRANJENIH SREDSTAVA ZA GODINU Član 1. (Predmet Odluke) Objavljuje se Lista zabranjenih sredstava za godinu (u daljem tekstu: Lista) koju je utvrdila Svjetska antidoping agencija (u daljem tekstu: WADA), a koja je sastavni dio ove Odluke. Član 2. (Usklađenost) Ova Lista objavljuje se u skladu sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu, Međunarodnom konvencijom protiv dopinga u sportu i međunarodnim standardom za Listu zabranjenih sredstava odobrenim od strane WADA. Član 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu od godine. Broj / decembra godine Tuzla Direktor Slavko Matić, s. r. LISTA ZABRANJENIH SREDSTAVA ZA GODINU SVJETSKI ANTIDOPING KODEKS U skladu sa članom Svjetskog antidoping kodeksa, sva zabranjena sredstva trebala bi biti uzeta u obzir kao "specifične supstance", izuzevši supstance u klasama S1, S2, S4.4, S4.5, S6.a i zabranjene metode M1, M2 i M3. SUPSTANCE I METODE KOJE SU UVIJEK ZABRANJENE (NA TAKMIČENJU I IZVAN TAKMIČENJA) ZABRANJENE SUPSTANCE S0. NEODOBRENE SUPSTANCE Sve farmakološke supstance koje se ne nalaze u nekom od drugih poglavlja "Liste", a koje trenutno nisu odobrene za upotrebu od nijednog državnog regulatornog zdravstvenog tijela (npr. Lijekovi u kliničkoj i pretkliničkoj fazi istraživanja i lijekovi za veterinarsku upotrebu), su uvijek zabranjene. S1. ANABOLIČKA SREDSTVA Anabolička sredstva su zabranjena. 1. Anabolički androgeni steroidi (AAS) a. Egzogeni * AAS, uključujući: 1-androstendiol (5α-androst-1-en-3ß,17-diol); 1-androstendion (5α-androst-1-en-3,17-dion); bolandiol (estr-4-ene- 3β,17β-diol); bolasteron; boldenon; boldion; (androsta-1,4- dien-3,17-dion); kalusteron; klostebol; danazol ([1,2]oxazolo [4',5':2,3]pregna-4-en-20-yn-17α-ol); dehidroklormetiltestosteron (4-kloro-17ß-hidroksi-17α-metilandrosta-1,4-dien-3- on); dezoksimetiltestosteron (17α-metil-5α-androst-2-en.17ßol); drostanolon; etilestrenol (19-norpregna-4-en-17α-ol); fluoksimesteron; formebolon; furazabol (17α-methil[1,2,5]

28 Број 95 - Страна 28 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, oxadiazolo[3',4':2,3]-5α-androstan-17β-ol); gestrinon; 4-hidroksitestosteron (4,17ß-dihidroksiandrost-4-en-3-on); mestano lon; mesterolon; metandienon (17ß-hidroksi-17 α-metilandrosta-1,4-dien-3-on); metenolon; metandriol; metasteron (17βhidroksi-2α,17α-dimethil-5α-androstan-3-on); metildienolon (17ß-hidroksi-17α-metilestra-4,9-dien-3-on); metil-1-testosteron (17ß-hidroksi-17α-metil-α-androst-1-en-3-on); metilnortestosteron (17ß-hidroksi-17α-metilestr-4-en-3-on); metiltestosteron; metribolon (metiltrienolon,17ß-hidroksi-17α-metilestra-4,9,11-trien-3-on); miboleron; nandrolon; 19-norandrostendion (estr-4-en-3,17-dion); norboleton; norklostebol; noretandrolon; oksabolon; oksandrolon; oksimesteron; oksimetolon; prostanozol (17β-[(tetrahydropyran-2-yl)oxy]- 1'H-pyrazolo[3,4:2,3]-5α-androstane); kvinbolon; stanozolol; stenbolon; 1-testosteron (17ß-hidroksi-5α-androst-1-en-3-on); terahidrogestrinon (17-hidroksi-18a-homo-19-nor-17αpregna-4,9,11-trien-3-on); trenbolon (17β-hidroksiestr-4,9,11- trien-3-on) i ostale supstance slične hemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. b. Endogeni * AAS kada se daju egzogeno: androstendiol (androst-5-en-3ß,17ß-diol); androstendion (androst-4-en-3,17-dion) dihidrotestosteron (17ß-hidroksi-5α-androstan-3-on); prasteron (dehydroepiandrosterone, DHEA, 3β-hidroksiandrost-5-en-17-on); testosteron i sljedeći metaboliti i izomeri: 5α-androstan-3α, 17α-diol; 5α-androstan-3α, 17ß-diol; 5α-andorstan-3ß, 17α-diol, 5α-androstan-3ß; 17ß-diol; 5ß - andorstan-3α, 17ß -diol; androst-4-en-3α, 17α-diol; androst- 4-en-3α, 17ß-diol; androst-4-en-3ß, 17α-diol; androst-5-en- 3α, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17ß-diol; androst-5-en-3ß, 17α-diol; 4-androstendiol (androst-4-en-3ß, 17ß-diol); 5- androstendion (androst-5-en3,17-dion); androsteron (3βhidroksi-5α-androstan-17-on); epi-dihidrotestosteron, epitestosteron; etioholanolon; 7α-hidroksi-DHEA; 7β-hidroksi- DHEA; 7-keto-DHEA; 19-norandrosteron; 19-noretiocholanolon. 2. Ostala anabolička sredstva Uključujući, ali bez ograničenja na sljedeće: klenbuterol, selektivni modulatori androgenskih receptora, (SARMs, npr. andarin i ostarin), tibolon, zeranol i zilpaterol. Za potrebe ovog poglavlja: * "egzogeni" se odnose na supstance koje tijelo prirodno ne može proizvesti. ** "endogeni" se odnose na supstance koje tijelo prirodno može proizvesti. S2. PEPTIDNI HORMONI, FAKTORI RASTA, SLIČNE SUPSTANCE I MIMETICI Sljedeće supstance i druge supstance sa sličnom hemijskom strukturom ili sličnim biološkim efektima, su zabranjene: 1. Agonisti eritropoetinskih receptora 1.1 Sredstva koja stimuliraju eritropoezu (ESAs) (npr. darbopoetin (depo), eritropoetini (EPO), EPO-Fc; EPO-mimetički peptidi (EMP) npr. CNTO 530 i peginesatid, metoksipolietilen glikol-epoetin beta (CERA), 1.2 Agonisti ne-eritropoetičnih EPO-receptora, npr. ARA-290, asialo EPO i karbamilisani EPO. 2. Stabilizatori faktora indukovanog hipoksijom (HIF) npr. kobalt i FG 4592 i HIF aktivatori (npr. ksenon, argon); 3. Horionski gonadotropin (CG) i luteinizirajući hormon (LH) i njihovi oslobađajući faktori npr. buserelin, gonadorelin, triptorelin, kod muškaraca; 4. Kortikotropini i njihovi oslobađajući faktori npr. kortikorelin; 5. Hormon rasta (GH) i njegovi oslobađajući faktori uključujući Opuštajući hormon hormona rasta (GHRH) i njegovi analozi npr. CJC 1295, sermorelin i tesamorelin, Sekretori hormona rasta (GHS) npr. ghrelin i mimetici ghrelina npr. anamorelin i ipamorelin i opuštajuće peptide hormona rasta (GHRPs), npr. aleksamorelin, GHRP-6, heksarelin i pralmorelin (GHRP-2). Dodatno su zabranjeni faktori rasta: faktori rasta fibroblasta (FGF), hepatocitni faktor rasta (HGF), inzulinu sličan faktor rasta (IGF-1) i njegovi analozi, mehanički faktor rasta (MGF), trombocitni faktor rasta (PDGF), vaskularni endotelni faktori rasta (VEGF) i kao i bilo koji drugi faktor rasta koji utječe na sintezu/razlaganje proteina mišića, tetiva ili ligamenata, vaskularizaciju, korištenje energije, regenerativni kapacitet ili promjenu tipa vlakana. S3. BETA-2 AGONISTI Svi beta-2 agonisti uključujući sve njihove izomere, d- i l- gdje je relevantno, su zabranjeni. Osim: - inhaliranog salbutamola (najviše 1600 µg kroz 24 sata), - inhaliranog formoterola (najviše 54 µg kroz 24 sata) - inhaliranog salmeterola ako se primjenjuju inhalacijski u terapiji prema uputstvu proizvođača. Koncentracija salbutamola u urinu veća od 1000 ng/ml ili formoterola veća od 40 ng/ml se ne smatra uzimanjem supstance u terapijske svrhe i smatra se nepovoljnim laboratorijskim nalazom, osim ako sportista dokaže, putem kontroliranog farmakokinetičkog ispitivanja, da je nepovoljan nalaz posljedica terapijskog korištenja navedenih terapijskih doza inhaliranjem. S4. HORMONI I MODULATORI METABOLIZMA Sljedeći hormoni i modulatori metabolizma su zabranjeni: 1. Inhibitori aromataze uključujući, ali bez ograničenja za: aminoglutetimid; anastrozol; androsta- 1,4,6-trien-3,17-dion (androstatriendion); 4-androsten-3,6,17 trion (6-okso); eksemestan; formestan; letrozol i testolakton. 2. Selektivni modulatori estrogenskih receptora (SERMs) uključujući, ali bez ograničenja na: raloksifen; tamoksifen i toremifen. 3. Druge antiestrogene supstance uključujući, ali bez ograničenja na: klomifen, cikolofenil, fulvestrant. 4. Agensi koji modificiraju jednu ili više funkcija miostatina uključujući, ali bez ograničenja na: inhibitore miostatina. 5. Modulatori metabolizma: 5.1 Aktivatori AMP aktivirane protein kinaze (AMPK) npr. AICAR; i agonisti receptora za aktivator proliferacije peroksisoma δ (PPARδ) npr. GW 1516, 5.2 Inzulini 5.3 Trimetazidin

29 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 29 S5. DIURETICI I OSTALA MASKIRNA SREDSTVA Sljedeći diuretici i maskirna sredstva su zabranjena, kao i ostale supstance sa sličnom hemijskom strukturom ili sličnim biološkim efektom. Ona uključuju, ali nisu ograničena na: - desmopresin, probenecid, ekspandere plazme npr. glicerol, i intravenski primijenjeni albumin, dekstran, hidroksietil škrob i manitol - acetazolamid, amilorid, bumetanid, kanrenon, klortalidon, etakrinska kiselina, furosemid, indapamid, metolazon, spironolakton, tiazide npr. bendroflumetiazid, klorotiazid i hidroklorotiazid, triameteren i vaptani npr. tolvaptan. Osim: - drospirinon, pamabrom i lokalno primijenjenog dorzolamida i brinzolamida, - lokalna primjena felipresina pri dentalnoj anesteziji. Utvrđivanje prisustva bilo koje količine sljedećih supstanci podložnih određivanju graničnih koncentracija u uzorku sportiste koje su zabranjene na takmičenju i van takmičenja, ili samo na takmičenju: formoterol, salbutamol, katin, efedrin, metilefedrin i pseudoefedrin zajedno sa diuretikom ili drugim maskirnim sredstvom, smatrat će se nepovoljnim analitičkim nalazom, ukoliko sportista nema odobreno terapijsko izuzeće za tu supstancu, kao dodatak terapijskom izuzeću odobrenom za diuretik ili drugo maskirajuće sredstvo. ZABRANJENE METODE M1. MANIPULACIJA KRVLJU I KOMPONENTI KRVI Zabranjeno je sljedeće: 1. Primjena ili davanje, uključujući korištenje bilo koje količine autologne, alogene (homologne) ili heterologne krvi ili crvenih krvnih zrnaca bilo kojeg porijekla. 2. Vještačko povećanje unosa, prijenosa ili opskrbe kisikom. Uključujući, ali bez ograničenja za: perfluorohemikalije, efaproksiral (RSR13) i modificirane hemoglobinske produkte npr. hemoglobinski bazirane krvne zamjene, mikroenkapsulirane hemoglobinske produkte, isključujući dodatni kisik. 3. Bilo koji oblik intravaskularne manipulacije krvi ili komponenti krvi hemijskim ili fizičkim sredstvima. M2. HEMIJSKA I FIZIČKA MANIPULACIJA Zabranjeno je: 1. Neovlašteno manipuliranje ili pokušaj neovlaštenog manipuliranja uzorcima sakupljenim tokom doping kontrole s ciljem promjene njihove intaktnosti i valjanosti. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na: Zamjenu uzoraka urina i/ili falsificiranje nalaza (npr. dodavanjem proteaza u uzorak). 2. Intravenske infuzije i/ili injekcije volumena većeg od 50 ml u razdoblju od 6 sati, osim ako se opravdano daju tokom bolničkog liječenja, hirurških postupaka ili kliničkog ispitivanja. M3. GENETSKI DOPING Sljedeće metode, koje imaju potencijal poboljšanja rezultata sportiste, su zabranjene: 1. Transfer nukleinskih kiselina ili njihovih sekvenci; 2. Korištenje normalnih ili genetski modifikovanih ćelija; SUPSTANCE I METODE ZABRANJENE NA TAKMIČENJU Uz kategorije S0 do S5 i M1 do M3 koje su naznačene gore, sljedeće kategorije su zabranjene u takmičenju: ZABRANJENE SUPSTANCE S6. STIMULANSI Svi stimulansi, uključujući sve optičke izomere, npr. d- i l- gdje su relevantni, su zabranjeni. Stimulansi uključuju: a. nespecifične stimulanse: Adrafinil; amfepramon; amfetamin; amfetaminil; amifenazol; benfluoreks; benzilpiperazin; bromantan; klobenzoreks; kokain; kropropamid; krotetamid; fenkamin; fenetilin; fenfluramin; fenproporeks; fonturacetam (4-phenylpracetam (carphedon)); furfenoreks; mefenoreks; mefentermin; mesokarb; metamfetamin(d-); p-metilamfetamin; modafinil; norfenfluramin; fendimetrazin; fentermin; prenilamin i prolintan. Stimulansi koji nisu navedeni u ovom dijelu se smatraju specifičnim supstancama. b. specifične stimulanse (primjeri): Benzfetamin; katin**; katinon i njegovi analozi npr. mefedron, metedron, alfa-pirolidinovalerofenon; dimetilamfetamin; efedrin***; epinefrin****(adrenalin); etamivan; etilamfetamin; etilefrin; famprofazon; fenbutrazat; fenkamfamin; heptaminol; hidroksiamfetamin (parahidroksiamfetamin); izometepten; levmetamfetamin; meklofenoksat; metilendioksimetamfetamin; metilefedrin***; metilheksaneamin (dimetilpentilamin); metilfenidat; niketamid; norfenefrin; oktopamin; oksilofrin (metilsinefrin); pemolin; pentetrazol; fenetilamin i njegovi derivati; fenmetrazin; fenprometamin; propilheksedrin; pseudoefedrin*****; selegilin; sibutramin; strihnin; tenamfetamin (metilendioksiamfetamin); tuaminoheptan; i ostale supstance slične hemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. Izuzev: Derivata imidazola za lokalnu/očnu upotrebu i onih stimulansa koji su uključeni u monitoring program za godinu.* * Bupropion, kafein, nikotin, fenilefrin, fenilpropanolamin, pipradol, sinefrin: Navedene supstance su uključene u Monitoring program za godinu i ne smatraju se zabranjenim supstancama. ** Katin je zabranjen ako mu je koncentracija u urinu veća od 5 mikrograma po mililitru. *** Efedrin i metilefedrin su zabranjeni ako im je koncentracija u urinu veća od 10 mikrograma po mililitru. **** Lokalna primjena (npr. nazalno ili oftalmološko) epinefrina (adrenalina) ili uz lokalne anestetike, nije zabranjeno. ***** Pseudoefedrin je zabranjen ako mu je koncentracija u urinu veća od 150 mikrograma po mililitru. S7. NARKOTICI Sljedeći narkotici su zabranjeni: Buprenorfin, dekstromoramid, diamorfin (heroin), fentanil i njegovi derivati, hidromorfon, metadon, morfin, oksikodon, oksimorfon, pentazocin i petidin. S8. KANABINOIDI - Prirodni npr. kanabis, hašiš i marihuana, ili sintetički Δ9-tetrahidrokanabinol (THC) - kanabimimetici npr."spice", JWH018, JWH073, HU- 210.

30 Број 95 - Страна 30 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, S9. GLUKOKORTIKOIDI Glukokortikoide je zabranjeno uzimati oralno, intravenski, intramuskularno ili rektalno. SUPSTANCE ZABRANJENE U POJEDINIM SPORTOVIMA P1. ALKOHOL Alkohol (etanol) zabranjen je samo tokom takmičenja u sljedećim sportovima. Detekcija se vrši analizom iz daha i/ili krvi. Granica kršenja doping pravila (hematološke vrijednosti) je 0.10 g/l. - Zračni sportovi (FAI) - Streličarstvo (WA) - Motociklizam (FIM) - Automobilizam (FIA) - Motonautika (UIM) P2. BETA-BLOKATORI Beta-blokatori su zabranjeni na takmičenju, osim ako nije drukčije naznačeno, u sljedećim sportovima: - Streličarstvo (WA) * - Automobilizam (FIA) - Bilijar (sve discipline) (WCBS) - Pikado (WDF) - Golf (IGF) - Streljaštvo (ISSF, IPC) * - Skijanje/Snowboarding (FIS) skijaški skokovi, freestyle, aerials/halfpipe i snowboard halfpipe/big air. - Podvodni sportovi (CMAS) u disciplinama: ronjenje sa konstantnim opterećenjem sa ili bez peraja, dinamika sa i bez peraja, slobodno poniranje, Jump blue, podvodni ribolov, statična apnea, podvodno gađanje i ronjenje sa promjenjljivim opterećenjem. * Zabranjeno i van takmičenja Beta-blokatori uključuju, ali nisu ograničeni na sljedeće: Acebutolol, alprenolol, atenolol, betaksolol, bisoprolol, bunolol, karteolol, karvedilol, celiprolol, esmolol, labetalol, levobunolol, metipranolol, metoprolol, nadolol, oksprenolol, pindolol, propanolol, sotalol i timolol. VAŽNO Službeni tekst Liste zabranjenih sredstava na bosanskom jeziku održavat će Agencija za antidoping kontrolu Bosne i Hercegovine u skladu s Listom na engleskom jeziku, koji održava WADA. U slučaju bilo kakve neusaglašenosti između engleske i verzije na bosanskom jeziku, mjerodavna je engleska verzija koja se nalazi na web - stranici Svjetske antidoping agencije. Lista stupa na snagu 1. januara godine. Na temelju članka 61. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09), članka 62. Zakona o sportu u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 27/08 i 102/09), ravnatelj Agencije za antidoping kontrolu Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Agencija) donosi ODLUKU O POPISU ZABRANJENIH SREDSTAVA ZA GODINU Članak 1. (Predmet Odluke) Objavljuje se Popis zabranjenih sredstava za godinu (u daljem tekstu: Popis) koji je utvrdila Svjetska antidoping agencija (u daljem tekstu: WADA), a koji je sastavni dio ove Odluke. Članak 2. (Usklađenost) Ovaj Popis objavljuje se sukladno sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu, Međunarodnom konvencijom protiv dopinga u sportu i međunarodnim standardom za Popis zabranjenih sredstava odobrenim od strane WADA. Članak 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu od godine. Broj / prosinca godine Tuzla Ravnatelj Slavko Matić, v. r. POPIS ZABRANJENIH SREDSTAVA ZA GODINU U skladu sa člankom Svjetskog antidopinškog kodeksa, sva zabranjena sredstva trebala bi biti uzeta u obzir kao "specifične tvari", izuzevši tvari u klasama S1, S2, S4.4, S4.5, S6.a i zabranjene metode M1, M2 i M3. TVARI I METODE KOJE SU UVIJEK ZABRANJENE (NA NATJECANJU I IZVAN NATJECANJA) ZABRANJENE TVARI S0. NEODOBRENE TVARI Sve farmakološke tvari koje se ne nalaze u nekom od drugih poglavlja "Popisa", a koje trenutno nisu odobrene za upotrebu od nijednog državnog regulatornog zdravstvenog tijela (npr. Lijekovi u kliničkoj i pretkliničkoj fazi istraživanja i lijekovi za veterinarsku upotrebu), su uvijek zabranjene. S1. ANABOLIČKA SREDSTVA Anabolička sredstva su zabranjena. 1. Anabolički androgeni steroidi (AAS) a. Egzogeni * AAS, uključujući: 1-androstendiol (5α -androst-1-en-3ß,17-diol); 1-androstendion (5α-androst-1-en-3,17-dion); bolandiol (estr-4-ene- 3β,17β-diol); bolasteron; boldenon; boldion; (androsta-1,4- dien-3,17-dion); kalusteron; klostebol; danazol ([1,2]oxazolo [4',5':2,3]pregna-4-en-20-yn-17α-ol); dehidroklormetiltestosteron (4-kloro-17ß-hidroksi-17α-metilandrosta-1,4-dien-3-on); dezoksimetiltestosteron (17α-metil-5α-androst-2-en.17ß-ol); drostanolon; etilestrenol (19-norpregna-4-en-17α-ol); fluoksimesteron; formebolon; furazabol (17α-methyl[1,2,5]oxadiazolo[3',4':2,3]-5α-androstan-17β-ol); gestri-non; 4-hidroksitestosteron (4,17ß-dihidroksiandrost-4-en-3-on); mestanolon; mesterolon; metandienon (17ß-hidroksi-17 α-metilandrosta-1,4- dien-3-on); metenolon; metandriol; meta-steron (17β-hidroksi- 2α,17α-dimethyl-5α-androstan-3-on); metildienolon (17 ß- hidroksi-17 α -metilestra-4,9-dien-3-on); metil-1-testosteron (17ß-hidroksi-17α-metil-α-androst-1-en-3-on); metilnortestosteron (17ß-hidroksi-17α-metilestr-4-en-3-on); metiltestosteron; metribolon (metiltrienolon,17ß-hidroksi-17α-metilestra-4,9,11- trien-3-on); miboleron; nandrolon; 19-norandrostendion (estr- 4-en-3,17-dion); norboleton; norklo-stebol; noretandro-lon; oksabolon; oksandrolon; oksimes-teron; oksimetolon; prostanozol (17β-[(tetrahydropyran-2-yl)oxy]-1'H-pyrazolo [3,4:2,3]-5α-androstane); kvinbolon; stanozolol; stenbolon; 1- testosteron (17ß-hidroksi-5 α -androst-1-en-3-on); terahidrogestrinon (17-hidroksi-18a-homo-19-nor-17α-pregna-4,9,11- trien-3-on); trenbolon (17β-hidroksiestr-4,9,11-trien-3-on) i ostale tvari slične kemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. b. Endogeni * AAS kada se daju egzogeno: androstendiol (androst-5-en-3ß,17ß-diol); androstendion (androst-4-en-3,17-dion) dihidrotestosteron (17ß-hidroksi-5α-

31 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 31 androstan-3-on); prasteron (dehydroepiandro-steron, DHEA, 3βhidroksiandrost-5-en-17-on); testosteron i sljedeći metaboliti i izomeri: 5α-androstan-3α,17α-diol; 5α-androstan-3α, 17ß-diol; 5α-andorstan-3ß, 17α-diol, 5α-androstan-3ß; 17ß-diol; 5ß - andorstan-3α, 17ß -diol; androst-4-en-3α, 17α-diol; androst- 4-en-3α, 17ß-diol; androst-4-en-3ß, 17α-diol; androst-5-en- 3α, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17ß-diol; androst-5-en-3ß, 17α-diol; 4-androstendiol (androst-4-en-3ß, 17ß-diol); 5- androstendion (androst-5-en3,17-dion); androsteron (3βhidroksi-5α-androstan-17-on); epi-dihidrotestosteron, epitestosteron; etioholanolon; 7α-hydroxi-DHEA; 7β-hidroksi- DHEA; 7-keto-DHEA; 19-norandrosteron; 19-noretiocholanolon. 2. Ostala anabolička sredstva Uključujući, ali bez ograničenja na sljedeće: klenbuterol, selektivni modulatori androgenskih receptora, (SARMs, npr. andarin i ostarin), tibolon, zeranol i zilpaterol. Za potrebe ovog poglavlja: * "egzogeni" se odnose na tvari koje tijelo prirodno ne može proizvesti. ** "endogeni" se odnose na tvari koje tijelo prirodno može proizvesti. S2. PEPTIDNI HORMONI, FAKTORI RASTA, SLIČNE TVARI I MIMETICI Sljedeće tvari i druge tvari sa sličnom kemijskom strukturom ili sličnim biološkim efektima, su zabranjene: 1. Agonisti eritropoetinskih receptora 1.1 Sredstva koja stimuliraju eritropoezu (ESAs) (npr. darbopoetin (depo), eritropoetini (EPO), EPO-Fc; EPO- mimetički peptidi (EMP) npr. CNTO 530 i peginesatid, metoksipolietilen glikol-epoetin beta (CERA), 1.2 Agonisti ne-eritropoetičnih EPO-receptora, npr. ARA-290, asialo EPO i karbamilisani EPO. 2. Stabilizatori faktora indukovanog hipoksijom (HIF) npr. kobalt i FG 4592 i HIF aktivatori (npr. ksenon, argon); 3. Horionski gonadotropin (CG) i luteinizirajući hormon (LH) i njihovi oslobađajući faktori npr. buserelin, gonadorelin, triptorelin, kod muškaraca; 4. Kortikotropini i njihovi oslobađajući faktori npr. kortikorelin; 5. Hormon rasta (GH) i njegovi oslobađajući faktori uključujući Opuštajući hormon hormona rasta (GHRH) i njegovi analozi npr. CJC 1295, sermorelin i tesamorelin, Sekretori hormona rasta (GHS) npr. ghrelin i mimetici ghrelina npr. anamorelin i ipamorelin i opuštajuće peptide hormona rasta (GHRPs), npr. aleksamorelin, GHRP-6, heksarelin i pralmorelin (GHRP-2). Dodatno su zabranjeni faktori rasta: faktori rasta fibroblasta (FGF), hepatocitni faktor rasta (HGF), inzulinu sličan faktor rasta (IGF-1) i njegovi analozi, mehanički faktor rasta (MGF), trombocitni faktori rasta (PDGF), vaskularni endotelni faktori rasta (VEGF) i kao i bilo koji drugi faktor rasta koji utječe na sintezu/razlaganje proteina mišića, tetiva ili ligamenata, vaskularizaciju, korištenje energije, regenerativni kapacitet ili promjenu tipa vlakana. S3. BETA-2 AGONISTI Svi beta-2 agonisti uključujući sve njihove izomere, d- i l- gdje je relevantno, su zabranjeni. Osim: - inhaliranog salbutamola (najviše 1600 µg kroz 24 sata), - inhaliranog formoterola (najviše 54 µg kroz 24 sata) - inhaliranog salmeterola ako se primjenjuju inhalacijski u terapiji prema uputstvu proizvođača. Koncentracija salbutamola u urinu veća od 1000 ng/ml ili formoterola veća od 40 ng/ml se ne smatra uzimanjem tvari u terapijske svrhe i smatra se nepovoljnim laboratorijskim nalazom, osim ako sportaš dokaže, putem kontroliranog farmakokinetičkog ispitivanja, da je nepovoljan nalaz posljedica terapijskog korištenja navedenih terapijskih doza inhaliranjem. S4. HORMONI I MODULATORI METABOLIZMA Sljedeći hormoni i modulatori metabolizma su zabranjeni: 1. Inhibitori aromataze uključujući, ali bez ograničenja za: aminoglutetimid; anastrozol; androsta-1,4,6-trien-3,17-dion (androstatriendion); 4- androsten-3,6,17 trion (6-okso); eksemestan; formestan; letrozol i testolakton. 2. Selektivni modulatori estrogenskih receptora (SERMs) uključujući, ali bez ograničenja na: raloksifen; tamoksifen i toremifen. 3. Druge antiestrogene tvari uključujući, ali bez ograničenja na: klomifen, cikolofenil, fulvestrant. 4. Agensi koji modificiraju jednu ili više funkcija miostatina uključujući, ali bez ograničenja na: inhibitore miostatina. 5. Modulatori metabolizma: 5.1 Aktivatori AMP aktivirane protein kinaze (AMPK) npr. AICAR; i agonisti receptora za aktivator proliferacije peroksisoma δ (PPARδ) npr. GW 1516, 5.2 Inzulini 5.3 Trimetazidin S5. DIURETICI I OSTALA MASKIRNA SREDSTVA Sljedeći diuretici i maskirna sredstva su zabranjena, kao i ostale tvari sa sličnom kemijskom strukturom ili sličnim biološkim efektom. Ona uključuju, ali nisu ograničena na: - desmopresin, probenecid, ekspandere plazme npr. glicerol, i intravenski primijenjeni albumin, dekstran, hidroksietil škrob i manitol - acetazolamid, amilorid, bumetanid, kanrenon, klortalidon, etakrinska kiselina, furosemid, indapamid, metolazon, spironolakton, tiazide npr. bendroflumetiazid, klorotiazid i hidroklorotiazid, triameteren i vaptani npr. tolvaptan. Osim: - drospirinon, pamabrom i lokalno primijenjenog dorzolamida i brinzolamida, - lokalna primjena felipresina pri dentalnoj anesteziji. Utvrđivanje prisustva bilo koje količine sljedećih tvari podložnih određivanju graničnih koncentracija u uzorku sportaša koje su zabranjene na natjecanju i van natjecanja, ili samo na natjecanju: formoterol, salbutamol, katin, efedrin, metilefedrin i pseudoefedrin zajedno sa diuretikom ili drugim maskirnim sredstvom, smatrat će se nepovoljnim analitičkim nalazom,

32 Број 95 - Страна 32 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, ukoliko sportaš nema odobreno terapijsko izuzeće za tu tvar, kao dodatak terapijskom izuzeću odobrenom za diuretik ili drugo maskirajuće sredstvo. ZABRANJENE METODE M1. MANIPULACIJA KRVLJU I KOMPONENTI KRVI Zabranjeno je sljedeće: 1. Primjena ili davanje, uključujući korištenje bilo koje količine autologne, alogene (omologne) ili heterologne krvi ili crvenih krvnih zrnaca bilo kojeg porijekla. 2. Vještačko povećanje unosa, prijenosa ili opskrbe kisikom. Uključujući, ali bez ograničenja za: perfluorohemikalije, efaproksiral (RSR13) i modificirane hemoglobinske produkte npr. hemoglobinski bazirane krvne zamjene, mikroenkapsulirane hemoglobinske produkte, isključujući dodatni kisik. 3. Bilo koji oblik intravaskularne manipulacije krvi ili komponenti krvi kemijskim ili fizičkim sredstvima. M2. KEMIJSKA I FIZIČKA MANIPULACIJA Zabranjeno je: 1. Neovlašteno manipuliranje ili pokušaj neovlaštenog manipuliranja uzorcima sakupljenim tokom doping kontrole s ciljem promjene njihove intaktnosti i valjanosti. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na: Zamjenu uzoraka urina i/ili falsificiranje nalaza (npr. dodavanjem proteaza u uzorak). 2. Intravenske infuzije i/ili injekcije volumena većeg od 50 ml u razdoblju od 6 sati, osim ako se opravdano daju tokom bolničkog liječenja, hirurških postupaka ili kliničkog ispitivanja. M3. GENETSKI DOPING Sljedeće metode, koje imaju potencijal poboljšanja rezultata sportaša, su zabranjene: 1. Transfer nukleinskih kiselina ili njihovih sekvenci; 2. Korištenje normalnih ili genetski modificiranih stanica; TVARI I METODE ZABRANJENE NA NATJECANJU Uz kategorije S0 do S5 i M1 do M3 koje su naznačene gore, sljedeće kategorije su zabranjene u natjecanju: ZABRANJENE TVARI S6. STIMULANSI Svi stimulansi, uključujući sve optičke izomere, npr. d- i l- gdje su relevntni, su zabranjeni. Stimulansi uključuju: a nespecifične stimulanse: Adrafinil; amfepramon; amfetamin; amfetaminil; amifenazol; benfluoreks; benzilpiperazin; bromantan; klobenzoreks; kokain; kropropamid; krotetamid; fenkamin; fenetilin; fenfluramin; fenproporeks; fonturacetam (4- phenylpracetam (carphedon)); furfenoreks; mefenoreks; mefentermin; mesokarb; metamfetamin(d-); p-metilamfetamin; modafinil; norfenfluramin; fendimetrazin; fentermin; prenilamin i prolintan. Stimulansi koji nisu navedeni u ovom dijelu se smatraju specifičnim tvarima. b. specifične stimulanse (primjeri): Benzfetamin; katin**; katinon i njegovi analozi npr. mefedron, metedron, alfa-pirolidinovalerofenon; dimetilamfetamin; efedrin***; epinefrin****(adrenalin); etamivan; etilamfetamin; etilefrin; famprofazon; fenbutrazat; fenkamfamin; heptaminol; hidroksiamfetamin (parahidroksiamfetamin); izometepten; levmetamfetamin; meklofenoksat; metilendioksimetamfetamin; metilefedrin***; metilheksaneamin (dimetilpentilamin); metilfenidat; niketamid; norfenefrin; oktopamin; oksilofrin (metilsinefrin); pemolin; pentetrazol; fenetilamin i njegovi derivati; fenmetrazin; fenprometamin; propilheksedrin; pseudoefedrin*****; selegilin; sibutramin; strihnin; tenamfetamin (metilendioksiamfetamin); tuaminoheptan; i ostale tvari slične kemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. Izuzev: Derivata imidazola za lokalnu/očnu upotrebu i onih stimulansa koji su uključeni u monitoring program za godinu.* * Bupropion, kafein, nikotin, fenilefrin, fenilpropanolamin, pipradol, sinefrin: Navedene tvari su uključene u Monitoring program za godinu i ne smatraju se zabranjenim tvarima. ** Katin je zabranjen ako mu je koncentracija u urinu veća od 5 mikrograma po mililitru. *** Efedrin i metilefedrin su zabranjeni ako im je koncentracija u urinu veća od 10 mikrograma po mililitru. **** Lokalna primjena (npr. nazalno ili oftalmološko) epinefrina (adrenalina) ili uz lokalne anestetike, nije zabranjeno. ***** Pseudoefedrin je zabranjen ako mu je koncentracija u urinu veća od 150 mikrograma po mililitru. S7. NARKOTICI Sljedeći narkotici su zabranjeni: Buprenorfin, dekstromoramid, diamorfin (heroin), fentanil i njegovi derivati, hidromorfon, metadon, morfin, oksikodon, oksimorfon, pentazocin i petidin. S8. KANABINOIDI - Prirodni npr. kanabis, hašiš i marihuana, ili sintetički Δ9-tetrahidrokanabinol (THC) - kanabimimetici npr."spice", JWH018, JWH073, HU S9. GLUKOKORTIKOIDI Glukokortikoide je zabranjeno uzimati oralno, intravenski, intramuskularno ili rektalno. TVARI ZABRANJENE U POJEDINIM SPORTOVIMA P1. ALKOHOL Alkohol (etanol) zabranjen je samo tokom natjecanja u sljedećim sportovima. Detekcija se vrši analizom iz daha i/ili krvi. Granica kršenja doping pravila (hematološke vrijednosti) je 0.10 g/l. - Zračni sportovi (FAI) - Streličarstvo (WA) - Motociklizam (FIM) - Automobilizam (FIA) - Motonautika (UIM) P2. BETA-BLOKATORI Beta-blokatori su zabranjeni na natjecanju, osim ako nije drukčije naznačeno, u sljedećim sportovima: - Streličarstvo (WA) * - Automobilizam (FIA) - Bilijar (sve discipline) (WCBS) - Pikado (WDF) - Golf (IGF) - Streljaštvo (ISSF, IPC) * - Skijanje/Snowboarding (FIS) skijaški skokovi, freestyle, aerials/halfpipe i snowboard halfpipe/big air.

