Булевар Цара Константина 82-84 тел/факс: 018/550 884 e-mail: etsms@medianis.net www.etsmijastanimirovic.edu.rs Б И Л Т Е Н 1 ХXIII РЕГИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 И 2, ЕЛЕКТРОНИКЕ И ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ, 13. мај 2017. године
ДОБРОДОШЛИ у (лат. Naissus, грч. Ναϊσσός, тур. Niş), највећи град југоисточне Србије и један од најстаријих на Балкану. Према последњем попису у њему живи око 250 000 становника. Налази се на раскрсници најважнијих балканских и европских саобраћајних праваца. У у се аутопут који води са севера, долином Мораве, рачва на правац ка југу, долином Вардара према Солуну и Атини, и правац ка истоку, долином аве и Марице према Софији, Истанбулу и даље ка Блиском Истоку. Сви ови путни правци били су познати још од најстаријих времена као правци кретања народа, робе и војски. Via Militaris" у периоду Рима и Византије, а Цариградски друм у средњевековном периоду доминације Турака. Данас, то су главни магистрални европски правци на Балкану, који чине раскрсницом Европе са Малом Азијом и Црноморским подручјем са Медитераном, односно Капијом истока и запада. Град је, према званичној историографији, основан у III vеку пре нове ере од стране Келта. Географ Птоломеј га помиње први пут 140. године као Римску тврђаву на путу за Византију. Због свог географског положаја је одувек био битно место и мета потенцијалних освајања. Римски цар Константин Велики рођен је у у 274. године. и у њему је имао важну резиденцију Медијану.Током његове владавине град је постао важан административни, војни и економски центар. Хуни су освојили и разорили 441. године, да би га касније, средином VI vека обновио Јустинијан Велики и назвао га Naissopolis. Словени су град населили 540. године, а крајем првог миленијума град бива освојен од стрсне бугарског цара Симеона. Након краће колонизације од стране Византије у XI vеку у продиру Угри, да би након периода у коме је прелазио из грчке у угарску власт коначно постао српски, али само на кратко. Након победе Исака Анђела над Стефаном Немањом 1196. поново постаје византијски и бива враћен тек 1241. Турци су први пут окупирали 1386. године, а од 1454. град је био под опсадом све до 1877. У Првом светском рату је пао 1915. под окупацију Немачке и Бугарске војске, а која је трајала 4 године. Град је био и на мети великих разарања током Другог светског рата, а становништво је претрпело велике репресије, о чему сведочи концентрациони логор на Црвеном Крсту. је коначно ослобођен 14. октобра 1944. Богата историја и константна борба за слободом кроз векове оставила је у вредна знамења и историјске споменике као што су: МЕДИАНА-летња резиденција Цара Константина; 1723); ТВРЂАВА-турска грађевина (саграђена ЧЕГАР споменик у знак битке на Чегру и херојске погибије Војводе Стевана Синђелића и његових 3000 сабораца наспра 10 000 Турака; 1
ЋЕЛЕ КУЛА-јединствени светски споменик који су саградили Турци после битке на Чегру (направљен је од лобања погинулих српских војника; СПОМЕНИК ОСЛОБОЂЕЊА НИША-у самом центру града као симбол борбе за слободу 1874, 1877, 1917 и 191 О развијености система образовања најбоље говори статистика према којој у у има око 40 000 ученика у 35 основних и 19 средњих школа и преко 14 000 студената на 13 факултета нишког Универзитета. Носиоци савременог културног живота су Народно позориште, Народна библиотека, Народни музеј, Симфонијски оркестар, Позориште лутака, Завод за заштиту споменика културе, Универзитетска библиотека, Историјски архив, Галерија савремене ликовне уметности, ки културни центар и многобројне организације културноуметничког аматеризма. У низу културних манифестација које имају и међународни карактер, а одржавају се у у, најзначајнији су Фестивал глумачких остварења играног филма Филмски сусрети, међународни фестивал аматерских хорова Хорске свечаности, Ликовна колонија Сићево, Књижевна колонија Сићево и Џез фестивал вил. Из а и околине потекли су многи знаменити људи: политичар и председник владе Краљевине Југославије Никола Узуновић, градоначелник а и премијер Краљевине Југославије Драгиша Цветковић, новинар и књижевник Душко Радовић, песник Бранко Миљковић и још бројни признати уметници, спортисти и научници. Са ком Бањом, посебним балнеолошким центром у непосредној близини града, актуелна туристичка понуда а пружа могућности за бањски, лечилишни, пословни, конгресни туризам, као и веће спортске и културне манифестације. Бројна су и излетишта која својим приодним лепотама спадају у најлепша у Србији 2
