Ра но си риј ски аске ти зам

УДК: 27-788(394)"04/05" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 2/2016, стр. / pp. 373 382. Ра но си риј ски аске ти зам Себастијан П. Брок Волфсон колеџ, Универзитет Оксфорд Апстракт: Ау тор у овом члан ку раз ма тра изворе раносиријског монаштва и аскетизма. Нарочита пажња је посвећена занемареној Историји монаха из пера Теодорита Кирског као јед ном од глав них све до чан ста ва о сиријским хришћанским аскетама. Чланак представља прекретницу у проучавању сиријског хришћанства на Западу. Кључне речи: Сирија, аскетизам, монаштво, Теодорит Кирски. Почећу са два цитата: Нечувено! Он беше син родитеља из угледне породице, добро обра зо ван и сјај них из гле да за ста би лан и уго дан жи вот, па ипак напусти дом и оде да се придружи гомили прљавих луталица. Про дај те све што има те. Та ко, да кле, сва ки од вас ко ји се не од ре че све га што има, не мо же би ти мој уче ник. Ако не ко до ђе ме ни и не мр зи оца сво је га, и ма тер, и же ну, и де цу, и бра ћу, и се стре, па и жи вот свој, не мо же би ти мој уче ник. Ни сте од ово га све та. Пр ви, не знат но при ла го ђен ци тат ни су ре чи, као што би не ко поми слио, ужа сну тих ро ди те ља ка квог два де се то го ди шњег ти неј џе ра ко ји је на пу стио ро ди тељ ски дом и на чин жи во та, те их за ме нио за жи вот у хи пи ко му ни; ци тат за пра во пред ста вља не ку вр сту пре ко ра упу ћи ва ног од стра не ро ди те ља у Ан ти о хи ји (кра јем че твр тог ве ка) њи хо вим си но ви ма ко ји су на пу шта ли ку ће и бе жа ли у пу сти њу да би 363

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) се та мо при дру жи ли мо на си ма. 1 Упра во ће по во дом ова квих при гово ра Јо ван Зла то у сти та да још увек ђа кон у го ди на ма из ме ђу 383. и 386. на пи са ти као од го вор свој спис Про тив оних ко ји од вра ћа ју од мо на шког жи во та. Други цитат, или скуп цитата, долази из Новог Завета 2 и пред ставља главне Исусове изреке на тему следбеништва изреке које служе као почетна тачка и оправдање за начин живота раних аскета. У свим историјским периодима они који су уживали удобне и сигурне позиције у животу налазили су како је врло тешко, а скоро и немогуће, разумети зашто неко, у чијој је моћи било да ужива многе погодности живота, изабира да исте одбаци у замену за алтернативу која у најбољем случају изгледа несхватљива, а у најгорем потпуно перверзна. Наравно, постоје веома очигледне разлике најчешће у мотивацији између напуштања друштва у четвртом/петом веку и њихових модерних пандана, будући да је аскетски покрет у Сирији посебно у његовим екстремнијим манифестацијама веома тежак за разумевање човеку двадесетог века, па чак и једна несавршена парале ла као она ко ју сам већ ис та као мо же би ти од по мо ћи у по ку ша ју разумевања овог чудноватог феномена. Историјски покрети се често најбоље могу разумети као реакција против одређених аспеката модерног друштва. Баш као што је идеализам модерних заступника другачијег друштва умногоме био мотивисан гађењем према материјалистичком утицају пост-ратног друштва у којем су живели, тако су и њихови пандани из четвртог века, макар у извесној мери, производ реакције на деградацију квалитета хришћанског живота након престанка великих прогона. Као што ћемо видети, аскета је у много чему наследник мученика. Мученик је у раној Цркви представљао идеал, а пошто је након престанка прогона постао неодржив, замењен је идеалом аскете, чији је целокупан живот често посматран у терминима мучеништва; 3 зна чај на је и чи ње ни ца да је оби ље терминологије коришћене у вези с аскетиком као што је подвижни- 1 P. G. xlvii, col. 321. 2 Лк. 12, 33; 14, 26. 