Предраг Драгутиновић Основе новозаветне науке I: Увод у Нови завет

Предраг Драгутиновић Основе новозаветне науке I: Увод у Нови завет Београд 2010

Предговор Новозаветна наука се бави проучавањем новозаветних текстова. Нови завет представља збирку ранохришћанских списа који су у току првих неколико векова хришћанске ере сакупљени и обједињени у један канон Светог писма Новог завета. Нови завет je доживео специфичну рецепцију на два поља живота, која су се у великој мери прожимала. Са једне стра не, он је при мар но књи га Цр кве. Цр ква је та ко ја је ове текстове изнедрила и у њима препознала аутентичан израз своје вере. Новозаветни текстови су у Цркви одувек заузимали посебан положај. Они су надахњивали теологију, веру, молитву, песништво, подвиг и дубоко утицали на формирање хришћанског идентитета. Са друге стране, Нови завет је литерарна баштина људског духа и културе, једна од најчитанијих и најчешће тумачених књига у историји. Они су неотуђиви део културне баштине човечанства, културни споменик античке књижевности и генератор људског стваралаштва кроз векове. Тако новозаветни текстови до дана данашњег надахњују многа уметничка достигнућа сликарства, вајарства, музике, књижевности, позоришта, филма. Религијски и естетски новозаветни израз дубоко је урезан у културни идентитет народā широм света. Сходно томе, изрека блаженог Јеронима: Не познавати Писмо значи не познавати Христа (Ignoratio scripturarum ignoratio Christi est) могла би се допунити констатацијом да не познавати Писмо значи не познавати свој сопствени културни идентитет, своје корене, на крају не познавати самога себе и свет у коме живимо. Без познавања библијских текстова Старог и Новог завета немогуће је разумети многе историјске процесе, многа уметничка достигнућа, многе теолошке спорове са озбиљним културолошким последицама... Историја човечанства у великој мери је историја учинка библијских текстова. Да би се ти учинци вредновали и из њих понешто научило неопходно је најпре познавати садржај библијских текстова, као и процесе њиховог тумачења и рецепције кроз историју.

Поље интересовања уводне новозаветне науке протеже се на текстологију, историју и књижевност. Први том Основа новозаветне науке, под насловом Увод у Но ви за вет, почетак је јед ног ши рег про јек та, ко ји има за циљ да срп ској чи та лачкој публици пружи основне увиде у стање савремене уводне новозаветне науке, и представља неку врсту пролегомене за томове који следе: Основе новозаветне науке II: Библијска ерминевтика Новог завета и Основе новозаветне науке III: Свет Новог завета. Приложена књига је осмишљена као теолошки увод. Такав приступ примерен је захтевима самих библијских текстова, који желе да буду читани као теолошки текстови, као сведочанства историјског деловања Божијег у личности Исуса Христа. Сви текстови Новог завета на овај или онај начин говоре о овом догађају: они проповедају јединствену Божију иницијативу која се одиграла у Христовој личности и њене последице по постојање и смисао света и човека. Истовремено, они желе да ојачају већ постојећу веру раних хришћанских заједница, односно да призову вери оне ко ји ни су у Цр кви. Циљ при ло же не књи ге ја да сва ком за интересованом читаоцу буде уводни и пропратни приручник приликом читања самог Новог завета. Новозаветни текстови су древни, антички текстови, написани у конкретним историјским условима који данашњим људима могу бити страни и непознати. Тај моменат страности и непознатости Библије често отежава разумевање текстова. Стога је за свако читање Новог завета са разумевањем неопходно упућивање у основне карактеристике света у ком он настаје и проблеме везане за текст. У приложеној књизи биће изнети научни проблеми и резултати савремене новозаветне науке. Секундарна литература из области новозаветне науке налази се у експанзији. Сведоци смо хиперпродукције литературе на све теме везане за библијска истраживања: нити мање по обим у књи ге, ни ти ви ше љу ди ко ји се њоме на уч но ба ве. У овој књизи упућивања на секундарну литературу сведена су на неопходни минимум, пошто постоји низ других приручни ка из уво да у Но ви за вет ко ји су до ступ ни срп ском чи таоцу, као и мноштво литературе у електронском облику. Опширно су приложени мање доступни подаци о патристичким коментарима на поједине књиге, док је од мноштва едиција

коментара на Нови завет егземпларно наведен само одговара ју ћи том из ЕКК (Evangelisch-Katholischer Kommentar) на не мач ком и AncB (The Anchor Yale Bibel Commentaries) на енглеском језику. Књигу посвећујем првенствено својим студентима теологи је, али се на дам да ће она би ти ко ри сна сви ма ко ји же ле да се ближе упознају са околностима настанка Новог завета, који је, као дру ги део ка но на Би бли је, те мељ на шег цр кве ног и културног идентитета.

САДРЖАЈ 1. Увод 1.1. Потребност, задатак и циљ уводне научне дисциплине 1.2. Теолошка релевантност Увода у Нови завет 1.3. Кратак преглед историјата новозаветне исагогике 1.4. Модел приложеног приручника 2. Општа помагала за проучавање Новог завета 2.1. Извори 2.2. Помагала за преводе и рад са изворима 2.3. Избор из помоћне литературе 3. Канон Светог писма Новог завета 3.1. Нови завет као јединство у различитости 3.2. Историја и теологија новозаветног канона 4. Ранохришћанска хронологија 4.1. Апсолутна и релативна хронологија 4.2. Апостолско и постапостолско доба Екскурс: Јосиф Флавије 5. Ранохришћански списи изван канона Новог завета 5.1. Апостолски оци 5.2. Апокрифни списи 5.3. Издања 6. Усмено хришћанско предање предлитерарне форме (изван текстова канонских еванђеља) 7. Личност и списи апостола Павла 7.1. Апостол Павле 7.2. Основне карактеристике мисије апостола Павла 7.3. Основне карактеристике епистоларне књижевности у антици и посланице апостола Павла 7.4. Збирка посланица апостола Павла 7.5. Књижевна врста писма и форма Павлових посланица А. Почетак писма Б. Корпус писма

В. Завршетак писма Екскурс: Павле и јудејство 7.6. Посланице апостола Павла 7.6.1. Посланица прва Солуњанима 7.6.2. Посланица Галатима 7.6.3. Посланица прва Коринћанима 7.6.4. Посланица друга Коринћанима 7.6.5. Посланица Филипљанима 7.6.6. Посланица Филимону 7.6.7. Посланица Римљанима 7.6.8. Посланица друга Солуњанима 7.6.9. Посланица Колошанима 7.6.10. Посланица Ефесцима 7.6.11. Пастирске посланице Екскурс: Две хронологије настанка посланица апостола Павла 7.7. Аутентичност и псеудонимност у списима Новог завета 8. Настанак синоптичких еванђеља од усмених предања до писане речи 8.1. Савремени модели синоптичког предања 8.2. Еванђеља као историјски извори о личности Исуса Христа 9. Синоптичка еванђеља 9.1. Кратак приказ синоптичког проблема 9.1.1. Увод у тематику 9.1.2. Литерарни односи између прва три еванђеља 9.1.3. Опште вредновање резултата синоптичких истраживања 9.2. Q Извор изрека (Logienquelle) 9.2.1. Основне карактеристике Извора изрека 9.3. Еванђеље по Марку 9.4. Еванђеље по Матеју 9.5. Еванђеље по Луки 9.6. Дела апостолска 10. Јовановски списи 10.1. Еванђеље по Јовану

