ГРАЂА ЗА БИОГРАФСКИ РЕЧНИК ЧЛАНОВА ДРУШТВА СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ, СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Љубомир Никић Гордана Жујовић Гордана Радојчић-Костић ГРАЂА ЗА БИОГРАФСКИ РЕЧНИК ЧЛАНОВА ДРУШТВА СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ, СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ 1841 1947

SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS LIBRARY EDITIONS 24 Ljubomir Nikić Gordana Žujović Gordana Radojčić-Kostić MATERIAL FOR THE BIOGRAPHICAL DICTIONARY OF THE MEMBERS OF THE SOCIETY OF SERBIAN LETTERS, SERBIAN LEARNED SOCIETY AND SERBIAN ROYAL ACADEMY 1841 1947 Adopted at the 2nd meeting of the Department of Language and Literature of February 14. 2004, according to the review of academician Miroslav Pantić E d i t o r academician NIKŠA STIPČEVIĆ BELGRADE 2007 II

ISSN 0561-743X СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ ИЗДАЊА БИБЛИОТЕКЕ 24 Љубомир Никић Гордана Жујовић Гордана Радојчић-Костић ГРАЂА ЗА БИОГРАФСКИ РЕЧНИК ЧЛАНОВА ДРУШТВА СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ, СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТВА И СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ 1841 1947 Примљено на II скупу Одељења језика и књижевности од 14. фебруара 2004. године, на основу реферата академика Мирослава Пантића У р е д н и к академик НИКША СТИПЧЕВИЋ БЕОГРАД 2007 III

Издаје Српска академија наука и уметности Технички уредник Мира Зебић Идејно решење корице Никола Костић Тираж 500 примерака Штампа Colorgrafx, Београд IV

С А Д Р Ж А Ј Уводна напомена...7 Еditorial Note...8 Гордана Радојчић Костић Хронолошки преглед историје ДСС, СУД, СКА... I XLI Љубомир Никић, Гордана Жујовић, Гордана Радојчић Костић Речник чланова А-Ш... 1 365 Скраћенице... 367 373 Љубомир Никић ПРИЛОЗИ Председништво Академије 1886 1947... 377 Академија природних наука 1886 1947... 384 Академија философских наука 1886 1947...386 Академија друштвених наука 1886 1947... 388 Академија уметности 1886 1947... 390 Хронологија избора правих чланова 1886 1947... 392 Хронологија избора дописника 1886 1947... 395 Хронологија проглашења правих чланова 1886 1947... 400 Почасни чланови Српске краљевске академије... 407 V

EDITORIAL NOTE Material for the Biographical Dictionary is the result of the long-standing work of the Bibliographical Department of the SASA Library on the collection of data on the life and work of members of the Academy persons whose work left an imprint on the scientific, artistic and social life of Serbia in the 19 th and the first half of the 20 th century. This reference book contains essential biographical and bibliographical data on the members of the Society of Serbian Letters (1842 1864), the Serbian Learned Society (1864 1892) and the Serbian Royal Academy (1886 1947). In addition to information on the dates of election and type of membership, also provided are the most important biographical and bibliographical sources and literature on all the members. Data on published biographies and bibliographies refer to their scientific work while the biographical data provide particulars of the professional and public life of members of the Societies and academicians. Attached is a Chronology of the most important events from the history of the Academy and chronological lists of the election of members. The references have been drawn up on the basis of the systematic taking of excerpts of material from domestic and foreign literature. Only the most important references for the more recent period have been selectively included, exhaustive information being today accessible in the electronic databases of large libraries. The material has been arranged in Cyrillic alphabetical order and provides an all-inclusive list of members of the Academy and the Societies. VI

УВОДНА НАПОМЕНА Грађа за биографски речник је резултат дугогодишњег рада Библиографског одељења Библиотеке САНУ на прикупљању података о животу и раду чланова Академије личности које су својим радом обележиле научни, уметнички и друштвени живот Србије у XIX и првој половини XX века. Приручник садржи основне био-библиографске податке о члановима Друштва српске словесности (1842 1864), Српског ученог друштва (1864 1892) и Српске краљевске академије (1886 1947). Поред података о датумима избора и врсти чланства, дати су и најважнији биобиблиографски извори и литература о свим члановима. Подаци о објављеним биографијама и библиографијама упућују на научни рад а биографски подаци своде се на информације које се тичу професионалног и јавног живота чланова друштава и академика. По правилу подаци су навођени на основу непосредног увида у званична документа. У прилогу су дати Хронологија важнијих догађаја из историје Академије и друштава и хронолошки прегледи избора чланова. Референце су израђене на основу систематског ексцерпирања грађе из домаће и стране литературе. За новији период селективно су наведене само најважније референце пошто су исцрпне информације данас доступне у електронским базама података великих библиотека. Грађа је сређена по азбучном редоследу и даје потпуни попис чланова Академије и друштава. VII

VIII

ХРОНОЛОГИЈА Друштвo српске словесности (1841 1864) Српско учено друштво (1864 1892) Српска краљевска академија (1886 1947)

II

ДРУШТВО СРПСКЕ СЛОВЕСНОСТИ (1841 1864) Кнез Михаило отвара прву седницу Друштва српске словесности, 8. јуна 1842. Литографија Анастаса Јовановића III

IV

1841 28. септембар Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић, професори Лицеја, поднели су министру просвете пројекат Устава, Устројенија и печата Србске наука Академије. Овај предлог настао је из практичних потреба новоотвореног Лицеја (1838) у коме су наставници радили без утврђеног књижевног језика и правописа а Караџићеве ортографске реформе биле су забрањене у Србији од 1832. 10. октобар У Совету је прихваћено све што је предложено, само је препоручено да се одустане од назива Србска наука академија и да се назове Дружство Србске Словесности. 14. новембар Кнез Михаило је у облику уредбе издао Устав (Статут) и Устројеније (Пословник) Друштва Србске словесности. У Уставу су јасно дефинисани задаци Друштва: распрострањавање наука на српском језику и образовање и усавршавање језика. 1842 27. мај Кнез Михаило је својим указом именовао прве редовне чланове. Били су то: Димитрије Исаиловић, врховни надзиратељ школа, Стефан Марковић, члан Совета, подполковник и каваљер, Јован Стејић главни секретар Совета, Димитрије Тирол, прави члан Одеског обштетства историје и древности; Сима Милутиновић, србски списатељ и стихотворац, Јован Стерија Поповић, професор природног права, Атанасије Николић, професор математике и Исидор Стојановић, професор всемирне историје. 31. мај Одржана је прва седница на којој су изабрани: Атанасије Николић за секретара, Димитрије Исаиловић за потпредседника и Димитрије Тирол за казначеја. Председник Друштва по положају је био министар просвете. 8. јун У општинском школском здању одржана је торжествена скупштина. На свечаности је Кнез прихватио покровитељство над Друштвом, предао председнику Устав и члановима дипломе. 11. јун На првој изборној седници изабрано је још 8 редовних, 20 кореспондентних и 11 почасних чланова. Међу изабранима били су Вук Караџић, Јан Колар, Јован Хаџић, Људевит Гај, Павле Јосиф Шафарик, Јернеј Копитар, Његош, Платон Атанацковић, Јанко Драшковић, Сава Текелија, Лазар Арсенијевић Баталака и др. 14. јун На првом званичном заседању Друштво је одлучило да се посвети испитивању српског језика у лексичком и граматичком погледу, како би се скупила грађа за речник и граматику књижевног језика. Други основни задатак био је стварање стручне терминологије оних наука које се предају на Лицеју. 4. јул Усвојена је азбука од 35 слова као ортографија Друштва. Димитрије Исаиловић је прихватио да изради правила ортографије. Јован Ст. Поповић, рад Јована Поповића Јован Ст. Поповић, рад Јована Поповића V

