КВАЛИТЕТ И ПРАВЦИ РАЗВОЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА НА УЧИТЕЉСКИМ ФАКУЛТЕТИМА У СРБИЈИ

Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VII, 2016. Проф. др Жана БОЈОВИЋ Mc Марина ИЛИЋ Учитељски факултет у Ужицу Универзитет у Крагујевцу УДК 378:371.12(497.11) - оригинални научни рад - КВАЛИТЕТ И ПРАВЦИ РАЗВОЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА НА УЧИТЕЉСКИМ ФАКУЛТЕТИМА У СРБИЈИ Сажетак: У раду су приказани резултати компаративне анализе квалитета и потенцијалног развоја научноистраживачког рада на учитељским факултетима у Србији у периоду од 2009. до 2013. године. Применом дескриптивне методе извршена је анализа документације оријентисане на самовредновање и оцењивање квалитета рада факултета у Ужицу, Београду, Јагодини и Врању. Резултати истраживања указују да су учитељски факултети у Србији уједначени у погледу разматраних показатеља квалитета научноистраживачког рада и да се бележи тренд раста у анализираном временском периоду. Идентификовани су диференцирани правци унапређивања квалитета научноистраживачког рада на учитељским факултетима. Кључне речи: научноистраживачки рад, вредновање, самовредновање, учитељски факултети. Уводно разматрање У раду се, са теоријског аспекта, разматрају питања појмовног одређења, предмета и показатеља самовредновања научноистраживачког рада факултета, са посебним освртом на учитељске факултете. Преглед литературе везане за педагошку евалуацију (Pešić, 1998; Стаматовић и Игњатовић, 2010; Хебиб, 1992, 1995; 1998, 2014) упућује на бројне нејединствене ставове и контраверзе у погледу концептуалног разумевања самоевалуације, њене функције, предмета, носилаца и методолошких основа. Евалуација у систему образовања текла је од спољашње ка унутрашњој, од контролне ка информативној, мотивационој и регулативној функцији, од примене изразито квантитативних ка квалитативним поступцима евалуације, од сумативне ка формативној (Pešić, 1999; Potkonjak, 1972; Хебиб, 1995). Исти тренд карактерише и евалуацију квалитета рада учитељских факултета у Србији, а посебно компоненту квалитета научноистраживачког рада. У прилог том ставу наводимо податак да је пракса и законска регулатива самовредновања квалитета рада учитељских факултета новијег датума, уведена паралелно са доминантним приступом спољашње контроле рада факултета. Примера ради, 125

законски оквир - Правилник о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа донет је 2006. године. Тек након створених законских предуслова донети су бројни стратешки документи на нивоу самих учитељских факултета (нпр. Правилник о самовредновању и обезбеђењу квалитета на Учитељском факултету у Београду, 2013) и акциони планови за обезбеђивање квалитета рада установе, а тиме и квалитета научноистраживачког рада. Усвајањем директива Болоњске декларације отпочиње нова етапа у конципирању поступака праћења и вредновања рада факултета, чије се тежиште помера на процесе самовредновања као кључне карике између утврђивања постојећег стања и унапређивања квалитета рада факултета у целини и његових појединих аспеката. Савремене тенденције у области вредновања подстакле су темељнију анализу научноистраживачког рада факултета, посебно у погледу предмета самоевалуације, начина подстицања, система праћења и самовредновања, стручног усавршавања универзитетских наставника и међународне сарадње. Приступи одређењу квалитета научоистраживачког рада учитељских факултета Израз самоевалуација употребљава се у различитим значењима, а прегледом стручне литературе издвајају се следећа најчешћа одређења у контексту образовања. У првом значењу, самоевалуација је процена квалитета рада коју спроводи установа на основу стандарда квалитета рада установе (Правилник о вредновању квалитета рада установа). Друго најчешће значење термина самоевалуација у први план истиче функције, односно сврху процеса самоевалуације за евалуаторе. Тако Пешић под самоевалуацијом означава облике (случајеве) испитивања и приписивања вредности (квалитативне и квантитативне), које имају информативну и регулативну вредност за саме актере образовног процеса, који су у функцији увида и самоувида у сопствено делање, знање, ставове и вредности (Pešić, 1999: 145). Уз то, самовредновање подразумева истраживање свог рада, уз примену разноврсних техника, како би се утврдио ниво остварености предвиђених задатака, с основном сврхом унапређивања квалитета рада (Василијевић и сар, 2012: 100), при чему се, у први план поред развојне, издваја истраживачка функција као битна компонента процеса самоевалуације. Другом приступу су блиска и одређења у којима се евалуација у образовању схвата као сложен процес описа, анализе, процене, критичког преиспитивања и резултата и процеса образовног рада, као и услова у којима се тај рад остварује, а све с циљем да се пронађу начини да се ради боље и квалитетније (Hebib, 2014: 330). Узимајући у обзир претходно наведенe приступе у одређењу самоевалуације у образовању, сматрамо да је самоевалуација научноистраживачког рада факултета континуирани, планиран и циркуларан процес самоистраживања и самоприписивања вредности процесу и резултатима научноистраживачког рада факултета на основу утврђених критеријума 126