ПОРТРЕТ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ МИЈА СТАНИМИРОВИЋ НИШ ЕТШ Мија Станимировић основана је 1.VIII 1949. Са радом је почела 1.IX исте године у једној од зграда Завода РР у у. У то време била је нижа Индустријска школа у којој су се обучавали кадрови за радио и рендген индустрију. Школовање је трајало три године и већина тадашњих ђака била је смештена у школском интернату. 1952/53. добија назив Индустријска школа Завода РР Мија Станимировић. Током времена, са повећањем броја ученика, јавила се и потреба за проширењем простора, па је 1967. године школа пресељена из круга Електронске индустрије у нову зграду. 1. I 1973. формиран је Електроцентар, као образовно-васпитна организација електротехничке струке. Електроцентар се укида 15.XI 1989.године, а ЕТШ Мија Станимировић наставља самостално да се развија и ради у новој згради на Булевару Цара Константина 82-84, где се и данас налази. Смештена је у пријатном амбијенту на путу -ка Бања, у непосредној близини археолошког налазишта Медиjана. Теоријска и практична настава у школи одвија се у 15 учионица, 14 специјализованих лабораторија за електронику, мерења, телекомуникације, аутоелектронику, 5 рачунарских кабинета, два кабинета за мултимедијалну наставу који су опремљени уређајима најсавременије технологије, радионицама за машинску и електро праксу и аутогаражи са савременим рачунарским уређајима за аутодијагностику. У школи постоји ТВ студио а, почетком 2015. године пуштена је у рад савремено опремљена просторија намењена ђацима путницима. У овој просторији, чекајући превоз или почетак наставе, ученици могу да ураде домаћи задатак, користе интернет, гледају телевизију, слушају музику. 3
У школи функционише и електронски систем заштите са видео надзором, рачунарска мрежа са више од 90 рачунара и библиотека са Интернет клубом. Часови физичког васпитања и друге спортске активности одвијају се у реновираној сали са теретаном и на спољним теренима за мале спортове ЕТШ "Мија Станимировић" је дала посебан допринос реформи средњег стручног образовања, о чему сведочи и Светосавска награда додељена јануара 2009. године. Најважнија достигнућа остварена су кроз иницијативу и активно учешће у пројектима увођења нових огледних занимања у школи. Са увођењем огледних занимања отпочело се кроз програм Европске уније CARDS 1 у школској 2003/2004. години (Електротехничар за електронику на возилима). Образовање за занимања Електротехничар мултимедија и Администратор рачунарских мрежа отпочело је у школској 2006/2007. години. Иницијатор увођења ових занимања била је управо ЕТШ "Мија Станимировић", а наставни планови и програми направљени су, уз најактивније учешће тимова ове школе, уз сарадњу са другим школама које су увеле исто занимање, а у организацији ЗУОВ-а. У школској 2007/8. уписана је прва генерација огледног одељења Електротехничар телекомуникација. Тим професора ЕТШ "Мија Станимировић" активно је учествовао у креирању наставних планова и програма у оквиру програма CARDS 2, а у организацији ЗУОВ-а, као и у изради наставних материјала. У школској 2012/13. уписана је прва генерација огледног одељења Електротехничар информационих технологија. Учешће у програмима CARDS 1 и CARDS 2 донело је ЕТШ "Мија Станимировић" нову опрему и наставна средства (донација Европске уније). Савремена опрема обогаћена је и сопственим средствима школе, учешћем родитеља и социјалних партнера. 4