Списак скраћеница Нови завет Мт Мк Лк Јн Дап Рим 1Кор 2Кор Гал Еф Фил Кол 1Сол 2Сол 1Тим 2Тим Тит Флм Јев Јак 1Пет 1Пет 1Јн 2Јн 3Јн Јуд Отк Еванђеље по Матеју Еванђеље по Марку Еванђеље по Луки Еванђеље по Јовану Дела апостолска Посланица Римљанима Прва посланица Коринћанима Друга посланица Коринћанима Посланица Галатима Посланица Ефесцима Посланица Филипљанима Посланица Колошанима Прва посланица Солуњанима Друга посланица Солуњанима Прва посланица Тимотеју Друга посланица Тимотеју Посланица Титу Посланица Филимону Посланица Јеврејима Посланица Јаковљева Прва посланица Петрова Друга посланица Петрова Прва посланица Јованова Друга посланица Јованова Трећа посланица Јованова Посланица Јудина Откривење Јованово Апокрифни списи ЕвНаз Назаренско еванђеље ЕвЕв Евионитско еванђеље ЕвЈев Јеврејско еванђеље ЕвТом Томино еванђеље ЕвЕг Египатско еванђеље ЕвПет Петрово еванђеље

ЕвФил Филипово еванђеље ПротЈак Протојаковљево еванђеље ЕвЈуд Јудино еванђеље ДАнд Дела Андријина ДЈн Дела Јованова ДПав Дела Павлова ДПет Дела Петрова ДТом Дела Томина ОткПет Откривење Петрово Црквени писци Апостолски оци Дид Дидахи (Учење Дванаесторице апостола) Варн Посланица Варнавина 1Клим Прва Климентова посланица Коринћанима 2Клим Друга Климентова посланица Коринћанима Игн Посланице Игнатија Антиохијског ИгнЕф Посланица Ефесцима ИгнМагн Посланица Магнежанима ИгнТрал Посланица Тралијанцима ИгнРим Посланица Римљанима ИгнФилад Посланица Филаделфијцима ИгнПол Посланица Поликарпу ИгнСмир Посланица Смирњанима ПФил Посланица Поликарпова Филипљанима ПСтрад Поликарпово страдање Фраг Папијеви фрагменти Диог Посланица Диогнету ЈПаст Јермин пастир Остали црквени писци ЦИ Евсевије Кесаријски, Historia ecclesiastica AdvHaer Иринеј, Adversus haereses Haer Епифаније Кипарски, Haereses (Panarion) Apol Јустин, Apologia Dial Јустин, Dialogus cum Tryphone AdvMarc Тертулијан, Adversus Marcionem DeBapt Тертулијан, De baptisimo

DePrinc Ориген, De principiis Strom Климент Александријски, Stromateis ConsEvang Августин, De consensu Evangelistarum HomMat Јован Златоуст, Homilia in Mattheum Антички писци Ann Тацит, Аnnales Bell Јосиф Флавије, De bello Judaico Ant Јосиф Флавије, Antiquitates Judaicae Vita Јосиф Флавије, Vita Ap Јосиф Флавије, Contra Apionem AdvPag Оросије, Historia adversum paganos OpifMund Филон Александријски, De opificio mundi III LegGai Филон Александријски, Legatio ad Gaium SpecLeg Филон Александријски, De specialibus legibus VitaDom Светоније, Vita Domitiani VitaNer Светоније, Vita Neronis VitaClaud Светоније, Vita Claudii VitaTib Светоније, Vita Tiberii Hist Дион Касије, Historia Strabon Страбон, Geiographica ProFlacc Цицерон, Pro L. Flac co ora tio Fam Цицерон, Epistulae ad Familiares Mor Плутарх, Moralia Met Апулеј, Metamorphoseou libri XI Perieg Паусанија, Periegiseis Ep Плиније Млађи, Epistulae VitPyth Јамблих, De Vita Pythagorica Cels Келс, Ἀληθής λόγος Остале скраћенице LXX EKK AncB ΒΕΠΕΣ ΕΠΕ Септуагинта (превод Седамдесеторице) Evangelisch-Katholischer Kommentar zum Neuen Testament The Anchor Yale Bible Commentaries Βιβλιοθήκη Ελληνών Πατέρων και Εκκλησιαστικών Συγγραφέων Έλληνες Πατέρες της Εκκλησίας

ΕΚΔ MPG MPL SC CJHNT PKNT NTP NTA Q с сс пар. ст. гл. уп. Р Ερμηνεία Καινής Διαθήκης. Σειρά ερμηνευτικών Migne, Patrologia Graeca Migne, Patrologia Latina Sources Chrétiennes Corpus Judaeo-hellenisticum Novi Testamenti Papyrologischer Kommentar zum Neuen Testament Novum Testamentum Patristicum New Testament Abstracts Извор изрека (Q=Лк) следећи стих, страна или година следећи стихови, стране или године паралелна места (код синоптика) стих или стихови глава или главе упореди папирус

12 Предраг Драгутиновић

Увод у Нови Завет 1. Увод 1.1. Потребност, задатак и циљ уводне научне дисциплине Збирка 27 новозаветних књига Еванђеља Дела апостолска Посланице Откривење 4 1 21 1 Нови завет је збирка 27 ранохришћанских списа који су наста ја ли у пе ри о ду од око 70 го ди на (од 50. до 120. го ди не после Христа). Писани су широм Римске империје (од Сирије, преко Мале Азије и Грчке, до Рима) и потичу од различитих аутора, како јудеохришћана тако и хришћана из незнабоштва. Сва три момента релативно дуг временски период, широка географска распрострањеност, различитост ауторства веома су важни за разумевање светих текстова хришћанске Цркве, који су накнадно сакупљени у канон Новог завета: 1) Временски период у ком настају новозаветни списи није дуг, на ро чи то ка да се има у ви ду пе ри од на стан ка и са купљања старозаветних списа. Међутим, период у ком настају ови списи био је веома значајан, штавише критичан за хришћан ску Цр кву и њен по ло жај у све ту у ком на ста је и де лу је. Смрт и васкрсење Христово, почетне недоумице код ученика, почетак проповеди васкрсења Христовог, мисија која почиње у Јерусалиму и стиже до Рима и разни теолошки и црквени проблеми који су је пратили, апостолски ауторитети и њихов нестанак са историјске сцене, проблеми са којима се сусрећу црквене заједнице у хеленистичком свету ови и многи други елементи били су карактеристични за период у ком наста ју но во за вет ни спи си. Сви они се, на овај или онај на чин, баве темама које су заокупљале верујуће црквене заједнице. Ти проблеми су у великој мери били условљени историјским тренутком у ком се Црква налазила. 2) Такође је битна чињеница да новозаветни списи настају на просторима готово целокупног тада познатог света. За разумевање једног новозаветног списа важно је знати место његовог настанка (нпр. Коринт, Солун), пошто су теме које се обрађују често локалног карактера, а тек секундарно, из на 13

