С Т У Д И Ј A УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ УГЉА НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ''ЛУКЕ'' МЕЗГРАЈА, ОПШТИНА УГЉЕВИК

Transcript

1 С Т У Д И Ј A УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ УГЉА НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ''ЛУКЕ'' МЕЗГРАЈА, ОПШТИНА УГЉЕВИК Приједор, април, године

2 Број: 095/16 Приједор, год. НАРУЧИЛАЦ: "ТЕРЕКС КОП" д.о.о. Угљевик ПРОЈЕКАТ: СТУДИЈА УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ УГЉА НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ''ЛУКЕ'' МЕЗГРАЈА, ОПШТИНА УГЉЕВИК РАДНИ ТИМ : Прерад Нада, дипл.инж.технологије др Средић Свјетлана, дипл.инж. хемије др Цвијић Ранко, дипл.инж.геологије Марин Жељка, дипл.инж. рударства Малбашић Слободанка, дипл. инж.пољопривреде Сарадници на пројекту: др Малбашић Владимир, дипл. инж. руд. др Милошевић Алексеј, дипл. инж. геол. мр Ромчевић Драган, дипл. инж. шумарства мр Челебић Миодраг, дипл.инж.рударства Директор: Драгоје Лајић, дипл.инж.машинства

3 1 С А Д Р Ж А Ј 1. О П Ш Т И Д И О Уводно образлoжење Полазне основе за израду студије Приложена документација Т Е Х Н И Ч К И Д И О Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину Копија плана катастарских парцела на којима се предвиђа изградња или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката у саставу комплекса Подаци о потребној површини земљишта у m 2 за вријеме изградње, сa описом физичких карактеристика и картографским приказом одговарајуће размјере, као и површине која ће бити обухваћене када објекат буде изграђен Разлози за избор предложене локације Приказ педолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрогеолошких и сеизмолошких карактеристике терена Подаци о изворишту водоснабдијевања ( удаљеност, капацитет, угроженост зоне санитарне зађтите) и подаци о основним хидролошким карактеристикама Приказ климатских карактеристика са одговарајућим метеоролошким показатељима Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности ( заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације Преглед основних карактеристика пејзажа Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара Подаци о насељености, концентрацији становништва и демографским карактеристикама у односу на објекте и активности Подаци о постојећим пословним и стамбеним објектима и објектима инфраструктуре, укључујући и саобраћајнице Подаци о другим заштићеним подручјима, подручјима предвиђеним за научна истраживања, о археолошким налазиштима и посебно осјетљивим подручјима Приказ и оцјена постојећег стања животне средине која би могла бити изложена значајним утицајима пројекта и подаци о њеном постојећем оптерећивању Идентификовани извори емисије Степен загађености ваздуха основним и специфичним загађујућим материјама Ниво саобраћајне и индустријске буке Ниво јонизирајућих и нејонизирајућих зрачења Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње... 30

4 Ниво поземних вода, правци њиховог кретања и њихов квалитет Бонитет и намјена коришћења земљишта и садржај штетних и отпадних материја у земљишту Опис пројекта и подаци о његовој намјени и величини Опис физичких карактеристика цијелог пројекта и услови употребе земљишта у току градње и рада постројења предвиђених пројектом Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде, сировина, потребног материјала за изградњу и друго Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења ( јонизујућа и нејонизујућа) Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања ( прерада, рециклажа, одлагање) свих врста отпадних материја Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене елементе, у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним околностима и могући кумулативни утицаји Квалитет ваздуха, воде, земљишта, нивоа буке, интензитета вибрација, зрачења, флоре и фауне Могући утицај пројекта на здравље становништва Могући утицај пројекта на промјене метеоролошких параметара и климатских карактеристика Могући утицај пројекта на промјене екосистема Могући утицај пројекта на насељеност, концентрацију и миграцију становништва Могући утицај пројекта на намјену и коришћење површина ( изграђене и неизграђене површине, употреба пољопривредног земљишта) Могући утицај пројекта на комуналну инфраструктуру Могући утицај пројекта на природна добра посебних вриједности и културна добра и њихову околину, материјална добра, укључујући културно-историјско и археолошко насљеђе Могући утицај пројекта на пејзажне карактеристике подручја Могући утицај пројекта на међусобне односе горе наведених фактора Методе предвиђене за процјену утицаја на животну средину Опис директних утицаја и било каквих индиректних, секундарних, кумулативних, краткотрајних, средњих и дуготрајних, сталних и привремених, позитивних и негативних утицаја Спецификација и опис мјера за спречавање, смањивање, ублажавање или санацију штетних утицаја на животну средину Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење Мјере које се предузимају у случају несрећа већих размјера

5 2.5.3 Планови и техничка рјешења заштите животне средине ( рециклажа, третман и диспозиција отпадних материја, рекултивација, санација) Друге мјере које могу утицати на спречавање или смањивање штетних утицаја на животну средину Програм праћења утицаја на животну средину у току и након реализације пројекта Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара Преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, с обзиром на утицај на животну средину Усклађеност пројекта са планским документима о заштити животне средине, другим плановима донесеним на основу посебних закона и плановима и програмима заштите животне средине јединица локалне самоуправе на које се пројекат односи и образложење одговарајућих дијелова тих докумената Подаци о евентуалним потешкоћама код израде студије ЗАКЉУЧАК Констатација да ли се реализацијом предметног пројекта могу или не могу обезбиједити потребни услови за заштиту животне средине Да ли је пројекат својом функцијом и техничким рјешењима безбиједан у смислу утицаја на животну средину Приједлог сталне контроле параметара релевантних за утицај рада објекта на животну средину а који су наведени у Студији Приједлог носиоцу пројекта и органу надлежном за заштиту животне средине у смислу даљих поступака НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ Приказ и оцјена постојећег стања животне средине на предметној локацији Кратак опис пројекта и подаци о његовој намјени и величини Опис могућих утицаја пројекта на животну средину Опис мјера за спречавање, смањивање или ублажавање штетних утицаја на животну средину Скраћени преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и.. 84 навођење разлога за изабрано рјешење АНЕКС Извори података Закони и прописи Коришћена стручна литература Кориштена документација Прилози ОВЈЕРЕ

6 4 1. О П Ш Т И Д И О 1.1. Уводно образлoжење Животну средину чини свијет природе (биљке, животиње, земљиште, ваздух и вода), свијет објеката, предмета и институција које је човјек саградио користећи технику, технологију и науку да би створио окружење које одговара његовим потребама и стремљењима. Човјекова средина је сложен, уравнотежен систем. Нормални природни услови вијековима су омогућавали човјеку угодан живот, а биосфера је била довољно моћна да неутралише све негативне последице људских активности. Међутим, данас услед офанзивног технолошког развоја, великог исцрпљивања природних ресурса и других негативних процеса, долази до нарушавања животне средине. Пошто се процес нарушавања животне средине приближава критичној тачки, неопходно је повећати ефикасност и квалитет послова на заштити, обнови и унапређењу животне средине. Развој мора да води искључиво ка производњи еколошких материјала, односно добијања таквог отпада и нуспроизвода који су поново употребљиви или разградиви. Због тога је врло битно да се индентификују мјеста и начини могућег загађења унутар организације. Овакав прилаз будућем развоју требало би да подстиче организацију на увођење најбоље расположиве технологије увијек када је то погодно и економично, како би се обезбједила заштита животне средине и омогућило ефикасно управљање постојећим природним ресурсима. Европски закон о заштити животне средине садржи читав низ смјерница Савјета Европе у циљу побољшања животне средине као и унификације и усаглашавања различитих националних регулатива. Одреднице овог закона могуће је подијелити на следеће шире категорије: заштита водених ресурса заштита земљишта заштита ваздуха одлагање отпада и његова прерада. У основи поступак оцјењивања животног циклуса је нови приступ који од произвођача захтијева да у будућности воде рачуна не само о сопственим еколошки релевантним поступцима, већ и о еколошким карактеристикама претходних и наредних активности. Тај нови приступ се све више примјењује и у законској регулативи, а долази до изражаја и у стандардизованим системима еколошког управљања. Рударство као дјелатност је у непосредном, интерактивном односу са природом. Активност је по својој суштини усмјерена ка измјени и деградацији постојећих природних стања. Заштита животне средине на подручју рударских објеката представља значајан друштвени проблем. У случајевима површинске експлоатације лежишта минералних сировина негативне посљедице на животну средину углавном су резултат погрешно планиране изградње објеката индустријског комплекса, неконтролисане и неадекватне изградње стамбених насеља и инфраструктурних система као и недовољног познавања основних законитости у области заштите животне средине.

7 Посљедице прилагођавања природног окружења потребама друштвене заједнице најчешће су неочекиване због постојања врло осјетљиве равнотеже свих еколошких елемената. Техногени утицај у екосистему може својим повратним дјеловањем на првобитне иницијаторе да доведе до нових стања и ефеката на животну средину и на самог човјека. Технологија површинске експлоатације, са свим својим карактеристикама, може представљати извор угрожавања квалитета животне средине. У том смислу се и активности као што су истраживање, планирање, пројектовање и експлоатација на површинским коповима јављају као врло значајни проблеми у области очувања и заштите животне средине. Успјешност сваког рјешења у домену заштите и унапређења животне средине подразумијева свестрано сагледавање и дефинисање свих могућих утицаја. Сагласно томе увијек се као приоритет поставља обавеза дефинисања могућих утицаја у односу на основне еколошке категорије као што су: ваздух, вода, тло, клима, флора, фауна, пејзаж и др. Процjена утицаја на животну средину представља превентивни управљачки инструмент заштите животне средине, заснован на изради студије и спровођењу консултација уз широко учешће јавности и на анализи алтернативних могућности, са циљем да се прикупе подаци и предвиде штетни утицаји одређених пројеката на разне пријемнике у животној средини, као и да се утврде и предложе мјере којима се штетни утицаји могу спријечити, смањити или отклонити, имајући у виду изводљивост тих пројеката. Оно што је посребно важно је то да је процјена утицаја пројеката на животну средину саставни дио техничке документације без којег се не може приступити извођењу пројекта. Основни дугорочни циљ заштите животне средине на ширем подручју угљевичког угљеног басена је да се обезбиједе контролисани услови експлоатације лежишта угља и истовремено умањи трајна деградација простора и загађивање животне средине. Посебни циљеви заштите животне средине прије свега обухватају сљедеће: - обезбјеђивање услова за очување и рационално коришћење природних ресурса (резерве угља), - спречавање трансфера прљавих технологија, - смањење неконтролисаних испуштања загађујућих и токсичних материја и даље деградације животне средине, - смањење количине отпада, прерада и рециклажа отпада, - санирање загађених дијелова животне средине и деградираних простора, - очување природних екосистема и биодиверзитета, - уграђивање концепта одрживог развоја и заштите животне средине у доношењу стратешких и инвестиционих одлука, - предузимање систематских и трајних мјера заштите, рекултивације и ревитализације угрожене животне средине. 5

8 Полазне основе за израду студије Предузеће ''TEREX KOP'' д.о.о. Угљевик у оквиру својих дјелатности бави се и експлоатацијом енергетских минералних сировина. На подручју Угљевика се налазе велике резерве угља и експлоатација овог енергента овдје има велику традицију. Елаборатом о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви угља на лежишту ''Луке'' Мезграја код Угљевика са стањем год. потврђено је да је у овом лежишту преостало тоне угља, након обуставе радова године. Затварање рудника са подземном експлоатацијом је посљедица супституције угља течним горивима седамдесетих година прошлог вијека, те изградња термоелектране и одговарајућих рударских капацитета за површинску експлоатацију на другом лежишту. Развојем технологије откопавања угља са израженим нагласком преласка са подземне на површинску експлоатацију, те енергетска криза, као и укупна ситуација на тржишту, поново актуализује истраживање и експлоатацију мањих лежишта угља. Резерве угља на лежишту ''Луке'' омогућују предузећу '' TEREX KOP''д.о.о. Угљевик да крене у реализацију развојних планова, односно у експлоатацију преосталих резерви угља. Након подношења Захтјева за претходну процјену утицаја на животну средину, надлежно Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је издало Рјешење бр /11 од год. којим је обавезало инвеститора да прибави Студију о утицају на животну средину пројекта експлоатације угља на површинском копу ''Луке'' Мезграја, општина Угљевик (текстуални прилог 4). Д.О.О. Рударски институт Приједор је приступио изради Студије на основу Уговора бр /11, закљученог године са предузећем '' TEREX KOP'' д.о.о. Угљевик. Лежиште посједује количине резерви које обезбјеђују животни вијек копа од око 6 година, а све то је елаборирано и верификовано Рјешењем Министарства привреде, енергетике и развоја РС, бр / /11 од , којим се потврђују геолошке резерве и квалитет угља ((текстуални прилог 3). Детаљан технолошки пројекат експлоатације угља дат је у Главном рударском пројекту, чији је садржај прилагођен одредбама Закона о рударству ( Сл. гласник РС бр. 107/05) и Правилника о садржају дугорочних програма и пројеката у рударству (Сл. лист СР БиХ бр. 25/85 ), а који је урађен од стране ''Рударског института'' Бања Лука. У периоду год. извршен је обилазак терена од стране представника ''Рударског института'' из Приједора у циљу верификације прикупљених података неопходних за процјену утицаја на животну средину и израду Студије о утицају на животну средину, као и оцјене тренутног стања локације. Приликом израде студије кориштена је приложена документација, увид у ситуацију на терену, подаци о физичко-хемијским особинама материјала с којима ће се манипулисати, односно знања о процесима који ће се у руднику одвијати. Осим тога, у обзир су узета и мишљења субјеката којима је достављен Захтјев за претходну процјену са документацијом (Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство здравља и социјалне заштите, Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа).

9 Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у свом мишљењу је дало сљедеће смјернице: - утврдити постојеће стање основних показатеља квалитета и квантитета вода, земљишта и шума на подручју утицаја будућих радова, - мјере заштите и одговарајући третман током експлоатације успоставити на површинске, подземне и отпадне воде настале у зонама радних површина, - успоставити одговарајући мониторинг вода на предметном подручју, - дефинисати поступак скидања и начина депоновања хумусног слоја, одређивање тачне локације за депоновање, као и сам поступак чувања депонованог хумусног слоја, тамо гдје је евидентиран хумусно-акумулациони хоризонт, - дефинисање плана коришћења депонованог хумусног слоја уз детаљно спровођење поступка рекултивације пољопривредног земљишта, тако да се у поступку биолошке рекултивације комбинују шумски појасеви са травним смјесама, - током изградње обезбиједити адекватну употребу механизације и грађевинских машина, како не би дошло до загађења околног пољопривредног земљишта које није обухваћено пројектом, излијевањем нафте и нафтних деривата, моторних уља и других опасних и штетних материја, - потребно је испоштовати одредбе Закона о пољопривредном земљишту, - потребно је извршити усклађивање са шумскопривредним основама за државне и приватне шуме на подручју обухвата пројекта у складу са Законом о шумама, као и усклађивање са ловном основом за дато подручје. Министарство здравља и социјалне заштите РС у свом мишљењу је дало сљедеће смјернице: -посветити већу пажњу штетном утицају буке, прашине и вибрација, деградације и помијерања земљишта, одлагању отпадних материја, као и опасностима спирања или јаружања површинских вода са јаловином и негатвних ефеката на површинске воде, подземне воде и водоснабдијевање оближњих насеља, - анализе отпадних вода према Правилнику о условима испуштању вода у површинске воде (Сл.гл.РС бр.44/01) морају обухватити све прописане параметре, - инвеститор мора редовно контролисати квалитет воде, односно вршити анализе воде код овлаштене институције у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће ( Сл.гл.РС бр.40/03), -инвеститор је обавезан извршити обавјештавање у складу са одредбама Закона о заштити животне средине и надлежностима Министарства здравља и социјалне заштите, уколико се изградњом објекта појави било какав негативан утицај на здравље људи и животну средину, - кад се ради о заштити здравља становништва потребно је слиједити Здравствену политику и стратегију за здравље у РС до 2010 године и препоруке Стратегије 5. за праћење и редукцију ризичних фактора животне и радне средине ( Сл.гл.РС 56/02 ), који су у вези са Националним акционим планом за здравље и животну средину (НЕАП), усвојеним од стране Владе РС (Сл.гл.РС бр.1/02). Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС у свом мишљењу је дало сљедеће смјернице: - на предметној локацији није евидентирано културно-историјско и природно насљеђе, - уколико се у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица ( чл.82. Закона о културним добрима Сл.гл.РС бр.11/95), 7

10 - уколико се у току радова наиђе на природно добро које је геолошко- палеонтолошког или минералошко-петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има статус споменика природе, обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (Закона о заштити природе Сл.гл.РС бр.20/14), - адекватну санацију и рекултивацију терена изводити према посебном пројекту санације и рекултивације, утемељене на претходно утврђеном нултом стању вегетације - активности рекултивације одвијати фазно када експлоатација одмакне, - пројекат санације и рекултивације доставити Заводу на сагласност. Израда Нацрта Студије о утицају на животну средину је усклађена са важећим прописима из области заштите животне средине, те прописима који се односе на специфичне карактеристике предвиђеног објекта. Након предаје Нацрта студије утицаја Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију, и њеног достављања на увид јавности и заинтересованим субјектима, у периоду од 30 дана, одржана је јавна расправа године у МЗ Мезграја са почетком у 11 часова. Предметну Студију су презентовали представници Рударског института ''Приједор'', израђивачи Студије, институције која је овлашћена од ресорног Министарства за обављање дјелатности из области заштите животне средине, а након тога су се у расправу укључили сви присутни. Записник на јавној расправи водио је представник инвеститора до окончања исте од стране Министарства. У складу са чланом 70. Став 4. Закона о заштити животне средине, носилац пројекта је доставио Записник са одржане јавне расправе у законом предвиђеном року. У складу са чланом 70. Став 5., заинтересованој јавности је остављен рок од 30 дана за подношење примједби у писаној форми, носиоцу пројекта, у вези са захтјевом и Нацртом студије. У наведеном року своје ставове и мишљења доставили су: - Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, стручно мишљење бр /15 од год - Министарство здравља и социјалне заштите РС, бр. 11/ /15 од год. - Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, бр.07/1/ /15 од год - Одјељење за просторно уређење, стамбено комуналне послове, општина Угљевик бр.02/4-92-3/15 од год. Након пристиглих мишљења заинтересоване јавности и заинтересованих органа, а у складу са чланом 71. Закона о заштити животне средине Инвеститор је дао свој прелиминарни стручни став о Нацрту студије утицаја на животну средину пројекта експлоатације угља на ПК ''Луке'' Мезграја општина Угљевик и о примљеним примједбама током протеклог периода јавног увида и одржане јавне расправе у складу са чланом 70. Закона о заштити животне средине. Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС у складу са чланом 71. Закона о заштити животне средине, донијело је Оцјену о примљеним примједбама заинтересоване јавности, заинтересованих органа и о прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта на примједбе бр /15 од год. (текстуални прилог 14.). 8

11 9 У Оцјени о примљеним примједбама, надлежно Министарство наводи да: - у свом стручном мишљењу, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС сматра да је достављена Студија прихватљива по свом обиму сагледавања, садржају обрађених података, као и по предвиђеним активностима и мјерама које треба спроводити у наредним фазама пројектовања, изградње и експлоатације. - Министарство здравља и социјалне заштите РС у свом стручном мишљењу наводи да ће пројекат градње површинског копа рудника угља ће имати у дугорочном смислу директан ефекат на животну средину и сав околни биљни и животиљски свијет, па самим тим и на здравље становника ближе или даље околине. Због свега наведеног је неопходно ставити акценат на параметре годишљег мониторинга који би требали да упућују на степен загађења који може нарушавати квалитет ваздуха, довести до каонтаминације подземних вода, спирањем површина, површинским и рудничким водама које се морају додатно пречишћавати. Осим тога, Инвеститор је у обавези да изради План активности у случајевима са акцидентима са тачно дефинисаним вертикалним и хоризонталним надлежностима и одговорности запослених које треба ускладити са плановима локалне заједнице при ванредним ситуацијама или катастрофама. Инвеститор је дужан у складу са законом спроводити периодичан преглед радника у Заводу за медицину рада РС уз обавезно поштовање мијера личне и колективне заштите на раду. - у свом стручном мишљењу Републички завод за заштиту културноисторијског и природног насљеђа РС процјењује да се планирани радови и активности могу реализовати са становишта циљева заштите природе уз обавезу придржавања свих мјера за спречавање, смањивање, ублажавање циљева или санацију штетних утицаја у току изградње и експлоатације прописаних Студијом. - Општина Угљевик у свом стручном мишљењу наводи да се њихове примједбе односе углавном на мониторинг загађујућих материја који треба проводити, при чему предлажу учесталост два пута већу него што је наведено у Студији утицаја на животну средину. Осим тога, сматрају да су метеоролошки подаци стари и да их је потребно ажурирати. - Примједбе са јавног увида од стране грађана МЗ Мезграја углавном се односе на резултате мјерења, оцјену степена загађености ваздуха, воде и земљишта као и на тренутно стање на терену. - У свом прелиминарном ставу Инвеститор наводи да је Студија утицаја на животну средину прихватљива по свом обиму сагледавања, садржају обрађених података, као и по предвиђеним активностима и мјерама које треба провести у наредним фазама рада површинског копа. С обзиром на могуће негативне утицаје на животну средину, који се могу појавити у току експлоатације, класирања и транспорта угља, а који су и идентификовани у оквиру студијског истраживања, предложене су мјере које се морају проводити у циљу смањења ових утицаја. Студија утицаја предвиђа план мониторинга стања животне средине у циљу увида у ефикасност предложених мјера заштите животне средине. - Сматра да се као једини недостатак може навести, дуги временски период израде Студије, из разлога што нису на вријеме обезбијеђене неопходне подлоге (локацијски услови). Због тога су углавном настале многе недоумице заинтересоване јавности из чега су произашле мање или више, оправдане примједбе.

12 - У сврху ажурирања података о квалитету животне средине извршиће се додатна мјерења квалитета ваздуха, воде, земљишта, као и нивоа буке на предметној локацији. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију је прегледало записник са јавне расправе, достављена мишљења са примједбама и прелиминарни стручни став носиоца пројекта на основу чега доноси слиједећу оцјену: Налаже се носиоцу пројекта ''ТEREX KOP'' д.о.о. Угљевик да изврши измејну и допуну Студије утицаја на животну средину пројекта експлоатације угља на површинском копу ''Луке'' Мезграја, површине 63,2 ha, општина Угљевик у складу са примједбама које се односе на заштиту животне средине, достављене од наведених субјеката. На основу примљених примједби извршена је измјена и допуна Студије утицаја на животну средину пројекта експлоатације угља на површинском копу ''Луке'' Мезграја, општина Угљевик, гдје су оне узете у обзир и обрађене у одговарајућим поглављима. Такође су у обзир узете сиугестије и примједбе везане за штампарске грешке и недостаци везани за изворе података. Допуњена Студија утицаја на животну средину са Посебним дијелом, која је усклађена са Оцјеном је дана године, у складу са чланом 72. Закона о заштити животне средине (Сл.гл.РС бр. 71/12 и 79/15), достављена на ревизију ревиденту ''V&Z Zaštita'' д.o.o. Бања Лука. Извјештај о ревизији достављен је године на основу ког је извршена корекција и допуна Студије утицаја на животну средину. Потврду о усклађености Студије са Извјештајем о ревизији, Ревидент је издао дана год. (текстуални прилог 16). 10

13 Приложена документација За израду Студије инвеститор је доставио на увид слиједећу документацију: 1. Елаборат о класификацији и категоризацији лежишта мрког угља ПК "Луке", Рудпром Приједор, година. 2. Главни рударски пројекат експлоатације угља на ПК ''Луке''-Угљевик ''Рударски институт''д.о.o. Бања Лука, године, који се састоји из слиједећих књига: - Књига I Концепција и основна пројектна рјешења - Књига II Технички пројекат експлоатације - Књига III Технички пројекат одбране површинског копа од вода - Књига IV Технички пројекат снабдијевања површинског копа електричном енергијом - Књига V Технички пројекат електро-машинског одржавања - Књига VI Технички пројекат рекултивације и заштите животне и радне средине - Књига VII Технички пројекат заштите и здравља на раду и заштите од пожара - Књига VIII Техно-економска оцјена пројекта 3. Рјешење о овјеравању резерви угља на лежишту " Луке" код Угљевика са стањем год.; бр.05.07/ /11 од год. издато од стране Министарства индустрије, енергетике и рударства 4. Рјешење о регистрацији бр Reg од год. 5. Рјешење бр /11 о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину, издато од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, год. 6. Уговор о концесији за експлоатацију угља на лежишту "Луке" општина Угљевик, бр / /08, од год..

14 12 2. Т Е Х Н И Ч К И Д И О 2.1. Опис локације и подручја могућег утицаја пројекта на животну средину Шире подручје обухвата лежишта угља ''Луке'', Мезграја налази се у сјевероисточном дјелу Републике Српске, односно Босне и Херцеговине на подручју општине Угљевик, која се на истоку и сјеверу граничи са општином Бијељина, на југу са општином Зворник, на западу са општином Лопаре и на југозападу са општином Теочак. Граница са општином Теочак је уједно и граница Републике Српске са Федерацијом БиХ. Подручје општине карактеришу два типа рељефа: брдски тип је представљен обронцима планине Мајевице, а обухвата јужни и југозападни дио општине, док сјеверни и сјевероисточни дио представља низијски тип, односно равница Семберија. Микролокација-Лежиште угља ''Луке'' Мезграја се налази на око 7 km ваздушне линије југозападно од Угљевика, односно око 5km ваздушне линије јужно од Богутовог Села. Само лежиште је смјештено између насеља Јасиковац и Мезграја и припада басену ''Мезграја-Тобут''. Са истока је ограничено рјечицом Мезграјом, док западну границу чини трансверзални расјед пружања сјевер-југ, који уједно одваја лежиште ''Луке'' од лежишта ''Делићи''. У топографском погледу ово подручје представља благо заталасани рељеф, чија највиша кота, јужно од лежишта износи 390 m. Према истоку и западу терен благо пада те у долини Мезграје износи између 232 и 225 mnv. Лежиште има повољне комуникацијске прилике у првом реду захваљујући повољним транзитним условима. На јужној и сјеверној страни лежишта изграђени су макадамски путеви који су западно повезани са асфалтним путем Прибој- Угљевик. Од наведеног асфалтног пута, лежиште је удаљено око 3km, док је дужина макадамског пута 650m. Привредни и адмистративни центар ужег подручја је Угљевик, а ширег подручја Бијељина. Подручје око лежишта је слабо насељено. Највећи број радно способног становништва околних насеља ради у иностранству. Након престанка експлоатације 70-их година прошлог вијека, локално становништво је дјелимично рекултивисало околне површине формирањем сијаних травњака сјетвом луцерке. Осим луцеришта, неке површине, а нарочито косине копа су подвргнуте ауторекултивацији, у виду формирања шикара, тако да земљиште уз границу површинског копа представља пашњаке, ливаде, и шуме ниске вриједности. Положај површинског копа приказан је на сателитском снимку слика 1.

15 13 Најближи стамбени објекти Слика1 : Сателитски снимак положаја површинског копа ''Луке'' Мезграја Копија плана катастарских парцела на којима се предвиђа изградња или извођење активности, са уцртаним распоредом свих објеката у саставу комплекса Предузеће ''TEREX КOP'' д.о.о. Угљевик је са Владом РС закључило уговор о концесији на поменутој локацији, чиме је добило право на експлоатацију угља (новембар, 2010.год., текстуални прилог 2). Споразумом о рјешавању имовинско правних односа на непокретности које се воде на општини Угљевик, а предмет су концесије и налазе се у експлоатационом пољу лежишта ''Луке'' додјељено је право кориштења ових некретнина на период од десет година на име концесионара ''TEREX КOP'' д.о.о. Угљевик. Земљиште које је предмет Споразума бр од године ( текстуални прилог 9) налази се на простору двије катастарске општине КО Мезграја и КО Теочак. Приказ катастарских честице са површинама и катастарским општинама дат је у табели 1.

16 14 Табела 1. Преглед катастарских парцеле са припадајућим површинама Катастарска општина Број парцеле ( к.ч. бр.) Површина m / / / / / / / / / / К.О. МЕЗГРАЈА 1119/ / / / / / / / / / / / / / / К.О. ТЕОЧАК 1448/ / На графичком прилогу 1 (Копија катастарског плана) дат је приказ катастарских парцела у обухвату експлоатационох поља. Распоред рударских објеката је дат на ситуационој карти ПК "Луке" у графичком прилогу 2.

17 Подаци о потребној површини земљишта у m 2 за вријеме изградње, сa описом физичких карактеристика и картографским приказом одговарајуће размјере, као и површине која ће бити обухваћене када објекат буде изграђен 15 то: Укупна површина обухваћена активним рударским радовима износи 63,2 ha и - површина конструкције копа пројектована рударским пројектом, лоцирана на југозападном дијелу експлоатационог поља износи 21,7 ha, - површина индустријског платоа са класирницом 1,7 ha, - ''Западно '' одлагалиште заузима површину од 5,8 ha, - ''Сјеверно'' одлагалиште заузима површину од 28,6 ha, - одлагалиште ''Таложник'' заузима површину од 5,4 ha, Површински коп има максималну дубину 70 метара, са углом завршних косина до '. Географски положај експлоатационог поља "Луке" Мезграја (графички прилог 3) дефинишу координате слиједећих граничних преломних тачака : Утврђивање граница површинског копа извршено је на основу геолошких и геотехничких карактеристика средине, у складу са достигнутим развојем фронта рударских радова прије прекида производње на овом копу, као и положаја ентитетске линије разграничења. Код одређивања границе површинског копа узети су у обзир истражни радови изведени до год. а који су презентовани у Елаборату о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви угља на лежишту ''Луке'' код Угљевика. Јужна граница површинског копа иде до ентитетске линије. Сјеверна граница је граница старих радова површинског копа ''Луке'' гдје је формирано језеро. Са источне стране граница је успостављена тако да се са радовима не прелази ентитетска линија. Са западне стране граница је успостављена по линији гдје угаљ дубље залијеже и до подручја гдје је вршена интензивна подземна експлоатација.

18 Разлози за избор предложене локације Избор локације је условљен самом врстом дјелатности (експлоатација угља) и извршен је након геолошких истражних радова који су потврдили квалитет и резерве сировине (слика 2). Детаљна истраживања лежишта угља најинтензивније су извођена у периоду године. Најважнији подаци о лежишту угља су из периода тих година, а резултати истраживања су дати у Елаборату о резервама и квалитету угља (1987). Од рударских радова на лежишту је извођена површинска експлоатација на јужном дијелу лежишта (ПК ''Јасиковац I''), површинска експлоатација на сјеверном дијелу лежишта (ПК ''Луке'') и на централном дијелу подземна експлоатација. Наведеним радовима је оконтурено лежиште ''Луке'' које ће се експлоатисати површинским копом. 16 Слика 2: Локација ПК " Луке'' Приказ педолошких, геоморфолошких, геолошких, хидрогеолошких и сеизмолошких карактеристике терена Педолошке карактеристике терена Земљиште на коме се тренутно врши експлоатација угља у највећем обиму већ представља техногене творевине у виду депосола и рекултисола. За потребе свих рударских објеката на овом површинском копу ранијим пројектима је било предвиђено да се заузме земљишни простор у површини од око 50 ha (одлагалишта и откопани простор). У протеклом периоду деградирано је око 90% предвиђених површина. Остали дио површине од непуних 10 ha представља простор са природним педолошким покривачем који за сада није деградиран, а служиће углавном за потребе одлагања откривке. Према томе, садашње стање, са аспекта орографских прилика претрпјеће значајне промјене. Оцјена квалитета природног педолошког покривача је дата на основу Пројекта рекултивације из 2011 године, као и увида и осматрања на терену и констатоване су само двије картиране јединице на преосталим површинама под природним земљиштем: - смоница ( вертисол) 15 % - смеђа земљишта на флишу 35%.

19 У непосредној близини западне границе, вањског одлагалишта, отворен је педолошки профил, на земљишту чија је култура ливада. На бази овог профила који репрезентује околно земљиште смонице, у табели 2. су приказане неке основне карактеристике овог земљишта по хоризонтима. Табела 2. Катактеристике земљишта Ознака Дубина Опис профила хоризонта (cm ) Aor 0-23 Тамносиво-смеђе боје (2,5Y 4/2), структуре полиедричне. У влажном стању земљиште је компактно, јако пласточно и љепљиво. Збијеност износи 3 kg/cm 2. Актуелни ацидитет алкаличан, слабо до умјерено карбонатно. Текстура глиновита. Коријења има око 20/dm 2. A Боја и структура иста као у претходном хоризонту. Јако пластично и љепљиво са нешто мањом збијеношћу 2,5 kg/cm 2. Алкалично актуелна реакција са слабо израженом реакцијом на карбонате. Текстура глиновита. AC Маслинасто-смеђе боје (2,5Y 4/4), глиновите текстуре. Структура полиедрична, врло слабо хумусна. Пластичност и љепљивост као код горњих хоризоната, а збијеност 2,0 kg/cm 2. Cg Слабо сивомаслинаста боја (5Y 6/2). Структура полиедрична, а текстура глиновита. Алкалично актуелна реакција са израженом реакцијом на карбонате. Хумусност врло слаба. Cg Као претходни хоризонт, али са интензивнијим оглејавањем и већим садржајем карбоната. Просјечна реакција земљишта у H 2 O је 6,90-6,99, а у KCl је 5,90-5,95. Садржај P 2 O 5 је 0,2 mg/100g земљишта, док је садржај K 2 O 19,3 mg/100g земљишта. Смеђа земљишта на флишу на простору ПК ''Луке'' заузимају око 29% укупне површине која је планирана за рекултивацију. Лоцирана су углавном на сјеверном дијелу вањског одлагалишта. Ова земљишта су претежно кисела до неутралне реакције. Доста су скелетна. Природно се граниче са смоницама, а боја им је различита у зависности од боје самог материјала из ког су се развила. С обзиром на механички састав, припада групи тешких земљишта, јер садржи више од 60% глинастих честица. Дубљи слојеви који су ближе матичном супстрату садрже знатан проценат СаСО 3. Оранични слој је доста плитак. Садржај хумуса у ораничном слоју је 4,5 %, а са дубином расте. Реакција земљишта у површинским хоризонтима је слабо кисела ( ph у H 2 O 5,50-6,40), а са дубином расте. Физиолошки активан P 2 O 5 није доказан ни код једног истражног профила, сем у једном у траговима. Нешто је боља обезбијеђеност физиолошко активним калијумом. Производна способност им је релативно ниска. У геоморфолошком погледу шире подручје лежишта представља брдовити, благо-заталасани рељеф, чија највиша кота јужно од лежишта, на брду Јасеље износи 390 m.n.v.. Према истоку и западу терен благо пада ( ), те у долини Мезграјице износи између 232 и 225 m.n.v.. Морфологија првобитног терена на лежишту је нарушена радовима који су се изводили на површинском копу ''Јасиковац I'' на јужном дијелу лежишта и на површинском копу ''Луке'' на сјеверном дијелу лежишта. Геолошки састав, активна тектоника и уз то каснији ерозиони процеси проузроковани различитим егзогеним факторима учинили су заједно да данашњи морфолошки изглед простора буде разноврстан. 17

20 Геолошке карактеристике - истраживано лежиште угља изграђују сљедећи литостратиграфски чланови доњег миоцена: подинска непродуктивна седиментна серија ( 1 М 1 ), главни угљени слој ( 2 М 1 ), повлатна угљоносна лапоровита серија ( 3 М 1 ) и глиновито-лапоровити седименти ( 4 М 1 ). Подинска непродуктивна седиментна серија ( 1 М 1 ) - ове наслаге леже дискордантно преко еоценских творевина и имају пролувијални карактер. Преко палеорељефа наталожени су базални конгломерати који по саставу и величини зрна могу бити промјенљиви и нестални, а често прелазе у пјешчаре или пјесковите глине. На њих се настављају зелене и црвене глине, које представљају доминантан литолошки члан (заступљене су око 80%), лапоровите глине, пјесковите глине са сочивима пјешчара. Масне зелене глине чине непосредну подину главном угљеном слоју. Дебљина подинске непродуктивне серије је различита и процјењује се од 10 до 100 m, мада ријетко прелази 50 m, што зависи од облика палеорељефа. Главни угљени слој ( 2 М 1 ) на подинским непродуктивним седиментима лежи главни угљени слој с прослојцима сивожутих лапораца, силифицираних лапораца, угљевитих лапораца и сасвим ријетко пластичних глина. Главни угљени слој се одликује појавом рашчлањивања са промјенљивим садржајем јалових прослојака. Повећано учешће јаловине је уочено на мјестима гдје је слој веће дебљине и обрнуто, гдје је слој тањи, већа је концентрација угљене масе. Дебљина јалових прослојака је веома различита и креће се од 3 cm до 230 cm. Дебљина главног угљеног слоја варира у границама од 19m до 29 m, а просјечно износи 22 m. Просјечна дебљина чистог угља у главном угљеном слоју је 16,15 m. Повлатна угљоносна лапоровита серија ( 3 М 1 )- непосредно на главни угљени слој исталожени су сиви лапорци. Обзиром на садржај кречњачке компоненте, најчешће су то лапорци, а рјеђе кречњачки или глиновити лапорци. Глиновити лапорци су изразитији у повлатном дијелу серије. Преко ових лапораца слиједе наслаге зеленкастих и зеленкастосивих глина и глиновитих лапораца, каткад прослојених пјешчара. Послије одлагања наведених седимената таложи се повлатни угљени слој, чија дебљина варира од 1 m до 4,6 m и јавља се највјероватније у виду сочива и бочно прелази у глинце и глиновите лапорце. Повлатни угљени слој истражним радовима није констатован. Глиновито-лапоровити седименти ( 4 М 1 ) су утврђени на западном дијелу лежишта и леже преко повлатне услојене лапоровите серије. Од седимената продуктивне серије (главног угљеног слоја) одвојени су расједом правца пружања сјевер-југ. Седименти овог литолошког члана су изграђени од сивих глина, лапоровитих глина, глиновитих лапора, танкослојевитих лапоровитих кречњака, са харацеама и танкослојевитих пјешчара. Најзаступљеније су глине и лапоровите глине у честој измјени. Дебљина седимента ове серије износи око 40 m Хидрогеолошке карактеристике стијена на ужем подручју лежишта извршене су на основу порозности и водопропусности. Према наведеним критеријумима на лежишту угља издвојене су двије основне групе стијена: - стијене интергрануларне порозности у функцији изолатора и колектора; - стијене интергрануларне и пукотинске порозности у функцији колектора. Стијене интергрануларне порозности у функцији колектора чини насип (јаловински материјал). Насути материјал, због свог положаја у односу на лежиште угља и дебљину наслага, практично је без неког већег утицаја на режим подземних вода. У сушним периодима, при површини терена, јавља се мрежа плићих пукотина. Чим падну прве кише долази до бубрења површинског дијела изграђеног претежно од 18

21 глине и до затварања ових пукотина, те метеорске воде, послије краћег времена, почињу отицати површинским путем низ падине према језеру. У оквиру полифацијалног комплекса глине имају улогу изолатора који спречавају понирање и кретање вода у дубље дијелове лежишта. Изграђују централни дио лежишта и у хидрогеолошком смислу представљају подинске изолаторе акумулацијама унутар главног угљеног слоја. Заступљене су црвене и зелене подинске глине. Унутар ових водонепропусних слојева постоје уклопци водопропусних пјешчара у подинским седиментима. Водопропусни слојеви се јављају и у угљеном слоју гдје, усљед старих јамских радова и тектонске активности, долази до циркулације подземних вода, па понекад и ова серија постаје слабо водопропусна. Стијене интергрануларне и пукотинске порозности чине један сложени полифацијални комплекс, а прдстављене су лапором, пјешчаром и главним угљеним слојем. Полифацијални комплекс угља и лапора представља наслаге са типичном улогом коректора унутар којих се стварају акумулације подземних вода. Као добар колектор пукотинске порозности сматра се главни угљени слој, посебно у дијеловима гдје је израженија тектонска активност. Филтрационе карактеристике главног угљеног слоја опадају са дубином, а најизраженије су у горњем дијелу и у старим радовима гдје се коефицијент филтрације креће од 1,0 x10-6 до 5,0 x10-7 m/sec. Подземне воде унутар главног угљеног слоја дјелују под слабијим или јачим притисцима, а мјестимично су и слободне. Релативно мала површинска распрострањеност овог комплекса, као и положај у односу на комплекс глина и палеорељеф, указује да у њему нису акумулиране такве количине подземне воде које би могле угрожавати експлоатацију лежишта угља. На лежишту угља ''Луке'' формирано је језеро, које је исушено прије почетка експлоатационих радова. Вода из језера као и одводњавање са површинског копа се вршило преко тунела на сјевероисточном дијелу лежишта у ријеку Мезграјицу, која дренира воде са овог подручја. По инжењерско-геолошкој класификацији на предметном лежишту, на основу анализа савремених геолошких појава, те на основу нестабилности, издвојени су: насуто тло, повлатна угљоносна лапоровита серија, главни угљени слој и подински непродуктивни седименти. Насуто тло- представља вјештачки мијешани материјал од лоших партија угља, угљевитих глина, лапораца и лапоровитих глина. Због лоше сложености и збијености депонованог материјала они се не могу сматрати повољним у инжењерско-геолошком погледу и сврстани су у нестабилне терене. Повлатна угљоносна лапоровита серија- се налази у централном дијелу испитиваног терена. Појављује се у серији лапораца, лапоровитих глина, угљевитих глина и прослојака ( сочива) угља. Честа су смјењивања ових материјала у хоризонталном и вертикалном правцу што проузрокује хетерогена физичко-механичка својства, те се могу очекивати нестабилности при рударским захватима. По стабилности, терен изграђен од ових материјала сврстан је у претежно нестабилне, карактерише се већим бројем клизишта, а мање линијском ерозијом. Клизишта су углавном везана за површинске зоне деградације које захватају у мањој мјери дијелове основне стијенске масе. Осим тога, карактеристично је запажање да су клизишта по овим стијенским масама мањег пространства и обично издужена уз падину. Главни угљени слој- је заступљен на цијелој испитиваној локацији, а изграђен је од угљених слојева са уметцима пластичних угљевитих глина и лапораца. На цијелој локацији угљени слој је испресијецан подземним радовима који су након завршене експлоатације зарушени, те се у тим дијеловима слоја очекују неповољна физичко- 19

22 механичка својства. По стабилности главни угљени слој сврстан је у претежно нестабилан терен. Подински непродуктивни седименти су најнижи седименти миоцена изграђени од црвених и зелених глина са карбонатним конкрецијама, рјеђе квргавим глиновитим кречњацима, пјешчарима и конгломератима. Црвене и зелене глине налазе се увијек у најужем дијелу ове серије и оне представљају фазу испуњавања басена који је смијенила тресетна фаза. Ови материјали су склони клизању и при врло благим косинама. Имају својства да приме велике количине воде, тако да прелазе у течно блато. У инжењерско-геолошком смислу могу се сврстати у нестабилна тла. Тектоника тла - анализом података истражног бушења на лежишту, утврђено је да је угљени слој тектонски интензивно промијењен расједом правца сјевер-југ, док је унутар лежишта утврђено више расједа правца пружања сјевер-југ и југозападсјевероисток. Најмаркантнији расјед је на западном дијелу лежишта правца пружања сјевер-југ са падом према западу. Дуж овог расједа дошло је до гравитационог кретања западног блока више десетина метара. Нешто мање маркантна су два паралелна расједа правца пружања сјеверозапад-југоисток на источном и југоисточном дијелу лежишта. Поред наведених расједа, који су издвојили лежиште као засебну цјелину, у лежишту је утврђено и више мањих расједа чији су правци расједања најчешће сјевер-југ, сјеверозапад-југоисток и запад-исток и чији скокови не прелазе 10 метара. Сеизмичност терена утврђена је према сеизмолошкој карти СФРЈ 1987, за повратне периоде од 100, 200 и 500 година. Локација се налази на граници V и VI степена MSK- 64, за повратни период од 100 година, а за повратни период од 200 и 500 година сеизмичност је у зони VII степена MSK- 64, те се може рећи да је ово подручје умјерене сеизмичке активности Подаци о изворишту водоснабдијевања ( удаљеност, капацитет, угроженост зоне санитарне зађтите) и подаци о основним хидролошким карактеристикама Хидрографска мрежа ширег подручја је добро развијена. Воду са ширег подручја дренирају ријека Јања и ријека Мезграјица са својим притокама, која протиче преко сјевероисточног дијела концесионог поља ''Луке''. На сјеверном дијелу лежишта (површински коп ''Луке'') након престанка експлоатације, у најнижем дијелу, формирана је акумулација воде - језеро, од површинских вода и вода које су истицале из ножица етажа. Површина под водом износи око 6 ha, а дубина воде у централном дијелу језера се креће око 20 m. За испумпавање воде из језера, а и за одводњавање површинског копа користиће се постојећи тунел, од кога отвореним каналом вода одлази у ријеку Мезграјицу. У непосредној близини лежишта угља нема изворишта за водоснабдијевање становништва.

23 Приказ климатских карактеристика са одговарајућим метеоролошким показатељима Подручје Угљевика се налази на прелазу континенталне у умјереноконтиненталну климу. Средња годишња температура износи 10,9 0 С, максимална 40,5 0 С, минимална -28,6 0 С. Средњи годишњи притисак износи 995,9 mbar, максимални 1043,3 mbar, минимални 900,8 mbar. Службени подаци за метеорологију Угљевика не постоје, јер није било системског праћења метеоролошких елемената на територији општине Угљевик. Климатске карактеристике ширег подручја Угљевика анализиране су у односу на постојеће податке за метеоролошку станицу Бијељина ( као најближу метеоролошку станицу) и то за периоде , , 2012 и 2014 и Извршене су анализе температуре ваздуха и падавина за које постоје метеоролошки подаци на сајту Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске. Најрелевантнијим доступним подацима о климатским карактеристикама могу се сматрати они који су одређени за Рудник и термоелектрану Угљевик, јер се површински коп ''Луке'' налази у непосредној близини. За израду ове Студије кориштен је дио података везаних за климатске карактеристике из ''Студије утицаја на животну средину за нове блокове термоелектране Угљевик 3''. Температура Анализиране су средње мјесечне и средње годишње температуре ваздуха за периоде , , 2012 и 2014 и 2015 са метеоролошке станице Бијељина које су приказане у табели 3. Табела 3. Средња мјесечна и средња годишња температура ваздуха на метеоролошкој станици ''Бијељина'' Период I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год ,8 2,1 6,5 11,7 16,9 19,9 21,6 21,0 17,3 11,8 6,2 1,4 10, ,5 2,4 6,8 11,8 17,2 20,3 22,1 21,6 17,0 11,9 6,2 1,9 11, ,2 13,1 16,7 26,8 26,0 24,8 19,5 13,0 10,0 1,0 13,0 4,4 5,8 9,5 13,1 16,1 20,8 22,6 21,4 17,0 13,0 8,7 3,9 13,0 3,3 2,7 7,1 12,5 18,5 21,2 25,7 24,5 18,7 11,8 7,5 3,2 13,1 У периоду од забиљежен је пораст средње годишње температуре ваздуха у односу на период године од 0,8 0. Посматрајући неколико задњих година и поредећи са ранијим периодима биљежи се значајан раст средњих годишњих температура од чак 2,2 0 у односу на период , док у односу на период тај пораст износи 1,4 0, што упућује на закључак да долази до глобалних климатских промјена.

24 22 Слика 3: Средња годишња температура ваздуха ширег подручја Угљевика год. Падавине Анализиране су средње мјесечне и средње годишње количине падавина (mm) за периоде , , 2012 и 2014 и 2015 са метеоролошке станице Бијељина које су приказане у табели 4. Табела 4. Средња мјесечна и годишња количина падавина (mm) на метеоролошкој станици ''Бијељина'' Период I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год У периоду од забиљежен је пораст годишње количине падавина у односу на период године. Посматрајући неколико задњих година и поредећи са ранијим периодима биљежи се екстремна количина падавина у години, у односу на оба референтна периода, док је у 2015-ој годишња количина падавина била знатно мања у односу на претходни период. Мјесец мај године је мјесец са забиљеженом највећом количином падавина у посматраном периоду.

25 23 Слика 4: Средња годишња количина падавина ширег подручја Угљевика год. Релативна влажност ваздуха ширег подручја Угљевика је умјерена током цијеле године. Просјечна годишња вриједност је у интервалу од 77%- 81%. Најнижа влажност је током прољећа и љета и износи око 75%. Вјетар За Бијељину су карактеристични вјетрови сјеверозападног и западног смијера. Честа је и учесталост тишина. Изузетно су ријетки вјетрови источног, сјевероисточног и сјеверног смјера. Критични правац вјетра је југозападни, са брзином 1,7 m/s и учесталошћу од 24,5%, што показује табела 5. Табела 5: Средњи годишњи подаци о вјетру у околини Рудника и термоелектране Угљевик Страна свијета N NE E ES S SW W WN C Брзина вјетра (m/s) 1,6 1,8 1,5 1,2 1,6 1,7 1,7 1,6 - Густина % 7,3 10,3 6, ,9 18,7 9 8,1

26 Опис флоре и фауне, природних добара посебне вриједности ( заштићених) ријетких и угрожених биљних и животињских врста и њихових станишта и вегетације 24 Флора Вегетација ширег подручја лежишта резултат је усклађивања биоценоза и станишних услова у врло дугом периоду развоја живог свијета уз значајан утицај антропогеног дјеловања кроз историју. Распоред биљних заједница на овом простору је посљедица међусобног дјеловања климатских, геолошко-педолошких, орографскихи и антропогених утицаја. Постојећи шумски екосистеми, на ширем подручју лежишта су распоређени мозаично и карактерише их неколико типова и то: - Брдске шуме букве (Fagetum montanum), - Шуме китњака и цера (Quercetum petraea cerris) - Шуме китњака и обичног граба (Querco carpinetum) Екосистеме ''Брдске шуме букве '' граде слиједеће биљне врсте: Fagus moesiaca, Sorbus aucuparia, Acer pseudoplatanus, Аcer platanoides, Ulmus montana, Tilia paltiphilos, Populus tremula. Грмље : Corylus avellana, Crataegus monogyna, Evonimus latifolius, Sambucus racemosa, Ruscus hypoglossum, Daphne mesereum, Lonicera xylosteum. Приземна флора: Cardamine bulbifera, Asperula odorata, Paris quardifolia, Pulmonaria officinalis, Asarum europeum, Allium ursinum, и др. У склопу фитоценоза ''китњака и обичног граба'' налазе се слиједеће биљне врсте: Quercus petraea, Carpinus betulus, Prunus avium, Acer campestre, Acer pseudoplatanus, Ulmus campestris, Ulmus montana, Tilia platyphyllos, Sorbus torminalis. Грмље : Corylus avellana, Evonymus europaeus, Rosa arvensis, Daphne mezereum, Lonicera carpifolium, Crataegus monogyna, Crataegus oxyacantha, Lihustrum vulgare, Staphylea pinnata, Cornus mas, Carnus sanguinea Приземна флора: Lamium orvala, Heleborus atrorubens, Epimedium alpinum, Hacquetia epipactis, Anemone nemorosa, Primula vulgaris, Stellaria holostea, Crocus vernus, Galium silvaticum, Galium vernum, Carex pilosa, Pulmonaria officinalis и др. Флористички састав осталих површина овог подручја је представљен култивисаним површинама, које карактеришу ливеде и обрадиве пољопривредне површине, а чији је састав условљен културама које се гаје. Шума је деградирана и сада се налази у фази шибљака или голети. На овом локалитету нема државних шума, што је утврђено увидом у Шумско привредну основу Мајевичког шумскопривредног подручја, којем припадају државне шуме општине Угљевик, а коју је израдило предузеће Истраживачко-развојни и пројектни центар Бањалука за период важности од до године. Увидом у Шумскопривредну основу за приватне шуме општине Угљевик, коју је израдило предузеће ''Просилва Модрича'' за период важности од до године констатовано је да на овом локалитету нема шумских површина. Парцеле: к.ч.бр.1119/8, к.ч.бр.1119/11, к.ч.бр.1119/13, к.ч.бр.1119/16, к.ч.бр.1119/17, к.ч.бр.1184/2, к.ч.бр.1188/2, које се у Изводу из катастра наводе као шумске, а чији је власник општина Угљевик, одлуком од прије више од 40 година је промјењена намјена и више се не воде као шума.