33 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 33 - Podvodni sportovi (CMAS) u disciplinama: ronjenje sa konstantnim opterećenjem sa ili bez peraja, dinamika sa i bez peraja, slobodno poniranje, Jump blue, podvodni ribolov, statična apnea, podvodno gađanje i ronjenje sa promjenjljivim opterećenjem. * Zabranjeno i van natjecanja Beta-blokatori uključuju, ali nisu ograničeni na sljedeće: Acebutolol, alprenolol, atenolol, betaksolol, bisoprolol, bunolol, karteolol, karvedilol, celiprolol, esmolol, labetalol, levobunolol, metipranolol, metoprolol, nadolol, oksprenolol, pindolol, propanolol, sotalol i timolol. VAŽNO Službeni tekst Popisa zabranjenih sredstava na hrvatskom jeziku održavat će Agencija za antidoping kontrolu Bosne i Hercegovine u skladu s Popisom na engleskom jeziku, koji održava WADA. U slučaju bilo kakve neusaglašenosti između engleske i verzije na hrvatskom jeziku, mjerodavna je engleska verzija koja se nalazi na web - stranici Svjetske antidoping agencije. Popis stupa na snagu 1. siječnja godine. (Sl-1330/14-G) УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1433 Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предмету број АП 3183/11, рјешавајући апелацију Јасмина Шаљића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 ст. (1) и (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 22/14 и 57/14), у саставу: Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 6. новембра године донио је ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усваја се апелација Јасмина Шаљића. Утврђује се повреда члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Укида се Пресуда Кантоналног суда у Сарајеву број 65 0 П Гз од 10. јуна године. Оставља се на снази Пресуда Општинског суда у Сарајеву број 65 0 П П од 3. априла године. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине". ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод 1. Јасмин Шаљић (у даљњем тексту: апелант) из Сарајева, ког заступа Азем Мехонић, адвокат из Сарајева, поднио је 8. августа године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 65 0 П Гз од 10. јуна године. II. Поступак пред Уставним судом 2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Кантоналног суда и НИТП "Задругар" д.д. Сарајево, туженог у парничном поступку у ком су донесене оспорене одлуке (у даљњем тексту: тужени), затражено је 11. јуна године, а од Муниба Хајдаревића, умјешача на страни туженог у парничном поступку у ком су донесене оспорене одлуке (у даљњем тексту: умјешач), 3. септембра године да доставе одговоре на апелацију. С обзиром на то да се предметно писмено, послато на умјешачеву адресу, вратило с назнаком да је умјешач одселио с назначене адресе, достава тог писмена извршена је 18. септембра године протеком рока од осам дана од дана постављања писмена на огласну таблу Уставног суда, у складу с чланом 75 Правила Уставног суда. 3. Тужени је доставио одговор на апелацију 16. јуна године. Кантонални суд и умјешач нису доставили одговоре на апелацију. III. Чињенично стање 4. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. 5. Апелант је поднио тужбу Општинском суду у Сарајеву (у даљњем тексту: Општински суд) против туженог ради утврђења правне ваљаности уговора о купопродаји стана. 6. У поновном поступку пред Општинским судом апелант је поднеском од 5. јануара године уредио тужбу тако што је затражио да тај суд донесе пресуду како гласи: "Утврђује се да је правно ваљан Уговор о купопродаји стана на којем је стечено станарско право, закључен у Сарајеву године између [туженог] као продавца с једне стране и БРАНКОВИЋ, рођена ХОРВАТ-КИШ МАРИЈА [ ], као купца с друге стране, а исти се налази у Сарајеву [ ], а по основу којег уговора је Бранковић рођ. Хорват-Киш Марија стекла правни основ за упис права власништва у одговарајуће земљишне књиге на предметном стану па је тужени дужан да трпи да се [апелант] као законски насљедник Бранковић рођ. Хорват- Киш Марије упише у Књигу положених уговора Земљишнокњижног уреда Опћинског суда у Сарајеву као власник у дијелу 1/1 уз обавезу [апеланта] да туженом уз оброчну отплату исплати износ од ,50 КМ и камате у износу од 1.285,50 КМ, укупно износ од ,00 КМ са годишњим ануитетом од 713,50 КМ и то сваке године почев од правомоћности пресуде са роком отплате од 20 година." 7. Општински суд је донио Пресуду број 65 0 П П од 3. априла године којом је усвојио претходно наведени тужбени захтјев. 8. У образложењу своје пресуде Општински суд је констатовао да су у доказном поступку изведени докази увидом и читањем материјалних доказа (поближе описаних у образложењу пресуде), те саслушањем апеланта као парничне странке, као и саслушањем свједока Ј. С. и М. Х. Међу изведеним материјалним доказима у поступку пред Општинским судом прочитан је Уговор о купопродаји стана на ком је стечено станарско право од 27. јула године (из чијих чл. 3 и 4, између осталог, произилази да купопродајна цијена стана износи ,50 DEM и да ће се платити у року од 20 година од дана закључивања тог уговора, заједно с каматом, у годишњим ануитетима од 713,50 DEM, а да исплатом првог оброка те цијене купац

34 Број 95 - Страна 34 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, стиче право да се у земљишним књигама упише као власник стана). Даље, међу тим доказима је и тестамент пред свједоцима од 8. септембра године (у ком је, између осталог, наведено да Марија Бранковић рођ. Хорват-Киш оставља апеланту у насљеђе предметни стан, односно да на њега преноси сва права и обавезе које произилазе из Уговора о купопродаји стана на ком је стечено станарско право, а који је закључила с туженим 27. јула 1998 године). Такође, међу тим доказима је и правоснажно Рјешење Општинског суда I у Сарајеву број О-1914/98 од 30. новембра године (којим је утврђено да заоставштину иза умрле Марије Бранковић чине права и обавезе из Уговора о купопродаји стана на ком је стечено станарско право, закљученог 27. јула године у Сарајеву између наведеног лица као купца и туженог као продавца, овјереног у Правобранилаштву Кантона Сарајево 16. септембра године под бр. Су.902/98, те да се тестаментарним насљедником иза умрле проглашава апелант с дијелом 1/1). 9. Даље, Општински суд је утврдио да је међу парничним странкама неспорно да је Марија Бранковић (у даљњем тексту: М. Б.) била носилац станарског права на предметном стану, те да је с туженим 27. јула године закључила уговор о купопродаји стана на ком је стечено станарско право, као и да је тај уговор овјерен у Правобранилаштву Кантона Сарајево у предмету Су- 902/98, у ком је извршен обрачун откупне цијене стана, који је идентичан с цијеном стана уговореном у члану 3 наведеног уговора. Такође, Општински суд је утврдио да је апелант проглашен за тестаментарног насљедника иза умрле М. Б. рјешењем тадашњег Општинског суда I Сарајево од 30. новембра године, које је постало правоснажно тог датума. У вези с наведеним, Општински суд је оцијенио да је уговор о купопродаји стана на ком постоји станарско право, у смислу одредби чл. 9, 29, 30 и 33 Закона о продаји станова на којима постоји станарско право (у даљњем тексту: Закон о продаји станова) као lex specialis правно ваљан од дана када је закључен, односно када су га потписале странке апелантова правна предница као носилац станарског права и законски заступник туженог, те када је умрла апелантова правна предница изгубила станарско право на стану. Истакао је да такав уговор не може престати да постоји, у смислу одредбе члана 359 Закона о облигационим односима. Такође, закључио је да апелант као тестаментарни насљедник иза умрле М. Б., с обзиром на то да је уговор овјерен код надлежног правобраниоца, може да оствари укњижбу права својине након што буду испуњени услови из члана 30 Закона о продаји станова, односно да апелант има право да захтијева да се укњижи као власник након овјере потписа и уплате купопродајне цијене из члана 3 тог уговора. Наиме, Општински суд је оцијенио да се уговор о продаји стана на ком постоји станарско право у погледу форме као услова за пуноважност разликује од класичних уговора о промету непокретности, те да производи правне ефекте од момента када је склопљен, тј. када су га потписале уговорне стране, јер у том моменту купцу престаје својство носиоца станарског права на стану, у смислу члана 33 Закона о продаји станова. Општински суд је истакао да се потписани уговор о продаји стана на ком постоји станарско право доставља надлежном правобраниоцу на потврду цијене стана, па уколико он потврди да цијена стана није обрачуната у складу са законом, може тај уговор да врати на допуну, а уколико стране не прихвате да уговор допуне, правобранилац је овлашћен да захтијева тужбом у одређеним роковима поништење уговора, у смислу одредбе члана 29 Закона о продаји. Општински суд је констатовао да такво правобраниочево поступање не би било потребно да уговор самим потписивањем није постао пуноважан. Сем тога, Општински суд је истакао да члан 30 Закона о продаји прописује да су уговорне стране дужне да овјере своје потписе, али је закључио да овјера потписа није услов пуноважности уговора и његовог настанка, већ да представља начин испуњења обавезе, као и исплата купопродајне цијене, да би сагласно правилима земљишнокњижног права могла да се изврши укњижба права својине купца, односно његових насљедника, у овом случају апеланта. С обзиром на наведено, Општински суд је закључио да је било потребно да се удовољи тужбеном захтјеву уз апелантову обавезу да поступи у смислу члана 3 Уговора. 10. Умјешач је поднио жалбу против пресуде Општинског суда. Кантонални суд је Пресудом број 65 0 П Гз од 10. јуна године уважио жалбу и преиначио првостепену пресуду тако што је одбио апелантов тужбени захтјев. 11. Кантонални суд је у образложењу своје пресуде навео да је Уговор закључен према одредбама члана 7 Закона о продаји станова, док је правилност уговорене цијене потврдило надлежно правобранилаштво, у складу с чланом 29 истог закона. Међутим, истакао је да у конкретном случају уговарачи нису овјерили своје потписе јер је купац стана умро, односно није се поступило према одредбама члана 30 Закона о продаји станова. Због тога, према мишљењу тог суда, поступак закључења уговора не би могао да се сматра завршеним. Наиме, Кантонални суд је оцијенио да потписи уговарача морају да буду овјерени да би уговор о купопродаји стана остварио своју сврху и купац остварио право својине уписом у књигу положених уговора, према одредбама члана 27 ст. 1 и 3 предметног закона. Сходно наведеном, закључио је да не може да се прихвати правни став првостепеног суда да овјера потписа није услов за правну ваљаност уговора о купопродаји стана. Даље, Кантонални суд је навео да је одредбама члана 9 Закона о продаји станова прописано да стан под условима одређеним законом сем носиоца станарског права могу да купе чланови његовог ужег породичног домаћинства уз његову сагласност или након његове смрти, а који су одређени Законом о стамбеним односима. Такође, навео је да је чланом 9 став 3 наведеног закона прописано да право на куповину стана може да има насљедник првог насљедног реда носиоца станарског права, ако су кумулативно испуњена три услова: да носилац станарског права нема члана ужег породичног домаћинства, да је истекао рок од три мјесеца, а да није закључен уговор о купопродаји стана и да насљедник није купио други стан. Кантонални суд је констатовао да је наведеним прописима изричито одређено ко сем носиоца станарског права може да купи стан у случају смрти носиоца станарског права. Затим, истакао је да апелант није био члан породичног домаћинства М. Б., није њен законски насљедник првог насљедног реда, није живио у економској заједници са њом дуже од 10 година и није с њом закључио уговор о доживотном издржавању. Даље, навео је да је купац М. Б. умрла 13. септембра године, те да због тога потписи уговорних страна нису овјерени у надлежном суду, а да је након смрти М. Б. спроведен оставински поступак и правоснажним рјешењем о насљеђивању од 30. новембра године апелант проглашен тестаментарним насљедником иза умрле М. Б. с дијелом 1/1 на заоставштини коју чине права и обавезе из уговора о купопродаји стана. Сем тога, истакао је да је апелант тужбеним захтјевом затражио да се утврди да је правно ваљан Уговор о

35 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 35 купопродаји стана на ком постоји станарско право, закључен 27. јула године између туженог као продавца и М. Б. као купца, па је тужени дужан да призна и трпи да се апелант након исплате цијене и правоснажности пресуде упише као власник спорног стана са дијелом 1/1 у књизи положених уговора. Међутим, Кантонални суд је закључио да је такав апелантов тужбени захтјев неоснован оцијенивши да не испуњава услове одређене когентним нормама Закона о продаји станова и то чл. 9 и 30, те тврдећи да сходно томе нису испуњени законски услови да апелант као тестаментарни насљедник преузме права носиоца станарског права, односно купца да потпише купопродајни уговор и овјери потписе, нити да реализује купопродајни уговор. а) Наводи из апелације 12. Апелант тврди да су му оспореним одлукама повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције. Сматра да из одредби Закона о продаји станова (чл. 29, 30, 33 и 46 став 2), те одредби ЗОО-а (чл. 26 и 359), Закона о насљеђивању (чл. 2, 133 и 151) и члана 9 став 2 Закона о промету непокретности произилази да је М. Б. с туженим закључила пуноважан уговор о купопродаји стана на ком постоји станарско право и да он као њен тестаментарни насљедник има право да преузме сва права и обавезе из тог уговора и да изврши укњижбу права својине на стану. Такође, тврди да је неодржив закључак Кантоналног суда да у конкретном случају нису испуњени услови из чл. 9 и 30 Закона о продаји станова наводећи да тај суд није имао у виду наведене одредбе Закона о продаји станова, ЗОО-а, Закона о промету непокретности и Закона о насљеђивању. Сем тога, тврди да је, према судској пракси Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине (пресуде бр. и Гвл-8/01 од 14. јануара године и Рев 177/01 од 14. фебруара године), изражен став у сличној чињеничној и правној ситуацији да су насљедници умрлог, који је закључио уговор о откупу стана а због смрти потпис није успио да овјери, овлашћени да у парници захтијевају од продавца да овјери потписе на уговору и да трпи да насљедници купца овјере своје потписе и тако им омогући да укњиже право својине на стану. У прилог томе доставио је Пресуду Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број Рев 177/01 од 14. фебруара године. б) Одговор на апелацију 13. Тужени је навео да је Кантонални суд у оспореној пресуди правилно утврдио све чињенице и исказао правилан став у погледу примјене чл. 7, 9, 27, 29 и 30 Закона о продаји станова, као у погледу примјене члана 6 став 2 Закона о стамбеним односима, те прихватљив став везан за правоснажно окончан оставински поступак иза умрле М. Б., а да су неосновани апелантови наводи у погледу тумачења и примјене Закона о продаји станова, због чега је предложио да се апелација одбије као неоснована. V. Релевантни прописи 14. Закон о продаји станова на којима постоји станарско право ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 51/07, 72/08 и 23/09) у релевантном дијелу гласи: Члан 9. Стан, под увјетима из овог закона, могу купити и чланови ужег обитељског домаћинства носитеља станарског права, уз његову сугласност или у случају његове смрти. Чланом ужег обитељског домаћинства носитеља станарског права сматрају се особе у смислу Закона о стамбеним односима. Право на куповину стана под увјетима из овог Закона има насљедник првог насљедног реда носиоца станарског права, ако су кумулативно испуњени сљедећи увјети: - носилац станарског права нема члана ужег породичног домаћинства; - истекао је рок од три мјесеца од дана подношења захтјева носиоца станарског права за куповину стана, а није закључен уговор у купопродаји стана и - насљедник није купио други стан према одредбама овог Закона. Члан 27. Право власништва на стан купац стјече уписом у земљишне књиге. Уколико је купац уговорио оброчну отплату цијене стана, право уписа власништва у земљишне књиге стјече даном отплате првог оброка, с тим што стан не може продати и њиме располагати правним послом међу живима до дана отплате посљедњег оброка. Ако некретнина није уписана у земљишне књиге, право власништва на стан стјече се полагањем уговора у земљишно-књижној служби суда на чијем се подручју стан налази и уписом у књигу положених уговора коју оснива суд. [ ] Члан 29. Продаватељ је дужан уговор о продаји стана доставити на потврду надлежном правобранитељу у року од 30 дана од дана склапања уговора. Ако правобранитељ утврди да уговорена цијена стана није утврђена према одредбама овог закона, позват ће странке да у року од 30 дана од дана пријема уговора, допуном уговора ускладе цијену стана са одредбама овог закона. У противном правобранилац затражит ће тужбом поништење уговора у року од 60 дана од дана доставе уговора. Члан 30. Уговорне странке су дужне овјерити своје потписе. Орган надлежан за овјеру потписа овјерит ће потписе странака након што утврди да је уговор поднесен на потврду надлежном правобранитељу, што се потврђује на полеђини уговора. Члан 33. Даном склапања уговора о купопродаји стана носитељу станарског права престаје станарско право на стану који користи. VI. Допустивост 15. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу, када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини. 16. У складу с чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према

36 Број 95 - Страна 36 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. 17. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Кантоналног суда број 65 0 П Гз од 10. јуна године, против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 18. јула године, а апелација је поднесена 8. августа године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не постоји неки формални разлог због ког апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована. 18. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости. VII. Меритум 19. Апелант оспорава наведену пресуду Кантоналног суда тврдећи да су му том пресудом повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције. Право на правично суђење 20. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком. 21. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи: 1) Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. [ ] 22. Уставни суд, прије свега, указује на то да се поступак односи на утврђивање правне ваљаности уговора о купопродаји стана на ком је стечено станарско право, дакле, на предмет грађанскоправне природе. С обзиром на наведено, Уставни суд ће да испита да ли је поступак пред судом био правичан онако како то захтијевају члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције. 23. Из апелационих навода произилази да апелант сматра да је Кантонални суд оспореном пресудом произвољно примијенио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и одбио његов тужбени захтјев уз образложење да у конкретном случају нису испуњени услови из чл. 9 и 30 Закона о продаји станова. 24. У вези с тим, Уставни суд, прије свега, указује на то да, према пракси Европског суда и Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о допустивости од 30. јуна године, апликација број 65167/01). 25. Међутим, с друге стране, задатак Уставног суда јесте да, у оквиру своје апелационе надлежности, преиспита начин на који су утврђене чињенице, односно примијењени релевантни прописи у поступку пред редовним судовима у случају када одлука редовног суда не укључује или погрешно примјењује уставно право, кад је примјена позитивноправних прописа била очигледно произвољна, кад је релевантни закон сам по себи неуставан или када су повријеђена основна процесна права, као што су право на правичан поступак, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и у другим случајевима (види Уставни суд, Одлука број У 29/02 од 27. јуна године, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 31/03). Стога ће Уставни суд у конкретном случају, с обзиром на питања која апелант проблематизује, испитати да ли је оспорена одлука заснована на произвољној примјени материјалних прописа. 26. Уставни суд запажа да су у конкретном парничном поступку спорна била питања правне ваљаности уговора о купопродаји стана на ком постоји станарско право, закљученог између М. Б. као купца и туженог као продавца и који је потврдио надлежни правобранилац, али у ком је изостала овјера потписа уговорних страна јер је М. Б. у међувремену умрла, те с тим у вези обавезе туженог да трпи да се апелант као насљедник умрле М. Б. упише у књигу положених уговора као власник стана са дијелом 1/1, уз апелантову обавезу да изврши одређене обавезе из тог уговора. Наиме, Општински суд је образложио да из одредби чл. 29, 30 и 33 Закона о продаји станова као lex specialis произилази да се уговор о купопродаји стана на ком постоји станарско право сматра правно ваљаним од дана његовог закључења, а да обавеза овјере потписа уговорних страна пред надлежним органом, прописана чланом 30 Закона о продаји станова, не представља услов његове правне ваљаности већ да представља начин испуњења уговорне обавезе. Насупрот томе, Кантонални суд је становишта да овјера потписа уговорних страна пред надлежним органом из члана 30 Закона о продаји станова представља услов за правну ваљаност уговора о продаји стана на ком постоји станарско право. Сем тога, Кантонални суд је закључио да апелант у конкретном случају не испуњава услове из члана 9 Закона о продаји стана (којим је прописан круг лица која могу да купе стан на ком постоји станарско право уз сагласност носиоца станарског права или у случају његове смрти). 27. У вези с наведеним, Уставни суд запажа да је у својој досадашњој пракси разматрао апелације поднесене против одлука редовних судова које су се бавиле питањем правне ваљаности уговора о купопродаји стана на ком постоји станарско право, у смислу одредби чл. 29, 30 и 33 Закона о продаји станова (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2545/09 од 20. децембра године и Одлука о допустивости број АП 2865/08 од 12. маја године). Редовни судови су у тим одлукама образложили да из одредби чл. 29, 30 и 33 Закона о продаји станова произилази да је уговор о продаји стана на ком постоји станарско право правно ваљан од дана када су га потписале уговорне стране, односно да овјера потписа уговорних страна није услов правне ваљаности тог уговора, већ начин његовог испуњења. Уставни суд је у цитираним одлукама закључио да су редовни судови у оспореним одлукама дали јасно и логично образложење за своје одлуке, односно примијенили релевантне одредбе материјалног права (Закона о продаји станова) који је у поступцима који се тичу откупа стана lex specialis у односу на све друге прописе којима је регулисан промет непокретности, те да стога у конкретном случају примјена материјалног права не може да се сматра произвољном.

37 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна Имајући у виду праксу у наведеним предметима, у којима је Уставни суд оцијенио да су оспорене одлуке редовних судова у погледу образложења и примјене материјалног права у складу са стандардима права на правично суђење и доводећи је у везу с конкретним предметом, Уставни суд примјећује да је Општински суд у конкретном предмету дао исто образложење везано за одредбе чл. 29, 30 и 33 Закона о продаји станова као и редовни судови у својим одлукама које су биле предмет оспоравања апелацијама у наведеним одлукама Уставног суда. Наиме, Уставни суд указује на то да је Општински суд образложио да се уговор о продаји стана на ком постоји станарско право у погледу форме као услова за пуноважност разликује од класичних уговора о промету непокретности и да производи правне ефекте од момента када је склопљен, тј. када су га потписале уговорне стране, јер у том моменту купцу престаје својство носиоца станарског права на стану, у смислу члана 33 Закона о продаји станова. Даље, образложио је да, у смислу одредбе члана 29 наведеног закона, правобранилац ком се потписани уговор о продаји стана на ком постоји станарско право доставља на потврду цијене стана може да захтијева тужбом у одређеним роковима поништење тог уговора уколико уговорена цијена стана није утврђена у складу с одредбама тог закона, а уговорне стране допуном уговора не ускладе уговорну цијену у складу с одредбама тог закона, а да такво правобраниочево поступање не би било потребно да уговор самим потписивањем није постао пуноважан. Сем тога, образложио је да овјера потписа уговорних страна прописана чланом 30 Закона о продаји станова није услов пуноважности уговора и његовог настанка већ да представља начин испуњења обавезе, као и исплата купопродајне цијене, да би сагласно правилима земљишнокњижног права могла да се изврши укњижба права својине купца, односно његових насљедника. Уставни суд, даље, запажа да је, насупрот томе, Кантонални суд образложио да је овјера потписа уговорних страна, прописана одредбом члана 30 Закона о продаји станова, услов за правну ваљаност уговора о купопродаји стана на ком постоји станарско право. 29. Сходно наведеном, Уставни суд сматра да је Општински суд дао јасно и прецизно образложење за свој закључак да је уговор о продаји стана на ком постоји станарско право правно ваљан од дана када су га потписале уговорне стране, повезујући одредбе члана 30 Закона о продаји станова с одредбама чл. 29 и 30 истог закона, а то образложење је, према мишљењу Уставног суда, у складу са стандардима права на правично суђење. Међутим, за разлику од Општинског суда, Кантонални суд није образложио зашто је исказао другачији став, односно зашто је одредбу члана 30 Закона о продаји станова тумачио као услов за правну ваљаност уговора о купопродаји стана на ком постоји станарско право, нити је наведену одредбу, у околностима конкретног случаја, оцијенио у вези с одредбама чл. 29 и 30 истог закона, а нарочито одредбом члана 33 наведеног закона којом је прописано да даном склапања уговора о купопродаји стана носиоцу станарског права престаје станарско право на стану који користи. У вези с тим, Уставни суд сматра да је Кантонални суд био дужан да, у складу са стандардима права на правично суђење, образложи своју одлуку у погледу примјене члана 30 Закона о продаји станова у вези с чл. 29 и 33 наведеног закона. Уставни суд примјећује да је у околностима конкретног случаја нејасно образложење Кантоналног суда да апелант у конкретном случају не испуњава услове из одредби члана 9 Закона о продаји станова, а којима су прописани услови које члан породичног домаћинства или насљедник првог насљедног реда умрлог носиоца станарског права мора да испуњава да би могао да купи стан на ком постоји станарско право. Наиме, Уставни суд подсјећа на то да је чланом 33 Закона о продаји станова изричито прописано да даном склапања уговора о купопродаји стана носиоцу станарског права престаје станарско право на стану који користи, док је у конкретном случају неспорно да је апелантова правна предница прије своје смрти као купац закључила са туженим уговор о купопродаји стана, а да апелант тужбом није тражио да као члан породичног домаћинства или насљедник првог насљедног реда умрлог носиоца станарског права откупи спорни стан, већ да се утврди да је правно ваљан уговор о откупу стана који је његова правна предница, умрла М. Б., прије своје смрти закључила с туженим. 30. Сходно наведеном, Уставни суд закључује да образложење оспорене одлуке Кантоналног суда не задовољава стандарде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и да се оно заснива на произвољној примјени материјалног права, односно примјени одредби чл. 9 и 30 Закона о продаји станова, што је имало за посљедицу доношење арбитрарне одлуке којом је прекршено апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. 31. На крају, имајући у виду поменуту праксу у наведеним предметима (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2545/09 од 20. децембра године и Одлука о допустивости број АП 2865/08 од 12. маја године) и свој закључак да је образложење првостепене пресуде Општинског суда у складу са стандардима права на правично суђење, као и да је потребно да апелант што прије добије коначну судску одлуку у спору који је за њега важан, Уставни суд је одлучио да остави на снази пресуду Општинског суда. Остали наводи 32. С обзиром на закључак о повреди права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, Уставни суд сматра да нема потребе да посебно разматра и апелантове наводе о повреди права на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције. VIII. Закључак 33. Постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када образложење одлуке Кантоналног суда не задовољава стандарде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и када се оно заснива на произвољној примјени материјалног права, односно примјени одредби чл. 9 и 30 Закона о продаји станова. 34. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 ст. (1) и (5) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 35. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине Валерија Галић, с. р.

38 Број 95 - Страна 38 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 3183/11, rješavajući apelaciju Jasmina Šaljića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. st. (1) i (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 6. novembra godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Jasmina Šaljića. Utvrđuje se povreda člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ukida se Presuda Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 P Gz od 10. juna godine. Ostavlja se na snazi Presuda Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 P P od 3. aprila godine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Jasmin Šaljić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Sarajeva, kojeg zastupa Azem Mehonić, advokat iz Sarajeva, podnio je 8. augusta godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 65 0 P Gz od 10. juna godine. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog suda i NITP "Zadrugar" d.d. Sarajevo, tuženog u parničnom postupku u kojem su donesene osporene odluke (u daljnjem tekstu: tuženi), zatraženo je 11. juna godine, a od Muniba Hajdarevića, umješača na strani tuženog u parničnom postupku u kojem su donesene osporene odluke (u daljnjem tekstu: umješač), 3. septembra godine da dostave odgovore na apelaciju. S obzirom na to da se predmetno pismeno, poslato na umješačevu adresu, vratilo s naznakom da je umješač odselio s naznačene adrese, dostava tog pismena izvršena je 18. septembra godine protekom roka od osam dana od dana postavljanja pismena na oglasnu ploču Ustavnog suda, u skladu s članom 75. Pravila Ustavnog suda. 3. Tuženi je dostavio odgovor na apelaciju 16. juna godine. Kantonalni sud i umješač nisu dostavili odgovore na apelaciju. III. Činjenično stanje 4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 5. Apelant je podnio tužbu Općinskom sudu u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) protiv tuženog radi utvrđenja pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana. 6. U ponovnom postupku pred Općinskim sudom apelant je podneskom od 5. januara godine uredio tužbu tako što je zatražio da taj sud donese presudu kako glasi: "Utvrđuje se da je pravno valjan Ugovor o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, zaključen u Sarajevu godine između [tuženog] kao prodavca s jedne strane i BRANKOVIĆ, rođena HORVAT-KIŠ MARIJA [ ], kao kupca s druge strane, a isti se nalazi u Sarajevu [ ], a po osnovu kojeg ugovora je Branković rođ. Horvat-Kiš Marija stekla pravni osnov za upis prava vlasništva u odgovarajuće zemljišne knjige na predmetnom stanu pa je tuženi dužan da trpi da se [apelant] kao zakonski nasljednik Branković rođ. Horvat-Kiš Marije upiše u Knjigu položenih ugovora Zemljišnoknjižnog ureda Općinskog suda u Sarajevu kao vlasnik u dijelu 1/1 uz obavezu [apelanta] da tuženom uz obročnu otplatu isplati iznos od ,50 KM i kamate u iznosu od 1.285,50 KM, ukupno iznos od ,00 KM sa godišnjim anuitetom od 713,50 KM i to svake godine počev od pravomoćnosti presude sa rokom otplate od 20 godina." 7. Općinski sud je donio Presudu broj 65 0 P P od 3. aprila godine kojom je usvojio prethodno navedeni tužbeni zahtjev. 8. U obrazloženju svoje presude Općinski sud je konstatirao da su u dokaznom postupku izvedeni dokazi uvidom i čitanjem materijalnih dokaza (pobliže opisanih u obrazloženju presude), te saslušanjem apelanta kao parnične stranke, kao i saslušanjem svjedoka J. S. i M. H. Među izvedenim materijalnim dokazima u postupku pred Općinskim sudom pročitan je Ugovor o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo od 27. jula godine (iz čijih čl. 3. i 4, između ostalog, proizlazi da kupoprodajna cijena stana iznosi ,50 DEM i da će se platiti u roku od 20 godina od dana zaključivanja tog ugovora, zajedno s kamatom, u godišnjim anuitetima od 713,50 DEM, a da isplatom prvog obroka te cijene kupac stiče pravo da se u zemljišnim knjigama upiše kao vlasnik stana). Dalje, među tim dokazima je i testament pred svjedocima od 8. septembra godine (u kojem je, između ostalog, navedeno da Marija Branković rođ. Horvat-Kiš ostavlja apelantu u naslijeđe predmetni stan, odnosno da na njega prenosi sva prava i obaveze koje proizlaze iz Ugovora o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, a koji je zaključila s tuženim 27. jula 1998 godine). Također, među tim dokazima je i pravosnažno Rješenje Općinskog suda I u Sarajevu broj O-1914/98 od 30. novembra godine (kojim je utvrđeno da zaostavštinu iza umrle Marije Branković čine prava i obaveze iz Ugovora o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, zaključenog 27. jula godine u Sarajevu između navedenog lica kao kupca i tuženog kao prodavaoca, ovjerenog u Pravobranilaštvu Kantona Sarajevo 16. septembra godine pod br. Su.902/98, te da se testamentarnim nasljednikom iza umrle proglašava apelant s dijelom 1/1). 9. Dalje, Općinski sud je utvrdio da je među parničnim strankama nesporno da je Marija Branković (u daljnjem tekstu: M. B.) bila nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, te da je s tuženim 27. jula godine zaključila ugovor o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, kao i da je taj ugovor ovjeren u Pravobranilaštvu Kantona Sarajevo u predmetu Su-902/98, u kojem je izvršen obračun otkupne cijene stana, koji je identičan s cijenom stana ugovorenom u članu 3. navedenog ugovora. Također, Općinski sud je utvrdio da je apelant proglašen za testamentarnog nasljednika iza umrle M. B. rješenjem tadašnjeg Općinskog suda I Sarajevo od 30. novembra godine, koje je postalo pravosnažno tog datuma. U vezi s navedenim, Općinski sud je ocijenio da je ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, u smislu odredbi čl. 9, 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo (u daljnjem tekstu: Zakon o prodaji stanova) kao lex specialis pravno valjan od dana kada je

39 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 39 zaključen, odnosno kada su ga potpisale stranke apelantova pravna prednica kao nosilac stanarskog prava i zakonski zastupnik tuženog, te kada je umrla apelantova pravna prednica izgubila stanarsko pravo na stanu. Istakao je da takav ugovor ne može prestati postojati, u smislu odredbe člana 359. Zakona o obligacionim odnosima. Također, zaključio je da apelant kao testamentarni nasljednik iza umrle M. B., s obzirom na to da je ugovor ovjeren kod nadležnog pravobranioca, može ostvariti uknjižbu prava vlasništva nakon što budu ispunjeni uvjeti iz člana 30. Zakona o prodaji stanova, odnosno da apelant ima pravo zahtijevati da se uknjiži kao vlasnik nakon ovjere potpisa i uplate kupoprodajne cijene iz člana 3. tog ugovora. Naime, Općinski sud je ocijenio da se ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo u pogledu forme kao uvjeta za punovažnost razlikuje od klasičnih ugovora o prometu nekretnina, te da proizvodi pravne efekte od momenta kada je sklopljen, tj. kada su ga potpisale ugovorne strane, jer u tom momentu kupcu prestaje svojstvo nosioca stanarskog prava na stanu, u smislu člana 33. Zakona o prodaji stanova. Općinski sud je istakao da se potpisani ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo dostavlja nadležnom pravobraniocu na potvrdu cijene stana, pa ukoliko on potvrdi da cijena stana nije obračunata u skladu sa zakonom, može taj ugovor vratiti na dopunu, a ukoliko strane ne prihvate da ugovor dopune, pravobranilac je ovlašten da zahtijeva tužbom u određenim rokovima poništenje ugovora, u smislu odredbe člana 29. Zakona o prodaji. Općinski sud je konstatirao da takvo pravobraniočevo postupanje ne bi bilo potrebno da ugovor samim potpisivanjem nije postao punovažan. Osim toga, Općinski sud je istakao da član 30. Zakona o prodaji propisuje da su ugovorne strane dužne ovjeriti svoje potpise, ali je zaključio da ovjera potpisa nije uvjet punovažnosti ugovora i njegovog nastanka, već da predstavlja način ispunjenja obaveze, kao i isplata kupoprodajne cijene, da bi se saglasno pravilima zemljišnoknjižnog prava mogla izvršiti uknjižba prava vlasništva kupca, odnosno njegovih nasljednika, u ovom slučaju apelanta. S obzirom na navedeno, Općinski sud je zaključio da je bilo potrebno udovoljiti tužbenom zahtjevu uz apelantovu obavezu da postupi u smislu člana 3. Ugovora. 10. Umješač je podnio žalbu protiv presude Općinskog suda. Kantonalni sud je Presudom broj 65 0 P Gz od 10. juna godine uvažio žalbu i preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio apelantov tužbeni zahtjev. 11. Kantonalni sud je u obrazloženju svoje presude naveo da je Ugovor zaključen prema odredbama člana 7. Zakona o prodaji stanova, dok je pravilnost ugovorene cijene potvrdilo nadležno pravobranilaštvo, u skladu s članom 29. istog zakona. Međutim, istakao je da u konkretnom slučaju ugovarači nisu ovjerili svoje potpise jer je kupac stana umro, odnosno nije se postupilo prema odredbama člana 30. Zakona o prodaji stanova. Zbog toga se, prema mišljenju tog suda, postupak zaključenja ugovora ne bi mogao smatrati završenim. Naime, Kantonalni sud je ocijenio da potpisi ugovarača moraju biti ovjereni da bi ugovor o kupoprodaji stana ostvario svoju svrhu i kupac ostvario pravo vlasništva upisom u knjigu položenih ugovora, prema odredbama člana 27. st. 1. i 3. predmetnog zakona. Shodno navedenom, zaključio je da se ne može prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da ovjera potpisa nije uvjet za pravnu valjanost ugovora o kupoprodaji stana. Dalje, Kantonalni sud je naveo da je odredbama člana 9. Zakona o prodaji stanova propisano da stan pod uvjetima određenim zakonom osim nosioca stanarskog prava mogu kupiti članovi njegovog užeg porodičnog domaćinstva uz njegovu saglasnost ili nakon njegove smrti, a koji su određeni Zakonom o stambenim odnosima. Također, naveo je da je članom 9. stav 3. navedenog zakona propisano da pravo na kupovinu stana može imati nasljednik prvog nasljednog reda nosioca stanarskog prava, ako su kumulativno ispunjena tri uvjeta: da nosilac stanarskog prava nema člana užeg porodičnog domaćinstva, da je istekao rok od tri mjeseca, a da nije zaključen ugovor o kupoprodaji stana i da nasljednik nije kupio drugi stan. Kantonalni sud je konstatirao da je navedenim propisima izričito određeno ko osim nosioca stanarskog prava može kupiti stan u slučaju smrti nosioca stanarskog prava. Zatim, istakao je da apelant nije bio član porodičnog domaćinstva M. B., nije njen zakonski nasljednik prvog nasljednog reda, nije živio u ekonomskoj zajednici sa njom duže od 10 godina i nije s njom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Dalje, naveo je da je kupac M. B. umrla 13. septembra godine, te da zbog toga potpisi ugovornih strana nisu ovjereni u nadležnom sudu, a da je nakon smrti M. B. proveden ostavinski postupak i pravosnažnim rješenjem o nasljeđivanju od 30. novembra godine apelant proglašen testamentarnim nasljednikom iza umrle M. B. s dijelom 1/1 na zaostavštini koju čine prava i obaveze iz ugovora o kupoprodaji stana. Osim toga, istakao je da je apelant tužbenim zahtjevom zatražio da se utvrdi da je pravno valjan Ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, zaključen 27. jula godine između tuženog kao prodavaoca i M. B. kao kupca, pa je tuženi dužan priznati i trpjeti da se apelant nakon isplate cijene i pravosnažnosti presude upiše kao vlasnik spornog stana sa dijelom 1/1 u knjizi položenih ugovora. Međutim, Kantonalni sud je zaključio da je takav apelantov tužbeni zahtjev neosnovan ocijenivši da ne ispunjava uvjete određene kogentnim normama Zakona o prodaji stanova i to čl. 9. i 30, te tvrdeći da shodno tome nisu ispunjeni zakonski uvjeti da apelant kao testamentarni nasljednik preuzme prava nosioca stanarskog prava, odnosno kupca da potpiše kupoprodajni ugovor i ovjeri potpise, niti da realizira kupoprodajni ugovor. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 12. Apelant tvrdi da su mu osporenim odlukama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije. Smatra da iz odredbi Zakona o prodaji stanova (čl. 29, 30, 33. i 46. stav 2), te odredbi ZOO-a (čl. 26. i 359), Zakona o nasljeđivanju (čl. 2, 133. i 151) i člana 9. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti proizlazi da je M. B. s tuženim zaključila punovažan ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo i da on kao njen testamentarni nasljednik ima pravo da preuzme sva prava i obaveze iz tog ugovora i da izvrši uknjižbu prava vlasništva na stanu. Također, tvrdi da je neodrživ zaključak Kantonalnog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uvjeti iz čl. 9. i 30. Zakona o prodaji stanova navodeći da taj sud nije imao u vidu navedene odredbe Zakona o prodaji stanova, ZOO-a, Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o nasljeđivanju. Osim toga, tvrdi da je, prema sudskoj praksi Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (presude br. i Gvl-8/01 od 14. januara godine i Rev 177/01 od 14. februara godine), izražen stav u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji da su nasljednici umrlog, koji je zaključio ugovor o otkupu stana a zbog smrti potpis nije uspio ovjeriti, ovlašteni da u parnici zahtijevaju od prodavaoca da ovjeri potpise na ugovoru i da trpi da nasljednici kupca ovjere svoje potpise i tako im omogući da uknjiže pravo vlasništva na stanu. U prilog tome dostavio je Presudu Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj Rev 177/01 od 14. februara godine.