33; Јн. 15, 19; ци ти рам пре ма ста ро си риј ској вер зи ји. 3 T. J. Lamy, San cti Ep hra e mi Syri Hymni et Ser mo nes, IV, cols. 215/6: Te ach your body the martyrdom that con sist in mor ti fi ca tion ; упо ре ди та ко ђе A. Vööbus, Li terary Cri ti cal and Hi sto ri cal Stu di es in Ep hrem the Syrian (Stoc kholm, 1958), pp. 105 6. У исто вре ме, аске ти зам је од стра не не ко ли ци не ра них пи са ца сма тран при пре мом за му че ни штво; по себ но Ori gen, Ex hor ta ti on to Martyrdom (G. C. S., Ori ge nes I), xi, xxi, etc. (о ово ме ви ди S. T. Bet ten co urt, Doc tri na Asce ti ca Ori ge nis, Stu dia An sel mi a na xvi, 1954), 120ff; At ha na si us, Li fe of An tony, 47. О те ми уоп ште, ви ди: E. E. Ma lo ne, The Monk and the Martyr, Stu dia An sel mi a na xxxvi ii (1956), 201 28; H. Mu su ril lo, Tra di tio xii (1956), 55 62. 364

Себастијан П. Брок, Раносиријски аскетизам штво, атлета и тако даље пре тога било приписивано мученицима. У случају аскете прогонитељи мученика су замењени духовним, тј. демонским панданом. Штавише, ако аскете од четвртог века на овамо посматрамо као наследнике мученика, то објашњава зашто су они свој начин живота сагледавали као практично извршење норме хришћанског живота у преконстантиновским временима, 4 када је хришћанско бивствовање углавном била веома озбиљна ствар. Важно је разумети овај осећај континуитета (уназад до најраније Цркве) који су аскете четвртог века поседовали; јер једино имајући ово на уму можемо правилно проценити карактер сиријског аскетизма. Ако погледамо у неке од извора који се баве сиријским аскетизмом че твр тог ве ка, сти че се ути сак да је Еги пат био су шти из вор ин спи рације за идеал аскетског веома често синоним монашког живота. На пример, према великом броју сиријских извора монаштво је донесено у Сирију и Месопотамију од стране Пахомијевих ученика, посебно од извесног Мар Авгена. Ближе истраживање, међутим, показује необичну чињеницу да се Мар Авген нигде не спомиње у изворима, било сиријским или грчким који се могу датирани пре деветог века. 5 Тиме постаје очито да су каснији сиријски монаси припремани да забораве своје изворно матерње наслеђе под утицајем огромног престижа који је египатско монаштво стекло кроз дела попут Паладијевог Раја (добро познатог на сиријском језику). Заправо, аскете четвртог и петог века у Сирији тако добро описани од стране Теодорита Кирског у његовој Historia Religiosa јесу наследници изузетног изворног аскетског предања које сеже назад до самих почетака хришћанства. Погледајмо неке од манифестација овог аскетског предања. Први пример долази из Јеванђеља које је предањски повезивано с Антиохијом и приписивано Луки. Од најранијих времена јеванђељска блаженства су сматрана извором парадигме хришћанског живљења, те ако упоредимо две форме у којима се прво блаженство јавља код Матеја и Луке, 6 одједном примећујемо значајну разлику у наглашавању; тако код Матеја стоји: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско, док је код Луке сиромаштво оспољашњено: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. 4 L. Bouyer, La vie de saint Antoine (Pa ris, 1950), 9 10. 5 S. Jargy, Les ori ge nes du mo nac hi sme en Syrie et en Me so po ta mie, Proc he Orient Chre tien ii (1952), 110 25; A. Vööbus, The Ori gins of Mo na sti cism in Me so po tamia, Chu rch Hi story xx (1951), 27 37, као и ње го ва Hi story of Asce ti cism in the Syrian Ori ent, I (C. S. C. O., Sub si dia 14; 1958), 145 6, 217 ff; J. M. Fiey, Ana lec ta Bol lan di a na lxxx (1962), 52 81. 6 Мт. 5, 3; Лк. 6, 20. 365