27 25 Фауна Вегетацијске карактеристике ширег подручја лежишта угља ''Луке'' условиле су и постојање различитих врста фауне и то: зец, лисица, срнећа дивљач, јазавац, куне, дивља патка, фазан, голубови и др. Осим тога овај локалитет је и станиште великог броја инсеката и лептира. Што се тиче гмизаваца, ту су заступљени зелембаћ, живородни гуштер, сљепић, а од водоземаца шарени даждевњак, крекетуша, шумска жаба и др. У водотоку ријеке Јање и Мезграје налазе се сљедеће врсте риба: клен, шкобањ, мрена, бјелица, кркуша, као и штука која се може повремено срести у ријеци Јањи. Обиласком локалитета је констатовано да на ужем истраживаном локалитету нема природних добара посебне вриједности, дакле нема ријетких ни угрожених биљних и животињских врста па самим тим ни њихових хабитата Преглед основних карактеристика пејзажа Лежиште угља "Луке", се налази на слабо насељеном подручју, на око 7 km ваздушне линије југозападно од Угљевика, односно око 5km ваздушне линије јужно од Богутовог Села. Само лежиште је смјештено између насеља Јасиковац и Мезграја. Подручје лежишта припада брдским и брежуљкасто - равничарским предјелима са благим узвишењима и долинама, покривеним пољопривредним површинама и испресијецаним мозаиком шумских површина и окућница насеља, што представља саставни дио руралног пејзажа овог подручја. Постојање рудника са површинским копом нарушава пејзажне карактеристике овог подручја. У ширем подручју предметног локалитета истиче се централни дио општине Угљевик којег карактерише урбано-индустријски пејзаж гдје поред класичне урбане архитектуре значајно мјесто заузима комплекс ТЕ Угљевик I Преглед природних добара посебних вриједности, непокретних културних добара Према мишљењу Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, на поменутој локацији није евидентирано културно-историјско и природно насљеђе. Према подацима из просторно планске документације на предметном подручју није планирано успостављање заштићеног подручја Подаци о насељености, концентрацији становништва и демографским карактеристикама у односу на објекте и активности Лежиште угља ''Луке'' припада општини Угљевик. Према попису становништва из године општина Угљевик је бројала становника, насељених у 28 насељених мјеста, организованих у 17 мјесних заједница. Послије потписивања Дејтонског мировног споразума већи дио општине Угљевик припао је територији Републике Српске, док су у састав Федерације Босне и Херцеговине ушла насељена мјеста Билалићи, Јасење, Снијежница, Стари Теочак и Теочак-Крстац, те дјелови насељених мјеста Горња Крћина, Јасиковац и Турсаново Брдо и од овог подручја формирана је општина Теочак.

28 Према резултатима пописа становништва који је извршен у октобару године, наподручју територије општине Угљевик је настањено становника, насељених у 25 насељених мјеста (организованих у 24 мјесне заједнице), од чега је око 75% сеоско становништво. Осим градског насеља Угљевик, највећа насеља на територији општине су Забрђе, Доња Трнова, Тутњевац и Угљевичка Обријеж. Густина насељености на подручју општине је 101 становник по km². Природни прираштај у периоду од године био је негативан, обзиром да је у посматраном периоду рођено 544 а умрло 920 лица. У истом периоду на подручје општине Угљевик доселило се 726 а одселило 847 лица, те се број становника по основу миграција смањио за 121. Разлози за миграцију су бројни, од образовања и запошљавања, до потраге за бољим квалитетом живота Подаци о постојећим пословним и стамбеним објектима и објектима инфраструктуре, укључујући и саобраћајнице Макролокација обухвата подручје општине Угљевик. Главни економски фактор на подручју Угљевика представља производња и прерада угља, заједно са производњом електричне енергије. Лежиште има повољне комуникацијске прилике у првом реду захваљујући повољним транзитним условима. На јужној и сјеверној страни лежишта изграђени су макадамски путеви који су западно повезани са асфалтним путем Прибој- Угљевик. Од наведеног асфалтног пута, лежиште је удаљено око 3km, док је дужина макадамског пута 650 m. Ако се има у виду микролокација, ово подручје је слабо насељено. На самој локацији површинског копа изграђени су инфраструктурни објекти за потребе експлоатације угља и то: - приступни пут - индустријски путеви на површинском копу - индустријски плато ( постројење за класирање угља, вага, надстрешница са приручним магацином) слике 5 и 6. - трансформаторска станица 250kVA, преносног односа 10/0,4kV/kV, прикључена на дистрибутивну мрежу 10kV електродистрибуције Угљевик На предметној локацији нема изграђене водоводне и канализационе инфраструктуре. Слика 5. и 6. : Индустријски плато 5 6

29 Подаци о другим заштићеним подручјима, подручјима предвиђеним за научна истраживања, о археолошким налазиштима и посебно осјетљивим подручјима Према мишљењу Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, у подручју које обухвата експлоатационо поље нема других заштићених подручја, подручја предвиђених за научна истраживања, археолошких налазишта и посебно осјетљивих подручја Приказ и оцјена постојећег стања животне средине која би могла бити изложена значајним утицајима пројекта и подаци о њеном постојећем оптерећивању Експлоатација угља на овом лежишту се одвијала седамдесетих година прошлог вијека према Рјешењу о одобравању извођења радова по техничкој документацији Главног рударског пројекта површинског копа ''Луке'', Уп/I број: /74 од године (текстуални прилог 6). Од рударских радова, на лежишту је извођена површинска експлоатација на јужном дијелу лежишта ( ПК ''Јасиковац I''), површинска експлоатација на сјеверном дијелу лежишта ( ПК ''Луке'') и на централном дијелу подземна експлоатација. Наведеним радовима је оконтурено лежиште ''Луке'' које се експлоатише површинским начином експлоатације. Оцјена стања животне средине заснива се на анализи узрочно-посљедичног ланца промјена животне средине. У анализи су коришћене релевантне информације о карактеристикама технолошког процеса који се одвијају на површинском копу ''Луке'', подаци о резултатима мерења појединих параметара квалитета животне средине, одређени подаци о простору и друге информације од значаја за предмет овог пројекта. Може се констатовати да је ранија производња угља на овом локалитету створила негативне директне последице по животну средину, које се огледају у нарушеној морфологији терена. На готово цијелом подручју лежишта депоноване су масе откривке са копова који су били у експлоатацији. На сјеверном дијелу лежишта је након обустављања експлоатације формирано језеро, које је исушено прије почетка поновне експлоатације Идентификовани извори емисије Главни извори загађења ваздуха у ширем подручју лежишта су термоелектрана ''Угљевик'', а у мањој мјери активни површински копови међу којима је и површински коп ''Луке''. С обзиром на постојеће радове, квалитет животне средине у околини површинског копа, већ је у одређеној мјери оптерећен усљед постојећих извора емисија. У години започети су радови на откопавању откривке у сјеверозападном дијелу копа, као и радови на испумпавању воде из језера на сјеверној страни површинског копа. Наредних година настављена је експлоатација и класирање угља према Главном рударском пројекту. Преглед врсте и поријекла идентификованих емисија које се јављају у околини површинског копа дат је у табели 6.

30 Табела 6: Врсте и поријекло емисија Технолошка Облик загађења операција Експлоатација (радови на откопавању откривке и угља Класирање угља Поријекло Издувни гасови Рударске машине, лоше сагоријевање Бука Рад машина Прашина Подизање прашине приликом манипулације материјалом Отпадне воде на копу Атмосферске и подземне воде Прашина Подизање прашине приликом класирања Бука Рад машина за класирање У непосредној близини површинског копа пролази локални макадамски пут који у одређеној мјери утиче на тренутно стање животне средине Степен загађености ваздуха основним и специфичним загађујућим материјама Оцјена квалитета ваздуха на локацији површинског копа ''Луке'' је извршена на основу мјерења основних параметара квалитета ваздуха на локацији површинског копа. Мјерења су вршена у сврху израде допуњене верзије Студије, од стране Јавне научноистраживашке установе ''Институт за заштиту и екологију Републике Српске'' Бања Лука, у периоду од 14,00 часова до 14,00 часова године. Испитивање је вршено по принципу 24-часовног узорковања, на граници локације на којој се врши претовар и сепарације угља, а према најближим стамбеним објектима, у МЗ Мезграја, општина Угљевик. За вријеме мјерења квалитета ваздуха, одвијале су се редовне активности на претоварној станици и сепарацији, према свакодневној динамици. Код најближег стамбеног објкета одвијали су се радови на одржавању воћњака (обрезивање, прскање). Резултати дневних просјечних концентрација мјерених загађујућих материја и њихова поређења са граничним и толерантним вриједностима према Уредби о вриједностима квалитета ваздуха ('Сл. Гл. РС, бр. 124/12), дати су у табели 7., а комплетан извјештај мјерења у текстуалном прилогу 10. Табела 7: Дневне просјечне концентрације мјерених загађујућих материја Загађујућа Концентрација Гранична Толерантна Датум материја (µg/m 3 ) вриједност вриједност сумпордиоксид :00 до 34, µg/m ЅО : µg/m 3 азотдиоксид :00 до 29,59 85 µg/m NO :00 113,56 µg/m 3 угљенмоноксид :00 до 5 mg/m 3 8,56 mg/m ,14 СО :00 (5000 µg/m 3 ) (8 560 µg/m 3 ) 28, µg/m :00 до РМ 10 29,07 50 µg/m 3 67,8 µg/m :00 приземни озон :00 до О :00

31 Упоређујући просјечне дневне вриједности концентрација загађујућих суспстанци у ваздуху у животној средини са граничним вриједностима из Уредбе о вриједностима квалитета ваздуха (Сл. Гл. РС бр.124/12), можемо рећи да су средње дневне вриједности концентрација мјерених загађујућих супстанци у животној средини су испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи (период узорковања 1 дан) Ниво саобраћајне и индустријске буке Потенцијални извори буке у подручју површинског копа ''Луке'' су рударске активности на копу. Доминантна бука потиче од рада рударских машина и то: дампера, камиона, багера, утоваривача, погона за класирање и сл. Дана године извршена су испитивања нивоа буке у животној средини. Испитивања су извршена од стране ЈНУ ''Институт за заштиту и екологију Републике Српске'' Бања Лука и то на двије локације. Локација број 1 је уз саму границу која обухвата претоварање и сепарацију угља из рудника ''Луке'', поред сита која нису у функцији. У моменту мјерења нивоа буке, одвија се процес претовара угља. Најближи стамбени објекат је удаљен око 100 m. Локација број 2 је око 30 m удаљена од најближег стамбеног објекта односно око 100 m од мјеста претовара и сепарације угља. У вријеме мјерења буке, извођени су радови на одржавању воћњака при чему је коришћена моторна пила. Резултати мјерења нивоа буке и њихово поређење са највишим дозвољеним нивоима приказани су у табели 8, а комплетан извјештај у текстуалном прилогу 11. Табела 8. Измјерене вриједности нивоа буке Мјерени параметри Бука db(а) Мјерно мјесто бр.1 Дозвољена вриједност по Правилнику Мјерно мјесто бр.2 Дозвољена вриједност по Правилнику db(а) db(а) Мјерно мјесто број 1 се налази у IV зони. Према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ, бр. 46/89) дозвољени нивои вањске буке за IV зону - трговачко, пословно, стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта гдје је еквивалентни ниво буке 60 db(a) за дан и 50 db(a) за ноћ. Мјерно мјесто број 2 се налази у III зони. Према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ, бр. 46/89) дозвољени нивои вањске буке за III зону - чисто стамбено, васпитно-образовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреацијске површине гдје је еквивалентни ниво буке 55 db(a) за дан и 45 db(a) за ноћ. Резултати мјерења интензитета укупне буке у животној средини показују да нивои буке према поменутом Правилнику на оба мјерна мјеста не прелазе максимално дозвољени нивое.

32 Ниво јонизирајућих и нејонизирајућих зрачења Јонизирајућих и нејонизирајућих зрачења на наведеној локацији нема Квалитет површинских вода и угроженост отпадним водама индустрије, насеља и пољопривредне производње Уже подручје лежишта дренира рјечица Мезграјица која протиче преко сјевероисточног дијела концесионог поља ''Луке''. Вода настала исушивањем вјештачког језера које је формирано на локалитету ПК ''Луке'' се путем канала (који је изграђен за вријеме раније експлоатације угља) одводи у рјечицу Мезграјицу, а затим у Мезграјско језеро. Крајњи реципијент ових вода је ријека Јања у коју се рјечица Мезграјица улијева код Угљевика. Квалитет површинске воде на локалитету ПК ''Луке'' је утврђен на основу резултата физичко-хемијских анализа вода са копа и површинског водотока рјечица Мезграја као реципијента ове воде. Анализа водотока је рађена од стране ''Института за воде'' д.о.о. Бијељина. Узорковање од стране Института је извршено године и то: ријека Мезграја прије испуста отпадних вода са копа, воде са површинског копа на мјесту испуста у ријеку Мезграју и ријека Мезграја послије испуста отпадних вода са копа. Преглед анализираних параметара, вриједности појединих параметара, као и утврђена класа водотока на основу добијених вриједности дата је у табели 9, а комплетан извјештај у текстуалном прилогу 12. Табела 9: Резултати испитиваних површинских и отпадних вода ПК ''Луке'' Мезграја послије Мезграја прије испуста испуста Ред Испитивани Јед. бр. параметар мјере Измјерена вриједност Утврђена класа водотока Воде са копа на мјесту испуста Измјерена вриједност Утврђена класа водотока 1. Темп. воде 0 С 1,0 Није нормиран 1,6 1,0 2. ph - 8, ,28 8, Електропров. µѕ/cm Таложивост Није 4. након 30мин. ml/l < 0,5 нормиран < 0,5 <0,5 HPK ( O 2 5. бихромат) g/m 3 < ,6 < BPK 5 g/m 3 2, ,27 1,62 1. Укупне сусп. 7. материје g/m 3 16,4 5. 5,4 17, Алкалитет g/m Амонијачни g/m 3 0, азот 2. 0,032 0, Нитритни 10. азот g/m 3 0, ,004 0, Није нормиран Није нормиран 11. Нитратни азот g/m 3 2, ,13 2, Укупни азот g/m 3 2, ,19 3, Укупни фосфор g/m 3 0, ,019 0, УЧМ С g/m

33 Губитак g/m 3 Није Није жарењем нормиран нормиран 16. Пепео g/m Није нормиран Није нормиран 17. Укупна уља и масти g/m 3 0,16 Није нормиран 0,11 <0,1 Није нормиран 18. Цинк mg/m 3 1,56 Није нормиран 1,63 1,25 Није нормиран 19. Хром mg/m 3 <1 1. <1 < Бакар mg/m 3 1, ,11 2, Арсен mg/m 3 6, ,16 4, Гвожђе g/m 3 <0,03 1. <0,03 <0, Манган g/m 3 0, ,041 0, Кадмијум mg/m 3 <0,02 1. <0,02 <0, Олово mg/m 3 <0,05 1. <0,05 <0, Никл mg/m 3 8, ,17 10,15 5. У тебли 10. приказани су резултати испитиваних параметара воде са копа на мјесту испуста и извршено поређење са дозвољеним граничним вриједностима параметара у индустријским отпадним водама које се смију испуштати у површинске воде према Правилнику о условима испуштања отпадних вода у површинске воде Сл.гл.РС бр.44/01. Табела 10: Резултати испитивања отпадне воде са копа и поређење са дозвољеним граничним вриједностима Ред. бр Испитивани параметар Јединица мјере Измјерена вриједност Дозвољене граничне вриједности 1. Темп. воде 0 С 1, ph - 8,28 6,5-9,00 3. Електропров. µѕ/cm Таложивост 4. након 30 мин. ml/l < 0,5 0,5 5. HPK ( O 2 бихромат) g/m 3 9, BPK 5 g/m 3 1, Укупне сусп. материје g/m 3 5, Алкалитет g/m Амонијачни азот g/m 3 0, Нитритни азот g/m 3 0, Нитратни азот g/m 3 1, Укупни азот g/m 3 1, Укупни фосфор g/m 3 0, УЧМ С g/m Губитак жарењем g/m Пепео g/m Укупна уља и масти g/m 3 0,11 0,50 * 18. Цинк mg/m 3 1, Хром mg/m 3 < Бакар mg/m 3 4, Арсен mg/m 3 2, Гвожђе g/m 3 <0, Манган g/m 3 0, Кадмијум mg/m 3 <0, Олово mg/m 3 <0, Никл mg/m 3 11,17 10 *гранична вриједност се односи на минерална уља, а овдје су испитивана укупна уља и масти 31

34 У циљу утврђивања утицаја рада копа на површинске воде урађене су анализе узорака воде ријеке Мезграје (крајњи реципијент отпадних вода са ПК Луке ) прије и послије испуста вода са копа, као и узорак отпадне воде са копа. Анализирајући резултате може се рећи сљедеће: - Утврђени ниво појединих параметара је у већини случајева приближних вриједности прије и послије испуста - Не може се повући корелација између резултата добијених код вода са копа и њиховог утицаја на квалитет воде Мезграје, с обзиром да је у већини случајева задржана категорија класе водотока, у неким случајевима је она нижа послије испуста (ph, укупни фосфор, манган), а у случају вриједности BPK 5 воде Мезграје након испуста су 1.класе, док су прије испуста 2.класе, тј класа је виша. - Ако се посматра квалитет отпадних вода у односу на дозвољене граничне вриједности према Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл.гл.РС 44/01), табела 10, оне су прекорачене само у случају садржаја никла. Овдје се мора напоменути да је садржај никла у води Мезграје такав да је она и прије испуста сврстана у 5. класу водотока, и та класа је задржана и послије. Генерално, на основу само једне анализе, не може се донијети озбиљан закључак о утицају отпадних вода са ПК ''Луке'' на квалитет воде ријеке Мезграје. Резултати анализираних параматера указују на то да квалитет воде ове ријеке и прије испуста отпадних вода са копа припада нижим класама природних вода у случају неких параметара, што је одраз геолошке грађе терена и других антропогених активности. Отпадне вода са копа свакако даље утичу на њен квалитет, иако се без више анализа не могу дефинисати најкритичнији параметри. Имајући све наведено у виду, неопходно је редовно вршити мониторинг отпадних вода са копа, у који, поред основних параметара квалитета који су обавезни, треба уврстити и никал и манган Ниво поземних вода, правци њиховог кретања и њихов квалитет На лежишту угља издвојене су двије основне групе стијена: - стијене интергрануларне порозности у функцији изолатора и колектора; - стијене интергрануларне и пукотинске порозности у функцији колектора. Стијене интергрануларне порозности у функцији колектора чини насип (јаловински материјал). Насути материјал, због свог положаја у односу на лежиште угља и дебљину наслага, практично је без неког већег утицаја на режим подземних вода. У оквиру полифацијалног комплекса глине имају улогу изолатора који спречавају понирање и кретање вода у дубље дијелове лежишта. Изграђују централни дио лежишта и у хидрогеолошком смислу представљају подинске изолаторе акумулацијама унутар главног угљеног слоја. Унутар ових водонепропусних слојева постоје уклопци водопропусних пјешчара у подинским седиментима. Водопропусни слојеви се јављају и у угљеном слоју гдје, усљед старих јамских радова и тектонске активности, долази до циркулације подземних вода, па понекад и ова серија постаје слабо водопропусна.

35 Стијене интергрануларне и пукотинске порозности чине један сложени полифацијални комплекс, а прдстављене су лапором, пјешчаром и главним угљеним слојем. Полифацијални комплекс угља и лапора представља наслаге са типичном улогом колектора унутар којих се стварају акумулације подземних вода. Као добар колектор пукотинске порозности сматра се главни угљени слој, посебно у дијеловима гдје је израженија тектонска активност. Филтрационе карактеристике главног угљеног слоја опадају са дубином, а најизраженије су у горњем дијелу и у старим радовима гдје се коефицијент филтрације креће од 1,0 x10-6 до 5,0 x10-7 m/sec. Подземне воде унутар главног угљеног слоја дјелују под слабијим или јачим притисцима, а мјестимично су и слободне. Релативно мала површинска распрострањеност овог комплекса, као и положај у односу на комплекс глина и палеорељеф, указује да у њему нису акумулиране значајне количине подземне воде. Података о хемизму ових вода нема, али се може претпоставити да се ради о преовлађујућем хидрокарбонатном типу воде Бонитет и намјена коришћења земљишта и садржај штетних и отпадних материја у земљишту Земљиште на ком ће се вршити експлоатација угља у највећем обиму већ представља техногене творевине у виду депосола и рекултисола. Наиме, Рјешењем о одобравању извођења радова по техничкој документацији на површинском копу ''Луке''из године, дошло је до промјене намјене земљишта, у сврху експлоатације угља. Новостворене површине настале под великим утицајем човјека (деградацијом природних екосистема) у домену експлоатације минералних сировина предсављају техногена земљишта-техносоле. На формираним одлагалиштима откривке, као насталим антропогеним стаништима, формира се земљиште типа депосол, које припада класи техногених земљишта, VII класа аутоморфних земљишта ( Ресуловић и сар., 2008). Депосоли припадају првој подкласи техногених земљишта; класа на измијењеном природном супстрату. Предметни депосол припада подтипу: површински коп у рударству, варијетет коп угља. Депосол, као површински слој вјештачки депонованог геолошког супстрата (одлагалишта откривке) може се означити на различите начине. Према Антоновићу (1982) површински слој се може означити као dp-c. Шкорић и сарадници ( 1985) овакве материјале сврставају у класу антропогених земљишта са P-C профилом. Према класификацији земљишта/тла у Босни и Херцеговини (Ресуловић и сар., 2008) техногена земљишта овог типа се обиљежавају у виду слојева Y1dp-Y2 (јувенилни материјал). Након престанка експлоатације у ранијем периоду, на овом лежишту је у највећој мјери локално становништво вршило рекултивацију на формираним депосолима. Најзаступљенији правац је био формирање вјештачке ливаде сјетвом чистих култура луцерке. Осим луцеришта, косине копа су подвргнуте ауторекултивацији, у правцу обрастања шикаром и младом шумом. Под овако формираним терестричним екосистемима, иако у релативно кратком року покренут је процес педогенезе лапоровитог супстрата од геолошког јаловинског детритуса до неког зоналног тла у процесима његове антропотехногене еволуције. Дана године ЈУ ''Пољопривредном институту'' Републике Српске, Бања Лука достављени су узорци земљишта узетих са ливаде која се налази уз непосредну границу површинског копа ''Луке''. Приказ добијених резултата хемијских анализа узорака земљишта дат је у табели 11., а комплетан извјеђтај у текстуалном прилогу 13.

36 34 Табела 11: Резултати контроле плодности земљишта Лаб. Ознака ph Хумус P 2 O 5 K 2 O број парцеле H 2 O KCl % mg/100g mg/100g 257 UZ1 8,2 7,2 8,9 10,5 26,7 258 UZ2 8,2 7,3 7,1 9,1 36,9 Оба узорка имају сличне основне хемијске карактеристике, односно то су хумусна земљишта, алкалне реакције са добрим садржајем калијума и осредњим садржајем фосфора. Поред ових анализа одређивано је и присуство тешких метала, а резултати су приказани у табели 12. Табела 12. Садржај тешких метала у узорцима земљишта Лаб. Ознака Укупни садржај ( mg/kg) број парцеле Pb Cd Ni Mn Zn 257 UZ1 < 0,5 < 0,05 236,8 1258,8 60,2 258 UZ2 < 0,5 < 0,05 243,3 1376,5 63,5 Тренутно у Републици Српској не постоји правилник о максимално дозвољеним концентрацијама опасних и штетних материја ни у пољопривредном ни у индустријском земљишту. Добијени резултати узорака земљишта су поређени са Правилником који регулише ову област Холандски стандард из 2009 године и према њему једино је укупни садржај никла Ni изнад максимално дозвољене концентрације, док за испитиване метале Mn и Zn нема граничних максимално дозвољених концентрација (табела 13.). Табела 13. Максимално дозвољене количине (МДК) опасних и штетних материја у земљишту према Холандском стандарду из 2009 године Максимално дозвољене концентрације (МДК) mg/kg Pb Cd Cr Ni Mn Zn Посматрајући и анализирајући добијене резултате квалитета вода и земљишта, уочава се повећано присуство никла у оба медија, што наводи на закључак да повећана концентрација никла у води није посљедица површинске експлоатације угља, него геолошке грађе терена.

37 Опис пројекта и подаци о његовој намјени и величини Опис физичких карактеристика цијелог пројекта и услови употребе земљишта у току градње и рада постројења предвиђених пројектом Цијели пројекат се односи на експлоатацију и класирање угља, чиме је и условљена употреба земљишта у току обављања наведених активности. Локација ПК ''Луке'' обухвата подручје на којем су се већ раније одвијали радови на експлоатацији угља, те се ради о земљишту које је већ промјенило намјену коришћења. Према Главном рударском пројекту, јаловинска маса ће се одлагати на стара одлагалишта (сјеверозападно од копа ''Западно'' одлагалиште, сјевероисток ''Сјеверно'' одлагалиште) и у откопани простор. Одлагање јаловине на спољашња одлагалишта вршиће се док се не створе услови за одлагање у унутрашње одлагалиште. Генерални правац напредовања рударских радова има правац запад-исток и напредује од сјевера према југу Опис пројекта, планираног производног процеса, њихове технолошке и друге карактеристике Количине експлоатационих резерви и вијек експлоатације Укупне количине јаловине и угља обухваћене пројектованом површинског копа износе: -откривка m 3 -угаљ t контуром С обзиром на годишњу производњу од t угља вијек експлоатације је око 6 година. Технолошки процес експлоатације чине сљедеће технолошке фазе: - Откопавање, транспорт и одлагање откривке - Откопавање, транспорт и класирање угља Отварање површимског копа ће се извршити са сјеверне стране гдје су обустављени радови извођени ранијом експлоатацијом. Откопавање, транспорт и одлагање откривке на ПК ''Луке'' врши се дисконтинуираним начином рада. Откопавање се врши са два хидраулична багера у спрези са дамперима без минирања. Рад се одвија у подетажама висине од 5-6 m, највећим дијелом у дубинском раду. Одлагање се врши директним истресањем откривке из камиона на одлагалиште, а затим равнање простора булдозером. Висина етажа на одлагалиштима износи 10 m, а ширина равни 50 m. Откопавање, транспорт и класирање угља - угаљ се откопава у блоковима са три подетаже. Блокови су ширине до 15 m. Окопавање се врши по полуетажама, паралелно са етажама откривке и фронтом напредовања радова према југу. За дисконтинуиран начин откопавања угљеног слоја предвиђен је хидраулични багер са обрнутом дубинском кашиком, запремине 3,5 m 3 и дубином копања максимално 7 m, и багер са кашиком запремине 2,2 m 3. Багерима откопан и утоварен угаљ у камионе,

38 транспортује се до дробилице гдје се врши класирање и отпрема. Класирање угља се одвија помоћу грабуљара који има функцију класирања угља по крупноћи. Технологије класирања угља грабуљаром заснива се на принципу да материјал док се транспортује грабуљама пропада кроз перфориране отворе на дну грабуљара. Отвори на грабуљару су 20, 40 и 80 mm. Редосљед отовра је од мањег ка већем, дужина отвора је 6 m, тако да је укупна дужина свих отвора 18 m. Грабуљар је ослоњен на бетонске ослонце на размаку од 6 m, а простор између ослонаца грабуљара служи за складиштење издвојених класа угља ( слика 10 а и б). Помоћне технолошке фазе: одржавање путева, основног платоа, одводњавање површинског копа, одржавање механизације и опреме, снабдијевање погонском енергијом и др. Одводњавање површинског копа Систем заштите површинског копа ''Луке'' од површинских и подземних вода састоји се од стандардних објеката за одводњавање: канала, заштитних насипа, етажних канала, водосабирника и пумпне станице. За обезбјеђење нормалног рада на експлоатацији како јаловине тако и угља, неопходно је спријечити улазак воде у коп са површина које гравитирају ка радном подручју. Због тога је неопходна израда ободног канала који прикупља воде од атмосферских падавина и одводи у најближи водоток. Пројектовани канал у дужини од 1 199,29 метара, својим током једним дијелом иде природним тереном, а другим дијелом преко насутих материјала. Канала који се прави у природном терену по етажи К-288m, је земљани, дужине 411,84 m, а својим даљим током иде преко насутог терена. Према прорачуну и димензионисању канала, земљани канал на етажи К-288m има профил 0,35m 2, ширина дна 0,5 m и просјечне дубине 0,45 m ( слика 7) 36 Слика 7: Попречни пресјек земљаног канала Друга дионица канала дужине 230 m, умјесто отвореног канала биће флексибилни цјевовод, као гравитациони, пречника 800 mm ( слика 8.) Слика 8: Попречни пресјек флексибилног цјевовода

39 Трећа дионица дужине 556 m је отворени канал, обложен каменом у суво, изолован фолијом и геомембраном, који поред воде са сливне површине прима и испумпане воде из водосабирника. Канал је слиједећих димензија максимални профил 0,8m, висина 1,05m и Р=1,95m 2 ( слика 9) 37 Слика 9: Попречни пресјек канала у камену У најнижој тачки откопаног простора урађен је водосабирник са таложником који служи за прикупљање површинских и подземних вода. Вода се пумпним агрегатом преко потисног цјевовода препумпава се до поткопа на сјевероисточној страни копа, а одатле у крајњи реципијент. Одржавање механизације и опреме Инвеститор располаже са радионичким просторима и опремом за одржавање и сервисирање механизације, који се налази у Угљевику, с тим што ће се на копу свакодневно контролисати стање опреме уз смјенска дежурства. а Слика 10: Индустријски плато: а) истовар угља б) класирање- грабуљар б Објекти на индустријском платоу су монтажног типа. Складиштење горива се не врши, а снабдијевање механизације горивом је помоћу цистерне коју посједује Инвеститор запремине 8000 l. У приручном складишту ће се складиштити минималне количине мазива за хитне интервенције, с обзиром да се сервисирање и поправка механизације врши у властитом сервису смјештеном у Угљевику.

40 Експлоатација угља на површинском копу ''Луке'' обављаће се механизацијом са којом располаже Инвеститор, а списак опреме дат је у табели 14. Табела 14: Опрема која ће се ангажовати на површинском копу Ред. бр. Назив опреме комада Снага Мотора Запремина кашике (m 3 ) Запремина корпе ( m 3 ) (kw) 1 Багер Cat ,2 2 Багер Cat ,2 3 Багер Cat ,5 4 Багер Cat ,2 5 дампер T-3311 C дампер T дампер K дампер K дампер Cat-777 B булдозерrcat D Cat D Cat D грејдер Cat 14 G утоваривач 3 2,5-3,8 На ПК ''Луке'' је предвиђено да се рударски радови изводе у двије смјене по осам часова рада. Због лоших метеоролошких услова радови се неће изводити у зимском периоду и у вријеме великих атмосферских падавина. Структура календарског времена на ПК је следећа : - лоши метеоролошки услови ( нерадни дани на пов. копу) дана - радни дани у току године на ПК дана На основу предвиђене механизације на ПК, опреме и постројења те система експлоатације и припреме минералне сировине, потребна квалификациона структура радне снаге, без радне снаге за административне послове, дата је у табели 15. Табела 15: Потребна квалификациона структура радне снаге Ред. бр. Назив радног мјеста Стручна спрема ВСС ВС ССС ВКВ КВ ПК НК 1. Технички руководилац копа 1 2. Пословођа копа 4 3. Руковаоци багера Руковаоци утоваривача 3 5. Руковаоци булдозера 9 6. Руковаоци грејдера 3 8. Руковаоци пумпи 2 9. Возачи Помоћни радници 6 У к у п н о СВЕ УКУПНО 64 38

41 У Главном рударском пројекту експлоатације на површинском копу ''Луке'' дати су прорачун и избор геометријских параметара површинског копа, с обзиром на радну средину, примијењену механизацију и годишњи капацитет производње угља. Геометријске величине ПК су следеће : - Број етажа на ПК - етажне нивелете: 230, 240, 250, 260, 270, 280 и Висина етаже : h = 20 m - Угао нагиба косине етаже α е = 75 0, - Угао нагиба завршне косине α z : ' - Ширина етажне равно Š = 20 m - Maксималне димензије ПК ''Луке'' су: дужина m ширина m дубина...70 m 39 Саобраћајне површине Саобраћајнице на ПК ''Луке'' служе за повезивање мјеста експлоатације са основним платоом и постројењем за сепарацију и за транспорт до потрошача. Према усвојеној технологији и пројектованој динамици ПК извршена је категоризација (подјела ) путева према вијеку трајања и обиму превезених маса на : - стални ( стационарни ) пут, који су у експлоатацији дуже од три године и којим ће се транспортовати угаљ, - полустални ( полустационарни ) путеви, који су у експлоатацији у краћем временском периоду, а налазе се у контури ПК, - промјенљиви ( нестационарни ) путеви чине саобраћајнице које се налазе у непосредној близини утовара материјала и мјеста, а који се мијењају у складу са динамиком развоја рударских радова на копу. Из напријед наведеног слиједи да: - у сталне стационарне путеве спада пут који повезује коп са индустријским платоом, - у полусталне путеве спадају етажни путеви - у промјенљиве путеве спадају међуетажни путеви. Путеви на површинском копу су пројектовани са двије коловозне траке за двосмјерни саобраћај. На путевима на ПК кретаће се механизација као што је багер, булдозер, утоваривач и камион. Транспорт сировине вршиће се камионима до постројења за класирање. Стални пут са двосмјерним саобраћајем, минималне ширине 20 метара, повезује индустријски плато и површински коп. Дужина пута износи 700 метара. План распореда рударских објеката План распореда рударских објеката на ПК ''Луке'' је дат на Ситуационој карти просторног распореда објеката М 1 : (Прилог 2). Предвиђени неопходни објекти на ПК ''Луке'' су :

42 - приступни пут површинском копу, - индустријски плато сјеверно од површинског копа (са објектима за смјештај радника и приручно складиште резервних дијелова, приручно складиште горива и мазива, те паркинг простор), - сепарација и депои готових производа, сјеверно од површинског копа, - површински коп, подијељен на седам етажа висине 10 метара, - одлагалишта: западно, таложник и сјеверно - путеви који повезују површински коп, одлагалишта и сепарацију. Ови објекти су технички описани и дефинисани у Главном рударском пројекту. Техничке карактеристике угља- подаци о техничким карактеристикама угља са површинског копа ''Луке'' Мезграја преузети су из Главног рударског пројекта и приказани у табелама 15,16,17,18,19. Резултати испитивања техничких карактеристика ровног угља дати су у табели 16. Табела 16: Техничке карактеристике ровног угља Параметар Мјерна јединица Средња вриједност Влага % 21,04 Пепео % 31,28 Сумпор-укупни % 4,30 Сумпор-пиритни % 1,04 Сумпор у пепелу % 2,21 Сумпор сагориви % 2,39 Кокс % 42,75 С-фиксни % 21,52 Испарљиво % 44,60 CO 2 % 11,33 Сагорљиво % 65,54 GTE * kcal/kg DTE * kcal/kg Извор: Главни рударски пројекат * 1cal= 4,186 J Резултати испитивања техничких карактеристика чистог угља дати су у табели 17. Табела 17: Техничке карактеристике чистог угља Параметар Мјерна јединица Средња вриједност Влага % 24,23 Пепео % 8,05 Сумпор-укупни % 4,74 Сумпор-пиритни % 0,6 Сумпор у пепелу % 1,26 Сумпор сагориви % 3,76 Кокс % 44,85 С-фиксни % 39,27 Испарљиво % 44,79 CO 2 % 0,62 Сагорљиво % 81,85 GTE * kcal/kg DTE * kcal/kg Извор: Главни рударски пројекат * 1cal= 4,186 J 40

43 Одређивањем елементарног састава угља добио се садржај основних елемената који позитивно или негативно утичу на његову топлотну моћ. Резултати испитивања елементарног састава ровног и чистог угља приказани су у табелама 18 и 19. Табела 18: Елементарни састав ровног угља Параметар Мјерна јединица Средња вриједност Влага % 21,14 Пепео % 31,51 С % 44,64 N % 3,29 Сумпор сагориви % 2,39 O:N % 15,82 GTE * kcal/kg DTE * kcal/kg Извор: Главни рударски пројекат * 1cal= 4,186 J Табела 19: Елементарни састав чистог угља Параметар Мјерна јединица Средња вриједност Влага % 27,24 Пепео % 8,05 С % 59,32 N % 4,35 Сумпор сагориви % 3,76 O:N % 14,17 GTE * kcal/kg DTE * kcal/kg Извор: Главни рударски пројекат * 1cal= 4,186 J 41 Садржај пепела је одређиван на средњем узорку чистог угља, а резултати су приказани у табели 20. Табела 20 : Садржај пепела Параметар Мјерна јединица Средњи садржај SiO 2 % 12,50 Fe 2 O 3 % 9,98 Al 2 O 3 % 4,67 CaO % 46,75 MgO % 3,70 SO 3 % 20,30 P 2 O 5 % 0,46 TiO 2 % 0,25 Na 2 O % 0,19 K 2 O % 0,28 Извор: Главни рударски пројекат Угаљ у лежишту ''Луке'' спада у групу млађих мрких угљева. Има црну боју и слабог је сјаја. Прелом угља је неправилан и са оштрим ивицама, а мјестимично је и шкољкаст. Главни јалови пратиоци угља су сиво-жути лапорац, угљевити лапорац, угљевити шкриљац и сасвим ријетко глина.

44 Петрографски састав угља- на основу резултата испитивања која су рађена у претходном периоду, код угља није утврђен богат петрографски састав. Угљена материја је највећим дијелом изграђена од јако гелифицираног хумусног детритиса у коме су заступљени слиједећи састојци: хумусни гел, резинит, кутскуле, микроспоре, и уземљени склероциуми са једном или више коморица. Самосталне појаве пузита микроскопским испитивањем нису уочене, док се поједини дјелићи фузинита као саставни дио хумусног детритуса веома ријетко срећу. Претходне појаве су у складу са налазом да је дрвенасто ткиво у матичном материјалу веома слабо заступљено. Квантитативном анализом утврђен је слиједећи садржај петрографских компоненти: - 81,5 % хумусног детритиса и - 18,5 % хумусног гела. У хумусни гел урачунате су и појаве потпуно гелифицираног дрвенастог ткива Приказ врсте и количине потребне енергије и енергената, воде, сировина, потребног материјала за изградњу и друго Површински коп ''Луке'' код Угљевика напаја се електричном енергијом из трансформаторске станице назначене снаге 250kVA, преносног односа 10/0,4kV/kV. Поменута трансформаторска станица прикључена је на дистрибутивну мрежу 10kV електродистрибуције Угљевик подземним каблом типа XHP 48-A 3x70mm 2, на крајњи бетонски стуб. Са ове трансформаторске станице напаја се пумпа за одводњавање, постројење класирнице, вага и надстрешница са приручним складиштем. За снабдијевање опреме горивом није предвиђено инсталирање стационарне пумпне станице, већ ће се погонско гориво довозити цистерном за гориво са уграђеним мјерачем - бројчаником на коме се очитавају издате, односно запримљене количине горива. Инвеститор располаже са једном цистерном за гориво запремине литара којом ће се на терену снабдијевати горивом багери, возила и помоћне машине. Према Главном рударском пројекту, нормативи потрошње енергената, уља, и репроматеријала, на откопавању откривке и за производњу угља, приказани су у табелама 21 и 22. Табела 21: Норматив материјала и енергије на откопавању откривке Ред.бр. Назив материјала Јединица мјере Потрошња на 1000 m 3 1. Редукторско уље l 1,0 2. Остала уља 1 0,50 3. Маст kg 0,75 4. Дизел гориво (утовар) Дизел гориво( транспорт) Дизел гориво ( помоћ. опр) Гуме ком Бензин l Засторни материјал m Резервни дијелови kg 4

45 43 Табела 22: Норматив материјала и енергије на производњи угља Ред.бр. Назив материјала Јединица мјере Потрошња на 1000 m 3 1. Електрична енергија kwh Редукторско уље l 1 3. Остала уља Маст kg 1 5. Дизел гориво (утовар) Дизел гориво( транспорт) Дизел гориво( помоћна опрема) 8. Гуме ком 0,03 9. Бензин l Засторни материјал m Резервни дијелови kg 4 Снабдијевање питком водом вршиће се доставом флаширане воде, док ће се техничка вода за пуњење цистерне за прскање манипулативних површина обезбиједити из водосабирника Приказ врсте и количине испуштених гасова, воде и других течних и гасовитих отпадних материја, посматрано по технолошким цјелинама, укључујући емисије у ваздух, испуштање у воду и земљиште, буку, вибрације, свјетлост, топлоту, зрачења ( јонизујућа и нејонизујућа) Да би се потпуније сагледао проблем заштите животне средине неопходно је указати на основне загађиваче, њихове потенцијалне изворе и последице. Приликом обављања различитих активности, човјек неминовно уноси одређене супстанце и енергију у животну средину. Када супстанца или енергија директно или индиректно угрожава његово здравље, опстанак појединих екосистема, природне изворе и производе или се може појавити извором опасности, означава се загађивачем. Технолошке цјелине које су важне за анализу отпадних материјала (гасова, течности, чврстих материјала) који могу бити испуштени у неки од елемената животне средине при експлоатацији угља су: радови на откривци, радови на производњи угља, при транспорту сировине и припреме минералне сировине (класирање). Преглед врсте и поријекла отпадних материја које се јављају по наведеним технолошким цјелинама дат је у табели 23.

46 Табела 23: Преглед врсте и поријекла отпадних материја по технолошким цјелинама Технолошка Облик загађења Поријекло цјелина Откопавање транспорт откривке и угља Индустријски плато постројењем класирање и са за Издувни гасови (SO 2,, CO, CO 2, NO х VOC s ) Гасовити продукти код ендогених пожара- CO 2, SO 2, 44 Мотори СУС (лоше сагоријевање, повећан садржај сумпора у гориву и сл.) Угљени слој * СН4 Угљени слој Бука Рад машина Дифузно избацивање прашине Подизање прашине приликом манипулације материјалом Отпадне воде на копу Атмосферске и сливне воде са радних и околних површина Уља и мазива Мотори САЕ-30 (усљед лоше заптивености) Цурење Д1 у случају акцидента са превозним средствима Дифузно избацивање прашине Подизање прашине приликом класирања и са депоа готових производа, транспорт Гасовити продукти код ендогених Депои угља пожара- CO 2 Бука Рад машина за дробљење и класирање Отпадне воде на индустријском Атмосферске воде које могу бити платоу онечишћене седиментним честицама и дериватима нафте Санитарне-фекалне отпадне воде Уља и мазива Хидростатички преносници и мотори Цурење Д1 у току претакања Чврсти отпад Амбалажа од уља и мазива, зауљене и замашћене крпе * СН4 метан може да се јави у угљеном слоју, међутим његова концентрација, с обзиром на отворен простор и провјетравање терена, неможе достићи ниво од 5-9% (експлозивна смјеса) који би довео до експлозије или пожара. Количина издвојених гасова зависи од врсте горива и процеса сагоријевања. Процјена емисије производа сагоријевања (издувних гасова) извршена је на основу планираног капацитета производње и утрошка дизел горива. У табели 24. дате су емисиони фактори за прорачун емисија за различите врсте горива (Правилник о методологији и начину вођења регистра постројења и загађивача Сл. Гл.РС 92/07) Табела 24: Емисиони фактори за прорачун емисија Остала лож уља Дестилована уља ( гас) CO 2 kg/t Дифузне емисије настале употребом горива SO x NO x NMVOC CO kg/t kg/t kg/t kg/t PM 10 kg/t PAH g/t ,4 7,54 0,125 0,5 2,85 0, ,6 3,46 0,0875 0,06 0,2 0,15 Дизел ,8 48,8 7,075 15,8 2,83 4,07

47 С обзиром да пројектовани годишњи капацитет копа износи t угља, а откривке просјечно m 3, а према нормативима датим у табелама 20 и 21 слиједи да потрошња горива ( дизел) на годишњем нивоу износи l. У табели 25. су дате израчунате процијењене укупне количине емисија производа сагоријевања на годишњем нивоу. Табела 25. Процјена укупних количина производа сагоријевања на годишњем нивоу Енергент Производи сагоријевања kg/god. Дизел гориво D-2 CO 2 SO x NO x NMVOC CO PM 10 PAH У технологији откривања угља постоји опасност од пожарних гасова издвојених у ваздушну средину. У фази откопавања и транспорта угља поред угљене прашине која је присутна као штетност у ваздуху, присутна је и потенцијална опасност од уношења штетних гасова у атмосферу приликом пожара и од самозапаљења угља. Продукт сагоријевања угља између осталог је и СО 2, а његова количина ослобођена приликом горења 1m 2 угљеног слоја је 0,35 g/s. Прашина је пратећи облик загађења који се на површинском копу јавља у разним фазама технолошког процеса експлоатације минералне сировине (откопавање, транспорт и класирање). Прашина се највише ствара на саобраћајницама усљед рада камиона, на постројењу за класирање угља. У укупном емисионом фону доминира секундарно емитовање прашине са активних површина под утицајем вјетра. У табели 26. приказани су подаци о интензитету издвајања (емисији) прашине под утицајем примарних и секундарних извора на површинским коповима према National Pollutant Inventory (1999) а који одговарају природним и технолошким условима на ПК ''Луке''. Табела 26: Фактори емисије прашине у зависности од типа активности и опреме, према National Pollutant Inventory (1999.) Активност/ опрема Јединица Емисија Булдозер kg/h 4.0 Камион kg/t Кретање камиона kg/km 0.4 Транспортери са траком kg/t Утовар са гомиле kg/t Ерозија вјетра kg/ha/h Бука, као облик загађења у рударству, јавља се готово на свим машинама на ПК и њој су углавном изложени руковаоци. Ниво буке одређује старост постројења и одржавање истог, као и рељеф, природне или вјештачке препреке које могу појачавати, слабити или скретати буку. Радно вријеме експлоатације је предвиђено само у току дана, између сата, а рударске машине које ће представљати извор, производе буку око db. Према Главном рударском пројекту и усвојеној технологији експлоатације и класирања угља, не појављују се технолошке отпадне воде. Отпадне воде у овом случају јављују се као атмосферске, санитарне и воде настале одржавањем индустријског платоа. Атмосферске воде се путем етажних канала усмјеравају ка

48 водосабирнику чија количина се не може предвидјети. Санитарне воде се упуштају у непропусну трокоморну септичку јаму, а воде са индустријског платоа се преко трокоморног уљног сепаратора воде у крајњи реципијент. С обзиром на величину објекта, број радних дана, број радника, те броја ангажованих машина и чињенице да ће се на копу радити само хитне интервенције оправке, количине ових отпадних вода су мале Идентификација врста и процјена количине могућег отпада, приказ технологије третирања ( прерада, рециклажа, одлагање) свих врста отпадних материја У пројектованој технологији откопавања и транспорта угља и откривке нема појава хемијски опасних отпадних материја, јер се технолошки процес обавља механичким третманом откривке и угља као и природних компоненти стијенског масива. Међутим, у току рада механизације на копу могуће су појаве цурења уља и горива што доводи до загађења вода и земљишта. Отпадним материјалом се сматрају и воде које се слијевају са радних етажа копа и индустријског платоа. Ове воде могу садржавати седиментне честице, компоненте уља, горива и сл. које се јављају у случају пролијевања приликом пресипања, подмазивања и слично. Иако се ради о малим количинама потенцијално загађене воде, а с обзиром на штетност загађујућих компоненти, предвиђен је третиратман отпадне воде са манипулативних површина употребом трокоморног сепаратора. Атмосферске воде које се слијевају са радних етажа заједно са подземним водама се путем дренажних канала, сакупљају у водосабирнику који се налази на најнижој коти копа. Пројектовано одвођење ових вода иде цјевоводом према ријеци Мезграјици и новом рудничком језеру (РиТЕ Угљевик) као крајњем реципијенту. Санитарне отпадне воде се упуштају у непропусну септичку јаму, а њено одржавање ће бити повјерено надлежном комуналном предузећу. Према Правилнику о категоријама, испитивању и класификацији отпада (Сл.Гл.РС бр.19/15) који је усклађен са листом отпада EWC (European Waste Catalogue), отпад се сврстава у двадесет група према особинама и дјелатностима из којих потиче. Отпад настао рударским активностима на овом површинском копу је сврстан под сљедећим шифрама: 13 ОТПАДИ ОД УЉА И ОСТАТАКА ТЕЧНИХ ГОРИВА * Отпадна моторна уља Садржај сепаратора уље/вода * Муљеви из сепаратора уље/вода * Уље из сепаратора уље/вода * Зауљена вода из сепаратора уље/вода 15 ОТПАД ОД АМБАЛАЖЕ, АПСОРБЕНТИ, КРПЕ ЗА БРИСАЊЕ, ФИЛТЕРСКИ МАТЕРИЈАЛИ И ЗАШТИТНЕ ТКАНИНЕ, АКО НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ СПЕЦИФИКОВАНО

49 15 01 Амбалажа * Амбалажа која садржи остатке опасних супстанци или је контаминирана опасним супстанцама Апсорбенти, филтерски материјали, крпе за брисање и заштитна * Апсорбенти, филтерски материјали (укљујући филтере за уље који нису другачије спецификовани), крпе за брисање, заштитна одјећа, који су контаминирани опасним супстанцама 20 КОМУНАЛНИ ОТПАД ( КУЋНИ ОТПАД И СЛИЧНИ КОМЕРЦИЈАЛНИ И ИНДУСТРИЈСКИ ОТПАДИ) УКЉУЧУЈУЋИ ОДВОЈЕНО САКУПЉЕНЕ ФРАКЦИЈЕ Комунални општински отпад Мијешани комунални отпад Муљеви септичких јама Метали Напомена: у Каталогу отпада са звјездицом је означен опасни отпад Овдје је потребно напоменути да су идентификовани и отпади који се третирају као опасни отпади, мада унутар посматраног индустријског комплекса није предвиђена значајна продукција опасног отпада. Наиме, механизација која се користи на ПК ''Луке'' је власништво матичне фирме ''TEREX KOP''д.o.o. Угљевик, која сервисира опрему и машине у свом радионичком комплексу удаљеном око 10 km од ПК ''Луке''. За евентуалне потребе сакупљања опасног отпада (замашћене крпе, непредвиђено излијевање моторног уља) поставиће се мањи контејнер и метално буре, а његово збрињавање биће повјерено предузећу које је регистровано за збрињавање ове врсте отпада. За селективно сакупљање комуналног отпада поставиће се одговарајући контејнери, а његово збрињавање ће бити повјерено надлежном комуналном предузећу Опис могућих утицаја пројекта на животну средину и поједине њене елементе, у току и након реализације пројекта, у редовним и ванредним околностима и могући кумулативни утицаји Анализа и вредновање постојећег стања животне средине као и процјена могућих еколошких ризика који су посљедица настављања експлоатације и сепарације угља на ПК "Луке", показују да се до квантификовања могућих посљедица може доћи кроз анализу утицаја рударских радова на животну средину. Идентификација могућих утицаја представља анализу односа површински коп животна средина гдје се на бази познавања основних еколошких потенцијала анализираног простора и основних односа у систему емисија трансмисија имисија утицај, дефинишу све релевантне чињенице за избор технологије површинске експлоатације и сепарације угља.