40 Број 95 - Страна 40 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, b) Odgovor na apelaciju 13. Tuženi je naveo da je Kantonalni sud u osporenoj presudi pravilno utvrdio sve činjenice i iskazao pravilan stav u pogledu primjene čl. 7, 9, 27, 29. i 30. Zakona o prodaji stanova, kao u pogledu primjene člana 6. stav 2. Zakona o stambenim odnosima, te prihvatljiv stav vezan za pravosnažno okončan ostavinski postupak iza umrle M. B., a da su neosnovani apelantovi navodi u pogledu tumačenja i primjene Zakona o prodaji stanova, zbog čega je predložio da se apelacija odbije kao neosnovana. V. Relevantni propisi 14. Zakon o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 51/07, 72/08 i 23/09) u relevantnom dijelu glasi: Član 9. Stan, pod uvjetima iz ovog zakona, mogu kupiti i članovi užeg obiteljskog domaćinstva nositelja stanarskog prava, uz njegovu suglasnost ili u slučaju njegove smrti. Članom užeg obiteljskog domaćinstva nositelja stanarskog prava smatraju se osobe u smislu Zakona o stambenim odnosima. Pravo na kupovinu stana pod uvjetima iz ovog Zakona ima nasljednik prvog nasljednog reda nosioca stanarskog prava, ako su kumulativno ispunjeni sljedeći uvjeti: nosilac stanarskog prava nema člana užeg porodičnog domaćinstva; istekao je rok od tri mjeseca od dana podnošenja zahtjeva nosioca stanarskog prava za kupovinu stana, a nije zaključen ugovor u kupoprodaji stana i nasljednik nije kupio drugi stan prema odredbama ovog Zakona. Član 27. Pravo vlasništva na stan kupac stječe upisom u zemljišne knjige. Ukoliko je kupac ugovorio obročnu otplatu cijene stana, pravo upisa vlasništva u zemljišne knjige stječe danom otplate prvog obroka, s tim što stan ne može prodati i njime raspolagati pravnim poslom među živima do dana otplate posljednjeg obroka. Ako nekretnina nije upisana u zemljišne knjige, pravo vlasništva na stan stječe se polaganjem ugovora u zemljišnoknjižnoj službi suda na čijem se području stan nalazi i upisom u knjigu položenih ugovora koju osniva sud. [ ] Član 29. Prodavatelj je dužan ugovor o prodaji stana dostaviti na potvrdu nadležnom pravobranitelju u roku od 30 dana od dana sklapanja ugovora. Ako pravobranitelj utvrdi da ugovorena cijena stana nije utvrđena prema odredbama ovog zakona, pozvat će stranke da u roku od 30 dana od dana prijema ugovora, dopunom ugovora usklade cijenu stana sa odredbama ovog zakona. U protivnom pravobranilac zatražit će tužbom poništenje ugovora u roku od 60 dana od dana dostave ugovora. Član 30. Ugovorne stranke su dužne ovjeriti svoje potpise. Organ nadležan za ovjeru potpisa ovjerit će potpise stranaka nakon što utvrdi da je ugovor podnesen na potvrdu nadležnom pravobranitelju, što se potvrđuje na poleđini ugovora. Član 33. Danom sklapanja ugovora o kupoprodaji stana nositelju stanarskog prava prestaje stanarsko pravo na stanu koji koristi. VI. Dopustivost 15. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu, kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 16. U skladu s članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio. 17. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijom je Presuda Kantonalnog suda broj 65 0 P Gz od 10. juna godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 18. jula godine, a apelacija je podnesena 8. augusta godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana. 18. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti. VII. Meritum 19. Apelant osporava navedenu presudu Kantonalnog suda tvrdeći da su mu tom presudom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije. Pravo na pravično suđenje 20. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 21. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. [ ] 22. Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da se postupak odnosi na utvrđivanje pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, dakle, na predmet građanskopravne prirode. S obzirom na navedeno, Ustavni sud će ispitati da li je postupak pred sudom bio pravičan onako kako to zahtijevaju član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije. 23. Iz apelacionih navoda proizlazi da apelant smatra da je Kantonalni sud osporenom presudom proizvoljno primijenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio njegov tužbeni zahtjev uz obrazloženje da u konkretnom

41 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 41 slučaju nisu ispunjeni uvjeti iz čl. 9. i 30. Zakona o prodaji stanova. 24. U vezi s tim, Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da, prema praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije preispitivanje zaključaka redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna godine, aplikacija broj 65167/01). 25. Međutim, s druge strane, zadatak Ustavnog suda jeste da, u okviru svoje apelacione nadležnosti, preispita način na koji su utvrđene činjenice, odnosno primijenjeni relevantni propisi u postupku pred redovnim sudovima u slučaju kada odluka redovnog suda ne uključuje ili pogrešno primjenjuje ustavno pravo, kad je primjena pozitivnopravnih propisa bila očigledno proizvoljna, kad je relevantni zakon sam po sebi neustavan ili kada su povrijeđena osnovna procesna prava, kao što su pravo na pravičan postupak, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i u drugim slučajevima (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 29/02 od 27. juna godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 31/03). Stoga će Ustavni sud u konkretnom slučaju, s obzirom na pitanja koja apelant problematizira, ispitati da li je osporena odluka zasnovana na proizvoljnoj primjeni materijalnih propisa. 26. Ustavni sud zapaža da su u konkretnom parničnom postupku sporna bila pitanja pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, zaključenog između M. B. kao kupca i tuženog kao prodavaoca i koji je potvrdio nadležni pravobranilac, ali u kojem je izostala ovjera potpisa ugovornih strana jer je M. B. u međuvremenu umrla, te s tim u vezi obaveze tuženog da trpi da se apelant kao nasljednik umrle M. B. upiše u knjigu položenih ugovora kao vlasnik stana sa dijelom 1/1, uz apelantovu obavezu da izvrši određene obaveze iz tog ugovora. Naime, Općinski sud je obrazložio da iz odredbi čl. 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova kao lex specialis proizlazi da se ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo smatra pravno valjanim od dana njegovog zaključenja, a da obaveza ovjere potpisa ugovornih strana pred nadležnim organom, propisana članom 30. Zakona o prodaji stanova, ne predstavlja uvjet njegove pravne valjanosti već da predstavlja način ispunjenja ugovorne obaveze. Nasuprot tome, Kantonalni sud je stanovišta da ovjera potpisa ugovornih strana pred nadležnim organom iz člana 30. Zakona o prodaji stanova predstavlja uvjet za pravnu valjanost ugovora o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo. Osim toga, Kantonalni sud je zaključio da apelant u konkretnom slučaju ne ispunjava uvjete iz člana 9. Zakona o prodaji stana (kojim je propisan krug lica koja mogu kupiti stan na kojem postoji stanarsko pravo uz saglasnost nosioca stanarskog prava ili u slučaju njegove smrti). 27. U vezi s navedenim, Ustavni sud zapaža da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao apelacije podnesene protiv odluka redovnih sudova koje su se bavile pitanjem pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, u smislu odredbi čl. 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2545/09 od 20. decembra godine i Odluka o dopustivosti broj AP 2865/08 od 12. maja godine). Redovni sudovi su u tim odlukama obrazložili da iz odredaba čl. 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova proizlazi da je ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo pravno valjan od dana kada su ga potpisale ugovorne strane, odnosno da ovjera potpisa ugovornih strana nije uvjet pravne valjanosti tog ugovora, već način njegovog ispunjenja. Ustavni sud je u citiranim odlukama zaključio da su redovni sudovi u osporenim odlukama dali jasno i logično obrazloženje za svoje odluke, odnosno primijenili relevantne odredbe materijalnog prava (Zakona o prodaji stanova) koji je u postupcima koji se tiču otkupa stana lex specialis u odnosu na sve druge propise kojima je reguliran promet nekretnina, te da se stoga u konkretnom slučaju primjena materijalnog prava ne može smatrati proizvoljnom. 28. Imajući u vidu praksu u navedenim predmetima, u kojima je Ustavni sud ocijenio da su osporene odluke redovnih sudova u pogledu obrazloženja i primjene materijalnog prava u skladu sa standardima prava na pravično suđenje i dovodeći je u vezu s konkretnim predmetom, Ustavni sud primjećuje da je Općinski sud u konkretnom predmetu dao isto obrazloženje vezano za odredbe čl. 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova kao i redovni sudovi u svojim odlukama koje su bile predmet osporavanja apelacijama u navedenim odlukama Ustavnog suda. Naime, Ustavni sud ukazuje na to da je Općinski sud obrazložio da se ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo u pogledu forme kao uvjeta za punovažnost razlikuje od klasičnih ugovora o prometu nekretnina i da proizvodi pravne efekte od momenta kada je sklopljen, tj. kada su ga potpisale ugovorne strane, jer u tom momentu kupcu prestaje svojstvo nosioca stanarskog prava na stanu, u smislu člana 33. Zakona o prodaji stanova. Dalje, obrazložio je da, u smislu odredbe člana 29. navedenog zakona, pravobranilac kojem se potpisani ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo dostavlja na potvrdu cijene stana može zahtijevati tužbom u određenim rokovima poništenje tog ugovora ukoliko ugovorena cijena stana nije utvrđena u skladu s odredbama tog zakona, a ugovorne strane dopunom ugovora ne usklade ugovornu cijenu u skladu s odredbama tog zakona, a da takvo pravobraniočevo postupanje ne bi bilo potrebno da ugovor samim potpisivanjem nije postao punovažan. Osim toga, obrazložio je da ovjera potpisa ugovornih strana propisana članom 30. Zakona o prodaji stanova nije uvjet punovažnosti ugovora i njegovog nastanka već da predstavlja način ispunjenja obaveze, kao i isplata kupoprodajne cijene, da bi se saglasno pravilima zemljišnoknjižnog prava mogla izvršiti uknjižba prava vlasništva kupca, odnosno njegovih nasljednika. Ustavni sud, dalje, zapaža da je, nasuprot tome, Kantonalni sud obrazložio da je ovjera potpisa ugovornih strana, propisana odredbom člana 30. Zakona o prodaji stanova, uvjet za pravnu valjanost ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo. 29. Shodno navedenom, Ustavni sud smatra da je Općinski sud dao jasno i precizno obrazloženje za svoj zaključak da je ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo pravno valjan od dana kada su ga potpisale ugovorne strane, povezujući odredbe člana 30. Zakona o prodaji stanova s odredbama čl. 29. i 30. istog zakona, a to obrazloženje je, prema mišljenju Ustavnog suda, u skladu sa standardima prava na pravično suđenje. Međutim, za razliku od Općinskog suda, Kantonalni sud nije obrazložio zašto je iskazao drugačiji stav, odnosno zašto je odredbu člana 30. Zakona o prodaji stanova tumačio kao uvjet za pravnu valjanost ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, niti je navedenu odredbu, u okolnostima konkretnog slučaja, ocijenio u vezi s odredbama čl. 29. i 30. istog zakona, a naročito odredbom člana 33. navedenog zakona kojom je propisano da danom sklapanja ugovora o kupoprodaji stana nosiocu stanarskog prava prestaje stanarsko pravo na stanu koji koristi. U vezi s tim, Ustavni sud smatra da je Kantonalni sud bio dužan da, u skladu sa standardima prava na pravično suđenje, obrazloži svoju odluku u pogledu primjene člana 30. Zakona o prodaji stanova u vezi s čl. 29. i 33. navedenog zakona. Ustavni sud primjećuje da je u okolnostima konkretnog slučaja nejasno obrazloženje Kantonalnog suda da apelant u konkretnom slučaju ne ispunjava uvjete iz odredbi člana 9. Zakona o prodaji stanova, a kojima su propisani uvjeti koje član porodičnog domaćinstva ili nasljednik prvog nasljednog reda

42 Број 95 - Страна 42 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, umrlog nosioca stanarskog prava mora ispunjavati da bi mogao kupiti stan na kojem postoji stanarsko pravo. Naime, Ustavni sud podsjeća na to da je članom 33. Zakona o prodaji stanova izričito propisano da danom sklapanja ugovora o kupoprodaji stana nosiocu stanarskog prava prestaje stanarsko pravo na stanu koji koristi, dok je u konkretnom slučaju nesporno da je apelantova pravna prednica prije svoje smrti kao kupac zaključila sa tuženim ugovor o kupoprodaji stana, a da apelant tužbom nije tražio da kao član porodičnog domaćinstva ili nasljednik prvog nasljednog reda umrlog nosioca stanarskog prava otkupi sporni stan, već da se utvrdi da je pravno valjan ugovor o otkupu stana koji je njegova pravna prednica, umrla M. B., prije svoje smrti zaključila s tuženim. 30. Shodno navedenom, Ustavni sud zaključuje da obrazloženje osporene odluke Kantonalnog suda ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i da se ono zasniva na proizvoljnoj primjeni materijalnog prava, odnosno primjeni odredbi čl. 9. i 30. Zakona o prodaji stanova, što je imalo za posljedicu donošenje arbitrarne odluke kojom je prekršeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. 31. Na kraju, imajući u vidu spomenutu praksu u navedenim predmetima (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2545/09 od 20. decembra godine i Odluka o dopustivosti broj AP 2865/08 od 12. maja godine) i svoj zaključak da je obrazloženje prvostepene presude Općinskog suda u skladu sa standardima prava na pravično suđenje, kao i da je potrebno da apelant što prije dobije konačnu sudsku odluku u sporu koji je za njega važan, Ustavni sud je odlučio ostaviti na snazi presudu Općinskog suda. Ostali navodi 32. S obzirom na zaključak o povredi prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, Ustavni sud smatra da nema potrebe da posebno razmatra i apelantove navode o povredi prava na dom iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije. VIII. Zaključak 33. Postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije kada obrazloženje odluke Kantonalnog suda ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i kada se ono zasniva na proizvoljnoj primjeni materijalnog prava, odnosno primjeni odredbi čl. 9. i 30. Zakona o prodaji stanova. 34. Na osnovu člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. st. (1) i (5) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 35. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, s. r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 3183/11, rješavajući apelaciju Jasmina Šaljića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. st. (1) i (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 6. studenog godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Jasmina Šaljića. Utvrđuje se povreda članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Ukida se Presuda Kantonalnog suda u Sarajevu broj 65 0 P Gz od 10. lipnja godine. Ostavlja se na snazi Presuda Općinskog suda u Sarajevu broj 65 0 P P od 3. travnja godine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Jasmin Šaljić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Sarajeva, kojega zastupa Azem Mehonić, odvjetnik iz Sarajeva, podnio je 8. kolovoza godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 65 0 P Gz od 10. lipnja godine. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog suda i NITP "Zadrugar" d.d. Sarajevo, tuženog u parničnom postupku u kojem su donesene pobijane odluke (u daljnjem tekstu: tuženi), zatraženo je 11. lipnja godine, a od Muniba Hajdarevića, umješača na strani tuženog u parničnom postupku u kojem su donesene pobijane odluke (u daljnjem tekstu: umješač), 3. rujna godine da dostave odgovore na apelaciju. S obzirom na to da se predmetno pismeno, poslano na umješačevu adresu, vratilo s naznakom da je umješač odselio s naznačene adrese, dostava tog pismena izvršena je 18. rujna godine protekom roka od osam dana od dana postavljanja pismena na oglasnu ploču Ustavnog suda, sukladno članku 75. Pravila Ustavnog suda. 3. Tuženi je dostavio odgovor na apelaciju 16. lipnja godine. Kantonalni sud i umješač nisu dostavili odgovore na apelaciju. III. Činjenično stanje 4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 5. Apelant je podnio tužbu Općinskom sudu u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Općinski sud) protiv tuženog radi utvrđenja pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana. 6. U ponovnom postupku pred Općinskim sudom apelant je podneskom od 5. siječnja godine uredio tužbu tako što je zatražio da taj sud donese presudu kako glasi: "Utvrđuje se da je pravno valjan Ugovor o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, zaključen u Sarajevu godine između [tuženog] kao prodavca s jedne strane i BRANKOVIĆ, rođena HORVAT-KIŠ MARIJA [ ], kao kupca s druge strane, a isti se nalazi u Sarajevu [ ], a po osnovu kojeg ugovora je Branković rođ. Horvat-Kiš Marija stekla pravni osnov za upis prava vlasništva u odgovarajuće

43 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 43 zemljišne knjige na predmetnom stanu pa je tuženi dužan da trpi da se [apelant] kao zakonski nasljednik Branković rođ. Horvat-Kiš Marije upiše u Knjigu položenih ugovora Zemljišnoknjižnog ureda Općinskog suda u Sarajevu kao vlasnik u dijelu 1/1 uz obavezu [apelanta] da tuženom uz obročnu otplatu isplati iznos od ,50 KM i kamate u iznosu od 1.285,50 KM, ukupno iznos od ,00 KM sa godišnjim anuitetom od 713,50 KM i to svake godine počev od pravomoćnosti presude sa rokom otplate od 20 godina." 7. Općinski sud je donio Presudu broj 65 0 P P od 3. travnja godine kojom je usvojio prethodno navedeni tužbeni zahtjev. 8. U obrazloženju svoje presude Općinski sud je konstatirao da su u dokaznom postupku izvedeni dokazi uvidom i čitanjem materijalnih dokaza (pobliže opisanih u obrazloženju presude), te saslušanjem apelanta kao parnične stranke, kao i saslušanjem svjedoka J. S. i M. H. Među izvedenim materijalnim dokazima u postupku pred Općinskim sudom pročitan je Ugovor o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo od 27. srpnja godine (iz čijih čl. 3. i 4, između ostaloga, proizlazi da kupoprodajna cijena stana iznosi ,50 DEM i da će se platiti u roku od 20 godina od dana zaključivanja tog ugovora, zajedno s kamatom, u godišnjim anuitetima od 713,50 DEM, a da isplatom prvog obroka te cijene kupac stječe pravo upisati se u zemljišnim knjigama kao vlasnik stana). Dalje, među tim dokazima je i testament pred svjedocima od 8. rujna godine (u kojem je, između ostaloga, navedeno da Marija Branković rođ. Horvat-Kiš ostavlja apelantu u nasljeđe predmetni stan, odnosno da na njega prenosi sva prava i obveze koje proizlaze iz Ugovora o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, a koji je zaključila s tuženim 27. srpnja 1998 godine). Također, među tim dokazima je i pravomoćno Rješenje Općinskog suda I u Sarajevu broj O-1914/98 od 30. studenog godine (kojim je utvrđeno da zaostavštinu iza umrle Marije Branković čine prava i obveze iz Ugovora o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, zaključenog 27. srpnja godine u Sarajevu između navedene osobe kao kupca i tuženog kao prodavatelja, ovjerenog u Pravobraniteljstvu Kantona Sarajevo 16. rujna godine pod br. Su.902/98, te da se testamentarnim nasljednikom iza umrle proglašava apelant s dijelom 1/1). 9. Dalje, Općinski sud je utvrdio da je među parničnim strankama nesporno da je Marija Branković (u daljnjem tekstu: M. B.) bila nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu, te da je s tuženim 27. srpnja godine zaključila ugovor o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, kao i da je taj ugovor ovjeren u Pravobraniteljstvu Kantona Sarajevo u predmetu Su-902/98, u kojem je izvršen obračun otkupne cijene stana, koji je identičan s cijenom stana ugovorenom u članku 3. navedenoga ugovora. Također, Općinski sud je utvrdio da je apelant proglašen za testamentarnog nasljednika iza umrle M. B. rješenjem tadašnjeg Općinskog suda I Sarajevo od 30. studenog godine, koje je postalo pravomoćno tog datuma. U vezi s navedenim, Općinski sud je ocijenio da je ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, u smislu odredaba čl. 9, 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo (u daljnjem tekstu: Zakon o prodaji stanova) kao lex specialis pravno valjan od dana kada je zaključen, odnosno kada su ga potpisale stranke apelantova pravna prednica kao nositelj stanarskog prava i zakonski zastupnik tuženog, te kada je umrla apelantova pravna prednica izgubila stanarsko pravo na stanu. Istakao je da takav ugovor ne može prestati postojati, u smislu odredbe članka 359. Zakona o obligacijskim odnosima. Također, zaključio je da apelant kao testamentarni nasljednik iza umrle M. B., s obzirom na to da je ugovor ovjeren kod nadležnog pravobranitelja, može ostvariti uknjižbu prava vlasništva nakon što budu ispunjeni uvjeti iz članka 30. Zakona o prodaji stanova, odnosno da apelant ima pravo zahtijevati da se uknjiži kao vlasnik nakon ovjere potpisa i uplate kupoprodajne cijene iz članka 3. tog ugovora. Naime, Općinski sud je ocijenio da se ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo glede forme kao uvjeta za punovažnost razlikuje od klasičnih ugovora o prometu nekretnina, te da proizvodi pravne efekte od momenta kada je sklopljen, tj. kada su ga potpisale ugovorne strane, jer u tom momentu kupcu prestaje svojstvo nositelja stanarskog prava na stanu, u smislu članka 33. Zakona o prodaji stanova. Općinski sud je istakao da se potpisani ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo dostavlja nadležnom pravobranitelju na potvrdu cijene stana, pa ukoliko on potvrdi da cijena stana nije obračunata sukladno zakonu, može taj ugovor vratiti na dopunu, a ukoliko strane ne prihvate dopuniti ugovor, pravobranitelj je ovlašten zahtijevati tužbom u određenim rokovima poništenje ugovora, u smislu odredbe članka 29. Zakona o prodaji. Općinski sud je konstatirao da takvo pravobraniteljevo postupanje ne bi bilo potrebno da ugovor samim potpisivanjem nije postao punovažan. Osim toga, Općinski sud je istakao da članak 30. Zakona o prodaji propisuje da su ugovorne strane dužne ovjeriti svoje potpise, ali je zaključio da ovjera potpisa nije uvjet punovažnosti ugovora i njegovog nastanka, već da predstavlja način ispunjenja obveze, kao i isplata kupoprodajne cijene, da bi se suglasno pravilima zemljišnoknjižnog prava mogla izvršiti uknjižba prava vlasništva kupca, odnosno njegovih nasljednika, u ovom slučaju apelanta. S obzirom na navedeno, Općinski sud je zaključio da je bilo potrebno udovoljiti tužbenom zahtjevu uz apelantovu obvezu da postupi u smislu članka 3. Ugovora. 10. Umješač je podnio žalbu protiv presude Općinskog suda. Kantonalni sud je Presudom broj 65 0 P Gz od 10. lipnja godine uvažio žalbu i preinačio prvostupanjsku presudu tako što je odbio apelantov tužbeni zahtjev. 11. Kantonalni sud je u obrazloženju svoje presude naveo da je Ugovor zaključen prema odredbama članka 7. Zakona o prodaji stanova, dok je pravilnost ugovorene cijene potvrdilo nadležno pravobraniteljstvo, sukladno članku 29. istoga zakona. Međutim, istakao je da u konkretnom slučaju ugovarači nisu ovjerili svoje potpise jer je kupac stana umro, odnosno nije se postupilo prema odredbama članka 30. Zakona o prodaji stanova. Zbog toga se, prema mišljenju tog suda, postupak zaključenja ugovora ne bi mogao smatrati završenim. Naime, Kantonalni sud je ocijenio da potpisi ugovarača moraju biti ovjereni da bi ugovor o kupoprodaji stana ostvario svoju svrhu i kupac ostvario pravo vlasništva upisom u knjigu položenih ugovora, prema odredbama članka 27. st. 1. i 3. predmetnoga zakona. Shodno navedenome, zaključio je da se ne može prihvatiti pravni stav prvostupanjskog suda da ovjera potpisa nije uvjet za pravnu valjanost ugovora o kupoprodaji stana. Dalje, Kantonalni sud je naveo da je odredbama članka 9. Zakona o prodaji stanova propisano da stan pod uvjetima određenim zakonom osim nositelja stanarskog prava mogu kupiti članovi njegovog užeg obiteljskog kućanstva uz njegovu suglasnost ili nakon njegove smrti, a koji su određeni Zakonom o stambenim odnosima. Također, naveo je da je člankom 9. stavak 3. navedenog zakona propisano da pravo na kupnju stana može imati nasljednik prvog nasljednog reda nositelja stanarskog prava, ako su kumulativno ispunjena tri uvjeta: da nositelj stanarskog prava nema člana užeg obiteljskog kućanstva, da je istekao rok od tri mjeseca, a da nije zaključen ugovor o kupoprodaji stana i da nasljednik nije kupio drugi stan. Kantonalni sud je konstatirao da je navedenim propisima izričito određeno tko osim nositelja stanarskog prava može kupiti stan u slučaju smrti nositelja stanarskog prava. Zatim,

44 Број 95 - Страна 44 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, istakao je da apelant nije bio član obiteljskog kućanstva M. B., nije njezin zakonski nasljednik prvog nasljednog reda, nije živio u ekonomskoj zajednici sa njom duže od 10 godina i nije s njom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Dalje, naveo je da je kupac M. B. umrla 13. rujna godine, te da zbog toga potpisi ugovornih strana nisu ovjereni u nadležnom sudu, a da je nakon smrti M. B. proveden ostavinski postupak i pravomoćnim rješenjem o nasljeđivanju od 30. studenog godine apelant proglašen testamentarnim nasljednikom iza umrle M. B. s dijelom 1/1 na zaostavštini koju čine prava i obveze iz ugovora o kupoprodaji stana. Osim toga, istakao je da je apelant tužbenim zahtjevom zatražio da se utvrdi da je pravno valjan Ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, zaključen 27. srpnja godine između tuženog kao prodavatelja i M. B. kao kupca, pa je tuženi dužan priznati i trpjeti da se apelant nakon isplate cijene i pravomoćnosti presude upiše kao vlasnik spornog stana sa dijelom 1/1 u knjizi položenih ugovora. Međutim, Kantonalni sud je zaključio da je takav apelantov tužbeni zahtjev neutemeljen ocijenivši da ne ispunjava uvjete određene kogentnim normama Zakona o prodaji stanova i to čl. 9. i 30, te tvrdeći da shodno tome nisu ispunjeni zakonski uvjeti da apelant kao testamentarni nasljednik preuzme prava nositelja stanarskog prava, odnosno kupca da potpiše kupoprodajni ugovor i ovjeri potpise, niti da realizira kupoprodajni ugovor. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 12. Apelant tvrdi da su mu pobijanim odlukama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije. Smatra da iz odredaba Zakona o prodaji stanova (čl. 29, 30, 33. i 46. stavak 2), te odredaba ZOO-a (čl. 26. i 359), Zakona o nasljeđivanju (čl. 2, 133. i 151) i članka 9. stavak 2. Zakona o prometu nepokretnosti proizlazi da je M. B. s tuženim zaključila punovažan ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo i da on kao njezin testamentarni nasljednik ima pravo preuzeti sva prava i obveze iz tog ugovora i izvršiti uknjižbu prava vlasništva na stanu. Također, tvrdi da je neodrživ zaključak Kantonalnog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uvjeti iz čl. 9. i 30. Zakona o prodaji stanova navodeći da taj sud nije imao u vidu navedene odredbe Zakona o prodaji stanova, ZOO-a, Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o nasljeđivanju. Osim toga, tvrdi da je, prema sudskoj praksi Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (presude br. i Gvl-8/01 od 14. siječnja godine i Rev 177/01 od 14. veljače godine), izražen stav u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji da su nasljednici umrlog, koji je zaključio ugovor o otkupu stana a zbog smrti potpis nije uspio ovjeriti, ovlašteni u parnici zahtijevati od prodavatelja da ovjeri potpise na ugovoru i da trpi da nasljednici kupca ovjere svoje potpise i tako im omogući da uknjiže pravo vlasništva na stanu. U prilog tome dostavio je Presudu Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine broj Rev 177/01 od 14. veljače godine. b) Odgovor na apelaciju 13. Tuženi je naveo da je Kantonalni sud u pobijanoj presudi pravilno utvrdio sve činjenice i iskazao pravilan stav glede primjene čl. 7, 9, 27, 29. i 30. Zakona o prodaji stanova, kao glede primjene članka 6. stavak 2. Zakona o stambenim odnosima, te prihvatljiv stav vezan za pravomoćno okončan ostavinski postupak iza umrle M. B., a da su neutemeljeni apelantovi navodi glede tumačenja i primjene Zakona o prodaji stanova, zbog čega je predložio da se apelacija odbije kao neutemeljena. V. Relevantni propisi 14. Zakon o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 51/07, 72/08 i 23/09) u relevantnom dijelu glasi: Članak 9. Stan, pod uvjetima iz ovog zakona, mogu kupiti i članovi užeg obiteljskog kućanstva nositelja stanarskog prava, uz njegovu suglasnost ili u slučaju njegove smrti. Članom užeg obiteljskog kućanstva nositelja stanarskog prava smatraju se osobe u smislu Zakona o stambenim odnosima. Pravo na kupnju stana, pod uvjetima iz ovog Zakona ima nasljednik prvog nasljednog reda nositelja stanarskog prava, ako su kumulativno ispunjeni sljedeći uvjeti: - nositelj stanarskog prava nema člana užeg obiteljskog kućanstva; - protekao je rok od tri mjeseca od dana podnošenja zahtjeva nositelja stanarskog prava za kupnju stana, a nije zaključen ugovor u kupoprodaji stana i - nasljednik nije kupio drugi stan prema odredbama ovog Zakona. Članak 27. Pravo vlasništva na stan kupac stječe upisom u zemljišne knjige. Ukoliko je kupac ugovorio obročnu otplatu cijene stana, pravo upisa vlasništva u zemljišne knjige stječe danom otplate prvog obroka, s tim što stan ne može prodati i njime raspolagati pravnim poslom među živima do dana otplate posljednjeg obroka. Ako nekretnina nije upisana u zemljišne knjige, pravo vlasništva na stan stječe se polaganjem ugovora u zemljišnoknjižnoj službi suda na čijem se području stan nalazi i upisom u knjigu položenih ugovora koju osniva sud. [ ] Članak 29. Prodavatelj je dužan ugovor o prodaji stana dostaviti na potvrdu mjerodavnom pravobranitelju u roku od 30 dana od dana sklapanja ugovora. Ako pravobranitelj utvrdi da ugovorena cijena stana nije utvrđena prema odredbama ovog zakona, pozvat će stranke da u roku od 30 dana od dana prijema ugovora, dopunom ugovora usklade cijenu stana sa odredbama ovog zakona. U protivnom će pravobranitelj zatražit tužbom poništenje ugovora u roku od 60 dana od dana dostave ugovora. Članak 30. Ugovorne stranke su dužne ovjeriti svoje potpise. Organ mjerodavna za ovjeru potpisa ovjerit će potpise stranaka nakon što utvrdi da je ugovor podnesen na potvrdu mjerodavnom pravobranitelju, što se potvrđuje na poleđini ugovora. Članak 33. Danom sklapanja ugovora o kupoprodaji stana nositelju stanarskog prava prestaje stanarsko pravo na stanu koji koristi. VI. Dopustivost 15. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu, kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