Предраг Драгутиновић 14 чина на који их поједини аутори обрађују, може се извести њихов општи теолошки карактер. 3) Новозаветне списе Црква сагледава као надахнуте једним Ду хом Бо жи јим, при че му се, ме ђу тим, у њи ма на ла зе теолошки изрази различитих људи, који су у своје списе уткали сопствени, лични доживљај вере, лична искуства и искуства својих црквених заједница. Сваки новозаветни спис је актуелан за своје време и изражава теолошку одговорност историјског, просторног, личног и црквеног тренутка у ком настаје. Предмети којима се бави уводна наука су следећи: 1) Канон (историјат и теологија) 2) Обрада појединачних списа кроз призму следећих тема: а) Структура текста б) Питање ауторства списа в) Место и време настанка списа г) Реципијенти (адресати) д) Литерарни интегритет текста ђ) Предања и извори интегрисани у спис е) Теолошка порука, акценти у спису 1.2. Теолошка релевантност Увода у Нови завет Библијска теологија се бави теолошким појмовима, формулацијама и мислима, онако како се они јављају у библијским текстовима. Основно питање које се поставља када су у питању библијске уводне науке је следеће: да ли је библијска исагогика (од грч ке ре чи εἰσαγωγή ) теолошка дисциплина, тј. у коликој мери познавање, прикупљање и систематизација уводних тема доприноси теологији као покушају изражавања вере у појмовним, рационалним категоријама? Од одговора на ово питање зависи легитимност и потребност бављења уводним темама у оквиру теолошких студија. Тек са успостављањем једне живе и динамичне везе између уводних наука, тумачења Новог завета и теологије може се уводним темама дати смисао, уколико оне не треба да представљају циљ самима себи. Да би се дошло до историјско-теолошког контекста новозаветних списа потребно је одредити околности у којима они настају, као и околности у којима настаје канон Новог завета. На путу тражења историјско-теолошког контекста

Увод у Нови Завет новозаветних текстова незаобилазна је историјско-критичка метода, која покушава да сагледа текстове у конкретној историјској ситуацији у којој они настају. То конкретно значи да теологија никада није била безвременско-ванпросторни апел, већ се мо ра по ћи од то га да те о ло ги ја на из ве стан на чин израста из конкретног историјског контекста. То израстање подразумева историјску условљеност текстова, као и одређени развој у смислу људског усвајања божанске истине и изражавања откривењских чињеница. Ово је евидентно у самим новозаветним текстовима. Неколико примера из теолошке тематике Новог завета могу да потврде ову тезу: 1) Об ре за ње (περιτομή) као бо го слу жбе но-са бор ни акт уво ђе ња јед не лич но сти му шког по ла у за јед ни цу иза бра ног на ро да Изра и ла, и ти ме у по се бан од нос са Бо гом, у ра ном хри шћан ству си риј ско-па ле стин ске тра ди ци је ни је до во ђен у пи та ње, и са мим тим у нај ра ни јој хри шћан ској те о ло ги ји нема бо го слов ске ре флек си је ове те ма ти ке. Да је то за и ста би ло та ко све до че тра ди ци о нал ни на ра тив ни де ло ви ко ји су са чува ни у еван ђе љи ма. На ро чи то је за ни мљи во да и са ми еванђе ли сти ко ји су сво је тек сто ве са ста вља ли знат но ка сни је, и ко ји ма про бле ма ти ка об ре за ња хри шћа на из мно го бо штва као усло ва за уче шће у хри шћан ској за јед ни ци ни је мо гла бити не по зна та не на ла зе за сход но да у еван ђе љи ма на би ло ко ји на чин про бле ма ти зу ју об ре за ње. На об ре за ње се гле да као на при ро дан до га ђај у жи во ту јед ног Изра ил ца, па и самог Ису са Хри ста као при пад ни ка на ро да Изра и ла (Лк 1, 59; 2, 21). Об ре за ње се раз у ме ва као од ота ца пре да то, а ре ла тиви зу је се са мо по во дом пре ко ра упу ће ног Хри сту у ве зи са кр ше њем су бо те (уп. Јн 7, 22 23). Је ди но Еван ђе ље по То ми, ина че не ка нон ско и не што ка сни је на ста ло у од но су на чети ри ка нон ска еван ђе ља, из ве шта ва да је сам Исус Хри стос ре ла ти ви зо вао об ре за ње, да ју ћи му ду хов ну ди мен зи ју, што опет упу ћу је на гно стич ки ка рак тер овог еван ђе ља и по ку шај про јек то ва ња те о ло шких ста во ва по је ди них кру го ва II ве ка на про шлост у на сто ја њу да се за њих за до би је пре дањ ски леги ти ми тет ко ји по ти че од са мог Хри ста (Ев Том 53: Уче ни ци му ре ко ше: Об ре за ње ко ри сти ли оно или не? Он [Исус] им ре че: ако би [неш то] ко ри сти ло он да би [вас] ваш отац од мајчи не утро бе за чи њао об ре за не. Али истин ско об ре за ње у 15

Предраг Драгутиновић 16 ду ху има пу ну ко ри сност ). Пот пу но дру га чи ја сли ка у по гледу об ре за ња на ла зи се у спи си ма апо сто ла Па вла. Апо стол се на ла зи у си ту а ци ји у ко јој об ре за ње пред ста вља ствар ни про блем са ко јим он мо ра да се ухва ти у ко штац, не ма ју ћи при том на рас по ла га њу не ку ра ни ју хри шћан ску те о ло ги ју об ре за ња ко ја би му би ла пре да та од ра ни јих цр кве них учите ља. Он чак мо ра да се су о чи са про бле мом ко ји до не давно и ни је био про блем. Но во на ста ле окол но сти зах те ва ле су те о ло шко пре о сми шља ва ње об ре за ња као ре ли гиј ског ак та. Це ло куп но те о ло шко про ми шља ње апо сто ла Па вла о об реза њу има за циљ да ука же на је дин стве ност до га ђа ја Хри ста, ко ји уки да об ре за ње као услов за сту па ње у Цр кву, за јед ни цу са Бо гом. Об ре за ни не ка оста ну об ре за ни (1Кор 7, 17 20), али они ко ји то ни су ни је по треб но да се об ре зу ју да би за до би ли бла го дат и спа се ње, за то што бла го дат и спа се ње по ти чу од Ису са Хри ста (уп. нпр. Рим 3, 23 31; 15, 8; Гал 2, 16 и сл.), а не од не ка квог људ ског ак та, ма кар то би ло и од ота ца пре да то об ре за ње. Ка ко об ја сни ти пре ћут но одо бра ва ње об ре за ња у еван ђел ским спи си ма и гр че ви ту бор бу апо сто ла Па вла против оба ве зно сти об ре за ња за хри шћа не из мно го бо штва? Да ли се апо стол Па вле уда љио од ра но хри шћан ског бо го сло вља и прак се? Да би се овај про блем са гле дао у кон тек сту ра ног хри шћан ства по треб но је ука за ти на уло гу об ре за ња у ју дејству и уло гу об ре за ња у Цр кви, она ко ка ко су је схва та ли заго вор ни ци об ре за ња про тив ко јих се апо стол Па вле бо рио. У ју деј ству је об ре за ње го то во по пра ви лу би ло чин ко ји се вр шио над ма лом де цом (у осми дан), те са мим тим ни је би ло лич ни ис по вед ни акт. Као та кво, оно ни је би ло про бле ма тично у хри шћан ској те о ло ги ји, све док по је ди ни ју де о хри шћа ни ни су по че ли да зах те ва ју од од ра слих мно го бо жа ца ко ји су хте ли да сту пе у Цр кву да се обре жу. За апо сто ла Па вла то је би ло не до пу сти во, јер је у том слу ча ју об ре за ње по ста ја ло испо вед ни акт За ко на, ко ји ре ла ти ви зу је до га ђај Хри ста у ком се За кон уки да, од но сно пре ста је да бу де по сред ник из ме ђу Бо га и чо ве ка. По Па влу, спа се ње је са мо и је ди но у Хри сту, док За кон не ко ри сти ни шта, као ни об ре за ње (Гал 3, 11; 5, 2). На овом при ме ру ја сно се уви ђа ди на ми ка те о ло ги је ко ја се, су о че на са но вим, до та да не по зна тим иза зо ви ма, увек из нова по зи ци о ни ра у од но су на про бле ме.