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) Слична промена у наглашавању се може уочити у другом од Лукиних стихова; овде кореспондентне речи код Матеја гласе: Блажени гладни и жед ни прав де, јер ће се на си ти ти!. Код Лу ке, ипак, глад ни је метафорична: Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити. Пре него што кренемо даље, ваља додати интересантнo запажање да је извор за неколицину имена датих аскетама од стране раносиријских писаца управо овде пронађен. 7 Већ у Је ван ђе љи ма мо же мо ви де ти две раз ли чи те ре ак ци је на чи ње ни цу да бо гат ство мо же по ста ти пре пре ка у след бе ни штву Христу. Оно што би да нас име но ва ли као ли бе ра лан од го вор на да ти про блем је сте да јед но став но вер бал но упо зо ре ње би ва са свим довољ но; док, с дру ге стра не, аскет ски од го вор ко ји је очи глед но са др жан у Лу ки ној па ра бо ли о бо га та шу и Ла за ру зах те ва бу квал но од ри ца ње од бо гат ства ка ко би се из бе гла сва ка опа сност и јер оно мо же по ста ти пре пре ка. 8 Је ван ђељ ске из ре ке на гла ша ва ју че ти ри раз ли чи та аспек та следбе ни штва: след бе ник Хри стов не би тре ба ло да по се ду је ма те ри јал не ства ри и стал но ме сто ста но ва ња; мо рао би да рас ки не с по ро ди цом и узме свој сва ко днев ни крст. Две ва жне обла сти где би се мо гло оче кива ти по не што од аскет ског уче ња су, ипак, за не ма ре не: на и ме, ства ри ве за не за хра ну и брач ни жи вот. У Је ван ђе љу не на ла зи мо ни ка кво ја сно усме ре ње по во дом две на ве де не тач ке, иа ко се из Па вло вих посла ни ца ви ди ка ко су то би ли ур гент ни про бле ми у фор ми ра ју ћим хри шћан ским за јед ни ца ма. По пи та њу хра не, Па вле се за ла гао за сло бо ду и она је мо гла би ти мо ди фи ко ва на са мо из об зи ра пре ма ду хов но сла би јим чла но ви ма за јед ни це. Ипак, ја сно је да су дру ги ми сли ли са свим дру га чи је о овој те ми. Бу ду ћи да су ре ли ги о зна прави ла по пи та њу хра не би ла уо би ча је на у грч ко-рим ским и ју деј ским тра ди ци ја ма, они упо зна ти с тим пра ви ли ма же ле ли су да у њих учита ју или чак им на мет ну Је ван ђе ља. Та ко Мар ки он чи ји су следбе ни ци, уз гред ре че но, би ли ве о ма број ни у Си ри ји и Ме со по та мији 9 ни је мо гао по ве ро ва ти ка ко је у Мо ли тви Го спод њој Исус учио љу де да бу ду то ли ки ма те ри ја ли сти да би се мо ли ли за сва ко днев ну хра ну, па је за ме ни цу наш про ме нио у твој : Хлеб твој на су шни 7 О популарности јеванђељских блаженстава у енкратитско јудeо-хришћанским круговима, види: G. Quispel, Aspect du Judeo-Christianisme (Pa ris, 1965), 41. 8 H. von Cam pen ha u sen, Tra di tion and Li fe in the Early Church (Lon don, 1968), 90 122. 9 Vööbus, History of Asceticism, I, 45 ff; G. G. Blum, Rabbula von Edessa (C. S.C. O., sub si dia 34; 1969), 99 100; J. M. Fiey, Les Mar ci o ni tes dans les tex tes hi sto ri qu es de l eglise de Perse, Le Museon lxxxi ii (1970), 183 8. 366

Себастијан П. Брок, Раносиријски аскетизам дај нам да нас. Са овим је по ве зан слу чај ис хра не Јо ва на Кр сти те ља. Одав но је по зна то да Та ти ја но ва хар мо ни ја че ти ри Је ван ђе ља, тј. Диа те са рон, са др жи број не из ме не ко је је на чи нио ка ко би је ван ђељ ска све до че ња уса гла сио са сво јим ен кра тит ским по гле ди ма. Је дан од оде ља ка ко ји је ве о ма уз не ми рио аскет ски ори јен ти са не умо ве прона ђен је у си ноп тич ким је ван ђе љи ма на те му ис хра не Јо ва на Кр стите ља у пу сти њи. Не по треб но је ис ти ца ти да је Јо ва нов жи вот за ра ну Цр кву пред ста вљао иде ал ко ји су аске те има ли да по дра жа ва ју; но, тврд ња да је он узи мао ме со чак и у об ли ку ска ка ва ца очи глед но је