50 Досадашња искуства у домену третиране проблематике дефинишу матрицу утицаја при чему је потребно имати у виду да оваква матрица представља просторно и временски промјенљиву категорију. Релативни значај појединих утицаја и њихове апсолутне границе морају се посматрати у границама реалних просторних односа. Ово првенствено значи да се сваки утицај мора квантификовати уз помоћ верификованих поступака и да му се у зависности од конкретних локалних односа мора одредити прави значај. У циљу квантификовања сваког од утицаја, према његовом значају, неопходно је за конкретне услове сваком утицају придружити низ показатеља који представљају егзактне величине које се затим користе у процесу вредновања. Неопходно је истаћи да се за одређене утицаје површинске експлоатације и сепарације угља на животну средину не могу одредити егзактни показатељи при чему се дио односа или комплетан утицај одвија у сфери субјективних односа. Матрица критеријума и њихових показатеља приказана на слици 11. дефинише односе површинског копа и животне средине. Сви критеријуми приказани на на овој слици немају исту тежину, што долази до изражаја при уважавању конкретних просторних односа анлизиране технологије експлоатације и сепарације угља. 48 AEROZAGAĐENJE AЕРОЗАГАЂЕЊЕ БУКА BUKA ВИБРАЦИЈЕ VIBRACIJE VODE ВОДЕ ТЛО TLO ФЛОРА FLORA ФАУНА FAUNA ПОВРШИНСКИ POVRŠINSKI KOP КОП МИКРОКЛИМА MIKROKLIMA ЗАУЗИМАЊЕ ZAUZIMANJE ПОВРШИНА POVRŠINA VIZUELNA ВИЗУЕЛНА ZAGAĐENJA ЗАГАЂЕЊА ЕНЕРГИЈА ENERGIJA И IRESURSI РЕСУРСИ СОЦИОЛОШКИ SOCIOLOŠKI UTICAJI УТИЦАЈИ ПРИРОДНО PRIRODNONASLEĐE НАСЉЕЂЕ КУЛТУРНО KULTURNONASLEĐE НАСЉЕЂЕ НЕПОГОДЕ NEPOGODE И IUDESI УДЕСИ Слика 11: Основни критеријуми односа површински коп животна средина Дефинисање односа и оцјене утицаја површинске експлоатације и класирања угља на животну средину могуће је само уколико се сваки од наведених критеријума (слика 11) анализира у конкретним просторним односима и поступцима квантификације показатеља вреднује. На овај начин се стварају услови за избор оптималног технолошког рјешења.

51 Квалитет ваздуха, воде, земљишта, нивоа буке, интензитета вибрација, зрачења, флоре и фауне На подручју лежишта ''Луке'' у ранијем периоду, извођена је површинска експлоатација на два површинска копа, на јужном дијелу лежишта ПК ''Јасиковац'' и на сјеверном дијелу лежишта ПК ''Луке''. На централном дијелу лежишта извођена је подземна експлоатација. Наведеним радовима оконтурено је садашње лежиште ''Луке'' на коме ће се одвијати површинска експлоатација угља. Може се констатовати да је дугогодишња производња угља створила до сада, а настављањем експлоатације, ствараће и даље негативне директне посљедице по животну средину, које се огледају у: - запосиједању и уништавању пољопривредног и шумског земљишта, - промјени морфолошких и пејзажних карактеристика дијелова подручја, - уништавању вегетације и природних станишта, промјени токова и режима подземних вода, - повећању ризика од клизишта, - загађивању вода и тла отпадним рудничким водама, - неадекватном одлагању чврстог отпада, - загађивању ваздуха прашином са копа и димним гасовима из возила и рударских машина, - повећаном нивоу буке и вибрација. Ниво информација које се односе, како на постојеће просторне односе тако и на елементе технолошког процеса експлоатације и класирања угља, условљава могућност анализе само у оквиру карактеристичних просторних цјелина. Анализом могућих узрочника загађивања и деградације животне средине у оквиру предметне студије утицаја површинске експлоатације и класирања угља на површинском копу "Луке" обухваћени су сљедећи објекти: - површински коп - постројење за класирање угља, - индустријски плато, - транспортни путеви. Технологија површинске експлоатације угља, са свим својим карактеристикама, представља извор загађења животне средине. Успјешност сваког рјешења у домену заштите и унапређења животне средине подразумијева свестрано сагледавање и дефинисање свих могућих утицаја. Сагласно томе увијек се као приоритет поставља обавеза дефинисања могућих утицаја у односу на основне еколошке категорије као што су: ваздух, вода, тло клима, флора, фауна, пејзаж и др. По свом трајању, штетности од експлотације угља у животној средини, могу се подијелити на: - краткотрајне штетности, - штетности са дуготрајним дејством и - трајне штетности. Сви потенцијални узрочници загађивања животне средине анализирани су кроз категорије дефинисане интегралним катастром загађивача. У предметном руднику регистровани су сљедећи могући извори загађивања животне средине:

52 50 Загађивање ваздуха а) Прашина Анализом загађивања ваздуха суспендованим честицама (прашина), идентификовани су слиједећи потенцијални извори загађивања: - суве површине на активним етажама и површинама (површински коп, одлагалиште), - трасе пута за камионски транспорт на површинском копу и ван њега - рударске машине на површинском копу (багер, камиони, утоваривач др.), - постројење за класирање угља - депо готових производа. б) Аерозагађења - загађивање ваздуха издувним гасовима (CO, NO x, SO 2 ) насталих сагоријевањем нафтних деривата у моторима рударских машина (багери, утоварачи, камиони и булдозери) - гасови који настају као продукти ендогених пожара -самозапаљење угља (угљени слој, депои угља) Бука Анализом извора буке у рударском комплексу, идентификовани су слиједећи потенцијални извори угрожавања: - рударске машине (багер, утоварач), - транспортне машине (камиони), - помоћне машине (булдозер, грејдер), - постројење за класирање (грабуљар). Загађивање вода Регистровани извор угрожавања су: - воде са индустријског платоа које могу бити зауљене и замашћене, - санитарне-фекалне воде, - атмосферске воде које доспијевају у контуру копа - чврсти отпад у случају неадекватног третмана и збрињавања Деградација земљишта Идентификовани извор угрожавања су: - површински коп, - одлагалишта, - индустријски плато са постројењем за класирање, - остали намјенски објекти.

53 51 а) Могући утицаји на ваздух Промјене квалитета ваздуха у овој врсти дјелатности могу бити узроковане појавом емисије и имисије прашине у околни простор. У току технолошког процеса откопавања откривке, загађеност ваздуха прашином је примарна штетност. Уношење дисперзне фазе (лебдеће и таложне честице) постоји такође и у свим фазама производње. Карактеристични извори загађивања ваздуха честицама прашине су : тачкасти (багер, булдозер, грејдер,утоварач), линијски (путеви на ПК, путеви транспорта са површинског копа до повезаног асфалтног пута, трасе транспортера), површински (активне површине на ПК, одлагалишта јаловине, депо готових производа). Интезитет издвајања лебедеће фракције прашине у ваздушну средину је у зависности од примарних и секундарних извора. Примарне изворе чине рударске машине и технолошка опрема у раду, а секундарне изворе чине све активне површине, које под утицајем вјетра емитују у ваздушну средину лебдећу фракцију наталожене прашине. Могућност стварања и подизања прашине у великој мјери је везана за метеоролошке услове, нарочито у сушним периодима када вјетар може узвитлати велике облаке прашине што представља потенцијално загађење ваздуха у животној средини. Интензитет аерозагађења зависи и од низа других фактора, као нпр.природних карактеристика материјала, технологије експлоатације лежишта, ефикасности примијењеног поступка за спречавање емитовања прашине. Сагласно наведеној констатацији, интензитет аерозагађења прашином на површинским коповима се креће у широким границама. На ПК ''Луке'' откопавање и транспорт угља се врши хидрауличним багерима а транспорт камионима. Транспорт откривке и угља се врши по сталним и привременим (етажним) путевима. Стални (магистрални) пут је изведен од чврсте подлоге са туцаничким застором, а етажни се изводе и обрађују одабраним материјалом откривке уз стално насипање и одржавање грејдерима. Запрашеност ваздуха проузрокована транспортом зависи од брзине кретања возила, конструкције гума, интензитета транспорта, стања путева, брзине вјетра, влажности путева и атмосфере. Повећањем брзине и интензитета транспорта повећава се запрашеност. Меке подлоге транспортног пута главни су узрочник издвајања прашине са пута. Брзина вјетра значајно утиче на подизање прашине са пута (већ код брзине вјетра од 1,2 m/s долази до подизања прашине). Влажност подлоге знатно утиче на смањење подизања прашине (мокар пут смањује концентрацију прашине на свега 1-2 mg/m 3 ). Зависно од наведених фактора, концентрација прашине се креће од неколико mg/m 3 па даље. нпр. код сувог пута и вјетра брзине 2,5 m/s на путу са туцаничком подлогом концентрација прашине достиже око 55 mg/m 3, док при истим условима и малом влажношћу пута, концентрација опада на mg/m 3. У фази откопавања и транспорта угља поред угљене прашине која је присутна као штетност у ваздуху, постоји и потенцијална опасност од уношења штетних гасова у атмосферу приликом пожара (самозапаљење угља). Опасност од самозапаљења наталожене прашине постоји у конкретним условима технологије механизованог откопавања угља, транспорта и пресипа, пошто су неизбјежне појаве таложења угљене прашине на појединим дијеловима постројења и уређаја. Изразито брз пораст температуре код угљева склоних запаљењу настаје у интервалу од ºC, те се та температура сматра критичном за самозапаљење угља. Појава токсичних гасова у нормалним производним условима везује се за рад машина при експлоатацији, класирању и транспорту угља. При раду машина ослобађају се гасови настали унутрашњим сагоријевањем, који могу садржавати

54 штетне органске и неорганске компоненте као што су угљенмоноксид, оксиди азота, оксиди сумпора, угљоводоници, олово и честице чађи. Наведени гасови као и остале компоненте аерозагађења у концентрацијама изнад дозвољених могу бити штетне како за људе тако и за биљни и животињски свијет. Њихово појављивање у ваздуху је мањег обима и уско је лоцирано за мјеста где се одвијају ови радови, тако да у ширем окружењу и животној средини, ове емисије неће имати значајнијег утицаја на квалитет ваздуха. Квалитет ваздуха је прописан Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха(сл.гл. РС бр.124/12) којом су одређене граничне вриједности, толерантне вриједности и границе толеранције квалитета ваздуха. Све наведене промјене везане за квалитет ваздуха су привременог карактера. 52 б) Могући утицаји на воде Процјена утицаја рудника угља на предвиђеној локацији на евентуално загађење вода је вршена на основу доступне техничке документације и увида на терену. Утицај рударских радова површинског копа ''Луке'' на режим подземних вода огледа се у сљедећем: - у току експлоатације угља врши се одводњавање аквифера у области експлоатационих радова на копу, - водоносни слој у подини угља излаже се потенцијалној инфилтрацији загађујућих материја откопавањем угља као изолационог слоја који прекрива наведени водоносни слој, - експлоатацијом угља и одводњавањем површинског копа врши се парцијално одводњавање аквифера подземних вода у околини рудника, - као посљедице одлагања хетерогеног материјала у просторима гдје је експлоатација завршена или стварања вјештачких акумулација воде, стварају се нови дугорочни хидролошки и хидрогеолошки услови на подручју експлоатационог поља. Хидрогеолошка категоризација стијена на ужем подручју лежишта извршена је на основу порозности и водопропусности. На овом простору, у хидрогеолошком погледу, у кровини и подини се смјењују средине интергрануларне порозности у функцији изолатора и средине интергрануларне и пукотинске порозности у функцији хидрогеолошког колектора. Комплекс главног угљеног слоја, лапорца, кавернозних кречњака имају колекторску улогу. У погледу водопропусности посебно је значајан угљени слој, прије свега због тектонске издијељености и присуства старих јамских радова. Насути материјали, због свог положаја у односу на лежиште угља и дебљину наслага, практично су без већег утицаја на режим подземних вода. Функцију хидрогеолошких изолатора имају лапоровито-кровинске наслаге и глине, прије свега подинске глине главног угљеног слоја које спречавају кретање вода у дубље дијелове лежишта. Са аспекта порозности, на разматраном подручју су присутне стијене са интергрануларном порозношћу и стијене са пукотинском порозношћу. У групу стијена са интергрануларном порозношћу могу се сврстати подинске глине, лапори, кровинске и међуслојне глине и насуте јаловинске масе. Стијенске масе са пукотинском порозношћу су кавернозни кречњачки лапорци и угљени слој. Порозност ових седимената, усљед тектонске оштећености, учинила је да поједини дијелови ових седимената у хоризонталном и вертикалном смислу у терену представљају грубљу порозну средину и јесу приоритетни правци комуникација површинских и подземних вода.

55 У овом терену нису присутне издани у смислу значајних акумулација подземних вода, с тим што се у појединим зонама, зависно од хипсометријског положаја у терену може јавити заводњеност усљед прилива атмосферских или подземних вода, али то је локалног карактера. У том смислу, експлоатација угља у овом подручју не би требало да узрокује промјену хидрогеолошког и хидролошког режима вода. Основне активности од директног утицаја на хидрологију подручја односе се на испуштање отпадних рудничких вода у рјечицу Мезграјицу. Атмосферске воде које доспијевају у контуру копа и одлагалишта, одводним каналима ће се усмјеравати према крајњем реципијенту (ријечица Мезграјица). Ове воде могу бити оптерећене седиментним честицама, а постоји и могућност онечишћења нафтом и њеним дериватима из механизације. С обзиром на капацитет ПК''Луке'', овај коп не би требало да има значајан негативан утицај на квалитет воде рјечице Мезграјице. Међутим, имајући у виду да је низводно од копа ова рјечица реципијент знатно већих количина отпадних вода из РиТЕ Угљевик, потребно је предузимање свих превентивних мјера, како се већ у овом дијелу њеног тока не би додатно нарушио њен квалитет. 53 в) Могући утицаји на земљиште Проблематика заузимања површина потребних за изградњу површинског копа као и свих пратећих садржаја који су неопходни за функционисање експлоатације угља представља један од битних параметара мјеродаван за дефинисање односа површинског копа и животне средине. У предметном случају, ради се о површинама на којима су већ извођени радови у ранијем периоду, и неће бити заузимања нових површина. Велики број могућих утицаја на земљиште при експлоатацији угља површинским копом може се систематизовати у двије основне групе: - деградација земљишта и - загађење земљишта. Деградација земљишта, обзиром на процесе који се одвијају на наведеној локацији првенствено се огледа кроз процесе: - стварања нових удубљења површинских откопа на већ нарушеном пејсажу природне околине, - формирања нове конфигурације терена. Могућа загађења земљишта, на датој локацији, у фази експлоатације слиједећа: - загађења настала таложењем прашине, - загађења као посљедица просипања нафте и њених деривата, - неконтролисаним одлагањем чврстог отпада, - неадекватним третманом фекалних вода. су Промјене земљишта везане за промјену рељефа имају трајни карактер и већег интензитета, док промјене везане за евентуално загађење земљишта су привременог карактера и много мањег интензитета.

56 54 г) Могући утицаји буке и вибрација Бука је један од најприсутнијих загађивача како у животној тако и у радној средини. Рударство са својим специфичностима, између осталих повећани нивои буке, у великом броју технолошких подпроцеса добијања минералних сировина, спада, према оцјенама низа мјеродавних институција, у групу индустрија "високог ризика" са становишта буке. Овај облик загађења у рударству јавља се готово на свим машинама на ПК (машине за откопавање, транспорт и помоћне радове: утоваривачи-багери, булдозери, камиони, цистерне, постројење за сепарацију и сл.) и њој су углавном изложени руковаоци. Здравствени ефекти који су директно везани за повећани интензитет буке укључују: повишени крвни притисак, аритмију, отежану комуникацију како на послу тако и код куће, отежано спавање итд. У случају адекватне звучне изолације објекта и машина, те придржавања основних мјера заштите, утицај буке на коповима и сепарацији може се свести на ужи радни простор, без прекограничног ширења на околну животну средину. Јачина буке се смањује са удаљеношћу од извора и то са квадратом растојања. Овоме погодује и локација копа као и сама конфигурација терена. Прописани услови и мјере имају за циљ да у средини у којој човјек борави бука не пређе дозвољени ниво према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СРБиХ бр. 46/89). Овим Правилником није предвиђена зона која обухвата села, а која би представљала граничну зону зони VI којој по дјелатности припада сам рудник. Вибрације се у рудницима могу јавити као посљедица рада рударске механизације, али је доминантан утицај процеса минирања. На терену на коме се налази лежиште површинског копа "Луке" не очекује се присутна угроженост животне средине од вибрација, пошто се експлотација одвија без минирања. Опасност од штетних утицаја вибрација објективно постоји у појединим фазама рада рударских машина и везана је искључиво за радну средину. Ове промјене су привременог и повременог карактера. д) Могући утицаји јонизујућих и нејонизујућих зрачења Штетних јонизујућих и нејонизујућих зрачења на постројењима за експлоатацију и сепарацију угља нема. ђ) Могући утицаји на флору и фауну Утицај експлоатације угља на флору и фауну односи се на измјену рељефа и самим тим биљног и животињског свијета. Површина захваћена радовима на откопавању откривке и угља као и на одлагању јаловине износи 63,2 ha и у потпуности се налази у оквиру површине на којој је ранијим радовима већ дошло до промјене рељефа, биљног покривача и миграције заступљених животиња у оближња станишта, са могућим изузетком птичијих врста, малих глодара и рептила који се могу прилагодити промијењеном станишту. Ове миграције ће се и даље наставити, али неће бити заузимања нових површина. На овим површинама нису установљене ријетке и угрожене биљне и животињске врсте за које би био потребан посебан третман за обезбјеђење услова њиховог опстанка.

57 Промјене животне средине које су већ утицале, и даље ће утицати на флору и фауну су трајног карактера, али се процјењује да ће након проведене рекултивације бити обезбијеђени услови за обнављање вегетације при чему ће се формирати амбијент прилагођен амбијенту тог региона Могући утицај пројекта на здравље становништва Преовлађујуће опасности по људско здравље, повезане са рударским активностима у рудницима угља су угљена прашина и бука. Поред угљене прашине и буке, постоје и други ризици по здравље и сигурност повезани са рударским активностима: случајне повреде, ризик од пожара, ризик од електричног удара, као и физичке и хемијске ризике. Претходно набројани могући утицаји на људско здравље, могу се значајно смањити/елиминисати примјеном личних заштитних средстава, подизањем свијести код запослених и увођењем ефикасног система дјеловања на непредвиђене ситуације. С обзиром на удаљеност стамбених објеката и конфигурације терена функционисање ПК ''Луке'' неће значајније да утиче на здравље становника у непосредном окружењу, док у извјесној мјери може да утиче на здравље запослених у руднику. Угљена прашина представља облик минералне и органске прашине која се јавља за вријеме експлоатације угља. Утицај угљене прашине на респираторни систем зависи од садржаја слободног SiO 2 у угљеној прашини, величине честица прашине, периода излагања, концентрације, итд. Висок садржај SiO 2 (просјечно 12,5%) указује да удисање угљене прашине може утицати на здравствено стање радника запослених у руднику. Радни услови (неповољни микроклиматски услови, бука,вибрације, постојање опасних гасова, тежак рад итд.) и здравствено стање појединаца, могу повећати и погоршати утицаје угљене прашине па респираторни систем. Величина честица угљене прашине одређује степен продирања и задржавања у респираторном систему. За професионалну патологију посебно је интересантна угљена прашина која садржи честице величине 5 микрометара пошто оне долазе до алвеола. Угљена прашина која се удахне изазива болести као што су антрахоза и силици-антрахоза. Честице веће од 5 микрометара задржаће се у вишим дијеловима респираторног система (на примјер у главним бронхијалним путевима или бронхијама средње величине изазивајући тако хронични бронхитис). Што је дуже излагање угљеној прашини, чешћа је појава професионалних болести респираторног система. Из тог разлога је одређивање концентрација угљене прашине од изузетног значаја за процјењивање опасности којој је изложен респираторни систем радника. Бука представља сваки нежељени звук који изазива непријатне и узрујавајуће аудитивне осећаје и један је од најприсутнијих загађивача како у животној тако и у радној средини. Индустријска бука представља буку насталу у радној средини. Она подразумијева звукове настале усљед рада машина, апарата и направа, које се налазе у непосредном или ширем окружењу. Јачина звука изнад 50 децибела утиче на слух и смањује радну способност. Здравствени ефекти који су директно везани за повећани интензитет буке укључују: повишени крвни притисак, аритмију, отежану комуникацију како на послу тако и код куће, отежано спавање итд. У случају адекватне звучне изолације објекта и машина, те придржавања основних мјера заштите, утицај буке може се свести на ужи радни простор, без прекограничног ширења на околну животну средину.

58 Летећи комади обрађиваног материјала или алата са којима се обрађује материјал, такође се могу појавити као фактор опасности по човјеков живот и здравље. Као узрок повреде јављају се код утовара, употребе неисправног ручног алата и сл. Обзиром да на ПК практично нема ручног алата на откопавању, то је опасност од летећих комада при утовару или контроли косина етаже сведена на минимум, зато што практично нема потребе да се радници приближавају косини етаже нити багерима, у вријеме утовара или истовара маса из камиона. Штетни гасови који се емитују из испусних цијеви дизел опреме могу садржавати штетне органске и неорганске компоненте као што су угљенмоноксид, оксиди азота, оксиди сумпора, угљоводоници, олово и честице чађи. Наведени гасови као и остале компоненте аерозагађења у концентрацијама изнад дозвољених могу бити штетне за људе, али на основу вриједности измјерених на постојећем копу, не очекују се прекограничне концентрације штетних гасова. Основну природу вибрација дају вибрације настале осцилацијом кретања основних дијелова машина. Посљедице вибрација на човјека имају секундарна психолошка и биолошка дејства. Када је бука праћена и вибрацијама и уз то су оне ниских фреквенција или импулсне, тада је ефекат буке много штетнији него да је присутна само бука. Вибрација као и бука су појаве локалног карактера и углавном имају утицај на раднике који раде на уређајима, те у складу са прописима заштите на раду морају бити предвиђене све мјере заштите на раду за ове раднике Могући утицај пројекта на промјене метеоролошких параметара и климатских карактеристика Рударство је врста дјелатности која неминовно доводи до трајних промјена рељефа а привремено и вегетације. Климатске прилике су уско везане са рељефом и вегетацијом. У овом случају поменуте промјене се дешавају на релативно малој површини да би изазвале промјене метеоролошких параметара односно имале битнији утицај на климу околног подручја Могући утицај пројекта на промјене екосистема Степен угрожености животне средине је неуједначен тако да постоје екосистеми са великим степеном угрожености (већа насеља, индустријске зоне) и екосистеми који су мање угрожени (брдско-планински). Експлоатацијом лежишта минералних сировина нарушавају се еколошки фактори животне околине, па са њима и еколошки системи подручја. Највећи утицај на екосистем се огледа у ефектима на природна станишта биљних и животињских врста изазваним рударским радовима (скидање горњег слоја земљишта, бука, вибрација ). Све те активности узрокују привремено уништавање биљног покривача и миграцију фауне (нарочито птица, гмизаваца и инсеката), а што за посљедицу има промјену постојећег екосистема Могући утицај пројекта на насељеност, концентрацију и миграцију становништва Након почетка рада рудника не очекују се промјене у насељености, концентрацији и миграција становништва јер је локација површинског копа у ненасељеном дијелу, тј. у подручју у којем је и раније вршена експлоатација угља.

59 Могући утицај пројекта на намјену и коришћење површина ( изграђене и неизграђене површине, употреба пољопривредног земљишта) Површине захваћене копом и осталим рударским објектима су и раније кориштене као рудно земљиште, тако да се неће промијенити намјена и коришћење површина. Након завршене експлоатације угља, рекултивацијом предметне локације потребно је вратити земљиште и биљни покривач у стање, које ће временом бити уклопљено у околни амбијент Могући утицај пројекта на комуналну инфраструктуру Пројекат нема значајан утицај на постојећу комуналну инфраструктуру ширег подручја Могући утицај пројекта на природна добра посебних вриједности и културна добра и њихову околину, материјална добра, укључујући културно-историјско и археолошко насљеђе На предметном подручју нису регистрована природна и културна добра посебних вриједности Могући утицај пројекта на пејзажне карактеристике подручја Рударство представља активност која је по својој суштини усмјерена ка измјени и деградацији постојећих природних стања. Посљедице откопавања су далекосежне ако говоримо о проблему заштите животне средине и огледају се у, не само нарушавању природних стања већ и у битном нарушавању услова живота у тим областима. Дугогодишњом експлоатацијом угља на овом локалитету већ је дошло и даље ће долазити до нарушавања пејсажа природне околине и то: стварањем удубљења површинског копа, формирањем нове конфигурације терена одлагањем јаловинског материјала. С обзиром, на површину захваћену експлоатацијом, конфигурацију терена, садашњи изглед пејзажа, као и предвиђене мјере рекултивације омогућавају да се нове карактеристике локалитета уклопе у изглед пејсажа ширег простора Могући утицај пројекта на међусобне односе горе наведених фактора Равнотежа између привредног развоја и здраве животне средине је неопходна, па само економски јака држава са високим стандардом може да прописује високе еколошке стандарде и њихову досљедну примјену чак и са тенденцијом њиховог пооштравања, али само уколико економија није угрожена њиховом примјеном. Због тога морају објективно да се сагледају и ускладе позитивни ефекти експлоатације и проузроковане негативне посљедице. Промјена једног од биотичких или абиотичких фактора има посљедице на све остале због њихове међусобне повезаности и интеракције. Пројекат у потпуности мијења неке од фактора као: земљиште, рељеф, вегетацију и фауну. Повећава се бука и

60 вибрације, а мијења састав ваздуха, квалитет воде и микроклима овог локалитета. Пројекат је релативно малог обима с обзиром на захваћену површину и годишњи капацитет, те неће битно утицати на промјену горе наведених фактора у својој околини. Не очекује се да дође до значајних промјена у: клими, микроклими, земљишту, квалитету извора вода, вегетацији и фауни околног простора, као и негативног утицаја на здравље становништва, под условом да се испоштују све прописане мјере заштите животне средине. Сама рекултивација ће неке од ових фактора промијенити у смјеру првобитног стања, а онда ће ланчана интеракција између њих наставити да се одвија и временом стање приближава првобитном. Овај процес сукцесије је спор и тешко се може убрзати. Престанком експлоатације фактори као што су бука и вибрације нестају и квалитет животне средине се враћа у првобитно стање Методе предвиђене за процјену утицаја на животну средину Методом процјене еколошког ризика обезбјеђује се информација о природи и величини утицаја рударских радова на животну околину. При процјени утицаја је кориштено опште методолошко упутство ( Guidelines, Risk Assessment Forum US EPA, 1998 ) којим су предвиђени сљедећи кораци: - формулација проблема, - анализа, ( процјена изложености и процјена еколошког ефекта), - карактеризација ризика, - сумирање резултата о ризику, - менаџмент еколошког ризика Опис директних утицаја и било каквих индиректних, секундарних, кумулативних, краткотрајних, средњих и дуготрајних, сталних и привремених, позитивних и негативних утицаја Директни, индиректни, секундарни, кумулативни, краткотрајни, средњи и дуготрајни, стални и привремени утицаји су описани у поглављима до Експлоатација минералних сировина има негативан утицај на животну средину који се, огледа у првом реду, у исцрпљивању минералних сировина које представљају необновљив ресурс. Могући негативан утицај на квалитет ваздуха, воде, земљишта и здравље становништва је обрађен у претходним поглављима. Трајни поремећаји су измјена рељефа и пејзажа, а привремени (док траје експлоатација) вибрације, бука, загађење ваздуха, воде, биљног покривача и др. Међутим поред негативних утицаја експлоатација минералних сировина има и позитивних утицаји који се огледају у сљедећем: - отварање нових радних мјеста непосредно и посредно у пратећим дјелатностима, - повећање животног стандарда, - изградња дијела путне комуникације које користи локално становништво, - по завршетку експлоатације, а након ревитализације и рекултивације деградираних површина може доћи до повећања вриједности пејзажних карактеристика простора.

61 Спецификација и опис мјера за спречавање, смањивање, ублажавање или санацију штетних утицаја на животну средину Рударство је грана индустрије која спада у категорију средњих загађивача животне околине при чему експлоатација на површинским коповима има највећи утицај. Заштита животне околине се може осигурати само одабиром метода експлоатaције пројектованих на економским рационалним и дуготрајним плановима Мјере које су предвиђене законом и другим прописима, нормативима и стандардима и роковима за њихово спровођење Област рударства и геологије у највећој мјери су регулисани Законом о рударству и Законом о геолошким истраживањима. И у једном и у другом на одређени начин се третирају проблеми екологије. Прву фазу примјене мјера за заштиту животне околине представља израда техничке документације у складу са горе наведеним законима. Закон о геолошким истраживањима, као и Закон о рударству прописује да се геолошка истраживања и експлоатација минералне сировине изводе у циљу заштите животне средине те да се при изради ове документације мора узети у обзир заштита презентације природних вриједности, заштита од штетних природних процеса (клизишта, ерозије, бујице), као и заштита од техногених нарушавања. Поред наведених закона, проблем заштите животне средине је обрађен и у Закону о концесијама. Добијање концесије за експлоатацију минералне сировине, за коју се утврди економски значај, између осталог је условљено претходном процјеном утицаја на животну средину и рекултивацијом деградираног земљишта, са циљем да се санирају и ублаже неминовне промјене пејсажних карактеристика при овој врсти дјелатности. При изради ове Студије извршили смо увид у наведену документацију и констатовали да су предвиђена рјешења везана за процес експлоатације, транспорта и припреме минералне сировине, као и рјешења предиђена за рекултивацију деградиране површине усклађена са горе наведеним законима, Законом о заштити животне средине и осталим прописима који регулишу ову област. Власник је обавезан да изврши обавјештавање уколико се при експлоатацији угља појави било какав негативан утицај на здравље људи и животну средину у складу са одредбама Закона о заштити животне средине (Сл.гл.РС бр.71/12,79/15) и надлежностима Министарства здравља и социјалне заштите РС. Када се ради о заштити здравља становништва, потребно је слиједити Политику унапређења здравља становништва РС до године и препоруке Стратегије 5 за праћење и редукцију ризичних фактора животне и радне средине и јачање инфраструктура и функције установа за здравствену заштиту у поступку израде просторних и других планова, односно основа и друге инвестиционо-техничке документације који су у вези са Националним акционим планом за здравље и животну средину (НЕАП) за РС, усвојеним од стране Владе РС (Сл.гл.РС бр.1/02) Мјере које се предузимају у случају несрећа већих размјера С обзиром на величину површинског копа и годишњи капацитет као и врсту минералне сировине не очекује се несрећа већих размјера. При овој врсти дјелатности несрећу већих размјера би могле изазвати инжењерско-геолошке појаве или процеси

62 (клизишта, улегнућа). Приликом израде Главног рударског пројекта експлоатације обухваћене су превентивне мјере у смислу прорачунавања стабилности косина површинског копа, чиме су дефинисани углови и сами услови израде тих косина. Као мјера праћења евентуалне појаве нестабилности косина и слијегања површине терена предвиђен је геотехнички мониторинг. За потребе осматрања хоризонталних и вертикалних помјерања у подручју завршних косина копа планира се уградња геодетских репера. Уколико ипак дође до појаве клизишта предвиђају се мјере санације клизишта у смислу смањивања углова косина и одвоза клизнутог материјала, уз додатно анализирање комплетних геолошких, хидрогеолошких и сеизмичких услова на терену. Потенцијална опасност од пожара испољава се кроз могућност настајања пожара на: - рударским машинама и - запаљења угља и угљене прашине. У функцији заштите од пожара мањих размера на површинском копу ''Луке'' потребно је да се на рударским машинама (багери, одлагач, утоварачи, булдозери, камиони, аутоцистерне) поставе противпожарни апарати типа С- 6, С-9 и CО 2 који су распоређени у зависности од пожарног оптерећења и врсте пожара. Опасност од појаве пожара усљед сагоријевања угља и угљене прашине почива на природној склоности угља ка самозапаљивости и стварању запаљивих и експлозивних смјеша угљене прашине са кисеоником у одређеној концентрацији. Са становишта потенцијалног настанка пожара, који су посљедица самозапаљења угљене прашине (на косинама отворених етажа, на одлагалиштима, на депонијама и сл.) и наталожене угљене прашине (на ангажованој механизацији и другој опреми), треба нагласити да у досадашњој пракси није било таквих пожара већих размјера. Углавном се ради о локалним појавама самозапаљења угља која се у зависности од мјеста појављивања третирају на одговарајући начин и као такве не представљају опасност ни за радну, а ни за животну средину. За сузбијање пожара потребно је спроводити слиједеће мјере заштите: - уцртати зоне заштите од пожара по опасностима и важностима које означавају мјеста на која се не смије одлагати никакав запаљиви материјал, - на угљеним етажама није дозвољена употреба отвореног пламена, - одстранити количине угља које се нагомилавају на пресипним мјестима ( испред пријемних бункера, на постројењима допреме угља и сл.), - проводити стални надзор откривеног угљеног слоја као и депоније угља Предузеће је дужно у спровођењу мјера заштите од пожара поступати у складу са Законом о заштити од пожара (Сл.гл.РС бр. 71/12) и издати планове и упутства заштите од пожара. Иако ће се на ПК "Луке", користити мање количине енергената морају се строго поштовати мјере заштите при руковању са запаљивим материјама у складу са законским прописима - Закон о промету експлозивних материја и запаљивих течности и гасова (Сл. гл. РС, бр. 78/11). 60

63 2.5.3 Планови и техничка рјешења заштите животне средине ( рециклажа, третман и диспозиција отпадних материја, рекултивација, санација) Заштита земљишта и рекултивација Приликом отварања копа посебну пажњу треба обратити на правилну припрему терена, прикупљање и одлагање отпада који настаје свакодневним радом, извршити његово раздвајање те у сарадњи са локалном службом, отпад редовно одвозити на депонију. Након пуштања објекта у рад, а с обзиром на његову намјену, потребно је предузимати сљедеће мјере за заштиту земљишта: - Ограничити укупну површину земљишта захваћеном експлоатацијом на површину од 63,2 ha у складу са Главним рударским пројектом - Изводити све радове на површинском копу према Главном рударском пројекту - Радне и завршне косине морају задовољити критеријуме стабилности, како би се спријечили ерозиони процеси на површинском копу. - Током експлоатације насталу биолошки плодну јаловину привремено одлагати унутар експлоатационог поља и користити приликом техничке санације за потребе биолошке рекултивације - Потребно је у потпуности испоштовати мјере предвиђене Пројектом рекултивације. - На копу вршити снабдијевање горивом само рударских машина које раде на експлоатацији. Манипулацију нафтом и њеним дериватима на копу свести на најмању могућу мјеру и исту обављати уз предузете максималне мјере опреза на за ту сврху предвиђеном дијелу индустријског платоа који мора бити бетониран или асфалтиран, а воде са њега сведене у уљни сепаратор, - Подмазивање машина и сипање горива и уља вршити на водонепропусном индустријском платоу, уз максималну пажњу и одмах уклонити евентуалне мрље посипањем адсорбенса на земљиште, који служи за спречавање отицања запаљивих смјеша. - Вршити редовну контролу механизације да не би дошло до цурења уља из машина, - Обезбиједити потребне количине средстава за сухо чишћење земљишта, ради евентуалног просипања нафте и њених деривата, - За прикупљање комуналног отпада који настаје свакодневним радом оваквих објеката предвидјети контејнер на мјесту које је за то погодно и редовно одвозити на депонију, - Метални и други некомунални отпад (из радног процеса) треба да се складишти у посебним металним контејнерима, а затим одвози крајњем кориснику, - Зауљене отпадне тканине као и истрошену амбалажу неопходно је одлагати у затворене металне контејнере ( бурад ), одакле ће се повремено одвозити у сарадњи са предузећем овлаштеним за збрињавање ове врсте отпада - При транспорту спријечити расипање покривањем камиона, - Заштиту радних етажа од површинских вода извести израдом дренажних канал, који се морају свести у водосабирник гдје ће се вршити таложење седиментних честица. 61

64 Главним рударским пројектом је предвиђено да се експлоатација угља на ПК "Луке", врши у периоду од 6 година. У складу са Законом о рударству, уз Главни рударски пројекат урађен је и Пројекат рекултивације копа након завршетка експлоатације. Овим пројектом су предвиђене техничка и биолошка фаза рекултивације. Техничка фаза рекултивације предвиђа: радови на равнању планума одлагалишта, обликовање и ублажавање завршних косина. Биолошка фаза рекултивације предвиђа: избор култура, заснивање шумских састојина, формирање вјештачких ливада и формирање вјештачког језера. При биолошкој рекултивацији извршиће се пошумљавање комбиновањем четинарских и лишћарских врста ( бор, јела, багрем, храст, граб, бријест, јасен и орах). Заснивање вјештачких травњака вршиће се сјетвом травно-легуминозне смјеше (луцерка, јежевица и права ливадарка). Пројектним рјешењем рекултивације предвиђено је да се завршни кратер након експлоатације угља подвргне спонтаном потапању. Тако би настало природновјештачко језеро на подини између коте 220 и 230 метара. 62 Заштита ваздуха Загађивање ваздуха активностима које су неопходне у поступку површинске експлоатације и класирања минералне сировине представља озбиљан проблем и значајан извор нарушавања квалитета ваздуха, а самим тим се негативно одражава на животну средину. Из тог разлога предлажемо сљедеће мјере заштите и то : - асфалтирање или бетонирање простора око постројења за класирање, - при одлагању не остављати високе купе, - орошавање водом радних површина и транспортних путева ( камионцистерна) - ограничити брзину кретања на локацији површинског копа и на приступним саобраћајницама на 20 km/h, - строго водити рачуна да камиони не буду препуњени и обавезно их покрити, - херметичко затварање кабина рударских машина како се не би угрозило здравље радника, - коришћење дизел горива са минималним садржајем сумпордиоксида, - одржавање техничке исправности мотора што утиче на сагоријевање горива. Провођење ових мјера обезбијеђује свођење параметара квалитета ваздуха у границе дозвољене у складу са Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха ( Сл.гл.РС бр. 124/12). Граничне вриједности ваздуха у циљу заштите здравља људи, циљне вриједности ваздуха и граничне вриједности ваздуха у циљу заштите екосистема су дати у наредним табелама.

65 Граничне вриједности, толерантне вриједности и граница толерантнције за заштиту здравља људи Табела 27: Гранична вриједност, толерантна вриједност и граница толеранције Загађујућа Период усредњавања Гранична Граница Толерантна материја вриједност толеранције вриједност SО 2 1 час 350 µg/m µg/m µg/m 3 (напомена 1) SО 2 24 часа 125 µg/m µg/m 3 (напомена 2) SО 2 Календарска година 50 µg/m 3-50 µg/m 3 NО 2 1час 150 µg/m µg/m µg/m 3 (напомена 3) NО 2 24 часа 85 µg/m µg/m µg/m 3 NО 2 Календарска година 40 µg/m µg/m µg/m 3 PM часа 50 µg/m µg/m µg/m 3 (напомена 4) PM 10 Календарска година 40 µg/m µg/m µg/m 3 CО 8 часова 10 mg/m³ 5.1 mg/m³ 15.1 mg/m³ CО 24 часа 5 mg/m³ 4.3 mg/m³ 9.3 mg/m³ CО Календарска година 3 mg/m³ - 3 mg/m³ Напомена 1: не смије се прекорачити више од 24 пута у једној календарској години Напомена 2: не смије се прекорачити више од 3 пута у једној календарској години Напомена 3: не смије се прекорачити више од 18 пута у једној календарској години Напомена 4: не смије се прекорачити више од 35 пута у једној календарској години Табела 28. Циљна вриједност за приземни озон Период рачунања просјечне Циљ Циљна вриједност вриједности Максимална дневна 120 µg/m 3 Заштита здравља људи осмочасовна средња (напомена 1) вриједност Напомена 1: не смије се прекорачити у више од 25 дана по календарској години у току три године мјерења Концентрације опасне по здравље људи и концентрације о којима се извјештава јавност Табела 29. Концентрације сумпор диоксида и азот диоксида опасне по здравље људи Загађујућа материја Концентрација опасна по здравље људи Сумпор диоксид 500 µg/m 3 Азот оксид 400 µg/m 3 Концентрације опасне по здравље људи мјере се током три узастопна сата на локацијама репрезентативним за квалитет ваздуха на подручју чија површина није мања од 100 km 2, или у зони или агломерацијама, ако је њихова површина мања. 63

66 Табела 30: Концентрације приземног озона опасне по здравље људи и концентрације о којима се извјештава јавност Сврха Период усредњавања Граница Обавјештење 1 сат 180 µg/m 3 Упозорење 1 сат (1) 240 µg/m 3 (1) У циљу доношења краткорочних акционих планова ради заштите здравља људи или животне средине по потреби, у зони или агломерацији утврђују се или предвиђају прекорачења границе у току три узастопна сата. Максималне дозвољене концентрације за заштиту здравља људи у случају намјенских мјерења Табела 31. Максимална дозвољена концентрација за укупне суспендоване честице Период узимања средње вриједности Максимална дозвољена вриједност мјерења Један дан 250 µg/m 3 Календарска година 90 µg/m 3 Табела 32. Максимална дозвољена концентрација за укупне таложне материје Период узимања средње вриједности Максимална дозвољена вриједност мјерења Један мјесец 450 mg/m 2 / дан Календарска година 200 mg/m 2 / дан Табела 33. Максимална дозвољена концентрација за чађ Период узимања средње вриједности Максимална дозвољена вриједност мјерења Један дан 125 µg/m 3 Календарска година 50 µg/m 3 64 Заштита од буке - Држати у исправном стању постројења и машине и користити опрему за личну заштиту запослених на површинском копу, - Ограничити кретање камиона за транспорт сировине на 20 km кроз насеље, - Неповољан утицај буке на раднике треба рјешавати предузимањем одговарајућих мјера заштите на раду (антифони), као и придржавањем дужине дневне изложености одређеном нивоу буке - Уколико измјерени ниво буке при мјерењима у току редовног рада машина буде изнад прописаних вриједности примијенити мјере за редукцију буке за појединачне дијелове постројења и машина. У случају адекватне звучне изолације објекта и машина, те придржавања основних мјера заштите, утицај буке на коповима и сепарацији може се свести на ужи радни простор, без прекограничног ширења на околну животну средину. Јачина буке се смањује са удаљеношћу од извора и то са квадратом растојања. Овоме погодује и локација копа као и сама конфигурација терена. Прописани услови и мјере имају за циљ да у средини у којој човјек борави бука не пређе дозвољени ниво према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СРБиХ бр. 46/89).

67 Према овом Правилнику предвиђена зона која обухвата ово подручје сврстава се у IV зону - Трговачко, пословно,стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта ( табела 34). 65 Подручје (зона) Табела 34.: Дозвољени нивои вањске буке Намјена простора Највиши дозвољени ниво спољашње буке, db (А) Еквивалентни Вршни нивои, L eq нивои Дан Ноћ L 10 L 1 I II I II IV V VI Болничкo,љечилишно Туристичко, рекреацијско,опоравилишно Чисто стамбено, васпитно-образовне и здравствене институције,јавне зелене и рекреационе површине Трговачко, пословно,стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта Пословно, правно, трговачко, занатско, сервисно (комунални сервис) Индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно подручје без станова Заштита вода - За заштиту од површинских вода које гравитирају ка радном подручју површинског копа изградити ободне канале - За заштиту од површинских вода које падају директно у радно подручје копа изградити етажне канале и водосабирнике - Обавезно пратити фунционисање канала за прикупљање оборинских вода, те редовно овај система чистити и одржавати у функционалном стању - Подземне воде, локалним етажним каналима усмјеравати ка водосабирнику - Етажну површину радити у благом паду 1-2%, у правцу слијевања воде природним падом до површинских одводних канала - Дио индустријског платоа на којем ће се паркирати радне машине и вршити манипулација нафтом и њеним дериватима мора бити бетониран или асфалтиран, а воде са овог дијела свести у уљни сепаратор. - Талог из уљног сепаратора повремено празнити у затворену металну бурад и одвозити у сарадњи са предузећима овлашћеним за одвожњу оваквог отпада, - Заштита од загађења фекалном отпадном водом треба да се ријеши адекватним третманом фекалних вода, изградњом трокоморне септичке јаме - Санитарно-фекалне отпадне воде из водонепропусне септичке јаме оргнизовано празнити преко локалног комуналног предузећа. - Само пречишћене воде испуштати у крајњи реципијент (ријечица Мезграја) у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл.гл.РС 44/01) Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градива и насеља гдје нема јавне канализације (''Службени гласник РС'', број 68/01).