Школа се може похвалити и богатом комуникацијом са другим школама електротехничке струке у Србији. Од посебног значаја је и сарадња са школама из земаља Европске Уније. Успешној реализацији наставних планова и програма у великој мери доприноси и активна сарадња са социјалним партнерима, посебно у реализацији практичне наставе. Данас у ЕТШ "Мија Станимировић" се образује 746 редовних ученика за пет четворогодишњих занимања: Мија Станимировић" је прошла кроз различите реформе у свом историјском развоју. Временом је од занатске прерасла у савремену школу са атрактивним занимањима. Захваљујући добро уређеном и одржаваном радном простору, савременој опреми и методама извођења теоријске и практичне наставе, као и богатим људским ресурсима, она данас представља једну од најсавременијих школа у Србији. 5
ПРОГРАМ И САТНИЦА ТАКМИЧЕЊА СУБОТА, 13. мај 2017.год. ВРЕМЕ АКТИВНОСТИ 08:00-09:30 Долазак такмичара, ментора и гостију и пријем у школи 09:30-10:00 Доручак и освежење за све учеснике 10:00-10:15 Верификација чланова комисија и радних тела 10:15-10:30 Свечано отварање такмичења 10:30-10:45 Распоређивањ ученика по учионицама 10:45-11:00 Подела тестова и давање упутства за рад 11:00-13:00 Израда такмичарских задатака Рад комисија на прегледу решења тестова 12:00-13:15 Ручак за чланове комисија за преглед тестова 13:00-13:15 Приказ тестова по предметима са решењима на огласној табли школе 13:00-13:15 Рад комисија за шифровање тестова 13:15-16:00 Рад комисија за преглед тестова 14:00-15:00 Ручак за све учеснике такмичења 15:00-17:00 Обилазак Универзитета Метрополитан, представљање МС СТУДИЈА и слободно време за ученике 16:00-16:30 Рад комисија за дешифровање тестова 16:30-17:00 Обрада резултата такмичења 17:00-17:15 Објављивање привремених ранг листа 17:15-17:30 Подношење приговора 17:30-18:00 Рад комисија за жалбе 18:00-18:15 Објављивање коначних ранг листа по предметима 18:15 Проглашење победника и додела награда 6
СПИСАК ШКОЛА УЧЕСНИЦА XXIII РЕГИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА УКУПАН БРОЈ ТАКМИЧАРА ПО ПРЕДМЕТИМА 1 2 3 4 ШКОЛА Техничка школа Никола Тесла Машинско-електротехничка школа Никола Тесла МЕСТО број ученика ОЕТ1 ОЕТ2 Елек. Ен. Елек. Укупно Сурдулица 0 2 0 0 2 Бор 1 3 0 0 4 2 2 1 1 6 3 2 2 0 7 5 Техничка школа Неготин 1 0 0 0 1 6 Техничка школа Пирот 2 4 2 2 10 7 Техничка школа Прота Стеван Димитријевић Алексинац 3 2 0 0 5 8 Техничка школа Зајечар 4 3 0 0 7 9 10 Техничка школа Раде Металац Миладин Поповић Лесковац 3 2 0 1 6 Сушица 1 3 0 0 4 11 Техничка школа Кладово 3 2 2 0 7 12 Техничка школа Врање 3 3 0 1 7 УКУПНО: 26 28 7 5 66 7
Списак пријављених такмичара из ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 Име и презиме ученика Школа Место 1 Немања Пушеља Машинскоелектротехничка школа Бор 2 Илија Станојевић Никола Тесла 3 Филип Станојевић Никола Тесла 4 Стефан Крстић 5 Јелена Здравковић 6 Божидар Митић 7 Петар Недељковић Техничка школа Неготин 8 Ђорђе Манић Техничка школа Пирот 9 Ненад Павловић Техничка школа Пирот 10 Александар Миленковић Техничка школа Прота Стеван Димитријевић Алексинац 11 Анђела Стевановић Техничка школа Прота Стеван Димитријевић Алексинац 12 Милица Здравковић Техничка школа Прота Стеван Димитријевић Алексинац 13 Милош Станојловић Техничка школа Зајечар 14 Милица Крстић Техничка школа Зајечар 15 Зоран Хамзић Техничка школа Зајечар 16 Вељко Маринковић Техничка школа Зајечар 17 Лука Марковић Техничка школа Раде Металац Лесковац 18 Војин Јаљић Техничка школа Раде Металац Лесковац 19 Илија Спасић Техничка школа Раде Металац Лесковац 20 Андрија Маринковић Миладин Поповић Сушица 21 Душан Радоњић Техничка школа Кладово 22 Јован Влсановић Техничка школа Кладово 23 Милош Станојевић Техничка школа Кладово 24 Миљан Тасић Техничка школа Врање 25 Ђорђе Антић Техничка школа Врање 26 Јован Љубић Техничка школа Врање 8