иза зва ла ве ли ку са бла зан у од ре ђе ним кру го ви ма и зна мо за небро је не по ку ша је ко ји су учи ње ни ка ко би из ба ви ли Јо ва на од овог то бо жњег про пу ста. Ве ћи на ових об ја шње ња (ко ја су има ла зна тан ути цај ме ђу си риј ским пи сци ма, жељ ним да уве ли ча ју Кр сти те љево аскет ско ју на штво 10 ) чи не од Јо ва на ве ге та ри јан ца, об ја шња ва ју ћи грч ку реч akri des као име за биљ ку или као по јам за akro drua, тј. труло ди вље во ће. Та ти јан, ипак, као је дан од пр вих ко ји су се до та кли овог про бле ма, усва ја дру га чи је ре ше ње и при лич но је из ве сно да се у Ди а те са ро ну Јо ва но ва ис хра на опи су је као мед и мле ко ; 11 дру гим ре чи ма, Јо ван је у свом аскет ском жи во ту ан ти ци пи рао ис хра ну ко ја је уо би ча је но схва та на као она не бе ска тре ба се са мо под се ти ти да у хри шћан ском кон тек сту но во кр шта ва ни, ти ме по ста ју ћи де те неба, при ма мед и мле ко као сим во ле но вог не бе ског жи во та у ко ји је упра во сту пио. 12 Јо ва но ва ан ти ци па ци ја не бе ског Цар ства, ка ко је им пли ци ра но у Ди а те са ро ну, по ста је по себ но ин те ре сант на у све тлу си риј ског раз у ме ва ња гла ве Лу ки ног је ван ђе ља 20, 35 36 одељ ка на ко ји ће мо се уско ро вра ти ти. Дру га те ма о ко јој Је ван ђе ље не да је ни ка кво екс пли цит но уче ње је сте брак. С на ме ром је упо тре бље на реч екс пли цит но по што је рана Цр ква си риј ског го вор ног под руч ја ми сли ла дру га чи је. Је дан одељак је по себ но при ву као њи хо ву па жњу и опет је ин те ре сант но за пази ти аскет ску оштри ну ко ју Лу ка је ди ни ме ђу си ноп ти ци ма до но си. 13 Ра ди се о одељ ку код Лу ке 20, 35 36, с па ра ле ла ма код Ма те ја 22, 30 и Мар ка 12, 25. Исус од го ва ра на пи та ње са ду ке ја о вас кр се њу, те код 10 Ви ди The Bap tist s di et in Syri ac so ur ces, Oriens Christianus liv (1970), 113 24. 11 За де та ље по гле да ти: The Bap tist s di et in Syri ac so ur ces, pp. 115 6; дру ге примере енкратитских корекција од стране Татијана у јеванђељском тексту Диатесарона даје Vööbus, History of Asceticism, I, 40. f. 12 Треба забележити да су према Иполиту (Elenchus, V. 8.30) такозвани насени учинили мед и млеко символима хране савршених. 13 Ва жност овог одељ ка је с пра вом ис так ну та од стра не P. Na gel, Die Motivirung der Aske se in der al ten Kir che und der Ur sprung des Mönchtums, T. U. xv (1966), 3ff. 367

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) Ма те ја и Мар ка на ла зи мо сле де ће ре чи: Јер кад из мр твих вас кр сну, ни ти се же не ни уда ју, не го су као ан ђе ли на не бе си ма. Код Лу ке, с дру ге стра не, по сто ји зна чај на раз ли ка: Си но ви ово га ви је ка же не се и уда ју; А ко ји се удо сто ји ше до би ти онај ви јек и вас кр се ње из мртвих, ни ти се же не, ни ти се уда ју; Јер ви ше не мо гу умри је ти, јер су као ан ђе ли и си но ви су Бо жи ји ка да су си но ви вас кр се ња. Дру гим ре чи ма, до стој ни већ ан ти ци пи ра ју без брач ни жи вот ан ђе ла у овом све ту. 14 Им пли ка ци је су још ја сни је у ста ро си риј ском пре во ду овог одељ ка: Ко ји се удо сто ји ше до би ти онај свет (тј. Цар ство Бо жи је) и вас кр се ње из мр твих, ни ти се же не, ни ти мо гу умре ти, јер су из једна че ни са ан ђе ли ма (и би ва ју ћи) си но ви вас кр се ња (они су) по пут си но ва Бо жи јих. 15 С об зи ром на овај оде љак, ла ко је уви де ти за што се у ра но си ријској Цркви наглашава чињеница да су жене из веома популарне приче о мудрим и лудим девојкама биле parthenoi, тј. де ви це. Та ко ђе је зани мљи во да се грч ка реч parthenos и њен сиријски еквивалент