Увод у Нови Завет 2) Још један пример контекстуализоване теологије у мисли апостола Павла је однос апостола многобожаца према сопственом, јеврејском народу. У својој првој посланици апостол Павле не штеди на оштрим, готово апокалиптичним речима којима описује своје сународнике (уп. 1Сол 2, 14 16). Из ових стихова би се могао ишчитати непомирљив став апостола према Јеврејима. Међутим, погрешно би било у овим стиховима тражити општи став апостола Павла према Јеврејима као на ро ду. Он се у овом тек сту освр ће пре све га на кон крет не Је вре је ко ји тла че Цр кве у Ју де ји (1Сол 2, 14), од ко јих је и сам пуно пропатио (2, 15). У овим стиховима нема никаквог програмско-пророчког антијудаизма. Слично је и у Посланици Галатима, која је плод сукоба са локалним јудеохришћанским проповедницима који су, по Павлу, младим Црквама Галатије покушали да наметну јудејство као теолошко-еклисиолошки принцип, изврћући на тај начин Еванђеље Исуса Христа. Међу тим, и по ред те шких ре чи упу ће них на ра чун За ко на, ни у овој по сла ни ци не мо же би ти ре чи о не ком оп штем ста ву о Јеврејима као народу, нити о процени њихове историјско-есхатолошке судбине. Једини прави богословски трактат који је апостол Павле написао о Јеврејима, у гл. 9 11 његове последње посланице, упућене Римљанима (десетак година после Прве посланице Солуњанима!), израз је пуне зрелости теолога и мисионара Павла. Овај величанствени осврт на идентитет и судбину Израила може се посматрати као завет (Рим 11, 27) великог апостола, који са стрепњом, вером и надом гледа на бу дућ ност сво га на ро да (11, 25 36). Ако је, да кле, у спи си ма апостола Павла могуће наћи генералан став према Јеврејима, он да се он си гур но не мо же тра жи ти у 1Сол и Гал, већ са мо у Посланици Римљанима. На овом при ме ру се ја сно ви ди у ко јој мери је познавање околности настанка једног новозаветног списа битно за разумевање појединачних теолошких исказа. 3) Такође карактеристичан пример је схватање брака у синоптичким еванђељима и код апостола Павла. Синоптичко предање показује тенденцију ка осуди развода брака уопште (уп. Лк 16, 18; Мк 10, 12 и Ма те јев за хват у ци љу снис хо ђе ња у 19, 9: осим за пре љу бу ). Ме ђу тим, код апо сто ла Па вла, у једној промењеној историјској и социјалној ситуацији, када се јављају мешовити бракови између хришћана и нехришћана 17

Предраг Драгутиновић 18 који су у синоптичком предању још увек били незамисливи, долази до извесног прилагођавања и релативизације традиционалног схватања развода. Апостол Павле дозвољава развод између хришћана и нехришћана, уколико иницијатива за развод дође од нехришћанског брачног партнера (1Кор 7, 15). У овом случају апостол није иноватор који игнорише предање, већ одговорни богослов који покушава да мерилом Еванђеља одговори на новонастале изазове у хришћанским заједницама. Његово снисхођење указује на свест о конкретним реалностима (у овом случају неподношљивим тешкоћама којима може бити изложен један мешовити брак ). Али ни при овом човекољубивом акту апостол не пропушта да подсети своје хришћане на пролазност обличја овога света и потребу усмерености сопственог идентитета ка будућности (1Кор 7, 29сс). У том погледу, апостол чува предањско довођење у ве зу бра ка са ес ха то ло ги јом (уп. нпр. Мт 19, 12; 22, 30). Да би се новозаветни текстови који говоре о браку могли адекватно тумачити неопходно је познавати околности њиховог настанка, у овом случају околности настанка синоптичких предања и текстова апостола Павла. 4) Када се текстовима Новог завета постави питање како они сагледавају однос Цркве према држави, најчешће се посеже за ме ста као што су Рим 13, 1 7 или по је ди ни од лом ци из Откривења Јовановог. Оно што одмах изазива недоумицу је чињеница да апостол Павле позива хришћане у Риму на послушност властима, штавише приписује властима божанско по ре кло (Рим 13, 1: Οὐ γὰρ ἔστιν ἐξουσία εἰ μὴ ὑπὸ θεοῦ ), док пророк Јован у римској држави види вавилонску блудницу ко ја је про тив на Бо гу (нпр. Јн 17 18). Ја сно је да се уз по моћ ова два при сту па не мо же до ћи до не ког оп штег ста ва Но вог завета према односу између Цркве и државе. Оно што је потреб но има ти у ви ду је да, у мо мен ту ка да апо стол Па вле пише Посланицу Римљанима, ни у Ко рин ту ода кле Па вле пи ше, ни у Риму где се налазе реципијенти, нити на другим местима где постоје хришћанске заједнице не трају плански и систематски прогони хришћана. Уопште узев, апостол Павле није имао негативних искустава са властима као властима, већ је увек био жртва интрига које су потицале од Јевреја, који су његову проповед представљали као проблематичну не само

Увод у Нови Завет за њих, већ и за дру штво уоп ште (уп. нпр. 2Кор 11, 24; Дап 18). Са дру ге стра не, Откривење Јованово на ста је у јед ној радикално промењеној историјској ситуацији, крајем I века, у време владавине Доментијана, када се хришћанске заједнице Мале Азије налазе ако не под систематским прогоном, онда свакако под великим притиском. Јован се обраћа хришћанима који се налазе у опасности да буду жртве локалних прогона, али и да подлегну искушењу социјалне интеграције, која је у римско доба увек подразумевала интеграцију у верски живот околине и самим тим дистанцирање од хришћанства. Тако, Павле и пророк Јован, скупа са својим заједницама, имају различита искуства односа власти према држави, и из тих искустава проистиче и њихово теолошко вредновање истих. И на овом примеру види се динамика новозаветне теологије, која не нуди опште рецепте и дефиниције, већ извире из доживљаја и историјског контекста. Слич ни би се при ме ри мо гли још ни за ти, баш због тога што је теологију Новог завета могуће сагледати једино по принципу описаном на овим примерима. То значи да њу није могуће разумети без познавања спољних фактора и околности у којима она настаје, а које проучава уводна новозаветна наука. Новозаветни текстови су плод доживљаја једне нове реалности вере и покушај словесног изражавања тог доживљаја као сведочења, тако да он буде пријемчив и препознатљив другоме. Међутим, то сведочење није монолитно и окамењено, већ се увек одвија у историји, која доноси промене, нова питања, нове изазове. Теолошки профилисано читање и тумачење Новог завета није могуће без познавања уводних тема. 1.3. Кратак преглед историјата новозаветне исагогике U. Schnelle, Einleitung in das Neue Testament, Göttingen, 6 2007; Κ. Ι. Μπελέζου, Χρυσόστομος. Η χρονολογική ταξινόμηση των παύλειων επιστολών, Αθήνα, 2 2005; Margaret M. Mitchell, The Heavenly Trumpet: John Chrysostom and the Art of Pauline Interpretation, Tübin gen, 2000; P. Po korný, U. Hec kel, Einleitung in das Neue Testament. Seine Literatur und Theologie im Überblick, Tübin gen, 2007. Иако се црквени оци нису у првој линији интересовали за увод не би блиј ске те ме, по го то во не на на чин на ко ји се оне 19