(показатеља, стандарда) са циљем сазнавања, мењања и унапређивања квалитета научноистраживачког рада. С обзиром на особености квалитета научноистраживачког рада факултета, које проистичу из јединствених циљева и задатака, програма научноистраживачког рада, евалуација овог сегмента рада факултета не може бити ограничена на утврђивање онога што је опште (што је заједничко за различите факултете), већ и на оно што је специфично само за одређену установу, не само на утврђивање крајњих резултата (нпр, број научноистраживачких публикација) већ и на сазнавање самог процеса научноистраживачког рада (нпр. како тече процес стварања научноистраживачког рада, кроз које фазе се одвија и које су њихове специфичности, шта помаже, а шта инхибира научну продукцију). Управо из тих разлога, самовредновање квалитета научноистраживачког рада увек подразумева стицање самоувида у процес тог аспекта јер процес само могу да сазнају и процене унутрашњи евалуатори. Да ли постоје и у чему би се огледале специфичности евалуације квалитета научноистраживачког рада учитељских факултета? Прва специфичност евалуације у овој области проистиче из чињенице да је научноистраживачки рад у функцији квалитетнијег иницијалног образовања учитеља и васпитача, развоја и унапређивања универзитетске наставе, унапређивања и развоја теорије и праксе васпитања и образовања и професионалног развоја наставника факултета. Студијски програми на учитељским факултетима представљају креативну синтезу интердисциплинарних наставно-научних подручја (педагошких, психолошких, методичких, социолошких, филозофских), што је још једна специфичност евалуације учитељских факултета. Поред тога, учитељи и васпитачи су будући преносиоци образовних, васпитних културних и друштвених вредности, који постављају темеље развоја деце и младих у институционалним оквирима. У покушају да се приближимо одређењу самоевалуације научноистраживачког рада и специфичностима у домену учитељских факултета неминовно се отвара питање предмета и квалитета, односно показатеља квалитета научноистраживачког рада учитељских факултета. Предмет и показатељи квалитета научноистраживачког рада учитељских факултета Правилником о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа уређују се мере, субјекти и области обезбеђења квалитета установе. Овај подзаконски акт садржи минимални ниво квалитета рада високошколске установе у области квалитета научноистраживачког рада. Правилник предвиђа да високошколска установа: а) остварује јединство образовног, научноистраживачког, уметничког и стручног рада; б) перманентно осмишљава, припрема и реализује научноистраживачке, уметничке и стручне програме, националне и међународне пројекте; в) систематски прати и оцењује обим и квалитет истраживачког рада наставника и сарадника; г) резултате научних, истраживачких, уметничких и стручних активности 127

усклађује са стратешким циљем саме установе, националним и европским циљевима и стандардима високог образовања; д) знања до којих долази спровођењем одређених научноистраживачких и уметничких активности, активно укључује у постојећи наставни процес; ђ) подстиче своје запослене на активан научноистраживачки, уметнички и стручни рад; и е) обавља издавачку делатност у складу са својим могућностима. Сагласно Правилнику, на учитељским факултетима остварују се разноврсне научноистраживачке активности које обухватају: индивидуални истраживачки рад, научноистраживачке пројекте, издавачку делатност, програме промоције и популаризације науке, организовање научних скупова, конференција и округлих столова, међународну сарадњу и развој научноистраживачког кадра. Међутим, дефинисани стандарди у законској регулативи у већој мери своде квалитет научноистраживачког рада на крајње резултате, чиме се занемарује други важан аспект самоевалуације процес научноистраживачког рада. Практична импликација таквог приступа у разумевању предмета и индикатора квалитета