bethula веома често примењују на мушкарце. До бро је по зна то да су ри го ри стич ки ста во ви пре ма бра ку би ли ве о ма че сти у мно гим ра но хри шћан ским за јед ни ца ма; 16 ипак, област где су на ве де ни ста во ви би ли нај ра спро стра ње ни ји је сте област Сири је и Ме со по та ми је. У дру гом ве ку брак и ра ђа ње отво ре но су осуђе ни од стра не Та ти ја на, 17 а слич ни ста во ви се мо гу уо чи ти у ве ли ком бро ју де ла од стра не пи са ца из бли ске ге о граф ске обла сти, као што су псе у до-кли мен то ве по сла ни це De Vir gi ni ta te ко је су пре жи ве ле са мо у си риј ском пре во ду. У не ким за јед ни ца ма на Ис то ку ова кви ста во ви за сту па ни су с та квом озбиљ но шћу да је це ли бат сма тран су штин ским усло вом за кр ште ње. Чи ни се да ово по ста је нор мал на прак са у тре ћем ве ку, по- 14 Ов де по сто ји ин те ре сант на па ра ле ла с ве ро ва њи ма чла но ва ку мран ске зајед ни це: ула ском у за јед ни цу чо век по ста је са слу жи тељ ан ге ла у слу же њу Бо гу. Ова иде ја је ја сно из ра же на у: I Q S a II, 8: Све ти ан ге ли су при сут ни на њи хо вим са брањи ма, као и: I Q Ho dayot III, 19 23 (о овом одељ ку по себ но ви де ти M. Del cor, Les Hymnes de Qu mran, Pa ris, 1962, 126 7). 15 Мој пре вод се уне ко ли ко раз ли ку је од F. C. Bur kit ta у Evangelion da-mepharreshe. О ангелском животу аскета, видети: S. Frank, Angelikos Bios (Mun ster, 1964). У сиријским изворима се могу наћи многобројни примери; овде ваља навести само два: у анонимном житију Rabbula (ed. Overbeck, Ephraemi Sancti, Opera Selecta), 186, глав ни ју нак је опи сан као ан гео у те лу, док је код Ја ко ва Се рур га, On vir gi nity, (ed. Overbeck, op. cit.), веза између девствености, раја и живота ангела посебно наглашена. Видети такође фусноту бр. 23. 16 K. Mul ler, Die For de rung der Ehe lo sig ke it in der al ten Kir che, Vortrage und Aufsatze (1930), 63 79. 17 Vööbus, History of Asceticism, I, 35ff. 368

Себастијан П. Брок, Раносиријски аскетизам себ но у обла сти где се на ла зе Цр кве си риј ског го вор ног под руч ја; но, ова прак са је пре жи ве ла (осим мар ги нал но) нај ка сни је до че твр тог ве ка, као што је Бур кит твр дио у сво јој ути цај ној ма лој књи зи Ра но и сточ но хри шћан ство. 18 У ра но си риј ским Цр ква ма тер мин за чла но ве ове кр штењ ске за јед ни це дев стве ни ка, му шка ра ца и же на, био је си но ви/ћер ке Qeyama. За тре ну так оста вља мо овај тер мин не пре ве де ним, јер је ње го во пре ци зно зна че ње и да ље ве о ма спо р но. Ме ђу оста ли ма најза сту пље ни је гле ди ште је сте оно од стра не Vööbu sa: qeyama је еквива лент ју деј ске ре чи be rith, тј. за вет, са вез (пакт), те та ко be nai qeyama си но ви за ве та је су гру па љу ди ко ја се при др жа ва за ве та или са ве за ; ов де за вет/са вез тре ба ве ро ват но раз у ме ти у сми слу заве та кр ште ња. 19 Као уз гред но би мо гло би ти по ме ну то да су Vööbus 20 и дру ги ка сни је, услов но ре че но, пред ло жи ли не ку вр сту исто риј ске ве зе из ме ђу тер ми но ло ги је ра но си риј ског хри шћан ства и ку мран ске ју деј ске за јед ни це, за чи је је чла но ве кон цепт be rith био од по себ ног зна ча ја. Иа ко је овај пред лог за и ста ин три ган тан, шта год ми сли ли о зна че њу си риј ске ре чи qeyama, до каз ко ји је до са да био пру жан за ка кву би ло ди рект ну ве зу с ку мран ском за јед ни цом је то ли ко слаб да је за и ста без вре дан. Да ље се не ће мо овим ба ви ти, али тре ба по ме нути је дан ал тер на тив ни и на пр ви по глед ве о ма при ма мљив пред лог о ствар ном зна ча ју си риј ске ре чи qeyama. Ово је не дав но учи нио P. Na gel у сво јој књи зи Die Mo ti vi e rung der Aske se in der al ten Kir che und der Ur sprung des Mönchtums. 