11. јул Атанасије Николић предлаже да се установи Народна библиотека. После осам седница Друштво је престало са радом августа месеца. Кнез Михаило напушта Србију а на власт долази Александар Карађорђевић. 1844 25. март Донет је Српски грађански законик чији је творац Јован Хаџић. 10. мај Министарство просвете издаје налог окружним начелствима да организују прикупљање древности за Народни музеј. 10. јул На иницијативу Јована Стерије Поповића упућена је молба кнезу Александру Карађорђевићу за поновно отварање Друштва. 18. јул Кнез је одобрио молбу и препоручио да Друштво поверена му дела уредно отправља. 1. и 7. август На првим двема седницама одлучено је да се настави рад на терминологији. Резултате те делатности изложио је Стерија у првој књизи Гласника. (Називословне речи израђене Дружством србске словесности; Разлози о називословним речима (Гл. ДСС 1 (1847) 1 16). 25. септембар По нацрту Јована Стерије Поповића донет је закон о управљању Лицејем (Устројеније јавног училишног наставленија). 1845 21. фебруар Милован Спасић подноси извештај о сређивању Књижнице попечитељства просвете (која је тада бројала 1421 дело). 20, 21, 27. мај Учешћем у седницама Вук Караџић упорно се противи нормативној делатности Друштва те оно одустаје од намере да прописује норме и прекида рад на терминологији (Уп.: Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме Платону Атанацковићу...Беч, 1845). 19. август Донета је одлука о покретању Гласника у коме би се штампали резултати научних истраживања чланова. Објављено је дело архимандрита Гаврила Поповића: Разговори за образовање срца и душе. Александар Карађорђевић, рад Уроша Кнежевића Вук Караџић, рад Д. Аврамовића 1846 21. јануар Донет је пословник о раду и правима и дужностима чланова (Устројеније), (Гл. ДСС 1 (1847) VIII XIII). 26. децембар Јован Стерија Поповић објављује први извештај о Народном музеју: Стање србског народног музеума (Гл. ДСС 1 (1847) 153 183). 29. децембар Јован Стејић предлаже да се предузме прикупљање података и споменика за историју српског народа. Објављен је Речник географијско-статистични Србије Јована Гавриловића. VI

1847 20. јануар Аврам Петронијевић износи план како би се могло доћи до нове српске историје (Гл. ДСС 2 (1849) 156 160). 8. мај Кнез Александар издаје уредбу са новим Уставом Друштва (Гл. ДСС 1 (1847) V VII). 20. мај Константин Бранковић, уредник Гласника, у Прегледу предмета за Гласник јасно дефинише задатке Друштва: а) обрађивање језика: теоријски (лексички и граматички) и практично (објављивање оригиналних књижевних радова и преводи класика); б) распрострањивање наука у народу Српском (Гл. ДСС 1 (1847) I IV). Објављени су: Горски вијенац Петра Петровића Његоша, Нови завјет у преводу Вука Караџића и Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића. О трошку Друштва средином године излази први број Гласника ДСС и Описаније древности у Светој (Атонској) Гори Димитрија Аврамовића. Гласник ДСС, прва свеска 1847. 1848 1. јануар На породичном имању на Сењаку, Владимир Јакшић почиње прва климатолошка мерења у Србији Сиксовим термометром који је с пролећа 1847. донео из Хајделберга. (Гл. ДСС 3 (1851) 262 276). 19. фебруар Друштво од Правитељства добија дозволу да своје књиге може бесплатно да шаље и прима. 31. октобар Коста Цукић је предложио да се за чланове Друштва укине правописна забрана из 1832. године (Гл. ДСС 2 (1849) 281 282). Објављени су: Дјеловодни протокол од 1812. маја 21. до 1813. августа 5. Кара-Ђорђа Петровића од Исидора Стојановића, Србска граматика (Део први) од Петра Нинковића и превод Гаврила Поповића, Часови благоговјенија (по Чокеу). Метеоролошки заклон, 1848 1849 2. јануар Ђура Даничић је изабран за дописног члана. 14. април Атанасије Николић предлаже оснивање општинских читаоница у Србији. 14. мај Друштво је подељено у 5 одсека: језикословни, исторички, правословни (правне и државне науке, статистика и политичка економија), философијски и природословни (Гл. ДСС 3 (1851) 277). Објављени су: Рјечник србско-нјемачко-латински Григорија Лазића, Животоописаније славни људи старог и новиег века Гаврила Поповића и Мислословље или Логика за младеж Константина Бранковића. VII

1850 8. јануар Јосиф Панчић је изабран за дописног члана. 5. фебруар Друштво откупљује рукописе покојног Исидора Стојановића грађу за новију српску историју. 23. април Друштво се обраћа дописном члану Сипријану Роберу, професору словенских књижевности у Паризу да из париске Народне библиотеке попише све књиге и рукописе који се односе на српску историју (Гл. ДСС 3 (1851) 285). 29. април Димитрије Тирол извештава да је од Катарине Деметровић из Темишвара добио велики број докумената о породици грофа Ђурђа Бранковића, које она уступа Друштву (Архив ДСС, 65). Објављени су: Србска граматика Јована Балукчића, Антропологија и Психологија у преводу Јована Стејића, Астрономија и Физика у преводу Константина Бранковића и Јестаствено земљописаније у преводу Милована Спасића. 1851 6. јануар Сипријан Робер извештава о резултатима рада на истраживању српских рукописа и књига у париским архивима и библиотекама [износи податке о рукопису Бертрандона де ла Брокијера] (Архив ДСС, 96). 26. јун Образован је Позоришни одбор за изградњу театарске зграде у коме су били Атанасије Николић, Матија Бан, Ђорђе Малетић и др. 16. новембар Уредник Гласника Ђорђе Ценић предлаже да се пропишу правила за правопис који ће се користити за издања Друштва. Јован Стејић је убрзо израдио Практична правила србског правописа (Гл. ДСС 4 (1852) 4 15). Друштво преко Новина српских упућује позив за сакупљање историјског материјала. Јанко Шафарик издаје Описаније стари србски новаца (Гл. ДСС 3 (1851) 191 259). Дописни члан Павле Ј. Шафарик у сарадњи са Друштвом издаје у Прагу Избор југославјанских достопамјатности. Димитрије Тирол Новац краља Владислава 1852 28. фебруар Јован Стејић износи Предлог за Српски рјечник и Српску граматику (Гл. ДСС 5 (1853) 1 13). 1853 9. мај Друштво је позвало Јосифа Панчића да предузме ботаничко путовање по Србији и дало му новчану помоћ. 15. септембар Усвојено је ново Устројеније књажеско-српског лицеја по нацрту Платона Симоновића. Друштво даје 250 форинти Стефану Верковићу сакупитељу старина у Европској Турској, за куповину старих рукописа и новаца (Гл. ДСС 6 (1855) 330). VIII