45 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio. 17. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijom je Presuda Kantonalnog suda broj 65 0 P Gz od 10. lipnja godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanu presudu apelant je primio 18. srpnja godine, a apelacija je podnesena 8. kolovoza godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očito (prima facie) neutemeljena. 18. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti. VII. Meritum 19. Apelant pobija navedenu presudu Kantonalnog suda tvrdeći da su mu tom presudom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije. Pravo na pravično suđenje 20. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. 21. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. [ ] 22. Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da se postupak odnosi na utvrđivanje pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana na kojem je stečeno stanarsko pravo, dakle, na predmet građanskopravne prirode. S obzirom na navedeno, Ustavni sud će ispitati je li postupak pred sudom bio pravičan onako kako to zahtijevaju članak II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. stavak 1. Europske konvencije. 23. Iz apelacijskih navoda proizlazi da apelant smatra da je Kantonalni sud pobijanom presudom proizvoljno primijenio materijalno pravo kada je preinačio prvostupanjsku presudu i odbio njegov tužbeni zahtjev uz obrazloženje da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uvjeti iz čl. 9. i 30. Zakona o prodaji stanova. 24. U vezi s tim, Ustavni sud, prije svega, ukazuje na to da, prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadaća ovih sudova nije preispitivanje zaključaka redovitih sudova glede činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja godine, aplikacija broj 65167/01). 25. Međutim, s druge strane, zadaća Ustavnog suda jeste, u okviru svoje apelacione nadležnosti, preispitati način na koji su utvrđene činjenice, odnosno primijenjeni relevantni propisi u postupku pred redovitim sudovima u slučaju kada odluka redovitog suda ne uključuje ili pogrešno primjenjuje ustavno pravo, kada je primjena pozitivnopravnih propisa bila očito proizvoljna, kada je relevantni zakon sam po sebi neustavan ili kada su povrijeđena temeljna procesna prava, kao što su pravo na pravičan postupak, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i u drugim slučajevima (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 29/02 od 27. lipnja godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 31/03). Stoga će Ustavni sud u konkretnom slučaju, s obzirom na pitanja koja apelant problematizira, ispitati je li pobijana odluka zasnovana na proizvoljnoj primjeni materijalnih propisa. 26. Ustavni sud zapaža da su u konkretnom parničnom postupku sporna bila pitanja pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, zaključenog između M. B. kao kupca i tuženog kao prodavatelja i koji je potvrdio nadležni pravobranitelj, ali u kojem je izostala ovjera potpisa ugovornih strana jer je M. B. u međuvremenu umrla, te s tim u vezi obveze tuženog da trpi da se apelant kao nasljednik umrle M. B. upiše u knjigu položenih ugovora kao vlasnik stana sa dijelom 1/1, uz apelantovu obvezu da izvrši određene obveze iz tog ugovora. Naime, Općinski sud je obrazložio da iz odredaba čl. 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova kao lex specialis proizlazi da se ugovor o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo smatra pravno valjanim od dana njegovog zaključenja, a da obveza ovjere potpisa ugovornih strana pred nadležnim tijelom, propisana člankom 30. Zakona o prodaji stanova, ne predstavlja uvjet njegove pravne valjanosti već da predstavlja način ispunjenja ugovorne obveze. Nasuprot tome, Kantonalni sud je stajališta da ovjera potpisa ugovornih strana pred nadležnim tijelom iz članka 30. Zakona o prodaji stanova predstavlja uvjet za pravnu valjanost ugovora o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo. Osim toga, Kantonalni sud je zaključio da apelant u konkretnom slučaju ne ispunjava uvjete iz članka 9. Zakona o prodaji stana (kojim je propisan krug osoba koje mogu kupiti stan na kojem postoji stanarsko pravo uz suglasnost nositelja stanarskog prava ili u slučaju njegove smrti). 27. U vezi s navedenim, Ustavni sud zapaža da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao apelacije podnesene protiv odluka redovitih sudova koje su se bavile pitanjem pravne valjanosti ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, u smislu odredaba čl. 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2545/09 od 20. prosinca godine i Odluka o dopustivosti broj AP 2865/08 od 12. svibnja godine). Redoviti sudovi su u tim odlukama obrazložili da iz odredaba čl. 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova proizlazi da je ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo pravno valjan od dana kada su ga potpisale ugovorne strane, odnosno da ovjera potpisa ugovornih strana nije uvjet pravne valjanosti tog ugovora, već način njegovog ispunjenja. Ustavni sud je u citiranim odlukama zaključio da su redoviti sudovi u pobijanim odlukama dali jasno i logično obrazloženje za svoje odluke, odnosno primijenili relevantne odredbe materijalnog prava (Zakona o prodaji stanova) koji je u postupcima koji se tiču otkupa stana lex specialis u odnosu na sve druge propise kojima je reguliran promet nekretnina, te da se stoga u konkretnom slučaju primjena materijalnog prava ne može smatrati proizvoljnom. 28. Imajući u vidu praksu u navedenim predmetima, u kojima je Ustavni sud ocijenio da su pobijane odluke redovitih sudova glede obrazloženja i primjene materijalnog prava sukladne standardima prava na pravično suđenje i dovodeći je u vezu s konkretnim predmetom, Ustavni sud primjećuje da je Općinski sud u konkretnom predmetu dao isto obrazloženje vezano za odredbe čl. 29, 30. i 33. Zakona o prodaji stanova

46 Број 95 - Страна 46 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, kao i redoviti sudovi u svojim odlukama koje su bile predmet pobijanja apelacijama u navedenim odlukama Ustavnog suda. Naime, Ustavni sud ukazuje na to da je Općinski sud obrazložio da se ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo glede forme kao uvjeta za punovažnost razlikuje od klasičnih ugovora o prometu nekretnina i da proizvodi pravne efekte od momenta kada je sklopljen, tj. kada su ga potpisale ugovorne strane, jer u tom momentu kupcu prestaje svojstvo nositelja stanarskog prava na stanu, u smislu članka 33. Zakona o prodaji stanova. Dalje, obrazložio je da, u smislu odredbe članka 29. navedenog zakona, pravobranitelj kojem se potpisani ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo dostavlja na potvrdu cijene stana može zahtijevati tužbom u određenim rokovima poništenje tog ugovora ukoliko ugovorena cijena stana nije utvrđena sukladno odredbama tog zakona, a ugovorne strane dopunom ugovora ne usklade ugovornu cijenu sukladno odredbama tog zakona, a da takvo pravobraniteljevo postupanje ne bi bilo potrebno da ugovor samim potpisivanjem nije postao punovažan. Osim toga, obrazložio je da ovjera potpisa ugovornih strana propisana člankom 30. Zakona o prodaji stanova nije uvjet punovažnosti ugovora i njegovog nastanka već da predstavlja način ispunjenja obveze, kao i isplata kupoprodajne cijene, da bi se suglasno pravilima zemljišnoknjižnog prava mogla izvršiti uknjižba prava vlasništva kupca, odnosno njegovih nasljednika. Ustavni sud, dalje, zapaža da je, nasuprot tome, Kantonalni sud obrazložio da je ovjera potpisa ugovornih strana, propisana odredbom članka 30. Zakona o prodaji stanova, uvjet za pravnu valjanost ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo. 29. Shodno navedenome, Ustavni sud smatra da je Općinski sud dao jasno i precizno obrazloženje za svoj zaključak da je ugovor o prodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo pravno valjan od dana kada su ga potpisale ugovorne strane, povezujući odredbe članka 30. Zakona o prodaji stanova s odredbama čl. 29. i 30. istog zakona, a to obrazloženje je, prema mišljenju Ustavnog suda, sukladno standardima prava na pravično suđenje. Međutim, za razliku od Općinskog suda, Kantonalni sud nije obrazložio zašto je iskazao drugačiji stav, odnosno zašto je odredbu članka 30. Zakona o prodaji stanova tumačio kao uvjet za pravnu valjanost ugovora o kupoprodaji stana na kojem postoji stanarsko pravo, niti je navedenu odredbu, u okolnostima konkretnog slučaja, ocijenio u vezi s odredbama čl. 29. i 30. istog zakona, a naročito odredbom članka 33. navedenog zakona kojom je propisano da danom sklapanja ugovora o kupoprodaji stana nositelju stanarskog prava prestaje stanarsko pravo na stanu koji koristi. U vezi s tim, Ustavni sud smatra da je Kantonalni sud bio dužan, sukladno standardima prava na pravično suđenje, obrazložiti svoju odluku glede primjene članka 30. Zakona o prodaji stanova u vezi s čl. 29. i 33. navedenog zakona. Ustavni sud primjećuje da je u okolnostima konkretnog slučaja nejasno obrazloženje Kantonalnog suda da apelant u konkretnom slučaju ne ispunjava uvjete iz odredaba članka 9. Zakona o prodaji stanova, a kojima su propisani uvjeti koje član obiteljskog kućanstva ili nasljednik prvog nasljednog reda umrlog nositelja stanarskog prava mora ispunjavati da bi mogao kupiti stan na kojem postoji stanarsko pravo. Naime, Ustavni sud podsjeća na to da je člankom 33. Zakona o prodaji stanova izričito propisano da danom sklapanja ugovora o kupoprodaji stana nositelju stanarskog prava prestaje stanarsko pravo na stanu koji koristi, dok je u konkretnom slučaju nesporno da je apelantova pravna prednica prije svoje smrti kao kupac zaključila sa tuženim ugovor o kupoprodaji stana, a da apelant tužbom nije tražio da kao član obiteljskog kućanstva ili nasljednik prvog nasljednog reda umrlog nositelja stanarskog prava otkupi sporni stan, već da se utvrdi da je pravno valjan ugovor o otkupu stana koji je njegova pravna prednica, umrla M. B., prije svoje smrti zaključila s tuženim. 30. Shodno navedenome, Ustavni sud zaključuje da obrazloženje pobijane odluke Kantonalnog suda ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i da se ono temelji na proizvoljnoj primjeni materijalnog prava, odnosno primjeni odredaba čl. 9. i 30. Zakona o prodaji stanova, što je imalo za posljedicu donošenje arbitrarne odluke kojom je prekršeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. 31. Na kraju, imajući u vidu spomenutu praksu u navedenim predmetima (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2545/09 od 20. prosinca godine i Odluka o dopustivosti broj AP 2865/08 od 12. svibnja godine) i svoj zaključak da je obrazloženje prvostupanjske presude Općinskog suda sukladno standardima prava na pravično suđenje, kao i da je potrebno da apelant što prije dobije konačnu sudsku odluku u sporu koji je za njega važan, Ustavni sud je odlučio ostaviti na snazi presudu Općinskog suda. Ostali navodi 32. S obzirom na zaključak o povredi prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, Ustavni sud smatra da nema potrebe posebno razmatrati i apelantove navode o povredi prava na dom iz članka II/3.(f) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 8. Europske konvencije. VIII. Zaključak 33. Postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada obrazloženje odluke Kantonalnog suda ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i kada se ono temelji na proizvoljnoj primjeni materijalnog prava, odnosno primjeni odredaba čl. 9. i 30. Zakona o prodaji stanova. 34. Na temelju članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. st. (1) i (5) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 35. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, v. r Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предмету број АП 3737/11, рјешавајући апелацију Драгана Шуњића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 22/14 и 57/14), у саставу: Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 6. новембра године донио је

47 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 47 ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Драгана Шуњића поднесена против Пресуде Суда Босне и Херцеговине број X-КРЖ-05/139 од 9. марта године. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине". ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод 1. Драган Шуњић (даљњем тексту: апелант), ког заступа Мидхат Х. Кочо, адвокат из Сарајева, поднио је 21. септембра године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Суда Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Суд БиХ) број X-КРЖ-05/139 од 9. марта године. Апелант је допунио апелацију 6. септембра године, 19. августа године и 21. маја године. II. Поступак пред Уставним судом 2. На основу члана 22 ст. (1) и (2) Правила Уставног суда, раније важећа ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09) и члана 23 сада важећих Правила Уставног суда, од Суда БиХ и Тужилаштва БиХ (у даљњем тексту: Тужилаштво) затражено је 5. децембра године и 9. јула године да доставе одговоре на апелацију. 3. Суд БиХ и Тужилаштво доставили су одговоре на апелацију 4. и 17. децембра године, те 11. и 22. јула године. III. Чињенично стање 4. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. 5. Пресудом Суда БиХ број X-КР-05/139 од 20. фебруара године апелант је проглашен кривим да је радњама описаним у изреци наведене пресуде под тачкама од 7 до 12 починио кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) прогон у вези с тачком а) лишење другог лица живота (убиство), тачка е) затварање (самовољно и противправно затварање затвореника у логору), тачка ф) мучење, г) сексуално насиље (силовање и други облици сексуалног насиља), тачка к) друга нечовјечна дјела (затварање у нехуманим условима, малтретирања, понижавање и друго психичко злостављање), а све у вези с чл. 29 и 180 став 1 КЗБиХ, те је уз примјену одредбе члана 285 ЗКПБиХ и одредби чл. 39, 42 и 48 КЗБиХ осуђен на казну дуготрајног затвора у трајању од 21 годину. На основу члана 56 КЗБиХ, апеланту је у казну затвора урачунато вријеме проведено у притвору почевши од 2. јуна године. На основу члана 188 став 4 ЗКПБиХ, апелант је ослобођен обавезе да надокнади трошкове кривичног поступка. Оштећени су, у смислу одредбе члана 198 став 2 ЗКПБиХ, имовинскоправним захтјевима упућени на парницу. 6. Рјешењем Суда БиХ од 15. марта године, поводом жалби бранилаца оптужених, те заједничке жалбе апеланта и његовог браниоца, првостепена пресуда је укинута због почињених битних повреда одредби кривичног поступка из члана 297 ст. 1 и 2 ЗКПБиХ, те је одређено одржавање претреса пред Вијећем Апелационог одјељења. 7. Пресудом Суда БиХ број X-КРЖ-05/139 од 9. марта године апелант је проглашен кривим да је радњама под тачкама од 7 до 11 пресуде починио кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) прогон у вези са тачком е) затварање или друго тешко одузимање физичке слободе супротно основним правилима међународног права, радњама из тачке 7 ове пресуде, тачком ф) мучење, радњама из тачака 8 и 9 пресуде, тачком г) силовање и други облици тешког сексуалног насиља, радњама из тачке 10 пресуде, тачком к) друга нечовјечна дјела, радњама из тачака 7 и 11 пресуде, а све у вези с чл. 29 и 180 став 1 КЗБиХ, те је на основу одредбе члана 285 ЗКПБиХ уз примјену одредбе чл. 39, 42, 42.б) и 48 КЗБиХ осуђен на казну затвора у трајању од 16 година. Апелант је ослобођен оптужбе да је у периоду од августа године до марта године у својству замјеника управника затвора Војно у јачању система злостављања и прогона Бошњака, у ком је својевољно и свјесно учествовао, лично силовао свједокињу А. Г. у затвору Војно, као и да је почетком јануара године у затвору Војно лишио живота заточеника Е. Н. пуцајући у њега из непосредне близине из аутоматске пушке испаливши му један метак у лице и два у прса и на мјесту га убио. Апеланту је, у складу с чланом 56 КЗБиХ, у изречену казну урачунато вријеме проведено у притвору према рјешењима Суда БиХ почевши од 2. јуна године па надаље. Апелант је, у смислу члана 188 став 4 ЗКПБиХ, ослобођен обавезе да надокнади трошкове кривичног поступка и паушала који у цјелини падају на терет буџетских средстава Суда. У погледу имовинскоправних захтјева, у смислу одредби члана 198 став 2 ЗКПБиХ, оштећени су имовинскоправним захтјевима упућени на парницу. 8. У образложењу другостепене пресуде се наводи да је Тужилаштво 15. маја године доставило јединствену оптужницу, те у чињеничном опису кривичних дјела прецизирало поједине тачке оптужнице у односу на оптужнице од 29. новембра године и 27. децембра године, тј. да су апелант и још тројица оптужених радњама поближе описаним у тачкама оптужнице починили кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 тачка а) убиство, е) затварање, ф) мучење, г) сексуално насиље, к) друга нечовјечна дјела и х) прогон, а све у вези с чл. 29 и 180 ст. 1, 2 и 3 КЗБиХ. 9. У образложењу пресуде се наводи да је у току претреса пред Апелационим вијећем апелант остао при поднесеној оптужници и у њој изнесеним тврдњама, а одбрана при тврдњама изнесеним у жалбама. 10. Истакнуто је да је у току другостепеног претреса Вијеће сходно одредби члана 317 ЗКПБиХ прихватило све доказе Тужилаштва и одбране који су изведени током првостепеног поступка. Указано је на то да је бројне исказе свједока Вијеће преслушало у судници у присуству страна у поступку и бранилаца оптужених, а остале, руководећи се принципом економичности, ван суднице, те извршило увид у све материјалне доказе. На тај начин су сви докази који су претходно изведени пред Првостепеним вијећем ушли у доказну грађу, тако да је пресуда донесена на основу свих тих доказа, додатних доказа, изведених непосредно пред Другостепеним вијећем. 11. Истакнуто је да су у поступку пред Другостепеним вијећем прихваћени као докази искази свједока саслушаних у првостепеном поступку поводом заједничких приједлога одбрана свих оптужених, материјални докази уведени су на њихов приједлог, као и нови докази који су на њихов приједлог изведени током другостепеног поступка. То су искази свједока Ж. Л., Ж. З., Р. Р. и И. П. саслушаних у току првостепеног поступка на заједнички приједлог одбрана. Указано је на то које је доказе предложио апелант

48 Број 95 - Страна 48 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, (искази свједока и материјални докази). Такође је указано на то које је то нове доказе апелант понудио. 12. Апелационо вијеће је навело због чега није прихватило поједине апелантове доказе. 13. Даље је наведено да је ради доказивања да су оптужени починили кривична дјела за која се терете оптужницом Тужилаштво у првостепеном и другостепеном поступку настојало да докаже постојање широког и систематичног напада припадника војске босанских Хрвата (Хрватско вијеће одбране; у даљњем тексту: ХВО) на цивилно бошњачко становништво у западном дијелу Мостара, али и шире као општег елемента бића кривичног дјела злочина против човјечности у конкретном случају. С тим у вези, Апелационо вијеће је као релевантне прихватило све утврђене чињенице које је Првостепено вијеће прихватило и објавило у својој одлуци од 28. јануара године, а које су наведене и образложене и у првостепеној пресуди. С тим у вези, наведено је које је чињенице прихватило Другостепено вијеће, а које су утврђене у правоснажној пресуди у предмету Међународног кривичног суда за бившу Југославију (у даљњем тексту: МКСЈ), Тужилац против Младена Налетелића "Туте" и Винка Мартиновића "Штеле" (предмет број ИТ-ИТ Т). 14. Истакнуто је да је током цијелог поступка и у завршној ријечи одбрана истицала да би у конкретном случају требало примијенити Кривични закон СФРЈ, који је био на снази у вријеме критичних догађаја. Одбрана је истицала да примјена било ког другог закона сем КЗСФРЈ који је био на снази у периоду релевантном за овај предмет представља кршење принципа законитости, те се позвала и на члан 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). Приликом одлучивања о приговорима одбране Другостепено вијеће је морало да узме у обзир да кривична дјела за која су оптужени и предметном пресудом проглашени кривим представљају кривична дјела према међународном обичајном праву и стога потпадају под опште принципе међународног права прописане чланом 4а. Закона о измјенама и допунама КЗБиХ и опште правне принципе које признају цивилизовани народи прописане ставом 2 члана 7 Европске конвенције, а због чега КЗБиХ може да буде примијењен у овом случају на основу тих одредби. Истакнуто је да је примјена КЗБиХ додатно оправдана чињеницом да је изречена казна у сваком случају блажа него смртна казна која је била на снази у вријеме извршења кривичног дјела, чиме се задовољава принцип везан за временско важење кривичног закона, односно примјену закона блажег за учиниоца према критеријуму запријећене казне. Такође је указано на то да се у конкретном случају ради о суђењима за кривична дјела за која је у вријеме почињења било апсолутно предвидљиво и општепознато да су у супротности с општим принципима међународног права. Стога, Вијеће сматра да су оптужени морали да знају да током ратног стања, односно оружаног сукоба, радње које чине представљају кажњива дјела и да су у супротности с међународно заштићеним вриједностима, те да примјена међународних правила којима су ове радње инкриминисане има приоритет и да њихово кршење повлачи тешке посљедице. Апелационо вијеће је навело да се додатни аргуменат за примјену међународног хуманитарног права огледа у чињеници да је Босна и Херцеговина у вријеме када су почињена кривична дјела као насљедница државе СФРЈ била страна потписница свих релевантних међународних конвенција о људским правима и међународном хуманитарном односно кривичном праву. Кривично дјело злочини против човјечности, у складу с одредбама из заједничког члана 3 став 1 тачке а) и ц) женевских конвенција и члана 27 Женевске конвенције о заштити цивилних лица за вријеме рата од 12. августа године треба у сваком случају подвести под међународно право, односно опште принципе међународног права из чл. 3 и 4 а) КЗБиХ. 15. Апелационо вијеће је навело да је оцјеном свих спроведених доказа како појединачно тако и у њиховој међусобној вези Суд БиХ испитао чињеничну садржину оптужбе која се односи на постојање кумулативно постављених елемената кривичног дјела злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) у вези с тачкама а), е), ф), г) и к) КЗБиХ. 16. У погледу општих елемената предметног кривичног дјела истакнуто је да битна обиљежја кривичног дјела злочина против човјечности из члана 172 став 1 КЗБиХ представљају првенствено разноврсне радње извршења, односно понашање које сходно дефиницији из става 2 тачка а) наведеног члана укључује вишеструко чињење дјела из става 1 тог члана, против ког цивилног становништва, на основу или с циљем државне политике или политике неке организације да се учини такав напад. Указано је на то да је елементе политике потребно изразити у виду четири поделемента. Према члану 172 став 2 тачка а) КЗБиХ мора се утврдити: постојање политике, да је политика државна или организациона, да се учини такав напад и да је напад заправо предузет на основу или с циљем те политике. 17. Указано је на то да је на основу елаборације општих елемената кривичног дјела злочина против човјечности из члана 172 став 1 КЗБиХ оцјеном свих спроведених доказа како појединачно тако и у њиховој међусобној вези Суд испитао чињеничну садржину оптужбе и на поуздан и несумњив начин утврдио да су апелант и оптужени М. Р., Д. Б. и М. В. у договору с М. М., И. К., Ј. К., Н. Ћ., А. Х. и Н. Т., у току оружаног сукоба између Армије Босне и Херцеговине и ХВО-а, као дио широког и систематичног напада усмјереног против цивилног становништва на територији Херцеговине, на територији општине Мостар, знајући за такав напад и знајући да учествују у том нападу, учествовали у удруженом злочиначком подухвату у логору, на политичком, националном и вјерском основу кроз различите облике физичког, психичког и сексуалног насиља, убиства, силовања, мучења, затварања као и друга нечовјечна дјела, па су, према томе, одговорни за описане злочине учињене у оквиру удруженог злочиначког подухвата. 18. Даље је наведено да је закључак о томе да је у инкриминисаном периоду, тј. од јула године до марта године на подручју општине Мостар постојао широк и систематичан напад усмјерен против бошњачког цивилног становништва у оквиру ког је дошло до вишеструког извршења радњи из члана 172 став 1 на основу и с циљем политике и плана Хрватске заједнице Херцег-Босне (ХЗХБ), да се учини такав напад, који су извршиле војска и полиција ХВО-а као извршно и одбрамбено тијело, Другостепено вијеће извело из многобројних спроведених доказа. Истакнуто је да су оптужени знали за тај напад, њихова дјела су била саставни дио тог напада, те су знали да су њихова дјела извршена на основу или с циљем да се учини такав напад. 19. При доношењу наведеног закључка Вијеће је имало у виду утврђење чињеница из предмета Хашког трибунала Младена Налетилића Туте и Винка

49 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 49 Мартиновића Штеле које је Првостепено вијеће прихватило, а Другостепено вијеће такође оцијенило поузданим и битним за конкретне инкриминисане догађаје због разлога наведених у дјелу "Процесне одлуке одлука о прихватању утврђених чињеница". 20. У односу на затварање или друго тешко одузимање физичке слободе утврђено је, према исказу бројних свједока, да је апелант поред команданта М. М. најчешће дочекивао ухапшена лица бошњачке националности, при том их физички и психички малтретирајући. Свједокиња "Ј" је изјавила да су њу и друге цивиле који су том приликом доведени у Војно дочекали М. М. и апелант ријечима: "Добро дошли у црни пакао". Указано је на то да из исказа свједока произилази да је апелант лично учествовао у незаконитом заточењу бошњачких цивила, жена и дјеце у Војном, као и у довођењу с Хелиодрома и заточењу бошњачких мушкараца у затвору Војно. 21. Истакнуто је да су апелант и оптужени Д. Б и М. В., свако у својој улози и функцији, као припадници Прве бојне II бригаде ХВО-а, и то апелант у својству замјеника команданта затвора Војно, лично учествовали у незаконитом заточеништву и држању заточених у затвору Војно. Радило се о женама, малољетној дјеци, старцима, те мушкарцима доведеним из Хелиодрома у Војно. Указано је на то да је очигледно да се радило искључиво о цивилном становништву које је доведено у Војно, па нити у једном сегменту не може да се говори о ухапшеним лицима као ратним заробљеницима, тим прије што су многи од њих с оптуженим били дојучерашње комшије, познаници, суграђани, те статус ухапшених није могао да им буде непознат. Мушкарци који су с Хелиодрома одведени у Војно такође су били ненаоружани цивили, изузев свједока А. А. који је приликом хапшења био припадник Армије БиХ. 22. У односу на друга нечовјечна дјела Другостепено вијеће је навело да је, према казивању свједокиње С. Ћ., апелант једне прилике у затвор довео пса и дао му млијеко док су дјеца то гледала, а дјевојчица свједокиње "Р" је легла поред пса. Наведено је да су ти свједоци истицали да је услијед недостатка довољне количине хране велики број њих знатно изгубио на тежини. Личну хигијену нису одржавали јер нису имали топлу воду, сапун ни најосновнија средства за хигијену. Врата куће су била закључана, на њима је био катанац и отварала би се само уз присуство стражара. Такође, и свједокиња "Ц" је истакла да је била смјештена у једну просторију куће са око двадесетак жена и дјеце. Просторија је била јако мала, није било кревета и ту су били поредани као рибе у конзерви. 23. Другостепено вијеће је навело да је апелант заједно с осталим оптуженим, с обзиром на функције које су обављали како у војним структурама ХВО-а тако и у самом логору Војно, односно њихову личну присутност у логору Војно, били упознати с бруталним, понижавајућим и нехуманим условима који су владали у логору Војно и за које су сви оптужени одговорни. Сви су били упознати с тим да су жене, а неке од њих и с малом дјецом, као и више старијих лица, заточени у двије куће у веома малим просторијама, као и то да су мушкарци заточеници боравили у гаражи и подруму и то у веома тешким условима. 24. Апелационо вијеће је навело да, узимајући у обзир премлаћивања и убиства мушкараца затвореника која су се десила у логору, мучења и сексуално насиље, поред нечовјечних услова у којима су боравили и мушкарци и жене, логичним се намеће закључак да затвореници нису имали други избор већ да раде оно што им се нареди, што им је стављено на знање већ при самом доласку у Војно. Из наведеног произилази да логор Војно није био мјесто у ком је постојала слобода избора, напротив, заточеници су беспоговорно обављали све оно што им је било наређено како би сачували животе. Указано је на то да је апелант контролисао одлазак и одређивао гдје ће ко ићи да ради, а једанпут је лично водио затворенике да раде на Рашку Гору, док је оптужени М. В. затворенике изводио на рад и чувао их након доласка с рада. Дакле, сви оптужени, међу којима је и апелант, лично су учествовали у ангажовању заточеника и свима њима је било познато да су затвореници ангажовани да принудно раде. 25. Према томе, Суд је ван разумне сумње утврдио да је у логору Војно постојао систем принудног рада, те да су оптужени свакако били свјесни да својим радњама јачају систем злостављања и прогона цивила бошњачке националности. Сви оптужени сносе кривњу због нечовјечног дјела присилног рада с намјером наношења велике патње затвореницима. 26. У односу на убиство М. Д. истакнуто је да из Извјештаја број 636/93 од 3. септембра године, који је сачинио С. Б., произилази да је притвореник М. Д. погинуо, те да се претходно 19. августа године поступило према наредби од 19. августа године и да је 50 притвореника предато за рад Првој бојни Друге бригаде, а које је обезбјеђивао апелант. 27. У односу на убиство Х. Т. истакнуто је да је свједок А. Л. навео да је знао да је Х. Т. убијен на удаљености од око 50 метара од траншеје. Наведени свједок му је рекао да му је Х. Т. причао како су га претукли М. М. и апелант. Свједок И. Ш. је навео да је у Војно пребачен 17. новембра године и да је од њега и других затвореника апелант тражио да потпишу документ у ком се наводи да је припадник Армије БиХ убио Х. Т. 28. Другостепено вијеће је указало на чињенице у односу на убиства Џ. С., М. К., М. С., А. З., Е. К., Х. Ћ., Ж. Ч., С. Х. и А. Ч. Такође је дало детаљно образложење и закључке у погледу мучења затвореника М. Ч., Р. Л., А. Ј. и А. О. Заштићени свједок "АИ" је навео да је, према његовом мишљењу, најгоре било кад га је стражар М. В. једну вече довео у кућу гдје су били М. М. и апелант. Везали су му руке жицом и производили струју, што је радио М. М., док је апелант скакао по њему. Свједок је навео да су ти електрошокови трајали вјечно, те да је мислио да је крај свега. Указано је и на основаност навода оптужнице у вези с мучењем заштићеног свједока "АБ", свједока "153", "152", "АФ" и "АА". Такође је описано и мучење затвореника Р. М., З. Т. и Е. Т. 29. Другостепено вијеће је описало апелантово учешће у силовању свједокиње "А". Истакнуто је да је одбрана током унакрсног испитивања пред Првостепеним вијећем покушала да оспори кредибилитет свједокиње "А" указујући на недосљедности у исказу који је дала пред судом у односу на исказе раније дате у истрази. Указано је на то да је свједокиња "А" била непоколебљива у односу на идентитет оптуженог М. Р. и функцију команданта коју је обављао, као и у односу на идентитет апеланта и оптужених Д. Б и М. В. У односу на одређене недосљедности у њеним исказима Другостепено вијеће је у цијелости прихватило образложење које је дало Првостепено вијеће, те је оцијенило да се радило о мањим одступањима али не у битним дијеловима него у односу на споредне детаље због чега је исказ који је свједокиња дала на главном претресу Суд прихватио као истинит и прихватио га као и исказе свједокиња "Е", "Ф" и "Ц"

50 Број 95 - Страна 50 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, налазећи да немају никакав разлог да измишљају приче о силовањима и оптужене терете без стварног основа. 30. У односу на силовање свједокиње "Е" Другостепено вијеће је навело да су битне чињенице које су од значаја за постојање кривице за ово дјело да је свједокиња "Е" према наредби команданта М. Р. у пратњи стражара М. В. одведена код М. Б. који ју је силовао у вријеме док је била заточеница у логору Војно у ком су сви оптужени, међу којима је и апелант као замјеник команданта логора, имали одређену контролу и вршили надзор над заточеницима, због чега су сви они били одговорни за оно што се у логору дешавало. 31. У односу на силовање свједокиње "Ц" наведено је да је она изјавила да је једне прилике у пратњи војника Р. Р. доведена до команде гдје је био апелант с још неким војницима. Рекли су јој да треба нешто да уради, па је тражила потврду да иде на рад, на што је апелант вриснуо и рекао јој да мора да обави ноћни рад, да нема никаква права и да је у самом паклу, што је тада и схватила. 32. У односу на силовање свједокиње "Б" истакнуто је да је наведена свједокиња половином августа године из свог стана у западном Мостару заједно с двоје дјеце одведена у логор Војно. Када су стигли у Војно ушли су у кућу ради давања изјаве. Свједокиња је истакла да је та кућа била команда М. М. и апеланта, те да је М. М. представио себе као команданта логора, а апеланта као његовог замјеника. Такође, Другостепено вијеће је у својој пресуди описало апелантово учешће у силовању свједокиње "Д", свједокиње "Ј", свједокиње "АМ", свједокиње "АГ", те сексуално злостављање свједокиње "Ф". 33. У односу на прогон цивилног становништва Другостепено вијеће је навело да из изведених доказа несумњиво произилази да је апелант с осталим оптуженима у својству припадника Прве бјелопољске бојне Друге бригаде ХВО-а као дио широко распрострањеног и систематичног напада на цивилно бошњачко становништво општине Мостар и шире, а напад је почињен у склопу организационе политике за чињење таквог напада, знајући за такав напад, те да те радње чине саставни дио напада, вршио прогон цивилног становништва бошњачке националности на политичком, националном и вјерском основу, лишавањем других лица живота (убиствима), незаконитим затварањем, психичким и сексуалним злостављањем, мучењем и другим нечовјечним дјелима учињеним у намјери наношења физичких и психичких повреда и патњи, чиме су починили кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка х) КЗБиХ у вези с тачкама а), ф), г) и к) КЗБиХ. 34. У односу на удружени злочиначки подухват истакнуто је да је Другостепено вијеће прихватило ставове које је навело Жалбено вијеће МКСЈ у предмету Крнојелац. Указано је на то да је у конкретном предмету против оптужених, међу којима је и апелант, утврђено почињење већег броја инкриминисаних радњи које су резултат заједничког дјеловања свих оптужених, односно доприноса свих оптужених који је, према оцјени Вијећа, представљао кључни односно одлучујући допринос у реализацији заједничког злочиначког циља. Међу тим радњама је велики број оних које су непосредно починили сами оптужени као директни извршиоци, док су остале радње предузели други припадници ХВО-а, а које су оптужени својим чињењем или нечињењем омогућили и подржавали и које представљају дио злочиначког плана, због чега су одговорни и за те радње. 35. Наведено је да је из изведених доказа током поступка ван разумне сумње утврђено да је у логору Војно почињен велик број инкриминисаних радњи које својим обиљежјима представљају дјела убиства, мучења, силовања и других нечовјечних дјела у оквиру кривичног дјела злочина против човјечности из члана 172 став 1 КЗБиХ. Неке од тих радњи починили су оптужени М. Р., Д. Б., М. В. и апелант лично, док су друге резултат радњи извршења других лица, али за радње су оптужени такође одговорни учешћем у удруженом злочиначком подухвату јер су и такве радње других дио злочиначког плана заједничке злочиначке намјере. 36. Другостепено вијеће је навело да се у конкретном случају ради о већем броју силовања, те да су се она дешавала од самог настанка логора, односно од половине јула па током цијелог периода његовог постојања. Велики број силованих жена, од којих су неке силоване и сексуално злостављане више пута током једног дана или више пута у дужем периоду и то је чинило више мајора, а међу силованима су биле и малољетне дјевојчице, према мишљењу Другостепеног вијећа, упућује на закључак да су силовања и сексуална злостављања била саставни дио злочиначког система прогона, будући да су почињена искључиво према женама бошњачке националности, односно с дискриминаторском намјером. 37. Указано је на то да сам логор није био обично мјесто гдје су Бошњаци склоњени и збринути прије очекиване размјене за заробљене Хрвате, како су то тврдиле одбране оптужених. У вези с тим је наглашено да Бошњаци нису били у Војном на свој захтјев нити својом вољом како би се склонили од ратних дјеловања, него су ту присилно доведени уз пријетње силом и бруталним малтретирањима. Заточени су без икакве одлуке надлежног органа, мимо законом прописаног поступка, били су у страху, изложени тортури и у ишчекивању злочина који су им стављени у изглед већ приликом дочека у Војном, а који су се затим и дешавали свакодневно (премлаћивања, убиства, силовања и др.). 38. Истакнуто је да је Другостепено вијеће ван сваке сумње утврдило да је функцију команданта у логору обављао М. М., његовог замјеника апелант, а да је стражар, између осталих, био и оптужени М. В. Иако није постојао званичан акт о именовању апеланта и М. М. на функцију команданта и замјеника команданта, Суд је ту чињеницу утврдио на основу исказа бројних свједока, као и докумената које су они потписивали у том својству. IV. Апелација а) Наводи из апелације 39. Апелант сматра да су му оспореним пресудама повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3д) Европске конвенције, право из члана 7 Европске конвенције, право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење, те право из члана 14 став 3 тачка е) Међународног пакта о грађанским и политичким правима. Указује на повреду пресумпције невиности и принципа in dubio pro reo. Наводи да је неспорна чињеница да он није учинио дјела која му се стављају на терет, а што се види из спроведених доказа. Према апелантовом мишљењу, сасвим сигурно одлука не би била таква да су у оспореној пресуди правилно оцијењени докази и искази свједока, те потпуно и истинито утврђено чињенично стање. Указује на то да је у оспореној пресуди примијењен закон Босне и Херцеговине