21 Пре ма ње го вим ре чи ма, qeyama у овом кон тек сту не зна чи за вет, став или ма ко је дру го по ме ну то значе ње, већ вас кр се ње ; та ко be nai qeyama је су љу ди ко ји ан ти ци пи рају вас кр се ње би ва ју ћи још у жи во ту: они, за пра во, од го ва ра ју пој му isan ge loi 22 из Лу ки ног Је ван ђе ља 20, 36, тј. одељ ка на ко ји смо ра ни- 18 Ви де ти: А. Vööbus, Celibacy, a Requirement for Admission to Baptism in the Early Syrian Church (Stoc kholm, 1951). 19 Vööbus, History of Asceticism, I, 97 ff; та ко ђе, Church History xxx (1961), 19 27. Пре глед раз ли чи тих те о ри ја да је и S. Jargy, Les fils et fil les du pac te dans la li te ra tu re monastique syriaque, Orientalia Christiana Periodica xvii (1951), 304 20. 20 Vööbus, op. cit., pp. 100 ff. Најчешћа фраза, у кумранским текстовима, јесте bac ha-berith они ко ји ула зе у са вез док се реч bene ha-berith синови завета заправо уоп ште не ја вља; њен нај бли жи екви ва лент је сте реч bene beritho, синови његовог завета. У осталој јелинско-јудејској литератури фраза синови завета се може наћи у Псалмима Соломоновим xvii, 15, као и Јубилејима xv, 26. У по то њем де лу, а по не кад и рабинској литератури, термин је коришћен у блиској вези с идејом обрезања обреду који у хришћанству бива замењен крштењем; у светлу свега реченог, вероватно је најбоље реч савез прихватити као значење речи qeyama. 21 41 ff. 22 Тако Теодорит, Historia Religiosa (P. G. lxxxii), 4, аскет ски на чин жи во та на зи ва η 369

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) је скре ну ли па жњу. Ово об ја шње ње ма кар у оном об ли ку у ком га Na gel до но си 23 на жа лост во ди у је зич ке по те шко ће, јер се чи ни да qeyama (на гла шен му шки род) ни ка да не зна чи вас кр се ње, а об јасни ти ову реч у ап со лут ном об ли ку жен ске име ни це qeyam ta, што зна чи вас кр се ње, уси ље но је и та ква би упо тре ба те шко на шла задо во ља ва ју ћу па ра ле лу на си риј ском је зи ку. Је дан од нај ко ри сни јих из во ра у ком мо же мо от кри ти аскет ске иде а ле ра них хри шћан ских за јед ни ца је су апо криф на де ла апо стола. Ве ро ват но нај фа сци нант ни ји од свих до ку ме на та, Де ла То ми на, умно го ме је про из вод ра но си риј ског хри шћан ства. Ова Де ла припа да ју нај ра ни јој гру пи апо криф них спи са апо сто ла и по ти чу из дру гог ве ка. Чи ње ни ца да је ово де ло та ко ђе би ло по пу лар но ме ђу мар ки о ни ти ма и ма ни хеј ци ма 24 га ран ту је ње гов аскет ски ка рак тер: на при мер, за у зет је ве о ма строг став по пи та њу бра ка. 25 Осно ва ње го вог уче ња са сто ји се у кон тра сту из ме ђу про па дљи во сти те ла (ко је, по се би, ипак ни је зло) и ду ше, ко ја је је ди на спо соб на за непро па дљи вост. Све што се од но си на те ло мо ра би ти од ба че но пошто та кве ства ри, би ва ју ћи про па дљи ве, мо гу оме та ти ду шу у пости за њу ње ног ци ља не про па дљи во сти. Та ко аскет ски жи вот по ста је су штин ски ко рак на пу ту ка спа се њу. Упа дљи ва ка рак те ри сти ка Дела То ми них је сте уче ста лост с ко јом се пој мо ви стра нац и ту ђинац ко ри сте за хри шћа ни на у овом све ту, па ће ово по ста ти са свим уо би ча је на те ма кроз чи та во хри шћан ство си риј ског го вор ног подруч ја. На ве де ни кон цепт би ће за сно ван на одељ ци ма Ста рог За ве та, као што је Пса лам 137, ко ји го во ри о ег зо ду су Изра и ља у стра ну зе мљу (оту да и ње го ва при ме на на жи вот хри шћа на у све ту), као и на но во за вет ним па са жи ма по пут По сла ни це Је вре ји ма (11, 13), где се ве ли ки ста ро за вет ни ли ко ви, узи ма ни као обра зац ве ре, опи су ју као љу ди ко ји ис по ве да ше да су стран ци и про ла зни ци на зе мљи. Ово је те ма на ко ју ће мо се вра ти ти ка сни је. До са да смо се ба ви ли тен ден ци ја ма ме ђу ра ним хри шћан ским за јед ни ца ма у обла сти Си ри је и Ме со по та ми је, и ве о ма рет ко знамо име на по је ди них аске та из овог пе ри о да. Мно го бо ље ин форαγγελικη πολιτεια, док Је фрем го во ри да су аске те по пут ан ге ла на не бу, иа ко са ми жи ве на зе мљи ; упо ре ди и фу сно ту бр. 16. 23 Исти приговор не важи за Адамово тумачење термина ( Grundbegriffe des Mönchtum in sprac hlic her Sicht, Z. K.G. lxv, 1953/4, 224 8), од че га је На гел и кре нуо. 24 Уп. A. F. J. Kli jin, The Acts of Tho mas (Le i den, 1962), 20 1. 25 Исто та ко, зна чај но је да во да, а не ви но, би ва ко ри шће на у ев ха ри сти ји (па ра граф 121); пре ма Епи фа ни ју (Pa na rion xlii, 3,3.), ово је та ко ђе би ла и мар кио нит ска прак са. 370

Себастијан П. Брок, Раносиријски аскетизам ма ци је има мо о њи хо вим на след ни ци ма из че твр тог ве ка или касни је: на си риј ском је зи ку је са чу ван зна тан број аскет ских де ла ве ли ких пи са ца из че твр тог ве ка, по пут Афра а та и Је фре ма. Афраат чи јих је по хра ње них 23 Из ла га ња на пи са но из ме ђу 337. и 345. го ди не пред ста вља си риј ско хри шћан ство у ње го вој нај чи сти јој фор ми, прак тич но не кон та ми ни ра но грч ким ути ца јем. Ње гов нешто мла ђи са вре ме ник, Је фрем, је сте је дан од нај про фи ли са ни јих си риј ских пи са ца, ме ђу тим, ње гов ме та фо ри чан и очи глед но ве о- ма кит њаст стил ни је му до нео исту ре пу та ци ју ме ђу са вре ме ним ис тра жи ва чи ма ма кар у на шем вре ме ну ко ју је ужи вао у древно сти, иа ко је он пи сац, а из над све га пе сник, ко ји под усло вом да се пре у зме под виг па жљи вог и сим па те тич ког чи та ња бо га то на гра ђу је уло же ни труд чи та о ца. Је фре му ду гу је мо не са мо знатан број по ет ских де ла о аскет ским те ма ма, већ и из ве сне ци клу се хим ни по све ће не дво ји ца ма аске та: Ју ли ја ну Са би (чи ја је смрт посеб но за бе ле же на у ло кал ној Еде ској хро ни ци 678. го ди не се лу цидске ере = Ле та Го спод њег 336/7) и ње го вом са вре ме ни ку Авра му Кидинају. 26 Ме ђу тим, оно ме ко же ли да раз от кри је де та ље жи во та ове дво ји це аске та, увид у Је фре мо ве хим не ће се учи ни ти те шким и фру стри ра ју ћим за дат ком, па ће исти у слу ча ју Ју ли ја на Са бе при ми ти са вет да се окре не ка сни јем, грч ком из во ру, на и ме Тео до ри то вој Исто ри ји мо на ха, на пи са ној сре ди ном пе тог ве ка. Ово је до ку мент од ве ли ког зна ча ја, но нео бич но за не ма ри ван од стране са вре ме них про у ча ва ла ца: не по сто је по у зда на из да ња грч ког тек ста, ни ти до сту пан ен гле ски пре вод. 27 Де ло 28 се са сто ји од ни за крат ких би о гра фи ја ло кал них си риј ских аске та, а пр вих два де сет по гла вља по све ће ни су већ пре ми ну лим пу сти ња ци ма (437/449. годи не) у вре ме Те о до ри то вог пи са ња; ме ђу њих спа да и Ју ли јан Саба. Пре о ста ла се по гла вља (21 30), с дру ге стра не, ти чу пу сти ња ка ко ји су још увек би ли ме ђу жи ви ма у вре ме пи са ња. Они пу сти њаци и за твор ни ци ко ји обра зу ју те му по гла вља 14 25 ску па жи ве у пу сти њи око Те о до ри то ве епар хи је у Ки ру, не ких 60 ми ља се ве рои сточ но од Ан ти о хи је. 26 Ed. Lamy, op. cit. III, cols 749 836 (о Авра а му), 837 936 (о Ју ли ја ну); та ко ђе Vööbus, History of Asceticism, II, pp. 42 60. 27 У ме ђу вре ме ну (бу ду ћи да пред ло же ни Бро ков текст да ти ра с по чет ка седам де се тих го ди на про шлог ве ка) иза шло је кри тич ко из да ње грч ког ори ги на ла (Hi sto i re des mo i nes de Syrie: Hi sto i re Phi lot hee So u r ces chre ti en nes; no 234, 257), као и пре вод на са вре ме ни ен гле ски је зик (Hi story of the Monks of Syria, Ci ster cian Pu blica ti ons, 2006) нап. прев. 28 P. G. lxxxii, cols. 1283 1496. 371