Предраг Драгутиновић 20 проучавају данас, у патристичкој егзегези су постојала изузетна достигнућа на овом пољу. Један од најупечатљивијих примера у древној исагогици је научни рад Оригена ( 254) који се бавио критиком текста, тј. изналажењем изворног библијског текста. Такође, рад св. Јована Златоуста на пољу хронологизације посланица апостола Павла представља значајан моменат у историји библијске исагогике. Он је први хришћански тумач који је, користећи се филолошким и историјским сазнањима свога времена, покушао да хронолошки распореди спи се апо сто ла Па вла, та ко да се чак и са са вре ме не тачке гле ди шта мо же ре ћи да је то ура дио ве о ма успе шно. Јо ван Златоуст је сматрао да хронологизација Павлових посланица поседује ерминевтичку релевантност, уосталом као и друге увод не те ме ко је је ве ли ки отац Цр кве уно сио у увод ну реч (λόγος οἰκοδομῆς) и одговарајуће проимијуме (προοίμια) који су претходили његовим проповедима на библијске теме. Дакле, још у патристичком периоду постојало је интересовање за уводне теме и препознаван је њихов ерминевтички значај. Критичко проучавање Библије и интересовање за литерарни смисао њених текстова отпочело је у XVI и XVII веку. Проучавање Библије уз помоћ историје и филологије везује се за четири имена: Еразмо Ротердамски (Erasmus, 1469 1536), Хуан Малдонадо (Juan Maldonado, 1534 1583), Хуго Гротијус (Hugo Grotius, 1583 1645) и Ришар Симон (Richard Simon, 1638 1712). Симон се сматра утемељивачем критичке библистике и уводних библијских наука (исагогике), мада је он сам сматрао да историја модерне библијске критике почиње са Еразмовим критичко-филолошким радовима. Симон је писао дела на уводне теме и о питањима критике текста. Такође, саставио је свеобухватну историју новозаветне егзегезе од почетака до његовог доба (1693). Он је у истраживањима до ла зио до кри тич ких уви да, као што је нпр. тај да на сло ви еванђељā (Еванђеље по Марку, Матеју...) не по ти чу од са мих еванђелиста. Интересовање за уводне теме на Западу се интензивира у периоду просветитељства (од XVIII века), међутим, за разлику од претходног периода који су обележили римокатолички истраживачи, сада углавном у крилу протестантских Цркава, које су из догматских разлога (sola Scriptura) биле заинтересоване за детаљно проучавање Писма. Један

Увод у Нови Завет од првих подухвата исагогике било је проверавање, на основу научних метода, аутентичности новозаветних списа, и довођење резултата тог истраживања у везу са учењем о инспирацији Писма, као и са проблемом теолошке обавезности и религијске релевантности библијских списа. Први прегалац на овом пољу био је Јохан Давид Михаелис (Johann David Michaelis, Einleitung in die göttlichen Schriften des Neues Bundes, 1750), који је истраживао историјску оправданост приписивања појединачних списа апостолима, док се другим пољем, односом Светог писма и речи Божије бавио Јохан Саломо Семлер (Johann Salomo Semler, Abhandlung von freier Untersuchung des Canon, 1771 1775). У кон тек сту ових пи та ња раз ви ја се, не зависно од питања апостолског ауторства појединачних списа, теолошка критика у смислу разликовања онога што је историј ско и са мим тим пре ва зи ђе но и оно га што оста је као захват Божији у историји, дакле разликовање између партикуларног и универзалног које је подложно расуђивању религијско моралног разума. J. С. Семлер је изнео чувену формулацију која суштински карактерише историјска истраживања Библије његовог доба: Нови завет се мора читати и тумачити по прин ци пи ма чи та ња сва ке дру ге књи ге на све ту, ма шта из тога произашло. Јохан Филип Габлер (Johann Philipp Gabler) је 1787. направио програмску разлику између библијске теологије као историјске дисциплине чији је задатак да изнађе (првобитни) смисао Писма, и догматске теологије која има задатак да поучава божанским стварима сходно своме времену. Надаље, библијска критика поприма изразито антидогматску тенденцију. Оснивачем модерне библијске уводне науке Старог и Но вог за ве та сма тра се Јо хан Гот фрид Ај хорн (Jo hann Gottfried Eih horn, 1752 1827), ко ји је у би бли сти ку увео по јам митолошког мишљења својственог древном свету. У XIX веку исагогика се све више фокусира на рационалистичку критику мита као једног свеобухватног преднаучног схватања света и стварности. Фердинанд Кристијан Баур (Ferdinand Christian Baur, 1792 1860) подвргао је библијске списе консеквентној историјској критици, приликом које је нпр. дошао до закључка да апостол Павле није аутор Пастирских посланица. Хајнрих Јулијус Холцман (Heinrich Julius Holtzmann, 1832 1919) творац је новог модела уводне новозаветне науке који је имао велики 21

Предраг Драгутиновић 22 ути цај на њен ка сни ји раз вој. Он је у де лу Lehrbuch der historisch-kritischen Einleitung in das Neue Testament (1885) увод ну новозаветну науку поделио на два дела: општи и посебни увод у Но ви за вет, при че му се пр ви ба ви исто ри јом ка но на и текста, док други обрађује појединачне списе. Од краја XIX века уводна дисциплина спроводи се на два начина: 1) Истраживање које се одвија искључиво у оквиру канона тиче се следећих питања: а) Историјат канона: процес настанка 27 списа сакупљених у један канон Новог завета (Kanongeschichte) б) Традирање текста 27 новозаветних списа (Textgeschichte) в) Настанак сваког списа појединачно, његов литерарни и теолошки профил. Пр ве две тач ке (А и Б) чи не оп шти увод у Но ви за вет, док тре ћа (В) чи ни по се бан увод у Но ви за вет. Овакав приступ уводним темама заступају приручници од раних вре ме на до да нас: J. Холц ман (1885), ко ји је и уста но вио поделу уводне новозаветне науке на општи и посебни увод, В. Г. Ки мел (W. G. Kümmel, 1963c), Е. Ло зе (E. Loh se, 1972c), А. Вил кен ха у сер и Ј. Шмид (A. Wi ken ha u ser J. Schmid, 1973) и др. Новији приручници се углавном ограничавају на теме ве за не за тач ку В, као нпр. Х. М. Шен ке и К. М. Фи шер (H. M. Schen ke K. M. Fischer, 1978 1979), У. Шне ле (U. Schnel le, 1994c), И. Бро ер (I. Bro er, 1998 2000) и др. Овај при ступ ко ји се огра ни ча ва на ка нон обра зла же се ти ме што је Но ви за вет у европ ској кул ту ри део хри шћан ске Би бли је и што се у бо гослужбеном и проповедничком животу Цркава користе само канонски списи. 2) Други приступ се не ограничава на канон, већ проучава све ране хришћанске списе канонске и неканонске у циљу расветљавања историје ране Цркве. Примери оваквог приступа су дела која нуде Ф. Филхауер (Ph. Vielhauer, Geschichte der urchristlichen Literatur, 1975) и Г. Штрекер (G. Strecker, Literaturgeschichte des Neuen Testaments, 1992). У новије време овај приступ је поново актуализовао Г. Тајсен (G. Theissen, Die Ent ste hung des Ne uen Te sta ments als literatur-geschichtliches Problem, 2007). Општа тенденција у савременој новозаветној науци је да приручници из увода у Нови завет не буду уско специјализо