1854 30. септембар Друштво апелује на Министарство просвете да пооштри казне за уништавање историјских споменика. 15. децембар Јосиф Панчић предаје за штампу дело, писано у 12 свезака, Флора Србска или саморастије које је прикупљао по Србији од 1846 до 1854. године (Архив ДСС, 180). Објављен је Цицеронов спис О дужностима у преводу Г. Лазића. Друштво склапа уговор са земунским књижаром Сопроном о продаји својих издања. 1855 24. фебруар На предлог Милована Јанковића упућен је позив српским књижевницима, свештеницима и учитељима да прикупљају речи које се не налазе у Вуковом Рјечнику. 8. април Друштву је одобрено да унесе у Србију известан број примерака Вуковог Рјечника. Издат је Державопис Сербие Владимира Јакшића. Отворена је прва телеграфска линија у Србији: Београд Алексинац. Вуков Рјечник, прво издање 1818 1856 9. април Владимир Јакшић издаје Упутство за мерење, осматрање и бележње метеоролошких података у Србији (Гл. ДСС 8 (1856) 294 305). 15. мај Попечитељство је решило да се Друштво из просторија Лицеја пресели у кућу Ваје Илијћа у Абаџијској чаршији. 1857 13. јануар Ђура Даничић је изабран за секретара Друштва. 31. октобар Јосиф Шафарик извештава о свом раду на истраживању споменика српске историје у Млетачком архиву (Гл. ДСС 9 (1857) 292 307). У овој години Друштво је прикупило знатан број старих рукописа, преписа, старина и новаца. 1858 29. мај Секретар Друштва Ђура Даничић долази у сукоб са министром просвете Димитријем Црнобарцем око примене правописа у дипломама за новоизабране чланове. 31. мај Министарство просвете наређује да се Друштво мора придржавати званичног правописа. 8. јун Друштво одбија да се повинује наредби Министарства. 15. јун Вук Караџић учествује у раду седнице и Друштво се одриче старих правописних правила које је некада само прописало. Спор око правописа детаљно је објављен у раду Распра између пређашње владе и Друштва србске словесности (Гл. ДСС 11 (1859) 463 481). Ђура Даничић, рад С. Тодоровића IX

Објављени су: Српска синтакса Ђуре Даничића и Споменици Србски од 1395. до 1423... Меда Пуцића. 1859 23. новембар Попечитељ и председник Друштва Димитрије Матић укинуо је важност уредаба о правопису из 1832, 1850. и 1852, којима је било забрањено не само штампати него и уносити у Србију књиге штампане другим правописом. 1860 10. јануар Главној седници присуствује престолонаследник Михаило и својим говором стаје на страну Друштва у спору око правописа. У Гласнику 12 Даничић и Панчић објављују своје радове писане Вуковим правописом. Јосиф Шафарик издаје прву књигу Српских споменика Млетачког архива. Трудом Ђуре Даничића Друштво је издало Живот Светога Саве од Доментијана. 1861 29. новембар Ђура Даничић даје оставку на секретарски положај због непремостивих тешкоћа око публиковања Рјечника из књижевних старина српских. 1862 7. мај Друштво се сели у зграду Министарства просвете. 2. јун На главном заседању млади либерали школовани на европским универзитетима, који су ушли у већем броју у Друштво изборима ове године, покренули су на челу са Владимиром Јовановићем нове идеје о значају и правцу рада Друштва и дошли у сукоб с режимом кнеза Михаила. Од јуна до септембра Друштво није радило. 1863 17. мај Димитрије Матић је предложио да се започне рад на Енциклопедији наука. 29. август Изабрани одбор донео је план рада на енциклопедији (Гл. СУД 27 (1870) 386 387). 24. септембар Министар просвете Коста Цукић потписао је Закон о устројству Велике школе. Капетан Миша Анастасијевић поклонио је своје велико здање на употребу просвети. Друштво је послало делегацију да изрази захвалност племенитом дародавцу (Гл. СУД 27 (1870) 388). 1864 26. јануар Главно заседање је било изузетно бурно јер су либерали предлагали за нове чланове револуционаре и демократе тога времена (Гарибалдиа, Кобдена, Деака, Чернишевског...). Када Збирка преписа из Дубровачког архива Кнез Михајло Капетан Миша Анастасијевић X

је министар Коста Цукић забранио Владимиру Јовановићу да одржи беседу о штедњи, високошколци су почели демонстрације и седница је прекинута. 27. јануар Друштво је суспендовано а вође либералне струје Владимир Јовановић и Алимпије Васиљевић кажњени су отпуштањем из службе и премештањем у унутрашњост. XI

XII

СРПСКО УЧЕНО ДРУШТВО (1864 1892) Капетан Мишино здање, рад архитекте Јана Неволе XIII

XIV

1864 29. јул Кнез Михаило Обреновић издаје Највиши Књажевски Указ којим се Друштво српске словесности обнавља под називом Србско учено друштво и одобрава Устројство које дефинише уређење и задатке новога друштва. 25. октобар Кнез својим указом именује Јована Гавриловића за председника. Чланови се распоређују у четири одсека: 1. наука моралних, језикословних и литерарних; 2. наука природословних и математичних; 3. наука историјских и државних; 4. вештина. Скуп бира Јанка Шафарика за секретара Друштва. Расправља се о ступању у везу са немачким ученим друштвима, о прикупљању прилога за Гласник и да се Вуковој удовици преко министарства издејствује годишња помоћ (Гл. СУД 18 (1865) 366 371). Друштво ради у капетан Мишином здању. Печат СУД 1865 7. и 14. нов. Разматран је пројекат пословног реда Друштва. Усвојене су измене и поправке и одређено је да се штампа у следећој свесци Гласника. Одлучено је да се 30 дуката из Државне касе приложи као помоћ за издавање Вукових дела (Гл. СУД 19 (1866)362 364). 1866 1. април Московско Друштво љубитеља природознања упућује позив да се из Србије пошаљу народне ношње, оруђа и фотографије људи и обичаја за Етнографску изложбу која ће се одржати у Москви априла 1867. године (Гл. СУД 20 (1866) 425). 12. мај Јован Гавриловић апелује да се предузме чување и испитивање археолошких споменика у Подунављу (Костолац) и римског гробља код Пожеге (ужички округ) (Гл. СУД 20 (1866) 426). Крчаг, цртеж Ђ. Миловановића 1867 2. јануар Председник се захваљује на драгоценим поклонима које су Друштву даровали митрополит Михаило (Типик св. Саве за Хиландар) и Милан Ђ. Милићевић (Сврљишки одломци јеванђеља са записом из 13. века) (Гл. СУД 21 (1867) 382). 8. јануар Друштво добија 200 дуката од владе и 200 дуката од Кнеза за Етнографску изложбу у Москви (Гл. СУД 21 (1867) 382). 20. јануар Председник Јован Гавриловић предлаже да се почне рад на проучавању књижевних старина (попис рукописа и књига) у манастиру Хиландару и осталим манастирима ван Србије. Друштво моли Љубомира Ненадовића да настави рад на издавању Мемоара Проте Матије (Гл. СУД 21 (1867) 392, 393). 18. април Свечано је прочитан султанов ферман којим се кнезу Михаилу предају градови у Србији. Турски гарнизон напушта београдску тврђаву. XV