научноистраживачког рада факултета резултира извештајима о самовредновању и оцени квалитета научноистраживачког рада на учитељским факултетима који се своде на претежну употребу квантитативних поступака самовредновања. На тај начин, постојећим Правилником неоправдано се сужава предмет самоевалуације квалитета научноистраживачког рада. Због свега тога, посебно је важно размотрити питања предмета и индикатора квалитета самоевалуације научноистраживачког рада на учитељским факултетима кроз уважавање постојећих индикатора и њихово проширивање. Уважавајући специфичности евалуације квалитета научноистраживачког рада на учитељским факултетима и разноврсност научноистраживачких активности сваки елемент научног и истраживачког рада установе може бити предмет самоевалуације: квалитет и квантитет научноистраживачке продукције наставника и сарадника, учешће у научноистраживачким и развојним пројектима, руковођење научноистраживачким пројектима, рад наставника на развоју програма научног подмлатка, програма промоције и популаризације науке и научноистраживачког кадра, издавачка делатност установе, сарадња наставника и сарадника на развоју програма научног подмлатка, програма промоције и популаризације науке и научноистраживачког кадра, облици сарадње факултета кроз формирање интра и интер-универзитетске мреже, а посебно кроз програме мобилности студената докторских студија и наставног особља, програми стручног усавршавања наставног кадра за примену система евалуативних поступака самовредновања квалитета научноистраживачког рада, развој студијских и предметних програма на темељу сазнања научноистраживачког рада наставника и сарадника, услови 128

у којима се одвија научноистраживачки рад (нпр. системска решења, техничка опремљеност, односи), рад организационе структуре за обезбеђивање квалитета научноистраживачког рада и тела за контролу и праћење квалитета научноистраживачког рада, и на крају, поступци и технике самоевалуације свих претходно издвојених параметара квалитета научноистраживачког рада. Наглашавамо да се у погледу свих издвојених елемената евалуације квалитета научноистраживачког рада на учитељских факултетима подједнако мора водити рачуна и о крајњим резултатима, али и о процесу долажења до њих. Методологија истраживања Циљ истраживања: компаративна анализа квалитета научноистраживачког рада на учитељским факултетима у Србији у петогодишњем периоду (2009-1013) и праваца даљег развоја овог аспекта квалитета рада учитељских факултета. Задаци истраживања: 1) извршити квантитативну и квалитативну анализу идентификованих показатеља квалитета научноистраживачког рада; и 2) утврдити планиране правце развоја научноистраживачког рада на учитељским факултетима у Србији. У складу са постављеним циљем и задацима постављене су две истраживачке хипотезе: 1) квалитет научноистраживачког рада на учитељским факултетима у Србији у погледу заједничких идентификованих показатеља није на задовољавајућем нивоу; 2) постоје диференцирани правци даљег развоја научноистраживачког рада на учитељским факултетима у Србији. Применом дескриптивне методе извршена је квантитативна и квалитативна анализа садржаја документације (Извештај о самовредновању и оцени квалитета рада Учитељског факултета у Ужицу, Извештај о самовредновању и оцени квалитета рада Учитељског факултета у Београду, Извештај о самовредновању и оцени квалитета рада Педагошког факултета у Јагодини и Извештај о самовредновању Учитељског факултета у Врању), којa се односи на квалитет научноистраживачког рада. Издвојили смо су следеће категорије за анализу садржаја: а) број научноистраживачких публикација у установи за школску 2012/13. годину; б) број SCI (SSCI) индексираних радова за петогодишњи период; в) однос броја SCI (SSCI) индексираних радова у односу на укупан број наставника и сарадника на факултету; г) број научноистраживачких пројеката које финансира Министарство науке, чији су руководиоци наставници запослени у високошколској установи; д) број наставника и сарадника који учествују у међународним пројектима и пројектима које финансира Министарство науке за период 2011-2014. године; ђ) однос наставника и сарадника укључених у пројекте у односу на укупан број наставника и сарадника на факултету; е) број ментора према важећим стандардима о испуњености услова; и ж) број одбрањених докторских дисертација. 129