51 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 51 који је ступио на снагу 1. марта године, а суђено је ретроактивно за дјела учињена у периоду рата године. Истиче да је пред судом истицао проблем у вези с примјеном закона. Сматра да је у поступку занемарен принцип легалитета. Апелант указује на одлуку Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) донесену у предмету Мактоуф и Дамјановић од 18. јула године. Сматра да је Суд БиХ прекршио члан 7 Европске конвенције јер апелант није био заштићен од изрицања строже казне од оне која се могла изрећи у вријеме почињења наводног злочина. Истиче да је Суд БиХ произвољно одлучио када га је ослободио убиства Е. Н. јер за то није имао ваљане доказе, а у подсвијести га ипак осуђује као убицу неког непознатог лица, што, према његовом мишљењу, није логично. б) Одговор на апелацију 40. У свом одговору на апелацију Суд БиХ је навео да је оспорену пресуду донио у складу с одредбама чл. 280 и 281 ЗКПБиХ поштујући субјективни и објективни идентитет оптужбе и пресуде у односу на апеланта. Наведено је да је суд оцијенио све изведене доказе како одбране тако и Тужилаштва, субјективне и објективне природе, те их у пресуди исцрпно анализирао дајући при томе јасне и конкретне разлоге за образложење својих закључака како у односу на дио пресуде који се односи на самог апеланта тако и оних који се тичу других осуђених и њихова дјела у конкретном предмету. Истакнуто је да апелант првостепеном пресудом није ослобођен од оптужбе да је починио кривична дјела која су му се стављала на терет него није осуђен за поједине радње које чине обиљежја тих кривичних дјела. Стога су те радње остале у оквиру осуђујуће пресуде из чега јасно произилази, супротно апелантовим наводима, да се у конкретном случају радило о ослобађајућој пресуди како би Другостепено вијеће у поновљеном поступку донијело одлуку на апелантову штету. То, према мишљењу Суда БиХ, упућује на закључак да није повријеђена одредба члана 306 ЗКПБиХ. У односу на апелантове наводе о кршењу члана 7 Европске конвенције, Суд БиХ је навео да је апелант проглашен кривим за кривично дјело злочина против човјечности које према ранијем закону као правна норма није ни прописано као кривично дјело, али је представљало кривично дјело према међународном праву. У том погледу, Суд БиХ се позвао на одлуке Европског суда донесене у предмету Шимшић и Мактоуф и Дамјановић. Суд БиХ је навео да није везан правном квалификацијом кривичног дјела из оптужнице, те да је након окончања доказног поступка Другостепено вијеће на правилан начин квалификовало апелантове радње извршења и правилно их подвело под примјењиви КЗБиХ. Суд БиХ је навео да је оспорену пресуду засновао на закону, те да је мањкавост која је учињена пред првостепеним судом отклоњена на начин да је спроведен правичан поступак пред Другостепеним вијећем. 41. Тужилаштво у свом одговору на апелацију указује на правилно одлучивање Суда БиХ у оспореној пресуди у односу на апелантову кривицу за почињено кривично дјело. Истакнуто је да чињеница да апелант није лично учествовао у самом чину хапшења цивила у граду Мостару без значаја је за постојање кривичног дјела из тачке е) затварање или друго тешко одузимање физичке слободе јер је несумњиво да је апелант учествовао у незаконитом држању-затварању у Војном, док му лично учешће у самом чину хапшења није ни стављено на терет. Указано је на то да за постојање одговорности за удружени злочиначки подухват и злочине почињене у оквиру система злостављана није било неопходно да лично присуствује, нити учествује у извршењу сваке појединачне радње која је дио злочиначког плана-подухвата и доприноси остварењу његовог циља. Тужилаштво у односу на апелантове наводе у односу на кршење члана 7 Европске конвенције даје детаљне разлоге због чега сматра да није прекршено ово апелантово право у поступку. Такође, Тужилаштво се позива на пресуду Европског суда донесену у предмету Мактоуф и Дамјановић и Шимшић. V. Релевантни прописи 42. У Кривичном закону Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 и 8/10) релевантне одредбе гласе: Злочини против човјечности Члан 172. (1) Ко, као дио широког или систематског напада усмјереног било против којег цивилног становништва, знајући за такав напад, учини које од ових дјела: а) лишење другог лица живота (убиство); [ ] е) затварање или друго тешко одузимање физичке слободе супротно основним правилима међународног права; ф) мучење; г) присиљавање другог лица употребом силе или пријетње директним нападом на његов живот или тијело или на живот или тијело њему блиског лица, на сексуални однос или с њим изједначену сексуалну радњу (силовање), сексуално ропство, присилну проституцију, присилну трудноћу, присилну стерилизацију или било који други облик тешког сексуалног насиља; [ ] к) друга нечовјечна дјела сличне природе, учињена у намјери наношења велике патње или озбиљне физичке или психичке повреде или нарушења здравља, казниће се казном затвора најмање десет година или казном дуготрајног затвора. 43. У Закону о кривичном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 и 93/09) релевантне одредбе гласе: Члан 3. Претпоставка невиности и in dubio pro reo (1) Свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривња. (2) Сумњу у погледу постојања чињеница које чине обиљежја кривичног дјела или о којима зависи примјена неке одредбе кривичног законодавства, Суд рјешава пресудом на начин који је повољнији за оптуженог. Члан 14. Једнакост у поступању (1) Суд је дужан да странке и браниоца третира на једнак начин и да свакој од страна пружи једнаке могућности у погледу приступа доказима и њиховом извођењу на главном претресу. (2) Суд, Тужилац и други органи који учествују у поступку дужни су с једнаком пажњом да испитују и утврђују како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које им иду у корист.

52 Број 95 - Страна 52 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Члан 15. Слободна оцјена доказа Право Суда, Тужиоца и других органа који учествују у кривичном поступку да оцјењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним правилима. Члан 280. Везаност пресуде за оптужбу (1) Пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дјело које је предмет оптужбе садржане у потврђеној, односно на главном претресу измијењеној оптужници. (2) Суд није везан за приједлоге "тужиоца" у погледу правне оцјене дјела. Члан 281. Докази на којима се заснива пресуда (1) Суд заснива пресуду само на чињеницама и доказима који су изнесени на главном претресу. (2) Суд је дужан савјесно оцијенити сваки доказ појединачно и у вези с осталим доказима и на основу такве оцјене извести закључак је ли нека чињеница доказана. Члан 317. ст. 1. и 2. Претрес пред вијећем апелационог одјељења (1) Одредбе које се односе на главни претрес у првостепеном поступку сходно се примјењују и на претрес пред вијећем апелационог одјељења. (2) Ако вијеће апелационог одјељења установи да је потребно поново извести већ изведене доказе у првостепеном поступку, искази саслушаних свједока и вјештака и писмени налаз и мишљење биће прихваћени као докази и могу бити прочитани или репродуковани уколико су ти свједоци и вјештаци приликом свједочења били унакрсно испитани од супротне странке или браниоца, или нису били унакрсно испитани од супротне странке или браниоца иако им је то било омогућено као и у случају ако је то овим законом другачије одређено, те уколико се ради о доказима из члана 261. став (2) тачка е) овог закона. VI. Допустивост 44. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини. 45. У складу с чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. 46. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Суда БиХ број X-КРЖ-05/139 од 9. марта године, против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 27. јула године, његов бранилац 26. јула године, а апелација је поднесена 21. септембра године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не постоји неки формални разлог због ког апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована. 47. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости. VII. Меритум 48. Апелант сматра да су му оспореном пресудом повријеђени право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 тачка д) Европске конвенције, право из члана 7 Европске конвенције, право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење, те право из члана 14 став 3е) Међународног пакта о грађанским и политичким правима. а) Право на правично суђење 49. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком. 50. Члан 6 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи: 1) Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. 2) Свако ко је оптужен за кривично дјело сматра се невиним док се његова кривица по закону не докаже. 3) Свако ко је оптужен за кривично дјело има сљедећа минимална права: [ ] д) да сам испитује или захтијева испитивање свједока оптужбе и да се присуство и саслушање свједока одбране одобри под условима који важе и за свједока оптужбе; [ ] 51. У конкретном случају, поступак се односи на утврђивање основаности кривичне оптужбе против апеланта, па је члан 6 Европске конвенције примјенљив. Према томе, Уставни суд мора да преиспита да ли је поступак био правичан онако како то захтијева члан 6 Европске конвенције. 52. Прије свега, Уставни суд указује на праксу Европског суда и Уставног суда, према којој је задатак редовних судова, а првенствено првостепеног суда, да оцијене изведене доказе и њихову релевантност у конкретном предмету. Уставни суд, стога, неће процјењивати квалитет закључака редовних судова у погледу процјене доказа, уколико се ова процјена не доима очигледно произвољном. Исто тако, Уставни суд се неће мијешати ни у то којим доказима страна у поступку редовни судови поклањају повјерење на основу слободне судијске процјене. То је искључиво улога редовних судова, чак и када су изјаве свједока на јавној расправи и под заклетвом супротне једна другој (види Европски суд, Doorson против Холандије, пресуда од 6. марта године, објављена у Извјештајима број 1996-II, став 78; и Уставни суд, Одлука број АП 612/04 од 30. новембра године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 19/05). 53. Такође, Уставни суд указује на то да, према устаљеној пракси Европског суда и Уставног суда, члан 6 став 1 Европске конвенције обавезује судове да, између

53 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 53 осталог, образложе своје пресуде. Та обавеза, међутим, не може бити схваћена као обавеза да се у пресуди изнесу сви детаљи и дају одговори на сва постављена питања и изнесене аргументе (види Уставни суд, одлуке бр. У 62/01 од 5. априла године и АП 352/04 од 23. марта године). Мјера у којој та обавеза постоји зависи од природе одлуке (види Европски суд, Ruiz Torija против Шпаније, пресуда од 9. децембра године, серија А, број 303-А, став 29). Европски суд и Уставни суд су у бројним одлукама указали на то да домаћи судови имају одређену дискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и доказе прихватити у одређеном предмету, али истовремено имају обавезу да образложе своју одлуку тако што ће навести јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали (види Европски суд, Suominen против Финске, пресуда од 1. јула године, апликација број 37801/97, став 36; и, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 5/05 од 14. марта године). 54. Доводећи у везу наведене ставове с конкретним предметом, Уставни суд запажа да је Другостепено вијеће поводом жалбе бранилаца оптужених, као и поводом заједничке жалбе апеланта и његовог браниоца рјешењем од 15. марта године укинуло првостепену пресуду због почињених битних повреда одредби кривичног поступка из члана 297 ст. 1 и 2 ЗКПБиХ, те одредило одржавање претреса пред Вијећем Апелационог одјељења. У току претреса тужилац је остао при поднесеној оптужници и у њој изнесеним тврдњама, а одбрана при тврдњама изнесеним у жалбама. 55. Уставни суд примјећује да је у конкретном случају пред Вијећем Апелационог одјељења Суда БиХ изведен веома обиман доказни поступак у ком су изведени како докази оптужбе тако и одбране. Наиме, Другостепено вијеће је, у смислу одредбе члана 317 ЗКПБиХ, прихватило све доказе Тужилаштва и одбране који су били изведени током првостепеног поступка, а такође је извело и нове додатне доказе и Тужилаштва и апелантове одбране. Дакле, апелант је имао могућност да Суду поднесе и нове доказе. Стога је оспорена пресуда донесена на основу свих наведених доказа на начин да су бројни искази свједока преслушани у Вијећу у судници у присуству страна у поступку и апелантовог браниоца, а остале исказе Суд је, у смислу принципа економичности, преслушао ван суднице. Такође је извршен увид и у све материјалне доказе. Дакле, радило се о веома обимној доказној грађи која је била основ за утврђивање чињеница на основу којих је заснована одлука о апелантовој кривици. Уставни суд сматра да у конкретном случају није изостала свеобухватна анализа изведених доказа. Наиме, Уставни суд запажа да је другостепени суд у својој пресуди у потпуности детаљно описао процес појединачне оцјене доказа, те њиховог довођења у међусобну везу и извођење закључка да је апелант починио кривично дјело за које је проглашен кривим. Уставни суд не може да закључи да је другостепени суд произвољно одбио апелантове предложене доказе, односно да у предмету постоји било шта што би указивало на то да је доказни поступак злоупотријебљен на његову штету. Дакле, на основу такве свеобухватне оцјене доказа другостепени суд је у оспореној пресуди дао јасне и прецизне разлоге о основаности кривичне оптужбе против апеланта. Према томе, Уставни суд сматра да је оспорена пресуда донесена у смислу одредби чл. 280 и 281 ЗКПБиХ. 56. Уставни суд примјећује да је апелант у току цијелог поступка имао браниоца, дакле стручну правну помоћ, те да је имао и користио све расположиве правне лијекове. Такође, апелант је у току поступка имао могућност да своје аргументе супротстави аргументима оптужбе. Уставни суд не може да закључи да је апелант нити у једном дијелу поступка доведен у неравноправан положај у односу на оптужбу. Дакле, у конкретном случају апеланту нису биле ускраћене било какве процесне гаранције што би довело до кршења права на правично суђење. 57. Стога, Уставни суд сматра да је Суд БиХ дао јасне и прецизне разлоге за своје ставове у образложењу оспорене пресуде, те да је за сваки доказ који је прихватио, као и онај који није прихватио, дао логично и убједљиво образложење, тако да процјена изведених доказа ни у једном дијелу не изгледа произвољна или неприхватљива само по себи, нити има елемената који би указали на то да је доказни поступак злоупотријебљен на апелантову штету. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да апелантовим наводима о погрешној оцјени доказа и у вези с тим произвољно утврђеном чињеничном стању није доведено у питање поштовање гаранција из члана 6 став 1 Европске конвенције. 58. У погледу апелантових навода о повреди права из члана 6 став 2 Европске конвенције, Уставни суд подсјећа на то да наведена одредба прописује да ће свако ко је оптужен за кривично дјело бити сматран невиним док се његова кривица не докаже у складу са законом, односно правоснажном пресудом. Такође, сумњу у погледу чињеница које чине обиљежја кривичног дјела суд рјешава пресудом на начин који је повољнији за оптуженог. Према пракси Европског суда, пресумпција невиности значи да оптужени нема обавезу да се брани, мада има право на одбрану, није дужан да доказује своју невиност, а терет доказивања је на тужиоцу. У складу с тим, суд мора да донесе ослобађајућу пресуду не само кад је убијеђен у невиност оптуженог него и онда када није убијеђен ни у његову кривицу, ни у његову невиност. Дакле, у сумњи суд мора да примијени принцип in dubio pro reo, што је и битан елеменат права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције (види Европски суд, Barbera, Messeque и Jabardo против Шпаније, пресуда од 6. децембра године, серија А, број 146, став 77). Ови основни принципи су установљени и разрађени у одредбама ЗКПБиХ који је примијењен у конкретном случају и подразумијева обавезу суда да у образложењу пресуде оцијени сваки доказ појединачно, да их доведе у међусобну везу и оцијени доказе у њиховој укупности, изводећи закључак о доказаности или недоказаности неке чињенице. Доводећи наведено у везу с чињеницама конкретног предмета, Уставни суд сматра да је Другостепено вијеће Суда БиХ за сваки изведени доказ дало јасно и исцрпно образложење, те све доказе довело у међусобну везу, због чега Уставни суд сматра да оцјена доказа у конкретном случају ни на који начин не оставља утисак произвољности или нелогичности, нити представља кршење принципа из члана 6 став 2 Европске конвенције. Стога, Уставни суд сматра да су неосновани и апелантови наводи о повреди права из члана 6 став 2 Европске конвенције. 59. У односу на апелантове наводе о кршењу процедуралних гаранција из члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције (право на испитивање свједока), Уставни суд указује на то да је ово право тијесно повезано с правом на једнакост страна у поступку. Општи принцип је да оптуженим лицима мора да буде дозвољено да позивају и испитују било ког свједока чије свједочење сматрају релевантним за свој предмет. Такође, морају да буду у могућности да испитају сваког свједока ког позове

54 Број 95 - Страна 54 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, или на чије свједочење се ослања тужилац. Процедура позивања и саслушања свједока мора да буде иста за оптужбу као и за одбрану и захтијева се једнакост средстава. Сви докази на које се ослања оптужница треба да буду изведени у присуству оптуженог на јавној расправи с могућношћу изношења контрааргумената (види Европски суд, Barbera, Messeque и Jabardo против Шпаније, пресуда од 6. децембра године, серија А, број 146, став 78). У конкретном случају, Уставни суд запажа да је у оквиру члана 6 став 1 утврдио да је апелант у поступку био у равноправном положају с Тужилаштвом. Апеланту је било омогућено да предлаже и испитује свједоке, те да је имао могућност да у току цијелог поступка своје аргументе супротстави аргументима оптужбе. Према томе, као што је већ Уставни суд навео, одлука о апелантовој кривичној одговорности је донесена на основу доказа који су изведени на главном претресу уз присуство апеланта и његовог браниоца. Стога, Уставни суд сматра да су апелантови наводи и у овом дијелу неосновани. 60. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да оспореном пресудом Суда БиХ није повријеђено апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3 д) Европске конвенције. б) Право на недискриминацију 61. Члан II/4 Устава Босне и Херцеговине гласи: Уживање права и слобода, предвиђених овим чланом или међународним споразумима наведеним у Анексу I овог Устава, обезбеђено је свим лицима у Босни и Херцеговини без дискриминације по било којој основи као што су пол, раса, боја, језик, вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло или повезаност са националном мањином, имовина, рођење или други статус. Члан 14 Европске конвенције гласи: Уживање права и слобода предвиђених овом конвенцијом обезбјеђује се без дискриминације по било којој основи, као што су пол, раса, боја коже, језик, вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. 62. У суштини, из апелације произилази да апелант сматра да му је прекршено и право на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење. У вези с тим, Уставни суд подсјећа на то да постоји дискриминација ако резултира различитим третманом појединаца у сличним позицијама и ако тај третман нема објективно или разумно оправдање. Да би био оправдан, третман мора да тежи законитом циљу, те мора да постоји разуман однос пропорционалности између коришћених средстава и циља који треба да се оствари (види Европски суд, Marckx против Белгије, став 33). Стога је потребно у сваком конкретном случају установити да ли се према апеланту поступало друкчије него према другима у истим или сличним ситуацијама. Свако различито поступање се сматра дискриминационим ако нема разумно и објективно оправдање, тј. ако не стреми легитимном циљу или ако нема разумног односа. 63. У конкретном случају, Уставни суд примјећује да апелант сем својих паушалних навода о кршењу наведеног права није понудио било какав аргуменат који би упућивао на то да је у поступку на било који начин дискриминисан. Стога, Уставни суд сматра да су апелантови наводи о кршењу права на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење неосновани. ц) Кажњавање само на основу закона 64. Члан 7 Европске конвенције гласи: 1. Нико се не може сматрати кривим за кривично дјело настало чињењем или нечињењем које није представљало кривично дјело у вријеме извршења, према националном или међународном праву. Исто тако, изречена казна неће бити тежа од оне која се примјењивала у вријеме извршења кривичног дјела. 2. Овај члан не утјече на суђење или кажњавање било које особе која је крива за чињење или нечињење, ако је то дјело у вријеме извршења представљало кривично дјело према опћим правним начелима признатим код цивилизованих народа. 65. Из апелације произилази да апелант сматра да је Суд БиХ био дужан да примијени релевантне одредбе КЗСФРЈ, будући да је тај закон важио у инкриминисаном периоду, те да је, према апелантовом мишљењу, блажи од КЗБиХ који је примијењен у конкретном случају. С обзиром на то, Уставни суд ће да испита да ли су оспорене одлуке редовних судова у складу са стандардима из члана 7 Европске конвенције. 66. Уставни суд подсјећа на то да је Европски суд у предмету апликанта Бобана Шимшића донио одлуку о допустивости којом је одбацио као очигледно неосновану апликацију у односу на члан 7 Европске конвенције (види Европски суд, Бобан Шимшић против Босне и Херцеговине, одлука о допустивости од 10. априла године, апликација 51552/10). Наиме, у наведеној одлуци Европски суд је указао на то да је апликант осуђен за прогон као злочин против човјечности у односу на дјела почињена године, која нису представљала злочин против човјечности према домаћем праву, све до ступања на снагу КЗБиХ из године, али да је евидентно да су та дјела, у вријеме када су почињена, представљала злочин против човјечности према међународном праву (тачка 23). С обзиром на то да су апликантова дјела, у вријеме када су извршена, представљала кривично дјело дефинисано с довољно доступности и предвидивости према међународном праву, Европски суд је закључио да су апликантови наводи у односу на члан 7 Европске конвенције очигледно неосновани (тачка 25). 67. Такође, Уставни суд подсјећа на то да је у својој досадашњој пракси слиједио цитирани став Европског суда у предмету Шимшић у ситуацијама када је апелацијама било покренуто питање примјене КЗБиХ из године у погледу кривичног дјела злочина против човјечности из члана 172 КЗБиХ које је почињено прије ступања на снагу наведеног закона (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 1232/09 од 10. октобра године и Одлука о допустивости и меритуму број АП 2143/11 од 24. априла године, доступне на webstranici Уставног суда Уставни суд сматра да су у конкретном случају у потпуности примјењиви разлози из одлуке Европског суда у предмету Шимшић. Наиме, и у конкретном случају апелант је проглашен кривим за кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 КЗБиХ и то за радње које су предузете у току и године, тј. у вријеме када домаћим законом није било прописано кривично дјело ратног злочина против човјечности, али су представљале злочин против човјечности према међународном праву које је важило у вријеме њиховог извршења. У том смислу,

55 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 55 примјена КЗБиХ из године не доводи у питање гаранције из члана 7 Европске конвенције, будући да је дјело за које је апелант проглашен кривим било прописано у међународном праву у вријеме када је почињено. 69. Уставни суд закључује да у околностима конкретног случаја примјена КЗБиХ из године не представља кршење члана 7 Европске конвенције. Остали наводи 70. Уставни суд сматра да, с обзиром на закључке у вези с чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 ст. 1, 2 и 3д) Европске конвенције и чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и чланом 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење, није потребно посебно разматрати апелантове наводе о повреди права из члана 14 став 3е) Међународног пакта о грађанским и политичким правима будући да, у суштини, наведена одредба штити исте процедуралне гаранције које штити и одредба члана 6 став 3д) Европске конвенције, а о чему је Уставни суд изнио свој став у претходним тачкама ове одлуке. VIII. Закључак 71. Уставни суд закључује да нема кршења права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1, 2 и 3д) Европске конвенције када је Суд за сваки доказ који је прихватио, као и онај који није прихватио, дао логично и убједљиво образложење, те у потпуности описао процес појединачне оцјене доказа, њиховог довођења у међусобну везу и извођење закључка да је апелант починио кривично дјело, када нису повријеђене гаранције у погледу пресумпције невиности и принципа in dubio pro reo, те када је апеланту омогућено да под истим условима као и Тужилаштво учествује у поступку, као и да су му биле омогућене процедуралне гаранције из члана 6 став 3 тачка д) Европске конвенције. 72. Уставни суд закључује да не постоји кршење гаранција установљених чланом 7 Европске конвенције када су осуда и казна засноване на кривичном закону који је ступио на снагу након извршења кривичног дјела, али је кривично дјело као такво било прописано међународним правом које је било на снази у вријеме када је почињено кривично дјело, иако као такво у то вријеме није било препознато важећим домаћим законом. 73. На основу члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 74. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине Валерија Галић, с. р. Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 3737/11, rješavajući apelaciju Dragana Šunjića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b) i člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 6. novembra godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Dragana Šunjića podnesena protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine broj X- KRŽ-05/139 od 9. marta godine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Dragan Šunjić (daljnjem tekstu: apelant), kojeg zastupa Midhat H. Kočo, advokat iz Sarajeva, podnio je 21. septembra godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) broj X-KRŽ-05/139 od 9. marta godine. Apelant je dopunio apelaciju 6. septembra godine, 19. augusta godine i 21. maja godine. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na osnovu člana 22. st. (1) i (2) Pravila Ustavnog suda, ranije važeća ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09) i člana 23. sada važećih Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužilaštva BiH (u daljnjem tekstu: Tužilaštvo) zatraženo je 5. decembra godine i 9. jula godine da dostave odgovore na apelaciju. 3. Sud BiH i Tužilaštvo dostavili su odgovore na apelaciju 4. i 17. decembra godine, te 11. i 22. jula godine. III. Činjenično stanje 4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 5. Presudom Suda BiH broj X-KR-05/139 od 20. februara godine apelant je proglašen krivim da je radnjama opisanim u izreci navedene presude pod tačkama od 7. do 12. počinio krivično djelo zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) progon u vezi s tačkom a) lišenje drugog lica života (ubistvo), tačka e) zatvaranje (samovoljno i protivpravno zatvaranje zatvorenika u logoru), tačka f) mučenje, g) seksualno nasilje (silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja), tačka k) druga nečovječna djela (zatvaranje u nehumanim uvjetima, maltretiranja, ponižavanje i drugo psihičko zlostavljanje), a sve u vezi s čl. 29. i 180. stav 1. KZBiH, te je uz primjenu odredbe člana 285. ZKPBiH i odredbi čl. 39, 42. i 48. KZBiH osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 21 godinu. Na osnovu člana 56. KZBiH, apelantu je u kaznu zatvora uračunato vrijeme provedeno u pritvoru počevši od 2. juna godine. Na osnovu člana 188. stav 4. ZKPBiH, apelant je oslobođen obaveze da nadoknadi troškove krivičnog postupka. Oštećeni su, u smislu odredbe člana 198. stav 2. ZKPBiH, imovinskopravnim zahtjevima upućeni na parnicu. 6. Rješenjem Suda BiH od 15. marta godine, povodom žalbi branilaca optuženih, te zajedničke žalbe apelanta i njegovog branioca, prvostepena presuda je ukinuta zbog počinjenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 297. st. 1. i 2. ZKPBiH, te je određeno održavanje pretresa pred Vijećem Apelacionog odjeljenja. 7. Presudom Suda BiH broj X-KRŽ-05/139 od 9. marta godine apelant je proglašen krivim da je radnjama pod tačkama od 7. do 11. presude počinio krivično djelo zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) progon u vezi sa tačkom e) zatvaranje ili drugo teško oduzimanje fizičke slobode suprotno osnovnim pravilima međunarodnog prava, radnjama iz tačke 7. ove presude, tačkom f) mučenje, radnjama iz tačaka 8. i 9. presude, tačkom g) silovanje i drugi oblici teškog

56 Број 95 - Страна 56 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, seksualnog nasilja, radnjama iz tačke 10. presude, tačkom k) druga nečovječna djela, radnjama iz tačaka 7. i 11. presude, a sve u vezi s čl. 29. i 180. stav 1. KZBiH, te je na osnovu odredbe člana 285. ZKPBiH uz primjenu odredbe čl. 39, 42, 42.b) i 48. KZBiH osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 16 godina. Apelant je oslobođen optužbe da je u periodu od augusta godine do marta godine u svojstvu zamjenika upravnika zatvora Vojno u jačanju sistema zlostavljanja i progona Bošnjaka, u kojem je svojevoljno i svjesno učestvovao, lično silovao svjedokinju A. G. u zatvoru Vojno, kao i da je početkom januara godine u zatvoru Vojno lišio života zatočenika E. N. pucajući u njega iz neposredne blizine iz automatske puške ispalivši mu jedan metak u lice i dva u prsa i na mjestu ga ubio. Apelantu je, u skladu s članom 56. KZBiH, u izrečenu kaznu uračunato vrijeme provedeno u pritvoru prema rješenjima Suda BiH počevši od 2. juna godine pa nadalje. Apelant je, u smislu člana 188. stav 4. ZKPBiH, oslobođen obaveze da nadoknadi troškove krivičnog postupka i paušala koji u cjelini padaju na teret budžetskih sredstava Suda. U pogledu imovinskopravnih zahtjeva, u smislu odredbi člana 198. stav 2. ZKPBiH, oštećeni su imovinskopravnim zahtjevima upućeni na parnicu. 8. U obrazloženju drugostepene presude se navodi da je Tužilaštvo 15. maja godine dostavilo jedinstvenu optužnicu, te u činjeničnom opisu krivičnih djela preciziralo pojedine tačke optužnice u odnosu na optužnice od 29. novembra godine i 27. decembra godine, tj. da su apelant i još trojica optuženih radnjama pobliže opisanim u tačkama optužnice počinili krivično djelo zločina protiv čovječnosti iz člana 172. tačka a) ubistvo, e) zatvaranje, f) mučenje, g) seksualno nasilje, k) druga nečovječna djela i h) progon, a sve u vezi s čl. 29. i 180. st. 1, 2. i 3. KZBiH. 9. U obrazloženju presude se navodi da je u toku pretresa pred Apelacionim vijećem apelant ostao pri podnesenoj optužnici i u njoj iznesenim tvrdnjama, a odbrana pri tvrdnjama iznesenim u žalbama. 10. Istaknuto je da je u toku drugostepenog pretresa Vijeće shodno odredbi člana 317. ZKPBiH prihvatilo sve dokaze Tužilaštva i odbrane koji su izvedeni tokom prvostepenog postupka. Ukazano je na to da je brojne iskaze svjedoka Vijeće preslušalo u sudnici u prisustvu strana u postupku i branilaca optuženih, a ostale, rukovodeći se principom ekonomičnosti, van sudnice, te izvršilo uvid u sve materijalne dokaze. Na taj način su svi dokazi koji su prethodno izvedeni pred Prvostepenim vijećem ušli u dokaznu građu, tako da je presuda donesena na osnovu svih tih dokaza, dodatnih dokaza, izvedenih neposredno pred Drugostepenim vijećem. 11. Istaknuto je da su u postupku pred Drugostepenim vijećem prihvaćeni kao dokazi iskazi svjedoka saslušanih u prvostepenom postupku povodom zajedničkih prijedloga odbrana svih optuženih, materijalni dokazi uvedeni su na njihov prijedlog, kao i novi dokazi koji su na njihov prijedlog izvedeni tokom drugostepenog postupka. To su iskazi svjedoka Ž. L., Ž. Z., R. R. i I. P. saslušanih u toku prvostepenog postupka na zajednički prijedlog odbrana. Ukazano je na to koje je dokaze predložio apelant (iskazi svjedoka i materijalni dokazi). Također je ukazano na to koje je to nove dokaze apelant ponudio. 12. Apelaciono vijeće je navelo zbog čega nije prihvatilo pojedine apelantove dokaze. 13. Dalje je navedeno da je radi dokazivanja da su optuženi počinili krivična djela za koja se terete optužnicom Tužilaštvo u prvostepenom i drugostepenom postupku nastojalo dokazati postojanje širokog i sistematičnog napada pripadnika vojske bosanskih Hrvata (Hrvatsko vijeće odbrane; u daljnjem tekstu: HVO) na civilno bošnjačko stanovništvo u zapadnom dijelu Mostara, ali i šire kao općeg elementa bića krivičnog djela zločina protiv čovječnosti u konkretnom slučaju. S tim u vezi, Apelaciono vijeće je kao relevantne prihvatilo sve utvrđene činjenice koje je Prvostepeno vijeće prihvatilo i objavilo u svojoj odluci od 28. januara godine, a koje su navedene i obrazložene i u prvostepenoj presudi. S tim u vezi, navedeno je koje je činjenice prihvatilo Drugostepeno vijeće, a koje su utvrđene u pravosnažnoj presudi u predmetu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljnjem tekstu: MKSJ), Tužilac protiv Mladena Naletelića "Tute" i Vinka Martinovića "Štele" (predmet broj IT-IT T). 14. Istaknuto je da je tokom cijelog postupka i u završnoj riječi odbrana isticala da bi u konkretnom slučaju trebalo primijeniti Krivični zakon SFRJ, koji je bio na snazi u vrijeme kritičnih događaja. Odbrana je isticala da primjena bilo kojeg drugog zakona osim KZSFRJ koji je bio na snazi u periodu relevantnom za ovaj predmet predstavlja kršenje principa zakonitosti, te se pozvala i na član 7. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija). Prilikom odlučivanja o prigovorima odbrane Drugostepeno vijeće je moralo uzeti u obzir da krivična djela za koja su optuženi i predmetnom presudom proglašeni krivim predstavljaju krivična djela prema međunarodnom običajnom pravu i stoga potpadaju pod opće principe međunarodnog prava propisane članom 4a. Zakona o izmjenama i dopunama KZBiH i opće pravne principe koje priznaju civilizirani narodi propisane stavom 2. člana 7. Evropske konvencije, a zbog čega KZBiH može biti primijenjen u ovom slučaju na osnovu tih odredaba. Istaknuto je da je primjena KZBiH dodatno opravdana činjenicom da je izrečena kazna u svakom slučaju blaža nego smrtna kazna koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja krivičnog djela, čime se zadovoljava princip vezan za vremensko važenje krivičnog zakona, odnosno primjenu zakona blažeg za učinioca prema kriteriju zaprijećene kazne. Također je ukazano na to da se u konkretnom slučaju radi o suđenjima za krivična djela za koja je u vrijeme počinjenja bilo apsolutno predvidljivo i općepoznato da su u suprotnosti s općim principima međunarodnog prava. Stoga, Vijeće smatra da su optuženi morali znati da tokom ratnog stanja, odnosno oružanog sukoba, radnje koje čine predstavljaju kažnjiva djela i da su u suprotnosti s međunarodno zaštićenim vrijednostima, te da primjena međunarodnih pravila kojima su ove radnje inkriminirane ima prioritet i da njihovo kršenje povlači teške posljedice. Apelaciono vijeće je navelo da se dodatni argument za primjenu međunarodnog humanitarnog prava ogleda u činjenici da je Bosna i Hercegovina u vrijeme kada su počinjena krivična djela kao nasljednica države SFRJ bila strana potpisnica svih relevantnih međunarodnih konvencija o ljudskim pravima i međunarodnom humanitarnom odnosno krivičnom pravu. Krivično djelo zločini protiv čovječnosti, u skladu s odredbama iz zajedničkog člana 3. stav 1. tačke a) i c) ženevskih konvencija i člana 27. Ženevske konvencije o zaštiti civilnih lica za vrijeme rata od 12. augusta godine treba u svakom slučaju podvesti pod međunarodno pravo, odnosno opće principe međunarodnog prava iz čl. 3. i 4. a) KZBiH. 15. Apelaciono vijeće je navelo da je ocjenom svih provedenih dokaza kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi Sud BiH ispitao činjenični sadržaj optužbe koji se odnosi na postojanje kumulativno postavljenih elemenata krivičnog djela zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) u vezi s tačkama a), e), f), g) i k) KZBiH. 16. U pogledu općih elemenata predmetnog krivičnog djela istaknuto je da bitna obilježja krivičnog djela zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. KZBiH predstavljaju prvenstveno raznovrsne radnje izvršenja, odnosno ponašanje