22. април Донета је одлука да се грађа за историју српског народног живота објављује у новој серији Гласника (други одсек) (Гл. СУД 21 (1867) 412). 22. август Одбор препоручује сликару Стеви Тодоровићу да начини попис свих слика из топчидерске цркве и Народног музеја (Гл. СУД 22 (1867) 413). Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста, израдио је и објавио план реконструкције старе вароши Београда у шанцу. 1868 11. јануар Одбор предлаже министарству просвете да Друштво посредује око увођења новог правописа у основне школе (Гл. СУД 23 (1868) 328). 21. јануар Вештачком одсеку препоручује се да набавља уметничка дела и приређује изложбе и да се подигне споменик Филипу Вишњићу (Гл. СУД 23 (1868) 332 335). 31. јануар Друштву подносе на издавање своја дела: Стојан Новаковић, Библиографија српска новијега периода књижевности од 1741 до краја 1866 године и Стева Тодоровић, Колико и каквих живописних слика има у Београду у Народном музеју и у топчидерској збирци. (Гл. СУД 23 (1868) 54 73, 336 337). 12. март На предлог министра просвете Димитрија Црнобарца укинута је забрана новог правописа у Србији. 21. и 22. април Скуп усваја измене у Уређењу чл. 1: Српско учено друштво обрађује и унапређује науке и уметности, а особито оне, које се тичу српства и у опште јужнога словенства... (Гл. СУД 24 (1868) 315 319). 29. мај Убијен је кнез Михаило. 18. јун Јован Бошковић предлаже да се припреми критичко издање дела Јована Стерије Поповића (Гл. СУД 24 (1868) 327). Објављени су: Протоколи шабачког магистрата 1808 1812 из Карађорђевог времена, као прва књига Гласника другог одсека. Урбанистички план Е. Јосимовића 1869 3. јануар Намесници до пунолетства кнеза Милана Обреновића одобравају ново Уређење и Пословник СУД. 30. јануар Донета је одлука да пређашњи редовни чланови ДСС, сада почасни, могу постати редовни обичним начином избора. 20. март Одсек математичарски и јестаственички предлаже да се поклон бискупа Штросмајера од 100 дуката употреби за свестрано испитивање наше земље и народа (Гл. СУД 25 (1869) 370 373). 30. октобар Одржана је прва представа у новој згради Народног позоришта. Управник Јован Ђорђевић држи поздравни говор. Намесници: Ј. Ристић, М. Блазнавац, Ј. Гавриловић XVI

1870 13. јун Скуп доноси одлуку да се надгробни споменици које је Милош С. Милојевић донео из Подриња предају на чување Народном музеју. На истом скупу М. Милојевић предлаже Друштву да се надлежним путем стане на пут сатирању и утамањивању старина" (Гл. СУД 28 (1870) IV и 29 (1871) V). 5. новембар Усвојен је предлог Одбора за обележавање меридијана (под којим се налази Београд) да се на Врачарском пољу сагради кућа за осматрање (Гл. СУД 28 (1870) XXVI) и да се на свим телеграфским станицама у Србији чине и прибирају метеоролошке белешке (Гл. СУД 29 (1871) VI). 1871 8. јануар Михајло Валтровић, Стева Тодоровић, Никола Марковић и Драгутин Милутиновић поднели су план о слању научне експедиције ради снимања живописних и архитектурних споменика у нашој отаџбини (План: Гл. СУД 29 (1871) XIX XXI). 2. март Стојан Бошковић предлаже издавање Југословенског општег научног речника на српскохрватском и бугарском језику (Гл. СУД 33 (1872) 272 281). 28. август На предлог Стојана Бошковића о заједничком раду на Општем научном речнику ЈАЗУ одговара да за такав подухват недостају спрема и да још није време... (Гл. СУД 32 (1871) X XI). 14. децембар Одбор одлучује да се писмом поишту од свију чланова друштвених њихове фотографске слике, да би друштво тим начином саставило један албум својих чланова (Гл. СУД 33 (1872) XIV). Манастир Жича, цртеж М. Валтровића 1872 30. јануар Донета је одлука да се прибаве средства за извршење плана о астрономским и метеоролошким посматрањима (Гл. СУД 33 (1872) XXIV V). 22. август Стојан Новаковић даје предлог и нацрт о оснивању Српског историјско-етнографског музеја (Гл. СУД 34 (1872) 336 356). 17. новембар Драгутин С. Милутиновић и Михајло Валтровић подносе Извештај... о своме пословању по Србији (Гл СУД 36 (1872) 294 302). Њихови радови су били изложени на Политехничком излогу у Москви (Гл. СУД 37 (1873) 309). 1873 19. јануар Фрања Зах је израдио Нацрт за прибирање бележака метеорологијских а Јован Драгашевић Упут за прибирање географијских бележака (Гл. СУД 38 (1873) 316 323). 1. децембар Усвојен је Закон о метарским мерама у Србији чији је творац Димитрије Нешић. Закон о мерама, 1873 XVII

1874 17. фебруар Председник Јанко Шафарик истиче успехе Друштва. По препоруци кнеза Милана увећана је државна помоћ Друштву (Гл. СУД 43 (1876) 377 379). 4. мај Јован Ђорђевић чита свој предлог о превођењу јелинских и римских писаца. На истој седници Милан Кујунџић устаје против овог предлога (Гл. СУД 44 (1877) 366 374). Објављена је Флора Кнежевине Србије Јосифа Панчића. 1875 2. јануар Министар просвете и црквених дела Стојан Новаковић препоручује Друштву да донесе програм рада и прецизира своје основне задатке (Гл СУД 44 (1877) 434 436). 2. јун За постављање сталног постамента за меридијан издвојено је 30 дуката. (Гл. СУД 44 (1877) 450 452). 13. јун Главни скуп одлучује да се члан 25. Устројства СУД, који говори о постављању председника, преиначи у: Председника друштву на годину дана бира годишњи скуп СУД између редовних чланова својих (Гл. СУД 44 (1877) 454). 22. децембар Министар просвете Стојан Бошковић износи своје погледе о преуређењу рада Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 439 443). 1876 23. јануар Изабрана је комисија која има задатак да изради нови програм рада Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 444). 13. јун Годишњи скуп изабрао је из редова својих чланова Стојана Бошковића за председника Друштва (Гл. СУД 44 (1877) 453 454). 1877 9. април Одлучено је да се и ове године у локалу Друштва одржи изложба цртежа које су Милутиновић и Валтровић израдили по Србији 1871 1875. (Гл. СУД 45 (1877) 354). 20. април Јосиф Панчић саопштава Друштву да је пронашао нову биљну врсту оморику (Гл СУД 45 (1877) 350). 12. јун На главном годишњем скупу преседник Стојан Бошковић говори о улози Друштва у бурном времену српско-турских ратова (Гл. СУД 45 (1877) 364 373). 13. јун Донете су измене и допуне у уређењу СУД: истиче се самостално научно истраживање; одређује се које се науке обрађују опште а које се ограничавају на научну област; издваја се популарисање науке под одвојену управу (Гл. СУД 45 (1877) 375 384). Picea Omorika Panč., 1877 XVIII