68 - Уколико експолатацијом угља на површинском копу Луке Мезграја дође до промјене природног режима вода, а то проузрокује штете било каквог карактера Инвеститор је обавезан да узроке отклони, а штету надокнади. На територији Републике Српске, Уредбом о класификацији и категоризацији водотока (Сл.гл. РС бр. 42/01) успостављају се критеријуми за класификацију и врши се класификација квалитета површинских и подземних вода, као и категоризација водотока. Класификација и категоризација врши се ради поређења оцјене степена антропогених загађујућих утицаја на квалитет површинских и подземних вода, успостављање циљева за сваки слив или дио ријечног слива а посебно ради контроле успјеђности предузетих мјера заштите које имају за циљ спречавање погоршања стања и постепено побољшање и обнову површинских вода. Допуштене граничне вриједности параметара за поједине класе вода у складу са поменутом Уредбом дати су у табели 35. Табела 35: Допуштене граничне вриједности параметара за поједине класе вода у складу са Уредбом о класификацији и категоризацији водотока Параметар Класа квалитета површинских вода I II III IV V ph 6,8-8,5 6,8-8,8 6,5-9,0 6,5-9,5 < 6,5; >9,5 Алкалитет, као CaCO 3, g/m³ > < 50 Укупна тврдоћа као CaCO 3, g/m³ > <70 Електропроводљивост, µs/cm < >1500 Укупне чврсте материје g/m³ < >600 Укупне суспенд. материје g/m³ < >15 Растворени кисеоник, g/m³ > <3 Засићење воде кисеоником, % <20 Презасићење воде кисео., % >150 BPK5, g O 2 /m³ < >15 HPK пергаментни, g O 2 /m³ < >30 HPK дихроматни, g O 2 /m³ < >50 Амонијачни азот,, g/m³ <0,1 0,1-0,2 0,2-0,4 0,4-1,0 >1,0 Нитритни азот, g/m³ <0,01 0,01-0,03 0,03-0,05 0,05-0,2 >0,2 Нитратни азот, g/m³ < >30 Фосфор, g/m³ <0,01 0,01-0,03 0,03-0,05 0,05-0,1 >0,1 PAH, mg/m³ <0,1 0,1-0,2 0,1-0,2 0,2-0,5 >0,5 PCBs, mg/m³ <0,01 <0,02 0,02-0,04 0,04-0,06 >0,06 Фенолни индекс, mg/m³ < >10 Минерална уља, mg/m³ < >100 Детерџенти, mg/m³ < >500 Гвожђе, mg/m³ < >1000 Алуминијум, mg/m³ < >500 Манган, mg/m³ < >400 Олово, mg/m³ <0,1 0,1-0,5 0, >5 Кадмијум, mg/m³ 0, >5 Никл,mg/m³ 0,05-1,0 1,0-2,0 2,0-5,0 >5 Цинк,mg/m³ < >500 Арсен,mg/m³ < >70 Укупни хром, mg/m³ < >50 Сулфати, g/m³ < >150 Хлориди, g/m³ < >200 Флуориди, g/m³ <0,5 0,5-0,7 0,7-1,0 1,0-1,7 >1,7 Укупни колиформи, N/100ml < ³ >

69 67 Заштита флоре, фауне и екосистема - Забрањује се одлагање вишка материјала, бацање смећа и испуштање отпадног уља у шуму и околни простор - За вријеме радова се треба придржавати мјера заштите шума од пожара, - Инвеститор је дужан санирати и надокнадити све могуће штете на шуми, - Користити аутохтоне врсте у озелењавању због очувања природног изгледа пејзажа, - Прогресивном рекултивацијом копа ублажити негативне утицаје везане за губитак природног станишта. Заштита културног насљеђа и археолошких налазишта - Уколико се у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (Закона о културним добрима Сл. Гл. РС бр. 11/95, 103/08) - Уколико се у току радова наиђе на природно добро које је геолошкопалеонтолошког или минералошко-петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има статус споменика природе, обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (Закон о заштити природе Сл.гл.РС бр.20/14). Заштита од пожара - Потребно је обезбиједити средстава за почетно гашење, односно брзу локализацију пожара као и обучавање радника за стручно и безбједно руковање уређајима за гашење пожара, а све у складу са Правилником о заштити од пожара, а који мора бити урађен према Закону о заштити од пожара (Сл. гл. РС, бр. 71/12) - Поступак претакања горива мора се изводити искључиво на бетонираном или асфалтираном платоу уз поштовање одређених сигурносних мјера заштите од пожара. - редовно чистити угљену прашину која се накупља уз уређаје за копање, допрему угља и припрему - наслаге угља или откривени дјеловии угљеног слоја који се неексплоатишу у дужем временском периоду на цијелој откривеној површини прекрити слојем јаловине са набијањем Мјере за управљање отпадом - За прикупљање комуналног отпада који настаје свакодневним радом оваквих објеката предвидјети контејнер на мјестима која су за то погодна и редовно одвозити на депонију, - Метални и други некомунални отпад (из радног процеса) треба да се складишти у посебним металним контејнерима, а затим одвози крајњем кориснику,

70 - Зауљене отпадне тканине као и истрошену амбалажу одлагати у затворене металне контејнере ( бурад ), - Отпадна уља/израђена машинска уља, морају се одвојено сакупљати у металне бачве и испоручивати правним лицима на рерафинацију. Обавеза инвеститора је да склопи уговор са институцијом која има дозволу за управљање оваквом врстом отпада. - Уколико дође до неконтролисаног истицања опасних материја ( гориво, уља) обезбиједити довољне количине сорбента и адекватне посуде за прихват горива, а њихов даљи третман повјерити специјализованој служби која треба да обави уклањање опасних материја и асанацију терена, сагласно са Законом о управљању отпадом (Сл.гл.бр.111/13) - Расути опасни материјал се мора уклонити са зелених површина искључиво механичким путем без испирања водом - Инвеститор мора склопити уговоре (зависно од врсте отпада - комунални, опасни и др.), са овлаштеним институцијама за коначно збрињавање отпада раздвојеног по каталогу, у складу Правилнику о категоријама, испитивању и класификацији отпада ( Сл.Гл.РС бр.19/15 ) Друге мјере које могу утицати на спречавање или смањивање штетних утицаја на животну средину А) Због специфичних услова система експлоатације и класирања угља, у сушном периоду, очекују се веће концентрације угљене прашине у ваздуху радне средине, што захтијева примјену одговарајуће заштитне опреме за раднике на копу. У случају да се при редовним испитивањима услова радне средине установи повећан ниво буке и запрашености потребно је имати обезбијеђена заштитна средства (антифони и респиратори). Ове мјере за заштиту радника морају бити дефинисане Правилником о мјерама заштите на раду. У оквиру обавезне специјалистичке обуке радника потребно је спровести едукацију запослених у смислу примјене свих могућих мјера заштите на раду. Осим тога, у складу са законом неопходно је проводити систематске прегледе радника у Заводу за медицину рада Републике Српске уз обавезно поштовање мјера личне и колективне заштите на раду Б) Пјешачке и коловозне површине обрадити према условима безбједног и квалитетног прикључења на јавну саобраћајницу. У току извођења радова обезбиједити несметано функционисање околног простора као и омогућити безбједоносне услове за околни простор. Одржавати локални пут у исправном стању (у сушном периоду вршити прскање површинског слоја, а сва оштећења благовремено санирати). В) Обавезно вршити периодичне прегледе услова радне средине, примјене мјера за заштиту радне и животне средине, те у обавезним законским роковима прегледе средстава рада. Г) Није дозвољено повећање капацитета или мијењања било којих технолошких параметара изван оквира обрађених у овој студији без провјере да ли ће такво повећање капацитета или промјена параметара имати негативних утицаја на околну животну средину.

71 Програм праћења утицаја на животну средину у току и након реализације пројекта Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину Да би се уочили негативни утицаји експлоатације и класирања угља, обавезно је вршити стално праћење квалитета основних елемената животне средине релевантних за ову врсту активности. Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину дати су у табели 36. Табела 36: Параметри на основу којих се могу утврдити штетни утицаји на животну средину Елементи животне средине П А Р А М Е Т Р И Штетни гасови (CO, SO 2, NO x, О 3 ) Лебдеће честице Квалитет ваздуха Таложне материје Ниво укупне буке Квалитет вода Квалитет земље Квалитет отпадних вода (Према Правилнику о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл. Гл.РС 44/01) Визуелно загађење Мјеста настанка утврђених параметара по технолошким цјелинама су дата у табели 37: Табела 37: Мјеста настанка могућих загађења по технолошким цјелинама Технолошка цјелина Облик загађења Мјесто настанка Откопавање транспорт откривке и угља и Индустријски плато са постројењем за класирање радна етажа, одлагалиште, Штетни гасови смозапаљење угља, транспортни путеви Бука радна етажа, одлагалиште транспортни путеви Дифузно избацивање прашине радна етажа, одлагалиште транспортни путеви Отпадна вода радна етажа ( водосабирник) Дифузно избацивање прашине постројење за класирање, манипулативна површина Гасовити продукти код депои угља ендогених пожара Бука постројење за класирање, манипулативна површина Отпадна вода Индустријски плато (трокоморни сепаратор)

72 Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара Мјеста, начин и учесталост мјерења утврђених параметара су дата приједлогом комплетног мониторинг плана за ПК "Луке" Мезграја, који обухвата мониторинг : - квалитет ваздуха (животна средина), - емисија буке (животна средина), - отпадне воде (из уљног сепаратора и водосабирника). За сваку од цјелина у приједлогу су дефинисани ( према препорукама ЕС - европске комисије): - локација мјерних мјеста, - периоди вршења контроле, - тип мониторинга (визуелно, мјерење и параметри). Табела 38: Програм мониторинга квалитета ваздуха Локације На граници копа на извозним путевима према најближим стамбеним објектима Врста мониторинга Мјерења од стране овлаштене институције, према утврђеним методама Учесталост мјерења Најмање два пута годишње (у вријеме активних рударских радова) Параметри CO, SO 2, NO x, О 3, РМ 10 и укупне таложне материје У случају акцидентних ситуација мониторинг прекограничне вриједности неког параметра се проводи до враћања стања у граничне вриједности. Табела 39: Програм мониторинга буке Локације На граници копа на извозним путевима према најближим стамбеним објектима Врста мониторинга Мјерења од стране овлаштене институције, према утврђеним методама Учесталост мјерења Најмање два пута годишње (у вријеме активних рударских радова) Параметри Бука Табела 40: Програм мониторинга отпадних вода Локације Врста мониторинга Учесталост Параметри Уљни сепаратор На мјесту испуста у крајњи реципијент Етажни канали, таложник Мјерења од стране овлаштене институције, према утврђеним методама Мјерења од стране овлаштене институције, према утврђеним методама Визуелни преглед Након пуштања у функцију први пут, а затим 4 пута годишње Четири пута годишње - Једном седмично, - у кишним данима дневно Према Правилнику о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл. Гл.РС 44/01) Према Правилнику о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл. Гл.РС 44/01) Проходност канала

73 71 Табела 41: Програм мониторинга земљишта Локације Врста мониторинга Учесталост Параметри Радне етаже и терен око индустријског платоа (манипулативне површине) Визуелни преглед, - у случају контаминације урадити анализу земљишта - континуирано - анализе по потреби (након уклањања контаминираног слоја) Мјерења свих параметара треба урадити према важећим стандардним методама, кориштењем за то прописаних инструмената и од стране овлашћене институције. Сва мјерења морају бити документована одговарајућим извјештајима о извршеним мјерењима. Поред мјерења наведених параметара неопходно је вршити и контролу визуелног загађења, везано за деградацију земљишта (изглед радних етажа, тераса копа, завршних косина и др., које морају бити извођене према пројекту) Преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење, с обзиром на утицај на животну средину Код различитих пројеката алтернативна рјешења се могу односити на алтернативну локацију или на одабир технолошког рјешења у цјелини као и појединих дијелова технолошког рјешења. Рударство је врста дјелатности код које се локација бира на основу истражних радова, количине и квалитета минералних сировина. Технолошко рјешење експлоатације је одређено Главним рударским пројектом Усклађеност пројекта са планским документима о заштити животне средине, другим плановима донесеним на основу посебних закона и плановима и програмима заштите животне средине јединица локалне самоуправе на које се пројекат односи образложење одговарајућих дијелова тих докумената и Студија утицаја на животну средину експлоатације угља на ПК "Луке" Мезграја, општина Угљевик, је урађена према Упутству о садржају Студије утицаја на животну средину (Сл.Гл.бр. 108/13). Овај пројекат је усклађен са основним смјерницама Републичког стратешког плана заштите животне средине у смислу спречавања даљег погоршања стања компоненти животне средине кроз дефинисање мјера заштите животне средине и механизама за њихово провођење. Примијењени су еколошки критеријуми и важећи прописи при планирању, пројектовању, изградњи и функционисању површинског копа за експлоатацију угља на ПК "Луке" Мезграја. Пројекат је усклађен са Националним акционим планом заштите животне средине (NEAP) којег је Босна и Херцеговина израдила године. Циљ овог акционог плана је идентификација краткорочних и дугорочних приоритетних активности као и стварање основе за припрему дугорочне стратегије заштите животне средине.

74 Осим тога, врло је важно да се испоштују норме ограничења емисија и имисија које дефинишу закони Републике Српске, Босне и Херцеговине и Европске Уније. Према Увјерењу издатом од стране Одјељења за просторно уређење и стамбенокомуналне послове АСО Угљевик бр. 02/ /13. од године потврђује се да локација ПК ''Луке'' није у обухвату документа просторног уређења. Измјене и допуне Просторног плана Републике Српске до 2025., једини је важећи стратешки документ на територији предметне локације. Локација површинског копа ''Луке'' Мезграја се налази на подручју општине Угљевик. Измјенама и допунама Просторног плана Републике Српске до 2025 је предметна локација дефинисана као лежиште енергетске минералне сировине угља (слика 12). 72 Слика 12: Извод из Измјене и допуне Просторног плана РС до 2025 године: Природни ресурси минералне сировине Просторни план не идентификује природна и културно - историјска добра на подручју предметне локације што се види на слици 13. Слика 13: Извод из Измјене и допуне Просторног плана РС до 2025 године: Заштита и унапређење квалитета животне средине заштићена природна добра

75 Подаци о евентуалним потешкоћама код израде студије Приликом израде студије о утицају на животну средину за експлоатацију угља на ПК "Луке" Мезграја општина Угљевик није било значајнијих потешкоћа у погледу техничких недостатака, недостатка знања или материјалних средстава. Одређеним потешкоћама се може сматрати дужи временски период усклађивања постојеће документације (јер се на овом лежишту и раније одвијала експлоатација угља) са важећом законском регулативом, као и усклађивање површине која је захваћена овим пројектом. У Рјешењу бр /11 од године Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију наложило је спровођење процјене утицаја на животну средину пројекта експлоатације угља на површинском копу ''Луке'' Мезграја, општина Угљевик, експлоатационе површине 28 ha. На основу важеће документације и ситуационих карата, израчуната површина коју ће захватити пројектовани површински коп, одлагалишта и индустријски плато износи 63,2 ha и то: - површина конструкције копа пројектована рударским пројектом 21,7 ha, - површина индустријског платоа са класирницом 1,7 ha, - ''Западно '' одлагалиште заузима површину од 5,8 ha, - ''Сјеверно'' одлагалиште заузима површину од 28,6 ha, - одлагалиште ''Таложник'' заузима површину од 5,4 ha, При процјени утицаја рада ових објеката на животну средину у обзир је површина од 63,2 ha. узета

76 74 3. ЗАКЉУЧАК Пројектна рјешења процеса експлоатације угља морају да садрже строжије критеријуме које предвиђа законска регулатива, а контрола поштовања њихове примјене од стране надлежних инспекција (геолошка, рударска, еколошка...) обезбиједиће одговарајућу и рационалну експлоатацију, истовремено смањујући деградацију читавог простора, са минимизирањем негативних посљедица по околну средину Констатација да ли се реализацијом предметног пројекта могу или не могу обезбиједити потребни услови за заштиту животне средине Теоретски, при експлоатацији угља, животна средина може бити угрожена са три аспекта: а. Исцрпљивањем ресурса, б. Разарањем природне средине и в. Загађивањем фактора средине Рударским активностима животна средина је угрожена са сва три аспекта са посебним нагласком да минералне сировине, а у овом случају се ради о енергетској минералној сировини, представљају углавном необновљиве природне ресурсе. Свјесно искориштавање минералних сировина је условљено економским аспектима и потребама развоја једне земље. Друга два аспекта угрожавања животне средине могу бити ублажена и сведена у прихватљиве оквире, поштујући техничка рјешења, провођењем предвиђених мјера и сталном контролом релевантних параметара који су наведени у студији Да ли је пројекат својом функцијом и техничким рјешењима безбиједан у смислу утицаја на животну средину Главни рударски пројекат експлоатације угља на површинском копу ''Луке'' Мезграја, општина Угљевик урађен је тако да експлоатација угља буде безбиједна са становишта заштите животне средине. Саставни дио Главног рударског пројекта је: - Технички пројекат одводњавања површинског копа, - Технички пројекат рекултивације и заштите животне средине - Технички пројекат заштите и здравља на раду и заштите од пожара Сви ови пројекти дефинишу загађиваче, њихова мјеста настанка као и начин спречавања, смањења или ублажавања њиховог утицаја на животну средину. Извођење радова према Главном рударском пројекту и поштовање свих препоручених мјера у овој Студији, пројекат експлоатације угља на ПК ''Луке'', Мезграја је безбиједан у смислу утицаја на животну средину. С обзиром на карактеристике предметног објекта и примијењеног технолошког поступка откопавања откривке и угља, а ради свођења утицаја на животну средину у дозвољене и прихватљиве границе обрађене у овој Студији, носилац пројекта је обавезан да спроведе сљедеће мјере:

77 75 За заштиту ваздуха: Ограничити брзину кретања на локацији површинског копа и на приступним саобраћајницама на 20 km/h. Одржавати путеве у исправном стању и орошавање водом радних површина и транспортних путева у току сушног периода Асфалтирати или бетонирати простор око постројења за класирање, При одлагању угља на депо не остављати високе купе, Користити дизел горива са минималним садржајем сумпордиоксида Одржавати техничку исправност мотора што утиче на сагоријевање горива При транспорту угља примијенити мјере којима ће се онемогућити његово расипање, како унутар експлоатационог подручја тако и ван њега (водити рачуна о количини утовареног материјала и вршити прекривање камиона). За заштиту од буке: Одржавати у исправном стању механизацију и опрему Користити атестиране уређаје који морају бити конструисани или изоловани да у спољну средину не емитују буку преко дозвљеног нивоа Ограничити кретање камиона за транспорт сировине на 20 km кроз насеље Уколико измјерени ниво буке при мјерењима у току редовног рада машина буде изнад прописаних вриједности примијенити мјере за редукцију буке за појединачне дијелове постројења и машина Користити опрему за личну заштиту запослених За заштиту подземних и површинских вода: Радне површине на којима ће се манипулисати горивом морају бити асфалтиране или бетониране (индустријски плато), Отпадне воде са радних и манипулативних површина спроводити путем одговарајућих сливника и канала у уљни сепаратор. Етажну површину радити у благом паду 1-2%, у правцу слијевања воде природним падом до површинских одводних канала Израдити отворене етажне канале, за одводњу атмосферских вода са површинског копа Канале за одвођење атмосферских вода свести у водосабирник гдје ће се вршити таложење седиментних честица. Одржавати канале и таложник редовним чишћењем Санитарне отпадне воде одводити у трокоморну септичку јаму Одржавање, чишћење и пуњење горивом механизације вршити искључиво на индустријском платоу (који је асфалтиран или бетониран)

78 Уколико дође до неконтролисаног истицања опасних материја (гориво, уља) изван за то предвиђених површина, извршити чишћење простора сухим поступком, механичким путем одстранити загађено земљиште а његов даљи третман повјерити специјализованој служби која треба да обави уклањање опасних материја и асанацију терена, сагласно са Законом о управљању отпадом (Сл.гл. РС бр.111/13). Након пуштања у рад уљног сепаратора урадити анализу преливне воде која се одводи у крајњи реципијент Само пречишћене воде испуштати у крајњи реципијент (ријечица Мезграја) у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл.гл.РС 44/01) Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градива и насеља гдје нема јавне канализације (''Службени гласник РС'', број 68/01). Уколико експолатацијом угља на површинском копу Луке Мезграја дође до промјене природног режима вода, а то проузрокује штете било каквог карактера Инвеститор је обавезан да узроке отклони, а штету надокнади. 76 За заштиту земљишта: Ограничити укупну површину земљишта захваћеном експлоатацијом на површину од 63,2 ha у складу са Главним рударским пројектом Изводити све радове на површинском копу према Главном рударском Пројекту Радне и завршне косине морају задовољити критеријуме стабилности, како би се спријечили ерозиони процеси на површинском копу. Током експлоатације насталу биолошки плодну јаловину привремено одлагати унутар експлоатационог поља и користити приликом техничке санације за потребе биолошке рекултивације Потребно је у потпуности испоштовати мјере предвиђене Пројектом рекултивације. На копу вршити снабдијевање горивом само рударских машина које раде на експлоатацији. Манипулацију нафтом и њеним дериватима на копу свести на најмању могућу мјеру и исту обављати уз предузете максималне мјере опреза на за ту сврху предвиђеном дијелу индустријског платоа који мора бити бетониран или асфалтиран, а воде са њега сведене у уљни сепаратор Подмазивање машина и сипање горива и уља вршити на водонепропусном индустријском платоу, уз максималну пажњу и одмах уклонити евентуалне мрље посипањем адсорбенса на земљиште, који служи за спречавање отицања запаљивих смјеша. Вршити редовну контролу механизације да не би дошло до цурења уља из машина, Обезбиједити потребне количине средстава за сухо чишћење земљишта, ради евентуалног просипања нафте и њених деривата, За прикупљање комуналног отпада који настаје свакодневним радом оваквих објеката предвидјети контејнер на мјесту које је за то погодно и редовно одвозити на депонију,

79 Метални и други некомунални отпад (из радног процеса) треба да се складишти у посебним металним контејнерима, а затим одвози крајњем кориснику, Зауљене отпадне тканине као и истрошену амбалажу неопходно је одлагати у затворене металне контејнере ( бурад ), одакле ће се повремено одвозити у сарадњи са предузећем овлаштеним за збрињавање ове врсте отпада При транспорту спријечити расипање покривањем камиона, Заштиту радних етажа од површинских вода извести израдом дренажних канал, који се морају свести у водосабирник гдје ће се вршити таложење седиментних честица. 77 За управљање отпадом: За прикупљање комуналног отпада који настаје свакодневним радом оваквих објеката предвидјети контејнер на мјестима која су за то погодна и редовно одвозити на депонију, Метални и други некомунални отпад (из радног процеса) треба да се складишти у посебним металним контејнерима, а затим одвози крајњем кориснику, Зауљене отпадне тканине као и истрошену амбалажу одлагати у затворене металне контејнере ( бурад ), Отпадна уља/израђена машинска уља, морају се одвојено сакупљати у металне бачве и испоручивати правним лицима на рерафинацију. Обавеза инвеститора је да склопи уговор са институцијом која има дозволу за управљање оваквом врстом отпада. Уколико дође до неконтролисаног истицања опасних материја ( гориво, уља) обезбиједити довољне количине сорбента и адекватне посуде за прихват горива, а њихов даљи третман повјерити специјализованој служби која треба да обави уклањање опасних материја и асанацију терена, сагласно са Законом о управљању отпадом (Сл.гл.бр.111/13) Расути опасни материјал се мора уклонити са зелених површина искључиво механичким путем без испирања водом Талог из уљног сепаратора повремено празнити у затворену металну бурад и одвозити у сарадњи са предузећима овлашћеним за одвожњу оваквог отпада, Инвеститор мора склопити уговоре (зависно од врсте отпада комунални, опасни и др.), са овлаштеним институцијама за коначно збрињавање отпада раздвојеног по каталогу, у складу Правилнику о категоријама, испитивању и класификацији отпада (Сл.Гл.РС бр.19/15)

80 78 За заштиту флоре, фауне и екосистема: Користити аутохтоне врсте у озелењавању због очувања природног изгледа пејзажа, Прогресивном рекултивацијом копа ублажити негативне утицаје везане за губитак природног станишта, Радове изводити у складу са Главним рударским пројектом имајући у виду да је ресурс необновљив За заштиту културног насљеђа и археолошких налазишта: Уколико се у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица ( Закона о културним добрима Сл.гл.РС бр.11/95). Уколико се у току радова наиђе на природно добро које је геолошкопалеонтолошког или минералошко-петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има статус споменика природе, обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица ( Закона о заштити природе Сл.гл.РС бр.113/08) Приједлог сталне контроле параметара релевантних за утицај рада објекта на животну средину а који су наведени у Студији У конкретном случају контрола се односи на мјерења загађујућих материја, буке и прашине насталих при раду рударске механизације у свим фазама технолошког процеса. Параметри чију је контролу потребно обезбиједити, као и мјеста, начин и учесталост мјерења приказани су у поглављима и ове студије. Носилац пројекта је дужан проводити мониторинг у складу са тачком 2.6. Студије утицаја на животну средину и то: Мониторинг ваздуха o Вршити мониторинг таложних и суспендованих честица РМ 10 најмање два пута годишње на ивици копа на транспортном путу према најближим стамбеним објектима o Вршити мониторинг гасова најмање два пута годишње на на ивици копа на транспортном путу према најближим стамбеним објектима Мониторинг буке o Вршити мониторинг буке најмање два пута годишње на ивици копа на транспортном путу према најближим стамбеним објектима

81 79 Мониторинг отпадних вода o Вршити мониторинг отпадних вода из уљног сепаратора након пуштања истог у рад, а послије тога четири пута годишње o Вршити мониторинг отпадних вода на мјесту испуста у крајњи реципијент четири пута годишње o Континуирано вршити визуелни преглед етажних канала и таложника Мониторинг земљишта o Континуирано вршити визуелни преглед радне етаже и терена око индустријског платоа o У случају контаминације земљишта урадити анализу земљишта након уклањања контаминираног слоја 3.4. Приједлог носиоцу пројекта и органу надлежном за заштиту животне средине у смислу даљих поступака Предлаже се носиоцу пројекта да поднесе захтјев за доношење рјешења о одобравању Студије утицаја, Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију, које ће даље поступити по прописаној процедури, а све до коначног издавања Рјешења о одобравању Студије. Према закону о заштити животне средине након добијања овог Рјешења, Инвеститор подноси Захтјев за издавање Еколошке дозволе. Добијањем Рјешења о еколошкој дозволи, Инвеститор је у обавези да испоштује све мјере за спречавање, смањење или ублажавање штетних утицаја на животну средину експлоатације угља на површинском копу ''Луке'', Мезграја, као и провођење мониторинга према мониторинг плану прописаном овом дозволом.

82 80 4. НЕТЕХНИЧКИ РЕЗИМЕ 4.1. Приказ и оцјена постојећег стања животне средине на предметној локацији Ова Студија се односи на пројекат експлоатације и класирања угља на површинском копу ''Луке" Мезграја, општина Угљевик. Локација је изабрана на основу претходних рударских радова на откопавању угља и потврђених преосталих резерви угља на том лежишту. Експлоатација угља на овом лежишту се одвијала седамдесетих година прошлог вијека. Од рударских радова, на лежишту је извођена површинска експлоатација на јужном дијелу лежишта ( ПК ''Јасиковац I''), површинска експлоатација на сјеверном дијелу лежишта ( ПК ''Луке'') и на централном дијелу подземна експлоатација. Наведеним радовима је оконтурено лежиште ''Луке'' које се експлоатише површинским начином експлоатације. За потребе израде допуњене верзије студије вршена су мјерења квалитета ваздуха, буке, земљишта и површинских водотока. Главни извори загађења ваздуха у ширем подручју лежишта су термоелектрана ''Угљевик'', а у мањој мјери активни површински копови међу којима је и површински коп ''Луке''. С обзиром на постојеће радове, квалитет животне средине у околини површинског копа, већ је у одређеној мјери оптерећен усљед постојећих извора емисија. Мјерења параметара квалитета ваздуха је вршено на граници локације на којој се врши претовар и сепарације угља према најближим стамбеним објектима, у МЗ Мезграја, општина Угљевик. Испитивање је вршено по принципу 24-часовног узорковања у трајању од једног дана на предвиђеном мјерном мјесту. Измјерене вриједности основних параметара квалитета ваздуха у животној средини су испод граничних вриједности. На предметној локацији емисију прекограничне буке производе рударске машине и она је везана за радну средину. Ниво буке у животној средини одређиван је на двије локације и то: Локација број 1 је уз саму границу која обухвата претоварање и сепарацију угља из рудника Луке, поред сита која нису у функцији. У моменту мјерења нивоа буке, одвија се процес претовара угља. Најближи стамбени објекат је удаљен око 100 m. Локација број 2 је око 30 m удаљена од најближег стамбеног објекта односно око 100 m од мјеста претовара и сепарације угља. У вријеме мјерења буке, извођени су радови на одржавању воћњака при чему је коришћена моторна пила. Измјерени нивои буке на ове двије локације су испод максимално дозвољених граница за зоне (III и IV) којима према Правилника о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ, бр. 46/89) припадају ове локације. Уже подручје лежишта дренира рјечица Мезграјица која протиче преко сјевероисточног дијела концесионог поља ''Луке''. У циљу утврђивања утицаја рада копа на површинске воде урађене су анализе узорака воде ријеке Мезграје (крајњи реципијент отпадних вода са ПК Луке ) прије и послије испуста вода са копа, као и узорак отпадне воде са копа. Анализирајући резултате може се рећи сљедеће: - Утврђени ниво појединих параметара је у већини случајева приближних вриједности прије и послије испуста - Не може се повући корелација између резултата добијених код вода са копа и њиховог утицаја на квалитет воде Мезграје, с обзиром да је у већини случајева

83 задржана категорија класе водотока, у неким случајевима је она нижа послије испуста (ph, укупни фосфор, манган), а у случају вриједности BPK 5 воде Мезграје након испуста су 1.класе, док су прије испуста 2.класе, тј класа је виша. - Ако се посматра квалитет отпадних вода у односу на максимално допуштене вриједности према Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл.гл.РС 44/01), оне су прекорачене само у случају садржаја никла. Овдје се мора напоменути да је садржај никла у води Мезграје такав да је она и прије испуста сврстана у 5. класу водотока, и та класа је задржана и послије. Генерално, на основу само једне анализе, не може се донијети озбиљан закључак о утицају отпадних вода са ПК Луке на квалитет воде ријеке Мезграје. Резултати анализираних параматера указују на то да квалитет воде ове ријеке и прије испуста отпадних вода са копа припада нижим класама природних вода у случају неких параметара, што је одраз геолошке грађе терена и других антропогених активности. Отпадне вода са копа свакако даље утичу на њен квалитет, иако се без више анализа не могу дефинисати најкритичнији параметри Кратак опис пројекта и подаци о његовој намјени и величини Локација ПК ''Луке'' обухвата подручје на којем су се већ раније одвијали радови на експлоатацији угља, те се ради о земљишту које је већ промјенило намјену коришћења. Земљиште на ком се врши експлоатација угља у највећем обиму већ представља техногене творевине у виду депосола и рекултисола. Након престанка експлоатације у ранијем периоду, на овом лежишту је у највећој мјери локално становништво вршило рекултивацију на формираним депосолима. Најзаступљенији правац је био формирање вјештачке ливаде сјетвом чистих култура луцерке. Осим луцеришта, косине копа су подвргнуте ауторекултивацији, у правцу обрастања шикаром и младом шумом. Угаљ у лежишту ''Луке'' спада у групу млађих мрких угљева. Има црну боју и слабог је сјаја. Прелом угља је неправилан и са оштрим ивицама, а мјестимично је и шкољкаст. Главни јалови пратиоци угља су сиво-жути лапорац, угљевити лапорац, угљевити шкриљац и сасвим ријетко глина. Технолошки процес експлоатације угља чине сљедеће фазе: - Откопавање, транспорт и одлагање откривке - Откопавање, транспорт и класирање угља Отварање површимског копа ће се извршити са сјеверне стране гдје су обустављени радови извођени ранијом експлоатацијом. Откопавање, транспорт и одлагање откривке на ПК ''Луке'' врши се дисконтинуираним начином рада. Рад се одвија у подетажама висине од 5-6 m, највећим дијелом у дубинском раду. Одлагање се врши директним истресањем откривке из камиона на одлагалиште, а затим равнање простора. Висина етажа на одлагалиштима износи 10 m, а ширина равни 50 m.

84 Откопавање, транспорт и класирање угља -угаљ се откопава у блоковима са три подетаже. Блокови су ширине до 15 m. Окопавање се врши по полуетажама, паралелно са етажама откривке и фронтом напредовања радова према југу. За дисконтинуиран начин откопавања угљеног слоја предвиђен је хидраулични багер и багер. Багерима откопан и утоварен угаљ у камионе, транспортује се до дробилице гдје се врши класирање и отпрема. Помоћне технолошке фазе: одржавање путева, основног платоа, одводњавање површинског копа, одржавање механизације и опреме, снабдијевање погонском енергијом и др. С обзиром на годишњу производњу од t угља, а у складу са техничкотехнолошким рјешењима из Главног рударског пројекта и укупном количином јаловине и угља које износе: -откривка m 3 -угаљ t вијек експлоатације копа је око 6 година. Укупна површина, на којој ће се изводити радови на откопавању откривке и угља, индустријском платоу и класирању, као и на одлагању јаловине, износи 63,2 ha. Основни енергенти и потрошни материјали који ће бити кориштени при експлоатације угља на површинском копу "Луке" су : гориво и уља неопходна за рад машина. Снабдијевање питком водом ће се вршити довожењем на коп у цистернама. На исти начин ће се обезбиједити и потребне количине индустријске воде која се користи само у случају обарања честица прашине и приликом одржавања манипулативних површина индустријског платоа Опис могућих утицаја пројекта на животну средину Технолошке цјелине које су важне за анализу отпадних материја (гасова, течности, чврстих материјала) које могу бити испуштене у неки од елемената животне средине су: - откопавање и транспорт откривке и угља - индустријски плато са постројењем за класирање Загађивачи који се могу појавити при експлоатацији угља на површинском копу ''Луке" су: издувни гасови при раду рударских и транспортних машина, гасови настали као продукт самозапаљења угља, прашина, бука, отпадне воде са радних површина и са индустријског платоа. Промјене квалитета ваздуха при експлоатацији угља могу бити узроковане појавом емисије и имисије прашине у околни простор. У току технолошког процеса откопавања откривке и угља загађеност ваздуха прашином је примарна штетност. Интезитет издвајања лебедеће фракције прашине у ваздушну средину је у зависности од примарних и секундарних извора. Примарне изворе чине рударске машине и технолошка опрема у раду, а секундарне изворе чине све активне површине, које под утицајем вјетра емитују у ваздушну средину лебдећу фракцију наталожене прашине. Могућност стварања и подизања прашине у великој мјери је везана за метеоролошке услове, нарочито у сушним периодима када вјетар може узвитлати велике облаке прашине што представља потенцијално загађење ваздуха у животној средини.

85 У фази откопавања и транспорта угља поред угљене прашине која је присутна као штетност у ваздуху, постоји и потенцијална опасност од уношења штетних гасова у атмосферу приликом пожара (самозапаљење угља). Опасност од самозапаљења наталожене прашине постоји у конкретним условима технологије механизованог откопавања угља, транспорта и пресипа, пошто су неизбјежне појаве таложења угљене прашине на појединим дијеловима постројења и уређаја. Појава токсичних гасова у нормалним производним условима везује се за рад машина при експлоатацији, класирању и транспорту угља. При раду машина ослобађају се гасови настали унутрашњим сагоријевањем, који могу садржавати штетне органске и неорганске компоненте као што су угљенмоноксид, оксиди азота, оксиди сумпора, угљоводоници, олово и честице чађи. Наведени гасови као и остале компоненте аерозагађења у концентрацијама изнад дозвољених могу бити штетне како за људе тако и за биљни и животињски свијет. Њихово појављивање у ваздуху је мањег обима и уско је лоцирано за мјеста где се одвијају ови радови. Бука, као облик загађења у рударству, јавља се готово на свим машинама на ПК и њој су углавном изложени руковаоци. Основни утицај експлоатације угља се огледа у деградацији земљишта Опис мјера за спречавање, смањивање или ублажавање штетних утицаја на животну средину Заштита ваздуха од утицаја површинске експлоатације угља ће се обезбјеђивати провођењем предвиђених мјера заштите, као нпр. влажењем површина, коришћењем дизел горива са минималним садржајем сумпордиоксида, одржавањем техничке исправности мотора, асфалтирањем или бетонирањем индустријског платоа, придржавањем основних мјера заштите на раду и сл. Заштита вода и земљишта подразумијева спречавање слијевања отпадних вода са радних површина на којима може доћи до просипања лако запаљивих течности (нафтних деривата који се користе у процесу рада у машинама и уређајима и сл.) без претходног третмана. Ово ће се постићи спровођењем отпадне воде са радних и манипулативних површина путем одговарајућих сливника и канала у трокоморни сепаратор. Ради спречавања излијевања атмосферских вода са радних етажа, које могу бити онечишћене чврстим честицама и осталим наносима, по околном земљишту предвиђена је изградња канала за прикупљање ових вода и вођење преко таложника до крајњег реципијента. Заштита од загађења фекалном отпадном водом ће се ријешити одводњом у непропусну септичку јаму и њеним редовним одржавањем и пражњењем у сарадњи са локалним предузећен надлежним за ову дјелатност. Пројектом рекултивације су предвиђене техничка и биолошка фаза рекултивације. Техничка фаза рекултивације предвиђа: обликовање и ублажавање завршних косина површинског копа и одлагалишта, формирање, нивелисање и равнање терена. Биолошка фаза рекултивације предвиђа: избор култура за формирање вегетације и начин њиховог заснивања, водећи рачуна о амбијенту тог региона, укључујући и климатске прилике.

86 4.5. Скраћени преглед главних алтернатива које је носилац пројекта разматрао и навођење разлога за изабрано рјешење 84 Код различитих пројеката алтернативна рјешења се могу односити на алтернативну локацију или на одабир технолошког рјешења у цјелини као и појединих дијелова технолошког рјешења. Рударство је врста дјелатности код које се локација бира на основу истражних радова, количине и квалитета минералних сировина. Технолошко рјешење експлоатације је одређено Главним рударским пројектом. Поштујући технолошка рјешења наведена у Главном рударском пројекату, те проводећи мониторинг и мјере предвиђене Студијом, Инвеститор ће обезбиједити да се експлоатација угља одвија на начин који ће омогућити да се сви загађивачи који се јављају при овим активностима сведу у дозвољене границе прописане законском регулативом. 5. АНЕКС 5.1. Извори података Закони и прописи - Закон о заштити животне средине (Сл.гл.РС бр. 71/12, 79/15) - Закона о фонду и финансирању заштите животне средине РС (Сл.гл.РС бр. 117/11, 63/14) - Закон о заштити природе (Сл.гл.РС бр. 20/14) - Закон о културним добрима (Сл. гласник РС бр. 11/95, 103/08) - Закон о уређењу простора и грађењу (Сл.гл.РС бр.40/13) - Закон о рударству (Сл.гл.РС бр. 59/12) - Закон о шумама (Сл.гл.РС бр. 30/10) - Закон о заштити од пожара РС (Сл.гл.РС бр. 71/12) - Закон о промету експлозивних материја и запаљивих течности и гасова (Сл. гл. РС, бр. 78/11) - Закон о водама (Сл.гл.РС бр. 50/06, 92/09, 121/12) - Закон о заштити ваздуха РС (Сл.гл.РС бр. 124/11) - Закон о пољопривредном земљишту РС (Сл.гл.РС бр 93/06,86/07,14/10,5/12) - Закон о управљању отпадом РС (Сл.гл.РС бр. 111/13) - Правилник о постројењима која могу бити изграђена и пуштена у рад само уколико имају еколошку дозволу (Сл.гл.РС бр. 124/12) - Правилник о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину (Сл.гл.РС бр. 124/12) - Упутство о садржају студије утицаја на животну средину (Сл.гл.РС бр.118/05) - Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада (Сл.Гл.РС бр.19/15) - Правилник о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл.глист СР БиХ 46/89)

87 - Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градива и насеља гдје нема јавне канализације (''Службени гласник РС'', број 68/01). - Правилник о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл.гл.РС бр. 44/01) - Уредба о вриједностима квалитета ваздуха (Сл.гл.РС бр. 28/13) - Уредба о условима за мониторинг квалитета ваздуха (Сл.гл.РС бр. 28/13) - Уредба о класификацији вода и категоризацији водотока (Сл.гл.РС бр. 42/01) Коришћена стручна литература 1. Препоруке дате у најбољим расположивим технологијама (ВАТ- Best available techniques) Концепт најбољих расположивих технологија (ВАТ- Best available techniques) представља најефикасније методе рада у одређеној врсти дјелатности којима се постиже висок степен заштите животне средине, а које су примјенљиве са техничког и економског аспекта и на чијем концепту треба да се заснивају граничне вриједности емисија. BREF документи (Reference document on Best Available Techniques for...) документи којима се обезбјеђује оквир за активности оператера и оних који контролишу обављање активности у циљу постизања бољег утицаја на животну средину индустријских и других активности. Они не представљају обавезујуће стандарде већ дају савјетодавне информације за индустрију, надлежне органе и јавност о вриједностима емисија. У овим документима су дате најбоље доступне технике за одговарајућу индустријску активност (најбоље опције по животну средину), а представљају резултат размјене информација између стручњака из земаља чланица ЕУ, индустријских предузећа и организација за заштиту животне средине. У процесу заштите животне средине, према генералним принципима усвојеним од стране комисије ЕУ (European Commission) управљање јаловином (укључујући и управљање водама у рудницима) је исто тако важан сегмент пословања као и сама експлоатација (45, Euromines, 2002.). Кад је у питању концепција доброг управљања јаловином у рудницима, BREF документ који се односи на ову дјелатност (Reference document on Best Available Techniques for Management of Tailings and Waste-Rock in Mining Activities, 2004), предлаже: - на првом мјесту смањење количина јаловине ( нпр. уколико је могуће одабиром технологије експлоатације); - максимално искориштавање јаловине ( нпр.за извођење земљаних радова, као агрегате, за рекултивацију и сл.); - прилагођавање технологије третмана јаловине тако да се на најмању мјеру сведе негативан утицај по околину. Постоји више начина одлагања (третмана) јаловине, који се користе у зависности од технологије експлоатације и припреме руде. Најчешћи су: - одлагање муља у базене, - попуњавање откопаног простора или кориштење јаловинског материјала за изградњу брана, - одлагање чврсте јаловине на пројектована одлагалишта.

88 У суштини, за ову активност и послове везане за њу (нпр. премјештање и фазе одлагања) потребан је мониторинг према утврђеном плану кроз цијели вијек тог објекта. Ти захтјеви и активности су описани у ЕРА ( Европска агенција заштите животне средине) упутствима из године и приказани у ВАТ - Контрола емисија. Ту су дати детаљни параметри мониторинга, учесталост провођења, локације мониторинга и др. Контрола емисија (Европска агенција заштите животне средине) Захтјеви по врстама Примјери према ЕРА упутствима Површинске воде Хемијски параметри:температура, растворљиви кисик, потребе кисика, амонијак, N Биолошки параметри:водена популација бескичмењака, тест токсичности водене средине Подземне воде Као код површинске Гасови створени одлагањем јаловине Метан,CO 2, O 2, атмосферски притисак, унутрашња и вањска темепратура Тачке емисије у ваздух CO, NO, SO 2 Метеоролошки подаци Температура,влажност, атм.притисак, количине падавина Бука Ниво буке на одређеним локацијама Мирис Анализа ваздуха, анализа њушности Прашина Анализа узорака ваздуха Флора и фауна Еколошки преглед Стабилност и висина одлагалишта Инжењерска анализа, мјерења простора, нивои одлагања Прописане активности на одлагалиштима Акт: Менаџмент Одлагалиштима, Одлагање јаловине на или испод земље, запуњавање 2. Третман земље, укључујући биодеградацију течностима или муљом/талогом убаченим у земљиште 3. Дубоко ињектирање земљишта, укључујући упумпавање у бунаре, прекривање или прављење природних спремишта 4. Површинско прикупљање, смјештање течности и муља у сабирнике или удубљења 5. Специјално пројектовано запуњавање, смјештање у распоређене ћелије, које су одвојене једна од друге и окружења 6. Биолошки третман се не захтијева осим у случајевима када се стварају одређене мјешавинеили компоненте за које је потрбено то урадити 7. Физичко-хемијски третман се не захтијева осим у случајевима када се створене материје и мјешавине могу третирати евапорацијом, калцинацијом и сл. 8. Перманентно складиштење одређених материја, постављањем контејнера у руднике 9. Повремено складиштење одређених материја створених експлоатацијом и одлагањем, њихово прикупљање 10 Рециклирање или поврат анорганских материја 11 Расипање било којег јаловинског материјала на одлагалиште ако то доприноси побољшању квалитета земљишта или еколошког система као и било каквом билошком трансформационом процесу 86 Серија емисија приликом одлагања јаловине са одговарајућим техникама контроле и елиминације истих је дата у следећум тексту/прегледу. Идентификовани су типови и природа емисија и лоцирање сваке са вриједностима које треба пратити према упутствима о елиминационим техникама за идентификацију и детерминацију

89 87 Структура ознака емисија L А хх Слово за идентификовање типа објекта на којем постоји емисија L/landfill - odlagalište Слово за ознаку емисије и типа емисије А - ваздух (air) W - вода(water) L - земља (land) N - бука и вибрације (noise,vibration) H - топлота (heat) Број за ознаку одређене емисије у одређеном медију Примјер референтног система: LA4 број 4 емисије у листи за ваздух за одлагање јаловине LW2- број 2 емисије на листи за воду за одлагање јаловине Исто тако се могу дефинисати и технике за смањење емисије и означава се са Т (листе испод) Листа потенцијалних емисија у ваздух Емисија у Емисија бр Тип и извор емисије ВАЗДУХ Врста одлагалишта, означено као Инертно Неопасно Опасно Елиминација/ контролна техника LA1 Мирис воде x Т 10 ;Мирис LA2 Мирис течности које цуре/ контаминиране воде x Т 10 : Мирис LA3 Мирис створених гасова x Т 10 :Мирис LA4 Директна емисија створених гасова x LA5 LA6 Сагоријевање/оксидациони продукти од ширења гасова одлагалишта, кориштење тих гасова, горење гасова на одлагалишту, биолошки третман гасова Прашина од јаловинског материјала и x Т 4:Равнање одлагања Т 5:Прекривање површине Т 6:Управљање гасовима Т 7 сакупљање / кориштење гасова створених на одлагалишту Т 9 : Прашина од операција /инжењерских радова LA7 Неуређеност x Т 11 : Неуређеност LA8 Емисија возила Т 13:Провјера возила LA9 Азбестна влакна x Т 9 : Прашина Листа потенцијалних емисија у воду Емисија у Емисија бр LW1 LW2 LW3 Тип и извор емисије ВОДА Врста одлагалишта, означено као Инертно Неопасно Опасно Течности које цуре-сировине,појављују се због деградације одлагалишта x Течности које цуре -третирање Суспендоване честице x Елиминација/ контролна техника Т 2:Сакупљање течности Т 4:Равнање одлагања Т 5:Прекривање површине Т 2:Сакупљање течности Т 3:Третирање течности Т 1 :Управљање површинским и подземним водама

90 LW4 LW5 LW6 LW7 LW8 LW9 Преграђивање или отицање површинских вода приликом изградње Преграђивање или отицање површинских вода приликом одлагања и напредовања одлагалишта Гасови на одлагалиштурастворени метан Гасови на одлагалишту- Кондензација приликом сакупљања гасова Ефлуенти/истицања-нпр.везани метали,органске смјесе,потрошња кисика, амонијачни нитроген, сулфати Гориво/нафта, уља и сл 88 Т 1 :Управљање површинским и подземним водама Т 1 :Управљање површинским и подземним водама x Т 6:Управљање гасовима x Т 6:Управљање гасовима x Т 1 :Управљање површинским и подземним водама Т 8 : Складиштење горива,уља, мазива LW10 Неуређеност x Т 11 : Неуређеност LW11 Био организми - патогени x Нису значајна LW12 Преграђивање или отицање површинских вода по завршетку одлагања Листа потенцијалних емисија у земљу Емисија у Емисија бр LL1 LL2 Тип и извор емисије ЗЕМЉА Врста одлагалишта, означено као Инертно Неопасно Опасно Течности које цуре x Пролаз гасова одлагалишта у земљиште x Т 1 :Управљање површинским и подземним водама Т 5:Прекривање површине Елиминација/ контролна техника Т 2:Сакупљање течности Т 4:Равнање одлагања Т 5:Прекривање површине Т 6:Управљање гасовима Т 4:Равнање одлагања Т 5:Прекривање површине LL3 Муљ / блато Т 17 :Муљ/блато LL4 x Т 1 :Управљање површинским и Неуређеност подземним водама Т 5:Прекривање површине LL5 Т 6:Управљање гасовима TrL3 Преграђивање или отицање површинских вода Барице/мрље смјештање хемикалија и горива и уља Т 1 :Управљање површинским и подземним водама Т 8 : Складиштење горива,уља, мазива Листа потенцијалних емисија буке и вибрација Емисија у БУКА И ВИБРАЦИЈЕ Врста одлагалишта, означено као Елиминација/ Емисија бр Тип и извор емисије контролна Инертно Неопасно Опасно техника LN1 Бука и вибрације од непокретних постројења-сагорјевања/мотори/течности које цуре у процесима обраде LN2 Бука и вибрације од мобилних постројењавозила и машине које Се користе при одлагању LN3 Бука И вибрације које плаше птице / LN4 минирање Вибрације од потреса рад машина компактора у току изградње одлагалишта али И самог одлагања Т 12: Бука и вибрације Т 12: Бука и вибрације Т 12: Бука и вибрације Није значајно

91 89 Листа потенцијалних емисија топлоте Емисија у Емисија бр LH1 LH2 LH4 LH5 Тип И извор емисије Топлота од сагорјевања гасова одлагалишта- испаравање,коришћење Пражњење/испуштање коришћених течности Директно загријавање околних водних тијела од деградације маса јаловине Директно загријавање околног земљишта Од деградације јаловински маса ТОПЛОТА Врста одлагалишта, означено као Елиминација/ контролна Инертно Неопасно Опасно техника x Т 7 сакупљање / кориштење гасова створених на одлагалишту x Т 3:Третирање течности x Није значајно x Није значајно Сметање свјетлом околном становништву током расвјете при ноћном раду Т 15: Безбједност Приказ врсте и начина елиминације или редукције емисије током одлагања јаловине је дат у следећој табели, а обавеза сваког корисника тј. Произвођача који има одлагалиште да дефинише ове технике. Уз то је неопходно дефинисати технологију одлагања, поједине процесе, материјале којим се манипулише, те начине контроле, редукције и елиминације појединих емисија ( BAT Guidance notes for the waste sector:landfill activities, April ( Appendix 2,3 str.44-92) Технике контроле и елиминације емисија Контролне технике Емисије /сметње које треба контролисати Т1 Управљање површински и подземним водама LW3;LW4;LW5;LW8;LW12;LL5 Т2 Сакупљање течности које цуре LW1 ; LL1 Т3 Тертман исцурених течности LW2 ; LH2 Т4 Нивелисање површина одлагалишта LA4 ; LW1 ; LL1 ; LL2 Т5 Прекривање одлагалишта LA4;LW1;LW12;LL1;LL2;LL5 Т6 Управљање гасовима одлагалишта LA4;LW6;LW7;LL2 Т7 Сакупљање / кориштење гасова створених на одлагалишту LA5 ; LH1 Т8 Складиштење горива,уља,мазива LW9 Т9 Прашина фине честице (ПМ 10 ) LA6 ; LA9 Т10 Мириси LA1 ; LA2 ; LA3 Т11 Неуређеност LA7 ; LW10 ; LL4 Т12 Бука и вибације LN1 ; LN2 ; LN3 Т13 Возила LA8 Т14 Птице Контрола сметњи Т15 Штеточине и инсекти Контрола сметњи Т16 Муљ /блато LL3 Т17 Ватре Контрола сметњи Т18 Сигурност/безбједност Безбједоносне мјере

92 90 Типови емисија и њихове референце Тачкасти извор Вода Ваздух третиране/кориштене течности, чиста површинска вода испуштање гасова одлагалишта, кориштени гасови у постројењима Нетачкасти извори већег распрострањења Скретање/преграђивање водених токова Краткотрајне/случајне емсије у ваздух (прашина, мирис) Сметње буком фиксних и мобилних извора Различите вибрације фиксних и мобилних извора ЗАТВАРАЊЕ И МЈЕРЕ ПО ЗАТВАРАЊУ - Циљ/сврха Директива чл.10 везана за одлагање јаловине захтијева да се обезбиједе довољна финансијска средства за затварање и мјере санације и бригу о том простору за период од нпр. 30 година. Детаљи су дати у упутствима о рекултивацији и рестаурацији одлагалишта,епа. - Уступање одлагалишта јаловине Уступање објекта одлагалишта захтијева издавање употребне дозволе или лиценце за то одлагалиште, а све је везано за промјене које наступају по рекултивацији тог простора. Та процедура се проводи ради осигурања да ће се тај простор правилно водити и користити. - Рекултивација и брига послије Сврха рекултивације је да врати простор одлагалишта у стање употребљивости. Мјере подразумијевају растресање земље, нивелисање терена а потом и друге радове и активности у сврху бриге о том простору. То подразумијева све радове и активности које је потребно извести на објекту ради смањења загађења животне средине и ради уступања простора одлагалишта. Мјере и радови могу бити покривање простора одлагалишта са слабо упијајућим материјалом или друге рекултивационе захвате. - Систем контроле загађења и одржавања заштите животне средине Корисник тог простора је дужан да проводи мјере заштите животне средине на терену. Током постексплоатационог периода корисник треба осигурати следећу контролу загађења и одржавање: - контролу гасова створених одлагањем јаловине - сакупљање, третман и чување течности које су цуриле на одлагалишту - покривање одлагалишних површина - контролу и превентиве подземних вода преко бушотина - заштиту бушотина, пумпање процијеђених течности и др.