57 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 57 koje shodno definiciji iz stava 2. tačka a) navedenog člana uključuje višestruko činjenje djela iz stava 1. tog člana, protiv kojeg civilnog stanovništva, na osnovu ili s ciljem državne politike ili politike neke organizacije da se učini takav napad. Ukazano je na to da je elemente politike potrebno izraziti u vidu četiri podelementa. Prema članu 172. stav 2. tačka a) KZBiH mora se utvrditi: postojanje politike, da je politika državna ili organizaciona, da se učini takav napad i da je napad zapravo preduzet na osnovu ili s ciljem te politike. 17. Ukazano je na to da je na osnovu elaboracije općih elemenata krivičnog djela zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. KZBiH ocjenom svih provedenih dokaza kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi Sud ispitao činjenični sadržaj optužbe i na pouzdan i nesumnjiv način utvrdio da su apelant i optuženi M. R., D. B. i M. V. u dogovoru s M. M., I. K., J. K., N. Ć., A. H. i N. T., u toku oružanog sukoba između Armije Bosne i Hercegovine i HVOa, kao dio širokog i sistematičnog napada usmjerenog protiv civilnog stanovništva na teritoriji Hercegovine, na teritoriji općine Mostar, znajući za takav napad i znajući da učestvuju u tom napadu, učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu u logoru, na političkom, nacionalnom i vjerskom osnovu kroz različite oblike fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja, ubistva, silovanja, mučenja, zatvaranja kao i druga nečovječna djela, pa su, prema tome, odgovorni za opisane zločine učinjene u okviru udruženog zločinačkog poduhvata. 18. Dalje je navedeno da je zaključak o tome da je u inkriminiranom periodu, tj. od jula godine do marta godine na području općine Mostar postojao širok i sistematičan napad usmjeren protiv bošnjačkog civilnog stanovništva u okviru kojeg je došlo do višestrukog izvršenja radnji iz člana 172. stav 1. na osnovu i s ciljem politike i plana Hrvatske zajednice Herceg-Bosne (HZHB), da se učini takav napad, koji su izvršile vojska i policija HVO-a kao izvršno i odbrambeno tijelo, Drugostepeno vijeće izvelo iz mnogobrojnih provedenih dokaza. Istaknuto je da su optuženi znali za taj napad, njihova djela su bila sastavni dio tog napada, te su znali da su njihova djela izvršena na osnovu ili s ciljem da se učini takav napad. 19. Pri donošenju navedenog zaključka Vijeće je imalo u vidu utvrđenje činjenica iz predmeta Haškog tribunala Mladena Naletilića Tute i Vinka Martinovića Štele koje je Prvostepeno vijeće prihvatilo, a Drugostepeno vijeće također ocijenilo pouzdanim i bitnim za konkretne inkriminirane događaje zbog razloga navedenih u djelu "Procesne odluke odluka o prihvatanju utvrđenih činjenica". 20. U odnosu na zatvaranje ili drugo teško oduzimanje fizičke slobode utvrđeno je, prema iskazu brojnih svjedoka, da je apelant pored komandanta M. M. najčešće dočekivao uhapšena lica bošnjačke nacionalnosti, pritom ih fizički i psihički maltretirajući. Svjedokinja "J" je izjavila da su nju i druge civile koji su tom prilikom dovedeni u Vojno dočekali M. M. i apelant riječima: "Dobro došli u crni pakao". Ukazano je na to da iz iskaza svjedoka proizlazi da je apelant lično učestvovao u nezakonitom zatočenju bošnjačkih civila, žena i djece u Vojnom, kao i u dovođenju s Heliodroma i zatočenju bošnjačkih muškaraca u zatvoru Vojno. 21. Istaknuto je da su apelant i optuženi D. B i M. V., svako u svojoj ulozi i funkciji, kao pripadnici Prve bojne II brigade HVO-a, i to apelant u svojstvu zamjenika komandanta zatvora Vojno, lično učestvovali u nezakonitom zatočeništvu i držanju zatočenih u zatvoru Vojno. Radilo se o ženama, malodobnoj djeci, starcima, te muškarcima dovedenim iz Heliodroma u Vojno. Ukazano je na to da je očigledno da se radilo isključivo o civilnom stanovništvu koje je dovedeno u Vojno, pa se niti u jednom segmentu ne može govoriti o uhapšenim licima kao ratnim zarobljenicima, tim prije što su mnogi od njih s optuženim bili dojučerašnje komšije, poznanici, sugrađani, te im status uhapšenih nije mogao biti nepoznat. Muškarci koji su s Heliodroma odvedeni u Vojno također su bili nenaoružani civili, izuzev svjedoka A. A. koji je prilikom hapšenja bio pripadnik Armije BiH. 22. U odnosu na druga nečovječna djela Drugostepeno vijeće je navelo da je, prema kazivanju svjedokinje S. Ć., apelant jedne prilike u zatvor doveo psa i dao mu mlijeko dok su djeca to gledala, a djevojčica svjedokinje "R" je legla pored psa. Navedeno je da su ti svjedoci isticali da je uslijed nedostatka dovoljne količine hrane veliki broj njih znatno izgubio na težini. Ličnu higijenu nisu održavali jer nisu imali toplu vodu, sapun ni najosnovnija sredstva za higijenu. Vrata kuće su bila zaključana, na njima je bio katanac i otvarala bi se samo uz prisustvo stražara. Također, i svjedokinja "C" je istakla da je bila smještena u jednu prostoriju kuće sa oko dvadesetak žena i djece. Prostorija je bila jako mala, nije bilo kreveta i tu su bili poredani kao ribe u konzervi. 23. Drugostepeno vijeće je navelo da je apelant zajedno s ostalim optuženim, s obzirom na funkcije koje su obavljali kako u vojnim strukturama HVO-a tako i u samom logoru Vojno, odnosno njihovu ličnu prisutnost u logoru Vojno, bili upoznati s brutalnim, ponižavajućim i nehumanim uvjetima koji su vladali u logoru Vojno i za koje su svi optuženi odgovorni. Svi su bili upoznati s tim da su žene, a neke od njih i s malom djecom, kao i više starijih lica, zatočeni u dvije kuće u veoma malim prostorijama, kao i to da su muškarci zatočenici boravili u garaži i podrumu i to u veoma teškim uvjetima. 24. Apelaciono vijeće je navelo da, uzimajući u obzir premlaćivanja i ubistva muškaraca zatvorenika koja su se desila u logoru, mučenja i seksualno nasilje, pored nečovječnih uvjeta u kojima su boravili i muškarci i žene, logičnim se nameće zaključak da zatvorenici nisu imali drugi izbor već da rade ono što im se naredi, što im je stavljeno na znanje već pri samom dolasku u Vojno. Iz navedenog proizlazi da logor Vojno nije bio mjesto u kojem je postojala sloboda izbora, naprotiv, zatočenici su bespogovorno obavljali sve ono što im je bilo naređeno kako bi sačuvali živote. Ukazano je na to da je apelant kontrolirao odlazak i određivao gdje će ko ići da radi, a jedanput je lično vodio zatvorenike da rade na Rašku Goru, dok je optuženi M. V. zatvorenike izvodio na rad i čuvao ih nakon dolaska s rada. Dakle, svi optuženi, među kojima je i apelant, lično su učestvovali u angažiranju zatočenika i svima njima je bilo poznato da su zatvorenici angažirani da prinudno rade. 25. Prema tome, Sud je van razumne sumnje utvrdio da je u logoru Vojno postojao sistem prinudnog rada, te da su optuženi svakako bili svjesni da svojim radnjama jačaju sistem zlostavljanja i progona civila bošnjačke nacionalnosti. Svi optuženi snose krivnju zbog nečovječnog djela prisilnog rada s namjerom nanošenja velike patnje zatvorenicima. 26. U odnosu na ubistvo M. D. istaknuto je da iz Izvještaja broj 636/93 od 3. septembra godine, koji je sačinio S. B., proizlazi da je pritvorenik M. D. poginuo, te da se prethodno 19. augusta godine postupilo prema naredbi od 19. augusta godine i da je 50 pritvorenika predato za rad Prvoj bojni Druge brigade, a koje je osiguravao apelant. 27. U odnosu na ubistvo H. T. istaknuto je da je svjedok A. L. naveo da je znao da je H. T. ubijen na udaljenosti od oko 50 metara od tranšeje. Navedeni svjedok mu je rekao da mu je H. T. pričao kako su ga pretukli M. M. i apelant. Svjedok I. Š. je naveo da je u Vojno prebačen 17. novembra godine i da je od njega i drugih zatvorenika apelant tražio da potpišu dokument u kojem se navodi da je pripadnik Armije BiH ubio H. T. 28. Drugostepeno vijeće je ukazalo na činjenice u odnosu na ubistva Dž. S., M. K., M. S., A. Z., E. K., H. Ć., Ž. Č., S. H.

58 Број 95 - Страна 58 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, i A. Č. Također je dalo detaljno obrazloženje i zaključke u pogledu mučenja zatvorenika M. Č., R. L., A. J. i A. O. Zaštićeni svjedok "AI" je naveo da je, prema njegovom mišljenju, najgore bilo kad ga je stražar M. V. jednu večer doveo u kuću gdje su bili M. M. i apelant. Vezali su mu ruke žicom i proizvodili struju, što je radio M. M., dok je apelant skakao po njemu. Svjedok je naveo da su ti elektrošokovi trajali vječno, te da je mislio da je kraj svega. Ukazano je i na osnovanost navoda optužnice u vezi s mučenjem zaštićenog svjedoka "AB", svjedoka "153", "152", "AF" i "AA". Također je opisano i mučenje zatvorenika R. M., Z. T. i E. T. 29. Drugostepeno vijeće je opisalo apelantovo učešće u silovanju svjedokinje "A". Istaknuto je da je odbrana tokom unakrsnog ispitivanja pred Prvostepenim vijećem pokušala osporiti kredibilitet svjedokinje "A" ukazujući na nedosljednosti u iskazu koji je dala pred sudom u odnosu na iskaze ranije date u istrazi. Ukazano je na to da je svjedokinja "A" bila nepokolebljiva u odnosu na identitet optuženog M. R. i funkciju komandanta koju je obavljao, kao i u odnosu na identitet apelanta i optuženih D. B i M. V. U odnosu na određene nedosljednosti u njenim iskazima Drugostepeno vijeće je u cijelosti prihvatilo obrazloženje koje je dalo Prvostepeno vijeće, te je ocijenilo da se radilo o manjim odstupanjima ali ne u bitnim dijelovima nego u odnosu na sporedne detalje zbog čega je iskaz koji je svjedokinja dala na glavnom pretresu Sud prihvatio kao istinit i prihvatio ga kao i iskaze svjedokinja "E", "F" i "C" nalazeći da nemaju nikakav razlog da izmišljaju priče o silovanjima i optužene terete bez stvarnog osnova. 30. U odnosu na silovanje svjedokinje "E" Drugostepeno vijeće je navelo da su bitne činjenice koje su od značaja za postojanje krivice za ovo djelo da je svjedokinja "E" prema naredbi komandanta M. R. u pratnji stražara M. V. odvedena kod M. B. koji ju je silovao u vrijeme dok je bila zatočenica u logoru Vojno u kojem su svi optuženi, među kojima je i apelant kao zamjenik komandanta logora, imali određenu kontrolu i vršili nadzor nad zatočenicima, zbog čega su svi oni bili odgovorni za ono što se u logoru dešavalo. 31. U odnosu na silovanje svjedokinje "C" navedeno je da je ona izjavila da je jedne prilike u pratnji vojnika R. R. dovedena do komande gdje je bio apelant s još nekim vojnicima. Rekli su joj da treba nešto uraditi, pa je tražila potvrdu da ide na rad, na što je apelant vrisnuo i rekao joj da mora obaviti noćni rad, da nema nikakva prava i da je u samom paklu, što je tada i shvatila. 32. U odnosu na silovanje svjedokinje "B" istaknuto je da je navedena svjedokinja polovinom augusta godine iz svog stana u zapadnom Mostaru zajedno s dvoje djece odvedena u logor Vojno. Kada su stigli u Vojno ušli su u kuću radi davanja izjave. Svjedokinja je istakla da je ta kuća bila komanda M. M. i apelanta, te da je M. M. predstavio sebe kao komandanta logora, a apelanta kao njegovog zamjenika. Također, Drugostepeno vijeće je u svojoj presudi opisalo apelantovo učešće u silovanju svjedokinje "D", svjedokinje "J", svjedokinje "AM", svjedokinje "AG", te seksualno zlostavljanje svjedokinje "F". 33. U odnosu na progon civilnog stanovništva Drugostepeno vijeće je navelo da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizlazi da je apelant s ostalim optuženima u svojstvu pripadnika Prve bjelopoljske bojne Druge brigade HVO-a kao dio široko rasprostranjenog i sistematičnog napada na civilno bošnjačko stanovništvo općine Mostar i šire, a napad je počinjen u sklopu organizacione politike za činjenje takvog napada, znajući za takav napad, te da te radnje čine sastavni dio napada, vršio progon civilnog stanovništva bošnjačke nacionalnosti na političkom, nacionalnom i vjerskom osnovu, lišavanjem drugih lica života (ubistvima), nezakonitim zatvaranjem, psihičkim i seksualnim zlostavljanjem, mučenjem i drugim nečovječnim djelima učinjenim u namjeri nanošenja fizičkih i psihičkih povreda i patnji, čime su počinili krivično djelo zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. tačka h) KZBiH u vezi s tačkama a), f), g) i k) KZBiH. 34. U odnosu na udruženi zločinački poduhvat istaknuto je da je Drugostepeno vijeće prihvatilo stavove koje je navelo Žalbeno vijeće MKSJ u predmetu Krnojelac. Ukazano je na to da je u konkretnom predmetu protiv optuženih, među kojima je i apelant, utvrđeno počinjenje većeg broja inkriminiranih radnji koje su rezultat zajedničkog djelovanja svih optuženih, odnosno doprinosa svih optuženih koji je, prema ocjeni Vijeća, predstavljao ključni odnosno odlučujući doprinos u realizaciji zajedničkog zločinačkog cilja. Među tim radnjama je veliki broj onih koje su neposredno počinili sami optuženi kao direktni izvršioci, dok su ostale radnje preduzeli drugi pripadnici HVOa, a koje su optuženi svojim činjenjem ili nečinjenjem omogućili i podržavali i koje predstavljaju dio zločinačkog plana, zbog čega su odgovorni i za te radnje. 35. Navedeno je da je iz izvedenih dokaza tokom postupka van razumne sumnje utvrđeno da je u logoru Vojno počinjen velik broj inkriminiranih radnji koje svojim obilježjima predstavljaju djela ubistva, mučenja, silovanja i drugih nečovječnih djela u okviru krivičnog djela zločina protiv čovječnosti iz člana 172. stav 1. KZBiH. Neke od tih radnji počinili su optuženi M. R., D. B., M. V. i apelant lično, dok su druge rezultat radnji izvršenja drugih lica, ali za radnje su optuženi također odgovorni učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu jer su i takve radnje drugih dio zločinačkog plana zajedničke zločinačke namjere. 36. Drugostepeno vijeće je navelo da se u konkretnom slučaju radi o većem broju silovanja, te da su se ona dešavala od samog nastanka logora, odnosno od polovine jula pa tokom cijelog perioda njegovog postojanja. Veliki broj silovanih žena, od kojih su neke silovane i seksualno zlostavljane više puta tokom jednog dana ili više puta u dužem periodu i to je činilo više majora, a među silovanima su bile i malodobne djevojčice, prema mišljenju Drugostepenog vijeća, upućuje na zaključak da su silovanja i seksualna zlostavljanja bila sastavni dio zločinačkog sistema progona, budući da su počinjena isključivo prema ženama bošnjačke nacionalnosti, odnosno s diskriminirajućom namjerom. 37. Ukazano je na to da sam logor nije bio obično mjesto gdje su Bošnjaci sklonjeni i zbrinuti prije očekivane razmjene za zarobljene Hrvate, kako su to tvrdile odbrane optuženih. U vezi s tim je naglašeno da Bošnjaci nisu bili u Vojnom na svoj zahtjev niti svojom voljom kako bi se sklonili od ratnih djelovanja, nego su tu prisilno dovedeni uz prijetnje silom i brutalnim maltretiranjima. Zatočeni su bez ikakve odluke nadležnog organa, mimo zakonom propisanog postupka, bili su u strahu, izloženi torturi i u iščekivanju zločina koji su im stavljeni u izgled već prilikom dočeka u Vojnom, a koji su se zatim i dešavali svakodnevno (premlaćivanja, ubistva, silovanja i dr.). 38. Istaknuto je da je Drugostepeno vijeće van svake sumnje utvrdilo da je funkciju komandanta u logoru obavljao M. M., njegovog zamjenika apelant, a da je stražar, između ostalih, bio i optuženi M. V. Iako nije postojao zvaničan akt o imenovanju apelanta i M. M. na funkciju komandanta i zamjenika komandanta, Sud je tu činjenicu utvrdio na osnovu iskaza brojnih svjedoka, kao i dokumenata koje su oni potpisivali u tom svojstvu.

59 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 59 IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 39. Apelant smatra da su mu osporenim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3.d) Evropske konvencije, pravo iz člana 7. Evropske konvencije, pravo na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje, te pravo iz člana 14. stav 3. tačka e) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Ukazuje na povredu presumpcije nevinosti i principa in dubio pro reo. Navodi da je nesporna činjenica da on nije učinio djela koja mu se stavljaju na teret, a što se vidi iz provedenih dokaza. Prema apelantovom mišljenju, sasvim sigurno odluka ne bi bila takva da su u osporenoj presudi pravilno ocijenjeni dokazi i iskazi svjedoka, te potpuno i istinito utvrđeno činjenično stanje. Ukazuje na to da je u osporenoj presudi primijenjen zakon Bosne i Hercegovine koji je stupio na snagu 1. marta godine, a suđeno je retroaktivno za djela učinjena u periodu rata godine. Ističe da je pred sudom isticao problem u vezi s primjenom zakona. Smatra da je u postupku zanemaren princip legaliteta. Apelant ukazuje na odluku Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) donesenu u predmetu Maktouf i Damjanović od 18. jula godine. Smatra da je Sud BiH prekršio član 7. Evropske konvencije jer apelant nije bio zaštićen od izricanja strože kazne od one koja se mogla izreći u vrijeme počinjenja navodnog zločina. Ističe da je Sud BiH proizvoljno odlučio kada ga je oslobodio ubistva E. N. jer za to nije imao valjane dokaze, a u podsvijesti ga ipak osuđuje kao ubicu nekog nepoznatog lica, što, prema njegovom mišljenju, nije logično. b) Odgovor na apelaciju 40. U svom odgovoru na apelaciju Sud BiH je naveo da je osporenu presudu donio u skladu s odredbama čl i 281. ZKPBiH poštujući subjektivni i objektivni identitet optužbe i presude u odnosu na apelanta. Navedeno je da je sud ocijenio sve izvedene dokaze kako odbrane tako i Tužilaštva, subjektivne i objektivne prirode, te ih u presudi iscrpno analizirao dajući pri tome jasne i konkretne razloge za obrazloženje svojih zaključaka kako u odnosu na dio presude koji se odnosi na samog apelanta tako i onih koji se tiču drugih osuđenih i njihova djela u konkretnom predmetu. Istaknuto je da apelant prvostepenom presudom nije oslobođen od optužbe da je počinio krivična djela koja su mu se stavljala na teret nego nije osuđen za pojedine radnje koje čine obilježja tih krivičnih djela. Stoga su te radnje ostale u okviru osuđujuće presude iz čega jasno proizlazi, suprotno apelantovim navodima, da se u konkretnom slučaju radilo o oslobađajućoj presudi kako bi Drugostepeno vijeće u ponovljenom postupku donijelo odluku na apelantovu štetu. To, prema mišljenju Suda BiH, upućuje na zaključak da nije povrijeđena odredba člana 306. ZKPBiH. U odnosu na apelantove navode o kršenju člana 7. Evropske konvencije, Sud BiH je naveo da je apelant proglašen krivim za krivično djelo zločina protiv čovječnosti koje prema ranijem zakonu kao pravna norma nije ni propisano kao krivično djelo, ali je predstavljalo krivično djelo prema međunarodnom pravu. U tom pogledu, Sud BiH se pozvao na odluke Evropskog suda donesene u predmetu Šimšić i Maktouf i Damjanović. Sud BiH je naveo da nije vezan pravnom kvalifikacijom krivičnog djela iz optužnice, te da je nakon okončanja dokaznog postupka Drugostepeno vijeće na pravilan način kvalificiralo apelantove radnje izvršenja i pravilno ih podvelo pod primjenjivi KZBiH. Sud BiH je naveo da je osporenu presudu zasnovao na zakonu, te da je manjkavost koja je učinjena pred prvostepenim sudom otklonjena na način da je proveden pravičan postupak pred Drugostepenim vijećem. 41. Tužilaštvo u svom odgovoru na apelaciju ukazuje na pravilno odlučivanje Suda BiH u osporenoj presudi u odnosu na apelantovu krivicu za počinjeno krivično djelo. Istaknuto je da činjenica da apelant nije lično učestvovao u samom činu hapšenja civila u gradu Mostaru bez značaja je za postojanje krivičnog djela iz tačke e) zatvaranje ili drugo teško oduzimanje fizičke slobode jer je nesumnjivo da je apelant učestvovao u nezakonitom držanju-zatvaranju u Vojnom, dok mu lično učešće u samom činu hapšenja nije ni stavljeno na teret. Ukazano je na to da za postojanje odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat i zločine počinjene u okviru sistema zlostavljana nije bilo neophodno da lično prisustvuje, niti učestvuje u izvršenju svake pojedinačne radnje koja je dio zločinačkog plana-poduhvata i doprinosi ostvarenju njegovog cilja. Tužilaštvo u odnosu na apelantove navode u odnosu na kršenje člana 7. Evropske konvencije daje detaljne razloge zbog čega smatra da nije prekršeno ovo apelantovo pravo u postupku. Također, Tužilaštvo se poziva na presudu Evropskog suda donesenu u predmetu Maktouf i Damjanović i Šimšić. V. Relevantni propisi 42. U Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 i 8/10) relevantne odredbe glase: Zločini protiv čovječnosti Član 172. (1) Ko, kao dio širokog ili sistematičnog napada usmjerenog bilo protiv kojeg civilnog stanovništva, znajući za takav napad, učini koje od ovih djela: a) lišenje druge osobe života (ubistvo); [ ] e) zatvaranje ili drugo teško oduzimanje fizičke slobode suprotno osnovnim pravilima međunarodnog prava; f) mučenje; g) prisiljavanje druge osobe upotrebom sile ili prijetnje direktnim napadom na njezin život ili tijelo ili na život ili tijelo njoj bliske osobe, na seksualni odnos ili s njim izjednačenu seksualnu radnju (silovanje), seksualno ropstvo, prisilnu prostituciju, prisilnu trudnoću, prisilnu sterilizaciju ili bilo koji drugi oblik teškog seksualnog nasilja; [ ] k) druga nečovječna djela slične prirode, učinjena u namjeri nanošenja velike patnje ili ozbiljne fizičke ili psihičke povrede ili narušenja zdravlja, kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora. 43. U Zakonu o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09) relevantne odredbe glase: Član 3. Pretpostavka nevinosti i in dubio pro reo (1) Svako se smatra nevinim za krivično djelo dok se pravomoćnom presudom ne utvrdi njegova krivnja. (2) Sumnju u pogledu postojanja činjenica koje čine obilježja krivičnog djela ili o kojima ovisi primjena neke odredbe krivičnog zakonodavstva, Sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženog.

60 Број 95 - Страна 60 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Član 14. Jednakost u postupanju (1) Sud je dužan da stranke i branioca tretira na jednak način i da svakoj od strana pruži jednake mogućnosti u pogledu pristupa dokazima i njihovom izvođenju na glavnom pretresu. (2) Sud, Tužitelj i drugi organi koji učestvuju u postupku dužni su s jednakom pažnjom da ispituju i utvrđuju kako činjenice koje terete osumnjičenog, odnosno optuženog, tako i one koje im idu u korist. Član 15. Slobodna ocjena dokaza Pravo Suda, Tužitelja i drugih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima. Član 280. Vezanost presude za optužbu (1) Presuda se može odnositi samo na osobu koja je optužena i samo na djelo koje je predmet optužbe sadržane u potvrđenoj, odnosno na glavnom pretresu izmijenjenoj optužnici. (2) Sud nije vezan za prijedloge "tužioca" u pogledu pravne ocjene djela. Član 281. Dokazi na kojima se zasniva presuda (1) Sud zasniva presudu samo na činjenicama i dokazima koji su izneseni na glavnom pretresu. (2) Sud je dužan savjesno ocijeniti svaki dokaz pojedinačno i u vezi s ostalim dokazima i na osnovu takve ocjene izvesti zaključak je li neka činjenica dokazana. Član 317. st. 1. i 2. Pretres pred vijećem apelacionog odjeljenja (1) Odredbe koje se odnose na glavni pretres u prvostepenom postupku shodno se primjenjuju i na pretres pred vijećem apelacionog odjeljenja. (2) Ako vijeće apelacionog odjeljenja ustanovi da je potrebno ponovo izvesti već izvedene dokaze u prvostepenom postupku, iskazi saslušanih svjedoka i vještaka i pismeni nalaz i mišljenje bit će prihvaćeni kao dokazi i mogu biti pročitani ili reproducirani ukoliko su ti svjedoci i vještaci prilikom svjedočenja bili unakrsno ispitani od suprotne stranke ili branioca, ili nisu bili unakrsno ispitani od suprotne stranke ili branioca iako im je to bilo omogućeno kao i u slučaju ako je to ovim zakonom drugačije određeno, te ukoliko se radi o dokazima iz člana 261. stav (2) tačka e) ovog zakona. VI. Dopustivost 44. U skladu s članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 45. U skladu s članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio. 46. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj X-KRŽ-05/139 od 9. marta godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 27. jula godine, njegov branilac 26. jula godine, a apelacija je podnesena 21. septembra godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana. 47. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti. VII. Meritum 48. Apelant smatra da su mu osporenom presudom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3. tačka d) Evropske konvencije, pravo iz člana 7. Evropske konvencije, pravo na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje, te pravo iz člana 14. stav 3.e) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. a) Pravo na pravično suđenje 49. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom. 50. Član 6. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. 2) Svako ko je optužen za krivično djelo smatra se nevinim dok se njegova krivica po zakonu ne dokaže. 3) Svako ko je optužen za krivično djelo ima sljedeća minimalna prava: [ ] d) da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedoka optužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka odbrane odobri pod uvjetima koji važe i za svjedoka optužbe; [ ] 51. U konkretnom slučaju, postupak se odnosi na utvrđivanje osnovanosti krivične optužbe protiv apelanta, pa je član 6. Evropske konvencije primjenjiv. Prema tome, Ustavni sud mora preispitati je li postupak bio pravičan onako kako to zahtijeva član 6. Evropske konvencije. 52. Prije svega, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda i Ustavnog suda, prema kojoj je zadatak redovnih sudova, a prvenstveno prvostepenog suda, da ocijene izvedene dokaze i njihovu relevantnost u konkretnom predmetu. Ustavni sud, stoga, neće procjenjivati kvalitet zaključaka redovnih sudova u pogledu procjene dokaza, ukoliko se ova procjena ne doima očigledno proizvoljnom. Isto tako, Ustavni sud se neće miješati ni u to kojim dokazima strana u postupku redovni sudovi poklanjaju povjerenje na osnovu slobodne sudijske procjene. To je isključivo uloga redovnih sudova, čak i kada su izjave svjedoka na javnoj raspravi i pod zakletvom suprotne jedna drugoj (vidi Evropski sud, Doorson protiv Holandije, presuda od 6. marta godine, objavljena u Izvještajima broj II, stav 78; i Ustavni sud, Odluka broj AP 612/04 od 30. novembra godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/05). 53. Također, Ustavni sud ukazuje na to da, prema ustaljenoj praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, član 6. stav 1. Evropske konvencije obavezuje sudove da, između ostalog,

61 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 61 obrazlože svoje presude. Ta obaveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidi Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. aprila godine i AP 352/04 od 23. marta godine). Mjera u kojoj ta obaveza postoji zavisi od prirode odluke (vidi Evropski sud, Ruiz Torija protiv Španije, presuda od 9. decembra godine, serija A, broj 303-A, stav 29). Evropski sud i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali na to da domaći sudovi imaju određenu diskrecionu ocjenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali istovremeno imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidi Evropski sud, Suominen protiv Finske, presuda od 1. jula godine, aplikacija broj 37801/97, stav 36; i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. marta godine). 54. Dovodeći u vezu navedene stavove s konkretnim predmetom, Ustavni sud zapaža da je Drugostepeno vijeće povodom žalbe branilaca optuženih, kao i povodom zajedničke žalbe apelanta i njegovog branioca rješenjem od 15. marta godine ukinulo prvostepenu presudu zbog počinjenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 297. st. 1. i 2. ZKPBiH, te odredilo održavanje pretresa pred Vijećem Apelacionog odjeljenja. U toku pretresa tužilac je ostao pri podnesenoj optužnici i u njoj iznesenim tvrdnjama, a odbrana pri tvrdnjama iznesenim u žalbama. 55. Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučaju pred Vijećem Apelacionog odjeljenja Suda BiH izveden veoma obiman dokazni postupak u kojem su izvedeni kako dokazi optužbe tako i odbrane. Naime, Drugostepeno vijeće je, u smislu odredbe člana 317. ZKPBiH, prihvatilo sve dokaze Tužilaštva i odbrane koji su bili izvedeni tokom prvostepenog postupka, a također je izvelo i nove dodatne dokaze i Tužilaštva i apelantove odbrane. Dakle, apelant je imao mogućnost da Sudu podnese i nove dokaze. Stoga je osporena presuda donesena na osnovu svih navedenih dokaza na način da su brojni iskazi svjedoka preslušani u Vijeću u sudnici u prisustvu strana u postupku i apelantovog branioca, a ostale iskaze Sud je, u smislu principa ekonomičnosti, preslušao van sudnice. Također je izvršen uvid i u sve materijalne dokaze. Dakle, radilo se o veoma obimnoj dokaznoj građi koja je bila osnov za utvrđivanje činjenica na osnovu kojih je zasnovana odluka o apelantovoj krivici. Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije izostala sveobuhvatna analiza izvedenih dokaza. Naime, Ustavni sud zapaža da je drugostepeni sud u svojoj presudi u potpunosti detaljno opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, te njihovog dovođenja u međusobnu vezu i izvođenje zaključka da je apelant počinio krivično djelo za koje je proglašen krivim. Ustavni sud ne može zaključiti da je drugostepeni sud proizvoljno odbio apelantove predložene dokaze, odnosno da u predmetu postoji bilo šta što bi ukazivalo na to da je dokazni postupak zloupotrijebljen na njegovu štetu. Dakle, na osnovu takve sveobuhvatne ocjene dokaza drugostepeni sud je u osporenoj presudi dao jasne i precizne razloge o osnovanosti krivične optužbe protiv apelanta. Prema tome, Ustavni sud smatra da je osporena presuda donesena u smislu odredbi čl i 281. ZKPBiH. 56. Ustavni sud primjećuje da je apelant u toku cijelog postupka imao branioca, dakle stručnu pravnu pomoć, te da je imao i koristio sve raspoložive pravne lijekove. Također, apelant je u toku postupka imao mogućnost da svoje argumente suprotstavi argumentima optužbe. Ustavni sud ne može zaključiti da je apelant niti u jednom dijelu postupka doveden u neravnopravan položaj u odnosu na optužbu. Dakle, u konkretnom slučaju apelantu nisu bile uskraćene bilo kakve procesne garancije što bi dovelo do kršenja prava na pravično suđenje. 57. Stoga, Ustavni sud smatra da je Sud BiH dao jasne i precizne razloge za svoje stavove u obrazloženju osporene presude, te da je za svaki dokaz koji je prihvatio, kao i onaj koji nije prihvatio, dao logično i uvjerljivo obrazloženje, tako da procjena izvedenih dokaza ni u jednom dijelu ne izgleda proizvoljna ili neprihvatljiva samo po sebi, niti ima elemenata koji bi ukazali na to da je dokazni postupak zloupotrijebljen na apelantovu štetu. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da apelantovim navodima o pogrešnoj ocjeni dokaza i u vezi s tim proizvoljno utvrđenom činjeničnom stanju nije dovedeno u pitanje poštivanje garancija iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije. 58. U pogledu apelantovih navoda o povredi prava iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije, Ustavni sud podsjeća na to da navedena odredba propisuje da će svako ko je optužen za krivično djelo biti smatran nevinim dok se njegova krivica ne dokaže u skladu sa zakonom, odnosno pravosnažnom presudom. Također, sumnju u pogledu činjenica koje čine obilježja krivičnog djela sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženog. Prema praksi Evropskog suda, presumpcija nevinosti znači da optuženi nema obavezu da se brani, mada ima pravo na odbranu, nije dužan dokazivati svoju nevinost, a teret dokazivanja je na tužiocu. U skladu s tim, sud mora donijeti oslobađajuću presudu ne samo kad je uvjeren u nevinost optuženog nego i onda kada nije uvjeren ni u njegovu krivicu, ni u njegovu nevinost. Dakle, u sumnji sud mora primijeniti princip in dubio pro reo, što je i bitan element prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španije, presuda od 6. decembra godine, serija A, broj 146, stav 77). Ovi osnovni principi su ustanovljeni i razrađeni u odredbama ZKPBiH koji je primijenjen u konkretnom slučaju i podrazumijeva obavezu suda da u obrazloženju presude ocijeni svaki dokaz pojedinačno, da ih dovede u međusobnu vezu i ocijeni dokaze u njihovoj ukupnosti, izvodeći zaključak o dokazanosti ili nedokazanosti neke činjenice. Dovodeći navedeno u vezu s činjenicama konkretnog predmeta, Ustavni sud smatra da je Drugostepeno vijeće Suda BiH za svaki izvedeni dokaz dalo jasno i iscrpno obrazloženje, te sve dokaze dovelo u međusobnu vezu, zbog čega Ustavni sud smatra da ocjena dokaza u konkretnom slučaju ni na koji način ne ostavlja utisak proizvoljnosti ili nelogičnosti, niti predstavlja kršenje principa iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatra da su neosnovani i apelantovi navodi o povredi prava iz člana 6. stav 2. Evropske konvencije. 59. U odnosu na apelantove navode o kršenju proceduralnih garancija iz člana 6. stav 3. tačka d) Evropske konvencije (pravo na ispitivanje svjedoka), Ustavni sud ukazuje na to da je ovo pravo tijesno povezano s pravom na jednakost strana u postupku. Opći princip je da optuženim licima mora biti dopušteno da pozivaju i ispituju bilo kojeg svjedoka čije svjedočenje smatraju relevantnim za svoj predmet. Također, moraju biti u mogućnosti da ispitaju svakog svjedoka kojeg pozove ili na čije svjedočenje se oslanja tužilac. Procedura pozivanja i saslušanja svjedoka mora biti ista za optužbu kao i za odbranu i zahtijeva se jednakost sredstava. Svi dokazi na koje se oslanja optužnica trebaju biti izvedeni u prisustvu optuženog na javnoj raspravi s mogućnošću iznošenja kontraargumenata (vidi Evropski sud, Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španije, presuda od 6. decembra godine, serija A, broj 146, stav 78). U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da je u okviru člana 6. stav 1. utvrdio da je apelant u postupku bio u ravnopravnom položaju s Tužilaštvom. Apelantu je bilo omogućeno da predlaže i ispituje svjedoke, te

