УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: На седници одржаној 18. 6. 2010. године Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду именовало је Комисију за оцену и одбрану магистарског рада под насловом СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ У ОБЛАСТИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА УЧЕНИКА У СРЕДЊОШКОЛСКИМ ДОМОВИМА кандидата Рите Шпајзер 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Радован Грандић, редовни професор (ментор) за ужу научну област Педагогија (предмет Теорија васпитања), изабран 5. 12. 1997. године, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. др Оливера Кнежевић Флорић, ванредни професор за ужу научну област Педагогија (предмет Методологија педагошких истраживања), изабрана 2. 7. 2009. године, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду др Јована Милутиновић, доцент за ужу научну област Педагогија (предмет Музејска педагогија), изабрана 20. 12. 2007. године, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду др Радован Чокорило, редовни професор за ужу научну област Педагошке науке у спорту и физичком васпитању (предмет Педагогија спорта), изабран 11. 6. 2004. године, са Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Новом Саду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Рита Ерих Шпајзер 2. Датум рођења, општина, Република: 30.4.1965. Бач, Бач, Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена 1994./ 1995. године,
смер Oпшта педагогија 7 (седам) положених испита просечна оцена 9,00 2 III НАСЛОВ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Слободне активности у области физичког васпитања ученика у средњошколским домовима IV ПРЕГЛЕД МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Магистарска теза Рите Шпајзер изложена је на 269 страна у оквиру следећих целина: - Увод (од 4. до 9. стране); - Теоријски приступ проблему истраживања (од 11. до 89. стране). Овај део обухвата следећа шира поглавља: Историјски преглед развоја домова ученика, Развој домова у нашој земљи, Место и улога домова ученика у систему васпитања и образовања, Основне концепције домова ученика у свету данас, Терминолошка разјашњења основних појмова, Физичко васпитање у хуманистичкој педагогији, Организација слободног времена у домовима ученика у свету, Физички развој и физичко васпитање, Физичко васпитање (суштина, циљ и задаци). - Методолошки приступ проблему истраживања (од 91. до 105. стране) обухвата: Проблемски оквир истраживања (предмет и проблем), Циљ и задаци истраживања, Хипотезе истраживања, Операционално дефинисање и класификовање варијабли истраживања, Методе, технике и инструмент истраживања, Одређивање основног скупа и план узорковања, Нивои (статистичке) обраде, анализе и интерпретације резултата истраживања. - Анализа и интерпретација резултата истраживања (од 106. до 227. стране). Овај део конципиран је у оквиру шест сегмената и то: Учесталост бављења спортом ученика који живе у дому ученика средњих школа с обзиром на пол; Мишљење испитаника о васпитачу с обзиром на пол; Ставови о физичком вежбању с обзиром на узраст; Мишљење о слободним активностима које се организују у дому с обзиром на дужину боравка у дому; Разлози почетка и престанка бављења спортом с обзиром на дужину боравка у дому; Мишљење о циљу организовања слободних активности с обзиром на дужину боравка у дому. - Закључна разматрања (од 228. до 260. стране). - Библиографија (од 260. до 268. стране). - Прилог (од 268. стране). У оквиру наведених поглавља теоријског и емпиријског дела истраживања, презентовани текст подељен је у више потпоглавља која су међусобно садржајно и логички повезана. Рад садржи 93 табеле и 58 графичких приказа. Списак коришћене литературе обухвата 108 библиографских јединица. У Прилогу је Анкетни упитник за ученике који је конструисан за ово истраживање.