1878 18. јун Води се расправа између министра просвете Алимпија Васиљевића око броја чланова у Одборима и премештања редовних чланова у почасне због неактивности (Гл. СУД 47 (1879) 340 346). 13. јул Потписан је Берлински уговор којим је призната независност Србије. Заступник Србије био је Јован Ристић а у делегацији експерата био је Јован Драгашевић. Друштво је у овој години издало: Приповетку о Александру Великом Стојана Новаковића и Народне пјесме из старијих највише приморских записа, књ. 1, Валтазара Богишића. 1879 21. април Јосиф Панчић саопштава свој рад о првом метеориту који је виђен у Србији: Соко бања први метеорит у Србији (Гл. СУД 48 (1880) 241 272). 24. јун Председник Панчић у своме говору истиче задатке Друштва: да обрађује и унапређује науке и уметности, особито оне које се тичу српства... Скуп доноси одлуку да Друштво добије сталног секретара (Гл. СУД 49 (1881) 398 408). 1880 22. март Друштво одлучује да се његови чланови прикључе научној експедицији коју на Балкану организује Императорско руско географско друштво. (Гл. СУД 53 (1883) 245). 13. септембар Ђорђе Крстић, кнежев питомац, донео је Друштву неколико слика. Одлучено је да се изложе, да би се помогло младом уметнику и да би се укус подстакао... (Гл. СУД 53 (1883) 246). 1881 9. март Изашао је закон о Народној библиотеци и Народном музеју. 1883 5. јануар Примљен је за штампу чланак Љубомира Стојановића Српски родослови и летописи. Ђура Даничић завештањем оставља Друштву право на прештампавање својих књижевних дела која нису изриком другом уступљена (Гл. СУД 52 (1883) 297). 19. фебруар На предлог 15 чланова управа је одлучила да се конституише пети одбор за ширење наука и књижевности у народ (Гл. СУД 54 (1883) 268 269; Програм петог одбора : 283 285). 24 26. април Гаврило Витковић приређује изложбу историјских, књижевних и уметничких споменика Срба у Угарској које је прикупљао 1870 1882. год. (Гл. СУД 54 (1883) 54, 289, 294). XIX

3. мај Министар просвете и црквених послова Стојан Новаковић јавља да је обуставио државну помоћ Друштву због незаконитог финансирање рада петог одбора (Гл. СУД 54 (1883) 296 298). 25. маj Јован Жујовић саопштава своју расправу: Грађа за геологију Краљевине Србије (Гл. СУД 55 (1884) 164 282). 1884 30. јануар Министар просвете, поводом обуставе државне помоћи, поручује да је главни посао Друштва да обрађује и унапређује науке, а споредни посао је ширење науке и књижевности у шире кругове. Оспорава постојање петог одбора јер за њега нису предвиђена средства (Гл. СУД 57 (1884) XXXVII XL). 3. април Одбор за уметност доноси одлуку да се у Београду редовно држе изложбе уметничких радова (Гл. СУД 59 (1884) 86). 15. јун Сима Лозанић приказује нови минерал који је пронашао у живином руднику на Авали (авалит) (Гл. СУД 59 (1884) 77). 27. јун Јован Бошковић извештава о свом путовању у Беч и преговорима са Мином Вукомановић око откупа права прештампавања свих Вукових дела. Мина је вољна да уступи друштву не само сва штампана дела већ и рукописе и писма... (Гл. СУД 59 (1884) 106 107). септембар Ристо Ковачић подноси извештај о српским насеобинама у Јужној Италији (Гл. СУД 62 (1885) 273 340). 15. септембар Јован М. Жујовић приказује Геолошку карту Краљевине Србије, коју је недавно довршио... Из Геолошке карте кр. Србије 1885 30. јануар Председник Владимир Јовановић се у свом програмском говору залаже за оснивање универзитета и академије наука. Скуп доноси одлуку да се изврше припреме за пренос Вукових посмртних остатака и за подизање споменика Доситеју и Вуку (трошкове сноси Ђорђе Аћимовић, трговац) (Гл. СУД 62 (1885) 1 32). 8. и 9. септем. Прослава 50 годишњице књижевнога рада Ђорђа Малетића и Матије Бана (Гл. СУД 65 (1886) 1 127). 1886 13. мај Сукоби у Друштву довели су до обуставе рада Друштва и одузимања државне помоћи (Гл. СУД 69 (1889) 330 350). 1. новембар Донет је Закон о Српској краљевској академији. 1887 27. март Министар просвете распустио је управу Друштва због некоректног и несавесног пословања и одредио привремени одбор коме управа треба да преда сву имовину Друштва (благајну, библиотеку, архиву, научну грађу и остало) (Гл. СУД 68 (1889) дод. 89). XX

25. јун Актом министра просвете разрешен је привремени одбор и враћене су надлежности управи Друштва. 1888 16. новембар Јован Жујовић предлаже да сви одбори Друштва израде критичке прегледе средњошколских уџбеника за све предмете. 23. децембар Феликс Каниц писмом позива Друштво да се ангажује на заштити римских старина по Србији. Михајло Валтровић прихвата да се побрине за заштиту Трајанове табле. 1889 18. април Управа Друштва пише министру просвете да законодавним путем измени чланове 6. и 31. Закона о Академији који се тичу одузимања имовине СУД и преласка у власништво Академије. 1890 11. децембар На састанку управе изнет је предлог о спајању Друштва и Академије. 1891 9. март Министар просвете Андра Николић упућује предлог Народној скупштини о спајању Друштва и Академије. По овом предлогу Друштво између својих чланова треба да изабере 8 чланова за редовне чланове СКА а сви остали чланови постају почасни чланови СКА; имовина обе институције се спаја. 1892 10. фебруар На основу чл. 7. тачке 3. Закона о изменама и допунама у Основном закону о Академији чланови Друштва постали су почасни чланови Академије. XXI

XXII

СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА (1886 1947) Зграда Академије од 1909 до 1952, Бранкова 15, срушена 1963. XXIII