62 Број 95 - Страна 62 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, da je imao mogućnost da u toku cijelog postupka svoje argumente suprotstavi argumentima optužbe. Prema tome, kao što je već Ustavni sud naveo, odluka o apelantovoj krivičnoj odgovornosti je donesena na osnovu dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu uz prisustvo apelanta i njegovog branioca. Stoga, Ustavni sud smatra da su apelantovi navodi i u ovom dijelu neosnovani. 60. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da osporenom presudom Suda BiH nije povrijeđeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3. d) Evropske konvencije. b) Pravo na nediskriminaciju 61. Član II/4. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Uživanje prava i sloboda, predviđenih u ovom članu ili u međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovog Ustava, osigurano je svim licima u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojem osnovu kao što je pol, rasa, boja, jezik, vjera, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. Član 14. Evropske konvencije glasi: Uživanje prava i sloboda predviđenih ovom konvencijom osigurava se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjeroispovijest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. 62. U suštini, iz apelacije proizlazi da apelant smatra da mu je prekršeno i pravo na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje. U vezi s tim, Ustavni sud podsjeća na to da postoji diskriminacija ako rezultira različitim tretmanom pojedinaca u sličnim pozicijama i ako taj tretman nema objektivno ili razumno opravdanje. Da bi bio opravdan, tretman mora težiti zakonitom cilju, te mora postojati razuman odnos proporcionalnosti između korištenih sredstava i cilja koji se treba ostvariti (vidi Evropski sud, Marckx protiv Belgije, stav 33). Stoga je potrebno u svakom konkretnom slučaju ustanoviti da li se prema apelantu postupalo drukčije nego prema drugima u istim ili sličnim situacijama. Svako različito postupanje se smatra diskriminacijskim ako nema razumno i objektivno opravdanje, tj. ako ne stremi legitimnom cilju ili ako nema razumnog odnosa. 63. U konkretnom slučaju, Ustavni sud primjećuje da apelant osim svojih paušalnih navoda o kršenju navedenog prava nije ponudio bilo kakav argument koji bi upućivao na to da je u postupku na bilo koji način diskriminiran. Stoga, Ustavni sud smatra da su apelantovi navodi o kršenju prava na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje neosnovani. c) Kažnjavanje samo na osnovu zakona 64. Član 7. Evropske konvencije glasi: 1. Niko se ne može smatrati krivim za krivično djelo nastalo činjenjem ili nečinjenjem koje nije predstavljalo krivično djelo u vrijeme izvršenja, prema nacionalnom ili međunarodnom pravu. Isto tako, izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja krivičnog djela. 2. Ovaj član ne utječe na suđenje ili kažnjavanje bilo koje osobe koja je kriva za činjenje ili nečinjenje, ako je to djelo u vrijeme izvršenja predstavljalo krivično djelo prema općim pravnim načelima priznatim kod civiliziranih naroda. 65. Iz apelacije proizlazi da apelant smatra da je Sud BiH bio dužan primijeniti relevantne odredbe KZSFRJ, budući da je taj zakon važio u inkriminiranom periodu, te da je, prema apelantovom mišljenju, blaži od KZBiH koji je primijenjen u konkretnom slučaju. S obzirom na to, Ustavni sud će ispitati da li su osporene odluke redovnih sudova u skladu sa standardima iz člana 7. Evropske konvencije. 66. Ustavni sud podsjeća na to da je Evropski sud u predmetu aplikanta Bobana Šimšića donio odluku o dopustivosti kojom je odbacio kao očigledno neosnovanu aplikaciju u odnosu na član 7. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Boban Šimšić protiv Bosne i Hercegovine, odluka o dopustivosti od 10. aprila godine, aplikacija 51552/10). Naime, u navedenoj odluci Evropski sud je ukazao na to da je aplikant osuđen za progon kao zločin protiv čovječnosti u odnosu na djela počinjena godine, koja nisu predstavljala zločin protiv čovječnosti prema domaćem pravu, sve do stupanja na snagu KZBiH iz godine, ali da je evidentno da su ta djela, u vrijeme kada su počinjena, predstavljala zločin protiv čovječnosti prema međunarodnom pravu (tačka 23). S obzirom na to da su aplikantova djela, u vrijeme kada su izvršena, predstavljala krivično djelo definirano s dovoljno dostupnosti i predvidivosti prema međunarodnom pravu, Evropski sud je zaključio da su aplikantovi navodi u odnosu na član 7. Evropske konvencije očigledno neosnovani (tačka 25). 67. Također, Ustavni sud podsjeća na to da je u svojoj dosadašnjoj praksi slijedio citirani stav Evropskog suda u predmetu Šimšić u situacijama kada je apelacijama bilo pokrenuto pitanje primjene KZBiH iz godine u pogledu krivičnog djela zločina protiv čovječnosti iz člana 172. KZBiH koje je počinjeno prije stupanja na snagu navedenog zakona (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1232/09 od 10. oktobra godine i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2143/11 od 24. aprila godine, dostupne na web-stranici Ustavnog suda Ustavni sud smatra da su u konkretnom slučaju u potpunosti primjenjivi razlozi iz odluke Evropskog suda u predmetu Šimšić. Naime, i u konkretnom slučaju apelant je proglašen krivim za krivično djelo zločina protiv čovječnosti iz člana 172. KZBiH i to za radnje koje su preduzete u toku i godine, tj. u vrijeme kada domaćim zakonom nije bilo propisano krivično djelo ratnog zločina protiv čovječnosti, ali su predstavljale zločin protiv čovječnosti prema međunarodnom pravu koje je važilo u vrijeme njihovog izvršenja. U tom smislu, primjena KZBiH iz godine ne dovodi u pitanje garancije iz člana 7. Evropske konvencije, budući da je djelo za koje je apelant proglašen krivim bilo propisano u međunarodnom pravu u vrijeme kada je počinjeno. 69. Ustavni sud zaključuje da u okolnostima konkretnog slučaja primjena KZBiH iz godine ne predstavlja kršenje člana 7. Evropske konvencije. Ostali navodi 70. Ustavni sud smatra da, s obzirom na zaključke u vezi s članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. st. 1, 2. i 3.d) Evropske konvencije i članom II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 14. Evropske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje, nije potrebno posebno razmatrati apelantove navode o povredi prava iz člana 14. stav 3.e) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima budući da, u suštini, navedena odredba štiti iste proceduralne garancije koje štiti i odredba člana 6. stav 3.d) Evropske konvencije, a o čemu je Ustavni sud iznio svoj stav u prethodnim tačkama ove odluke. VIII. Zaključak 71. Ustavni sud zaključuje da nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. st. 1, 2. i 3.d) Evropske konvencije kada je Sud za svaki dokaz koji je prihvatio, kao i onaj koji nije prihvatio, dao

63 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 63 logično i uvjerljivo obrazloženje, te u potpunosti opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, njihovog dovođenja u međusobnu vezu i izvođenje zaključka da je apelant počinio krivično djelo, kada nisu povrijeđene garancije u pogledu presumpcije nevinosti i principa in dubio pro reo, te kada je apelantu omogućeno da pod istim uvjetima kao i Tužilaštvo učestvuje u postupku, kao i da su mu bile omogućene proceduralne garancije iz člana 6. stav 3. tačka d) Evropske konvencije. 72. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje garancija ustanovljenih članom 7. Evropske konvencije kada su osuda i kazna zasnovane na krivičnom zakonu koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog djela, ali je krivično djelo kao takvo bilo propisano međunarodnim pravom koje je bilo na snazi u vrijeme kada je počinjeno krivično djelo, iako kao takvo u to vrijeme nije bilo prepoznato važećim domaćim zakonom. 73. Na osnovu člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 74. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, s. r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 3737/11, rješavajući apelaciju Dragana Šunjića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak (2) točka b) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 22/14 i 57/14), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 6. studenog godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neutemeljena apelacija Dragana Šunjića podnesena protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine broj X- KRŽ-05/139 od 9. ožujka godine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Dragan Šunjić (daljnjem tekstu: apelant), kojega zastupa Midhat H. Kočo, odvjetnik iz Sarajeva, podnio je 21. rujna godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) broj X- KRŽ-05/139 od 9. ožujka godine. Apelant je dopunio apelaciju 6. rujna godine, 19. kolovoza godine i 21. svibnja godine. II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na temelju članka 22. st. (1) i (2) Pravila Ustavnog suda, ranije važeća ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09) i članka 23. sada važećih Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i Tužiteljstva BiH (u daljnjem tekstu: Tužiteljstvo) zatraženo je 5. prosinca godine i 9. srpnja godine da dostave odgovore na apelaciju. 3. Sud BiH i Tužiteljstvo dostavili su odgovore na apelaciju 4. i 17. prosinca godine, te 11. i 22. srpnja godine. III. Činjenično stanje 4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 5. Presudom Suda BiH broj X-KR-05/139 od 20. veljače godine apelant je proglašen krivim da je radnjama opisanim u izreci navedene presude pod točkama od 7. do 12. počinio kazneno djelo zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) progon u vezi s točkom a) lišenje druge osobe života (ubojstvo), točka e) zatvaranje (samovoljno i protupravno zatvaranje zatvorenika u logoru), točka f) mučenje, g) seksualno nasilje (silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja), točka k) druga nečovječna djela (zatvaranje u nehumanim uvjetima, maltretiranja, ponižavanje i drugo psihičko zlostavljanje), a sve u vezi s čl. 29. i 180. stavak 1. KZBiH, te je uz primjenu odredbe članka 285. ZKPBiH i odredaba čl. 39, 42. i 48. KZBiH osuđen na kaznu dugotrajnog zatvora u trajanju od 21 godinu. Na temelju članka 56. KZBiH, apelantu je u kaznu zatvora uračunato vrijeme provedeno u pritvoru počevši od 2. lipnja godine. Na temelju članka 188. stavak 4. ZKPBiH, apelant je oslobođen obveze nadoknađivanja troškova kaznenog postupka. Oštećeni su, u smislu odredbe članka 198. stavak 2. ZKPBiH, imovinskopravnim zahtjevima upućeni na parnicu. 6. Rješenjem Suda BiH od 15. ožujka godine, povodom žalbi branitelja optuženih, te zajedničke žalbe apelanta i njegovog branitelja, prvostupanjska presuda je ukinuta zbog počinjenih bitnih povreda odredaba kaznenog postupka iz članka 297. st. 1. i 2. ZKPBiH, te je određeno održavanje pretresa pred Vijećem Apelacijskog odjeljenja. 7. Presudom Suda BiH broj X-KRŽ-05/139 od 9. ožujka godine apelant je proglašen krivim da je radnjama pod točkama od 7. do 11. presude počinio kazneno djelo zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) progon u vezi s točkom e) zatvaranje ili drugo teško oduzimanje fizičke slobode suprotno temeljnim pravilima međunarodnog prava, radnjama iz točke 7. ove presude, točkom f) mučenje, radnjama iz točaka 8. i 9. presude, točkom g) silovanje i drugi oblici teškog seksualnog nasilja, radnjama iz točke 10. presude, točkom k) druga nečovječna djela, radnjama iz točaka 7. i 11. presude, a sve u vezi s čl. 29. i 180. stavak 1. KZBiH, te je na temelju odredbe članka 285. ZKPBiH uz primjenu odredbe čl. 39, 42, 42.b) i 48. KZBiH osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 16 godina. Apelant je oslobođen optužbe da je u razdoblju od kolovoza godine do ožujka godine u svojstvu zamjenika upravnika zatvora Vojno u jačanju sustava zlostavljanja i progona Bošnjaka, u kojem je svojevoljno i svjesno sudjelovao, osobno silovao svjedokinju A. G. u zatvoru Vojno, kao i da je početkom siječnja godine u zatvoru Vojno lišio života zatočenika E. N. pucajući u njega iz neposredne blizine iz automatske puške ispalivši mu jedan metak u lice i dva u prsa i na mjestu ga ubio. Apelantu je, sukladno članku 56. KZBiH, u izrečenu kaznu uračunato vrijeme provedeno u pritvoru prema rješenjima Suda BiH počevši od 2. lipnja godine pa nadalje. Apelant je, u smislu članka 188. stavak 4. ZKPBiH, oslobođen obveze nadoknađivanja troškova kaznenog postupka i paušala koji u cjelini padaju na teret proračunskih sredstava Suda. Glede imovinskopravnih zahtjeva, u smislu odredaba članka 198. stavak 2. ZKPBiH, oštećeni su imovinskopravnim zahtjevima upućeni na parnicu.

64 Број 95 - Страна 64 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, U obrazloženju drugostupanjske presude se navodi da je Tužiteljstvo 15. svibnja godine dostavilo jedinstvenu optužnicu, te u činjeničnom opisu kaznenih djela preciziralo pojedine točke optužnice u odnosu na optužnice od 29. studenoga godine i 27. prosinca godine, tj. da su apelant i još trojica optuženih radnjama pobliže opisanim u točkama optužnice počinili kazneno djelo zločina protiv čovječnosti iz članka 172. točka a) ubojstvo, e) zatvaranje, f) mučenje, g) seksualno nasilje, k) druga nečovječna djela i h) progon, a sve u vezi s čl. 29. i 180. st. 1, 2. i 3. KZBiH. 9. U obrazloženju presude se navodi da je u tijeku pretresa pred Apelacijskim vijećem apelant ostao pri podnesenoj optužnici i u njoj iznesenim tvrdnjama, a obrana pri tvrdnjama iznesenim u žalbama. 10. Istaknuto je da je u tijeku drugostupanjske rasprave Vijeće shodno odredbi članka 317. ZKPBiH prihvatilo sve dokaze Tužiteljstva i obrane koji su izvedeni tijekom prvostupanjskog postupka. Ukazano je na to da je brojne iskaze svjedoka Vijeće preslušalo u sudnici u prisustvu strana u postupku i branitelja optuženih, a ostale, rukovodeći se načelom ekonomičnosti, izvan sudnice, te izvršilo uvid u sve materijalne dokaze. Na taj su način svi dokazi koji su prethodno izvedeni pred Prvostupanjskim vijećem ušli u dokaznu građu, tako da je presuda donesena na temelju svih tih dokaza, dodatnih dokaza, izvedenih neposredno pred Drugostupanjskim vijećem. 11. Istaknuto je da su u postupku pred Drugostupanjskim vijećem prihvaćeni kao dokazi iskazi svjedoka saslušanih u prvostupanjskom postupku povodom zajedničkih prijedloga obrana svih optuženih, materijalni dokazi uvedeni su na njihov prijedlog, kao i novi dokazi koji su na njihov prijedlog izvedeni tijekom drugostupanjskog postupka. To su iskazi svjedoka Ž. L., Ž. Z., R. R. i I. P. saslušanih u tijeku prvostupanjskog postupka na zajednički prijedlog obrana. Ukazano je na to koje je dokaze predložio apelant (iskazi svjedoka i materijalni dokazi). Također je ukazano na to koje je to nove dokaze apelant ponudio. 12. Apelacijsko vijeće je navelo zbog čega nije prihvatilo pojedine apelantove dokaze. 13. Dalje je navedeno da je radi dokazivanja da su optuženi počinili kaznena djela za koja se terete optužnicom Tužiteljstvo u prvostupanjskom i drugostupanjskom postupku nastojalo dokazati postojanje širokog i sustavnog napada pripadnika vojske bosanskih Hrvata (Hrvatsko vijeće obrane; u daljnjem tekstu: HVO) na civilno bošnjačko stanovništvo u zapadnom dijelu Mostara, ali i šire kao općeg elementa bića kaznenog djela zločina protiv čovječnosti u konkretnom slučaju. S tim u vezi, Apelacijsko vijeće je kao relevantne prihvatilo sve utvrđene činjenice koje je Prvostupanjsko vijeće prihvatilo i objavilo u svojoj odluci od 28. siječnja godine, a koje su navedene i obrazložene i u prvostupanjskoj presudi. S tim u vezi, navedeno je koje je činjenice prihvatilo Drugostupanjsko vijeće, a koje su utvrđene u pravomoćnoj presudi u predmetu Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljnjem tekstu: MKSJ), Tužitelj protiv Mladena Naletelića "Tute" i Vinka Martinovića "Štele" (predmet broj IT- IT T). 14. Istaknuto je da je tijekom cijeloga postupka i u završnoj riječi obrana isticala da bi u konkretnome slučaju trebalo primijeniti Krivični zakon SFRJ, koji je bio na snazi u vrijeme kritičnih događaja. Obrana je isticala da primjena bilo kojeg drugog zakona osim KZSFRJ koji je bio na snazi u razdoblju relevantnom za ovaj predmet predstavlja kršenje načela zakonitosti, te se pozvala i na članak 7. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija). Prilikom odlučivanja o prigovorima obrane Drugostupanjsko vijeće je moralo uzeti u obzir da kaznena djela za koja su optuženi i predmetnom presudom proglašeni krivim predstavljaju kaznena djela prema međunarodnom običajnom pravu i stoga potpadaju pod opća načela međunarodnog prava propisana člankom 4a. Zakona o izmjenama i dopunama KZBiH i opća pravna načela koja priznaju civilizirani narodi propisana stavkom 2. članka 7. Europske konvencije, a zbog čega KZBiH može biti primijenjen u ovom slučaju na temelju tih odredaba. Istaknuto je da je primjena KZBiH dodatno opravdana činjenicom da je izrečena kazna u svakom slučaju blaža nego smrtna kazna koja je bila na snazi u vrijeme izvršenja kaznenog djela, čime se zadovoljava načelo vezano za vremensko važenje kaznenog zakona, odnosno primjenu zakona blažeg za učinitelja prema kriteriju zaprijećene kazne. Također je ukazano na to da se u konkretnom slučaju radi o suđenjima za kaznena djela za koja je u vrijeme počinjenja bilo apsolutno predvidljivo i općepoznato da su u suprotnosti s općim načelima međunarodnoga prava. Stoga, Vijeće smatra da su optuženi morali znati da tijekom ratnog stanja, odnosno oružanog sukoba, radnje koje čine predstavljaju kažnjiva djela i da su u suprotnosti s međunarodno zaštićenim vrijednostima, te da primjena međunarodnih pravila kojima su ove radnje inkriminirane ima prioritet i da njihovo kršenje povlači teške posljedice. Apelacijsko vijeće je navelo da se dodatni argument za primjenu međunarodnog humanitarnog prava ogleda u činjenici da je Bosna i Hercegovina u vrijeme kada su počinjena kaznena djela kao nasljednica države SFRJ bila strana potpisnica svih relevantnih međunarodnih konvencija o ljudskim pravima i međunarodnom humanitarnom odnosno kaznenom pravu. Kazneno djelo zločini protiv čovječnosti, sukladno odredbama iz zajedničkog članka 3. stavak 1. točke a) i c) ženevskih konvencija i članka 27. Ženevske konvencije o zaštiti civilnih osoba za vrijeme rata od 12. kolovoza godine treba u svakom slučaju podvesti pod međunarodno pravo, odnosno opća načela međunarodnog prava iz čl. 3. i 4. a) KZBiH. 15. Apelacijsko vijeće je navelo da je ocjenom svih provedenih dokaza kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi Sud BiH ispitao činjenični sadržaj optužbe koji se odnosi na postojanje kumulativno postavljenih elemenata kaznenog djela zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) u vezi s točkama a), e), f), g) i k) KZBiH. 16. Glede općih elemenata predmetnog kaznenog djela istaknuto je da bitna obilježja kaznenog djela zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. KZBiH predstavljaju prvenstveno raznovrsne radnje izvršenja, odnosno ponašanje koje shodno definiciji iz stavka 2. točka a) navedenoga članka uključuje višestruko činjenje djela iz stavka 1. tog članka, protiv kojeg civilnog stanovništva, na temelju ili s ciljem državne politike ili politike neke organizacije da se učini takav napad. Ukazano je na to da je elemente politike potrebno izraziti u vidu četiri podelementa. Prema članku 172. stavak 2. točka a) KZBiH mora se utvrditi: postojanje politike, da je politika državna ili organizacijska, da se učini takav napad i da je napad zapravo poduzet na temelju ili s ciljem te politike. 17. Ukazano je na to da je na temelju elaboracije općih elemenata kaznenog djela zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. KZBiH ocjenom svih provedenih dokaza kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi Sud ispitao činjenični sadržaj optužbe i na pouzdan i nesumnjiv način utvrdio da su apelant i optuženi M. R., D. B. i M. V. u dogovoru s M. M., I. K., J. K., N. Ć., A. H. i N. T., u tijeku oružanoga sukoba između Armije Bosne i Hercegovine i HVOa, kao dio širokog i sustavnog napada usmjerenog protiv civilnog stanovništva na teritoriju Hercegovine, na teritoriju

65 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 65 općine Mostar, znajući za takav napad i znajući da sudjeluju u tom napadu, sudjelovali u udruženom zločinačkom poduhvatu u logoru, na političkoj, nacionalnoj i vjerskoj osnovi kroz različite oblike fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja, ubojstva, silovanja, mučenja, zatvaranja kao i druga nečovječna djela, pa su, prema tome, odgovorni za opisane zločine učinjene u okviru udruženog zločinačkog poduhvata. 18. Dalje je navedeno da je zaključak o tome da je u inkriminiranom razdoblju, tj. od srpnja godine do ožujka godine na području općine Mostar postojao širok i sustavan napad usmjeren protiv bošnjačkog civilnog stanovništva u okviru kojega je došlo do višestrukog izvršenja radnji iz članka 172. stavak 1. na temelju i s ciljem politike i plana Hrvatske zajednice Herceg-Bosne (HZHB), da se učini takav napad, koji su izvršile vojska i policija HVO-a kao izvršno i obrambeno tijelo, Drugostupanjsko vijeće izvelo iz mnogobrojnih provedenih dokaza. Istaknuto je da su optuženi znali za taj napad, njihova djela su bila sastavni dio tog napada, te su znali da su njihova djela izvršena na temelju ili s ciljem da se učini takav napad. 19. Pri donošenju navedenog zaključka Vijeće je imalo u vidu utvrđenje činjenica iz predmeta Haškog tribunala Mladena Naletilića Tute i Vinka Martinovića Štele koje je Prvostupanjsko vijeće prihvatilo, a Drugostupanjsko vijeće također ocijenilo pouzdanim i bitnim za konkretne inkriminirane događaje zbog razloga navedenih u djelu "Procesne odluke odluka o prihvatanju utvrđenih činjenica". 20. U odnosu na zatvaranje ili drugo teško oduzimanje fizičke slobode utvrđeno je, prema iskazu brojnih svjedoka, da je apelant pored zapovjednika M. M. najčešće dočekivao uhapšene osobe bošnjačke nacionalnosti, pritom ih fizički i psihički maltretirajući. Svjedokinja "J" je izjavila da su nju i druge civile koji su tom prilikom dovedeni u Vojno dočekali M. M. i apelant riječima: "Dobro došli u crni pakao". Ukazano je na to da iz iskaza svjedoka proizlazi da je apelant osobno sudjelovao u nezakonitom zatočenju bošnjačkih civila, žena i djece u Vojnom, kao i u dovođenju s Heliodroma i zatočenju bošnjačkih muškaraca u zatvoru Vojno. 21. Istaknuto je da su apelant i optuženi D. B i M. V., svatko u svojoj ulozi i funkciji, kao pripadnici Prve bojne II brigade HVO-a, i to apelant u svojstvu dozapovjednika zatvora Vojno, osobno sudjelovali u nezakonitom zatočeništvu i držanju zatočenih u zatvoru Vojno. Radilo se o ženama, malodobnoj djeci, starcima, te muškarcima dovedenim iz Heliodroma u Vojno. Ukazano je na to da je očito da se radilo isključivo o civilnom stanovništvu koje je dovedeno u Vojno, pa se niti u jednom segmentu ne može govoriti o uhapšenim osobama kao ratnim zarobljenicima, tim prije što su mnogi od njih s optuženim bili dojučerašnji susjedi, poznanici, sugrađani, te im status uhapšenih nije mogao biti nepoznat. Muškarci koji su s Heliodroma odvedeni u Vojno također su bili nenaoružani civili, izuzev svjedoka A. A. koji je prilikom hapšenja bio pripadnik Armije BiH. 22. U odnosu na druga nečovječna djela Drugostupanjsko vijeće je navelo da je, prema kazivanju svjedokinje S. Ć., apelant jedne prilike u zatvor doveo psa i dao mu mlijeko dok su djeca to gledala, a djevojčica svjedokinje "R" je legla pored psa. Navedeno je da su ti svjedoci isticali da je uslijed nedostatka dovoljne količine hrane veliki broj njih znatno izgubio na težini. Osobnu higijenu nisu održavali jer nisu imali toplu vodu, sapun ni najosnovnija sredstva za higijenu. Vrata kuće su bila zaključana, na njima je bio katanac i otvarala bi se samo uz prisustvo stražara. Također, i svjedokinja "C" je istakla da je bila smještena u jednu prostoriju kuće sa oko dvadesetak žena i djece. Prostorija je bila jako mala, nije bilo kreveta i tu su bili poredani kao ribe u konzervi. 23. Drugostupanjsko vijeće je navelo da je apelant zajedno s ostalim optuženim, s obzirom na funkcije koje su obavljali kako u vojnim strukturama HVO-a tako i u samom logoru Vojno, odnosno njihovu osobnu prisutnost u logoru Vojno, bili upoznati s brutalnim, ponižavajućim i nehumanim uvjetima koji su vladali u logoru Vojno i za koje su svi optuženi odgovorni. Svi su bili upoznati s tim da su žene, a neke od njih i s malom djecom, kao i više starijih osoba, zatočeni u dvije kuće u veoma malim prostorijama, kao i to da su muškarci zatočenici boravili u garaži i podrumu i to u veoma teškim uvjetima. 24. Apelacijsko vijeće je navelo da, uzimajući u obzir premlaćivanja i ubojstva muškaraca zatvorenika koja su se desila u logoru, mučenja i seksualno nasilje, pored nečovječnih uvjeta u kojima su boravili i muškarci i žene, logičnim se nameće zaključak da zatvorenici nisu imali drugi izbor već da rade ono što im se naredi, što im je stavljeno na znanje već pri samom dolasku u Vojno. Iz navedenog proizlazi da logor Vojno nije bio mjesto u kojem je postojala sloboda izbora, naprotiv, zatočenici su bespogovorno obavljali sve ono što im je bilo naređeno kako bi sačuvali živote. Ukazano je na to da je apelant kontrolirao odlazak i određivao gdje će tko ići raditi, a jedanput je osobno vodio zatvorenike da rade na Rašku Goru, dok je optuženi M. V. zatvorenike izvodio na rad i čuvao ih nakon dolaska s rada. Dakle, svi optuženi, među kojima je i apelant, osobno su sudjelovali u angažiranju zatočenika i svima njima je bilo poznato da su zatvorenici angažirani za prinudni rad. 25. Prema tome, Sud je izvan razumne sumnje utvrdio da je u logoru Vojno postojao sustav prinudnoga rada, te da su optuženi svakako bili svjesni da svojim radnjama jačaju sustav zlostavljanja i progona civila bošnjačke nacionalnosti. Svi optuženi snose krivnju zbog nečovječnog djela prisilnog rada s namjerom nanošenja velike patnje zatvorenicima. 26. U odnosu na ubojstvo M. D. istaknuto je da iz Izvješća broj 636/93 od 3. rujna godine, koje je sačinio S. B., proizlazi da je pritvorenik M. D. poginuo, te da se prethodno 19. kolovoza godine postupilo prema naredbi od 19. kolovoza godine i da je 50 pritvorenika predano za rad Prvoj bojni Druge brigade, a koje je osiguravao apelant. 27. U odnosu na ubojstvo H. T. istaknuto je da je svjedok A. L. naveo da je znao da je H. T. ubijen na udaljenosti od oko 50 metara od tranšeje. Navedeni svjedok mu je rekao da mu je H. T. pričao kako su ga pretukli M. M. i apelant. Svjedok I. Š. je naveo da je u Vojno prebačen 17. studenog godine i da je od njega i drugih zatvorenika apelant tražio da potpišu dokument u kojem se navodi da je pripadnik Armije BiH ubio H. T. 28. Drugostupanjsko vijeće je ukazalo na činjenice u odnosu na ubojstva Dž. S., M. K., M. S., A. Z., E. K., H. Ć., Ž. Č., S. H. i A. Č. Također je dalo detaljno obrazloženje i zaključke glede mučenja zatvorenika M. Č., R. L., A. J. i A. O. Zaštićeni svjedok "AI" je naveo da je, prema njegovome mišljenju, najgore bilo kada ga je stražar M. V. jednu večer doveo u kuću gdje su bili M. M. i apelant. Vezali su mu ruke žicom i proizvodili struju, što je radio M. M., dok je apelant skakao po njemu. Svjedok je naveo da su ti elektrošokovi trajali vječno, te da je mislio da je kraj svega. Ukazano je i na utemeljenost navoda optužnice u vezi s mučenjem zaštićenog svjedoka "AB", svjedoka "153", "152", "AF" i "AA". Također je opisano i mučenje zatvorenika R. M., Z. T. i E. T. 29. Drugostupanjsko vijeće je opisalo apelantovo učešće u silovanju svjedokinje "A". Istaknuto je da je obrana tijekom unakrsnog ispitivanja pred Prvostupanjskim vijećem pokušala pobiti kredibilitet svjedokinje "A" ukazujući na nedosljednosti u iskazu koji je dala pred sudom u odnosu na iskaze ranije dane u istrazi. Ukazano je na to da je svjedokinja "A" bila nepokolebljiva u odnosu na identitet optuženog M. R. i funkciju

66 Број 95 - Страна 66 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, zapovjednika koju je obavljao, kao i u odnosu na identitet apelanta i optuženih D. B i M. V. U odnosu na određene nedosljednosti u njezinim iskazima Drugostupanjsko vijeće je u cijelosti prihvatilo obrazloženje koje je dalo Prvostupanjsko vijeće, te je ocijenilo da se radilo o manjim odstupanjima ali ne u bitnim dijelovima nego u odnosu na sporedne detalje zbog čega je iskaz koji je svjedokinja dala na glavnoj raspravi Sud prihvatio kao istinit i prihvatio ga kao i iskaze svjedokinja "E", "F" i "C" nalazeći da nemaju nikakav razlog izmišljati priče o silovanjima i optužene teretiti bez stvarne osnove. 30. U odnosu na silovanje svjedokinje "E" Drugostupanjsko vijeće je navelo da su bitne činjenice koje su od značaja za postojanje krivice za ovo djelo da je svjedokinja "E" prema naredbi zapovjednika M. R. u pratnji stražara M. V. odvedena kod M. B. koji ju je silovao u vrijeme dok je bila zatočenica u logoru Vojno u kojem su svi optuženi, među kojima je i apelant kao dozapovjednik logora, imali određenu kontrolu i vršili nadzor nad zatočenicima, zbog čega su svi oni bili odgovorni za ono što se u logoru dešavalo. 31. U odnosu na silovanje svjedokinje "C" navedeno je da je ona izjavila da je jedne prilike u pratnji vojnika R. R. dovedena do zapovjedništva gdje je bio apelant s još nekim vojnicima. Rekli su joj da treba nešto uraditi, pa je tražila potvrdu da ide na rad, na što je apelant vrisnuo i rekao joj da mora obaviti noćni rad, da nema nikakva prava i da je u samom paklu, što je tada i shvatila. 32. U odnosu na silovanje svjedokinje "B" istaknuto je da je navedena svjedokinja polovinom kolovoza godine iz svog stana u zapadnom Mostaru zajedno s dvoje djece odvedena u logor Vojno. Kada su stigli u Vojno ušli su u kuću radi davanja izjave. Svjedokinja je istakla da je ta kuća bila zapovjedništvo M. M. i apelanta, te da je M. M. predstavio sebe kao zapovjednika logora, a apelanta kao njegovog zamjenika. Također, Drugostupanjsko vijeće je u svojoj presudi opisalo apelantovo učešće u silovanju svjedokinje "D", svjedokinje "J", svjedokinje "AM", svjedokinje "AG", te seksualno zlostavljanje svjedokinje "F". 33. U odnosu na progon civilnog stanovništva Drugostupanjsko vijeće je navelo da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizlazi da je apelant s ostalim optuženima u svojstvu pripadnika Prve bjelopoljske bojne Druge brigade HVO-a kao dio široko rasprostranjenog i sustavnog napada na civilno bošnjačko stanovništvo općine Mostar i šire, a napad je počinjen u sklopu organizacijske politike za činjenje takvog napada, znajući za takav napad, te da te radnje čine sastavni dio napada, vršio progon civilnog stanovništva bošnjačke nacionalnosti na političkoj, nacionalnoj i vjerskoj osnovi, lišavanjem drugih osoba života (ubojstvima), nezakonitim zatvaranjem, psihičkim i seksualnim zlostavljanjem, mučenjem i drugim nečovječnim djelima učinjenim u namjeri nanošenja fizičkih i psihičkih povreda i patnji, čime su počinili kazneno djelo zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. točka h) KZBiH u vezi s točkama a), f), g) i k) KZBiH. 34. U odnosu na udruženi zločinački poduhvat istaknuto je da je Drugostupanjsko vijeće prihvatilo stavove koje je navelo Žalbeno vijeće MKSJ u predmetu Krnojelac. Ukazano je na to da je u konkretnom predmetu protiv optuženih, među kojima je i apelant, utvrđeno počinjenje većeg broja inkriminiranih radnji koje su rezultat zajedničkog djelovanja svih optuženih, odnosno doprinosa svih optuženih koji je, prema ocjeni Vijeća, predstavljao ključni odnosno odlučujući doprinos u realizaciji zajedničkog zločinačkog cilja. Među tim radnjama je veliki broj onih koje su neposredno počinili sami optuženi kao izravni izvršitelji, dok su ostale radnje poduzeli drugi pripadnici HVO-a, a koje su optuženi svojim činjenjem ili nečinjenjem omogućili i podržavali i koje predstavljaju dio zločinačkog plana, zbog čega su odgovorni i za te radnje. 35. Navedeno je da je iz izvedenih dokaza tijekom postupka izvan razumne sumnje utvrđeno da je u logoru Vojno počinjen velik broj inkriminiranih radnji koje svojim obilježjima predstavljaju djela ubojstva, mučenja, silovanja i drugih nečovječnih djela u okviru kaznenog djela zločina protiv čovječnosti iz članka 172. stavak 1. KZBiH. Neke od tih radnji počinili su optuženi M. R., D. B., M. V. i apelant osobno, dok su druge rezultat radnji izvršenja drugih osoba, ali za radnje su optuženi također odgovorni učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu jer su i takve radnje drugih dio zločinačkog plana zajedničke zločinačke namjere. 36. Drugostupanjsko vijeće je navelo da se u konkretnom slučaju radi o većem broju silovanja, te da su se ona dešavala od samog nastanka logora, odnosno od polovine srpnja pa tijekom cijelog razdoblja njegovoga postojanja. Veliki broj silovanih žena, od kojih su neke silovane i seksualno zlostavljane više puta tijekom jednog dana ili više puta u dužem razdoblju i to je činilo više bojovnika, a među silovanima su bile i malodobne djevojčice, prema mišljenju Drugostupanjskog vijeća, upućuje na zaključak da su silovanja i seksualna zlostavljanja bila sastavni dio zločinačkog sustava progona, budući da su počinjena isključivo prema ženama bošnjačke nacionalnosti, odnosno s diskriminirajućom namjerom. 37. Ukazano je na to da sam logor nije bio obično mjesto gdje su Bošnjaci sklonjeni i zbrinuti prije očekivane razmjene za zarobljene Hrvate, kako su to tvrdile obrane optuženih. U vezi s tim je naglašeno da Bošnjaci nisu bili u Vojnom na svoj zahtjev niti svojom voljom kako bi se sklonili od ratnih djelovanja, nego su tu prisilno dovedeni uz prijetnje silom i brutalnim maltretiranjima. Zatočeni su bez ikakve odluke nadležnog tijela, mimo zakonom propisanog postupka, bili su u strahu, izloženi torturi i u iščekivanju zločina koji su im stavljeni u izgled već prilikom dočeka u Vojnom, a koji su se zatim i dešavali svakodnevno (premlaćivanja, ubojstva, silovanja i dr.). 38. Istaknuto je da je Drugostupanjsko vijeće izvan svake sumnje utvrdilo da je funkciju zapovjednika u logoru obavljao M. M., dozapovjednika apelant, a da je stražar, između ostalih, bio i optuženi M. V. Iako nije postojao zvaničan akt o imenovanju apelanta i M. M. na funkciju zapovjednika i dozapovjednika, Sud je tu činjenicu utvrdio na temelju iskaza brojnih svjedoka, kao i dokumenata koje su oni potpisivali u tom svojstvu. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 39. Apelant smatra da su mu pobijanim presudama povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1, 2. i 3.d) Europske konvencije, pravo iz članka 7. Europske konvencije, pravo na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje, te pravo iz članka 14. stavak 3. točka e) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Ukazuje na povredu presumpcije nevinosti i načela in dubio pro reo. Navodi da je nesporna činjenica da on nije učinio djela koja mu se stavljaju na teret, a što se vidi iz provedenih dokaza. Prema apelantovom mišljenju, sasvim sigurno odluka ne bi bila takva da su u pobijanoj presudi pravilno ocijenjeni dokazi i iskazi svjedoka, te potpuno i istinito utvrđeno činjenično stanje. Ukazuje na to da je u pobijanoj presudi primijenjen zakon Bosne i Hercegovine koji je stupio na snagu 1. ožujka godine, a suđeno je retroaktivno za djela učinjena u razdoblju rata godine. Ističe da je pred sudom isticao problem