V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: 3 Указујући на специфичан облик васпитног рада у средњошколском дому, кандидаткиња се определила за актуелан, занимљив и сложен проблем истраживања који је непосредно повезан са васпитно-образовном праксом. О слободним активностима у области физичког васпитања говори се на један другачији начин који подразумева сарадњу ученика, сагледавање његових интересовања, претходног ангажовања и васпитача у средњошколском дому. Кандидаткиња се дакле залаже за једно другачије виђење слободних активности у области физичког васпитања који захтева мултидисциплинарни приступ. Истичући важност сагледавања предходних поступака, жеља и интересовања, предлаже већу флексибилност васпитача у средњошколском дому. Посебну пажњу у раду кандидаткиња посвећује историјком развоју домова ученика, као и организацији слободног времена у домовима ученика у свету. Теоријски приступ проблему истраживања састоји се из девет поглавља. У оквиру првог поглавља разматран је детаљан историјски преглед развоја домова ученика. У другом поглављу кандидаткиња указује на развој домова у нашој земљи. Приказ је сагледан са циљем указивања на историјске развојне фазе ових институција која чини полазну основу за проблем истраживања. У оквиру трећег поглавља теоријског дела истраживања кандидаткиња сагледава место и улогу домова ученика које они заузимају у систему васпитања и образовања. Четврто поглавље усмерено је на дефинисање основних концепција домова ученика у свету данас. Издвајају се два најраспрострањенија и то су есенцијалистички и прагматистички. У оквиру петог поглавља теоријског оквира истраживања кандидаткиња се бави терминолошким разјашњењима основних појмова, и у оквиру овог поглавља посебну пажњу поклања одредницама дом ученика, слободно време, слободне активности и физичко васпитање. У оквиру шестог поглавља теоријског оквира истраживања, кандидаткиња је посветила пажњу филозофској оријентацији педагогије а то је хуманизам. Прихватајући поставке хуманистичке филозофије и имајући у виду ограничења која се односе на крајности ове оријентације, кандидаткиња истиче тезу да суштинска одговорност сваког човека за свој лични живот се развија најинтензивније у периоду адолесценције, у специфичним условима живота и рада у којим бораве средњошколци који имају срећу да живе у дому ученика средњих школа. У оквиру седмог поглавља теоријског оквира истраживања кандидаткиња своју пажњу усмерава на сагледавање организације слободног времена у домовима ученика у свету. Карактеристика промовисања домова (интерната) у свету је управо организовање слободног времена кроз најразличитије облике слободних активности, а највећа пажња се посвећује управо физичком васпитању. Поређења ради, основно промовисање домова код нас се своди на социјални концепт, смештаја и исхране. У оквиру осмог поглавља теоријског дела истраживања кандидаткиња се бави питањима физичког развоја и физичког васпитања, односно њиховом везом. Овој проблематици приступа из више углова: организације вежбања, везе физичке активности и здравља, организације такмичења (као циља вежбања), теорија физичког вежбања као и фактора физичког васпитања и слободног времена. У оквиру последњег поглавља теоријског дела истраживања кандидаткиња своју пажњу усмерава на сагледавање суштине, циља и задатака физичког васпитања са посебном пажњом усмереном на задатак социјализације, као битан управо у специфичној организацији као што је средњошколски дом. У овом поглављу се кандидаткиња бави и питањима принципа физичког васпитања као смерницама организације слободног времена
4 у средњошколском дому, као и питањима карактеристика физичког васпитања у самој организацији слободног времена. Методолошки приступ проблему истраживања представљен је описом проблема и предмета истраживања, и у складу са методолошким захтевима одређени су циљ и задаци истраживања, општа и посебне истраживачке хипотезе. Изложен је карактер истраживања, као и операционално дефинисање и класификовање варијабли истраживања, описан је метод, техника и инструмент истраживања, структура узорка као и нивои статисичке обраде, анализе и интерпретације резултата истраживања. Предмет истраживања представља утицај слободних активности у области физичког васпитања на формирање позитивног става и мишљења ученика средњих школа. Специфичност предмета истраживања, у односу на сродна истраживања, је у томе што се ова организација посматра у специфичним животним условима а то је средњошколски дом. Проблем истраживања операционализован је питањем: да ли слободне активности у области физичког васпитања које се организују у дому ученика средњих школа утичу на формирање позитивног мишљења