XXIV

1886 1. новемабар Академија је установљена Основним законом Краљевскосрпске академије који је Скупштина изгласала а краљ Милан Обреновић обнародовао. Закон је предвидео да ће прве академике и дописнике поставити краљ као заштитник Академије. По чл. 7 Основног закона о СКА Народна библиотека и Народни музеј спадају под надзор Академије. Печат СКА 1887 5. април Именовани су први чланови Академије а за председника је указом постављен Јосиф Панчић. 12. август Председништво је одлучило да се на земљишту друштвеном у Кнез Михаиловој улици подигне привремена зграда за Академију. 18. децембар На састанку целокупне Академије усвојен је Пословник СКА. Пословником су дефинисани организација и задаци Академије, предвиђене су и прве серије : Глас, Споменик и Годишњак. Објављена је прва књига Гласа другог разреда: Пронијари и баштиници Стојана Новаковића. 1888 23. јануар Изабрани су први дописници Академије. 6. фебруар Чедомиљ Мијатовић постављен је за председника Академије. 22. фебруар На свечаном годишњем скупу чита се писмо посланица председника Јосифа Панчића (СКА Год. 1 (1888) 155 157). 25. фебруар Преминуо је Јосиф Панчић. 27. фебруар Јован Жујовић предлаже да се штампају целокупна дела Јосифа Панчића. 28. март Академија уметности износи предлог плана за привремену зграду Академије (СКА Год. 2 (1889) 182 197). 18. април Милан Ђ. Милићевић даје писмени предлог о оснивању Државне архиве (СКА Год. 2 (1889) 92 94). 12. мај Михајло Валтровић и Драгутин С. Милутиновић подносе мемоар о испитивању српске уметности средњег века (СКА Год. 3 (1890) 72 82). 10. септембар На свечаном скупу у славу стогодишњице Вука Караџића, Стојан Новаковић говори о задацима Академије у неговању српског језика и износи научно утемељен и стручно образложен предлог за израду великог националног речника савременог језика. (СКА Год. 2 (1889) 182 197). 30. октобар Ректор Велике школе ставља Академији на располагање њене локале да у њима одржава седнице и привремено склони архиву и библиотеку (СКА Год. 2 (1889) 149). Објављене су прве књиге Годишњака и Споменика. Јосиф Панчић, рад Ђорђа Крстића Чедомиљ Мијатовић XXV

1889 1. мај Академија се из просторија Велике школе сели у кућу Јована Гавриловића под кирију. 1. септембар Академија почиње рад. 18. септембар Милан Ђ. Милићевић и Михајло Валтровић изложили су Пројекат закона о старинама у Краљевинини Србији (СКА Год. 3 (1890) 44 55). 23. октобар Секретар Академије друштвених наука Милан Ђ. Милићевић чита свој Пројекат закона за уређење Државне архиве (СКА Год. 3 (1889) 57 60). 1890 23. март Аустроугарско посланство поклања Академији примерак Светостефанске хрисовуље, коју су исте године објавили Љубомир Ковачевић и Стојан Новаковић у Споменику 4. Објављени су: Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици... Светогорски акти Љубомира Стојановића. 1891 11. марта На скупу целокупне Академије расправља се о удруживању СУД и Академије (СКА Год. 5 (1892) 2 5). 1892 10. фебруар На основу чл. 7. тачке 3. Закона о изменама и допунама у Основном закону о Академији чланови Друштва постали су почасни чланови Академије. 28. април У згради Академије усвојена су и потписана правила о оснивању Српске књижевне задруге, Стојан Новаковић изабран је за председника, Ј. Ј. Змај за потпредседника а Љубомир Јовановић за секретара. 18. новембар Димитрије Нешић указом је постављен за председника Академије. Димитрије Нешић 1893 18. јануар На скупу председништва секретар Милан Ђ. Милићевић чита писмо министра просвете у коме се изражава жаљење што "Академија при бирању краља Милана и кнеза Николе 28. дец. прошле год. није удесила да они буду изабрани акламацијом" (СКА Год. 6 (1893) 119). 9. фебруар Љубомир Стојановић на скупу Академије филозофских наука приказује Мирослављево јеванђеље у одломцима које је преписао у Хиландару (СКА Год. 6 (1893) 82). 12. април На предлог Стојана Новаковића основан је Лексикографски одсек (СКА Год. 7 (1894) 63 + 163 165). XXVI

4. октобар Јован Жујовић предлаже да се основа Народног музеја прошири и да у њега уђе и Jестаственички музеј (СКА Год. 7 (1894) 70). 18. децембар Одржан је свечани скуп Мађарске академије наука у помен њеном члану Јосифу Панчићу (СКА Год. 7 (1894) 115 + 175 177). Објављена је: Геологија Србије (Први део), Јована Жујовића. 1894 6. фебруар Академија филозофских наука одлучила је да се Живот Срба сељака Милана Ђ. Милићевића штампа као прва књига Српског етнографског зборника (СКА Год. 8 (1894) 38 39). Објављена је докторска теза Михајла Петровића у Извештајима Француске академије наука. 1895 19. децембар Министар просвете извештава СКА да је одобрио оснивање фонда за подизање Јестаственичког музеја и моли Академију да прими под управу цео рад на овом подузећу (СКА Год. 9 (1896) 118 120). Милан Ђ. Милићевић 1896 1. јануар Милан Ђ. Милићевић указом је постављен за председника Академије. 19. јануар Главни годишњи скуп усваја одлуку о подизању Музеја српске земље, о штампању списа Лазара Арсенијевића Баталаке и о руковању Фондом Катарине Ивановић (СКА Год. 9 (1896) 104 105). 1897 11. мај Свечано је откривен споменик Јосифу Панчићу на тргу испред Капетан Мишиног здања. 30. септембар Пренос Вукових посмртних остатака из Беча у Београд (СКА Год. 11 (1898) 60 61, 84). 3. новембар Откупљена је архива војводе Книћанина, драгоцена грађа за новију српску историју (СКА Год. 11 (1898) 82). Љубомир Стојановић је у Бечу издао фотолитографско издање Мирослављевог јеванђеља у 300 примерака о трошку краља Александра Обреновића. Примерци нису продавани већ су поклањани институцијама и појединцима према списку који су направили Љ. Стојановић и краљ Александар. Мирослављево јеванђеље, лист 98, р. 1898 26. фебруар Академија одлучује да пошаље своја издања на Светску изложбу у Паризу 1900. 27. мај На заједничком скупу Академије философских и друштвених наука одлучено је да се оснује Етнографски одбор (СКА Год. 12 (1899) 49). XXVII

Из фонда Лазара Арсенијевића Баталаке објављена је његова Историја српског устанка. 1899 11. јануар Јован Ристић указом је постављен за председника Академије. 1. септембар Сима Лозанић указом је постављен за председника Академије. 22. септембар Председништво доноси одлуку о сређивању Академијине библиотеке и избору сталног библиотекара (СКА Год. 13 (1900) 117). 18. октобар Донета је одлука да се уреди Академијина архива и рукописна збирка да би се приступило систематском издавању историјске грађе и старих књижевних споменика у Зборнику за историју језик и књижевност српског народа (СКА Год. 13 (1900) 84, 178). 27. октобар Отворена је изложба архитектонских, живописних и скулптурних споменика из старих српских манастира. Јован Ристић, рад С. Тодоровића 1900 9. јануар Михаило Петровић чита свој први рад из области математичке феноменологије: О математичкој теорији активитета (приступна беседа). 22. фебруар Јован Цвијић подноси извештај о испитивању српских села (СКА Год. 13 (1900) 186 199). 16. април Јован Мишковић указом је постављен за председника Академије. 6. јун На заједничком скупу Академија филозофских и друштвених наука прочитан је нацрт како треба издавати Зборник за историју, језик и књижевност (СКА Год. 14 (1901) 98 101). На Светској изложби у Паризу, у павиљону инструмената, изложен је хидроинтегратор први предак будућих аналогних рачунара, који је конструисао Михаило Петровић (добио је златну медаљу). Изашла је прва књига Античких споменика у Србији Николе Вулића. Јован Мишковић Хидроинтегратор 1901 6. јануар Јован Цвијић излаже резултате својих студија о географији и геологији Старе Србије и Македоније (СКА Год. 14 (1901) 50). 24. јануар Основана је задужбина архимандрита Нићифора Дучића (СКА Год. 15 (1902) 54). 23. март Министарство посвете уступа Академији музикалије Корнелија Станковића 21 свеска са нотним записима српског православног појања (СКА Год. 15 (1902) 131 132). XXVIII