Резултати истраживања и дискусија Прегледом и анализом садржаја узроковане педагошке документације све издвојене показатеље квалитета научноистраживачког рада поделили смо у три групе: а) индикатори квалитета научноистраживачке продукције; б) индикатори квалитета научноистраживачких пројеката; и в) индикатори квалитета у продукцији научног подмлатка/менторства. Квалитет научноистраживачке продукције на учитељским факултетима у Србији (2009-2013). Квалитет научноистраживачке продукције на учитељским факултетима вреднује се кроз број научноистраживачких публикација, број SCI (SSCI) индексираних радова за петогодишњи период и кроз однос броја SCI (SSCI) индексираних радова у односу на укупан број наставника и сарадника на факултету. Резултати представљени у Табели 1 показују да су у погледу броја SCI (SSCI) индексираних радова за петогодишњи период разматрани учитељски факултети уједначени. Приметан је тренд раста броја индексираних радова из године у годину, а најбољу научну продукцију учитељски факултети су остварили током 2012. године (32 рада), у години пред писање извештаја о самовредновању и оцени квалитета рада учитељских факултета. Постоји претпоставка да су током школске 2012/13. године значајном броју наставника ишли избори у наставничка звања. Посматрано из перспективе броја запослених наставника и сарадника (Табела 1), приметно је да су учитељски факултети у погледу овог показатеља квалитета научноистраживачког рада на незадовољавајућем нивоу што потврђују подаци о односу броја SCI (SSCI) индексираних радова у односу на укупан број наставника и сарадника на факултету. Ови подаци (54,56% за Учитељски факултету Ужицу, 29,33% за Учитељски факултету Београду, 42,50 за Учитељски факултет у Врању и 36,73% Педагошки факултет у Јагодини) практично указују да је у разматраном временском периоду мали број наставника и сарадника учествовао у научној продукцији у оквиру најреферентније листе. Упоредни пресек научноистраживачке продукције на учитељским факултетима за школску 2012/13. годину (Табела 1) упућује да је највећа научноистраживачка продукција на нивоу свих учитељских факултета остварена у погледу саопштења са међународних скупова штампаних у целини (М33=157 радова), радова у научним часописима (М53=118) и у часописима националног значаја (М52=79). Најмања научноистраживачка продукција остварена је у погледу предавања по позиву са међународних скупова штампаних у целини (М31=3), предавања по позиву са међународних скупова штампаних у изводу (М32=3), радова у часописима посебног националног значаја (М51=20), монографија националног значаја (М40=22), радова у часописима међународног значаја верификованим посебном одлуком (М24=30) и радова на SCI (SSCI) листи (М21, М22, М23=33). 130

Табела 1: Број научноистраживачких публикација и SCI (SSCI) индексираних радова за петогодишњи период Научноистраживачке публикације УФУ УФБ УФВ ПФЈ Σ SCI (SSCI) индексирани радови Научноистраживачке публикације за школску 2012/13. год. Однос броја SCI (SSCI) радова у односу на број наставника 2009 2 2 4 3 11 2010 1 5 3 / 9 2011 5 3 3 4 15 2012 6 12 7 7 32 2013 4 / / 3 7 Укупно 18 22 17 18 76 Радови на SCI (SSCI) листи (М23, М22, М21) Радови у тематским зборницима међународног значаја (М14) Радови у часописима међународног значаја верификовани посебном одлуком (М24) Предавање по позиву са скупа међународног значаја штампано у целини (М 31) Предавање по позиву са скупа међународног значаја штампано у целини (М 32) 3 14 7 9 33 3 13 18 12 46 4 6 3 17 30 2 1 / / 3 2 1 / / 3 Саопштења са међународних скупова штампана у целини (М33) 62 25 48 22 157 Саопштења са међународних скупова штампана у изводу (М34) 12 3 26 9 50 Монографије националног значаја (М40) 2 9 7 4 22 Радови у часописима посебног националног значаја (М51) 2 11 2 5 20 Радови у часописима националног значаја (М52) 29 25 4 21 79 Радови у научним часописима (М53) 21 9 48 30 118 Укупно 142 117 163 129 551 Укупан број наставника и сарадника 33 75 40 49 197 Однос броја SCI (SSCI) радова у односу на укупан број наставника 54,56 29,33 42,50 36,73 38,58 на факултету Легенда:УФУ-Учитељски факултет у Ужицу; УФБ- Учитељски факултет у Београду; УФВ- Учитељски факултет у Врању; ПФЈ- Педагошки факултет у Јагодини Дескриптивни показатељи у Табели 1 указују на опредељење наставника и сарадника учитељских факултета да научноистраживачки рад остварују у оквиру периодика мањих вредности (према систему квантитативног вредновања научноистраживачких радова) и претежно у националним границима. Упркос значајном броју научноистраживачких радова, недовољан број наставника и сарадника на учитељским факултетима учествује у научноистраживачкој продукцији и веома је неуједначена продукција остварена у оквиру различитих врста публикација. Издвајамо следеће претпоставке у 131