и става о потреби редовног бављења физичком активности? У погледу познавања проблема истраживања, кандидаткиња показује стручну обавештеност, али и стручну компетентност у сагледавању досадашњег проучавања назначене проблематике. Циљ спроведеног истраживања односи се на утврђивање постојања повезаности бављења слободним активностима у области физичког васпитања које се организују у дому ученика средњих школа и развоја позитивног мишљења и става према потреби бављења организованом физичком активности. Задаци истраживања указују на сложеност проучавања одабраног проблема и обухватају следеће: 1. Сагледати тренутно бављење ученика који живе у средњошколском дому слободним активностима у области физичког васпитања. 2. Утврдити учесталост бављења ученика који живе у средњошколском дому слободним активностима у области физичког васпитања. 3. Испитати разлоге престанка бављења ученика који живе у средњошколском дому одређеном слободном активности у области физичког васпитања, као и евентуалне планове за бављење у будућности. 4. Испитати потребу за увођењем других слободних активности у области физичког васпитања у средњошколском дому. 5. Утврдити постојање позитивног става и мишљења ученика који живе у средњошколском дому о потреби бављења физичком активности. и 6. Сагледати улогу васпитача на формирање позитивног става и мишљења ученика који живе у срдњошколском дому о потреби бављења физичком активности. Основна хипотеза истраживања којом је обухваћен цео испитивани простор формулисана у виду тврдње да не постоји значајна повезаност између бављења ученика који живе у дому ученика средњих школа слободним активностима у области физичког васпитања и развијеног нивоа позитивног става и мишљења о потреби бављења физичком активности. Нужан предуслов проверљивости хипотеза је операционално дефинисање варијабли. Имајући у виду специфичност истраживања и, полазећи од постављеног циља и задатака, утврђене су варијабле које према функцији истраживања, могу имати различит статус: независних и зависних варијабли. Независне варијабле представљају: Пол (дечаци девојчице); Узраст ученика (I, II, III, IV разред средње школе); Дужина боравка у дому (1., 2., 3. 4.та година у дому); Слободне активности у области физичког васпитања које се организују у дому. Зависну варијаблу представља развијени ниво позитивног става и мишљења ученика који живе у дому ученика средњих школа о потреби бављења физичком активности. Како би се провериле теоријске хипотезе истраживања кандидаткиња је у раду применила дескриптивну методу, која у педагошком истраживању има функцију да поред описа педагошких појава, обухвати и њихову интерпретацију, вредновање и извођење закључака. Техника која је примењена у истраживању је анкетирање. Имајући у виду
5 дефинисан проблем и постављен циљ, за потребе овог истраживања је конструисан упитник за утврђивање нивоа бављења слободним активностима у области физичког васпитања ученика у средњошколским домовима. Упитник је конструисан тако да се њиме стекне увид у све варијабле које се сматрају релевантним за добијање слике о развијеном нивоу позитивног става и мишљења ученика који живе у средњошколском дому о потреби бављења физичком активности. Истраживање је обављено на случајном узорку од 148 испитаника, који чине субузорци по полу, узрасту и дужини боравка у дому. За средњошколски узраст ученика кандидаткиња се одлучила јер представља временски период за могућност живота у средњошколском дому. У обради података кандидаткиња је користила мултиваријантне поступке МАНОВА и дискриминативну анализу. Од униваријантних поступака примењен је Royev тест, Пирсонов коефицијент контингенције (χ) и коефицијент мултипле корелације (R). Да би се избегло губљење информација, проналажењем најфинијих веза и сазнања, на непараметријским величинама, анализа је спроведена у три корака: тестирање хипотеза о сличностима или разликама, одређивање мере разлика са дефинисањем карактеристика и графички приказ. Анализа резултата истраживања и њихова интерпретација вршена је у циљу указивања на дискриминативно дејство независних на зависну варијаблу, односно њихове повезаности као ширег појма који одређује однос између примењених варијабли. Резултате истраживања кандидаткиња је изложила у оквиру следећих целина: 1. Учесталост бављења спортом с обзиром на пол; 2. Мишљење испитаника о васпитачу с обзиром на пол; 3. Ставови о физичком вежбању с обзиром на узраст; 4. Мишљење о слободним активностима које се организују у дому с обзиром на дужину боравка у дому; 5. Разлози почетка и престанка бављења спортом с обзиром на дужину боравка у дому; 6. Мишљење о циљу организовања слободних активности с обзиром на дужину боравка у дому.