Изашао је први број Српског књижевног гласника под уредништвом Богдана Поповића и Каталог рукописа и старих штампаних књига, збирка СКА Љ. Стојановића. 1902 11. јануар Основана је Задужбина Николе Крстића (СКА Год. 16 (1903) 26 31, 59 60). 2. мај Основана је Задужбина Пере К. Јанковића (СКА Год. 16 (1903) 24 26). 1. новембар Двоспратна кућа Николе Крстића у Бранковој 5 прелази у својину СКА (СКА Год. 16 (1903) 94). Објављена је прва књига Старих српских записа и натписа Љубомира Стојановића и Насеља српских земаља, под уредништвом Јована Цвијића. 1903 1. фебруар Сима Лозанић указом је постављен за председника Академије. 17. фебруар Помоћник чувара Народног музеја Милоје М. Васић подноси извештај о археолошким ископавањима у Костолцу (СКА Год. 16 (1903) 201 228). 29. мај Убијен je краљ Александар Обреновић. 5. септембар Усвојен је предлог Етнографског одбора да се почне издавање Српске дијалектологије (СКА Год. 17 (1904) 120 121). 29. септембар Одбор академика доноси нацрт за Историјску изложбу предмета из српског устанка, поводом прославе стогодишњице (СКА Год. 17 (1904) 125 127). 31. децембар Привремени управник Музеја Српске земље, Петар С. Павловић подноси Академији извештај о стању музеја и Предлог закона о Музеју (СКА Год. 17 (1904) 262 287). Сима Лозанић, рад У. Предића 1904 22. фебруар На годишњем свечаном скупу председник Академије Сима Лозанић говори о најновијем проналаску радиоактивних елемената и о значају тог открића за развитак хемије (СКА Год. 17 (1904) 145 189). 22. март Председништво решава да се Академија од 1. маја пресели у кућу Славка Грујића у Бранковој улици 34 (СКА Год. 18 (1905) 84 85). 1. септембар У сали Народне скупштине, у присуству њ. в. краља Петра I, одржан је скуп поводом стогодишњице српског устанка. Отворен је Музеј Српске земље у приземним просторијама задужбине Стевче Михаиловића (СКА Год. 18 (1905) 147, 256). 1905 1. октобар На свечаном отварању Универзитета, у име Академије говор држи Јован Жујовић (СКА Год. 19 (1906) 67 68, говор: 74 77). XXIX

13. новембар Шведска академија шаље Академији правила о Нобеловој награди и неколико расписа за награду. Председништво је одлучило да распис за награду пошаље Филозофском факултету (СКА Год. 19 (1906) 80). Објављена је прва књига Српског дијалектолошког зборника: Дијалекти источне и јужне Србије Александра Белића. 1906 1. фебруар Стојан Новаковић указом је постављен за председника Академије. 22. фебруар Председник Стојан Новаковић на свечаном годишњем скупу говори о задацима Академије и о стању 11 Академијиних задужбина које износи преко 700 000 динара (СКА Год. 19 (1906) 122). 22. март Председништво одлучује да се извештај о раду Академије у 1905. штампа на француском језику и да се пошаље осталим академијама (СКА Год. 20 (1907) 160). 28. јун Фениче Куниберт поклања Академији спис свога оца о Србији (на француском). 16. септембар У Вршцу се слави стогодишњица рођења Јована Поповића Стерије. 16. октобар На скупу Академије природних наука приказан је рад Михаила Петровића Непосредна примена реалних одређених интеграла на алгебарске и трансцедентне једначине. Овај рад из области теорије функција, по свом значају, отворио је нове проблеме у међународном свету математичара. 28. октобар Академија филозофских наука одлучила је да штампа као засебно издање аутобиографије чланова СУД у 500 примерака (СКА Год. 24 (1911) 138). 1. децембар Председништво је одлучило да на Балканску изложбу у Лондону пошаље главна Академијина издања. Објављене су Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије Јована Цвијића. Стојан Новаковић, рад У. Предића Михаило Петровић, рад У. Предића 1907 1. јануар Одлучено је да се установе засебне серије Зборника у којима ће се објављивати споменици, писци, мемоари и грађа која се тиче обнављања српске државе у 19. веку (СКА Год. 20 (1907) 129). 22. фебруар На свечаном годишњем скупу председник Стојан Новаковић истиче као најзначајније послове Академије : рад на Речнику и издавању Огледне свеске Речника Српског књижевног и народнога језика по материјалу Лексикографског одсека СКА (СКА Год. 20 (1907) 137 142). 1908 9. септембар Академија је одликована дипломом на Лондонској изложби. XXX

1909 1. новембар Академија се сели у кућу Симе Игуманова у Бранковој 15 (СКА Год. 23 (1910) 67) (ту је Академија била смештена 1909 1952, зграда је срушена 1963). 1910 3. фебруар На Главном годишњем скупу прочитано је писмо ЈАЗУ у коме је изнет предлог о заједничком издавању Југословенског енциклопедијског речника (СКА Год. 23 (1910) 117 121). 24. септембар Прихваћен је Статут Балканске археолошке комисије, огранка Руског археолошког института у Цариграду, чијим радом је руководио Теодор Успенски (СКА Год. 24 (1911) 123 124 и 25 (1912) 74 87). 1911 7. мај Андра Стевановић је приказао скице за Академијин дом које је израдио са арх. Драгутином Ђорђевићем (СКА Год. 25 (1912) 89). 25. мај Руска академија покреће оснивање Савеза словенских Академија и Учених друштава и позива СКА да учествује у раду (СКА Год. 25 (1912) 106 107). 1. јун Председник Академије Стојан Новаковић реферише о састанку у ЈАЗУ поводом израде плана за Југословенску енциклопедију (СКА Год. 25 (1912) 93 97). 14. децембар Андра Стевановић подноси извештај Државном савету Краљевине Србије о немогућности проучавања српских старина у Старој Србији и Македонији (СКА Год. 25 (1912) 375 379). Објављени су Елементи математичке феноменологије Михајла Петровића. Многи научници сматрају да је овим радом Петровић био претеча Винеровој кибернетици. На Међународној изложби у Риму у Српском павиљону централно место заузима Мештровићев Видовдански храм. У Београду је основан Секретаријат Руског археолошког института са циљем да се помогну истраживања у Винчи, једном од најзначајнијих праисторијских налазишта у Европи. 1912 22. фебруар На Свечаном годишњем скупу председник Стојан Новаковић, говори о 25 година рада Академије (СКА Год. 25 (1912) 183 188). У Гласу 87 објављен је Прилог теорији математске климе Милутина Миланковића. Објављени су Законски споменици српских држава средњега века Стојана Новаковића. 1913 6 и 9. мај Академија оштро реагује на апел који је 1. априла упутила Бугарска академија наука словенским академијама о деловању Милутин Миланковић, рад Паје Јовановића XXXI