93 2. ENVIRONMENT-FRIENDLY EXTERNAL ORE CONVEYACE, University of Belgrade-Technical University Košice, 2006, pp , Студија утицаја на животну средину за нове блокове термоелектране Угљевик 3, мај Год., ''Пројект'' а.д. Бања Лука 4. IV Међународни симпозијум ''Рударство и заштита животне средине'', Зборник радова ( Врдник, 2003.), ст. 1-6, 13-17, 60-68, , Рударство, бр.39-40, Геотехника у функцији заштите околиша, Тузла (2005), ст , , Животна средина и одрживи развој, М.Ђукановић, (Београд, 1996) 7. Измјене и допуне Просторног плана Републике Српске до 2025., Урбанистички завод Бања Лука 8. НЕАП БиХ 9. Стратегија заштите природе Републике Српске, Републичка стратегија заштите ваздуха, Фонд стручне литературе "Рударског института" Приједор Кориштена документација За израду Студије инвеститор је доставио на увид слиједећу документацију: 1. Елаборат о класификацији и категоризацији лежишта мрког угља ПК "Луке", Рудпром Приједор, година. 2. Главни рударски пројекат експлоатације угља на ПК ''Луке''-Угљевик ''Рударски институт''д.о.o. Бања Лука, године, који се састоји из слиједећих књига: - Књига I Концепција и основна пројектна рјешења - Књига II Технички пројекат експлоатације - Књига III Технички пројекат одбране површинског копа од вода - Књига IV Технички пројекат снабдијевања површинског копа електричном енергијом - Књига V Технички пројекат електро-машинског одржавања - Књига VI Технички пројекат рекултивације и заштите животне и радне средине - Књига VII Технички пројекат заштите и здравља на раду и заштите од пожара - Књига VIII Техно-економска оцјена пројекта 3. Рјешење о овјеравању резерви угља на лежишту " Луке" код Угљевика са стањем год.; бр.05.07/ /11 од год. издато од стране Министарства индустрије, енергетике и рударства 4. Рјешење о регистрацији бр Reg од год. 5. Рјешење бр /11 о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину, издато од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, год. 5.Уговор о концесији за експлоатацију угља на лежишту "Луке" општина Угљевик, бр / /08, од год..

94 Прилози I Графички прилози: 1. Копија катастарског плана 2. Ситуациона карта распореда рударских објеката на ПК "Луке" Мезграја 3. Топографска карта ширег подручја лежишта "Луке" Мезграја са координатама граничних преломних тачака 1: II Текстуални прилози: 1. Рјешење о регистрацији бр Reg од год., Окружни привредни суд у Бијељини 2. Уговор о концесији за експлоатацију угља на лежишту ''Луке'' Мезграја општина Угљевик, бр / /08, новембар 2010., Влада РС 3. Рјешење о овјеравању резерви бр.05.07/ /11 од год., Министарство индустрије,енергетике и рударства 4. Рјешење о спровођењу процјене утицаја на животну средину пројекта експлоатације угља на површинском копу ''Луке'' Мезграја, општина Угљевик, бр /11 од год., Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС 5. Мишљење у вези примјене законских прописа који се односе на издавање локацијских услова бр /15 од год., Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС 6. Рјешење о одобравању извођења радова по техничкој документацији бр /74 од год., Републички секретаријат за привреду СРБиХ 7. Потврда да је ГРП експлоатације угља на ПК ''Луке'' пројектован на простору на коме се раније изводила експлоатација угља, бр. 12/08/2015 од год., Рударски институт Бања Лука 8. Рјешење о преносу права на некретнинама са Рудника мрког угља Угљевик на општину Угљевик, бр / /10 од год., Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, Подручна јединица Угљевик 9. Споразум о рјешавању имовинско-правних односа на непокретностима између ''Терекс Коп''. д.о.о. Угљевик и Општине Угљевик, бр од год.

95 10. Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини на локацији претоварне станице и сепарације угља, ЈНУ ''Институт за заштиту и екологију РС'' Бања Лука, фебруар год. 11. Записник о испитивању нивоа буке у животној средини, ЈНУ ''Институт за заштиту и екологију РС'' Бања Лука, фебруар год. 12. Извјештај о испитивању отпадне воде и водотока, Институт за воде'' д.о.о. Бијењина, фебруар, 2016.год 13. Резултати хемијских анализа земљишта, ЈУ Пољопривредни институт РС Бања Лука, фебруар 2016.год. 14. Оцјена о примљеним примједбама заинтересоване јавности, заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта на примједбе, бр /15 од године, издата од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарсво и екологију 15. Докази о испуњавању услова овлашћене институције за бављење пословима из области заштите животне средине 16. Потврда о усклађености Студије са Извјештајем о ревизији, В&З-Заштита д.о.о. Бања Лука, бр /16 93

96 Овјере РАДНИ ТИМ : Прерад Нада, дипл.инж.технологије др Средић Свјетлана, дипл.инж. хемије др Цвијић Ранко, дипл. инж.геологије Марин Жељка, дипл.инж. рударства Малбашић Слободанка, дипл. инж.пољопривреде Сарадници на пројекту: др Малбашић Владимир, дипл. инж. руд. др Милошевић Алексеј, дипл. инж. геол. мр Ромчевић Драган, дипл. инж. шумарства мр Челебић Миодраг, дипл.инж.рударства Директор: Драгоје Лајић, дипл.инж.машинства

97 РК LUKE 127Ј/ !252/t f2j2/-2 f2j2/1 1222/ Ј 1199 ~ 11!18/1 ~7 О' 12Ј2/1 f22j о о /-2 11!lfl/1 1197/1 5П ~!Ј о о о ll.f5/1 1188/ / /-2 11~/1 115Ј 115.2/2 1152/1 1185/1 1185/ /-2 lf!!j/15 IIJ5/-2 О-11Ј5/1 П.И/5 II.Nft'' / IIJ8/1 IIJ8/J п, ill '- '....., 11Ј8/ / /-1 IIИ/-1!f.if-4/5 1144/.1 llf!j/-2 ~ ' IU-1/ Ј IIJ-1/9 11J6/'I / Ј IIJ?/1 ~ ::: f!;; Ш!Ј/19 116f/'l 1157/ /2 lf!!j/12 Ш!Ј/ r/81/f 1180 Ш!Ј/-2 117Ј 1/JJ,/tl 1165,/ SLAT!f?.l /1 lf!!j/-2() \ ~ IIJ.J/11' ~ ~ ~ Ш!Ј/-21 U.fВ./13 ~ \\1 1 ~1.N0/1 / 1'~ ~ 1\ 1\ -----R ~ n k m r k о g u g lj о u Q lj е v ~ IИО/-25 ~ D G D R Е L I с А Ugljevik 27,10,2015 R Izrudio GED-PREMJER

98 ОДЛАГАЛИШТЕ ТАЛОЖНИК U284 \\ ~( (~ КОНСТРУКЦИЈА -' ПОВРШИНСКОГКОПА 11 ЛУКЕ" q СИТУАЦИОНА КАРТА РАСПОРЕДА РУДАРСКИХ ОБЈЕКАТА НА пк 1 'ЛУКЕ" 1 : Прилог2

99 .. у А в с D Е F G ~ )... Il-' - - Ј Прилог З

100 :;-. };)NA I flьrcegovina _: IO: PlJHLI.КA SRPSКA ' OKIOJZNJ PRlVREDNT SUD U ВJJELЛNI 13roj: ltcg l>аtшн: Okruzni privredni sud u Bijeljini, postupajuci ро sudui pojedincu Slobodani Кrstic, rjesavajuci ро prijavi Drustva sa ogranicenorn odgovornoscu "TEREX - КОР" Ugljevik, Naselje Ugljevik br. 1, radi upisa osnivanja, па osnovu odredbe clana 58. Zakona о Iegistraciji poslovnih subjekata u RepuЬli ci Srpskoj ("Sl uz.ьeni glasnik RepuЬiike Srpske", br. 42/05), dana ll.godine donioje RJESENJE О REGISTRACIЛ u pisuje se osnivanje Drustva sa ogtanicenoш odgovomoscu "TEREX - КОР" Ugljevik sa sjedistem u Ugljeviku, Naselje Ugljevik Ь г. 1 i upis prava obavljanja poslova spounotrgovinskog p гomr;ta. Skraceni naziv: "TEREX- КОР" D.o.o. Ugljevik. Firma: Oru~tvo sa ogranitenom odgovomo~cu "TEREX - КОР" UgJjevik Skracena oznaka firme: 'TEREX- КОР" О.о.о. Ugljevik Sjediste: Ugljevik naselje,ugljevik br. Ј, Ugljevik, Ugljevik MBS: 59-0 Ј Ј Ј ЈЈВ : Cariпsk i broj: Pravni osnov upisa: Odluka о osnivanju Dru~tva sa ograni~enom odgovomo~cu "ТЕКЕХ- КОР" UgJjevik broj. OPU-264/20 1 Ј rrd J.godine OdJuka о imenovanju direktora br oj: О 1-210/20 Ј l od ll.godine OSNIVACI 1 CLANOVI SUBJEKTA UPISA Firma Oru~tvo sa ograniceno rп odgovomo~cu za gradevinarstvo, saobracaj, trgovinu i usluge "TER.EX - INZENJER.JNG" BijeJjina Sjediste BOSN!A AND HERZEGOW!NA, Nikole Tesle br. 12 Reg. br./mвs OSNOVN l КАРIТАL SUBJEKTA UPISA Ugovoreni (upisani) l<apital: 2.000,00 Uplaceni kapital: 2.000,00 Straпa 1 /3

101 Dr~l. sa ograniбenom odgovomo~cu za gradevjnarstvo, saobracaj,.."~-&v{' i нsl toge "TEREX- ГNZENJERING" B ije lji п a --~ L l,а OVLASTENA ZA ZASTUPANJE SUBЉKT. \ UPJSA U uhutra nj em i spoljnotrgovins kom pгometu --'-'--" Ugovoreni kapital 2.000,00 Jokdпovic Stanko, adresa: Pantelinska Ьг. 89 В, Bijeljina. licna karta bez ograпj~enja ovla~cenja OJGBA2995, direktor 1 DJ ljla TNOST SU ВЈЕКТА UPI SA - u unu trasnjern p гo m ctu SirrJ Naziv Vadenje lignita (mrkog uglja) 09.9Р Pomocne djelamosti za ostalo vadenje ruda i kamena 25.6~ Ma~inska obrada metala З3.1r Popravka ma ina Popravka elektтicne opreme 33.21) Iп s ta lacij a industrijskih m~ina i op eme 38.1\ Prikupljanje neopasnog otpada Djelatnosti sanacije (remedijacjje) f jvotne sredjne ј ostale usluge upravljanja otpadom lzgradnja puteva ј autoputeva 43.1 '1 Pripremni radovi na gradibltu lspitjvanje terena za gradnju bu~enjet o l ; sondiraвjem Elektroinstalacioni radovi Odrfuvanje i popravka motomih vozila Trgov jлa па ve\jkocvrstim, tecnjm ј gasovitim gorjvima i sblniш proizvoduna Ostala trgovi11a na majo novom rоьош u specijaljzovanim prodavпicama 71. Ј 2 In2enjerske djelatnostj i s njima povezaпo te lш itko savjetovanje Tehnic3ko ispitjvanje i analiza JznajmU ivanje Ј davanje u zakup (lizing) пш~јва ј opreme za poljoprivredu Procenat 100% ОЈ Е~А TNOST SUBJEKTA UPISA- u spolj noщ~oy iпskom p rometu ()гu~ t vo се obavljatj posjove spoljnocrgovinskog prometa u okviru upisanih dj elatnosti Obr azlozenje D rustv~1 sa ogran iceлom odgovomoscu "TEREX- К ОР" Ugljevik, Naselje Ugljevik br. Ј, је ovom sltdu dostavilo prijavu, radi upisa osnivanja. Uvidom u dostavuenu dokumentaciju (notarski obradenu od!нklt о osnivш}ju drustvaod ll.godine, notarski obradena ispravka navedeneodluke od 1 Ј godine. potvr dtl nadlezne banke о uplacenom osnivackom ulogu, odluku osnivaca drustva od l Ј.godine о imeno\'a11ju StankaJokanovica iz Bije ljinenaduiнost direktora i. notarski ovjeren OP-obrazac navedeпog lic ~. kao Iica O\i\ascenog za zastupanje), sud је utvrdio da је podnesena prijava osnovana, раје shodno clanн 58. ls kon ~ о re~istracij i p?slov~ ~h su?jek~ta и RepuЬiic i Srpskoj ("Sluzbeni glasr1ik RepuЬl ike Srpske". Ьг. 42/0 S),odlucю kao u dispozitivu rjesenja. 1 В тј: Reg-ll-000 l9l, datum: Ј Ј.godine Strann :i,3

102 \ \ Pravni lije.k: \,. ~. ' ' Prouvovog rje en;a mofese izjaviti fаља u rokuodo33m (8)donaod dma prijema rjc:seoja. ZaiЬa sel2javlju,e Vi~ privrednom sudu u Banja Luci, а podnos>, utem o og suda. Bn>j: Reg , ctlrum: JS &odine S ~n~na 3 'Ј

103 РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА УГОВОР О КОНЦЕСИЈИ ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈУ УГ ЉА НА ЛЕЖИШТУ "ЛУКЕ" ОПШТИНА УГЉЕВИК._"-, Бања Лука, новемб а р :!'010. године

104 УВОДНЕ ОД РЕД БЕ Овај Уговор за кључ ен је у. Баrьој Луци да на ~.~.20:LО.године ;"). Будући да је: Кон цесио tјtар изразио намјеру да експлратише угаљ на лежишту "Луке" на подручју општине Угљеви к, re у складу са члано м 27. З~кона о концесијама ("Службени гласник l'епублике Српске " б~ој: 25/02 и 91/06), поднио, самоиниw,ијативну понуду за дорјелу концесије за експ лоа тащију угља на пре дметн ом леж\'lшту; Конце дент, у складу са законсю 1 м и дру fим прописима, утврдио посrојање јавног интереса за додјел у пр :едметне концесије и п однио ~ ахтјев Комисији за концесије Републике Срnске ради добиј ања 1овлашћења за вође ње пре ~овора са Концесионаром о условима за до дј елу кон цесије; Комиси ј а ~а концесије Републ и ке Cpn q кe својом Одлуком број: /08 од године дала овлаштење Мини ст арству \'1Ндустрије, енергетике и рударства да преговара са Концес ио н~ром; Комиси ја з~ концесије својом о дл уком бј1>ој: /08 од године дала овлашће.ње Минист арст ву индустрије, ен ер гетике и рударства за закључење овог уговора ;.са Концеси она ром; Пра вобра н~лаштво Реnублике Ср пске... сједиште замјеника Бијељина, дало је мишљење број: М- l оо уов од г оди не, да Ј е уговор nравно ваљан; Влада Р е пурлике Срnске дониј е л а РјеЩеН:>е број: 04/ /10 од године, о додјели к он \цесије за експлоатац иј у угља : tta лежишђ' "Луке" код Уrљевика; Предста вници Концедента и Кон це сиона~ а су преговарали о условима и одредбама овог уговора СХОДНО одред ба ма Закона о кон ц ес ијама r е публике Српске. Имајући у в 1дУ горе наведено, уг о во рне qране закључиле су говор о концесији, како слиједи:

105 2 УГОВОРНF CTPAHF Члан :L. Стране у овом уговор у су: 1. Влада Реnублике Српске, Мин и старство индустрије, енергетике и рударства, Бања Лука, Трг Републике Српске бр. 1, које заступа министар Слободан Пухалац на основу овлаштења Владе Републике Српске број: 04/ /10 од године (у даљем тексту: Концед е нт) и 2. "Тегех inzenjering" д.о.о. Бијељина, ког а з аступа Раде Ћорић - директор (у даљем тексту Концесионар) ПРЕДМЕТ УГОВОРА Члан 2. Концедент дорјељује Концесионару концео1ју за експлоатацију угља (у даљем тексту : минерални ресурс) на лежишту "Луке" код Угљевика. Експлоатационо поље лежишта "Луке" блюне ће бити дефинисано управним актом Концендента, у скл аду са одредбама Закона о рударству - Пречишћени текст ("Службени гласник Републике Српске", бр ој: Ј 07/05 и 75/10) а на основу Елабората о резервама. У року ОД 90 Дr!Hn ПС'Ј Д()СТnR/Ы:Н+>у ynpi!rfioг i\k1i\ И~ C:Тi\Ri\ /. ()R()Г Чf1C\Hi\ КnНЈ\fО>Г.И()Нnр jf> f\yжiih доставити Конценденту спецификацију катастарских честица и посједовне листове на којима се налази експлоатационо поље "Јlуке", које ће као прилог чинити саставни дио овог уговора. Члан З. На основу овог уговора Концесионар стиче право на експлоатацију и коришћење минералног :. ресурса на експ лоатацион ом пољу из члiјн;~ 2. угоаора, у количинама f\ тона одређеним Елаборатом о кл<'! с иф11кзциј и, категорюац11ји 11 прорэ 1уну резеры1, Н;) Н;:ЈЧ11Н 11 под усло!н1мј утврђеним ови м уговором. у складу са Главним рударск1-1м пројектом, остапом техничком документацијом (у даљем текс1у: пројек т на документација) и Законом о рударсlву. УСЛОВИ ПОД КОЈИМА СЕ ДОДЈЕЉУЈЕ КОНЦЕСИЈА Пројектна докуме!нтација Члан 4. Концесионар се обавезује да ће прије почетка изградње рударских објекта, обезбједити, из властитих средстава, израду елабората о резервама и главног рудэрског пројекта и исте ревидовати, као и остале техничке документац1-1је. Концесионар има право и обавез у да, сходно по:~итивним nроnисима, у границама одобреног експлоатационог поља, на којем му је додијељена концесија, у складу са овим уговором, при извођењу рударских радова који су nредвиђени ~рударским пројектима гради објекте, монтира опрему и постројења неопходну за обављање концесионе рјепатности. Рјешавање имовинско правних односа и упис у јавне књиrе Члан 5. Концесионар се обавезује да ће за обављање концесионе рјелатносlи из властитих средстава, финансирати рјешавање имовинско - правних односа на некретнинама предвиђеним у сврху експлоатације минералног ресурса и приступних nутева, nри чему концесионар преузима обавезу да досадашњем носиоцу права кориштења и располагања неnокретности обе з биједи накнаду, у Сt<ладу са важећим прописима.

106 1\онцесионар нема право тражити одштету од Концедента ако је ње r о во право кориштења концесије ограничена ранијим правима лиц;1, која су му била или морала б и ти позната у тренутi<у закључења уговора. f{ онцесионар r1e поднијети пријеалог за упис права кориштења некретнина из овог уговора у земљишне књиге и друге евиденције о некретнинам_а. f<онце11дент је сагласан да без његовог зн~t+<1, присуства и одобрења Когщесионар уп и ше права из Уговора о концесији на катастарским парц1~лама описаним у члану 2. ст<јв 2. овог Уговора у јавни регистар- земљишну књигу код нааf1ежноr суда и у катастру земљи шта код Републичке управе за геодетске и имовинско правне пос/1ове. Права из става 4. овог члана уписују се на период утврђен члан ом 16. овог Уговора. Прибављање сагласности v1 одобрења за rрађење Члан б. Концесионар се обавезује да ће при је по 1етка изградње рударских и других објеката прибавити урбанистичку сагласност и одобре њ а за rрађење, водну, еколошку, пољопривредну и друге дозволе, као и сва потребна овлаштења, у скла,iј,у са прописима Републике Српске. Уnотребна дозвола Члан 7. По извршено ] изградњи рударских и других објеката и уградњи опреме, а прије пуш та ња у пробни р ад, концес ионар је дужан да осигура потребне услове за обављање техничког nр е гледа односних о бјеката и на тај начин обезбиједи добијање употребне дозволе. Реrистрација концесионара Члан 8. Концесионар се обавезује да ће за потребе обављања концесионе Аiелатности ускладити свој правни статус са Законом о привредним друштвима и Законом о концесијама, у року до 60 дана од дана закључивања овог уговора. Обезбјеђење средстава за финансирање концесионе дјелатности Члан 9. Укупна вриједно ст И riв е стиц ије п о овом пројекту изtюси КМ. Услови и начи н фи нансир ања, укупна вриједност инвестиције, као и висина појединих улагања исказани су у Студи ји економ ск е оправданости експлоатације угља на лежишту "Луке" код Угљевика. Концесионар се обавезује да Концеденту, у року од 30 дана од дана потписивања овоr уговора, достави динамику улагања финансијских средстава, к ао и висину и начиt-t обезбјеђења средстава за извршење концесионих обавеза 3 Локална компонента Члан 10. Концесионар се об ав езује д а ће при изградњи рударских и других објеката дати предност домаћој опреми и потро шн ом ма тер ијалу, те извођачима из Републике Српске, под условом да домаћи понуђачи имају одг о ва р ај у ћи квалитет опреме и yc/1yra и да се нуде по конкуреюним цијенама.

107 4 Рокови Члан 11. К онце с ионар се обавезује да ће израду ~(~кументације и изградњу рударсt< их и други х објеката за почетак комерцијалног рада завршити у сљедећим роковима: израдити и ревидовати елабората о резервама у року до 6 (шест) мјесеци, израда пројектне до к ум е н та ције з а експлоатацију и набавка опреме у року д о lj мјесеци, п о четак комерцијалн о г р ада у р о к у до 12 мј ес еци. Рокови из претхо дног става р а чунај у се од дана з а кључивања о вог уговора. Зашппа околине и накнада штета Члан 12. К о нцесионар се обаве з ује да при експлоатацији минералног ресурса спроводи мјере заштите на раду, обезбиједи заштиту животне средине, здравља људи и материјалних добара, у складу са важећим прописима Републике Српске и БиХ. Концесионар посебно гарантује да ће експлоатацију минералног ресурса вршити у складу са важећим еколошким и дугим законима, уредбама и другим прописима који регулишу заштиту животне средине, као и свим пропи с има који буду донесени у периоду трајања ове концесије. Концесионар се обавезује да е~:сплоатацију минералног ресурса врши на начин којим неће наноси1и штете трећим лицима, режиму вода и природној околини. Ако и поред пажње Концесионара, обављањем концесионе дјелатности, настане штета за трећа лица, режим вода и природну околину, Концесионар је обавезан да надокнади штету и предузме све потребне мјере у циљу отклањања узрока који су штету изазвали. К о нце с ионар се обавезује да, при обављању концесионе дјелатности врши рекултивацију деградираног земљишта у с к ладу са Пројект о м рекултивациије земљишта деградираног експлоатацијом минералне сир о вине, одобреног од надлежног органа Концендента и законским и другим прописима. Заштита природног, историјског и другог наслијеђа Републике Српске Члан В. Ако за вријеме изградње објеката истраживања и експлоатације минералног ресурса Концесионар пронађе предмете који представљају вриједности природног, историјског и грађевинског наслијеђа Републике Српске дужан је одмах предузети мјере над заштитом таквих предмета и о проналаску обавјестити надлежни орган Републике Српске. У случају из става 1. овог члана Концеси о нар је дужан предузети мјере за заштиту ти х предмета, привремено обуставити радове и даље 1-fОриштење концесије по овом уговору рјелимично или у ци ј елини, ако то буд е неопходно. ОСИГУРАЊЕ И ГАРАНЦИЈА Чла н 14. Концесионар је обавзан да прије почетка и зградње објеката и за све вријеме експлоатације на које је по овом уговору додијељена концесија, о б езбједи о с игурање које укључује : а) осигурање од свих оштећења и ризика који су уобичајни за ова ку вр сту објеката и r постројења; б) осигурање заnослених, у складу са законом; Осигурање из става 1. овог члана укључује и подизвођаче када Концесионар ангажује подизв о ђаче на реализацији овог уговора.

108 5 Концесионар је дужан обавије стити Концедента о полисама осигурања које је закључио у складу са овим уговором. Члан 15. ј'\ Концесионар се обавезује у року од тридесет дана од дана закључења овог уговора доставюи Конценденту за уредно изврщење nосла неопозиву, безусловну банкаро<у гаранцију, наплативу на први позив, на износ од 5% вриједности потребних инвестиција из члана 9. овог Уговора, са рокt:ј.м важења од 14 мјесеци. Гаранција ће бити враћена Концесионару и nрије истека рока из претходног става, у случају да Концесионар реализује планирану инвестицију из члана 9. овог уговора. Ради изврщења рекултивације земљишта, у складу са прописима и пројектном документацијом, Концесионар се обавезује да обезбиједи гаранцију у виду неопозиве безусловне банкарске гаранције наплативе на први позив у износу од 5 % од свог годишњег укупног прихода, просјечно оствареног у три посљедње године рада, као осигурање средстава за довршење рекултивације. Гаранцију из предходног става f\онцесионар ће доставити Концеденту шест (б) мјесеци прије завршеrка експлоатације, уважавајући техничке захтјеве пројекта и иста ће бити враћена Концесионару по 3авршетку рекултивације. Концедент има право наплатити износ гаранција из става 1. и З. овог члана у цијелости, ai<o Концесионар не испуњава своје обавезе из овог уговора, важећих прописа и пројектне документације. Концесионар се обавезује да ће обезбједити оптимално коришћење сировине која је уговора, а најамње 50% од капацитета предвиђеног актом из члана 9. сата в 2. овог уговора. предмет ВРИЈЕМЕ ТРАЈАЊА КОНЦЕСИЈЕ Члан 16. Концеси ј а по овом уговору додјељује се на одређено вријеме у трајању до 10 (десет) година рачунајући од дана закључивања овог уговора. Члан 17. По истеку рока трајања концесије одређеног у члану 16. овог уговора, право кориштења ове концесије може се продужити за одређени nериод, 110д условима утврђеним Законом. НАКНАДА ЗА КОНЦЕСИЈУ Члан 18. ~ За коришћење концесије, концесионар се обавезује платити накнаду која се састоји ю једнократне накнаде за концесионо право и накнаде за коришћење минералног ресурса. Једнократна накнада за концесионо право за експлоатацију угља износи ,00 КМ и биће уплаћена до момента закључења овог уговора. Концесионар ће, за право кориштења минералног ресурса на начин дефинисан овим уговором плаћати Концеденту концесиону накнаду у висини од 4,00 % од годишњег бруто прихода насталог кориштењем минералног ресурса. Концесиона накнада се обрачунава мјесечно, а плаћање се врши до ог у мјесецу за претходни мјесец.' обавеза. ПЈi<Јћање накнаде за концесију не ослобађа Концесионара плаћања других законских

109 Члан 19. Ј<онцесионар је обавезан да води мјесечну евиденцију о експ л оатацији минералног ресурса и уз сваку уnлату достави Концеден1у обрачун, који детаљно nриказује основ з а израчунавање накнаде. il Концесиоr1у накнаду из члана 18. овог уговора Концесионар ће уплаћивати на рачун јавних прихода Р е nублике Срnске код пословне банке и на број рачун<ј, nрема обавјештењу 1\онцедента. Обавеза обрачунаваf-ьа и плаћања концесионе накнаде по овом уговору почиње тећи QД првог сљедећег мјесеца од истека рока одређеног у члану 11. овог уговора за почетаf< f<омерцијалног рада. Члан 20. За неплаћаfье или неблаговремено ппаћан~е концесионе накнаде у висини, на начин, и у роковима утврђеним овим уговором Концесионар, је дужан да плати и затезну камату у висини стопе законске 3атезне камате. КОНТРОЛА Члан 21. Прије почетка експлоатације по овом уговору, Концесионар је дужан да сними нулто (nочетно) crdњe лежишта минералне сировине која је предмет концесије. С111уациони план почетног стања из става 1. овог члана биће саставни дио овог уговора. 1-<онтролу стања откопаних маса једном годишње вршиће верификована стручна установа коју овласти Концедент, а трошкове контроле сноси Концесионар.. Обрачун концесионе накнаде из члана 18. овог уговора подразумјева обавезу Концесионара да на одговарајућем мјесту угради мјер н у опрему. Члан 22. f<онтролу експлоатације минерапног ресурса, правилност и благовременост обрачунавања и плаћања накнаде за концесију и затезне камате, као и подношења извјештаја у складу са одредбама из овог уговора Концедент врши редовним инспекцијским nрегледима од стране Републичк1? рударске инспекције, других инспекција, стручних лица или институција овлаштених за одређену вр сту,цјелатности, сходно законским овлашћењима. Члан 23. Ако се установи д а Концесионар не подноси или неблаговремено подноси писмени извјештај о обрачунавању и плаћа њ у концесионе накнаде и л и ако не плаћа или не плаћа у потпуности и на вријеме концесиону накнаду, затезну камату и порезе и доприносе Концедент задржава nраво да, у смислу чпана 36. и 37. овог уговора, раскине уговор на штету Концесионара. КОРИШТЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ЕКСПЛОАТАЦИОНОГ ПОЉА, РУДАРСКИХ И ДРУГИХ ОБЈЕКАТА Члан 24. Концесионар има nраво и дужност да експлоатационо поље, изграђене рударске и друге објекте, који су у функцији f<онцесионе рјел;нности, користи и одржа в а за све вријеме rрај а ња концесије по овом уговору..,... Ч11ан 25. Концесионар је обавезан да паж њ ом доброг привредника користи и ОАржава РУ!Јдрске и р,руге објекте, пар., условима vтврђеним о вим у говором, управним актима издатим за изгпадњv и

110 7 tы1 х оrю кориштење, к а о и станд а рдима и прави11има важећим на територији Р е публи к е Срrю< е за г~; вр с ту објеката, и на тај начин оси г ура да о б ј е кти и оr1рема буду у п о тпун о уп о iребљивом vt фунtщи о н а лном стањ у за намјен е за tюје су изг р ађени. Ако Концедент утврди да f<онцесионар не нористи и не одржава објекте t;a начин и п о п условима утврђеним у чл. 24. и 2S. овог уговора, дужан је на то 1\онцесионара писмено упо з орити и одредити му примјерен рок у коме је Концесионар обавезан да nрерsзме све nотребне мјере које је пропу с тио да изврши и тиме ексnлоатационо nоље, објеt<те и опрему доведе у фуt-нщионално стање. Уколино и поред писменог упозорења, _ у смисл у о а ва 1. овог члана, Концесионар не изврши своје о бавезе у остављеном року Концедент може раскинути уговор на цпету Концесионара. Члан 27. Концесионар је обавезан да трајно, у складу с nрописима Реnублиt<е Срnске о архиву, осигура чување пројеюне и дру ге док ументације која је служила за уређење и одржавање ексnлоатационог nоља, изградњу и кор ищтење рударских и других објеt~ата и опреме, атесте и гаранције произвођача опр е ме и њихова упутства за одржавање опреме, наредбе и упутства о кориштењу и одржавању објека та и опреме, документацију о ријешеним имовинсi<о-правним односима и другу распопоживу т е хнич к у, финансиј с ку и правн у доt<ументацију у вези са концесионом дјелатношћу. ПРЕДАЈА КОНЦЕСИОНИХ ОБЈЕКАТА У ВЛАСНИШТВО КО Н ЦЕДЕ НТ А Члан 28. Концесионар је обавезан да земљиште са и згра ђ ени м рудар ским објектима, исправну фиксну оn р е му и документацију из чла на 27. овог угово р а који с у служ или за обављање ексnлоатације минералноr ресурса, без дугова, оба в е з а и терета nреда у n о сјед и власнищтво Концедента у року 15 дана рачунајући од дана престан ка о в о r угово ра. Потписивањем овог уговора Концесионар је дао сагласност К онцеденту да своје nраво власниш тва над зе мљ иштем на коме се налазе рударски објекти, а како је већ дефинисано у nретходн ом ставу, објекти м а и оnремом из става 1. овог члана који су били у функцији ове концесије уnише у земљищне књиге к о д надлежног суда, о дносно у ката ст ар некретнина код надјlежног органа, без обавезе Концеден та да за тај упис т р ажи од Концесионара накнадно одобрење или с а гласно с т. Концедент је дужан да најмање шест (6) мјесеци п рије и стека ро к а трајања концесије именује комисију за nримопредају у коју обавезно укључује r1редсrа вн и ка Кон цес ионара. Комисија из nретходног става ће у nисаној форми к о нст а това т и стање з емљиuпа, о бјеката, опреме, постројења и документације који се nредај у Конц еден ту. ВИША СИЛА Чпан 29. Под вишом силом, у смислу овог )'Говора, сматрају се узроци који су изван контроле било које уговорне стране која се позива на вишу с илу, укључујући, али се не ограничавајући на земљотрес, поплаве, еnидемије, nожаре, ексnл оз ије, уда р е г ро м а, ура га не, ратове, t рађанске немире и други слични сл учај ев и, о дно сно разло з и, с в е док такав догађај тра је, од носно ко11ико тр а ј у посљедице тог догађаја и који не м огу бити под ко нт ро л о м стране ко ј а је најави л а случај више сил е, под условом да није у з рок ова н нехатом т е стране или намјерн и м лоши м уn р ављањ е м. -.!'" ". Ако је било која страна спријечена д а извршава неf<у од својих обавез а из овог уговора у случају више с иле, та уговорна страна није обавезна да дату обавезу и с nуни с ве док виша сила спречава извршење обавеза под условом:

111 а. fдд је уговорна с трана 1 која се позива на в ишу с ил\t, хитнр обавиј естила АРУГУ уrоворну tтрану о посто ј а1-ьу ~ише сил е, факсом, телексом или \ телеграмом о природи еише с ил е и об иму у којем с успенду је уговорне обавезе угрожене стране и б. да ј е у гово р н а страна, ко ја се по з ива на вишу си лу, са своје ст ране nредузела nо т ребне радње да отклони по сљ едице вишв-о ле, како би поно8о успоставила стање у коме h<: моћи да изврщ ава обавезе из овог уговора до раз умн о мо гуће мј ере. ПР Е НОС ПРА В{\ И ОБАВЕЗА КОНЦ~СИОН А РА Члан 30. Концес и о нр мож е nренијети о вај уго~10 р на друго правно лице vзi одобрење Концендента и уз са гласност Комисије за концесије Репуб11ике Ср пске. Но ви Концес иона р nреу з и ма r. рава и об авезе претходног Концес~онара. Пренос права и обавеза и з о вог уговора на новог Концесио ~ ара врши се искључиво на писмени захтјrв ~онцесионара, у скл а,q.у са важ е ћим прописима. Чп а н 31. Конце с ио 1нр мож е вршит и пррмјену uла сничке структуре у nроценту uеће м од 30% или промјену вл ас н и~а уз пр етходно при d ављен у сагласнот kомисје за концеси ј е Републике С рпск е и одобрења Конце ~дента, у складу са ва>[t<ећим п рописима. РЈЕШАВАЊЕ С ПОРОВА ' Члан 32. У случа ју да у току трајања овог уговора дође до спора између уго~орних страна по nитању из овог уговора, уговорне стране се обав е зују да ћ е спорно питање ријеши ~ и путем својих овлашт ених представника у духу добрих посло вних обичаја, пословноt мора ла и једнак ост и обје уговорн стране, пред Арбитра жо м Коју чине чланови : ма члан а испред Комисије за конце!сије Реп уб л ике Срnске, дв, члана испред кон~есиоанара и један чл~н пре дста в н ик неутралне стране. Ако се спо рно nитање не ријешllј на на чи н утврђен у ставу 1. овог ~ лана, за спор је надлежан суд опште надл е ж ~ ости у Бања Луци. ПРИМЈЕНА Д РУ Г~Х ПРОПИСА Ч л а н 33. На пита ња ко ј а нису уређена ов ~ м угоео ром примјењиваће се за ~ онски прописи Републике Срnски БиХ. ИЗМЈЕНЕ И ДО П У~Е ОВОГ УГОВОРА Ч Ј1Э Н 34. Измјене и д ~ пуне овог уговора вр ш е се а н ексима који се прилажу у ~ овај уговор и чине његов саставни дио, а н а н ~ чин и nод условима Ч\З Зако н а о концесијама. Иниција тиву! за измјену и допуf1у овог уговора може дати свак~ од уговорних страна у писаном облику. ' Уговорна стr ана која је добила ин ~ ција тиву за измјену и доnуну ово r уговора дужна ј е да се у року 30 (тр идесе 1.).fз,ана писано изјасни р пре щ1о женој иницијативи и о 1оме обавијести даваоца иницијаw~е.

112 ТРАЈАЉЕ, ПРЕСТАНАК И РАСКИД ОВОГ УГО ВО РА Чла н 35. Овај уговор закључује се на одређено в ри ј е м'е\ и траје до истека в р ем ена одређ е ног у смисл у чл а на 16. овог Уговора. Чл а н 36. Овај уговор прест а је да важи : истеком рока из члана 16. овог угово ра; престанком постојања предмета кон цеси је; раскидом уговора прије истека угово ре ног рока; и другим случајевима утврђеним зак он ом. Члан 37. Овај уговор р а скинут ће се прије истека у го вореног рока: 1. ако је правоснажном судском одлуком К он цесионару забрањено обављање рјелатности која ј е предмет концесије; 2. ако је концесионар несолвентан дуже од ш ест мјесеци узастопно или је у стечају, З. ако Концесионар не одржава објекте и о пр му или самовољно мијења услове под ко ј има је додјељ е на концесија; 4. ако Концесионар не плаћа или нередовн а плаћа накнаду за конце с ију; 5. ако Концесионар не поштује рок о ве из чл а на 2. и 11. овог Уговора, б. ако концесионар не поштује одредбе Угов ора у смислу члана 12., 13. и 15. овог Уговора, 7. у случају неправилности утврђених и нспекцијским налазом у смислу непоштовања : минималних услова прописани х закон ск им и подзаконским актим а, који се односе на предмет концесионе дјелатносrи, 8. другим случајевима предвиђеним овим у гов о ром. ЧЈЩ Н 38. Право на раскид уговора, nрије истека ко fще сионог периода, има свака уговорна страна, а к о друга уговорна страна битно крши овај у г овор не \11З вршавајући своје обавезе у вези са Концесијом и уколико не престане са таквим кршењем угово ра ни у накнадно остављеном року од 60 (шездесет) дана по nријему писаног упозорења о намјерава но м раскиду уговора. Уговорна страна која намјерава раскинут и уговор усљед кршења уговора обавезна је о томе обавијестити писаним nутем другу страну, а пис м ено којим се најављује раскид уговора садржаће разлоге за намј е равани раскид и приједл о г за регу лисање новонасталих односа Сматра се да је уговор раскинут даном к ада друга страна прими писано обавјештењ е о раскиду уговора након истека рока из става 1. овог члана НАДЗОР Ч Л<IН 39. Надзор и провјеру рада Концесионара в рши Комисија за концесије Републике Српске, у складу са Законом о концесијама и овим уговором. Поред надзора из претходног става п ра во и обавезу да врши надзор над радом Концесионара из овог уговора има и Концеден r, путем надлежних органа у складу са важећим законским прописима..,~.

113 !О Поред надзора из п ретходног става право и обавезу да врши надзор над радом Концесионара и з овог уговора има ~ 1 Концед н1, nутем надпежних органа у складу са rзажећим законским прописима. Ч 11ан 40. ; \ Овлаштено лице Комисије односно t <о н ц едента,.; вршењу надзора из претходног чл а на овог уговора, има право да прије и у току 1-1адзора '/Л ази у све објекте и nр о сторије Концесионара, врши н а д з ор над радом, врши контролу пословних к и га, записника, извјеu.паја, рачуна и других с п ис а од знача ј а за вршење надзора, тражи умножавањ е дијелова nословних књига, заnисника, из в ј еш таја, рачуна и других исправа, или њихову неnо с редну nредају и достављање Комисији, односно Концеденту. Одговорно лице Концеси о нара и други з аnослени Концесионара 1-1емају право да спречавају или ометају наај1ежно службено л ице у вршењу н адзора из претходног става овог члана. Ч.n а н 41. Овлаштено лице, у вршењу надзора из ч лана 40. овог уговора, води за п исник о извршеном прегледу и примјерак тог записника одмах nр еда ј е овлаштеном лицу Концесионара. Концесионар је обавезан да одмах nо стуnи по nисменим налазима овлаштеног лица из става 1. овог члана или да у дозвољеном року nодн ес,;:! nисмени приговор нааf1е>кном органу. Концесионар је обавезан да одмах nосту пи по коначној оај1уци донесеној по приговору. ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ Ч/1<\Н 42. Овај уговор ступа на снагу даном потписи вања. Ч11 а н 43. Саставни дио овог уговора чине следећи при п ози : П р ил о г бр. 1.- Захтјев за до,ојел у концес и је за експлоатацију угља на лежишту "Луке" код Уг ље вика. Пр илог б р Студија економ с ке оnра ода ности експло а та ц и ј е угља на лежишту "Луке" код Угљевика. Прилог бр. З.- Елаборат о класификацији и категоризацији резерви угља на лежишту "Луке" код Угљевика. Прилог б р. 4.- Рјешење Владе Републике Срп ске број: 04/ /10 од године, о до,ој е л и к онц е с иј е за експлоатацију угља на лежишту "Луке" При л о r бр. 5. Пр и л оr б р П ри л о г бр код Уг ље вика. Доказ о уплати једнократ не концесионе н а кнаде. Спецификација катастарш f'! х чести ц а и nосједовни листови на којима се налази ексnлоатационо по А,е "Лук е ". Ситуациони план почетно г (нутог) стања лежишта минералне сировине. Ч11 а1н 44. С в а обав ј ештења, документација и друга ко респо нденци ј а између уговорних страна, у вези са овом концесијом вршиће се писаним путем. Сва nотребна обавјеwтења или друге ко м1tни кације у складу са овим уговором сматраће се nрописн о извршеним према дру г ој страни у к олико су досатављени пично, путем препоручене поште ипи телеф а косом. на адресу друге стране 1'о ја је н аз начена ниже у тексту или на другу адресу коју писани.м рбавјештењем одреди било која о д уговор f'ј их страt1а.

114 11 Адр ес а ~ онцендента : Министарство 11 ндустрије, енергетике и р~дарства, Трг Републике Српске бр. 1, Ба tња Лука. Адрес а ~онцесионара: "Terex inzenjering" д.о.о. Бијељина ул. ни \коле Тесле бр. 12., Бијељина. Члан 45. Овај уговор сачињен је у 9 (д евет ) и стовје т н и х примјер аt (а о д ч е г а по З (три) задржава свака уговорна ст рана, а по 1 (један ) пр и м јерак се до авља Ко м ис и ји з а концесије, Министарству финансија- По р еска управ а и Општ ини Уг ље и к. ~~~~~ /ј'. lt,. 1 :...,,. ' 1 1. \ - \_..,1 ' : ~.._.,.-.