Увод у Нови Завет вани и ограничени само на изношење историјских информација о настанку новозаветних списа, већ да се понуди синтеза тема (уводне теме, теологија, ерминевтика) које омогућавају читање Новог завета са разумевањем и његово тумачење у савременим црквеним околностима. Модел таквог приручника ну де П. По кор ни и У. Хе кел (P. Po korný U. Hec kel, Einleitung in das Neue Testament, 2007). 1.4. Модел приложеног приручника У приложеном приручнику нема класичне и данас углавном превазиђене поделе на општи и посебни увод у Нови завет. Ње гов циљ је да у са же тој фор ми и на ра зу мљив на чин ин формише о настанку, литерарним карактеристикама, садржају и теолошком значају Новог завета као збирке светих ранохришћанских текстова. У излагањима нема упуштања у проблеме који се обрађују у круговима специјализованих истраживача, већ се представљају углавном оне поставке које уживају највећи могући консензус. Приручник надаље представља покушај теолошког осмишљавања уводних наука. У основи се уводне теме третирају као припрема, оспособљавање за конкретан рад на текстовима. Упућивање на важнија патристичка тумачења и избор из савремене литературе има за циљ како да обавести читаоца, тако и да га подстакне на дубље бављење текстовима Новог завета. Приручник је осмишљен као први део ширег рада на пољу новозаветне науке и представља пролегомену за ерминевтику, егзегезу и свет Новог завета. 23

Предраг Драгутиновић 2. Општа помагала за проучавање Новог завета 24 Развојем научног проучавања Новог завета дошло је до настанка великог броја помагала, симболички речено занатског алата који је неопходан при сваком озбиљном истраживању новозаветних текстова. Српско говорно подручје, нажалост, углавном не располаже овим помагалима, тако да је испомагање страним језицима неминовно. 2.1. Извори Да би се савесно и научно приступило новозаветним текстовима потребно је најпре радити на стандардизованом грчком тек сту Но вог за ве та ко ји се на ла зи у из да њу: E. Ne stle K. Aland, Novum Testamentum Graece, Stuttgart, 27 1994. Грч ки новозаветни текстови Nestle Aland доживели су 27 издања и садрже критички апарат (тзв. Appendix) ко ји се на ла зи на дну сваке странице и који омогућава поређење варијанти текста из других сачуваних рукописа са главним текстом који је плод одабира издавача. Сваки тумач може да, уз образложење, прихвати текстуалне варијанте из критичког апарата и њих унесе у текст који тумачи. За рад се препоручује 27. издање, мада оно у односу на 26. садржи само незнатне измене. Једну врсту упутства за употребу садржи у уводу свако Ne stle Aland издање. Једно такође важно помагало је K. Aland, Synop sis quat tor evan ge li o rum, Stut tgart, 15 1996. Синопса је неопходно помагало приликом проучавања еванђелских текстова. Помоћу ње се установљавају сличности, одступања и подударања у еванђељима, а то је у потпуности могуће само увидом у грчки изворник. За стицање првих утисака и упознавање са тематиком корисна је српска синопса Упоредни преглед синопсис еванђељā, прир. Р. Ку бат, Бе о град Но ви Сад, 2008. 2.2. Помагала за превођење и рад са изворима Ма да је оспо со бље ност за са мо стал но пре во ђе ње по жељ на, а на из ве сном ступ њу из у ча ва ња Но вог за ве та и нео п ход на, ва жно је има ти увид у по сто је ће пре во де. На срп ском је зи ку по сто ји низ пре во да Но вог за ве та, од ко јих су нај ко рект ни

Увод у Нови Завет ји пре во ди Еми ли ја на Чар ни ћа у из да њу Би блиј ског дру штва Ги де о ни та и пре вод Ко ми си је Све тог ар хи је реј ског си но да Срп ске пра во слав не Цр кве. Од ко ри сти мо гу би ти и је зичка ре ше ња пре во да на хр ват ски је зик (нпр. Bo na ven tu ra Duda i Jer ko Fu ćak, Za greb, 1989). Ком па ра тив ним по сма тра њем по сто је ћих пре во да и кри тич ким про у ча ва њем грч ког текста до ла зи се до са мо стал ног пре во да, ко ји се и ко ри сти као пред ло жак за ту ма че ње (са стал ним освр том на грч ки из ворник). Да кле, рад са по сто је ћим пре во ди ма је сред ство ко је во ди ка соп стве ном, са мо стал ном пре во ду. Ве ли ку по моћ пред ста вља ју кон кор дан це, ко је са др же попис свих но во за вет них ме ста у ко ји ма се по ја вљу је од ре ђе на реч. Та ко се до ла зи до ком па ра тив ног са гле да ва ња мо гућ ности зна че ња јед не исте ре чи у раз ли чи тим кон тек сти ма. И у овом слу ча ју нео п хо дан је рад са грч ким кон кор дан ца ма. Нај при јем чи ви је кон кор дан це за рад су A. Schmol ler, Handkon kor danz zum gri ec hischen Ne uen Te sta ment, Stut tgart, 1989 и Con cor dan ce to the No vum Te sta men tum Gra e ce, Ber lin, 3 1987 (ком пју тер ска кон кор дан ца). Да би се овла да ло грч ким је зи ком ко ји омо гу ћа ва непо сре дан кон такт са но во за вет ним тек сто ви ма нео п ходно је ко ри шће ње је зич ких по ма га ла, у пр вом ре ду реч ни ка и гра ма ти ка. Реч ни ци ко ји су у са вре ме ним ис тра жи вањи ма стан дард су вр ло оп ши ран W. Ba u er, Gri ec hisch deutsches Wör ter buch zu den Schrif ten des Ne uen Te sta ments und der frühchri stlic hen Li te ra tur, изд. K. Aland B. Aland, Berlin, 6 1988. и не што оскуд ни ји F. Reh kopf, Gri ec hisch-de utsches Wör ter buch zum Ne uen Te sta ment, Göttingen, 1992. На овом ме сту тре ба по ме ну ти и из у зет но на уч ну и оп шир ну гра мати ку но во за вет ног грч ког, ко ја об ра ђу је но во за вет ни грч ки у свим ње го вим аспек ти ма: F. Blass A. De brun ner F. Rehkopf, Gram ma tik des ne u te sta men tlic hen Gri ec hisch, Göttingen, 17 1990. У овом кон тек сту тре ба по ме ну ти ка пи тал ну еди ци ју ко ја об у хва та мо но гра фи је ко је се ис црп но ба ве фи ло ло шкоте о ло шком ана ли зом по је ди нач них грч ких пој мо ва у Но вом за ве ту: The o lo gisches Wör ter buch zum Ne uen Te sta ment у 10 то мо ва, изд. G. Kit tel G. Fri e drich, Stut tgart, 1933 1979. (студиј ско из да ње 1990). 25