основи добијених резултата: а) постоји претпоставка о недовољној мотивисаности наставника да објављују научноистраживачке радове на SCI (SSCI) листи; б) одсуство системских решења и адекватне подршке на факултетима за већом научноистраживачком продукцијом у реномираним часописима и подршка постојећим домаћим часописима да буду уврштени у светске научне базе (Šipka, 2001); в) постојање неуједначених критеријума за стицање наставничких звања на Универзитетима у Србији; и г) доминација енглеског језика у усменој и писаној комуникацији, генерисању и дистрибуирању резултата истраживања може представљати баријеру у публиковању радова у најреферентнијим часописима широм света и учествовању на међународним скуповима и конференцијама (Kundačina i Ilić, 2015). Квалитет научноистраживачких пројеката на учитељским факултетима у Србији (2009-2013). Индикатори квалитета научноистраживачког рада у оквиру научних пројеката (Табела 2) указују да је овај аспект квалитета на незадовољавајућем нивоу. Само у случају Учитељског факултета у Београду, преко половине наставника и сарадника (52,0%) учествовало је у научноистраживачким пројектима. На Учитељском факултету у Београду и Врању приметан је највећи број научноистраживачких пројеката чији су руководиоци наставници запослени у установи. Ако се упореде подаци приказани у Табели 1 и Табели 2, може се претпоставити да значајан допринос остваривању квалитета научноистраживачког рада на учитељским факултетима дају наставници и сарадници укључени у научноистраживачке пројекте. Табела 2: Број наставника и сарадника који су ангажовани на научноистраживачким пројектима у периоду од 2011-2014. године Показатељи: УФУ УФБ УФВ ПФЈ Број наставника и сарадника који су ангажовани на међународним пројектима 16 39 11 13 Број научноистраживачких пројеката чији су 1 4 3 1 руководиоци наставници запослени у установи Однос наставника и сарадника укључених у научноистраживачке пројекте у односу на укупни број наставника и сарадника Квалитет у продукцији научног подмлатка/менторства на учитељским факултетима у Србији (2009-2013). Докторске студије представљају саставни део научноистраживачког рада на учитељским факултетима, а према најважнијем стратешком документу Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године докторске студије и образовање наставника основа су развоја целокупног образовног система и развоја истраживачке изврсности. Овај аспект квалитета научноистраживачког рада посебно је важан јер обједињује претходна два аспекта: подразумева истраживачку изврсност наставника на плану научне продукције и научноистраживачких пројеката. 48,5 % 52,0 % 27,5 % 27,0 % 132

Резултати (Табела 3) указују да Педагошки факултет у Јагодини и Учитељски факултет у Београду имају највећи број ментора док је на Учитељском факултету у Београду и Врању одбрањено највише докторских дисертација у анализираном периоду. Уочене разлике између учитељских факултета у погледу броја ментора и одбрањених докторских дисертација можемо приписати, пре свега, кадровској структури на факултетима и различитим механизмима у осигурању одговарајуће истраживачке структуре из реда доктораната. Табела 3: Број ментора према важећим стандардима о испуњености услова и одбрањених докторских дисертација у периоду 2011-2013. године Показатељи: УФУ УФБ УФВ ПФЈ Број ментора према важећим стандардима 5 9 6 13 Број одбрањених докторских дисертација 1 13 9 3 Планирани правци развоја научноистраживачког рада на учитељским факултетима. Анализом одабране педагошке документације идентификовано је 9 различитих праваца развоја научноистраживачког рада (Табела 4), чиме је потврђена полазна хипотеза о постојању диференцираних решења за унапређивање ове области самовредновања рада учитељских факултета. Ради систематичности и прегледности посебно су издвојени правци у домену: научноистраживачких пројеката; б) међународне сарадње; в) научне продукције; г) опреме и средстава за научноистраживачки рад; д) издавачке делатности; ђ) развоја научног подмлатка; е) међународних, стручних, научних тела и организација; ж) награда и признања; и з) осталих праваца. Табела 4: Планирани правци развоја квалитета научноистраживачког рада на учитељским факултетима у Србији Планирани правци развоја: УФБ УФУ УФВ ПФЈ Научноистраживачки пројекти Повећање степена учешћа наставника и сарадника у међународним пројектима које финансира Министарство науке РС Интензивирање рада на конципирању и реализацији међународних пројеката Формирање нових истраживачких тимова и подршке при аплицирању за добијање нових пројеката Формирање и ажурирање базе података о истраживачким капацитетима факултета Међународна сарадња Континуирано унапређивање и сарадња са страним партнерима ради реализације заједничких пројеката Повећање мобилности наставног кадра и истраживача 133