67 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 67 u vezi s primjenom zakona. Smatra da je u postupku zanemareno načelo legaliteta. Apelant ukazuje na odluku Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) donesenu u predmetu Maktouf i Damjanović od 18. srpnja godine. Smatra da je Sud BiH prekršio članak 7. Europske konvencije jer apelant nije bio zaštićen od izricanja strože kazne od one koja se mogla izreći u vrijeme počinjenja navodnog zločina. Ističe da je Sud BiH proizvoljno odlučio kada ga je oslobodio ubojstva E. N. jer za to nije imao valjane dokaze, a u podsvijesti ga ipak osuđuje kao ubojicu neke nepoznate osobe, što, prema njegovome mišljenju, nije logično. b) Odgovor na apelaciju 40. U svome odgovoru na apelaciju Sud BiH je naveo da je pobijanu presudu donio sukladno odredbama čl i 281. ZKPBiH poštujući subjektivni i objektivni identitet optužbe i presude u odnosu na apelanta. Navedeno je da je sud ocijenio sve izvedene dokaze kako obrane tako i Tužiteljstva, subjektivne i objektivne prirode, te ih u presudi iscrpno analizirao dajući pri tome jasne i konkretne razloge za obrazloženje svojih zaključaka kako u odnosu na dio presude koji se odnosi na samog apelanta tako i onih koji se tiču drugih osuđenih i njihova djela u konkretnome predmetu. Istaknuto je da apelant prvostupanjskom presudom nije oslobođen od optužbe da je počinio kaznena djela koja su mu se stavljala na teret nego nije osuđen za pojedine radnje koje čine obilježja tih kaznenih djela. Stoga su te radnje ostale u okviru osuđujuće presude iz čega jasno proizlazi, suprotno apelantovim navodima, da se u konkretnom slučaju radilo o oslobađajućoj presudi kako bi Drugostupanjsko vijeće u ponovljenom postupku donijelo odluku na apelantovu štetu. To, prema mišljenju Suda BiH, upućuje na zaključak da nije povrijeđena odredba članka 306. ZKPBiH. U odnosu na apelantove navode o kršenju članka 7. Europske konvencije, Sud BiH je naveo da je apelant proglašen krivim za kazneno djelo zločina protiv čovječnosti koje prema ranijem zakonu kao pravna norma nije ni propisano kao kazneno djelo, ali je predstavljalo kazneno djelo prema međunarodnom pravu. Glede toga, Sud BiH se pozvao na odluke Europskog suda donesene u predmetu Šimšić i Maktouf i Damjanović. Sud BiH je naveo da nije vezan pravnom kvalifikacijom kaznenog djela iz optužnice, te da je nakon okončanja dokaznoga postupka Drugostupanjsko vijeće na pravilan način kvalificiralo apelantove radnje izvršenja i pravilno ih podvelo pod primjenjivi KZBiH. Sud BiH je naveo da je pobijanu presudu utemeljio na zakonu, te da je manjkavost koja je učinjena pred prvostupanjskim sudom otklonjena na način da je proveden pravičan postupak pred Drugostupanjskim vijećem. 41. Tužiteljstvo u svome odgovoru na apelaciju ukazuje na pravilno odlučivanje Suda BiH u pobijanoj presudi u odnosu na apelantovu krivicu za počinjeno kazneno djelo. Istaknuto je da činjenica da apelant nije osobno sudjelovao u samom činu hapšenja civila u gradu Mostaru bez značaja je za postojanje kaznenog djela iz točke e) zatvaranje ili drugo teško oduzimanje fizičke slobode jer je nesumnjivo da je apelant sudjelovao u nezakonitom držanju-zatvaranju u Vojnom, dok mu osobno učešće u samom činu hapšenja nije ni stavljeno na teret. Ukazano je na to da za postojanje odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat i zločine počinjene u okviru sustava zlostavljana nije bilo nužno osobno prisustvovanje, niti sudjelovanje u izvršenju svake pojedinačne radnje koja je dio zločinačkog plana-poduhvata i doprinosi ostvarenju njegovog cilja. Tužiteljstvo u odnosu na apelantove navode u odnosu na kršenje članka 7. Europske konvencije daje detaljne razloge zbog čega smatra da nije prekršeno ovo apelantovo pravo u postupku. Također, Tužiteljstvo se poziva na presudu Europskog suda donesenu u predmetu Maktouf i Damjanović i Šimšić. V. Relevantni propisi 42. U Kaznenom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 i 8/10) relevantne odredbe glase: Zločini protiv čovječnosti Članak 172. (1) Tko, kao dio šireobuhvatnog ili sustavnog napada upravljenog bilo protiv kojeg civilnog pučanstva, znajući za takav napad, počini koje od ovih djela: a) usmrćivanje drugoga; [ ] e) zatvaranje ili drugo teško oduzimanje tjelesne slobode suprotno temeljnim pravilima međunarodnog prava; f) mučenje; g) prisiljavanje druge osobe, uporabom sile ili prijetnje da će izravno napasti njezin život ili tijelo ili život ili tijelo njoj bliske osobe, na spolni odnošaj ili s njim izjednačenu spolnu radnju (silovanje), seksualno ropstvo, prisilnu prostituciju, prisilnu trudnoću, prisilnu sterilizaciju ili bilo koji drugi oblik teškog spolnog nasilja; [ ] k) druga nečovječna djela slične naravi, namjerno nanoseći tešku patnju ili ozbiljnu tjelesnu ozljedu, duševnu povredu ili narušenje zdravlja, kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora. 43. U Zakonu o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09) relevantne odredbe glase: Članak 3. Pretpostavka nevinosti i in dubio pro reo (1) Svatko se smatra nedužnim za kazneno djelo, dok se pravomoćnom presudom ne utvrdi njegova krivnja. (2) Sumnju o postojanju činjenica koje čine obilježja kaznenog djela ili o kojima ovisi primjena neke odredbe kaznenog zakonodavstva, Sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženika. Članak 14. Jednakost u postupanju (1) Sud je dužan stranke i branitelja tretirati na istovjetan način i svakoj stranci pružiti istovjetne mogućnosti glede pristupa dokazima i njihovom izvođenju na glavnoj raspravi. (2) Sud, Tužitelj i druga tijela koja sudjeluju u postupku dužna su s jednakom pažnjom ispitivati i utvrđivati kako činjenice koje osumnjičenika odnosno optuženika terete, tako i one koje mu idu u korist. Članak 15. Slobodna ocjena dokaza Pravo Suda, Tužitelja i drugih tijela koja sudjeluju u kaznenom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima. Članak 280. Vezanost presude za optužbu (1) Presuda se može odnositi samo na osobu koja je optužena i samo na djelo koje je predmet optužbe sadržane u potvrđenoj odnosno na glavnoj raspravi izmijenjenoj optužnici. (2) Sud nije vezan prijedlozima "Tužitelja" glede pravne ocjene djela.

68 Број 95 - Страна 68 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Članak 281. Dokazi na kojima se presuda temelji (1) Sud presudu temelji samo na činjenicama i dokazima koji su izneseni na glavnoj raspravi. (2) Sud je dužan savjesno ocijeniti svaki dokaz posebice i u vezi s ostalim dokazima i temeljem takve ocjene zaključiti je li neka činjenica dokazana. Članak 317. st. 1. i 2. Rasprava pred vijećem žalbenog odjeljenja (1) Odredbe koje se odnose na glavnu raspravu u prvostupanjskom postupku smisleno se primjenjuju i na raspravu pred vijećem žalbenog odjeljenja. (2) Ako vijeće prizivnog odjela ustanovi potrebnim ponovno izvesti već izvedene dokaze u prvostupanjskom postupku, iskazi saslušanih svjedoka i vještaka te pismeni nalaz i mišljenje bit će prihvaćeni kao dokazi i mogu biti pročitani ili reproducirani ukoliko su ti svjedoci i vještaci prilikom svjedočenja bili unakrsno ispitani od suprotne stranke ili branitelja, ili nisu bili unakrsno ispitani od suprotne stranke ili branitelja iako im je to bilo omogućeno, kao i ukoliko je to ovim zakonom drukčije određeno, te ukoliko se radi o dokazima iz članka 261. stavak (2) točka e) ovog zakona. VI. Dopustivost 44. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 45. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio. 46. U konkretnome slučaju, predmet pobijanja apelacijom je Presuda Suda BiH broj X-KRŽ-05/139 od 9. ožujka godine, protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanu presudu apelant je primio 27. srpnja godine, njegov branitelj 26. srpnja godine, a apelacija je podnesena 21. rujna godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očito (prima facie) neutemeljena. 47. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti. VII. Meritum 48. Apelant smatra da su mu pobijanom presudom povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1, 2. i 3. točka d) Europske konvencije, pravo iz članka 7. Europske konvencije, pravo na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje, te pravo iz članka 14. stavak 3.e) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. a) Pravo na pravično suđenje 49. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke. 50. Članak 6. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi: 1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. 2) Svako tko je optužen za krivično djelo smatra se nevinim dok se njegova krivica po zakonu ne dokaže. 3) Svako tko je optužen za krivično djelo ima sljedeća minimalna prava: [ ] d) da sam ispituje ili zahtijeva ispitivanje svjedoka optužbe i da se prisustvo i saslušanje svjedoka obrane odobri pod uvjetima koji važe i za svjedoka optužbe; [ ] 51. U konkretnome slučaju, postupak se odnosi na utvrđivanje utemeljenosti kaznene optužbe protiv apelanta, pa je članak 6. Europske konvencije primjenjiv. Prema tome, Ustavni sud mora preispitati je li postupak bio pravičan onako kako to zahtijeva članak 6. Europske konvencije. 52. Prije svega, Ustavni sud ukazuje na praksu Europskog suda i Ustavnog suda, prema kojoj je zadaća redovitih sudova, a prvenstveno prvostupanjskoga suda, ocjena izvedenih dokaza i njihove relevantnosti u konkretnome predmetu. Ustavni sud, stoga, neće procjenjivati kvalitetu zaključaka redovitih sudova glede procjene dokaza, ukoliko se ova procjena ne doima očito proizvoljnom. Isto tako, Ustavni sud se neće miješati ni u to kojim dokazima strana u postupku redoviti sudovi poklanjaju povjerenje na temelju slobodne sudačke procjene. To je isključivo uloga redovitih sudova, čak i kada su izjave svjedoka na javnoj raspravi i pod zakletvom suprotne jedna drugoj (vidi Europski sud, Doorson protiv Nizozemske, presuda od 6. ožujka godine, objavljena u Izvješćima broj 1996-II, stavak 78; i Ustavni sud, Odluka broj AP 612/04 od 30. studenog godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 19/05). 53. Također, Ustavni sud ukazuje na to da, prema ustaljenoj praksi Europskog suda i Ustavnog suda, članak 6. stavak 1. Europske konvencije obvezuje sudove da, između ostaloga, obrazlože svoje presude. Ta obveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obveza da se u presudi iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidi Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. travnja godine i AP 352/04 od 23. ožujka godine). Mjera u kojoj ta obveza postoji ovisi o prirodi odluke (vidi Europski sud, Ruiz Torija protiv Španjolske, presuda od 9. prosinca godine, serija A, broj 303-A, stavak 29). Europski sud i Ustavni sud su u brojnim odlukama ukazali na to da domaći sudovi imaju određenu diskrecijsku ocjenu u vezi s tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali istodobno imaju obvezu obrazložiti svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidi Europski sud, Suominen protiv Finske, presuda od 1. srpnja godine, aplikacija broj 37801/97, stavak 36; i, mutatis mutandis, Ustavni sud, Odluka broj AP 5/05 od 14. ožujka godine). 54. Dovodeći u vezu navedene stavove s konkretnim predmetom, Ustavni sud zapaža da je Drugostupanjsko vijeće povodom žalbe branitelja optuženih, kao i povodom zajedničke žalbe apelanta i njegovog branitelja rješenjem od 15. ožujka godine ukinulo prvostupanjsku presudu zbog počinjenih bitnih povreda odredaba kaznenog postupka iz članka 297. st. 1.

69 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 69 i 2. ZKPBiH, te odredilo održavanje rasprave pred Vijećem Apelacijskog odjeljenja. U tijeku rasprave tužitelj je ostao pri podnesenoj optužnici i u njoj iznesenim tvrdnjama, a obrana pri tvrdnjama iznesenim u žalbama. 55. Ustavni sud primjećuje da je u konkretnom slučaju pred Vijećem Apelacijskog odjeljenja Suda BiH izveden veoma opsežan dokazni postupak u kojem su izvedeni kako dokazi optužbe tako i obrane. Naime, Drugostupanjsko vijeće je, u smislu odredbe članka 317. ZKPBiH, prihvatilo sve dokaze Tužiteljstva i obrane koji su bili izvedeni tijekom prvostupanjskog postupka, a također je izvelo i nove dodatne dokaze i Tužiteljstva i apelantove obrane. Dakle, apelant je imao mogućnost Sudu podnijeti i nove dokaze. Stoga je pobijana presuda donesena na temelju svih navedenih dokaza na način da su brojni iskazi svjedoka preslušani u Vijeću u sudnici u prisustvu strana u postupku i apelantovog branitelja, a ostale iskaze Sud je, u smislu načela ekonomičnosti, preslušao izvan sudnice. Također je izvršen uvid i u sve materijalne dokaze. Dakle, radilo se o veoma opsežnoj dokaznoj građi koja je bila osnova za utvrđivanje činjenica na temelju kojih je utemeljena odluka o apelantovoj krivici. Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije izostala sveobuhvatna analiza izvedenih dokaza. Naime, Ustavni sud zapaža da je drugostupanjski sud u svojoj presudi u potpunosti detaljno opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, te njihovog dovođenja u međusobnu vezu i izvođenje zaključka da je apelant počinio kazneno djelo za koje je proglašen krivim. Ustavni sud ne može zaključiti da je drugostupanjski sud proizvoljno odbio apelantove predložene dokaze, odnosno da u predmetu postoji bilo šta što bi ukazivalo na to da je dokazni postupak zlouporabljen na njegovu štetu. Dakle, na temelju takve sveobuhvatne ocjene dokaza drugostupanjski sud je u pobijanoj presudi dao jasne i precizne razloge o utemeljenosti kaznene optužbe protiv apelanta. Prema tome, Ustavni sud smatra da je pobijana presuda donesena u smislu odredaba čl i 281. ZKPBiH. 56. Ustavni sud primjećuje da je apelant u tijeku cijelog postupka imao branitelja, dakle stručnu pravnu pomoć, te da je imao i koristio sve raspoložive pravne lijekove. Također, apelant je u tijeku postupka imao mogućnost svoje argumente suprotstaviti argumentima optužbe. Ustavni sud ne može zaključiti da je apelant niti u jednom dijelu postupka doveden u neravnopravan položaj u odnosu na optužbu. Dakle, u konkretnom slučaju apelantu nisu bila uskraćena bilo kakva procesna jamstva što bi dovelo do kršenja prava na pravično suđenje. 57. Stoga, Ustavni sud smatra da je Sud BiH dao jasne i precizne razloge za svoje stavove u obrazloženju pobijane presude, te da je za svaki dokaz koji je prihvatio, kao i onaj koji nije prihvatio, dao logično i uvjerljivo obrazloženje, tako da procjena izvedenih dokaza ni u jednom dijelu ne izgleda proizvoljna ili neprihvatljiva samo po sebi, niti ima elemenata koji bi ukazali na to da je dokazni postupak zlouporabljen na apelantovu štetu. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da apelantovim navodima o pogrešnoj ocjeni dokaza i u vezi s tim proizvoljno utvrđenom činjeničnom stanju nije dovedeno u pitanje poštivanje jamstava iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije. 58. Glede apelantovih navoda o povredi prava iz članka 6. stavak 2. Europske konvencije, Ustavni sud podsjeća na to da navedena odredba propisuje da će svatko tko je optužen za kazneno djelo biti smatran nevinim dok se njegova krivica ne dokaže sukladno zakonu, odnosno pravomoćnoj presudi. Također, sumnju glede činjenica koje čine obilježja kaznenog djela sud rješava presudom na način koji je povoljniji za optuženog. Prema praksi Europskog suda, presumpcija nevinosti znači da optuženi nema obvezu braniti se, mada ima pravo na obranu, nije dužan dokazivati svoju nevinost, a teret dokazivanja je na tužitelju. Sukladno tome, sud mora donijeti oslobađajuću presudu ne samo kad je uvjeren u nevinost optuženog nego i onda kada nije uvjeren ni u njegovu krivicu, ni u njegovu nevinost. Dakle, u sumnji sud mora primijeniti načelo in dubio pro reo, što je i bitan element prava na pravično suđenje iz članka 6. Europske konvencije (vidi Europski sud, Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španjolske, presuda od 6. prosinca godine, serija A, broj 146, stavak 77). Ova temeljna načela su ustanovljena i razrađena u odredbama ZKPBiH koji je primijenjen u konkretnom slučaju i podrazumijeva obvezu suda da u obrazloženju presude ocijeni svaki dokaz pojedinačno, da ih dovede u međusobnu vezu i ocijeni dokaze u njihovoj ukupnosti, izvodeći zaključak o dokazanosti ili nedokazanosti neke činjenice. Dovodeći navedeno u vezu s činjenicama konkretnoga predmeta, Ustavni sud smatra da je Drugostupanjsko vijeće Suda BiH za svaki izvedeni dokaz dalo jasno i iscrpno obrazloženje, te sve dokaze dovelo u međusobnu vezu, zbog čega Ustavni sud smatra da ocjena dokaza u konkretnom slučaju ni na koji način ne ostavlja utisak proizvoljnosti ili nelogičnosti, niti predstavlja kršenje načela iz članka 6. stavak 2. Europske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatra da su neutemeljeni i apelantovi navodi o povredi prava iz članka 6. stavak 2. Europske konvencije. 59. U odnosu na apelantove navode o kršenju proceduralnih jamstava iz članka 6. stavak 3. točka d) Europske konvencije (pravo na ispitivanje svjedoka), Ustavni sud ukazuje na to da je ovo pravo tijesno povezano s pravom na jednakost strana u postupku. Opće načelo je da optuženim osobama mora biti dopušteno pozivati i ispitivati bilo kojeg svjedoka čije svjedočenje smatraju relevantnim za svoj predmet. Također, moraju biti u mogućnosti ispitivati svakog svjedoka kojeg pozove ili na čije svjedočenje se oslanja tužitelj. Procedura pozivanja i saslušanja svjedoka mora biti ista za optužbu kao i za obranu i zahtijeva se jednakost sredstava. Svi dokazi na koje se oslanja optužnica trebaju biti izvedeni u prisustvu optuženog na javnoj raspravi s mogućnošću iznošenja kontraargumenata (vidi Europski sud, Barbera, Messeque i Jabardo protiv Španjolske, presuda od 6. prosinca godine, serija A, broj 146, stavak 78). U konkretnome slučaju, Ustavni sud zapaža da je u okviru članka 6. stavak 1. utvrdio da je apelant u postupku bio u ravnopravnom položaju s Tužiteljstvom. Apelantu je bilo omogućeno predlagati i ispitivati svjedoke, te je imao mogućnost u tijeku cijelog postupka svoje argumente suprotstaviti argumentima optužbe. Prema tome, kao što je već Ustavni sud naveo, odluka o apelantovoj kaznenoj odgovornosti je donesena na temelju dokaza koji su izvedeni na glavnoj raspravi uz prisustvo apelanta i njegovog branitelja. Stoga, Ustavni sud smatra da su apelantovi navodi i u ovom dijelu neutemeljeni. 60. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da pobijanom presudom Suda BiH nije povrijeđeno apelantovo pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1, 2. i 3. d) Europske konvencije. b) Pravo na nediskriminaciju 61. Članak II/4. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Uživanje prava i sloboda predviđenih ovim člankom ili u međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovom Ustavu, osigurano je za sve osobe u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja, jezik, vjera, političko ili drugo uvjerenje, nacionalno ili društveno podrijetlo, vezivanje za neku nacionalnu manjinu, imovina, rođenje ili drugi status. Članak 14. Europske konvencije glasi:

70 Број 95 - Страна 70 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Uživanje prava i sloboda predviđenih ovom konvencijom osigurava se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjeroispovijest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, sveza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. 62. U biti, iz apelacije proizlazi da apelant smatra da mu je prekršeno i pravo na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje. U vezi s tim, Ustavni sud podsjeća na to da postoji diskriminacija ako rezultira različitim tretmanom pojedinaca u sličnim pozicijama i ako taj tretman nema objektivno ili razumno opravdanje. Da bi bio opravdan, tretman mora težiti zakonitom cilju, te mora postojati razuman odnos proporcionalnosti između korištenih sredstava i cilja koji se treba ostvariti (vidi Europski sud, Marckx protiv Belgije, stavak 33). Stoga je potrebno u svakom konkretnom slučaju ustanoviti je li se prema apelantu postupalo drukčije nego prema drugima u istim ili sličnim situacijama. Svako različito postupanje se smatra diskriminacijskim ako nema razumno i objektivno opravdanje, tj. ako ne stremi legitimnom cilju ili ako nema razumnog odnosa. 63. U konkretnom slučaju, Ustavni sud primjećuje da apelant osim svojih paušalnih navoda o kršenju navedenog prava nije ponudio bilo kakav argument koji bi upućivao na to da je u postupku na bilo koji način diskriminiran. Stoga, Ustavni sud smatra da su apelantovi navodi o kršenju prava na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje neutemeljeni. c) Kažnjavanje samo na temelju zakona 64. Članak 7. Europske konvencije glasi: 1. Nitko se ne može smatrati krivim za krivično djelo nastalo činjenjem ili nečinjenjem koje nije predstavljalo krivično djelo u vrijeme izvršenja, prema nacionalnom ili međunarodnom pravu. Isto tako, izrečena kazna neće biti teža od one koja se primjenjivala u vrijeme izvršenja krivičnog djela. 2. Ovaj članak ne utječe na suđenje ili kažnjavanje bilo koje osobe koja je kriva za činjenje ili nečinjenje, ako je to djelo u vrijeme izvršenja predstavljalo krivično djelo prema općim pravnim načelima priznatim kod civiliziranih naroda. 65. Iz apelacije proizlazi da apelant smatra da je Sud BiH bio dužan primijeniti relevantne odredbe KZSFRJ, budući da je taj zakon važio u inkriminiranom razdoblju, te da je, prema apelantovom mišljenju, blaži od KZBiH koji je primijenjen u konkretnom slučaju. S obzirom na to, Ustavni sud će ispitati jesu li pobijane odluke redovitih sudova sukladne standardima iz članka 7. Europske konvencije. 66. Ustavni sud podsjeća na to da je Europski sud u predmetu aplikanta Bobana Šimšića donio odluku o dopustivosti kojom je odbacio kao očito neutemeljenu aplikaciju u odnosu na članak 7. Europske konvencije (vidi Europski sud, Boban Šimšić protiv Bosne i Hercegovine, odluka o dopustivosti od 10. travnja godine, aplikacija 51552/10). Naime, u navedenoj odluci Europski sud je ukazao na to da je aplikant osuđen za progon kao zločin protiv čovječnosti u odnosu na djela počinjena godine, koja nisu predstavljala zločin protiv čovječnosti prema domaćem pravu, sve do stupanja na snagu KZBiH iz godine, ali da je evidentno da su ta djela, u vrijeme kada su počinjena, predstavljala zločin protiv čovječnosti prema međunarodnom pravu (točka 23). S obzirom na to da su aplikantova djela, u vrijeme kada su izvršena, predstavljala kazneno djelo definirano s dovoljno dostupnosti i predvidivosti prema međunarodnom pravu, Europski sud je zaključio da su aplikantovi navodi u odnosu na članak 7. Europske konvencije očito neutemeljeni (točka 25). 67. Također, Ustavni sud podsjeća na to da je u svojoj dosadašnjoj praksi slijedio citirani stav Europskog suda u predmetu Šimšić u situacijama kada je apelacijama bilo pokrenuto pitanje primjene KZBiH iz godine glede kaznenog djela zločina protiv čovječnosti iz članka 172. KZBiH koje je počinjeno prije stupanja na snagu navedenog zakona (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1232/09 od 10. listopada godine i Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2143/11 od 24. travnja godine, dostupne na webstranici Ustavnog suda Ustavni sud smatra da su u konkretnom slučaju u potpunosti primjenjivi razlozi iz odluke Europskog suda u predmetu Šimšić. Naime, i u konkretnom slučaju apelant je proglašen krivim za kazneno djelo zločina protiv čovječnosti iz članka 172. KZBiH i to za radnje koje su poduzete u tijeku i godine, tj. u vrijeme kada domaćim zakonom nije bilo propisano kazneno djelo ratnog zločina protiv čovječnosti, ali su predstavljale zločin protiv čovječnosti prema međunarodnom pravu koje je važilo u vrijeme njihovog izvršenja. U tom smislu, primjena KZBiH iz godine ne dovodi u pitanje jamstva iz članka 7. Europske konvencije, budući da je djelo za koje je apelant proglašen krivim bilo propisano u međunarodnom pravu u vrijeme kada je počinjeno. 69. Ustavni sud zaključuje da u okolnostima konkretnog slučaja primjena KZBiH iz godine ne predstavlja kršenje članka 7. Europske konvencije. Ostali navodi 70. Ustavni sud smatra da, s obzirom na zaključke u vezi s člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. st. 1, 2. i 3.d) Europske konvencije i člankom II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 14. Europske konvencije u vezi s pravom na pravično suđenje, nije potrebno posebno razmatrati apelantove navode o povredi prava iz članka 14. stavak 3.e) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima budući da, u biti, navedena odredba štiti ista proceduralna jamstva koja štiti i odredba članka 6. stavak 3.d) Europske konvencije, a o čemu je Ustavni sud iznio svoj stav u prethodnim točkama ove odluke. VIII. Zaključak 71. Ustavni sud zaključuje da nema kršenja prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. st. 1, 2. i 3.d) Europske konvencije kada je Sud za svaki dokaz koji je prihvatio, kao i onaj koji nije prihvatio, dao logično i uvjerljivo obrazloženje, te u potpunosti opisao proces pojedinačne ocjene dokaza, njihovog dovođenja u međusobnu vezu i izvođenje zaključka da je apelant počinio kazneno djelo, kada nisu povrijeđena jamstva glede presumpcije nevinosti i načela in dubio pro reo, te kada je apelantu omogućeno da pod istim uvjetima kao i Tužiteljstvo sudjeluje u postupku, kao i da su mu bila omogućena proceduralna jamstva iz članka 6. stavak 3. točka d) Europske konvencije. 72. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje jamstava ustanovljenih člankom 7. Europske konvencije kada su osuda i kazna utemeljene na kaznenom zakonu koji je stupio na snagu nakon izvršenja kaznenog djela, ali je kazneno djelo kao takvo bilo propisano međunarodnim pravom koje je bilo na snazi u vrijeme kada je počinjeno kazneno djelo, iako kao takvo u to vrijeme nije bilo prepoznato važećim domaćim zakonom. 73. Na temelju članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 74. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, v. r.

71 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 71 С А Д Р Ж А Ј САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1423 Одлука о одобравању средстава из текуће резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину (српски језик) 1 Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu (bosanski jezik) 1 Odluka o odobravanju sredstava iz tekuće pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu (hrvatski jezik) 2 МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1424 Правилник о издавању дипломатских пасоша (српски језик) 2 Pravilnik o izdavanju diplomatskih pasoša (bosanski jezik) 5 Pravilnik o izdavanju diplomatskih putovnica (hrvatski jezik) 7 ЦЕНТРАЛНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1425 Одлука о расписивању и одржавању пријевремених избора за начелника Општине Домаљевац - Шамац (српски језик) 9 Odluka o raspisivanju i održavanju prijevremenih izbora za načelnika Općine Domaljevac - Šamac (bosanski jezik) 10 Odluka o raspisivanju i održavanju prijevremenih izbora za načelnika Općine Domaljevac - Šamac (hrvatski jezik) Одлука о расписивању и одржавању пријевремених избора за начелннка Општине Источни Дрвар (српски језик) 10 Odluka o raspisivanju i održavanju prijevremenih izbora za načelnika Općine Istočni Drvar (bosanski jezik) 11 Odluka o raspisivanju i održavanju prijevremenih izbora za načelnika Općine Istočni Drvar (hrvatski jezik) Одлука о расписивању и одржавању првих избора за одборнике у Скупштини Општине Станари и начелника Општине Станари (српски језик) 11 Odluka o raspisivanju i održavanju prvih izbora za odbornike u Skupštini Općine Stanari i načelnika Općine Stanari (bosanski jezik) 12 Odluka o raspisivanju i održavanju prvih izbora za odbornike u Skupštini Općine Stanari i načelnika Općine Stanari (hrvatski jezik) Упутство о роковима изборних активности за одржавање пријевремених избора за начелника Општине Домаљевац-Шамац и Општине Источни Дрвар и првих избора за одборнике у Скупштини општине Станари и начелника Општине Станари (српски језик) 12 Uputstvo o rokovima izbornih aktivnosti za održavanje prijevremenih izbora za načelnika Općine Domaljevac-Šamac i Općine Istočni Drvar i prvih izbora za odbornike u Skupštini općine Stanari i načelnika Općine Stanari (bosanski jezik) 13 Naputak o rokovima izbornih aktivnosti za održavanje prijevremenih izbora za načelnika Općine Domaljevac-Šamac i Općine Istočni Drvar i prvih izbora za odbornike u Skupštini općine Stanari i načelnika Općine Stanari (hrvatski jezik) 15 КОНКУРЕНЦИЈСКИ САВЈЕТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1429 Закључак број II/14 (српски језик) 16 Zaključak broj II/14 (bosanski jezik) 17 Zaključak broj II/14 (hrvatski jezik) 18 АГЕНЦИЈА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1430 Преглед постављених државних службеника по јавним огласима за новембар године (српски језик) 19 Pregled postavljenih državnih službenika po javnim oglasima za novembar godine (bosanski jezik) 20 Pregled postavljenih državnih službenika po javnim natječajima za studeni godine (hrvatski jezik) Преглед постављених државних службеника по интерним огласима за новембар године (српски језик) 21 Pregled postavljenih državnih službenika po internim oglasima za novembar godine (bosanski jezik) 22 Pregled postavljenih državnih službenika po internim natječajima za studeni godine (hrvatski jezik) 23

72 Број 95 - Страна 72 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, АГЕНЦИЈА ЗА АНТИДОПИНГ КОНТРОЛУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1432 Одлука о Листи забрањених средстава за годину (српски језик) 24 Odluka o Listi zabranjenih sredstava za godinu (bosanski jezik) 27 Odluka o Popisu zabranjenih sredstava za godinu (hrvatski jezik) 30 УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1433 Одлука број АП 3183/11 (српски језик) 33 Odluka broj AP 3183/11 (bosanski jezik) 38 Odluka broj AP 3183/11 (hrvatski jezik) Одлука број АП 3737/11 (српски језик) 46 Odluka broj AP 3737/11 (bosanski jezik) 55 Odluka broj AP 3737/11 (hrvatski jezik) 63

73 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 73

74 Број 95 - Страна 74 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак,

75 Уторак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 95 - Страна 75

76 Број 95 - Страна 76 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, Издавач: Овлаштена служба Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Трг БиХ 1, Сарајево - За издавача: секретар Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Марин Вукоја - Припрема и дистрибуција: ЈП НИО Службени лист БиХ Сарајево, Џемала Биједића 39/III - Директор: Драган Прусина - Телефони: Централа: Директор: Претплата: , факс: Огласни одјел: , , факс: Служба за правне и опште послове: Рачуноводство: , Комерцијала: Претплата се утврђује полугодишње, а уплата се врши УНАПРИЈЕД у корист рачуна: UNICREDIT BANK д.д , ВАКУФСКА БАНКА д.д. Сарајево , HYPO-ALPE-ADRIA-BANK А.Д. Бања Лука, филијала Брчко , RAIFFEISEN BANK д.д. БиХ Сарајево Штампа: ГИК "ОКО" д. д. Сарајево - За штампарију: Мевлудин Хамзић - Рекламације за непримљене бројеве примају се 20 дана од изласка гласила. "Службени гласник БиХ" је уписан у евиденцију јавних гласила под редним бројем 731. Упис у судски регистар код Кантоналног суда у Сарајеву, број УФ/I /97 од године. - Идентификацијски број Порезни број ПДВ број Молимо претплатнике да обавезно доставе свој ПДВ број ради издавања пореске фактуре. Претплата за II полугодиште за "Службени гласник БиХ" и "Међународне уговоре" 120,00 КМ, "Службене новине Федерације БиХ" 110,00 КМ. Wеb издање: - годишња претплата 200,00 КМ