115 РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ИНДУСТРИЈ Е, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУ ДАРСТВА Трг Ре публи ке Срп ске1,бања Лука, тел: 05 1/ ,факс: 051/ ; mie Број : 05.07/ /11 Датум: године Министарство индустрије, е нер гетике и рударства н а основу члана 49г. став 2. Закона о геолошк и м истраж ива 1 ьима ("Службени гласник Републи11е Српске ", бр. 51/04 и 75/10), члана 4. Прав и лни ка о на ч и ну и поступ к у утврђивања и ов ј еравања резерви минералних ресу рса ("Службени гласник Републике Срп ске", б рој 113/08) и члана 190. Зако на о оп штем управном п оступку (.,Службени гласник Републике Српске", бр. 13/02, 87/07 и 50/10), рјешавајући по захтјену "Terex i11ieпjering" д. о. о. Бијељ ин а з а овјеравање резерви у гља на лежишту "Луке" код Угљевика са стањем годи не, до н о с и Р ЈЕШЕЊ Е 1. Овјеравају се резерве угља на л ежишту" Луке" код Угљеви11а са стањем године, наке слиједи : билансне резерве са сљедећим квалитетом

116 Образложењ е П рив редно друштво "Terex inzenjering" д.о.о. Бијељина поднијело је овом министарстsу захтјев број: /11 од годин е, којим се тражи потврђивај ье и овјеравање резерви угља на лежишту "Луке" 110д Угљевика са стањем године. Ми н истарство ин дуст р ије, е нергетике и рударства Републиие Срnске у nосту11ку рјешавања захтјева утв рдило је да је уз захтјев приложена сљедећа документаци ј а: - три при мје р ка елабората о класификацији, категор изацији и прорачуну ре зерви у гља на лежишту "Луке" код Угљевика, са стањем године; -доказ да привредно друштво "Рудnром" д.о.о. Приједор које је израдила елаборот ис п уњава услове из члана 16. Закона о геолошк им истражива fьима; - Рјешење број: 05.07/310-26/11 од године о формирању Комисије за ревизиј у елабора та о класифи каци ј и, категориза цији и nрорачуну резерви угља на леж и шту,.луке" код Угљевиt<а са стањем годи не, издато од стра не Министарства индустрије, енергети~ е и рударства; - Извјештај о ревизији Ком исије за р евизију елабората са пода ци ма о класификациј и, катего р из а цији и прорачуну резерви минералног ресурса од ОЗ.О године са приједло гом Ком исије да се за утврђене резерве изврu t и овјеравање. Обз и ром да с у испуњени сви услови и з члана 3. Правилника о начину и поступку утврђивања и овј ерава~-ьа резерви минералн и х ресурса, овај орган ј е одлучио као у диспозитиву. У силаду са тар ифним бројем 120, тачка 12. Закона о админ истративним таксама и накнадама Пречишhе н и те кст (..Службени гласник Републике Српске", број 08/09), такса за издаван,е ово г рјешења је 150,00 КМ, а уплаћује се на жиро рачун буџе т а Ре публике Српске, врста прихода Y l! YTCTIЗO О ПРАВНОМ СРF.ДСТВУ Ово pjeweft>e је коначно у уnравном поступку и против ње га се не може изјавии жалба, али с е може покренути упра вни спор тужбом код ОкружнОЈ" суда Ба~-Ьа Лу 11а у ро ку од 30 дана од дана достављан,а. ДОСТАВЉЕН О: 1..,Тегех i11zeпjeriпg" д.о.о. Би ј ељина, Николе Тесле 12, Бијељина 2. а/а 4 (-.,_. /11~Йr-Р \( -.'; Д. р Жељ {1/ЈАо эчевић ~~ - ""/ 1

117 РF.. П У Б Л: И КА СР П СКА :\'f И НПСТАЈ'СТВО ЗА ПPOCIOI'HO УР1о:Ђ~Њ 1' ГРАЂЕВl-Ш.ЛРС'IЋО И ЕКОЛОГИ.ЈУ БАЉАЛУКА Т р г Penyli.o 111-:t' Сrшс"с 1 l)poj:l5.04-'} ДаТ)м: 15.0i годtше М и иистарстuо за п р осто рно урсђс t ье, гp~ђc tt щta j>e t во С I<Олоrију Ре н ублнк~ Cp n~'i'c, pj ~u.t<loii,jyћ н llt) зах1јеву за ГtpClX<Iд H )' ll j1<11 UCII)' утщщјu IIЗ ЖHIIOTIIY сре;\11 11 )' ИнЈ\t:С1'Н1'ОРЗ. I'F.:REX КОР'' n.o.o. Угд.еnик, 1юrn щстун ~ lt~< retм o p Јокино11н/1 (',з,.к,,, ta yt ор ђнtt ањ~ оба~tсзс СГI Јюеођеtыt щхщј~ttе ри ЦАЈ n " nrttбo~jt.iiњii Сту:.нЈ<' ) ""'~ј~ "" ЖIIOO'ПI)' cpt:.o:иiiy nројект:ј e(<cii!loatbui'(jc) Г,'Ј.,а 118 rtoiij)iiihhck0\1 KOII)'.,Л\'Ј<F Me ; rpt!jп. oщtt пmn Угље еик. експлоатuuионе nоttрщинс 28 Јш, а tj8 основу чнана 61. Јакrш~ 11 lo tjл tпfl1t<иttott te среди не- llpc rиwћc 11 тексt (,.Сп~жбсни г.,~сн ик l'сtјуб:tнкс Срnске". бр. 2Н/07, < 29/10), члана 2. Уредбе о 11ројскти.'"' Jll које се сnрооuдн ПI><'ЩЈСЈШ )'1 ttцaja Jt3 животн} среди н у и критернју\lнмn Ја ОЦ.l)'ЧЈ18АЊС о o6no<:эii tllpo~olteњa 11 обн\lу nроцј~не уrнцајн на животну сре~н~у (.,С:~ужбсн н tiiuciihk Рсnуб.1нкс Срнскс. Gp 7106 н 21/10) 11 ч.1а на 190 Закона о оnште" )'11р31!110'>1 II()Ctynt<y ("(.Ј)жб~юt r 10сннк Реnублике Срnске" број Ј 3102), А о н о с н Р.IЕ Ш ЕЊ I~ 1. Иtrвестнтор "ТЕRЕЛ КОР" 1\./Ј о Yrл.cuнlt. IIY*D" је ~11р.180д11111 npi>ujci )' )'ТIIIl3JO на жнаоn1у средину npojc~m~ ексшtоотзннје угља tы 11оврwннском цч",.jiyкi:«mc,rpaja. оnшт1111ј Yt љсв11к, сксnлозтnц11онс rtoupwннt 28 h.1. Уговор 1 кnннес11ји ~Jal<lb)' ICH :?.010. ГOJ.tlll~ 2. Инаеститnр. TEREX KOI'"!\.о.о. Уrљtвиl\. :t)"а<ан ЈС де1 otto'>i ~'"'"'c rd~hj)' дос rао11 Студчју () унщај) на жиuonty сrсдин~ 11poje~-r~ 111 г.tttl\e 1., rщtн вођсњ.1 даљег постуnка нроцјене )Tиuaiu 11З ЖIIR01tt> срслнн)-, о ttakoll r1рнбављпња Јlокћцнјских услова_ ). Студија утt щзја на ЖIIВОТН)' срещщу npoje~cra мора дlt буде YllnfJCfl~ ) с кладу са 0,1редбами Yn)ICT011 о смржају Ст)'днјс утнuај а liu ЖIIII<.НII ) срелину ("Сflужбсн и Г11 асннк РС", б рој 1 18/05) и c taroiihm a 2. ~~ З. tл~hit 63. ~!li\c>нa t> зашr ил1 Ж IJ BO't~r e сред и не ~ - Cтy.nttja )rrиun_i ;t ЈШ >trи ~torh)' cp<:jih II) ш:>rа fijt1'jj ycк. t lt l)ctta са ltj>) ' IНИ M МИWЉеЊtЈ\13 1\'\.Нннстарслщ ПOЉ<IIIpHII(>C,\t. IIJ)'MIЧIOTIJO И UOJIOIIpHII(!CД'-'. Мн!iнс:тарства здравља 11 сrщнјалне зaiijпii~, PetJy6 Jtн tкo I 'lдboдtl а 'J:Jtii'Гttтy K)I11')'PH(> 11С1~tрНјСКОГ Н nphfkщii OJ IШСЉtђа 11 ОПWТ1111С Y t''j,eaiik, K(ljH су C3CТ'd61fH ДIIO OBOf рјсшсња 5. Накнада за юдlllln t~e onor рјсшсња o6pa 1yнant jt 11 )ll.lultcнu v ЮtЈосу,:.ц 'il),()() км

118 G Н11ј~tн.нј е- )' рок)' шt wс-~т мјсссцtt <'д ЈIОО.. јања рјещщ.а. щ;сщ111u r pq.it n:; ј~ I... ~):O)I!tl!Џ1!1С:(НОСО:: UX-~j~t\ (ll\fl;щ!!}(!l'lllj QP'~ IIII')(ЩI~I'I ) :1 tl'lj)iщ)' <:1')'Д11ј( у1 11'1;\ј;о, 1.'1 t'iicht6twtm 11)\J)tђt'II!C:,tk>t:DU/Ij(:IOIIЧ ~'<:."ЮIIћМ Э. t1 OI!IIM pjci!tc"љot't.!, HH!!~!"ТW'M(I.. r f.rf:x K(jl'" _:t.q.џ. '!-'1,;.(.:\ЩК. t1бp.-h}i0 ~'r OtiOt-.1 M~.НH C I<Jpi.:TIJY -t~,.,;.. jceo's 011 2(1.05.2<111. 1'од11»е. ~ arx;t ~щ~~~ nr. чljeк)' )'fiiiji.i.j<~< II;J :f\и ~rоп-1\ <(ICЗ:"'" n p o}::/cra Ct<~fl illj:t'f:\цii~ )'fa.o н;~о IIOIJPUiltiiCt:ml IФI I)-.ЛУКЕ" Mcзrp:tj3. I!II!Шitll;t Yrљe fihk, C"-Cfs.1MYIItщOI ~ n6npt.iнiil~ 111 h.1 Yrooop о lr()iiuc~'i,jtc 3/llџt.YЧI:If 1( Н~ 1 \)ДIIIIC, УЈ 1a.lt"\jC:I\ ">'.'lf.h:~!~.'v-1~11 I!O.Sallll W.\ '111:1.1.:1 $9. 3 :~-ttohu О ).IIШ'PI'fll ~IIIIOTII ~ <.:pc:/ti'iiic Пpt:J\\I c::tlщ ш..стјс-с.;<; Q;\,i oo щ, nројс- 11т CJ..'C IJJIO:J131tиj( }'r:ь.t 11э. nc: lip!uii~jo::«0.-1 t«>r!}',.лукь- M~l~&. O l llllrlt14:j YrљctФ!I:. CIWit!Ч):;o1!Щ)I(ht~ 11\)!ф1U!ttlt 18 ћ:!. Ло:--.џџrrс л}'к::" нр~ щl,.'\1) уrљеs чко-nрвбој<;i\ом.)гl\ot)to:.! &.~>Сну..с.:-еј11 ос н.:t.щt3 II."J сј~е::рџ н!:j() IIIh?>t OOpoнцsr"'il rма:. щне Maj~IU!ut. Л!:Jtot&IJY(' >'' ~:. ";lум:':" )'ЈЈШМ:114 Ј~ 2.!) k1n Q'l \ tlf'м(;il»jiж>i' 11yra Гlplfl.'iqj УrЉ<РМ.<. n1y-1!0 I>Qf':\ 1 \t.~ ~щщ.а111 (iyд~ lm l'j:l:li!s:i:(ф\ J l\'~tt (\Д IЈ(:ЖИШТU.ЦО~. 06~ ~YII.'I1C. (ж I ~M~Ii~ pot'fl;!l)ll~ :\ 1\<П((IJPH_II: Xflillllt'l t'jii\14' уrљј!t:l 11~-~~йМ)' ''fly:o:~ lt.ll10ox 1.4Ђ 9$:1 101fll 11 IO:.:tlliЩitTC.t roщiш I\:.C npoiow.tн.~ <),1.!01).(;(\>Ј fl)llfl. 1111'< 1'(''(::/бј<:~>'ју el!.ji:k rpэj!u1>~ 1:!<<.:1'1.100Т:ЩНјС Од ОЈ.:О 6.6 rn~'iи'wit Jlbilillllt ~'IIQЩtЖC CIIW>I ~ CfiCDИM!':Iil CJCCMI,l!IJ:iltj-lj );)(.\.tt f~l!pw IIJii:I(.(}M ~l::rqд(\\( Tt:)ШOi!<lfr,к r1prщ.c(,; IJUI:JPOIIIIrotc c.>:cn<j:ta.r<tциjl: >Т-~.г. "'"- rюl!f)u!iiiк:i(om.,оо, л)ке" ншо: мсi))'с\1f.но IIQAe}.'l!1" ра:uы rrpouc.:-н рtщоек "' cк..:lliiфtтшtjl\ orкp r~~>t'. ()a.;jo!ue н:' е-~n.'ј~цнјн ~ rљi'l рад011н. ff4 трэнсnор-ј)'ii npcj:>.'\..1h,po.!!ll\)1'-yrљu, t fer.'talllltn уt11ц.јјк TJ:XtiOI.OW~or r1рош::са.lо:(;јн t'tc.:с одrија тtt ~~~ нt~r>pltlkl'ltt. ~ t:(\11)'. 0Ар.1Ж-:18<1ј)' tc: 11"1-'0) )'ТIIЩI}c љуј~r. (Эan<:C.''I('HII 11~ 11()ep11JIItt<:l«>h +1<,11'1)' 11 об! ИЖI\оО:. l:'нllюnwlщjts(i}. ф;,с,ру tc фзу.rу {I К'MitltfЊШ'> yr1и:u.yii~t.. l: lltтti~iu'ji:.'i."r ll());pнt:. I A 11.1 ЈI(ЩIЩ.Мј!! и.!wp)'iij&e<!iњ(' O:'J'!IHN!IН1:!- цдpt:l;ci1ui' Clpl)p }t'jo!fltnllll ll). llkj;ђ'.!t (\Y>tl1t;ltj!III~\1!1111C И rщ;(;lt~}. 8о,.)(: ЩO!IIU/1 ;'1U )&l'д.ђtњэ AOtl)u.IIIH((II1< )1 noji:ii::>нiii:>: IIOД!I l: l:щ:;нм:м а1м{'('.фср!1!111ј3 {,' BptiJIIH~Kbl' l(('l(l;t). 3/:M!Мtllrft (1 Ср1111р.:м~"() 1':-i)J...CtМ: "tt'm.i.li ЩI 1'3 I>J~I f!щ)) Wi11\3ЉC ntјзэжн'i'.х llllp,11o"lt(iиc1 tlll;i. r.:p.:l!~). 11(1 '1111JpWC1111j t«c: I tjфэ.yti1\mj II, Jllll!o.:'t'H ор 1it )'fiiiakћl nofll)-..y IX:I\y,н нt :lll.l\iy д<:rрм r- ннх тщрtuц;ф. YT,)IIY PJI"I.IW!p;щ~ 11 UAII) hce.aњ8 0"3:!\:'rjC:$)', Mi!H i!c1щ"c-100 jc 'ј Сlо:ЛЦ}' :;а Ч II;')H~)l.l 60. 3flw()rt3 () 11111/ТI('Щ Ж~IIIOHIC tp('.1'1h.:.!ioc'i'aiihf!o )il:ffjt& Са ~ ЖУ :СН10Ц11јQ;\1 11~ MIHJ JII.CII.: MI111"C111pcn~ ll0љi.)iiij14<il'l:it~\. IJI~M.\P,:I'i\11 11 IIO)IOnp-tt.spcдc. м щcrttpt'llly 'J.ЗP:ItJЉII )1 CC,.ЩI'j:UI IIC 3311ЈП11С'. P~n)'бii.IS II;\11 1 ~IЩ.1)' 311! r'f I<)'IIТ)'ptl<'> - I!C10!'~1jCII(:~ 11 nрщюд.iюr 'I <ICJЬt'~Э "OOW'rtltr W: Yr;u-.11',.,., M~нll(.'iii~C:ТRO QO,;\o()nj)I1BpC.J('. UI)'I IIЦ!('!'II<'I 4! f10д.:iiif)ltrtj)cil,t' it ЗOC I ЗCII-.M!IIIUOA~ЊC брuј 1 :! IQtill l 0.1 I I.M t'o,.ltllll:, )' t.ojc.\1 1\:о)Ж:.Т<I.Т:)~. џ r+~1:пtett;:tj.)'l't: мвуђсм<: дм)'..:- n~ 11 :1Жih-)'.:у ~~~utrjн!tи н:!. pj~+i!c.tt..3 1Фјt1.:у ;1:I'Y:r '1:1 t.:opн!.ui!~\1,;: tl :t&illtttt)' II(IШI., Щ)'М!.. (IIO.li)!lp!!!!pe.wюr 11 IJIY).:!I: Ifhl '~N..tr.\11111~. la 11pt:;CJ>IJ:T!:)' H~'t~Ж'I0-.'1'11 ~ I IIMI +~f!lf.tint ШЈШ, 1t. )(Y.\1\j:'Jf>l au.co:. piiaii о lif'lt:iiioaifoj npntu..:юi ;-'МI I::tJ., fl.'\: Жti8Cillfy Cpe)ii!H)',! 111'1 (lo.~i!{>iiy.,()ci)'i"!щi X IIOДIIfliiNI, NЩI/..'ђltlt.:l..:)' Jljt ј<: t1?<'j'цjo.:tm }'ПII.Щi8 li C\t,.,!)'t-.-"1j д,жymi:!rlij 11!1~1>.1\.'1 1 /IMII, ~ 111\1.'111 Се)' 113P'J/JIIH)I ф_1~'!1f.l" 11Jj)IIJI<:,!HЧI}IJC I;.!('Л.t:JI.CtHJ io1:

119 Сu ледilв<!јуh н кopaктcpltc I IIKI.' tci'ic:tla llil ~О\1~!\.: Gи1и lrrtl lf'c" K<lll, нc~ч ~V.IIIOI<: ДС:ТЭ.ЉН(I )ТI!fi!IНlH IIUCIOJCIIC ~IBII.e l<h\181{11/o. 1101(li:Jд1C:Jbll MIII\;IHIUia И hhahrиtt:гu ООДQ, 3С\IЈЫIШТR И Ш)'MLI 111:1 ПО,\ручју) TIЩBjll U)дућих p!l.'\0~.1 Мј~рс \3ШIIIr<: м одгщ1~р~јуhн трсомnн ook0\1 ~KCII'I <'IIIIIIIIt.JC. }t: '"'-" на nuopwomcкc. nuдзс: чнс:: и отпа,щ.: tоодс наст11ј1~ > 10113Mit р.>днн>- ntщpшmr". Прсдlожuти МЈСЈ'С ~OJ'"'u 1\е с~ t>б.:oбttj~.!нrrи 1Щ t1qђ.:њ~ н t pc"uн Ollli\,HIII>. tю.t. н IJOд:t са чэннnраrнкнн~ IIOOPWIItlii на вач1111 кuј111е ~ сю n,,~.:;~ liрnни н '""",, }'C!IC)BII"З II CII)'W18IhЗ 01 Пaдllli>< UOД. t у ПOBptllllll~~t: 81>,1С (.,CJty,кбt:tlll 1 JtЭCHitl; Ре~rу6.1нкс Срnске'. број 44,01 Ј 11 ПpМtiiЛfllt!Фм о r>;ttioi\11>11 ~~~~~~ '""~ tll%1.ы fltoдpyчitt 1 P<I./.IOtJU н tt ~e~::sыt гјјј.: tteмa jlll!нc кatliiлiiзitllllj~ (,.Cit)')l>(\~1111 1!IJ<;ttll ~ 1 1 erty6!t>1kt Српске... бр<>ј ), н ~crtoct'8b IIi\l од OMJ'I.\1) "" """н трннr квалнте t'll ~0'10 ttn npc:д\le11t1jм nе>.1р)-чју. ~ RJH ~ э:јшт.,том ПOЉOIIJ>IIBJIHI<J'CДIIOr I~I ЉI<UITQ TJ'CI'ill lt;\1\c~th J~'HID/1<1<.:111 Н "јер~ које к"ају з~ цн.rъ. очуuш..е н э:ј 'у пo.ъotspнttp<:дtto t 1C\IЉHIU з које h~ ~е rto~ 'ЈСЈИ у nлaниp.\ltiim фа1ама pe11.1 И1lЩiljC npojctmt кио н 113K/Jit l~ttpttteнm "r<'j<kra, " t<ojc nрнј~ сиеt э no,tpз l}мје11>1ју; JtCфИttlfC8tЬC ПOCТ)'IIIGI СКIШDН.! 11 HRЧI\Ii Дff!OIIIIOalb:t ~)М)'СЩ\1 ~щојн, ll'll>l:ljtiillh,.: f!iчttt JIO~auиje Ја JI~ПOI\08 IЊС ~ао 11 СВ.\1 П<ХТ)'аК '1)'6811>4 JCIIOti06HII~> I "!-"~~110 СЛОја. T3..\t0 f~c је CBIЏICH11tpa1111Y"\iCII0 3k~ 'ly.tal'iiohh XIIJ'II~OII 1. деф11111!с81ьt Пl\3118 ltoi>iiutћciw!\~iioiioubitor XYM)CIIIJI СЛОја ) 3 ЦС f3љiio cnpnnoi)ct\>1: ПCICyrtKa pei<)'1tiinщi\jt IIO.bl'lllpHBJ'C.:IHOf ~C:,\I.'LHШfa, T8~U ;13 СС ~ ПU..."l')'ПК)' 6нОЛОШЮ: p<:k~flntii:i ;IHJC o..,fiiiii)j)' Ul) \ICKII ПОЈВССОI\ С::Ј TflilllltИ t счјесз...,з. те""" шградњс оl'езбнј~i\нтii МС1'83ТН) )ttoipl.'li) мсхјнн~.t.tнјс: н rр;~~~ьнно.кх \11\WHIIC. K9KI) щ: б Н 10111'10.10 ~е1 Uђt:l\ '11tltf' li<>.ьoi!plt!(li:)tltoi ' IC'ol n.i4wf 3 ~ujc н је \Jбp,aal\tt\0 ПроЈt:КТОМ. ltз.1hiijњt: l l<iiфfc Н lli>фtiiii' AcJ'IИIIIII1i. 'IUIOpit>IA )'.'10.1 ~pyr н:-. onaciiiix и wтcrnю.. waн:pltjб Сем свег~ горе: наидrног. при pt:l1н13utt npojena llet>n:ot0,1>10.ie rt?ii;ijjii<a~nrн се <'.ЈЈ)(:даба 'L ' 30 1э~ои3 о fii)љoiipttвpc;tll,>\1 c\i'i>huh) ('\. Л)'Jt<liottt t'.11cjth ti Pc11)6.1Ht«: (pn:s;e'' број 93!06. 8c)i07 и 1,1,!Ot Поч:..:бно ЈС: изврwtt ти скјiађнвањс са w}мскоrоринрс:,t11нм ojcнor<l\iot '\Ј :1ploШMt~ 11 прноатис Ш)'М~ на подр)'''ју пб~лвата 11ројскта. у СК.11\Д) с.1 1л 20.. Зuк~1"' '' w) мnчn" (,.С.1у.>!Ф е нн rлncttнк l"еn}бnнкс Crncкt'' 61).75:08 ), као 11 yckiih~нtlil!t.c Са IIORIIOM OCHOUI)M 3а IЏIJO IIOJlp)"',jC, М 11 11ttс тщх:.1 оо зд равља н ~O IЏ IJ ajii I C заuните у С i\ Ом \ IH IU JI>CЊ) rirн>j llt(i<j.() 1 ]. 267/11 од r од и11е, tt crnклo је сљс Јсl\е : П 1юl"r11р који је п р ~д"ст Пр~тхџдttс 11poцjc tt c Y'tt11t~jn rra жнuо1 Hl' I.' JJCдiiH). HCMHHl)IJIII) Је 11rahctt ОдрсђСННМ IICГПTИOIIHM )'1 tщајсм ttu )t.hhiii\1~ i:\)c: 11111)' Пrtt ~<ЗВО~С I Ь~ p3.!10tln Н J(t\CIIIijC ТОКО\1 С!>СПЛ1)3Т!\U НјС 0'1СК)ЈС СС НСГЗТИОаtt )'ТIЩ;tЈ 11.1 'IIIPIIIJ.>.<: рад11 и ка " l(fк IHtj.: код OOJНtЖtt.el cтat<or/llittn83 У Ст)'nијн )1ИШЈ3 на жttютtl) срсдttну licuii\.oatto ЈС nocncrtmt не1 у """""'>' 1111erttoм y:-иuilj) буl\е. прашнне н анбраuнјв.tcrpn.nзu11jc 11 noмtcputhlc "'" "''"' щ ОД.1~13Њ) 011'~.,\IIИЛ M3repllj8. К~\) Н t1114ciic'clltllla О:ПhЈ'31~1 11/IH jbp)'ai;llfod IIO pшio<cыi~ ВОда С4 јад 18\IН (Щ Н НСГIIТИВН~\ ефеката 11~ IIOЧJIWAIICMC! tф,:с, n0,11c\i>tc: II,),IC 11 80Д<ХНаG.t)t:ьањс 00'1И..'<Њit\. Н"8С~.. t.э. llct.!"n4f.jth ~ IИНај nrг.шщt~ Н~\ t;tjj j1 KIC.:1 0~ 1 "-\ \а'- )

120 H<lfi0'1111'0 IIJpUЖ\::1111 )' Ље'I'IН! \1 'ljecetџimэ. ПрИ р-:лю110111\ 1\НСОЮIМ ТСМПСрНrурача 1\ HHCK{IM СЗДI)ЖАј)" Mare, jcij 1'Зда ИЗ11()!111 ~МИ~"јн ПЈХIШИII<:: СI'ВВГ>Зј)' ПС ВСIН!НС I(Q,lИ't lltl< П рћ11111нс у ~OIIТ}'pa.,la ПOBpiJIHIICROГ КОП:\. Анмюе отпал.ни~ вощ нрс."а Прм11m11 1~У о усщјiiнмз исnуннања oнrn '\IOIX вода у nvrlrioiiltcкe еоде f.,c.lyjiiбcвн гласник 1'~nуб.1нк.с <.:prrcкc" брu ј 44101,1, мnp»_i~ обухuаннн Clle нраnнсан., r1apu-..<:1 pc. И111Јесrитор мора редовно контрол1tсаnr ~ВаЈЈйтет нодс, од носно врш ити анмюс ao~re код oмaш1't:iio: шtснt rуцнје, у сюоаду ~1\ Правнлв 11 1<0м о хнrнј.:1јској иcnp<111tioc Ј' Н мде :IU 11иhе. ("Службенн r,,асннк Реnубпикс Српске" број 40/Ю). По1 рсбно је Уf1>адн'ПI у t<1му Сту1111ј) oб~ IIC)Y >lt шсспнора да уколиl\о се H'I Г puдlhom објекта П OjRBII 6ИiЮ t;ojl1 HCI"/11fi8ЗH Yl111 tзj На ЗдраUЉ<: iь)'дi'i loi Ж II OO ГН~ crc;~нoty, 113Аршн обаn_iештамњс ) скјrаду са законсt<нм одредб<l\iа Закона о заш1ит11 жнщ)шt" с ред 111н~ (.. Сnуж.fiе н и r.~achiik Р~11 )'б!111кс Ср11С1щ ', бf\0] "8,071 н -~< д.lежнос тн>t;> М~tниетарст!ln здрншы1 и coшtj<~jt>~e :щwтите Реnубnнке C')'lrl cкe. Ku;J.~\ се рзд11 о ЗltШTHHt ЗЩЈ3АЉ8 cmнo!ltнijji'1'6a по tребtю ј ~ c.nнjeшl'llt 1,~panc 'I!ICК} ПОЛ II ТНК}' 11 Ctj.JI11'~ГIIjC За щраа.u у Pc11yf.\.lHЦH Cpncl«.>j ;]О I'OДIIIIC 1t nperoupyкe Страт.:rнјс 5. за nраћсњс и редукцнју рнз " чн н)'. фактора ЖIIO<.Jf!IC н pa.'jii~ срtщо.ше 11 ја rшье ннфра~ ТР)'Кrуре н функц 1 (је ус-rано!\а за эдра остоеву зпштttт} у IJOCT)'ПI<Y 11Зр3.ДС Пр()СТО рнн Х 11 I!р}ТИХ 11.1а1101Ја. ОдНОСНО c>ciiqbd 11 друr с ннвссnщио rюн:хничк<: документације.(.. СЈrужбсни rлнсrrих l'еnублl!ке Срnске ' брnј ), кој н С) у асзи са l~ащщнnпнн~ акнноиii" rrлан<1ч за здрав.i!'а! 11 жrнюпrу сре;шну (Ј luxa/т) :љ Репубмн<у CJ>nCt(y, усnvјеним од с рnнс Влn;џ~ РС (Службсtr>t rлarfiiik Реnублике Ср11~ке" бrој 1102). Сходrю I!Unсдс.-ном, з у ontruty на снш:tирд~ 11 ~top'ij 1 н ве rмј11 np>iм,ieнa.1~ обавезна мш и '!f1јај\ње 11ре~ме1нur об ј екта, мо iе се кotrcтitn)oaтн да реадн~зшtј~ nројсю11 ексnноз rаuнје уr ља на nоdршинском копу,.лу1<е~ Мез граја. онш tи на Уt љеuнк. CKC11нo:rt-a t.tиo 11e noepw1111e 28 ћа. 11НВ~с-тито р~..'!'erex KUP"!l.v.o. Угљс11н~. м<';r.с tщ:\llt нei'зth!iuii утtщ;rј на здравље н жвuотну среднну, због 1е 1 а;с 11еоnходно rtp<>u~c tи oдroвapajyliy Студ 11ју о )'Тицај}. обзнром наnланирnну изrрадњу nоnршинскпr коr1а. Pertyбmt~ ки зеsод за JIIUПH I) културно - >t с rорнјск<)г t t nр 1~родноr насљеђа у Cl\0\1 IAHII.I-ЉeЊ)' број IJ7/1.20J0/6';!.).}97/I Ј Од roдtt iic. 11~ OCIIQ>I)' )'1Щ1д )' nрн ЛОЖС11)' до к уме н-mцију. nостојеђ)' П~~IICX)' ДОI()'Ментnцtо!Ј)' 11 дok~mt:jit~ilh jy JIIUCiд<>. KOIIcraт;,jc сље,1еће: Да нu поменутој тжацијfr није еuиде>11 11рано куi11 урно-нсп>rијско 11 nрщю;шо насљс iјt Претходна 11роцјена ),rщuja 11а ЖIIНОШ} среди н у пројсю а СI(Сrt.1оатацијс уr, ьа шt nооршннском коnу.ј1уке" 114езrаријг., оnшт 11 на Уrљевик, урађена је: у скм цу cn Уредбом о nројею'има за ко;с се npono;1" npo 1.1ieнa yrиuaja ва животну с релнну и крн1сријум11ма '.12 ОДЈtу I И!>ањс: <1бзее:rn сnро~ођtщ,а и обиму r1pouje>1e ути1щја 1tn ЖН$ОТН}' средоtну (Сл>'Жбсни Гilncниt< l'сn_vб;,нке Срnске бр 7/06 и 2111 О) С1уд~1јз )'1 нttaja ка жнв.нну cp~i\i IIJ> мора да садрж и oбnnt"з) шше.слн<>r.з н I!Зttoђaч:t да : о Уко11нко у то ку ювођсњ;~ рuдова 1tat1ђy 11:1 11р11рощю добрu које је 1 ~I)JIOШKII nа.qеонтолоwког или минсролошко-пе-rроr рафског порt1.јск118, 11 Jn кqјс ~ nретnое1нвља.ца 11/l.la својстоо сnоме11 1 кr "Р"РОЈ!е. об~1шјес"! е Завод 11 nред)'зму све мјере како се nр11рс>щю 110бр() tte б! ош1 сти11о до дt нщ о.:а oв:ra lllll C II OГ шщз (!Јщн47. Ззкnн~ о зз.ш пп 11 11рнродс\.

121 ,, Ya;,>J1111iO у току нзвоi)~ii.<ј р~цоса вnнl)) llil ur~cojioшkii JI<Жa.'IНl ет!>t ""ЈИ ~~ fi!j('mocт~oљa.1а tш<i с ш ус кул ryp1101 llooo:l, о ro.'ac oбaв_icclt :!а вод н n редуз\!у cne щере како се a;y.ll)pllo Ј t обро ttc би ош гстнло до 1\О~ас..:н tlll11311tllt:hot'!! IЩа ( lfl!h 7!1. Звко'ЈНU о KYIП)'J)IIK\1 жюр н м:t). ~ A,J.~KeaHIY CH 113Uitjy 11 'f!ckyjнiioouk,i)' 1 cpciiol lt3uoдc 0)1С\11\ ПОССОIЮМ 1 lpoj~~f} санац1tјс н ре,;ул-1 H l1ttuмj o, yr.e)i~љcll~ щt 11 f'ст>.одно Y1Ћ f'ij C11(1M 1) "''" с; utl ) фnоре н ве 1 еnщије (t1p1!jc почсrкn ексн:1о~т~щ јс) н треба 11 р~дrи;1ј<:r 1 1,Ја 'е НКТНВIIО,'ТН p~ky!!1'111<1щiijc ОДВИЈ ају фа.tнt. Ка.:Ј8 ~KCЛJJOaТUUIIja nд.'!а!ше. П ројскят cu нu u нје 11 реt..ул r~t вацt1је noctntнt нз c:t r.~rcii~-г Ззоо~.У, Оnштнна Угљс::11ик у CIJO'I мщuљсњ) број o;t \JIIIIH~ t<oti<::taтyj~. n8je 1\Оl')>Сб/10 Пр011<:С111 IC tt~ IIII'C I'II) ПpiltUe11y )'ТitЦ~jn Hll ЖЩIQТIIV tp~.'lllll). -што W1t> дo1uu11 до де11)<11\:щнј~ 11 нзр)шакањз е~о-снст~~1а tta C&.\IOj ло~ацнјн. n" шнрс. Пр1кrн.-:1& мlttuљcii>ii у > 8.1Жel1n, tкн~ ~астае11ч :то OIICIГ рјстсња 11 1tnr01j~ 6н111 }110\Жt'ltll t1р11nик011 н3рdдс CtyдiiJC }'TIIUUJЭ liз Жllfk)lll)" ср..:дш1у. Наюt:tљ~ у ot:lllocy од 50,00 КМ II&ПIInr.e,щ је у скщt, 1) са Прави111111ком о lo.omиcitjaм;l щ ЩIЛ3Ј'3ЊС 1;1 p}'чii It ) HC11И 'ru И НЭ!l~"аљ.: \11\.18Шћ~Ља ~3 ll)p31\} Пpt)CTt)pHO ПЛаНСКе ЦОК)-\IСН11111НјС, TCX HII ЧKC.10К)МСН lowhjc: Н 1 рађењс ООјсКЗТII ф113h'ikii"' ЛIЩ11М3. ПрС!l)ЗСћНМ~ " Jlp) 101М np~b II HM! KOM11CIIj:IЧ3 'ЈЗ Oб!lu<, 331ШИТС Жliii<Ч 11~.::remtнe. Llllj~Hchи IШBC!l.:IIO. MKHIICT:I~ Г110 ј ~ Пpc>.tn OДpt ЦUII ЧH:U1C\D3.5<Ј.,6( JaKPIIJ 1.1 З(IIUT i fll l ЖI IH OtHC С рсд\111~, ЩЏIУ '111/10 Ка() у lijciit1)11thr)' Ј'ј СШ(;ЉЗ. Ово РЈСШеtџе је t<o II n щo у )' IIJ>II ~IIOM rю-.'1унку 11 rlpo't'>ib uстоо >Шјс цoзoшt~lln жа.'lб~. npon 1 в о вог pj<:iiicii.a М()Жt се 111Жрснуrн )'П рвнни cnop код Ок ружног судј ~ Баљ а Луц 11. тужgџм кој11 се nодноси ' рок) о,1 ЈО лана од дан~ цос1'!1'вљnњn ;'\i~:uleњ:t. Тужбн се npc!j.aj~ )' два лрttијер~з нспос~дно суд}' ид11 му ' " щuљс n01111uм nr>enor)чeнo. Дt...~I~\ЬЈЬС:IН) 1 1 ~~&::.:10!1)- :!. MUHИI..""!iiP,:1Ћ~ IIQ."ttt\npiiЯF"1t. U:)l'(llpc-1 lt~ Н IЩ\J.f11pШ'J1t 1С 1. Mtl~t4~T3pct"8}' здр.rоаd И (()UHjL1He ЗIIWТit 1( 4. ttcny~л"ч~'~ )~JIJJt~ ~ з,алнw'1).:у'i Ј рщ\- нt.-тur rјскф "nрн~'>.:ш оr tcucљcђii ), ()ЩјЈТ)tf.Щ YI;Ъ~IIИK (, t;.в,;дс:tщнјй 1. о/а

122 РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЋЕЊЕ, ГРАЂ ЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ Трг Реnубnике Срnске 1, Бања ltyкa, ren: OSl/ факс OS1/ E-ntai i.qblnet minl stra~mgt vl:adars.net Број: /15 Датум: године "ТЕРЕХ - КОП" д.о.о. Уrљевюс Насеље Уrљев ик бр. \, Уrље вик Предмет: Мишљење, даје се Овом Министарству обратили сте се захтјевом број: /15 од годи не, ради дав ања мишљења у вези nримјене законск их nрописа који се односе на издавање лока ц ијс ких услова за извођење радова експлоатације угља н а површинском копу ПК "ЛУКЕ" Мазгаја, на териториј и оnштине Угљевик. Како из Акта Рударског института Бања Лука, број : 12-08/2015 од године nроизилази да се радови експлоатације угља на n0вршинском коnу ПК,.ЛУКЕ"' Мазrаја и Рј ешења којим се одобрава извођење радова Републ11 ч коr секретаријата за nривреду С.Р.Босне и Херцеговине Yn/1 број: /74 од год., које сте nриложили уз захтјев за давање мишљења, nроизилази да се ради о nостојећем легално изграђеном објекту и да се изводе радови обухваћен и главним рударским nрој ектом одобреннм од стране Релубличког секретаријата за п ривреду Сарајево, заведен о nод Yn/1 бр.о од rоди.не, обавјештавамо вас да је nотребно подније пr захтјев за локацијске услове само у случају да се ради о прош11 рењу nостојећег ловршннског коnа или изградњ и нових објеката који нису обухваћени ранијом дозволом. Прилог: Уговор о концесији Пројекат детаљних истражи вања Допунски рударски пројекат Ажурна геодетска nодлога из године Достављен о : - н аслову - евиденциј а -архива

123 i,_ :..> ~ c i j k'.l i: ; ti (ka Њ!Јi Ј> I!Ь lј_ Ј-;д - aosrш i Не ]: со:; ::>v.\.љ~ RI'.:.. (Л3 tj. i. 1a ;.;~;.к;н:;ј~:illij A'l' М 1 "JHVi C DU TJp/I DroJ 1t o7... 3io"' ' '1f74., d~~:.l,"j (JW, J.. l u б.. l9?'4,. god., ~puьl bl ki se~т~t~rijut 21.-.t privr<'!du Ru.rajevo, rjl'lso.vaj uci ро 2nh"l:j,,vu Rџdnilt19. Ul';l.ja,."1JRlj ovik 111 iz ~~~ljevika~ Ь1"0ј о2 2<36б/7L~., od? ?4.. godiw:j,. ko j i~a se traz~ odo~1;'8nje м. 1:в.V'Od.jenjo radovн ро lavнcra rudarлkom pro;jeki:u povrsinskog lt,)pf) "tv.ke" 1 n.a osnqvu. c l t\.l"'a 9::;~.. Э'(;,ТQ' l.. Za.kona Q X"\ &d a.гot vu ("Sl.. list ЩШ1П " 9 '.Ъrо ~ 36/?3) 1 ovlof16611ja :мp-'tiыil.jko{~ selcr()tara z,, pri vre<iu 9 donoв i 1., Rudnil<:U џг,1.,ја "Uglj ~:vik"i z 1.Jr.;l,1ov ika o <tobгнv u ве i~vodjonje г.нdоv;..~ ро toru-..i l!'koj dok'urnontaciji - ~:l a,/norn ru.ctarэk oш vro,i ~~~t, - koji ое satjtoji iz1 ~ G-lavnog rudarukog i'roj.,kta povr:;inakog :К:ор41. "Lu..ke" x u,'iars~k o..vt ehni~k.og.d.:i.jtэla 11 1 :.. glavno~ rt.t~. l. _. :r:-s l : or; pl'ojoktc,. uo Unabd;1e vanje i r azvo<l e l~jjktr~.-:.nu t!mг~5i.1 tn (Кn.ji ;-:a 2)., 2 о Projuk1in.e. dok:u.mcnt;н~i.ja iz p r P.thod.Doe; еtнvн. ov joren.'1 pril~ e вс u z ovo l"j~ :"н~nj(j i с in.i njego,, saвtavni dio. D Ъ г в ~ l о i е h ј е Rнdnik щ~;l;ј о,qugljev1.k" i s~ Ugljovil=to podnio је оvов Њo!tre t11r i j ;l t U zaћ1;.iev ЬщЈ IО?а 2r:>бб/'7~ od? о б., 19'Ј4., godine 11 lia ти r;e odobr ir&vodjen.jt~ radoi'\1'11 ЈХ1 projr.:l tw)j doiruj.j!jent,::c iji. navedol10j \\ di.13poziti ' ovog rj o:~ rj n..1 a. lil.epuь.lic Jd. se1t:r et::t ::l.jat ка pr i vrнl"iu. u po etuг lщ r,jo : ~av нnjn. podn.ije t;o g zshi;j ew ut~o ј е1 D - da је p;lavyjle ;>r<:j.jflkte izr<кlio Inвtitut; lta rud.:u:-sko 1 he!д.5, :j в~o-1:ehno~ot:;!.ta _i з"tr:jh'if JЛ j a ~'uи. l11 - koj~. ispun.1нvr! uяlove clan< 8t~ u Z..c:...-~0>1!1!1 о rudaroi,v'u 111 ~ dв je!t,..f:).:~vne p t"ojor:te :r cvidovao!'1r. Кl."'d?..ali <~ Nijuz, di;;: i.n.:.o ru6.orf:jћra i p ~н:;ojevif: Dr - ; ;o l.iuъt d i pl.ini.. E~loktro t ehnikeu ko;i: isp 1.Щj 'lv'a,1u uвlovo r' Ј.ш1а 87оь 7..c;~~u ~ - d <.t ј е NViziju p!."o~i н l~ t;ne d okщ. "п t acije i.z.vj.'i". t-jjhi Бa t;l;.isno о :].;: о о.ьа.mа ~-la.tш. В5.. Z.c-:.koru. о ru c~aг ltvu. Na o ~movu o vo.. k('j u t;vj.'d,jcr;or:;,-; i n;jcnicno('; :-;t;.. m;j:, i o ~lr~ci. a!к,.~} :.:;..:ш.. \')5.. st< 1V 1. ~..:.: :m1a о ru :l.=1 гu t; 't<j - rije,~crю је kuo u di t< { ozitiv Adlui.n.ietJ :, tivnlfj t:.1ще zu ovo rjo ~~er1,je u vz. i jcd.noe;ti od lo di rlг.. r -:" poni :'; 1\Ј~nш s u n.a pcнrn~slro. NАё.J.Jil.К OD::::J.,J ~:NJ А ~~1\ iш:j;\.r... TVO V'ujevic Ine;. Vasili.j б! ~,. ' \ 1 \ \ 1 ' ~

124 7.~ &J t't)j>tl;aю- ~;t;1iftяз 1 Ыtnqsko, ~U'ili. ; \ a~lш djelll~r.ros;r H.;ttlj;J Cuklt. 11!it.:~t \ ' ir.!~~>'t J.it'!!1"!ilo;tiA ;~ 'lit:t: ~ J.{{:I ) 1-0 SI')IJ(i, Г.~.'; : 1-3IOSI4iЗ~(Jf~ l 1 D«~.W 1.., 114:'ftl' tfll ""'~DJIIUIIJ!JШIIi HtiOЧ~AlUN w:.н.d \-O~J\.' ttr~~k,1\.ј " Пiщ~ll;c Bц11jlliL1Jk.!i :.56"l ~ l(i:z.,.1jtl~~и-'ћ Ji.H~.!i:ш!Lj.!hJM!,,~,, iцi.: 1 ~ н; \ ':.п. L.t ::1 н Н!.. tki,jt.~!}j 1 ~ ;<;t;:~~... Иif'\7.i'IJ :r1 ч: :t:,:j;io~.i ~-~. Щ1:f~I~1J.~ti~t', ~ f\t<:~jo!t1r $е ~~ C!f:'vtr,Cfujf2 cla jt? \:iil~ ~~ n~ r1jir~.rip~kl p&roje(l:at: e!ks!o'joata-cije ~oj;s4j:fl оо p.t vr~itisl~am kоры Ltrlц:: ~Ф: ~ 1..lf:I~E-!Jii(,(J iшaden ad strёrrш RrJc:.kn r~kog ir.'is.htut.a lfl.ainja (ult,:t1, ()d.i/џнrщ ~011_ L~ Ц ~iпе p гoj! ktov.эir'l ~ f)n)~:t(j t i.j ћа kc.m ~ ~ r;шij;e l t'\t~c~cllqa l'!!r~s pkз :нtc i j ~a~ щ; l~~ P l) ~=iluw.,\c:tn~ rtыјм~ lынn t~>rojt!f.ф..t p:ovi:sitн:ri(<j~ I~I.:I'\P!3 ".Lu <-~"' rt dutsl~;o tl11'!nolo5bl dю.!li~\~od~:!ljlj,p. fri1tdюv.a ро ~ 11'1 111r.o.t,~IФ.J ј~ ()tљ;11\ji r ternt{]l,c,.d sь,i1jn~ R.~\,tlbl ii~s::c!& :~1ekret~rij~ t~. :tj pt-il.rt~clju Sal'.aJe\IO lal"tooe!fi\r.j pr;)d Ь rс:~~ј е Ь) Up/1 t;jr.07"31.0- З7 {14 Qt1 11.0б.1 ~П'4.. god"m~

125 / 1 ~ RepuЬ\ika Srpska RepubliCk.a uprava za geodetske ј imovi.nsko-pravne poslove Podruёnaj edinica Ugljevik Broj: 21.48/ /1 0 Dana, g. RepuЬli&a uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove Podruёna jedinica UgJ.jevik. rj~avajuci u ptedmetu uivrdiv-anja i prcnosn prava тш;polaganja, na jedinice lokalne sam ouprave, na ne:ta:etninama upisanim u Z.k.ul.br. 54, 109, 158, 201 i 214, svi k.o. Mezgraja i u Z.k. ul. br. 462 k.o. Teo!l\ak:, pтedlagata op tina UgUevik, zastuproul ро zakonskom ШЩpniiOI. Pravobranila~tvu RS Sjedi te zamjcnika u Bjjeljini, na osnovu с!. 2. st.1. alineja 1. а u vezi sa ё!. 15. st.1. Zakona о utvj divanju i prcnosu prava raspolaganja imovi.nom najedinire lokalne samouprave ("SI.glas.nik RS", br. 70/06) ј с\ Zakona о opstem upravnompostupk:u ("Sl. glasnik RS", br. 13/02), donijelaje R ј е s е nj е Usvaja se zal11jev Predlaga~ Dozvoljava se promjena upisa u V1asnickom В listu Z.k. u1oska br. 54, 109, 158, 201 ј 214, svi k.o. Mezgraja, tзko Sto umjesto dosad~jeg upisa, ONI organ upravljanja Rudnik m.rk:og ugljena u Ugljeviku, sa l/1 djjela, treba upisati: Opstina Ugljevi.k, Ugljevik. Bosna i Het-cego"ina. RepuЬilka Sтpsk.a, adresa: Ugljevik, Trg Drafe Мihajlovica Ь.Ъ. ЈМВ: !, sa 111 dijela. Dozvoljava se pro.mjena.upisa u '\flssni~om В listu Z.k. ul. br. 462 k.o. TeoCak:, tak.o da upis pod redniro brojem t 7 treba izmjjen~ti. n.a. na~in.da umjesto upisa"zaьi1jefuje se daje dio nekretnina HaliloVI6 Sin.nna lc.~.br. 614 eksproprisana u korist: Rudnik mrkog uglja-ugljevik". treba da stoji: Zabi1jezuje se da је dio nekretnina HaJilovi6 Sinana, k.c.br. 614, eksproprisana u korist: Op ~til\8 Ugljcvik, Ugljevik. Obrazlofonje Zahtjevom Ьт. U-420/08 od LO.g, Pravobranila tvo RepuЫike Srpske Sjedi~e zamjemka.'tl Bijeljini, u inteop~tin e UgUevj l~:, UgUevik (daue: PredJagaё), podnijejo je.zahtjw kod ауе Uprave Podtua~.a jedinic:a U gljevik (da\je: Р Ј) za poja-etanje postupka radi done>~nj~ Ije~enja о preoosu f)rava na nekтetoinama iz izreke ovoga Rje~enja sa Rudnika nu:kog ugya Џgijevik, na op~u UgUevik, 28SD.ivajuCi zahtjev na Nacrtt\ za glavnu dioъ1il]lkvidacionemшe Rad:ne orga.nizacijc Rudnik uglja ''Ugljevik" iz Uglje\'.ika i Rj~enjц Okrufnog snda u Тuzlj Rl. br. 1/81-20 od g P:-edl~je, uz zafrtjev, prilouo kopije sledecih isprava: z.k. izvatke Z.k. ul_ br. 54, 109, 158, 201 i 2L4.svi k.o. Mezgr&j;., z.k. izvadak Z.k. ul. br. 462 k.o. Теоёаk, Prepis Nacrta za. g}avnu 'obu 1~-vidaciouemase RO Rudnik uglja "U,gljev~" iz. Uglje\'llc.a OkruZnogsuda u Tu:ili ГЈ. Bt. ЛН od g, Rj<:SenJe о glavnoj dioь:.likvidacione '!llas~ istog_suda Rl Ik 1/81-20 od g, i Rje!ienje Osnovnog suda ubijeljini br. 80 О I od g, i prepis PL-a br. 155 k.o. Mezgraja.

126 - 2 \ \ \ ' \..

127 - 3 - mase biv5egrud:n.ika uglja "Ugljevik" iz Ugljevika i daje taj Osnovni sud u Bijeljini odbacio taj zahtjev, kao neьlagovremen. Dakle, pri tal.'vom stanju stavti, stoji cinje1uca da је RO Rudnik uglja "Ugljevik" iz Uggevik likvidi.ran, da је odlrikom о likvidp.ciji likvidaciona masa koja se sastoji, izmedu ostalog, odjielcretnitia (Z"e!Щj:iJtёt'OO'ГeJffi n а1а о Stiпi. da se opstina, na osnovu 1stih асј.о 1SP-rava upis,kao pos ieфrik nekretnina u tas:щrs o-kщi.znoj evidenciii. ali da se op~tina Ugljevik nije mogla. uknji.zi.li u zmnljisno:j kiiiizi, kao Vl!! nik, jer predmetne neld'ёtnine nisu u Rj~enju о likvidaciji navedene ро zett1.гimo-kn'ifuom stailju, te da se iste nekretifuie JOS UV! ~li:vo(fe nз о ~naro noj imovini sa organom upravljanja lillc g u ~ena n Ugljevik:u. Relevantiiii propis ia odlii'kii ~ ii!cl{e Iqesenjaje cl. 2. st.l. ajineja 1. Zakona о utvrdi,'anj'u i p~etlosu pra.va z:aspolaganja imovinom na jediclce lokalne samonprave (" Sl. giasnikrs'', Ьт. 70/06) (dalje: re1evantnizakon). ёt. 2. st.1. ajш.ejt~l. relevantnogzekonaglas.i: "Ћnovinajedinica lokalne samoнprave, u sro.islu ovoga ~t!rorн~j ~: ~ imoyitla koj'a se sastoji od pokretn.i.h i nepokretnih stvari na kojima pravo ПISp.olagwjн. 11pravljanja Щ kori.stenja imajedinica lokalne samouprave, t;~jtmi t:n'avii.i proo!rici Ш njeni organi, kаь i imovina koj u је stekla do dana stupanja na snagtl ovoga zakona ро O!;novu zak:ona ili drugog propisa, pravnog posla, nasledivanjem, odlukom drzavnog organa steklajedinica lokalдe samouprave." Clanom 1. st.2. Zak:ona о stvarnim pгavima ("Sl. glasnik RS", br. 124/08 i 58/09) (dalje: ZSP) propisano је da su stvama prava: pravo svojine, pravo gradenja, zajo:z:no pravo;-pravo stvarne i licнe slu.zьenosti i pravo realnog tere'la а cl. З. sl2. istog Zakona da postoji samo jedna Yrsta prava svoji ne, be-l. obzira о kojetn s~ nosiocu prava svojine 1 adi. DakJe, ZSP, kao osnovni zakop lcoji t-egujise obla.s1 svojine i drugih stvarni.ь prava, ne poznaje pl'2vo raspolaganja. ТаЈ pravni institutje postojao u ranijoj JegjsJativi i zadrzao se и nekim v~ Zt:Citti propisima koji rrisu uskladeni эа vcblim ZSP-a.. Iz iznijetog cinjenicnog ~tvrde~~_pomo p1oistii.':e daje op tina Ugljevik predmetne nekretnine :оогu om nadletoog drzavnog organa Шiiia II.Il.I9Bl.g, dakle, prij~ dana stn эn' а na. sna;l!n re]e,;antnog Zakona, koji је stupio na &Ј:':Щ dana 1i R1.br. 1/81- О "'Uffj.2 dз:nom p.ravowafrtqsri RjШnja Okru.Znog su а u od ll.ll.l981.g, d.anз g, Of>Stina-----o'gђeVlk postjila va.'rikњjffiii vlaslill<: - neю:,;-щffia koje su Ьile preшiiёffjeiffiщ:шцe.nн.~&c b1vsegrii. lki uglja u Ugljeviku, da se Jsta UkOJФ:Ja kao posjet.wka 11а iв~, u kaњsf!irsko-kщu:noj evjdencш na osllq.vu _ navedenogщenja tii:r'iizi10g suda u Tuzћ,. da se n.ije i da ne mote ulmji.ziti u zcmlji.snoj knjizi., kao v!jшri.ik istih, iz razl.ogг: ~1:0 nel~tnine nisu oma~ene ро zern1ji~.no-knjiznim podacima, 1е da se to nije mogjo lioiniti ni dono~enjem dopunskog rjeseuja о likvidaciji Rudnika uglja Ugljevik Opffina U gђevik iща. interos da. s~, lqlo vaaknjitni vjasnik predmetnih nekretnina, clcnjizi DA istima u zcmljiblюj krфzi,jer!':~ рnн о svoji.ne na nekret:ninвma stice uknji.zbom n zemljimtoj lmjizi а iste su upiflane tt zernlj ifuщj knjizi kм op~tenarodna imoll'i:na sa. pra:vom raspo'lagaцja. \Ј ko1i1jt Rudnika ug!jena (uglja) Ugljevik. Dcilde, op~tina. Ug1jevik је stclda p ravo raspolaganja а kasdije pravo svojine na predmet.dim nelcretninama odlukom nadlcfuog dr7љvtюg orgena., prije stl1pi1jlja na snagu гelevantnog Zakona, в. zbog llinjenice ttemogucnost.i knjiienja Rje5enja Okru7..nog suda u

128 Ропkа о pravnom stedstvu: Protiv ovoga RjeSexlja mof.c se izjs.viti иља Republi~kooj upravi za geodets.ke i imovinsko-pravne poslove RS Banja Luka u roku od t:5 d11i13 od dana prijema istog. Zalba se podnosi put~ ove РЈ ta.ksiг.щ:з. оо Ю,оо КМ republicke administrativne takse. Dostavljeno: 1. Predlaga.Cu 2. U spis

129 На основу члана 1. Одлуке Скупштине оnштине Угљевик број: од године објављена у Службеном билтену Општине Угљевик, број 6/13 и члана 5. Уговора о концесији за експлоатацију угља на лежишту "ЛУКЕ" Оnштина Угљевик број: 05-09/ /08 од године закључује се у Угљевику дана године. СПОРАЗУМ О РЈЕШАВАЊУ ИМОВИНСКО-ПРАВНИХ ОДНОСА НА НЕПОКРЕТНОСТИМА Између: 1. "Терех-Сор" д.о.о. Угљевик, застуnано по директору Станку Јокановићу, као концесионара и 2. Општине Угљевик, заступане по Начелнику општине Василију Перићу, као власника непокретности, а како слиједи: Члан 1. Предмет овог споразума је рјешавање и мовинско-правних односа на некретнинама које се воде на Општини Угљевик, а предмет су концесије и н алазе се у експлоатационом пољу лежишта "Луке" у К.О. Мезграја а како слиједи: к. ч. бр. 549 к.ч. бр. 550/2 к. ч. бр. 884/2 к.ч. бр. 1119/2 к.ч. бр. 1119/8 к. ч. бр. 1119/11 к.ч. бр. 1119/12 к. ч. б р. 11 Ј 9/1 З к. ч. бр к.ч. б р. 1119/16 к.ч. бр к.ч. б р. 1119/20 к.ч. б р. 1119/21 к.ч. бр к.ч. бр к. ч. б р. Ј Ј ЗЗ/11 к.ч. бр. 1 1З7/2 к. ч. б р. 1145/2 к.ч. бр. 1152/2 к.ч. бр к.ч. бр к. ч. бр. Ј Ј 7Ј /2 к. ч. бр к. ч. бр. Ј 180 к.ч. бр /1 к. ч. бр. 118З к. ч. бр. 1184/1 к.ч. бр. 1184/ 1 к.ч. бр. 1184/2 к.ч. бр. 1188/1 Ост.неплодно зем. Пашњак 1. кл. Ост.неплодно зем. Ост. неплодно зем. Шума2. кл. Шума З. кл. Пашњак 2. кл. ШумаЗ. кл. Ост.неплодно зем. Шума 2. кл. Шума 2. кл. Ост.неплодно зем. Ост.неплодно зем. гробље Пашњак 1. кл. Њива 5. кл. Ост.неплодно зем. Привредна зграда Ост.неплодно зем. Њива4. кл. Њива4. кл Њива 4. кл Њива4. кл Њива 4. кл. Ост.неплодно зем. Њива4. кл. Воћњак 1 класе. Њива 4. кл Шума З. кл. Њива 5. кл. пов м 2 пов. З461 м 2 пов. 440 м 2 nов м 2 пов м 2 пов м 2 пов м 2 пов м 2 пов м 2 пов. 500 м 2 пов. 953 м 2 пов м 2 пов м 2 пов. 402 м 2 nов м 2 пов М 2 пов м 2 пов. 550 м 2 пов м 2 пов м 2 пов м 2 пов м 2 пов м 2 пов. З620 м 2 пов м 2 пов м пов м 2 пов. 4З20 м 2 пов м 2 пов. З410 м 2

130 к.ч. бр. 1188/2 Ост.неnлодно зем. nов м 2, уnисане у Посједовни лист број 155. К.О. Мезграја, а што одговара некретнинама уnисаним у зк. улошцима број 54., 109., 158., 201., и 214. К.О. Мезграја. У nостуnак закуnа земљишта улазе и nарцеле које се воде у П.Л.број Теочак, а у nосједу су Општине Угљевик са дијелом 1/1 и то : 488 К.О. к. ч. број 1448/1 (дио) земљиште без класе,рудник к.ч. број 1448/3 (дио) земљиште без класе, рудник к. ч. број 1448/ 14 nашњак 2. кла~е к. ч. број 1448/24 (дио) шума 4. класе nо в. nо в. nо в. nо в Члан 2. Укуnна вриједност земљишта која се даје у закуn на nериод од 10 година, а по nроцјени сталног судског вјештака пољопривредне струке, износи ,48 км. Концесионар" Терех- Con" д.о.о Угљевик се обавезује да ће Општини Угљевик, У, О!\ укупне вриједности земљйшта из претходног става nлатити у року од 15 дана од дана потписиваља споразума, до краја октобра 20!3.године ће платити износ од ,26 КМ, а у наредне двије године износ од ,48 КМ. Члан З. Након истека уговора о концесији концесионар је дужан да исцрnљени ресурс подвргне nоступку рекултивације и као такав врати Општини Угљевик. Члан 4. Општина Угљевик сагласна је да концесионар упише nраво кориштења некретнина у "Ц" листу наведених з.к. уложака на период од 10 година рачунајући од дана закључивања Уговора о концесији од године, након исплате укупне вриједности земљишта за годину односно износа од ,00 км. Члан 5. У случају спора који настане из овог сnоразума надлежанје Основни суд у Бијељини. Члан б. Овај сnоразум је закључен у 4 nримјерка од којих свака страна задржава по два nримјерка. НА ЧЕЛНИК ОПШТИНЕ

131 ЈАВНА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКА УСТАНОВА ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ И ЕКОЛОГИЈУ РЕПУБЛИКЕСРПСКЕ БАЊА ЛУКА Видовданска Бања Лука Република Српска, БиХ Тел: Факс: ИЗВЈЕШТАЈ О МЈЕРЕЊУ И ОЦЈЕНИ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ НА ЛОКАЦИЈИ ПРЕТОВАРАНЕ СТАНИЦЕ И СЕПАРАЦИЈЕ УГЉА ИНВЕСТИТОР: "TEREX COP" д..о..о.. Угљевик БАЊА ЛУКА, фебруар год.