Научна продукција Опрема и средства за научноистраживачки рад Унапређивање квалитета научне продукције наставника и сарадника Повећање броја индексираних радова на SCI (SSCI) листи Подстицање учешћа запослених на релевантним и врхунским научним скуповима, стручним и уметничким манифестацијама Вођење евиденције о цитираности радова Мотивисање наставника за унапређивање сопствене наставе кроз научне активности Континуирано приказивање резултата научноистраживачког рада на сајту факултета Континуирано обезбеђивање нове и одржавање постојеће опреме Адаптација простора за научноистраживачки рад Донети предлоге мера и критеријуме финансирања набавке материјалних средстава за научна истраживања и библиотечке ресурсе за научноистраживачки рад Издавачка делатност факултета Развој научног подмлатка Унапређивање квалитета издавачке делатности факултета Оснажити издавачку делатност публиковања монографија и релевантних научних публикација, развити адекватну комуникациону мрежу ради промовисања и дистрибуирања публикација Унапређивање квалитета и статуса часописа факултета Већа укљученост доктораната у научноистраживачке пројекте и активности факултета Повремено ангажовање мастер студената у научноистраживачки рад факултета Развој научног подмлатка кроз програме стручног усавршавања Међународна тела и организације Подржати чланство наставног кадра у међународним, стручним и научним телима и организацијама Континуирано праћење чланства наставника и сарадника у стручним и научним организацијама и уређивачким одборима Награде и признања Праћење и вођење евиденције о наградама и признањима за научноистраживачки и стручни рад Дељење годишњих награда наставницима за најуспешнија научна достигнућа Остали правци Редовно примењивање критеријума научноистраживачког рада и доследно интегрисање у процедуре напредовања и стицања звања Ригорознији став факултета у погледу квалитета научноистраживачког рада Интензивирање сарадње факултета са издавачким кућама које публикују уџбенике и наставна средства, са институцијама које креирају образовну политику и развијају програме стручног усавршавања наставника 134

У домену унапређивања квалитета научноистраживачких пројеката већина учитељских факултета указују на потребу већег учешћа наставника и сарадника у међународним пројектима које финансира Министарство науке РС. Зависно од резултата SWOT анализе, евидентирани су специфични правци развоја квалитета научноистраживачких пројеката, при чему се конципирање и реализација међународних пројеката посебно издваја на Учитељском факултету у Ужицу, док Педагошки факултет у Јагодини развојну шансу види у формирању нових истраживачких тимова, адекватној подршци при аплицирању за добијање нових пројеката и у формирању базе података о истраживачким капацитетима факултета. У погледу међународне сарадње постоји јединствен став између Учитељског факултета у Ужицу и Врању о могућности унапређивања овог сегмента научноистраживачког рада кроз континуирану сарадњу са страним партнерима ради реализације заједничких пројеката и истраживања. Педагошки факултет у Јагодини истиче потребу унапређивања међународне сарадње кроз повећану мобилност наставника и сарадника. У домену научне продукције три од четири учитељска факултета указују да се квалитет научне продукције може унапредити кроз повећање броја индексираних радова на SCI (SSCI) листи. Поред тога, указано је на потребу подстицања наставника да учествују на научним скуповима, стручним и уметничким манифестацијама, вођења евиденције о цитираности радова и континуираног приказивања резултата научноистраживачког рада на сајту факултета. Техничка опрема и средства означавају важну претпоставку успешног научноистраживачког рада. Већина учитељских факултета (3 од 4 или 75,0%) као посебну меру даљег развоја издвајају континуирано обезбеђивање нове и одржавање постојеће опреме и средстава. Учитељски факултет у Београду наглашава потребу адаптирања посебног простора за научноистраживачки рад, док Учитељски факултет у Врању издваја неопходност и потребу доношења конкретних мера и критеријума финансијске набавке опреме и средстава. Издавачка делатност факултета пета је област значајна за унапређивање квалитета научноистраживачког рада на учитељским факултетима. Учитељски факултет у Ужицу предлаже