6 VI. ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Приказ и анализу добијених резултата истраживања, Рита Шпајзер је конципирала у оквиру шест ширих сегмената кроз које су доследно и аргументовано провераване полазне истраживачке хипотезе, изведени релевантни закључци, педагошке импликације и смернице за даља истраживања оваквог или сличног типа. У првом сегменту, утврђујући учесталост бављења спортом у односу на пол испитаника, кандидаткиња је установила да се више од једне трећине анкетираних ученика не бави организованом физичком активности, док су девојчице најзаступљеније у одговору да то чине једном недељно, годину дана и да су се и раније бавиле спортом. Дечаци који су анкетирани у највећем броју су они који организовану физичку активност упражњавају скоро сваки дан, већ дуже од три године и наравно, бавили су се спортом и пре доласка у Дом. Својство сваког субузорка пола највише дефинише дужина бављења спортом а мање учесталост бављења као и раније бављење спортом. Хомогеност за дечаке је нешто нижа у односу на девојчице. Може се рећи да постоји ниска повезаност између пола и дужине бављења спортом, пола и учесталости бављења и пола и ранијег бављења. Ово иде у прилог чињеници да се прихвата хипотеза, што значи да не постоји значајна разлика између полова када је реч о овој групи питања. У другом сегменту анализирано је мишљење испитаника о васпитачу и то питање је опет сагледавано из угла различитих полова ученика. У оквиру овог поља интересовања постављена су три питања: Да ли причаш са својим васпитачем о спортским активностима; Да ли је васпитач који води спортску активност којом се бавиш утицао на твој став према бављењу спортом и рекреацијом; Да ли би нешто променио у организовању слободних активности у области физичког васпитања у Дому. Анкетирани дечаци више причају са својим васпитачем у односу на девојчице, више од половине анкетираних тврде да на њихов став није утицао васпитач, а када је реч о променама у организацији не би ништа мењали, или би евентуална промена био чешћи тренинг. Девојчице такође не би ништа мењале а и потпуно исти број анкетираних (40) тврди да на њихов став није утицао васпитач. Појединачно анализирано, није утврђена повезаност када је реч о разговору са васпитачем, но постоји врло ниска повезаност када је реч о утицају васпитача на став и када је реч о променама у организовању. И овде се прихвата хипотеза, што значи да не постоји значајна разлика мишљења ученика с обзиром на пол. У трећем сегменту анализирани су ставови о физичком вежбању с обзиром на узраст. У оквиру овог поља истраживања испитаници су питани о томе да ли је бављење спортском активности утицало на став о бављењу спотом, као и питање о тврдњи везаној за став о потреби бављења спортом и рекреацијом. Највећи број испитаника, без обзира на узраст, се определило за став да бављење није утицало на њихов став о спорту, а он је представљен у тврдњи: Неопходно је бавити се спортом и рекреацијом. У овом сегменту је прихваћена хипотеза о не постојању значајне разлике између четири узраста испитаника код става о спорту. У четвртом сегменту анализирано је мишљење о слободним активностима које се организују у дому с обзиром на дужину боравка у дому. У оквиру овог поглавља анализа је спроведена на три питања и то О тренутној понуди активности у дому, О бављењу тим активностима, као и О жељеној понуди слободних активности у области физичког васпитања. Овде је уочљив податак да се преко 40% анкетираних ученика не бави слободном активности у области физичког васпитања која се организује у Дому. Највећи број анкетираних је задовољно тренутном понудом активности и они се баве одбојком, па фудбалом, затим одлазе у теретану и играју стони тенис. У жељеној понуди спорта води рукомет, па пливање, тенис и борилачки спортови. Прихваћена је хипотеза о не постојању значајне повезаности између дужине боравка у дому и мишљења о слободним
7 активностима. У петом сегменту анализирани су разлози почетка и престанка бављења спортом с обзиром на дужину боравка у дому. Анализа је спроведена са два питања и то о разлозима престанка бављења и питање о евентуалном планираном будућем бављењу спортском активности. Они који су престали, наводе као разлог управо чињеницу да тог спорта нема у дому. Већина планира и будуће бављење, мада јако велики број анкетираних не зна планове за будућност. Постоји ниска повезаност између дужине боравка у дому и разлога престанка бављења, а кад је реч о будућности такође је уочена ниска повезаност. Сходно томе, прихваћена је хипотеза о не постојању значајне разлике разлога престанка и планираног настављања бављења слободном активности у области физичког васпитања. У последњем сегменту анализирано је мишљење о циљу организовања слободних активности с обзиром на дужину боравка. Ова анализа се спровела на четири мишљења о циљу организовања слободних активности: Корисно слободно време је циљ, Утицај на физички развој је циљ, Развој позитивног мишљења о потреби бављења спортом, и Стицање навика за свакодневним, организованим активностима. Ни један анкетирани ученик није се определио за понуђену тврдњу Контрола васпитача над твојим активностима. Највећи број анкетираних се одлучио за тврдњу Корисно провођење слободног времена. Пошто није утврђена повезаност, или је она изузетно ниска, прихваћена је хипотеза о не постојању значајне разлике мишљења ученика који живе у дому ученика средњих школа када је реч о циљу организовања слободних активности у области физичког васпитања. Резултати истраживања указују на потребу специфичног васпитног рада васпитача у дому ученика средњих школа. Такође, статистичка анализа података показује да је став према потреби бављењем организованом физичком активности у највећој мери позитиван. На основу анализе резултата истраживања кандидаткиња закључује да је прихваћена хипотеза којом је обухваћен цео испитивани простор Не постоји значајна повезаност између бављења ученика који живе у дому ученика средњих школа слободним активностима у области физичког васпитања и развијеног нивоа позитивног става и мишљења о потреби бављења физичком активности. Утврђена је разлика и јасно дефинисана граница између полова, између узраста, између дужине боравка у дому у односу на 16 од 18 целина. Није утврђена разлика у само два: Између узраста у односу на мишљење испитаника о циљу организовања слободних активности у дому и Није утврђена разлика између узраста у односу на мишљење о васпитачу.