Предраг Драгутиновић 26 2.3. Избор из помоћне литературе За ту ма че ње но во за вет них тек сто ва ко је же ли да бу де ослобо ђе но про из вољ но сти и не на уч но сти по треб но је по зна вање основ них по да та ка о окол но сти ма под ко ји ма су на ста ли по је ди ни но во за вет ни спи си. При руч ни ци овог ти па (ко ји из ла жу увод не те ме) срп ског го вор ног под руч ја углав ном су за ста ре ли и не ну де до вољ но ма те ри ја ла ко ји омо гу ћа ва је дан при сто јан увид у увод не те ме. Од ве ли ког бро ја при руч ни ка овог ти па, ко ји су углав ном на ста ли на хри шћан ском За па ду, из два ја мо не ко ли ко са вре ме них, вр ло ин фор ма тив них, ко ји из ла жу нај но ви је ста ње на по љу на уч ног про у ча ва ња Но вог за ве та: U. Schnel le, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment, Göttingen 6 2007; Grun din for ma ti o nen Ne u es Te sta ment, изд. K. W. Ni e buhr, Göttingen, 2000; I. Bro er, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment. Band I: Die ne ue Ec hter Bi bel: Ergänzungsband 2/I zum Ne uen Te sta ment, Würzburg, 1998; исти, Ein le i tung in das Ne ue Te stament. Band II: Die ne ue Ec hter Bi bel: Ergänzungsband 2/II zum Ne uen Te sta ment, Würzburg, 2001; P. Po korný U. Hec kel, Einle i tung in das Ne ue Te sta ment. Se i ne Li te ra tur und The o lo gie im Über blick, Tübin gen, 2007; M. Eb ner S. Schri e ber, Ein le i tung in das Ne ue Te sta ment, Stut tgart, 2008. Кра так и пре гле дан увод у ег зе гет ске ме то де ну ди U. Schnel le, Einführung in die ne u te stamen tlic he Exe ge se, Göttingen 7 2008 (срп ски пре вод 6. из да ња: У. Шне ле, Увод у но во за вет ну ег зе ге зу, Бе о град, 2007). Све о бухва тан и ин фор ма ти ван увод у Но ви за вет на ен гле ском је зику ну де D. C. Dul ling N. Per rin, New Te sta ment. Proc la ma tion and Pa re ne sis, Myth and Hi story, Har co urt Bra ce, 3 1994 и D. A. Car son Do u glas J. Moo, An In tro duc tion to the New Te sta ment, Mic hi gan, 2 2005. Кра так и пре гле дан увод у Но ви за вет пру жа K. Ke e fer, The New Te sta ment as Li te ra tu re. A Very Short In roduc tion, Ox ford, 2008. На српском говорном подручју треба поменути следеће приручнике који се баве уводним темама: Димитрије Стефановић, Увод у Свето писмо Новог Завета (оп ћи део), Карловци, 1913; Војислав Јанић, Увод у Но ви за вет, Београд, 1924; Емилијан Чарнић, Увод у Свето писмо Новога завета (посебни део), Бе о град, 1970; исти, Увод у Свето писмо Новога завета (општи део), Крагујевац, 3 1994; Николај Мрђа, Оп шти и посебни увод Светог писма Новога завета (скраћено и прерађе-

Увод у Нови Завет но за ученике богословије по општем и посебном уводу од др Димитрија Стефановића), Србиње, 1997; Методије Муждека, Увод у свето писмо Новог завета. Посебни део, Манастир Благовештење, 2005. На српски језик је са грчког преведен Ј. Каравидопулос, Увод у Но ви за вет, Београд Шибеник, 2005. Од православних увода грчког говорног подручја треба поменути Σ. Αγουρίδου, Εισαγωγή εις την Καινήν Διαθήκην, Αθήναι, 1971, 1990, као и Ι. Παναγόπουλου, Εισαγωγή στην Καινή Διαθήκη, Αθήνα, 1994 (са бо га тим па три стич ким ма те ри ја лом!). Уводне те ме об ра ђу ју и Џ. Дрејн, Уво ђе ње у Но ви за вет, Бе о град, 2004; W. J. Har ring ton, Uvod u Novi Zavjet Spomen ispunjenja, Za greb, 1983; R. E. Brown, Uvod u No vi Za vjet, Za greb, 2008. Доста увод ног ма те ри ја ла са др же књи ге ко је су иза шле у еди ци ји Novozavetni komentari (енглески изворник: Tyndale New Testament Commentary), а ко је је из да ла Do bra vest из Но вог Са да. У овој еди ци ји иза шли су ко мен та ри на све књи ге Но вог за вета, а у уводним текстовима коментара на поједине књиге налази се обиље материјала везаног за посебни увод у Нови завет. Студије о свету Новог завета, тј. о историјским, религијским, културним, философским, социјалним и духовним околностима у којима настају новозаветни текстови, представљају вредан допринос научном проучавању Новог завета. Познавање ових околности омогућава сагледавање контекста у ком настају новозаветни списи. Основ за ову тематику и да ље je E. Lohse, Umwelt des Neuen Testaments, Göttingen, 4 1994. Ова књи га до ступ на је и у пре во ду на срп ски: Е. Ло зе, Свет Новог завета. Верске и политичке прилике у Христово време, Београд 1986. Један потпунији и детаљнији приказ света Новог завета нуди двотомна студија H. J. Klauck, Die religiöse Um welt des Uhrc hri sten tums I иnd II, Stuttgart Berlin Köln, 1995 1996 (енглески превод: The Religious Context of Early Christianity. A Guide to Graeco-Roman Religions, Edinburgh 2000). На овом месту треба споменути једну оригиналну студију, која у наративној форми описује свет еванђељā: G. Theissen, Der Schat ten des Galiläers, München, 21 2008. Та ко ђе су ко ри сне сту ди је D. E. Aune, The New Te sta ment and its Li te rary Envirоnment, Philadelphia, 1987. и L. T. Johnson, Among the Gentiles. Graeco-Roman Religion and Christianity, New He a ven London, 2009. Од ли те ра ту ре из ове обла сти ко ја је до ступ на 27

Предраг Драгутиновић 28 на срп ском је зи ку зна чај не су још сле де ће књи ге: Ј. Зи зју лас, Је ли ни зам и хри шћан ство, Бе о град 2008; Окс форд ска истори ја би блиј ског све та, прир. Мајкл Д. Ку ган, Бе о град, 2006. У са вре ме ној но во за вет ној на у ци по себ на па жња се по кла ња писа ним из во ри ма из пе ри о да на стан ка но во за вет них спи са. Па ралел не на во де из хе ле ни стич ко-па ган ске и ју деј ске ли те ра ту ре обја вљи вао је још од 1751. год. Ја коб Вет штајн (Jakob Wettstein). Та да је иза шао ње гов пр ви том Novum Testamentum Graecae. У но ви је вре ме од ви ја се про цес пре ра ђи ва ња овог ве ли ког де ла ко је предво ди У. Шне ле (U. Schnel le) у са рад њи са М. Ла ба ном (M. La bahn) и М. Лан гом (M. Lang), Neuer Wettstein, Texte zum Neuen Testament aus Griechentum und Hellenismus, изд. U. Schnel le и др, Berlin и др, 2008. Де ло је у ме ђу вре ме ну по ра сло за тре ћи ну у по ре ђе њу са прво бит ним. То ком два де се тих го ди на про шлог ве ка Па ул Би лербек (Paul Billerbeck) је за хва љу ју ћи по мо ћи ре но ми ра ног ју да и сте Хер ма на Штар ка (Her mann Starck) об ја вио свој ко мен тар на еванђе ља (Kommentar zum Neuen Testament aus Talmud und Midrasch, München, I 1965 [1926], III IV 1961 [1924 1928]). У нај но ви је вре ме ра ди се на ве ли ком про јек ту Corpus Judaeo-hellenisticum Novi Testamenti (CJHNT) ко јим се об у хва та ју сви ју деј ски из во ри из хе лени стич ког до ба, осим ра бин ских тек сто ва и тек сту ал них на ла за из ју деј ске пу сти ње ко ји се об ра ђу ју на дру гом ме сту. Екс пли цитну па жњу епи граф ским све до чан стви ма по кла ња еди ци ја Papyrologischer Kommentar zum Neuen Testament (PKNT) ко ја до во ди па пи ру се, остра ке и та бли це у ве зу са тек сто ви ма Но вог за ве та. На Западу је, такође, настао известан број систематских теологија Новог завета. Ове значајне студије су врло захтевне и често несхватљиве без познавања одређених научно-духовних околности из којих израстају. Свака од ових теологија Новог завета покушава да уведе у мисаони, богословски свет новозаветних списа на један посебан начин. Најзначајније су следеће: R. Bultmann, Theologie des Neuen Testaments, Tübingen, 9 1984; L. Gop pelt, Theologie des Neuen Testaments, Tübingen, 3 1978; E. Loh se, Grundriss der neutestamentlichen Theologie, Stut tgart Ber lin Köln Ma inz, 5 1998; H. Conzelmann, Grundriss der Theologie des Neuen Testaments, изд. A. Lin de mann, 6 1997; G. Strec ker, Theologie des Neuen Testaments, Ber lin, 1996; J. D. G. Dunn, New Testament Theology. An Intoduction, Nashville, 2009; U. Schnel le, Theologie des Neuen Testaments, Göttingen 2007; Ph. F. Esler, New Testament Theology, Minneapolis, 2005; F. Hahn, Theologie des Neuen Testaments I II, Tübin gen, 2002; I.