уопштена решења унапређивања квалитета издавачке делатности факултета, Учитељски факултет у Врању указује на потребу оснаживања издавачке делатности кроз публиковање монографија и других значајних публикација и стварање комуникационе мреже ради промовисања и дистрибуирања резултата научноистраживачког рада, док Учитељски факултет у Београду истиче потребу унапређивања квалитета и статуса часописа факултета. Два факултета су потенцијале унапређивања квалитета научноистраживачког рада препознала у развоју научног подмлатка, и то: кроз већу укљученост доктораната у научноистраживачке пројекте и активности факултета (Учитељски факултет у Врању), ангажовање мастер-студената у научноистраживачки рад и развој програма стручног усавршавања научног подмлатка (Педагошки факултет у Јагодини). 135

Само Учитељски факултет у Врању истиче могућност развоја квалитета научноистраживачког рада кроз подршку наставницима и сарадницима да постају чланови у међународним телима, организацијама, уређивачким одборима и континуирано праћење њиховог рада. Награде и признања за научна достигнућа представљају важно мотивационо средство, не само за добитнике признања, већ и за остале чланове наставног кадра. У том домену, Учитељски факултет у Врању увиђа потребу праћења и континуираног ажурирања признања и награда наставника, док Педагошки факултет у Јагодини истиче потребу доделе годишњих награда наставницима и сарадницима за најуспешнија научна остварења и достигнућа. Последњи сет предлога унапређивања научноистраживачког рада на учитељским факултетима обухвата веома различита решења која смо због немогућности груписања у постојеће утврђене области, а не због мање вредности, означили као Остали правци. Учитељски факултет у Врању указује на узајамну повезаност доследног поштовања критеријума квалитета научноистраживачког рада и процедура напредовања и избора у наставничка звања. С друге стране, Учитељски факултет у Београду се залаже за ригорознији став факултета према квалитету научноистраживачког рада, као и потребу повезивања факултета са издавачким кућама које публикују уџбенике и наставна средства, и институцијама које креирају образовну политику и развијају програме стручног усавршавања наставника. Претходни преглед праваца развоја квалитета научноистраживачког рада упућује на закључак да су разматрани учитељски факултети препознали кључне области за унапређивање овог аспекта рада факултета, а да су специфичности решења и њихова конкретизација, превасходно, одраз SWOT анализе, односно утврђених снага, шанси, слабости и опасности. Закључак Компаративном анализом квалитета и потенцијалног развоја научноистраживачког рада на учитељским факултетима у Србији у периоду од 2009. до 2013. године дошли смо до значајних сазнања и следећих закључака: а) упркос значајном броју научноистраживачких публикација у анализираном временском периоду недовољан број наставника учитељских факултета учествовао је у научноистраживачкој продукцији и пројектима и веома је неуједначен квалитет рада остварен у оквиру развоја научног подмлатка; и б) утврђено је 9 диференцираних праваца унапређивања квалитета научноистраживачког рада у области: а) научноистраживачких пројеката; б) међународне сарадње; в) научне продукције; г) опреме и средстава за научноистраживачки рад; д) издавачке делатности; ђ) развоја научног подмлатка; е) међународних, стручних, научних тела и организација; ж) награда и признања; и з) осталих праваца. Намера ауторки овог рада је да укажу на потребу редефинисања и мењања постојеће законске легислативе, приступа, начина праћења и вредновања у овој области. Индикаторe квалитета научноистраживачког рада на 136

учитељским факултетима треба дефинисати у складу са изнетим приоритетним циљевима саме установе и приступом у одређивању предмета самоевалуације научноистраживачког рада. Неспорно је да квалитет научноистраживачког рада на учитељским факултетима одређују бројни квантитативни показатељи, али то је само један аспект у евалуацији научноистраживачког рада. Други аспект, у досадашњој пракси занемарен, подразумева самовредновање квалитета научноистраживачког рада са становишта процеса научног прогреса, развоја иницијалног образовања и професионалног развоја наставника и сарадника. Док први приступ почива на поставкама сциенометрије (Šipka, 2001), други захтева примену квалитативних евалуативних поступака. Стога, оправдано се намеће питање девизе која стоји у основи актуелног приступа квалитету научноистраживачког рада на учитељским факултетима. Да ли је више боље или је боље више? Да