132 ЈАВНА НА.У'ItюИСWАЖИВАЧКА УСЈАtюВА ИНСТИТУТ 3д 3АШТИТУ И ЕКОЛОГИЈУ РЕПУБЛИКЕ CPflct<E.. БАЊА. ЛУКА Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A ОПШТИ ПОДАЦИ: IIЛ.ШВ И СЉДИШ Ј ~ JlPABHOI ЛИЦА ОРГАНИЗАЦИОНА ЈЕДИНИЦА ПРАВНОГ Л ИЦА.ЈНУ "ИнстЈЈТ)'Т за заштiiт)' 11 еколопtј)' Реnублш.;:е Cpnc.,.e", Ьања Jly"'a Вtщовдаuска 43 Ла бора 1 OpJtja За IICIIIITIIB9ЊC nараме-а ара ЖIIBOTIIe 11 радне средtше Одјељење за ttсшtтаtвање "'ва.1tпета ваздуха у ЖIIBOTJIOj CpCДIIIIII (OCIIOBIJC зara ђyjyfie I\IЗTCpu_jC) ПРЕДМЕТ Мјсрсњс 11 оцјена "'вашпста вазд)'ха у жаtвотној среднни БРО.Ј СТРУ ЧНОГ НАЛАЗА(БРО.Ј РАДНОГ НАЛОГА ) bl.. / 16 ДАТУМ ИЗДАВАЊА roд11ne НАЗИВ И АДРЕСА КОРИСНИКА УСЛУГА "TEREX-KOP" д.о.о. Уrљеви"' МЈЕСТО И ВРИЈЕМЕ ВРШЕЊА МЈЕРЕЊА И СП ИП1ВАЧИ ТЕХНИЧКИ РУКОВОДИЛАЦ ОДЈЕЉЕЊА Претоварна станица 11 сепаращrја угља у МЗ Мезграја од 14,00 часова до 14,00 часова године Ранк9"1З~~шл ~ењер \lашинства ltл...v Дс~ нс Me!J<f1/ д lnл. 1инжt4ер технологије 1 ~~t 0: Љц е- Ј \. Ј Весна \1итрl '' диnл. июкењер технологије...,..._ РУКОВОДИЛАЦ ЛАБОРАТОРИЈЕ Светлан~~~~е њер nољопривреде ~ ~~'ј U C~ UJa,. " ~ ~ ~.1-:- lf.''"'l ~.~ 1,, ~ i. ~ ~ ~г~~~~ ОРА ~.,.~~~'д ] par Илиli ~-<1л_r0-2 of 28

133 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A С А Д Р Ж А Ј А) ПОДАЦИ О ПРАВНОМ ЛИЦУ КОЈЕ ВРШИ МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА... 4 Б) ПОДАЦИ О МЈЕРНИМ МЈЕСТИМА И ЛОКАЦИЈАМА ЗА УЗИМАЊЕ УЗОРАКА И ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ МЈЕРНИХ МЈЕСТА И ЛОКАЦИЈА ЗА УЗИМАЊЕ УЗОРКА НАЈВЕЋИХ ИЗВОРА ЗАГАЂИВАЊА... 5 В) ПОДАЦИ О ВРЕМЕНУ И НАЧИНУ УЗИМАЊА УЗОРАКА... 8 Г) ПОДАЦИ О КОРИШЋЕНИМ МЕТОДАМА МЈЕРЕЊА И ОПРЕМИ ЗА МЈЕРЕЊЕ Д) ПОДАЦИ О ОБЕЗБЈЕЂИВАЊУ КВАЛИТЕТА ПОДАТАКА ПРЕМА ЗАХТЈЕВИМА СТАНДАРДА БАС ISО/IЕC Е) ОЦЈЕНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА Ж) ПРИМИЈЕЊЕНИ ПРОПИСИ И СТАНДАРДИ З) ПРИЛОЗИ of 28

134 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A а) ПОДАЦИ О ПРАВНОМ ЛИЦУ КОЈЕ ВРШИ МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА КОРИСНИК УСЛУГЕ: ''TEREX COP'' д.о.о. АДРЕСА: ДЈЕЛАТНОСТ: ЛОКАЦИЈА: Угљевик насеље бр. 1, Угљевик експлоатација угља МЗ Мезграја, Угљевик ОДГОВОРНО ЛИЦЕ-ДИРЕКТОР: Станко Јокановић КОНТАКТ ОСОБА Шемсудин Ченгић of 28

135 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A б) ПОДАЦИ О МЈЕРНИМ МЈЕСТИМА И ЛОКАЦИЈАМА ЗА УЗИМАЊЕ УЗОРАКА И ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ МЈЕРНИХ МЈЕСТА И ЛОКАЦИЈА ЗА УЗИМАЊЕ УЗОРКА НАЈВЕЋИХ ИЗВОРА ЗАГАЂИВАЊА Испитивање квалитета ваздуха је вршено на граници локације на којој се врши претовар и сепарације угља према најближим стамбеним објектима, у МЗ Мезграја, општина Угљевик. Испитивање је вршено по принципу 24-часовног узорковања у трајању од једног дана на предвиђеном мјерном мјесту, и то у периоду од 14,00 часова до 14,00 часова године. Мјерење је вршено на једној локацији, на самој ивици базена за сепарацију и претовар, поред сита која су ван функције. Опис макролокације и потенционално највећих загађивача ваздуха На квалитет ваздуха подручја, које обухвата локација на којој се налази предметна претоварна станица и сепарација, тренутно утиче неколико различитих фактора: радне и транспортне машине и превозна средства која служе за допрему/одвоз угља као и утовар угља, фреквенција возила запослених, као и фреквенција транспортних возила за одвоз угља, интензитет саобраћаја на околним саобраћајницама, локална ложишта околних индивидуалних стамбених објеката, рад на околним пољопривредним површинама и хидрометеоролошке прилике. Опис микролокације и претходних мјерења на истој Фирма Terex cop д.о.о. је добила концесију на експлоатацију угља уна површинском копу Луке, насеље Стари Угљевик, општина Угљевик. На око 500 m од површинског копа према сјеверу, налази се претоварна станица и сепарација угља. Околина предметне локације је слабо настањена. У околини се налази неколико индивидуалних стамбених објеката-кућа са окућницама. Крај је пољопривредни. Најближи стамбени објекат је удаљен око 100 m. Између претоварне станице и сепарацеје угља, и најближег стамбеног објекта налазе се локални макадамски пут те воћњак. На удаљености од око 600 m према сјеверу налази се Мазграјско језеро. У околини су слабо прометне саобраћајнице, односно сеоски и прилазни путеви. До саме локације води макадамски пут који прелази у асфалтирани на око 600 m од локације. На удаљености од око 5 km од локације излази се на регионални пут Тузла- Бијељина. Мјерна локација је од центра насеља Угљевик удаљена око 10 km односно од града Бијељине око 30 km. Приликом мјерења, узорковање је вршено према члану 9. Уредбе о условима за мониторинг квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 124/12) односно: 5 of 28

136 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A усисна цијев за узимање узорака ваздуха мора бити на отвореном тако да омогућава слободно струјање ваздуха (у луку од најмање ) и без препрека које би могле утицати на струјање ваздуха (то је најчешће удаљеност од неколико метара од зграда, балкона, дрвећа и других предмета, или најмање 0,5 m од најближе зграде, у случају да мјерно мјесто за узимање узорака репрезентује квалитет ваздуха у околини зграде), висина цијеви: 1,5-4m, 8m ако је мјерно мјесто репрезентативно за велико подручје, усисна цијев за узимање узорака не смије се поставити у близини извора емисије, у сврху праћења утицаја саобраћајница: највише 25 m од ивице раскрснице односно 10 m од ивичњака. Приликом избора микролокација за фиксна мјерења узимају се у обзир и слиједећи фактори: извори ометања, безбједност, приступ, доступност електричне енергије и телефонских линија, видљивост мјерног мјеста у односу на околину, сигурност за јавност и техничко особље, могућност одређивања мјеста за узимање узорака за различите загађујуће материје на истој локацији и захтјеви просторног планирања. Слика број 1: Локација мјерења квалитета ваздуха 6 of 28

137 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A За вријеме мјерења квалитета ваздуха, одвијале су се редовне активности на претоварној станици и сепарацији, према свакодневној динамици. Код најближег стамбеног објкета одвијали су се радови на одржавању воћњака (обрезивање, прскање). Није познато да ли су се и када су се прије вршила мјерења квалитета ваздуха на локацији. Слика број 2а и 2б: Станица постављена на локацији 7 of 28

138 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Слика број 3: Поглед на најближи стамбени објекат са локације мјерења Слика број 4: Процес рада на претоварној станици и сепарацији 8 of 28

139 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A в) ПОДАЦИ О ВРЕМЕНУ И НАЧИНУ УЗИМАЊА УЗОРАКА Подаци о временским интервалима у којима су узорци узимани Узорковање квалитета ваздуха је вршено од 14:00 часова године до 14:00 часова године. Подаци о начину узимања узорака Узорковање се врши аутоматски преко усисне цијеви на висини од 4 m. Слика број 5: Аутоматска станица за мониторинг квалитета ваздуха 9 of 28

140 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A г) ПОДАЦИ О КОРИШЋЕНИМ МЕТОДАМА МЈЕРЕЊА И ОПРЕМИ ЗА МЈЕРЕЊЕ Мјерење концентрације угљенмоноксида СО За праћење угљенмоноксид акористи се гас анализатор модел T 300 (MODEL T 300 Gas Filter Correlation CO Analyzer) и недисперзивна инфрацрвена спектрометријск аметода (NDIR) мјерног подручја ppm. БАС стандард постоји и то БАС ЕN Слика број 6: CО монитор Основне техничке карактеристике монитора су: обухват 0-1 до 1000 ppm, вријеме узимања просјека секунди, коефицијент протока 0,8 l/min, постојање додатне опреме (филтери и сл.) Рад CО монитора се заснива на бази апсорбовања инфрацрвених зрака од стране угљенмоноксида (CО) на таласној дужини од 4,6 микрона. О методи: недисперзни инфрацрвени детектори су стандардни детектори у индустрији за детекцију угљенмоноксида СО и угљендиоксида СО 2. Мјерна метода се заснива на принципу апсорпције свјетлости у инфрацрвеном региону, познат као "недисперзне инфрацрвене апсорпције" (NDIR). Широкопојасно инфрацрвено зрачење производи извор свјетлости који пролази кроз комору испуњену гасом, у овом случају угљенмоноксидом. Гас апсорбује зрачење познате таласне дужине и та апсорпција је мјера концентрације гаса. Постоји уски пропусни опсег оптичког филтpa на крају коморе да се уклоне све друге таласне дужине прије него што се изврши мјерење на пироелектричном детектору. 10 of 28

141 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Слика број 7: Шематски приказ дијаграма тока CО монитора Мјерење концентрације азотних оксида (NO X, NO и NO 2 ) Слика број 8: NО X монитор Мониторинг концентрације NО x врши се на анализатору за мјерење концентрације NO x,no, NO 2, модел Т 200 (Chemiluminiscence NO/NO 2 /NO x Analyzer). За одређивање нивоа загађености за NO x, NO, NO 2 користи се метода хемолуминисценције, мјерног подручја ppb. За мониторинг азотних оксида постоји БАС ЕN 14211стандард. Основне техничке карактеристике монитора су: обухват 0-50 до ppb, вријеме узимања просјека секунди, коефицијент протока 0,5 l/min, температурни обим 5-40 о C. 11 of 28

142 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A О методи: Принцип рада овог монитора се заснива на томе да NО и О 3 реагују и производе карактеристичну луминисценцију интензитета који је линеарно пропорционалан концентрацији NО. Луминесценција (од латинске речи лумен, луминис = свјетлост) представља појаву хладног зрачењасветлости (фотона). Ове појаве не настају повишењем температуре, него од више другачијих узрока, те тако постоји више врста луминесценција. Овај облик зрачења се разликује од топлотног зрачења по начину настајања, особинама и времену трајања. Хемијска луминесценција односно хемолуминисценција је директна трансформација хемијске енергије у енергију зрачења, без ослобођења топлоте. Свјетлуцање фосфора, светлуцање свитаца и фосфоресценција која се понекад јавља при труљењу и распадању дрвета или при саламурењу харинга, представља ове феномене. Мјерење концентрације сумпордиоксида ЅО 2 Мониторинг концентрације SО 2 се врши на анализатору за мјерење концентрације SО 2, модел Т 100 (UVFluorescenceSO 2 Analyzer)и метода УВ флуоресценције, мјерног подручја 0-20 ppm. За ову методу постоји БАС ЕN Слика број 9: SО 2 монитор Овај монитор ради на принципу да SО 2 молекуле апсорбују УВ зрачење, постају ексцитиране на одређеној таласној дужини а потом прелазе у стање нижег енергетског нивоа емитујући УВ зрачење на другој таласној дужини. 12 of 28

143 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Слика број 10: Шематски приказ тока Мјерење концентрације приземног озона О 3 Мониторинг приземног озона у животној средини врши се референтном УВфотометријском методом, мјерног подручја 0-10 ppm, модел T 400 (UV Absortion O 3 analyzer). Мјерење се врши по стандарду БАС ЕN Основне техничке карактеристике монитора су: обухват 0-0,1 до 10,0 ppm, вријеме узимања просјека секунди, коефицијент протока 0,8 l/min, температурни обим 5-40 о C. Слика број 11: О 3 монитор О методи: Принцип рада овог инструмента се заснива на томе да молекуле озона апсорбују УВ зрачење на таласној дужини од 254 nm. Степен на којем је УВ зрачење апсорбовано је директно повезано са концентрацијом озона. 13 of 28

144 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Мјерење концентрације лебдећих честица РМ 10 За мониторинг лебдећих честица до 10 µg/m 3 користи се метода апсорпцијом β- зрака, уређајем ВАМ1020 (Particulate Monitor), према БАС ЕN Слика број 12: Монитор за мјерење концентрације лебдећих честица О методи: Принцип рада овог монитора се заснива на методи апсорпције β-зрака. Слика број 13: Шема рада монитора за мјерење лебдећих честица Основне техничке карактеристике монитора за мјерење лебдећих честица су: обухват µg/m 3, проток ваздуха 16,7 l/min. 14 of 28

145 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Остала мјерења За праћење метеоролошких параметара, врши се аутоматско мјерење и: брзина и смјер вјетра 0-75m/s, температура и релативна влажност (-50) 0 C-60 0 C,0-100 % притисак hpa Слика број 14: Сензор за метеоролошке параметре д) ПОДАЦИ О ОБЕЗБЈЕЂИВАЊУ КВАЛИТЕТА ПОДАТАКА ПРЕМА ЗАХТЈЕВИМА СТАНДАРДА БАС ISО/IЕC Добијени подаци су у складу са стандардом БАС ISO/IEC У току је припрема за акредитацију. 15 of 28

146 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A е) ОЦЈЕНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА Оцјена квалитета ваздуха се врши у складу са стандардима, дефинисаним Уредбом о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', број 124/12) (Табеле број: 1, 2, 3, 4 и 5). Табела број 1:Граничне вриједности, толерантне вриједности и границе толеранције за заштиту здравља људи (Уредба о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12)) Период узорковања Гранична вриједност Сумпор-диоксид Граница толеранције Толерантна вриједност Један сат 350 µg/m 3 107,5 µg/m 3 457,0 µg/m 3 Један дан 125 µg/m µg/m 3 Календарска година 50 µg/m 3-50 µg/m 3 Азот-диоксид Један сат 150 µg/m 3 53,56 µg/m 3 203,56 µg/m 3 Један дан 85 µg/m 3 28,56 µg/m 3 113,56 µg/m 3 Календарска година 40 µg/m 3 14,28 µg/m 3 54,28 µg/m 3 Максимална дневна осмочасовна вриједност Угљен-моноксид 10 mg/m 3 4,28 mg/m 3 14,28 mg/m 3 Један дан 5 mg/m 3 3,56 mg/m 3 8,56 mg/m 3 Календарска година 3 mg/m 3-3 mg/m 3 Суспендоване честице РМ10 Један дан 50 µg/m 3 17,8 µg/m 3 67,8 µg/m 3 Календарска година 40 µg/m 3 5,7 µg/m 3 45,7 µg/m 3 Табела број 2: Циљна вриједност за приземни озон (Уредба о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12)) Циљ Заштита здравља људи Циљна вриједност за приземни озон Период рачунања просјечне вриједности Максимална дневна осмочасовна средња вриједност Циљна вриједност 120 µg/m 3 16 of 28

147 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Табела број 3: Концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида опасне по здравље људи (Уредба о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12)) Загађујућа материја Концентрација опасна по здравље људи сумпордиоксид 500 µg/m 3 азотдиоксид 400 µg/m 3 Табела број 4: Концентрације приземног озона опасне по здравље људи и концентрације о којима се извјештава јавност (Уредба о вриједностима квалитета ваздуха (''Службени гласник Републике Српске'', бр. 124/12)) Сврха Период узимања средње вриједности мјерења Граница Обавјештење 1 сат 180 µg/m 3 Упозорење 1 сат 240 µg/m 3 Локација узорковања ваздуха, период узорковања и вањски услови Локација узорковања: Координате локације: на граници локације претоварне станице и сепарације, код сита 44 37' 58,91" N 18 59' 01,10" E Период узорковања: (14:00 ч) (14:00 ч) 17 of 28

148 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Табела број 5: Вањски услови у периоду узорковања ваздуха из животне средине Вријеме Брзина вјетра, m/s Смијер вјетра Притисак, mbar Температура, 0 С Влажност ваздуха, % :00 1,85 6,45 С 985,51 19,61 46, :00 1,57 21,36 ССИ 985,33 18,56 48, :00 1,04 5,49 С 985,72 17,57 51, :00 0,27 277,61 З 986,22 16,14 56, :00 0,55 277,02 З 986,63 13,38 69, :00 0,49 276,88 З 986,44 12,31 72, :00 0,49 86,23 И 988,84 11,70 75, :00 0,34 56,28 СИ 987,09 9,32 76, :00 0,22 52,23 СИ 986,44 7,16 76, :00 0,12 41,16 СИ 980,37 5,94 77, :00 0,05 47,74 СИ 977,04 6,21 77, :00 0,07 70,52 ИСИ 979,57 5,67 79, :00 0,10 79,66 ИСИ 979,12 5,13 79, :00 0,14 77,63 ИСИ 979,15 4,60 81, :00 0,13 73,38 ИСИ 978,55 4,22 81, :00 0,23 77,46 ИСИ 978,13 3,88 82, :00 0,01 33,94 ССИ 978,06 3,94 82, :00 0,21 64,76 СИ 977,75 4,49 80, :00 0,36 28,73 ССИ 975,13 5,28 88, :00 0,78 11,54 С 974,64 6,89 89, :00 0,87 341,09 ССЗ 975,38 7,05 95, :00 0,90 6,66 С 976,95 9,08 96, :00 0,88 12,07 С 980,80 10,11 95, :00 0,92 41,57 СИ 981,33 10,62 91,39 18 of 28

149 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Измјерене концентрације загађујућих материја Период узимања узорака од 14: до 14:00 часова МЈЕРЕНИ ПОЛУТАНТИ µg/m 3 SO 2 NO 2 РМ10 O 3 CO :00 75,53 1,96 61,43 76, , :00 51,77 11,53 40,73 83, , :00 79,62 46,56 49,1 71, , :00 66,73 112,42 33,67 18, , :00 35,39 37,11 33,97 14, , :00 36,51 38,27 35,13 5, , :00 39,88 21,22 40,43 17, , :00 36,12 48,39 44,9 11, , :00 31,98 45,15 42,43 10, , :00 31,6 41,43 33,9 8, , :00 31,03 34,75 8,93 9, , :00 25,25 10,29 7,6 15, , :00 23,09 10,24 9,5 16, , :00 20,89 3,48 22,03 13, , :00 21,03 6,18 21,23 7, , :00 20,8 9,18 19,8 5, , :00 20,63 20,92 24,83 8, , :00 20,76 28,7 38,93 23, , :00 28,17 34,46 23,87 29, , :00 28,68 30,49 14,23 34, , :00 24,73 21,39 18,27 46, , :00 24,76 26,83 23,33 47, , :00 24,15 23,48 24,53 51, , :00 33,82 45,66 24,87 52, ,53 Број мјерења Средња вриједност 34,71 29,59 29,07 28, ,14 Минимална измјерена вриједност 20,63 1,96 7,60 5, ,08 Максимална измјерена вриједност 79,62 112,42 61,43 83, ,16 19 of 28

150 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Табела број 7: Дневне просјечне концентрације мјерених загађујућих материја Загађујућа материја сумпордиоксид ЅО 2 азотдиоксид NO 2 угљенмоноксид СО приземни озон О 3 РМ 10 Датум :00 до : :00 до : :00 до : :00 до : :00 до :00 Концентрација (µg/m 3 ) Гранична вриједност Толерантна вриједност 34, µg/m µg/m 3 29,59 85 µg/m 3 113,56 µg/m ,14 5 mg/m 3 (5000 µg/m 3 ) 28, µg/m 3 8,56 mg/m 3 (8 560 µg/m 3 ) 29,07 50 µg/m 3 67,8 µg/m 3 Табела број 8: Аритметичка средина, медијана, 98. прецентил, мјерна несигурност, минимална вриједност, максимална вриједност, граница детекције и граница квантификације за измјерене вриједности на локацији 1 локација и период мјерења локација Бањалучка пивара а.д. од :00 часова до :00 часова год. загађујућа материја ЅО 2 NO 2 РМ 10 O 3 CO аритметичка средина, µg/m 3 34,71 29,59 29,07 28, ,14 медијана 29,86 27,77 24,85 17, , пeрцентил, µg/m 3 77,74 82,97 55,76 80, ,81 мјерна несигурност 1 % 1 % 1 % 1 % 1 % минимална вриједност, µg/m 3 20,63 1,96 7,60 5, ,08 максимална вриједност, µg/m 3 79,62 112,42 61,43 83, ,16 граница детекције, µg/m 3 0,1 0, граница квантификације of 28

151 ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА МЈЕРЕЊА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА НА ЛОКАЦИЈИ 90,00 80,00 70,00 60,00 50,00 40,00 30,00 20,00 10,00 0,00 SO : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :00 Дијаграм брoj 1: Графички приказ концентрација сумпордиоксида, изражене у µg/m 3 120,00 100,00 80,00 60,00 40,00 20,00 0,00 NO : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :00 Дијаграм брoj 2: Графички приказ концентрација азотдиоксида, изражене у µg/m 3 локацији 1

152 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A 70,00 60,00 50,00 40,00 30,00 20,00 10,00 0,00 PM : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :00 Дијаграм брoj 3: Графички приказ концентрација РМ 10, изражене у µg/m 3 90,00 80,00 70,00 60,00 50,00 40,00 30,00 20,00 10,00 0,00 O : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :00 Дијаграм брoj 4: Графички приказ концентрација озона, изражене у µg/m 3 22 of 28

153 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A CO 6000, , , , , ,00 0, : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :00 Дијаграм брoj 5: Графички приказ концентрација угљенмоноксида, изражене у µg/m 3 23 of 28

154 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A КОМЕНТАР Упоређујући просјечне дневне вриједности концентрација загађујућих суспстанци у ваздуху у животној средини (табела број 6) са граничним вриједностима (табела 1) из Уредбе о вриједностима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Српске бр. 124/12), можемо рећи слиједеће: Средња дневна вриједност концентрација у животној средини сумпордиоксида за дан мјерења је 34,71 µg/m 3. На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је средња дневна вриједности концентрација у животној средини сумпордиоксида испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи (период узорковања 1 дан). На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је максимална једночасовна концентрација сумпордиоксида била 79,62 µg/m 3, a минимална 20,63 µg/m 3. Средња дневна вриједност концентрација у животној средини азотдиоксида за дан мјерења је 29,59 µg/m 3. На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је средња дневна вриједности концентрација у животној средини азотдиоксида испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи (период узорковања 1 дан). На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је максимална једночасовна концентрација азотдиоксида била 112,42 µg/m 3, a минимална 1,96 µg/m 3. Средња дневна вриједност концентрација у животној средини угљенмоноксида за дан мјерења је 4146,14 µg/m 3. На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је средња дневна вриједности концентрација у животној средини угљенмоноксида испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи (период узорковања 1 дан). На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је максимална једночасовна концентрација угљенмоноксида била 4967,16 µg/m 3, a минимална 3890,08 µg/m 3. Средња дневна вриједност концентрација у животној средини РМ10 за дан мјерења је 29,07 µg/m 3. На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је средња дневна вриједности концентрација у животној средини РМ10 испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи (период узорковања 1 дан). На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је максимална једночасовна концентрација РМ10 била 61,43 µg/m 3, a минимална 7,63 µg/m of 28

155 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Упоређујући просјечне дневне вриједности концентрација загађујућих супстанци у ваздуху у животној средини (табела број 6) са граничним вриједностима (табеле број 2 и 4) из Уредбе о вриједностима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Српске бр. 124/12), можемо рећи слиједеће: Средња дневна вриједности концентрација у животној средини озона за дан мјерења је: 28,46 µg/m 3. На основу мјерења која су извршена на локаци закључујемо да је средња дневна вриједност концентрација у животној средини озона испод циљне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи (период узорковања 8 часова). На основу мјерења која су извршена на локацији закључујемо да је максимална једночасовна концентрација озона била 83,93 µg/m3, a минималнa 5,03 µg/m3. ЗАКЉУЧАК Из табеларно представљених података према Уредби о вриједностима квалитета ваздуха (Службени гласник Републике Српске бр. 124/12) и на основу коментара резултата може се закључити сљедеће: Средња дневна вриједност концентрација у животној средини сумпордиоксида је испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи на локацији мјерења (период узорковања 1 дан). Средња дневна вриједност концентрација у животној средини азотдиоксида је испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи на локацији мјерења (период узорковања 1 дан). Средња дневна вриједност концентрација у животној средини угљенмоноксида је испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи на локацији мјерења (период узорковања 1 дан). Средња дневна вриједност концентрација у животној средини РМ10 је испод граничне вриједности ваздуха и испод толерантне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи на локацији мјерења (период узорковања 1 дан). Средња дневна вриједност концентрација у животној средини озона је испод циљне вриједности ваздуха за заштиту здравља људи на локацији мјерења (период узорковања 8 часова). 25 of 28

156 Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A ж) ПРИМИЈЕЊЕНИ ПРОПИСИ И СТАНДАРДИ Закон о заштити животне средине ("Службени гласник Републике Српске", бр. 71/12) Закон о заштити ваздуха ("Службени гласник Републике Српске", бр. 124/11) Уредба о вриједностима квалитета ваздуха ("Службени гласник Републике Српске", бр. 124/12) Уредба о условима за мониторинг квалитета ваздуха ("Службени гласник Републике Српске", бр. 124/12) Уредба о одређивању зоне и агломерација ("Службени гласник Републике Српске", бр. 100/12) БАС ИСО/ИЕЦ 17025:2055, IDT: Општи захтјеви за комплетност испитних и калибрационих лабораторија БАС ЕН 14625:2005, IDT: Квалитет амбијенталног ваздуха-стандардна метода мјерења концентрације озона ултравиолетном фотометријом БАС ЕН 14211:2005, IDT: Квалитет амбијенталног ваздуха-стандардна метода мјерења концентрације азотдиоксида и азотмоноксида хемилуминисценцијом БАС ЕН 14212:2005, IDT: Квалитет амбијенталног ваздуха-стандардна метода мјерења концентрације сумпордиоксида ултравиолетном флуоресценцијом БАС ЕН 14626:2005, IDT: Квалитет амбијенталног ваздуха-стандардна метода мјерења концентрације угљенмоноксида недисперзном инфрацрвеном спектроскопијом БАС ЕН 10473:2000, IDT: Мјерење масе честичне материје на филтеру методом апсорпције бета зрака, фракције РМ 10 з) ПРИЛОЗИ Сертификат ISO 9001:2008 Лиценца за обављање дјелатности из области заштите животне средине 26 of 28

157 ЈАВНА НА.У'ItюИСWАЖИВАЧКА УСЈАtюВА ИНСТИТУТ 3д 3АШТИТУ И ЕКОЛОГИЈУ РЕПУБЛИКЕ CPflct<E.. БАЊА. ЛУКА Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A Certlfк:ate СНО5/0682 JNU lnstitut za zastitu i ekologiju Republike Srpske, Banja Luka VIC1:.danska 43 ВА Взntа Lu~a Вosnra and Herzegovrna SGS ISO 9001 :2008 Cr.:C:;:::ent a!'ld productjon of scientific-research projects; consulting an the field of protection (fire, explosron. occupational, energeti: ecology and environment). Education in \he area or occupa\jonal protectron. ::5:а:е ~ 11a!Jd from 21 OctoЬer 2014 unti118 SeptemЬer 2017 and rernams valid subject to sat sfactory surver ance audrts RecertiГк:atюn audrt due Ьefore б SeptemЬer 2017 lssue 4 Certrfied srnce September 2005 Sood ~"' Sur;.,k><>t 51< s".:em. & s..rv- C...1i1Cdtl0<1 Ted1nopa/1o.sll8S18 1 eot!sz.nh ~ 1-41 (OIAA~I~ 1~1 (O..U« ,.,.,~COII\ Pagelo/1 27 of 28

158 ЈАВНА НА.У'ItюИСWАЖИВАЧКА УСЈАtюВА ИНСТИТУТ 3д 3АШТИТУ И ЕКОЛОГИЈУ РЕПУБЛИКЕ CPflct<E.. БАЊА. ЛУКА Извјештај о мјерењу и оцјени квалитета ваздуха у животној средини Q218 Rev A РЕПУБ ИКА СРПСКА В ЛАДА МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТО РНО У РЕЋЕЊЕ, ГРАЋЕВПВАРСТВО IЈ ЕКОЛ ОГИЈУ Министар за nросторно уређеље. ~нарство 11 еко.1оrнју на основу члана 67. Закона о заштити животне сре.:ине (сс.:t)1абсни r:шсник Реnублике Срnске» број 71/12), члана 5. Правн.1юnса о з 33 обав:ьање дјелатности из области заштнте жнвотне средине (41С 1) rnасннк Р~nубл нке Српске» број 28/13) и Рјешења о исnуљености ус.1оа ~ :ыњс :ue.1aт11ocn1 1 1з областн зawnrтe животне средине број 4-Е/03 оз Ј :-.tНt:. 11 Ј д а ј е ИЦ Јавна нау 'tноttстражнвача) ЕКОЛОГИЈУ Р П НЦУ ова,.институт ЗА ЗАШТИТУ И tke C l'ijc KI!:'' Бања Лу ка Исnуњава услове за об и1 областн зашти те животне средине. Ова лицен ца важи 0.1 nuaнe rоднн е. Провјера псnуњеност1 1 услова за OO:DJJWDiC!l"~:rn:rnc'Т11 ю области заштпте животне средине вplilllhe се у складу са о условима за обављаље о WJJТИTII животне средине и Правилника о и заш1 итс Ж11Вонrе средине. Број регистра: 4-Е/03 Бања Лука: ~ 28 of 28

159 ЈАВНА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКА УСТАНОВА ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ И ЕКОЛОГИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ БАЊА ЛУКА Видовданска Бања Лука Република Српска, БиХ Тел: Факс: Записник о испитивању нивоа буке у животној средини Инвеститор: "TEREX-KOP" д..о..о.. Угљевик Бања Лука, фебруар године ЈИБ: ПДВ број: МБС: МБ: НЛБ Развојна банка: Unicredit Bank: Hypo Alpe Adria Bank: Оснивач: Влада Републике Српске

160 Записник о испитивању нивоа буке у животној средини ОПШТИ ПОДАЦИ: 1 ПРЕДМЕТ ЗАПИСНИК о ИСПИТИВАЉУ НИВОА БУКЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ НАРУЧИЛАЦ "TEREX-KOP" д.о.о. Уrљевик ' НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ЈНУ "Институт за заштиту и еколоrију БРОЈ ЗАХТЈЕВА 145/16 Републике Српске" Бања Лука БРОЈ РАДНОГ НАЛОГА 144/16 УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ ' РаQве~о, "1л.инж.маш. ес~2нтрн, ~н= нж.технол. \...,- tiглл--lл Дарио Грубиwа, пољ.техничар L-Jи r \' Ј.ј

161 Записник о испитивању нивоа буке у животној средини 1. УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију на основу члана 112. став 3. Закона о административној служби у управи Републике Српске (Службени гласник Републике Српске број16/02, 62/02, 38/03, 42/04 и 49/06), члана 5. Правилника о условима обављања дјелатности из области заштите животне средине (Службени гласник Републике Српске број 15/07) и Рјешења о испуњености услова за обављање дјелатности из области заштите животне средине бр. 4-Е/03 од године, овластило ЈНУ ''Институт за заштиту и екологију Републике Српске'' Бања Лука за обављање дјелатности из области заштите животне средине. На основу цитираног Рјешења, а поводом Захтјева инвеститора TEREX-KOP д.о.о. Угљевик којим се тражи процјена утицаја буке на животну средину, која настаје током процеса рада на претоварној станици и сепарацији угља у МЗ Мазграја општина Угљевик и шири се према најближим стамбеним објектима, Институт сходно добијеном овлаштењу у наставку даје Записник о могућем утицају укупне буке на најближе стамбене објекте и становништво које у њему борави. Параметри који детерминишу услове радне средине у објекту нису предмет ових мјерења. 2. ПРИМЈЕЊЕНИ ПРОПИСИ И СТАНДАРДИ Правилник о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ, бр. 46/89). Закон о заштити животне средине РС (Службени гласник Републике Српске број 71/12 и 79/15). 3. МЈЕРНИ УРЕЂАЈ И ОПРЕМА Подаци о мјерном инструменту и опреми: Букомјер Произвођач: Bruel & Kjaer Tип: 2260 Observer Tв.број: Kалибратор Произвођач: Bruel & Kjaer Tип: 4226 Tв.број:

162 Записник о испитивању нивоа буке у животној средини 4. БУКА Бука је описана као звук без прихватљивог музичког квалитета или као непожељан звук. Бука настаје неправилним вибраторним треперењем чврстих тијела, течних и гасовитих флуида чије се осцилације преносе до нашег уха. Људско ухо не открива све звукове. Оно је способно да прими спектар звука од око Hz. Звучне таласе мање од 16 Hz човјек не чује (спадају у област инфразвука, а региструју се као потреси, вибрације). Фреквенције звука веће од Hz човјек такође не чује и оне се називају ултразвуком. Ухо човјека не прима подједнако све таласе дужине звучног спектра. Најбоље се чују звуци таласних дужина којима одговарају фреквенције између 500 и Hz. С индустријализацијом долази и до велике миграције становништва у градове, због чега се јавља недовољан плански развој градова. Саобраћај се такође интензивно развија, долази до веће примјене техничких апарата, што има за посљедицу повећање броја бучних извора како у радној тако и у животној средини. Бука се углавном може подјелити на индустријску и градску или комуналну буку. Градска бука потиче највећим дијелом од саобраћаја. Значајно мјесто у стварању градске буке заузимају звучни сигнали, као и бука у становима и другим објектима која потиче од употребе разних техничких апарата. Комунална бука је временски недетерминисана, по типу најчешће дисконтинуална, што је од изузетног значаја за часове одмора, јер на дисконтинуалну буку не постоји навикавање. Бука може довести до оштећења слуха (прскања базиларне мембране, прскање бубне опне, али је много чешће смањење слушне осјетљивости због дужег излагања средње високој и високој индустријској буци-професионално губљење слуха). Излагање буци може да утиче на говорну комуникацију, што доводи до слабљења пажње. Забиљежено је да бука може да изазове пад обима и ефикасност рада, као и замор поред већ постојећих тегоба које немају везе са посљедицама по слух. Мјерење буке се може разврстати у двије групе: на објективна и субјективна. Објективна мјерења врше се помоћу разних инструмената и апарата, а субјективна се заснивају на процјени појединаца што, углавном, представља статистичку вриједност субјективних оцјена или поређења мјерљивих величина, а изводе се на одабраној популацији. Међутим потребно је да се објективним мјереним методама утврди да ли постоји прекомјерна бука или не. Методе мјерења нивоа буке Мјерење нивоа буке је обављено према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ, бр. 46/89), односно члану 4. (вањска бука се мјери на висини 1,7 m од нивоа терена, на удаљености најмање 3 m од препрека које рефлектују буку).

163 Записник о испитивању нивоа буке у животној средини Допуштени нивои буке Највиши допуштени еквивалентни нивои вањске буке одређени су према намјени подручја и дати су у Табели 1. Правилника о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ, бр. 46/89) - табела 1. у наставку. У складу са намјеном посматраног подручја, предузеће се налази у зони IV односно мјерно мјесто беој 1 је у IV док је мјерно мјесто број 2 поред најближег стамбеног објекта односно у зони III. Табела 1. Дозвољени нивои вањске буке према намјени подручја Највиши дозвољени ниво вањске буке (dba) Подручје (зона) Намјена подручја Eквивалентни нивои Вршни нивои дан ноћ L 10 L 1 I Болничко, љечилишно II Tуристичко, рекреацијско, опоравилишно Чисто стамбено, васпитно-образовне и III здравствене институције, јавне зелене и рекреацијске површине Трговачко, пословно, стамбено и IV стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта Пословно, управно, трговачко, V занатско, сервисно (комунални сервис) VI Индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно подручје без станова НАПОМЕНА 1) у смислу овог правилника дан је од до сата, a ноћ je oд дo сати. 2) вршни нивои L 10 и L 1 су они нивои буке, који су прекорачени у трајању од 10 % oдносно 1% укупног времена мјерења односно период дан или ноћ.

164 Записник о испитивању нивоа буке у животној средини 5. ЛОКАЦИЈЕ МЈЕРЕЊА Предметна лоакција се налази у мјесној заједници Мезграја, општона Угљевик, Прилазни пут је макадамски. Околни путеви су сеоски и промет на њима није интензиван, односно користе их мјештани те транспортна средства-камиони за превоз угља. У околини нема других постројења. Локација број 1 је уз саму границу која обухвата претоварање и сепарацију угља из рудника Луке, поред сита која нису у функцији. У моменту мјерења нивоа буке, одвија се процес претовара угља. Најближи стамбени објекат је удаљен око 100 m. Локација број 2 је око 30 m удаљена од најближег стамбеног објекта односно око 100 m од мјеста претовара и сепарације угља. У вријеме мјерења буке, извођени су радови на одржавању воћњака при чему је коришћена моторна пила. Дана године извршена су испитивања нивоа буке у животној средини. Испитивања су извршена од стране ЈНУ ''Институт за заштиту и екологију Републике Српске'' Бања Лука. Предмет мјерења Назив објекта: Мјесто: Примарни извор буке-објекта: Секундарни извори буке-околине: Постојање сусједних извора буке: Присуство комуналне буке: претоварна станица и сепарација угља МЗ Мезграја, Угљевик радне машине и транспортна средства комунална бука повремени-рад на пољопривредним површинама да Испитивања нивоа буке је извршено на два мјернa мјеста у животној средини. Називи мјерних мјеста у животној средини су дати у табели 2. Табела 2. Испитивања нивоа буке у животној средини МЈЕРНО МЈЕСТО НАЗИВ МЈЕРНОГ МЈЕСТА БРОЈ Уз саму границу која обухвата претоварање и 1. сепарацију угља поред сита која нису у функцији према најближем стамбеном објекту (слика бр. 1) 2. Код најближег стамбеног објекта (слика бр. 2)

165 Записник о испитивању нивоа буке у животној средини Слика бр. 1 Поглед с мјерног мјеста број 1 према према најближим стамбеним објектима Слика бр. 2 Поглед с мјерног мјеста број 2 на претоварну станицу и сепарацију угља

166 Записник о испитивању нивоа буке у животној средини 6. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА НИВОА БУКЕ Мјерења и испитивања нивоа буке у животној средини су извршена на мјестима како је наведено у Табели 2. Измјерене вриједности нивоа буке и дозвољене вриједности истих су дате у табели 3. Табела 3. Измјерене вриједности нивоа буке МЈЕРЕНИ ПАРАМЕТРИ Бука db(а) МЈЕРНО МЈЕСТО БР. 1 ДОЗВОЉЕНА ВРИЈЕДНОСТ ПО ПРАВИЛНИКУ МЈЕРНО МЈЕСТО БР. 2 ДОЗВОЉЕНА ВРИЈЕДНОСТ ПО ПРАВИЛНИКУ db(а) db(а) 7. КОМЕНТАР РЕЗУЛТАТА МЈЕРЕЊА Мјерно мјесто број 1 се налази у IV зони. Према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ, бр. 46/89) табела 1. (дозвољени нивои вањске буке) за IV подручје (зону) - Трговачко, пословно, стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре, складишта без тешког транспорта гдје је еквивалентни ниво буке 60 db(a) за дан и 50 db(a) за ноћ. На основу напријед наведеног може се рећи да ниво буке према поменутом Правилнику на мјерном мјесту не прелази максимално дозвољени ниво. Мјерно мјесто број 2 се налази у III зони. Према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Службени лист СР БиХ, бр. 46/89) табела 1. (дозвољени нивои вањске буке) за III подручје (зону) - Чисто стамбено, васпитнообразовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреацијске површине гдје је еквивалентни ниво буке 55 db(a) за дан и 45 db(a) за ноћ. На основу напријед наведеног може се рећи да ниво буке према поменутом Правилнику на мјерном мјесту не прелази максимално дозвољени ниво. У случају промјене рада (повећања капацитета) постројења у односу на пројектовани капацитет, промјена средстава рада, измјене грађевинске конструкције објеката, као и изградње нових објеката у непосредној близини који би били извор буке, потребно је извршити нова мјерења. 8. ЗАКЉУЧАК У вријеме мјерења интензитета буке, предметни објекат односно процес рада није био извор прекорачења дозвољеног нивоа буке на мјерним мјестима 1 и 2.