Увод у Нови Завет H. Marshall, New Testament Theology, Dow ners Gro ve, 2004; F. J. Matera, New Testament Theology, Lousville, 2007; F. Thielman, Theology of the New Testament, Grand Ra pids, 2005; F. Vo u ga, Une théologie du Nouveau Testament, Genf, 2001; U. Wilc kens, Theologie des Neuen Testaments 1.1 2.1, Neukirchen Vluyn, 2002 2007. Aлтернативу новозаветној теологији као научној дисциплини у виду општег религиолошког приступа нуди H. Räisänen, Neustestamentliche Theologie? Eine religionswissenschaftliche Alternative, Stuttgrat, 2000. Од ве ли ког зна ча ја за ту ма че ње Но вог за ве та су ег зе гетски тек сто ви све тих ота ца. Па три стич ка ту ма че ња су у но воза вет ној на у ци на За па ду ду го вре ме на би ла за по ста вље на, али се да нас са вре ме ни ис тра жи ва чи све ви ше сла жу да је та кво ста ње до ве ло до озбиљ ног де фи ци та у те о ло шко-еге зе гет ској за пад ној ми сли. Пра во слав ни ту ма чи су у сва ком слу ча ју дужни да озбиљ но узи ма ју у об зир сво је па три стич ко-ег зе гетско на сле ђе, да га па жљи во про у ча ва ју и кре а тив но-кри тич ки ре ци пи ра ју. Ре ле вант на из да ња тек сто ва грч ких ота ца, ко ја сва ка ко са др же и њи хо ве ег зе гет ске ра до ве, су нај пре ΒΕΠΕΣ (Βιβλιοθήκη Ελλήνων Πατέρων και Εκκλησιαστικών Συγγραφέων), ΕΠΕ (Έλληνες Πατέρες της Εκκλησίας), ΕΚΔ (Ερμηνεία Καινής Διαθήκης. Σειρά ερμηνευτικών). По жељ ни па три стич ки тек стови мо гу се кон сул то ва ти и у слав ним из да њи ма MPG (Migne, Pa tro lo gia Gra e ca) и MPL (Mig ne, Pa tro lo gia La ti na), као и SC (So ur ces Chréti en nes, Pa ris, 1941cc). Отач ка ту ма че ња у ви ду ан то ло ги ја тј. тзв. ка те на (грч. σειρές) при сту пач на су у J. A. Cra mer, Ca te nae Gra e co rum Pa trum in No vum Te sta mentum I VI II, Oxo nii, 1844; Hil des he im, 1967. Па три стич ка ту маче ња по сла ни ца апо сто ла Па вла при ре дио је K. Sta ab, Pauluskom men ta re aus der gri ec hischen Kir che, Münster 1933 1984. За упо зна ва ње са ер ми нев ти ком и ег зе ге зом у древ ној Цр кви ко ри сно је и де ло A. Hahn G. L. Hahn, Bi bli ot hek der Symbo le und Gla u ben sre geln der Al ten Kir che, Hil des he im, 1962 (= 1897). Од са вре ме них за пад них про је ка та ве за них за па три стич ку ег зе ге зу тре ба на ро чи то из дво ји ти еди ци ју No vum Te sta mentum Pa tri sti cum (NTP), ко ја се ба ви ре цеп ци јом Но вог за ве та у па три сти ци до VI II ве ка. Пр ви том ове но ве еди ци је изашао је 2007. го ди не, и то је па три стич ки ко мен тар на Посланицу Галатима у ре дак ци ји М. Мај се ра (M. Me i ser), ко ји је 29

Предраг Драгутиновић до бит ник пап ске на гра де за 2008. го ди ну. У при ло же ном прируч ни ку срп ски чи та лац ће има ти при ли ку да се оба ве сти о зна чај ни јим па три стич ким ту ма че њи ма, ко ја ће би ти на ве дена пре при ка за увод них те ма сва ке по је ди нач не но во за ветне књи ге. Мо дер на ли те ра ту ра, ко ја је го то во не пре глед на, мо же се пра ти ти у го ди шња ци ма New Te sta ment Ab stracts (NTA, Bo sto ne) и Bul le tin de Bi bli o garp hie Bi bli que (La u sanne). У при ло же ном при руч ни ку пре сва ке по је ди нач не књи ге биће на ве ден од го ва ра ју ћи ко мен тар из еди ци је но во за вет них ко мен та ра EKK (Evan ge lisch-kat ho lischer Kom men tar zum Neuen Te sta ment, 1975cc, Ne u kir chen Vluyn Düsel dorf, Ne u kirchen Ver lag Ben zi ger). Ова еку мен ска еди ци ја плод за једнич ког ег зе гет ског по ду хва та еми нент них про те стант ских и ка то лич ких но во за вет ни ка ну ди це ло ви те ко мен та ре ново за вет них тек сто ва уз по моћ исто риј ско-кри тич ке ме то де, исто ри је учин ка и оста лих ак ту ел них при сту па Би бли ји. Од ен гле ских еди ци ја би ће на ве де на ви со ко на уч на, са тра дици јом од 50 го ди на, не ка да An chor Bi ble, а са да об но вље на и осве же на The An chor Yale Bi ble Com men ta ri es. Ис пред по једи них но во за вет них књи га не до ста је од го ва ра ју ћи EKK, што зна чи да је од го ва ра ју ћи том још увек у при пре ми. Наведена помагала имају за циљ да oспособе теологе и све заинтерсоване за тумачење новозаветних текстова. Рад на текстовима Новог завета почиње и завршава се радом на изналажењу њиховог првобитног смисла, до којег тумач долази научним истраживањем. Наведена помагала су средства ко ја су нео п ход на за овај рад, али она ни ка ко не тре ба да тумачу одређују смисао текста за којим трага. Православни тумач тре ба да има у ви ду да су лич ни по ку ша ји ту ма че ња, ка ко некадашњих тако и савремених теолога, вредни ако су засновани на основним убеђењима унутар сагласности црквене свести, при чему је пожељно да буду изражени на потпуно оригиналан и личан начин. 30