српских политичких и војних снага у Македонији, наглашавајући да није задатак научних установа да процењују политичке поступке појединих влада (СКА Год. 27 (1914) 97 98, 142 151, 181). Објављено је огледно издање: Српски речник књижевнога и народнога језика по материјалу Лексикографскога одсека СКА, Момчила Ивановића. 1914 1918 Светски рат потпуно је прекинуо рад Академије. Граната је погодила зграду у којој је Академија била смештена, срећом без већих последица јер је архива била евакуисана. Оштећена је библиотека.у току рата, у Нишу је умро председник академије Стојан Новаковић. Јован Жујовић је указом од 2. априла 1915. године постављен за председника Академије. (Извештај у: СКА Год. 28 (1921) 131 147, 153 170, 182 201). 1919 6. октобар Југославенска академија знаности и умјетности шаље Академији на увид Правилник о оснивању Биолошке станице на Јадрану (СКА Год. 28 (1921) 30 47). 20. децембар Академија приступа Савету Академија (Union académique de recherches) који је основан на предлог Француске (СКА Год. 28 (1921) 93). На Конференцији мира у Паризу 1919/1920, у историјско-етнографској секцији, учествују Јован Цвијић, Тихомир Ђорђевић, Александар Белић, Јован Радонић, Станоје Станојевић, Никола Радојчић, Нико Жупанић. 1920 7. март Председник Јован Жујовић говори о задацима Академије, а секретар Љубомир Стојановић подноси извештај о стању у коме се Академија затекла после ослобођења (СКА Год. 28 (1921) 99 204). 12. март Министар просвете ставља на располагање 15 000 динара за јестаственичко истраживање нових крајева Србије, ослобођених 1912. (СКА Год. 29 (1920) 52). 4. април На предлог председника Јована Жујовића одлучено је да Академија ступи у Union Académique Internationale (Брисел) (СКА Год. 29 (1921) 97). Јован Жујовић, рад У. Предића Историјско-етнографска секција, Париз 1919 XXXII

1921 12. април Јован Цвијић указом је постављен за председника Академије. 23. мај Хрватско природословно друштво сазива конгрес природњака целе краљевине у заједници са свим академијама и универзитетима (СКА Год. 30 (1922) 17). 30. мај Академија уметности доноси одлуку о сређивању Народног музеја (СКА Год. 30 (1922) 107 109). 17. октобар Интернационална унија академија за геодезију и геофизику (Лондон) позива Академију да учествује на општој конференцији (СКА Год. 30 (1922) 19). 5. децембар Председништво расправља о документима Аустријског архива који треба да припадну Србији (СКА Год. 30 (1922) 136). Јован Цвијић, рад У. Предића 1922 28. мај Владимир Ћоровић образлаже неповољно склопљен уговор, од 5. и 15. априла 1920, о архивалном питању између Аустрије и Краљевине СХС. 28. новембар Прослава 50-годишњице научног рада Симе Лозанића. 27. децембар Универзитет и Академија славе 100 годишњицу рођења Луја Пастера (СКА Год. 31 (1923)160 168). Објављена је палеографско-језичка студија В. Јагића: Козма Индикоплов по српском рукопису г. 1649. 1923 1. јануар Андра Стевановић и Драгутин Ђорђевић подносе извештај о зидању Академијине зграде (СКА Год. 31 (1923) 102 104). 25. фебруар Одбор за Даничићеву прославу предлаже издавање списа и зборника радова о Даничићевом животу (СКА Год. 32 (1924) 31 33). 4. јун Никола Вулић подноси извештај са седнице Међународне уније Академија у Бриселу на којој је одлучено да се издају: Речник средњовековног латинског, Археолошка карта и Корпус латинских натписа (СКА Год. 32 (1924) 47 50). 29. октобар Председништво одлучује да изда под закуп просторије у новој згради академије (СКА Год. 32 (1924) 76). Академијин дом (1923) 1924 28. јануар Усвојен је Статут Националног географског одбора Међународне географске уније у Краљевини СХС (СКА Год. 32 (1924) 89 90). 2. март Стеван Бошковић, делегат Академије, подноси извештај са Првог скупа Међународног геодетско-физичког савеза у Риму, маја 1922. (СКА Год. 32 (1924) 106 111). 3. мај Станоје Станојевић на конференцији у Загребу говори о организацији рада на издавању Народне енциклопедије. XXXIII

3. новембар Усваја се молба француских математичара да Академија буде покровитељ њихове публикације Memorial des sciences Mathématiques (СКА Год. 33 (1925) 27). Иво Андрић добија књижевну награду СКА из фонда Љубомира Михајловића. Објављена је Дубровачка нумизматика Милана Решетара. 1925 22. април Живојин Перић подноси реферат о Пројекту Лиге народа за заштиту научне својине (СКА Год. 33 (1925) 79 101). 12. октобар Тома Живановић приказује своју расправу Конструкција једног новог правно-филозофског правца (СКА Год. 34 (1926) 44 46). 18. октобар Прослава стогодишњице рођења Ђуре Даничића (СКА Год. 34 (1926) 121 234). 1. новембар Брана Петронијевић саопштава резултате својих истраживања о археоптериксу. Објављени су: Ситнији списи и Српски акценти Ђуре Даничића и Ерлангенски рукопис српскохрватских народних песама Герхарда Геземана. 1926 12. и 13. мај На скупу Академије природних наука у присуству делегата из ЈАЗУ расправља се о подизању Океанографског института (СКА Год. 35 (1927) 21 30). 19. мај На предлог Андре Стефановића осниван је Фонд за испитивање српског техничког фолклора (СКА Год. 35 (1927) 108 109). 26. мај Академија поверава Богдану Гавриловићу да са једним чланом из ЈАЗУ изради статут Националне секције Међународног савеза математичара (СКА Год. 35 (1927) 31 и 35). 1927 16. јануар Умро је председник Академије Јован Цвијић. Скуп целокупне Академије одлучује да се оснује Задужбина Јована Цвијића за организовање свестраног проучавања Балканског полуострва. 9. март Прослављена је 80-годишњица рођења Симе Лозанића. 14. март Председништво одобрава Статут Националног комитета математичара за Краљевину СХС који су израдили Михајло Петровић и Богдан Гавриловић (СКА Год. 36 (1928) 53). 10. јун На скупу Академије природних наука Иван Ђаја саопштава текст статута Националног комитета биолошких наука (СКА Год. 36 (1928) 22 и 212 215). XXXIV