167 ., t.. IN:~ITUT ~~~~~a~~;~~~~ij:!jeljin~ J PODACI О PODNOSIOCU ZAHT JEVA IZVJESTAJ О ISPITJVANJU [ Broj: / 16 J- --= i, Datum: ~ Naziv podnosioca zahtjeva: TEREX-KOP d.o.o., UGLJEVIK Adresa: NASELJE UGLJEVIK BR. 1, UGLJEVIK Tel: : [ F~-k~~ :-3.-~ _ј Emai~~-= Вгој i datum zahtjeva: pismeni nalog br / Dodatne informacije: interni nalog sektoru laboratorije br /16 od , PODACI О UZORKU.. Naziv uzorka: vodotok ldentifikaciona oznaka uzorka: 023-V/16/01-053/16 _ _ _.. _, ; Mjesto uzorkovanja: RIJEКA MEZGRAJA POSLIJE ISPUSTA OTOADNIH VODA SA КОРА Naruёilac: TEREX-KOP d.o.o.. UGLJEVIK Ostali podaci о uzorkovanju i ispitivanju (prikazati ako је znacajno): uzorkovan trenutni uzorak _016. godine u 9: _ Uzorkovanje је izvrseno prema Metodi za uzorkovanje BAS ISO 5667 (1,3.6) Uzorkovanje izvrseno prema proceduri PR Uzorkovanje izvrsio: l ns t itu~~-vo~e _.. _:Ј~::~;~~~~::о::::.~~;;.; :;:~ 1 б ј , IZVJE$TAJ SE ODNOSI SAMO NA OBAVLJENA ISPITIVAN'JA Bez odobrenj э l aborэto r ije, izvje~taj о ispilivanju smije se umrю.zav a ti sэm o kэо cjelina. Laboratorija ispunjava zahtjeve kupca. 1',., Г1. - Уолнк"'.. д.о.о. и, f( ' ] 'l.t.. (. 1 ' ll с 1( :\ и У/ l.у т "} б '1, )_i\ fj()nf." Jt ъ s '-( ~ Б"<)Ј - ~ Ј џ_.;,, л дат.ум_.(?ј. Q т. J(L д. ~ 1'!)}1, " ".:.. ~..' ' ' ' ' '.: ' /.. "i Ruk~vodila c sektora laboratorija /: 1!{..,~.,_. i :.._.. :.. -м ~) а Nogic, dipl. inz. tehn. \. _,, ;J i.':.. :... / Ј.А -. --~;1. -. J.h~c MIIO ~ <I OtJ I:ca 51. Вlje'j'na. RepuЬi i ka Srpska. 8iii t~ r 38" '15. faks e- nшil in to@[!!ы, tu tz~)x.qq,fqi!!. ~д't!s;.@.!шi!!ш!zavode. con1 w<~l't't.iп S iitutzavode. com Stranэ 1 od 9

168 INSTITUT ZA VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije- REZULTATI FIZICKO-HEMIJSКIH ISPIТIVANJA ~ Ј г Naziv uzorka: vodotok ! ldentifikaciona oznaka uzorka: 023-Vi16/01 ~053 / 16 f Oatum izvodenja analize: Temperatura sredine u kojoj је obavljeno ispltivanje: 22 С Opsti podaci о uzorku: а) lspitivanja vrsena na terenu : 1spitivani parametar *Temperatura vazduha Temperatura vode р Н Elektroprovodljivost - -,...,.. Metoda ispitivanja t тalo~ivost nakon 0.5 casova talozenja > ' Standard Methods 2550 В, izd. APHA-AW/1/A-WEF 2005.god.... _... BAS ISO 10523: BAS EN 27888: ~ :U:-:-t-v-rд."..e_n_a. Jed~n-i~:.:~~-r~ _. Rezultat 2 _o~~:~ka Parametar nije -8.0 normiran uredbom, ! lt-----~ Parametar nije 1.0 normiran uredbom t i i 1 IJS/cm З. ~ "......! : Parametar Standard methods 2540 (F) nije mul <0.5 izd. APHA-AWWA-WEF 2005 normiran Ј uredbom ----'------' мe tode za koje labora to r JЭ n 11e akredilovana Milosa Obllica 51. Вi)eljiпa. r~o puыi k a Srpska. Bili tel Ы37, faks e 111ait: l rlfo@ i пstilut za v o~i!;"fqш. sallic@iostitutz.svode ~ \VWW.iJ! S ti!ui 7.CIVOde.CO IТI S trэ n a 2 0<1 9

169 Ь) lspitivanja vrsena u laboratoriji: lspitivani parametar Hemijska potro~nja kiseonika (02 Ьihromatni) INSTITUT ZA VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije ' ,---! Utvrdena 1 Metoda is pitivanja Jedinica mjere Rezultat klasa vodotoka Standard met hods , izd. APHA-AVVW A-WEF 2005.god ~-----~-----~---~ Biolo~ka potrosnja kiseonika BAS EN :2002 g/m : nakon pet dana ' Ukupne suspendovane materije BAS ISO 11923:2002 g/m Alkalitet Amonijacni azot 1 t : Nitritni azot ; Nitratni azot Ukupni a:z.ot BAS EN ISO : BAS ISO : BAS EN ISO :201 о TN ana lizator " ~--- g/mз 265 g/mз g/mз g/mз g/mз 3.11 Ukupni fosfor Ukupne tvrste materije na 1 05 "С BAS ISO 6878:2002 g/mз i Standard Method s 2540-В, g/mз 618 izd. АРНА-А WWA- WEF *Gubitak zarenjem Standard method s 2540 (Е), izd. APHA-AVVWA-WEF god. g/mз 82 'Ререо Ukupna ulja i masti Cink Hrom Bakar...,.._...,.. - BAS EN Standard method s 2540 (Е), izd. APHA-AWWA-WEF god Standard Metho ds 5520-С. izd. od strane АРНА -AWWA-WEF god Standard meth ods 3113 (В). izd АРНА-А VVWA-WEF god. 536 < _..., ~ ~ BAS ISO 9174:2002 < Standard meth ods3113(8}, izd АРНА-А VVWA-WEF с:н::н:н: ---' ~ ,, f ов озз.в. t Bilateralni potpisnik ЕА MLA" Milo:i>a СМ<:г 51. Вч ~iј111й Repllbllka Srpskil. BiH te: fak$ e-milil ~!JQ@u.'I.Ш\Jtzavode.com, savic@illsiitutzavode.com. Wl"~>v.insttlutzavode.com Strana З od 9

170 ... Н;... lspitivani parametar Arsen Gvozde Mangan Kadmijum ~ INSTITUT ZA VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije- : Metoda ispitlv а nja - f-- Standard methods З 11 з (8 ). izd. APHA-AWWA-WE F Standard methods З 111 {В), izd. APHA-AWWA-W Е F ~ _ Standard methods З 111 (В), izd. APHA-AWWA-W Е F " - - Standard methods З 1 1 з (8 }, izd. APHA-AWWA-W EF 2005.!' ' Jedinica mjere mg/m 3 g/mз g/mз _,,,..._.. m g fm 3 : Rezultat 4.60 < <0.02 ' ~НА_А~_ ~~ -2-~:~!~;-... -~ -_-::-::-:- --1 ~ _:_:_. OJovo Nikl * Metode za koje laboratorija nije akreditovana Standard methods 311 APHA-AWWA-WEF 2 Standard methods З 11 - А- F Utvrдena klasa ; vodotoka З. 1. ~_:. :_:, ' Tumaёenje; Kategoгizac ija i klasifikacija uradena prema UredЫ о klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka (Siuzbeni glasnik RepuЫi ke Srpske, broj 42, od godine.) Analiticari Маја Nogic, dipl. inz. tehn..ј[~~ Tamara Laketic, dipl. hem. \Ji~~= Dragana Dokic Vasic, dipl. hem.~master {j?_~-- Aieksandar Elez, dipl.inz.tehn. E&.z- -А... Milija Peric, dipl. inz. tehп..'if. у::~~~... Т ehnicki rukovodilac odjeljenja.. Ta m a~laketic, dipl. hem.,_1г~иft~ M1iosa OLJolocэ 51 BIJeljioa. Republike Srpska. BiH tel: faks е. rn ail. IO.!.Q@ffi.~-~-f.QJ!J. saltic@inslilutzavode.com \Ч>V\v.,nstltvtzэvode.com Strana 4 od 9

171 IZVJESTAJ RACUNANJE PROTOKA NA OSNOVU TERENSКIH MJERENJA L ' NALOG BROJ 023-V/16/01-053/16 MJERENJE РRОТОКА KRILOM - TIP HIDROMETRIJSKOG KRILA PROPELER: SEBA SEBA ОТТ VODOTOK Mezgraja MJERNI PROFIL POSLIJE ISPUSTA OTPADNIH VODA SA КОРА VODOSTAJ (СМ) 1 DATUM MJERENJA I VRIJEME MJERENJA DATUM OBRADE РОDАТАКА PODATKE OBRAOIO T EHN. RUKOVODILAC ODJELJENJA lk Goran Lekic, hem.lehn.tehn. Veselinka Milicevic. graд. inz. R UKOVODILAC SEKTORA LABORATORIJE Маја Nog c. Cllpl. nz. preh. tehn. IZRACUNATA VRIJEDNOST РRОТОКА Q (m 3 fs) 0.06 IZRAtUNA'fA VRIJEDNOST РRОТОКА KORIGOVANA SA MJERNOM NESIGURNOSTI - Q (m 3 /s) NAPOMENA UKUPAN PROTOK О uк=о. Об тј * Metode za koje laboratorija nije akreditovэr1a :{11 внateralni potpisnik ЕА MLA" M lo!;a Obilica 51. Bijeljina. Repuolika S pska. 81Н tel faks , . nfo@ll\slitutzavode.com. sэvic@ inst t tutzavode.com WWVi.institulzavode com Strana 5 od 9

172 IZVJESTAJ RAёUNANJE РRОТО КА NA OSNOVU TERE N SКIH MJERENJA 1 DIJAGRAM BR. 1: RACUNANJE PROTOKA SA HIOROMETRIJSKOG KRILA- DUBINA-BRZINA INTEGRATIVNA METODA M.JE RNI P R O FIL- DUBI N A '1 1,.~ ,_: u. б5 '1.25 1,аг. 1 8S.r,r.-i -G O~. : ~,...n п:l,...,,.. "' -0! _ (1 ' -f 1'_: -. _ () 1::.;.(} 14 о в Milo5a. Obilica 51. BiJeljina_ Repнblik<t Srp s k э. BrH tel: , faks е-mан info@institutzavoc!e.com. sэvic@ institulzavode.com сот Strana б od 9

173 IZVJESTAJ RACUNANJE РRОТОКА NA OSNOVU TERENSКIH MJERENJA 2 DUAGRAM BR. 2: RACUNANJE PROTOKA SA HIDROMETRIJSKOG KRILA- DUBINA-BRZINA INTEGRAТIVNA METODA r:) ;J 1: о(. 1 с. 1,., О Зб 1) з:: Cl Z.J н '11Ј!:1"1'11 РR С ГН R.o S.P -:-~.a: c BI'?Z IJo A 1) ~-1 :, M.l~i f'>jii I..fVF-IL Rд:м l"t J:.. l.tj Ј ~J:t I,IAt,.NtH...,..,.,,,(н~.- 01? 000 ' о a;. Q.(~<J ~ U.. U.~~, ii!e. (1 <)<Ј Milooa Obllica 51. Bijeljina. Republika Srpska.. BiH lel faks info@institutzavode.com. savic@institutzavode com Slrana 7 od 9

174 IZVJESTAJ RACUNANJE РRОТОКА NA OSNOVU TERENSKIH MJERENJA Ј 3 TABELA ZA PRORACUNAVANJE BRZINE VODE U VERТIKALAMA Br?Jri<J.I..:.o..._ga=-----t '0:..:2:..::3..: V:..:../1.:..:6= I vodotok~---~m~e:..:z~g.:..:~~ja= lokacija P.Oslij_e ispu~~-~ l---"d-=-at.:..:u-'m-'-'-'-m""'je:..:.r-=-en"'jc::a_-+-=22=..:.-=-01:..:. -=-20.:..1.:..:6:..:... _ Nivo (cm) krilo br l -=6c...:~:...-~_ac+i _-~;:::r_i.:..:;lu;~-=d :-=_1--'\_. --';}-+;:r-"_~j..:'_1_ _', ~..:...' _-_' _ ;:.~:..::. ~---'~,-=-~~--:..,;.. -,--,--_-_-_n '. г--v--;-"''_' _.. '-::..:.'..:..~.::::};:...'4:...,+,'.:...;_.;:.:..:: с.:''-'_ _,-1., --, у.. q --- РТ О О О , з : 60 о 9278 i о кт о о о r--- f кvо ов Milosa Obllica 51. Bijeljina. RepuЫtka Srpsl<.a. BiH tel faks: , info@inslltutzavode.com. sэ11ic@institutzavode.com www. institu!zavode. сот Strana 8 od 9

175 IZVJESTAJ RACUNANJE РRОТОКА NA OSNOVU TERENSКIH MJERENJA 4 TABELA ZA PRORACUN PROTOKA......! Oznaka Ј. ~ tacke... Stac10naza 1 Dublna... _Ј в d jedinica m -.. (m) ~ PVO , 1 ~т v, v, ~ Vэ ~ о 08 t KVO 2.3.? lzmerena izracunat а brzina v m/s... Ocitana brzina iz dijagrama V; m/s V/16 о о _. 1._ Srednja brzina iz dijagrama Vis r~{y1+v,..,)/ 2_--1 m/s Povrsina isecka. Fi=AB.(d;+d 1 1)f2 m' Parcijalni protok AQ;=(v;+v;.,)/2~.в (d..!..+d, m 3 fs.. О ! о о.=.; с.::.о6~--- о зз 79 о.о4 о :: о 00'-L в Milosa OЬiliea 51. B ijeljiлэ. RepџЬI1ka Srpska. BiH tel: , , faks , e -matl: i it u tzavode. com. savic@ins1itutzavoqe.corn Strana 9 od 9

176 ... -~ нн... ' /В џt li,1jth' :. :.. 1, :: ~ ' , ; ' ' INSTITUT Zд VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije IZVJESTAJ О ISPITIVANJU Broj : / Oatum: ' 1 PODACI О PODNOSIOCU ZAHT JEVA Naziv podnosioca zahtjeva: TEREX-KOP d.o.o., UGLJEVIK Adresa: NASELJE UGLJEVIK BR. 1. UGLJEVIK Tel: ; Faks: ј Broj i datum za htjeva: pismeni nalog br /16! Dodatne informacije intemi nal~~ i:~toru laborat~ r~j~-~r 0 1~053/16,;d;~ -Q.i2016 :~--~~ ,, l PODACI О UZORKU Naziv uzorka: otpadna voda ldentifikaciona oznaka uzorka: 021-0V/16/01-053/ _ "'" Mjesto uzorkovanja: POVRSINSKI КОР NA MJESTU ISPU STA U R!JEKU MEZGRAJU Naruёilac : TEREX-KOP d.o.o., UGLJEVIK Ostali podaci о uzorkovanju 1 ispitivanju (prikazati ako ј е z nacajno): uzorkovan trenutni uzorak godine u 10:00. Protok odreden volumetrijski i do Ьiјепа vrijednost tznosi 0.5 L/sec. - Uzorkovanje је izvrseno prema Metodi za uzorkovanje BAS IS О 5667 (1,3, 1 О) Uzorkovanje izvrseno prema proceduri PR Uzorkovanje izvrsio: lnstitut za vode Datum UZO rkovanja: Datum prij ema uzorka: Ј IZVJESTдJ SE ODNOSt SAMO NA OBAVLJЁ.. NA ispitivanja ~ Bez odobrenja laboratorije, izvjestaj о ispitivan,u smije se umnozavali sэmo kao c,etina Laboratorija ispunjava zahtjeve kupca. Rukovodilac sektora laboratorija Маја Nogic, dipl. inz. tehn.,1ј:)~с Ј'~ ов озз.в Milosa OЬilita 51, Bije ljiпa. Republikэ Srpska. BiH tel: , faks , e mait into@institutzavode.com. ~~~цvode.~ \VW\'/.IOS!i!U!Zii'/Ode com Strana 1 od 4

177 INSTITUT ZA VODE d.o.o. BIJELJIN_A ј' -Setktor laboratorije- L _ REZUL Т А Т1 FIZiёKO-HEMIJSK1H ISPIТIV ANJA ~ Naziv uzorka: otpadna voda ldentifikaciona oznaka uzorka: 021-0V/ /16 ~ Datum izvodenja analize: Temperatura sredine u kojoj је obavljeno ispitivanje: 22 С l Opsti podaci о uzorku: а) lspitivanja vrsena па terenu: lspitivani parametar *Temperatura vazduha Temperatura vode р Н E!ektroprovodljivost ' ј - -~ -... Metoda ispitivanja *Talozivost nakoп 0.5 ёasova Standard methods 2540 (F) talotenja izd. APHA-AWWA-WEF 2.. "Metode za koje laboratorrja nrje akredrtovana. ~ Staпdard Methods 2550 в. izd. APHA-AVN.JA-WEF 2005.god _ "_,,., -- BAS ISO 10523: BAS EN 27888: _oo_s_...i. - : Jed inica mjere Rezultat ос ос ~ S tcm ml/l < ' Mito sэ Ooilica 51, B IJeljiпa. Re ptjьiika Srpska, BiH tel -+ З , faks , e-mэil. info@ i ns!~j.цшjvode.&qш. savic@i nstitнt~эvode.com wv-м io1slilufzavode.com Strana 2 od 4

178 . (it!jt IIO d ~., INSTITUT ZA VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije- Ь) lspitivanja vrsena u laboratoriji: 1 lspitivani parametar Metoda ispitivanja Jedinica mjere Rezultat ~ ' Hemijska potro~nja kiseonika Standard methods , g/mз 9.6 (02 Ьihromatni) izd. APHA-AVVWA-WEF 2005.god _.._., '. ~ - Biolo~ka potro~n ja kiseonika BAS EN :2002 g/mз 1.27 nakon pet dan э ~ Ukupne suspendovane materije BAS ISO 11923:2002 g/mз _ Alkalitet BAS EN ISO :2000 g / mз "... _. Amonij a~n i azot BAS ISO : 2002 gtmз , -- - Nitritni azot BAS EN 26777:2002 g/mз ' Nitratni azot BAS EN ISO 10ЗО4-1 : 2010 g/mз 1.1 З _.... ~ Ukupni azot TN analizator g/mз ~- Ukupni fosfor BAS ISO 6878:2002 g/mз '" -- Standard Methods В, Ukupne cvrste materije па 105 С g/mз 1079 izd. APHA AWWA- W EF Standard methods 2540 (Е), izd. "Gubltak zarenjem! g/mз 105 APHA-AWWA-WEF god. i 1 - -~ Standard methods 2540 (Е), izd *Ререо! g/mз 974 APHA-AWWA-WEF god ~ i Standard Methods 5520-С, izd od ;' [ Ukupna ulja i masti strane APHA-AWWA-WEF g/mз 0.11 ; 2005.god Standard methods З 1 1 З (8), 1! Cink mg/m ј! ј Hrom 1! Bakar Arsen -- Gvozde - Mangan г izd. APHA-AVWVA-WEF 2005 god : BAS ISO ~ - ~ mg/m 3 < Standard methods З 11 З (В), 1 1 mgfm izd. APHA-AVWVA-WEF 2005.god. i f о Standard methods З11 З (8), izd. mg/m 3 ' 2.16 APHA-AWWA-WEF " ~ Standard methods З 111 (8), izd. APHA-AWWA-WEF _ Standard methods 3111 (8), izd. APHA-AWWA-WEF g/mз <0.03 _,_ g/mз озз. в Mi1osa OЬ iiic<i 51. Bijeljill<l. Reй.Ь iika Srpska. BiH tel ~ ЗЭ faks е rп<нl : i.q~i)l\!1~~-y.\?.rя. &Q!!!.. sav ic@institutz:avode. qq~т.! I'IWW. 111StФrtzavode. com Strana З od 4

179 INSTITUT Zд VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije ' ~ ~ ~-----~----~ lspitivani parametar Metoda ispitivanja Jedinica mjere Rezultat 1-к_a_d_m_iJ_ u_m st~~~a~~-~=~~~~?i~~s. izd ----f-1----m_g_lm з <о_._о Staпdard methods 311 З (8),, mg/mз Olovo <0.05 izd. APHA-A\fiМ/A-WEF 2005.god.! t Nikl Staпdard methods 311 З (8), i /mз 1117 L J'--_izd APHA-A\fiМ/A-W.~~ god.:... _L m_g.jl, * Metode za koje laboratorija nije akreditovana Tumacenje: Boldom i italil<om s ::zпaceni parametri koji пе za~ovoljavaju vrijed~~-~-t~rop: ~-n-j Pravilnikom о uslovima za ispumanje otpadnih voda u povrsinske vode (44/01 ). L Analiticari Маја Nogic, dipl. inz. tehn. ЈЈо'>.-..1 ~. Tamara LaketiC, dipl. hem. ;;Jtr;;:xr_..:;.._=-- Dragana f)okic Vasic, dipl.hem_:_:-~~;t~~~~ ~ Aleksandar Elez, dipl.inz.tehn. р; f:td:...:..:c-a_,_ +-- Milija Peric, dipl. inz. tehn. -~:~У т ehnicki rukovodilac odjeljenja Ta~aketic, dipl. hem.... -_... ~~~- ов озз.в M losa Obilica 51 BiJeljina. RepuЫiкa Srpska. BiH tel , faks о~- З , e-rna ii. lnfo@instillltzavode.сој.!:!. JШY.if@IO.stit\I\Z3 vode. corn Strana 4 od 4

180 INSTIТUT ~~~~~Е -l d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije- Ј IZVJESTAJ О ISPITIVANJU , Broj: /16 Datum: ; Adresa: NASELJE UGLJEVIK BR. 1, UGLJEVIK ] Tel: ; Faks: ~-н-:==---~~--~~~ Broj i datum zahtjeva: pismeni nalog br / Dodatne informacije: interni nalog sektoru ~~~o r atorije br.? ~ -О-~~: 16 - ~~ _2_1_.0_1_.2_0_1_6_..Ј , PODACI О UZORKU Naziv uzorka: vodotok ldentifikaciona oznaka uzorka: 022-V/1 6/01-053/ Mjesto uzorkovanja: RIJEКA MEZGRAJA PRIJE ISPUSTA OTPADNIH VODA SA КОРА ~ Narucilac: TEREX-KOP d.o.o., UGLJEVIK "..., Ostali podaci о uzorkovanju i ispitivanju (prikazati ako је znacajno): uzorkovan trenutni uzorak godine u 9:45. Ј-=::..:...::...;...;.::...;: ~~;..;.;...о.;...;о..;_;~ I IZVJE$тAГ:E ODNOSI sлмо NA OBAVLJENA ISPmvANJA- -~:= ::.. :~ --=:.~. Bez odobrenja laboratorije. iz vjestaj о ISpitivanju sm je se umnozavatt samo kao cjel.na LaЬoratorlja ispunjava zah!jeve kupca _/--.. ~ Rukovodilac sektora laboratorija МаЈ а Nogic, dipl. inz. tehn. 1' f?. п у н л 1-1 1\.-\ с! i1 ~ ; 1\ '. _; - :~_ _.... '~;~.. >' ~~ Ј' д.о.о. " ИНСТИТУТ 3 \ во;1с.. :... :. БРОЈ Б И ОЈ~\~{~ 11 Н :\,....,,..- [ :.:;) ДАТ~~: 01 D):.. 20_ј~-- г:д ' L _ "B>Iatereln potptsnik ЕА MI.A Milosa Obilica s t. Bi,eljina. RepuЫ ika Srpska. BiH tel -t З8i' faks: е 111ai:. ~l(f!@~!-~h!.!.!.!.!\iiy.9.~!i..f<:?.ш. ~\JY.!~@ i!.l?.!.i!ш~.ii-'l9.. Q!i_\;QШ \'N.-V'/11\ ~ II\ II( ). o~vi; i1\:. o;()jti Straпa 1 od 9

181 ~------_Ј REZULTATI FIZtёKO-HEMIJSКIH ISPIТIVANJA INSTITUT ZA VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije ' Naziv uzorka: vodotok ~ ldentifikaciona oznaka uzorka: 022-V/16/01-053/ " Datum izvodenja analize: Temperatura sredine u kojoj је obavljeno ispitivanje: 22 С Opsti podaci о uzorku: а) lspitivanja vrsena na terenu : lspitivani parametar Metoda i spitivanja Jedinica mjere Rezultat *Temperatura vazduha Temperatura vode р Н - Elektroprovod ljivost. *Тalol ivost nakon 0.5 tasova talozenja мetode za ko1e laborator!ja mje akred1tovana. - Standard Met hods 2550 В. izd. АРНА -А WWA-WEF god BAS ISO м /- l BAS EN 27888: Standard met hods 2540 (F} IZd. АРНА-А'Л NI/A-WEF 2005 ml/l ~ - 1JSicm < u~~ rd~n a 1 klasa l ' t! vodotoka ;. Parametar nije normiran u redьom Parametar nije normiran uredbom 1. З... _ Parametar nije normlran uredbom - ов Milosa OЬIIiC.э 51, Bojelpna. f'{epџijiika Srpskг. 8iH tel S faks e-1nt1il!!'19.. \!Ч~.Ш.~.!~-~ode. <;Qr.!].?avi~1_!ti l utzavode.com,...,.,., tns totutzavooe ~;onl Strana 2 od 9

182 ~..., , , Ь) lspitivanja vrsena u laboratoriji: INSTITUT Zд VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije ~ , г lspitivani parametar Metoda ispitiva п ја Hemijska potro~nja kiseonika Standard methods 5220-D, (0 2 Ьihromatni) izd APHA-AWNA-WEF 2005.god. Biolo~ka potro~nja kiseonika nakon pet dana BAS EN :2002 Ukupne suspendovane materije BAS ISO 11923: Alkalitet BAS EN ISO :2000 f ! Amonijatni azot BAS ISO : Nitritni azot BAS EN 26777: Nitratni azot BAS EN ISO '2010 г Ukupni azot TN analizato r Ukupni fosfor BAS ISO 6878: t Ukupne tvrste materije па 105 ос Standard Methods В, izd. APHA-AWNA- W EF 2005 f *Gubltak zarenjem Stэndard methods 254 О (Е), izd. APHA-AWWA-WEF god.... ~.~.. - Jedinica mjere 1 Rezultat ; r- -- g/mз < ~-- -- g/mз 2.02 g/mз _,.....! g/mз 257 g/mз g/mз g/mз ," g /mз , g/m 3 1 ј g/mэ t Hrom Standard methods 2540 (Е). tzd. APHA-AWWA-WEF 2005 god. g/mз utvrdena klasa vodotoka ~~ r Parametar nije norm1ran uredbom, Pэrametar nije normiran uredbom Parameta г ' Standard Methods 5520-С. tzd od ' nije Ukupna ulja i masti strane APHA-AWWA-WEF normiran 2005.god. uredbom Parэmetar Standard methods 311 З (В), nije Cink 1.56 izd. APHA-AWWA-WEF 2005.god. normiran uгedbom ~ BAS ISO 9174:2002 mg/m 3 < \ ј ов Milosa Obtllt;a 51. E3ij;~tjin э. RepuЬiika Srpska. BiH tel:; faks , е 11\З il. ~!!.Q@k~!!l!.~~~.QQ!:).-.~.Щ).! ~2:-'.if@ insti1щzav_qq~9.!!! ~ м w. i11 ~ titu\7.<1v(hie. co1n Strana З od 9

183 ' ' , lspitivani parametar Met oda ispitivanja Jedinica mjere Rezultat Arsen Gvoz~e Mangan Kadmijum Olovo Nikl Utvrdena klasa vodotoka INSTITUT ZA VODE d.o.o. BIJELJINA -Sektor laboratorije ~ Standard methods 311 З (8), 1zd АРНА-AWWA-WEF '' t Standard m ethods 3111 ( В), izd. < АРНА-AWWA-WEF Standard m ethods 3111 (В), izd АРНА-AWWA-WEF Staпdard m ethods 311 З (В), izd. АРНА -AWWA-WEF Standard izd. АРНАд:~:ЕЈ;~1О~t~...,.. :... Standard izd. АРНА-AWWA-WEF 200S.god L * Metode za koje laboratorija nije akreditovana Tumacenje: < ; i :::: ~- <0:~ : -] Kategorizacija i klasifikacija uradena prema Uredbi о klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka (Siuzbeni g lэм ik RE?puЫ ike Srpske. Ьгој 42, od godine.) 1 ј Analitiёari Tehnicki rukovodilac odjeljenja _M :aj;_a_n_o_:g;_ic_,_d...:ip_l_. i_n_z_. t_e_h_n_. ---.~}.!!::.=---~~ - --~--=-- Tamara Laketic, dipl. hem. 1\_gJ(-eйl..~ -~ ~~ Dragana Dokic Vasic, dipl. hem :.::.':2.~S.~.e.r -~ Aieksandar El:!~ _dipl.inz. tehn. 8Ш А _M_ ili:... ja_p_e_r_ic_. _d...:... ip_l. _in_z_._te_h_n_.--"~-]~ Milosa OЬi lica 51. Bijeljtna. f~cp(jьiikэ Srpskг. в;н!el faks: е n1м!f!!q@rrr l!i.!-!.!1-.~'iqp.~~.~.q!.!). ;i.!!.y~.@rostj!u..ц_avode.cqi}] w\'i\"l.ln:>trtti\zзiiode con1 Strana 4 od 9

184 IZVJESTAJ rr=rr=nia 1 R~CUN~NJE РRОТО~ NAO~NOVU TERENSКIH :::Ј NALOG BROJ 022-V/16/ /16 MJERENJE РRОТОКА KRILOM - TIP HIDROMETRIJSKOG KRILA PROPELER: SEBA SEBA ОТТ Vоооток Mezgraja MJERNI PROFIL PRIJE ISPUSTA OTPAONIH VODA SA КОРА VODOSTAJ (СМ) Од TUM MJERENJA 1 VRIJEME MJERENJA ATUM OBRAOE РОDАТАКА PODATKE OBRADIO Goran Lekic. hem.tehn.tehn. TEHN. RUKOVODILAC ODJELJENJA Veselinka M t liёev ic. grad. ii'\z R UKOVODILAC SEKTORA LABORATORIJE МаЈа Nogl(::, drpl. rnz. preh. tehn. IZRACUNATA VRIJEDNOST РRОТОКА Q (m~/s) 005 IZRAtUNATA VRIJEONOST РRОТОКА KORIGOVANA SA MJERNOM NESIGURNOS TI Q (m 3 /s) NAPOMENA UKUPAN PROTOK Q ик= 0.05 m 3.., Metode za koje laboratorija nije akredi1ovana M losёl Obilica 51. В јеi Ј Пд. RepuЫika Srpsкa. В1Н tel :~87 ') faks: е rпа Ј. i ~fo@}н:1.1j!~!i1j)y..qs!.~..;~.q.ill savic@юstit\ltzэvode.com com Strana 5 od 9

185 IZVJESTAJ Rдc UNANJE РRОТОКА NA OSNOVU TERENSКIH MJERENJA 1 DIJAGRAM BR. 1: RдёUNANJE PROTOKA SA HIDROMETRIJSKOG KRILA- DUBINA-BRZINA INTEGRATIVNA METODA MJERNI PROFIL-DUBINA 11; 11 1 о сю о J Q о 40 О GO 0.<30! L)Q 1 "' u 1 Rll ~.20 ~.40 л ги.оов \ /... JCRNI P I~(J F IL-UI.I!:IINA / 1 11 \ ) \ " О I G ов Mi1osa Oblliea 51. Bije!jina. RepuЬfika Srpska. BiH tel: , faks , info@,nstrtutzavode.com. savic@institutzavode.com Strana б od 9

186 IZVJESTAJ RдCUNANJE РRОТОКА NA OSNOVU TERENS КIH MJERENJA 2 DIJAGRAM BR. 2: RдCUNANJE PROTOKA SA HIDROMETRIJSKOG KRILA- DUBINA-BRZINA INTEGRAТIVNA METODA M. IF RNI F'ROI-'IL r:;: дsp,::'>o.jei А BRZ.IN/'. 1 P AR.: I.IAI N IH P RO f()i<;a џ uu,, 4 (1 bij 1 (Јо) fl 1 c;u ') nn MJI::I-:NIPF-It"o""ll. RA :::;PO>'it::lo 8P.71NA (1 2.0,,,.l.JFRJ\;i Г i~''()""ll.. 1-:/~~1-'.. Р. f.":г P.'\Г;C:I.JI\I. NIH PRCJTCti<A u ' "' O t :: n nn n '.'.{.. оп ~ ~ - :':U. t) n?. ( ' 1.1./l,t,:;!.,,, \ ' \ ' ' ' :1. \.. ~~ Milosa О Ьоlосв 51. Bijeljina. RepuЬiika Srpska, BiH tel: + З faks e-maij info@institutzavode.com. savic@mstilvtzavode.com www. institutza~<ode.com Strana 7 od 9

187 IZVJESTAJ RдcUNANJE РRОТОКА NA OSNOVU TERENSКIH MJERENJA ' _Ј 3 TABELA ZA PRORACUNAVANJE BRZINE VODE U VERTIKALAMA 1--B_ro-'-'j'-n-=-a_lo::...g'-'-a ~=22-V/16 vodotok Mezgraja f- _!ok~~-ija prije ispusta OV datum rnjerenja _2...:..0_1_.2...:.0_16.:.... Nivo (cm) krilo br Podaci о krilu v._, :. ~).(;:..., " (:.~~ ~ ii~: ,г: с~:..:... ~ + t1.з2~) 1 ; Г: о о о О.З78:..::2+_..::..0.:..::04...:с54~ о _.. о ов Milosa Ot)llica 51. Bijeljina. Republikз Srpska. BiH tel faks e-mэil: info@institutzavode.com. sэvic@inslitutzavode.com www institutzэvode.com Stranэ 8 od 9

188 , IZVJESTAJ RACUNANJE РRОТОКА NA OSNOVU TERENSКIH MJERENJA 4 TABELA ZA PRORACUN PROTOKA Oznaka tacke 1 1 lzmerena- Stacionaza Dublna izracunata brzina 1 в d v _ J~~i_nica m (m} PVO ! m/s -- - v, Vz кт о Ocitana brzina iz dijagrama кvо 2.40 о оо V/16.. Srednja brzina iz dijagrama V; v;.,=(v,_.v,._,_~l~.. РТ о оо о оо : о m/s m/s... - о i ; Povrsina isecka Parcijalni protok -... Fi=.I\B*(d;+d;. 1)/2 ЛO;=(v;+v;., )/2*/\8*( d;+d,., }/2 mz m 3 fs ()_.: ов Milosa Oblliea 51. Bijeljina. RepuЫika Srpska. BiH 1el: faks e-1nail. info@ii1s1i1utzavode.com, savic@insti1utzavode.com www. institutzavode.сот Strana 9 od 9

189 ." JUPG..JOPRIVRFD'П Il'SП1UГ ~:::~ Tde&k.s: REPUВLIКE SRPSКE, BANJA LUКA t. r~un: о o-mtil: PI AGRiaJLТURAL INS111UJE OFREPUВOC OFSRPSКA. ВАN.1д. LUКA м. broj; Ul. Knjaza Milo~a br. 17, Bania Luka, RepuЬiika Srpslca, BiH ЛВ : +387St ј S13J2-792 SSS~7~3489S-41 poljinatitut.ьi@ьiic.net O!OS91J Broj: 6-257/2016 8anja Luka: god. "TEREX-KOP" d.o.o Naselje Ugljevik br. 1 Те! : 055/ fax: 055/ terexcop@gmail.com Predmet: Rezultati hemijskih analiza Na osnovu Va~eg zahtjeva 01-88/16 od godine,za potrebe izrade Studije uticaja па zivotпu sredinu projekta eksploatacije ив/ја па lezistu "Luke': Мевzвrаја, opstina Ugljevik, dostavljamo Vam rezultate hemijskih analiza uzoraka zemljista oznatenih kao uzorak 1 i 2. 1 ' Lab. broj ТаЬ. 1. Rezultati kontrole plodnosti zemlji~ta -.. р Н Humus г---- PzOs 1<20 Oznaka parcele HzO KCI % mg/100g mgj100g 257 Uz.1! 8,2 7,2 8,9 10,5 258 Uz.2 8,2 ' 7,3 7,1 9,1 i 1 i '; 1 Ј 26,7 36,9 Reakcija zemljista (рн): Alkalna Alkalna SadгZaj humusa: Dobar DoЬar SadгZaj fosfora: Osrednji Osrednji SadгZaj kalijuma: Dobar Doьar ОЬа uzorkaimaju slicne osnovne hemijske karakteristitke, humusno azemljiste alklane rakcije sa osrednjim sadrzajem fosfora i kalijuma.

190 . :~ ТаЬ.2. Sadrzaj te~kih metala u uzorcima zemlji~ta Lab. Oznaka Ukupnl sadriaj (mgjkg) Br. uzorka РЬ Cd Ni Mn Zn 257 Uz 1 <0,5 <0,05 236,8 1258,8 60,2 258 Uz 2 <0,5 <0,05 243,3 1376,5 63,5 Trenutno и RS ne postoji pravilnik о maksimalno dozvoljenim koncentracijima opasnih i stetnih materija ni u poljoprivrednom ni u industrijskom zemlji~tu. Posto su ispitivani uzorci uzeti sa industrijskog zemljista, onda је prema jedinom nama poznatom pravilniku (Нolandski standard lz 2009) koji regulise navedenu oьiast (tаь.з.), jedino је ukupni sadrzaj nikla NI izpad maksimalno dozvoljene kobline (MDK). Za ispitine metale Mn i Zn nema granicnih maksimalno dozvoljenih koncentracija. ТаЬ.З. Maksimalno dozvo/jene kolicine (МDК) opasanih i stetnih materija za industrijska zemljista prema Holandski standardi iz РЬ Cd ! MDKmg/kg C r Nl ; ј. '.1 Mn \ Zn i ~ef Zavoda za agroekologiju ~-----~ Dr Tihomir Predic :i < f~~..:.-::-._- :. :. <.(;. С.!!. ~f-2~/ 1..,. ( 'f..o ~,.. ~.,:...:,!! '1. _,,... ~ ~

191 РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА МИВИСТАРСIЋО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЋЕЉЕ ГРАЋЕВИВАРСТВО И ЕКОЛОГWУ БАЉАЛУКА Tpr Реаубл ке Српаtе бр. 1 Број: /15 Датум : rодиве Министарство за nросторно уређеље, грађевинарство и еколоrнју Републике Срnске nостулајући по зах'lјеву носиоца пројекта "ТЕRЕХ-КОР'' д.о.о. Угљевнк, за одобравање Сrуднје уrицаја на животну средину nројекта ексnлоатације уrља на поврпm:иском копу "Луке'' Мезграја, nоврmнне 63.2 ha, оiшпина Угљевкк у складу са чланом 71. Закона о заштити животне средине (.,Службени гласншс РеnублИЈ<е број 71/12 и 79/15), до н о с и Српске", ОЦЈЕВУ О nримљеним nримједбама заинтересоване јавностк, заинтересованих орrана и nреп.и.минарном стручном ставу носиоца пројекта на примједбе Носилац пројекта.,terex-kop" d.o.o. Уr.ъевкк обратио се овом министарству са зах'iјевом од rодине, за одобраваље Студије угицаја на жнвотну средину nројекта експлоатације угља на nовршивском коnу "Луке" Meзrpajat ловршнне 63.2 ha, општина Угљевик У складу са члаиом 69. став 2. Закона о зашmти жявотне средине, Министарство је доставило зах:tјев за одобраваље студије уrицаја и Студију уnщаја на животну средину (нацрт), субјектима вэ члана 65. с-rав 1. дана 25.\ 1.20 \. 5. године, ради даваља миш.љења о садржају Студије и Одјељењу надлежном за зaumny жи.вотне средине Општине Угљевнк. У Законом прописаном року мишљење из претходног става доставили су: МиttИ:старс1'ВО пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министа~тво здравља и сојщја.лне за~. Републички завод за запmnу културно-историјског и ориродноr насљеђа и Onumma Уrљевнк. Такође, у складу са чланом 69. С-rав 6. носнлаu rтројехта је обезбиједио заинтересованој јавнос11t бесnлатан увид у Захтјев за одобравање ~-ту.:tяје као и Студију утицаја на животну средину nројекта експлоатације угља на површинском коnу "Луке" Мезrраја, поврwине 63.2 ha, опшrина Угљевик у јединици локалне самоуправе у кој ој се налази локације датог пројејста у периоду од до Обавјешrење о поднешеном захтјеву за одобраваље С'ђ'ДЈ(је утицаја на животну средину, времену и мј~ одржавања јавне расnраве н мјесrу rдје је омоrуhен увид у документацију, објављено је у дневном листу <<ГЛАС СРПСКЕ»t дана rодвве. Дав године одржа.на је јавна расправа у сали Мјесне заједнице Мез граја, са почетком у 11 ч:асова. Предмеmу С"l)'дију су презею'ова:ш изрnђи11а<rи Студије "Рударски институr" д.о.о. Приједор, која ј е o.8jlamheнa од ооог Мииистарс1Ћа за обављаље

192 't.,? Ј. :r~(....цјелатности из области запrrите жи:вотне средине, а нај<он тога су се у расправу укључили и остали nрисутии, Расправа је затворена од стране представника Министарства, а заnисник је водио представi:пfк ИЈ:Шес'rИТора. У складу са чланом 70. став 4. Закона о заштити животне средине, носилаu пројекrаје доставио Заrmсни1< са одржане јавне pacnpue у законом nрописаном poi<y. У смаду са чланом 70. став 5. заинтересованој јавности је остављен рок 30 дана за. nодношење nримједби. у nисаној форми носиоцу nројекта у вези са захтјевом и нацртом Студије. Дана године ово Министарство је заnримило ~тручво мвшљев.е nод бројем () /15 од Мвввстарства пољопtщщ.>ещф, шумарства и водопрввреде, у ~«>јем констатују сљедеhе: Да УЈЩЦОм у доставњену докумејmщију пажњу су ус Мјер.v.;ш на решеља која су дата за кориоihење и зanmny аода, шум~ шумског и noљonp~mpeнor земљиwта, а nредмет су НЗДЈlСЖНОСТИ Министарства fшlb. С тим у вези сматрају да је достављена Студија nрихватљива по свом обиму сагледавања, с8щржају обрађених податаi<а, као и по nредвиђею1м активностима и ~ерама које 'q)еба сnровести у наредним фазама пројектоваља, изградље и ~~сллоа.rације. д и rодвве ово Мmrnстарство је запримило стручио мишљеље под бројем H</OS..Ol2~S58/15 од Мвввстарства эдравља в соц\lјалuс эаштите у којем је наведено с.љедеће: Пројекат град:ње nовршинског коnа рудника угља ће иматп током rршџье и касније ексrшоотацијем у дуrорочиом смислу директан ефекат на ЖИВС/l'НУ <.;рсднну и сав околни бwьни и.животињски свијет, па самим тим и на здравље ~таноы! ИЈ<а ближе или даље околине. До загађеља he доћи због чюъенице јер се радови одвијају у аел.н:ком обиму дужи низ година и самим тим стварају услови за nромјене про.цуж.еног fl..ap.aiaepa у ~B1iM сегментима животне средине. Због свега наведеног је неопходно ставкги акце.нт на nараметре годиn.uьеr мониторинга који би требали да уnућују на стеnен загађеља који може нарушавати квалитет ваздуха, али и noropшam стање и довести до контамиn:ацкје подземних вода спирањем површина, површинсјсим и рудн.ичi<у~.м водама 1<оје се морају и додатно nречишhавати. Мора се узети у обзир да еалитет оконноr зсмљишта се исто тако наруша.ва и биљне к индустријске културе постају мјесто додатног одлагаља различитих загађивача који било пуrем nрашине или пуrем аероседименат.а се Ж)Г)' пренијети на.врдо велике удаљености и оствар.и.ти секундарно негативан уrицај sa ::.~рав.;ье људи. С друге стране може неодговорно nонашање према отпадним материјами 11 њихова неадееатна диспозиција у односу на катадог отnадних материје. са собом донијети додатно nовећ8!'.ье загађења и потенцијалне здрuствсне ризике. Предлаrач студије је назначио опасности и према њима 11а~сrитор је дужан израдити План активности у случ.ајевима са акцидентима са тачно дефинисаним ~рntкалним и хоризон'га11ним над11ежностима и одговорнос1и запослених које треба ускладити са nлане~вима локалне заједнјще при ванредним сн.ту~јш~l& ИJUI мтастрофама. Мин:ис:rарство здраћјьа у свом мишљењу, на крају ис1.иче д~> ј ~ инвеститор дужан у складу са законом проводиrи периодичне прегледе радник1 у Завсд} за медицину рада Реnублике Срnске уз обавезно поштоваље мјера ли ше и колектџв:~ заwтнте.н11 раду.

193 f<.! - т ($ Дава rодиве ово Министарство је запримило стручво мишљење под бројем 07/1/ /15 од Реоублвчкоr завода за заmтиту културио-исторнјскоr и природног ваељеђа, у којем констатују сљедеће: Планирани објекти не налазе се у простору планираном зе заштиту, односно да су у достављени документ уграђени Услови Завода проnисани С1ручним мишљењем број: 07/ / од године. У СЈ<Ладу са <411аном 18. Ст-сШ 2. Закона о заwтити npl'!poдe ("Службени гласник Републике Српске'\ број 20/1 4) nроце.њује С!: дu се ::sљ:.ј:щtр.. шн рад\)!..и: 11 U.К'l"kUtfu cт:...= мu1у реализовати са становишта циљева заштrпе прщ: оде: уз cбw~.:. :s:r п;:тдрж ь.::u~t~ e;щ tr~. Jj~tJi! за спречавање, смањивање, убл ажавањ~ ци..ты;ва или санациј у шт-:тн их утицаја у току изградље и експлоатације про писаних Студијом yrищd<l љ\ жн:юr:су с;;зщu;ну. Дава 28; године ово Министарство је заприм.ило стручио мвшљење од Ооmтвне Угљевкк заједно са свим примјецбама са Јавноr увида од стране rрађана Мјесне заједнице Мезграја. Општина Уrљевик у cnc-!>j.\пшiљ~.. -.у број З i \ 5 нсrн~.r-ј сљедеће: "У студији yrnцa.ja на животну средину су у(јчсни n:;;;.цu..:~!.щ и, l'- uи ::.. : L.:..Н; је~..~. \Ј Н<.. Gу,ц~ урађена wro квалитетније. Примједбе кој.~ :-.ш дај ~:v~;:, oдijot:~ ve yrj:э.iш ~:>.i на.\ю!{нторк:rг загађујуhих матер.ија који треба прово.nит.r.. Ct.o:z.-tp~щv да }.-.::Ј и ;;Јt:б<: :.1=-v w.шrrи бар два пута више него што је наведено у С1)'дији утицај а на ~rютиу средttну, а која је била предметом Јавне расправе, дана 25.l2.20t5. године ~а Iючщщщ у l~.~: н у r:р()ст\):.;;нјамu Мјесие заједнице Мезrраја. Промјене које тре5t. ~ 1нјета у ( : аиј:,.: 1 :щ(!ј ~.: ~:у ы.:. -: r?~!н 62 у табелама и то табели 37: уч.ес га.'ј ОС'Г мј,;ре,.,<ј.~iц'.;:.-. ;.,. :..:. ~~: L ~~,;...t: rt!t'i'н.n a~ :1yr~ годишње, затим табели 38: учесталост мјер.ењ& о.џщ.;:.11,:; '' '.,} ј fщ)}:... -$)'Ј<,. ћр!щi l i~ ~ ;,ущ rодшllње, а у табели 39: учеста.пост мјерења одно~fю Miљ.a r-uvшc Ј lt:;цы;х ж~<ј;.џ~ и.:.. iјь;љ:' сепаратора nовећати :'ia 4 nута,!tfjepeњe fш мјсс:1у 1-iC>'<i.!i:'~u :~a > 1:,:-ЕLјњи p.;t.;шu<!,jeuт.r:з тможника 4 nyra, а што се 1ичс руб:tю<е за е ;ыхr..д.>..w:u;i..:..}-: :~ <t.j.~ ж:n-::.t 0\ivЖt: :.i,a ocrn.j~-e предложеио. Сматрuмо да ј~ nримједба по питј.њу ~щюь ођt.;ј:ыј ~!IJ.ШI u ринrэ. онр::..зд&.li;;;_, обзиром даје еr.сn.;1оатација коnа рудник уrља "}iyi<e".в..;:ћ :ЈД!:i.~,<Ј t10-l:.:ra л ОО~IШ...:! ~~ 'I~.J rш:.,j цијеле године. Осим тоге, сматрамо дl!! су метсро.'н.iш.ки пv.цrци c:.'i-'f>б, Шl r:ре;џщжемс дц ~;з контактира хидрометеролошки завод Репуспиш~ Cpncкt- i E.t.:'t. Jj Jl;rц:.:.. а cu<: у щ. љу предузимаља новијих nодатака са ~tјрних. ст 2.~i:и.щ.. ) ;:s.:;..jt: љ./i;;if н I'E ; rље~ин :! увр.uлавања исти-х у ову студију." Достављене прв!\lједбе са Јuви о~ у вм.а 1 рш)щw. ) : ;at.з:u.,, ::. 1 с.;; о,.:џ.щс1-:.т~. h резултате мјерења, ~цј~иу стt.ш~на заг~ђен)стv. D~д)'X t., ;;СА(: } :,.;;! ui.. >H.i.:::;a 1:<..v..f на rрен/ш'..) стање на терену, ощюсно.поја.е;е нрас:;ине пр:.tј ч~щ ~(;п<:.:~ i'ј '/1. r...i f ~:rј ~ну 14a.t<;a,;:._!i:.t;;l\:..: I \;;, 1.::.~ кроз насеље. Даuа rодине ово Мт~нс;тuрста<.Ј jt: ::.anptњ. J J/:J ;ю;~ Ciюj e~l t:i-g/,'k щ,.п~rех-кор" д. о. о. УrљеDик, као носилац нрој е:кта, ~~~ 1-tv.ta:t\ai)Шi!. \:'i'pyчiliн ~ tыu о примљенвм орнмједбама заинтересоване јавоости, ::.iiiah'ut:te<:uuи.thf:l. оџа ~аа в:а Нuцрт Студије угицаја нn жнэотву сре;;.ипу за n~tlн:д~н.н np.,:,;~.u t ;1 :-><i..:.-..:.;~i.;~: у г.рш. о > Oцjtii~. Ово Миаистарстrю је. пр~глсцu;ю заrй,~ fн :<. с«juн.'.t: pu-:i: j)<.:.t~,.~:ј~~ r~:... ~:tli.. мњ:.:.::..rј...:;.ња. са примј едбама и лрелиминарии стручшs ста.в носиоца прој ~.~е rа., те iia Ol)lioьy,цџс rаь.љеао. доноси сљедећу оцјеl-ј)': llajjaжe се uосиоцу ~рt)јекта "TCREX- КО?" ~.о.,:;.. ~ t;ь.;.:.~љ:, да :.Јз.:..ри..:1' И~li!.J.:;BJ в допуну Сђ'двј ~ у'fнцnј ~ ua :.кинuтtl}' срцю~.у r;ij~j.;.1: : <. -с.~~(..~. н;а-; иu.л~:.:;..) 'Ј~Ы. ЈШ

194 џ.,. #' 1 на nовршинском копу "Луке" Ме.зграја, nо.вршиие 63.2 ha, општина Уrљевик. у ~r:ладу са примједбама које се односе ва заштвту животве средине, достављене од наведених субјеката. Носилац nројекта Инвеститор "TEREX-KOP" d.o.o. Угљевик, дужан је најкасније у року од 60 дана од дана пријема ове Оцјене изврши допуну студије уnщаја у СI<Ладу са Оцјеном укључујући и nосебан дио студије утицаја из члана 68. став 2. наведеног закона, изврши њену ревизију, те достаrи овом Министарстзу С'I)'дију у коначном објiиi<у у смаду са ч.1аном 72. и.с1-оr закона. Прилоr: l. Мmпље.ње МЮiистарстаа пољоnривреде, щумарства и водоnривреде 2. Мmпљев.е Мин:и:старсnа здравља н социјалне зашrите З. Миш.љење Завода за заштиту културно-ксторијског и природног насљеђа 4. Мишљење Оnшrине Уrљевик 5. ЗаписНШ< са јавне расправе 6. Прелиминарни -стручни став Инвестиrора

195 i _. ' ,-.:..~... ~~..и.~.):~-~~~-...,.,.(..~~4~-~~~,. +.ti{,, ~~~~ ~)6~)f~!(~;IO<'~~~. ~~~џ.~.t. i : : , ~ - _,_..._, r ,. ~ РЕПУБЛИКА: СРПСКА ~ ВЛАД.А _ МИНИСТАРСТВО ЗА ПРQСТОРНО УР,ЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ г ~-!! f!.; ј ј Министар. за nросторно ' уређеrtе, грађевинарство и екологију на основу члана 67. ~кона о з_~iп':ј:'јiј'iсживотне средине («Сл..vжбенiLГласник l?.епублике -Српске)> 71/12 и 79/15) и члана 5. Пр.]mилника о условима за обављањ'е дјелапrости из. области заштите животне средине («Службе ни гшl.сцик. Републике Cptrcкe>> број /13) и ђешења- о-испуњепqсти услова.за обављнњi ДјелатноётiГ Из ""ОбшiстИ заштите хqrвотне средине број 1-E/04 од године, и з д а ј е, '. i бр0ј г- Л И Ц Е.Н Ц У :... --~"'- ~- r --- r ~--- - д.о.о. "РУД}\FСК.Й ИНСТИТ!У Т ~' I~рије~ор г Испуљава iусдове ' за обављаље: дјелатнос'ти ~з области заштите животне средине. ева лиценца -вю.ки -од-- 11д~ ~2015.!'"'rоДiпје - дь ' '11-: 11.2'019'~ 'годи не. ПрОВЈера испуњености услова за обављаiье дјеј1атности из области d аштите животне ср един е врш'иће с~ у Ск.Ј.:!адуsа ОдQ.~.Ј!.Q~ма З~оЈ!~_Q-~ащ:пп:ЈI )lщв_о_тну средин..е.и Правилника-о услqвима Зft обављање дј елатно~ти 1-rз 0бласти заштиrrе жнвьтне ср'едине. '. '! --про Ј регис чра: 11-Е/04 rm-""б=ања Лука: године