ли треба тежити ка хиперпродукцији радова или треба значајне напоре улагати у стварање квалитетнијих радова, који доприносе препознатљивости аутора и грађењу ауторитета у одређеним научним областима? С друге стране, поставља се питање импликација које произлазе из актуелне политике и праксе самоевалуације научноистраживачког рада на учитељским факултетима, а пре свега, цена квантификације по наставу и квалитет образовања наставника и васпитача. Конципирање самоевалуације научноистраживачког рада на новим полазишним основама подржава реалније упознавање актуелног стања како би се створиле претпоставке његовог мењања и унапређивања, како би се снаге факултета максимално користиле, а баријере конструктивно разматрале и отклањале. Литература 1. Василијевић, Д., Бојовић, Ж., и Стаматовић, Ј. (2012). Поступци и технике самовредновања васпитно-образовног рада учитеља. Зборник, Год. 15, Бр. 14, 99-108. 2. Извештај о самовредновању и оцени квалитета рада Учитељског факултета у Ужицу, 2013. Ужице: Учитељски факултет. 3. Извештај о самовредновању и оцени квалитета рада Учитељског факултета у Београду, 2013. Београд: Учитељски факултет. 4. Извештај о самовредновању и оцени квалитета рада Педагошког факултета у Јагодини, 2013. Јагодина: Педагошки факултет у Јагодини. 5. Извештај о самовредновању Учитељског факултета у Врању, 2013. Врање: Учитељски факултет. 6. Kundačina, M. i Ilić, M. (2015). Visoko obrazovanje i globalizavija. Zbornik radova sa znanstveno-stručnog skupa Znanost-Duhovnost-Odgovornost, str. 97-112. Bijakovići-Međugorje: Fakultet društvenih znanosti dr. Milenka Brkića. 7. Pešić, M. (1998). Samoevaluacija praktičara. U M. Pešić i sar., (prir.), Pedagogija u akciji: metodološki priručnik (143-163). Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet. 8. Potkonjak, N. (1972). Vrednovanje rada osnovnih škola: potrebe, mogućnosti, iskustva. Beograd: Jugoslovenski zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja. 9. Правилник о вредновању квалитета рада установа, Службени гласник РС, 72/09, 52/11. 137

10. Правилник о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа, Службени гласник РС, 106/06. 11. Правилник о самовредновању и обезбеђењу квалитета на Учитељском факултету у Београду, 2013. Београд: Учитељски факултет. 12. Правилник о самовредновању и обезбеђењу квалитета на Учитељском факултету у Ужицу, 2013. Београд: Учитељски факултет. 13. Правилник о самовредновању и обезбеђењу квалитета на Учитељском факултету у Врању, 2013. Београд: Учитељски факултет. 14. Правилник о самовредновању и обезбеђењу квалитета на Педагошком факултету у Јагодини, 2013. Београд: Учитељски факултет. 15. Стаматовић, Ј., и Игњатовић, А. (2010). Функције и модели самовредновања наставника. Зборник, Год. 13, Бр. 12, 85-94. 16. Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, Službeni glasnik RS, 107/2012. 17. Hebib, E. (1992). Različita određenja pojma evaluacija kao rezultat razlika u shvatanjima cilja, funkcije, sadržaja i metodološke osnove evaluacije. Nastava i vaspitanje, God. XXVII, Br. 3-4, 87-94. 18. Хебиб, Е. (1995). Вредновање рада наставника једна компонента система евалуације васпитно-образовног процеса. Настава и васпитањe, Год. XLIV, Бр. 1-2, 83-95. 19. Hebib, E. (1998). Pedagog kao saradnik u vrednovanju rada nastavnika. U: Pešić i sar., (prir.), Pedagogija u akciji: metodološki priručnik (164-178). Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet. 20. Hebib, E. (2014). Samoevaluacija univerzitetskih nastavnika. Pedagogija, God. LXIX, Br. 3, 329-340. 21. Šipka, P. (2001). Postavi ciljeve i meri progres: Evaluacija naučno-istraživačkog rada. Danas. Preuzeto sa www.http://intervju_danas_pdf. Žana Bojović, Ph.D. Ms Marina Ilić QUALITY AND DIRECTIONS OF DEVELOPMENT OF SCIENTIFIC RESEARCH AT TEACHER-TRAINING FACULTIES IN SERBIA Summary: By applying descriptive methods an analysis of the quality and potential development of scientific-research work at teacher s training faculties in Serbia in the period from 2009 to 2013. The results of performed comparative analyzes indicate that teacher s training faculties in Serbia are uniform in terms of the considered indicators of the quality of scientific-research work and the rising trend in the analyzed period. They identified differentiated lines of improving the quality of scientific-research work on teacher s training faculties. Key words: scientific-research work, evaluation, self-evaluation, teacher s training faculties. * Примљено: 28. 10. 2015. године. Одобрено за штампу: 3. 1. 2016. године. 138