VII. ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА 8 Комисија оцењује да је Рита Шпајзер успешно реализовала предвиђено истраживање и да је систематизовано и прегледно презентовала добијене резултате истраживања, и из њих изведене закључке. Интерпретација и анализа добијених резултата обављена је у складу са постављеним циљем и задацима истраживања. Такође, Комисија оцењује да је Рита Шпајзер веома исцрпна у анализама али и опрезна у доношењу закључака. Овакав приступ у приказу и тумачењу резултата истраживања омогућио је да бројна педагошка питања која су покренута у овом магистарском раду не буду затворена, већ да буду препозната као подстицај за даљња промишљања и другачије перспективе. У том оквиру, општи закључци истраживања синтетизовани су кроз извођење педагошких импликација које су успешно апострофиране у завршном делу магистарског рада. Поменуте импликације суштински се односе на истицање значаја физичке активности за психофизички развитак деце и младих, при чему се посебно значајним чини истицање потребе да васпитач у средњошколском дому буде препознат као значајан фактор оснаживања деце за активно учешће у физичким активностима и да се садржаји физичког васпитања конципирају на тај начин да ученик кроз слободне активности увиди смисао, вредност, осети задовољство у вежбању. VIII. КОНАЧНА ОЦЕНА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ На основу прегледа и анализе магистарске тезе Рите Шпајзер, Комисија оцењује да је магистарска теза написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме и да садржи све битне елементе. Методолошки оквир истраживања је прецизно и јасно постављен. Приликом обраде добијених података коришћени су адекватни статистички поступци, а квантитативна и квалитативна анализа и интерпретација добијених резултата истраживања је ваљано научно утемељена. Закључци проучавања су аргументовани и одмерени. У обављеним анализама испољен је висок ниво истраживачке креативности и инвентивности, као и способности издвајања онога што је релевантно за постављени проблем истраживања. Такође, кандидаткиња јасно и прецизно излаже своје ставове и показује константну истраживачку упитаност и отвореност за нове проблеме. Магистарска теза Рите Шпајзер представља оригиналан допринос науци, пре свега, због опредељења да се испита и анализира у којој мери слободне активности у области физичког васпитања које се организују у средњошколском дому утичу на формирање позитивног става и мишљења о потреби бављења физичком активности. У том смислу, Комисија је сагласна у оцени да добијени резултати истраживања, поред тога што дају значајан допринос у проучавању проблема организовања слободних активности у области физичког васпитања у средњошколским домовима, као изразито значајне друштвене области пружају и веома важан допринос развијања прикладних мултидисциплинарних и интердисциплинарних приступа у вези са проблемским подручјем формирања позитивног мишљења и става о потреби бављења физичком активности. Стога се може рећи да добијени резултати имају и велики практични значај јер пружају оквир, како за усавршавање васпитне праксе, тако и за усмеравање пажње на васпитне потенцијале који могу у значајној мери деловати на оснаживање ученика (домаца) за активно учешће у физичким активностима. У складу са наведеним, Комисија оцењује да рад Рите Шпајзер представља значајан прилог теорији и пракси васпитања, као и подстицај и извор нових и даљих проучавања. Подразумева се да у обради теме има питања која захтевају потпуније разјашњење, о чему ће бити више речи приликом усмене одбране.
IX. ПРЕДЛОГ: 9 На основу свега изложеног Комисија оцењује да магистарска теза Рите Шпајзер испуњава све услове који се овој врсти рада постављају и са задовољством предлаже Наставно- научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да се магистарска теза прихвати, а кандидату одобри усмена одбрана. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ ----------------------------------------------------------------------- др Радован Грандић, редовни професор, ментор ------------------------------------------------------------------------ др Оливера Кнежевић Флорић, ванрадни професор ------------------------------------------------------------------------- др Јована Милутиновић, доцент ------------------------------------------------------------------------- др Радован Чокорило, редовни професор НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.