Списак пријављених такмичара из ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 2 Име и презиме ученика Школа Место 1 Алекса Поповић Техничка школа Никола Тесла Сурдулица 2 Јован Димитријевић Техничка школа Никола Тесла Сурдулица 3 Душан Арсић Машинскоелектротехничка школа Бор 4 Алекса Владић Машинскоелектротехничка школа Бор 5 Душан Тричковић Машинскоелектротехничка школа Бор 6 Урош Стојковић Никола Тесла 7 Илија Јевтић Никола Тесла 8 Владимир Миљковић 9 Андрија Стефановић 10 Маријана Вацић Техничка школа Пирот 11 Александар Панић Техничка школа Пирот 12 Милица Рангелов Техничка школа Пирот 13 Лазар Велинов Техничка школа Пирот 14 Никола Митровић Техничка школа Прота Стеван Димитријевић Алексинац 15 Александар Андрејић Техничка школа Прота Стеван Димитријевић Алексинац 16 Теодора Стојановић Техничка школа Зајечар 17 Алекса Рајковић Техничка школа Зајечар 18 Душан Стојковић Техничка школа Зајечар 19 Кристијан Јовић Техничка школа Раде Металац Лесковац 20 Вељко Цветковић Техничка школа Раде Металац Лесковац 21 Никола Стојановић Миладин Поповић Сушица 22 Милан Стефановић Миладин Поповић Сушица 23 Димитрије Маринковић Миладин Поповић Сушица 24 Ненад Калиновић Техничка школа Кладово 25 Јован Илијевић Техничка школа Кладово 26 Владимир Тончић Техничка школа Врање 27 Иван Костакијев Техничка школа Врање 28 Владица Тасић Техничка школа Врање 9
Списак пријављених такмичара из ЕЛЕКТРОНИКЕ Име и презиме ученика Школа Место 1 Жарко Јовановић Никола Тесла 2 Александра Стојановић 3 Александра Ристић 4 Милица Ђорђевић Техничка школа Пирот 5 Марко Манић Техничка школа Пирот 6 Јован Букатаревић Техничка школа Кладово 7 Дарко Регулић Техничка школа Кладово Списак пријављених такмичара из ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ и ЕЛЕКТРОНИКЕ У ЕНЕРГЕТИЦИ Име и презиме ученика Школа Место 1 Петар Радоњић Никола Тесла 2 Немања Младеновић Техничка школа Пирот 3 Ђорђе Манић Техничка школа Пирот 4 Стефан Стојановић Техничка школа Раде Металац Лесковац 5 Сава Михајловић Техничка школа Врање ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР Председник Заједнице ЕШ 1 Александар Вељковић Директор Електротехничке школе Секретар Заједнице ЕШ, 2 Небојша Соколовић Директор Електротехниче школе Никола Тесла 3 Аца Божић Директор Техничке школе Пирот 4 Дејан Благојевић Представник ВТШ 5 Ивана Петровић Представник Универзитет Метрополитан 10
ЦЕНТРАЛНА КОМИСИЈА 1 Оливера Раденковић 2 Данко Данковић Техничка школа Раде Металац Лесковац 3 Горан Станковић Директор Техничке школе Зајечар 4 Зорица Живановић 5 Александар Стевановић КОМИСИЈА ЗА ПРИЈЕМ И АКРЕДИТАЦИЈУ УЧЕСНИКА 1 Зоран Игњатовић 2 Марија Вељковић Милојковић 3 Весна Крстић 4 Јасмина Ђелић 5 Влада Савић 1 Раде Цветковић 2 Данијел Задравец 3 Снежана Џамбас 4 Ивана Богдановић 5 Андрија Кузмановић КОМИСИЈА ЗА ШИФРОВАЊЕ И ДЕШИФРОВАЊЕ 1 Александар Стевановић 2 Зоран Игњатовић 3 Раде Цветковић КОМИСИЈА ЗА ОБРАДУ ПОДАТАКА И ШТАМПАЊЕ ДИПЛОМА И ПОХВАЛА 1 Ивана Миладиновић 2 Драган Живковић 3 Горан Петровић 4 Миодраг Савић 11
КОМИСИЈА ЗА ПРЕГЛЕД ТЕСТОВА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 1 Радмила Лучић 2 Драгана Петровић Техничка школа Зајечар 3 Вера Стојановић Никола Тесла 4 Драган Димитријевић Техничка школа Кладово 5 Нада Николић Техничка школа Прота Стеван Димитријевић Алексинац 6 Милосављевић Јасминка Техничка школа Раде Металац Лесковац КОМИСИЈА ЗА ПРЕГЛЕД ТЕСТОВА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 2 1 Горан Лучић 2 Бисерка Радивојевић Машинско-елетротехничка школа Бор 3 Радојка Стојадиновић Никола Тесла 4 Ђокица Живков Техничка школа Зајечар 5 Милорад Николић Техничка школа Прота Стеван Димитријевић Алексинац 6 Бобан Славковић Техничка школа Пирот КОМИСИЈА ЗА ПРЕГЛЕД ТЕСТОВА ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ 1 Зоран Милосављевић Никола Тесла 2 Милан Божић Техничка школа Пирот 3 Богољуб Мариновић Техничка школа Кладово 4 Бојана Раденковић КОМИСИЈА ЗА ПРЕГЛЕД ТЕСТОВА ИЗ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ 1 Мирјан Игњатовић Техничка школа Пирот 2 Зоран Тошев Никола Тесла 3 Миодраг Јањевић Техничка школа Раде Металац Лесковац 4 Иван Митић Техничка школа Врање 12
ОРГАНИЗАЦИЈУ ХXIII РЕГИОНАЛНОГ ТАКМИЧЕЊА УЧЕНИКА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 И 2, ЕЛЕКТРОНИКЕ И ЕНЕРГЕТСКЕ ЕЛЕКТРОНИКЕ ПОМОГЛИ: 13