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) Поједини подвижници су изузетно добро документовани, а овде посебно мислим на најпознатијег сиријског аскету, светог Симеона Столпника, којем ћемо се вратити касније. Дело од великог значаја за историју аскетизма у раносиријској Цркви јесте Афраатово шесто Излагање, 29 написано 337. године. Афраатове ставове о аскетском животу могуће је сумирати у два кратка цитата: Будимо странци у свету, јер ни Христос није припадао свету овом (col. 241, 16f). Свако ко жели да буде сличан анђелима, мора отуђити себе од љу ди (col. 248, 25). Ово на гла ша ва ње стран ство ва ња 30 одва ја ња од све та пру жа кључ за раз у ме ва ње пре о ку пи ра но сти ра но си риј ске Цр кве иде а лом дев стве но сти. У Афра а то вој те р ми но ло ги ји дев стве ност је го то во си но ним све то сти, иа ко се ова два пој ма, ко ја у осно ви има ју исту иде ју чед но сти, ко ри сте за две раз ли чи те ка те го ри је љу ди: дев ствени ци ука зу ју на аске те ко ји се ни ка да ни су вен ча ва ли, док све ти (qad dis he) ре фе ри ра ју на па ро ве ко ји су вен ча ни, али по до го во ру усва ја ју аскет ски жи вот пот пу ног пол ног уз др жа ња. На пр ви по глед из гле да по ма ло из не на ђу ју ће да реч све ти има та ко по се бан смисао, но тре ба се се ти ти да на си риј ском је зи ку ко рен ре чи qds има основ ну ко но та ци ју одво је но сти ; та ко све ти чо век, qad dis ha, је сте не ко ко је одво јен од сво је око ли не, не ко ко је се бе оту ђио од света у ко јем жи ви и по ста је не до дир љив. У све тлу ре че ног, ни је те шко ви де ти да је тер мин дев стве ник био усво јен, не са мо као иде ал у бу квал ном сми слу, већ и као по јам ко ји се мо же упо тре бља ва ти на сим бо лич ки на чин, а у ве зи с не ким ко је се бе са чу вао не у ка ља ним од це ли не спо ља шњег све та. Не по треб но је по ми ња ти да ов де не посто ји ве ли ки пре лаз од ова квог ста ва пре ма све ту ка не ком са свим ду а ли стич ком, а под се ти ће мо да су отво ре но ду а ли стич ки си сте ми по пут мар ки о ни та и ма ни хе ја ца би ли по пу лар ни у си риј ско-месо по та миј ској обла сти. 29 При ре ђе но (са ла тин ским пре во дом) у Pa tro lo gia Syri a ca I, cols. 239 312 (ен гле ски пре вод у Se lec ted Li brary of Ni ce ne and Post Ni ce ne Fat hers, ser. II, vol. 13) [Афраатово шесто Излагање односно шести Приказ у преводу на српски Н. Тумаре објављен је у овој свесци Теолошких погледа, на стр. 203 238 прим. ред.]. 30 Упоредити популарни идеал хришћанина као ξενος, тј. стран ца (ви де ти, на при мер, Kli jin, Acts of Tho mas, 166). Исак Си риј ски (ур. Be djan, I, p. 42) сма тра апостоле узорима странствовања. 372

Себастијан П. Брок, Раносиријски аскетизам Као што је већ речено, Афраат репрезентује сиријско хришћанство сасвим слободним од западних утицаја. Он свакако зна за монахе, али тер мин ко ји он ко ри сти не зна чи мо нах у ка сни јем сми слу ре чи с којим смо данас упознати: његови монаси су аскете који живе усамљено или у малим групама. Јефрем, исто тако, вероватно представља чисту форму сиријског хришћанства, макар када је његов нисибијски период у питању. 31 Ипак, током последњих десетак година његовог живота (363 373) ко је про во ди у Еде си он је ве ро ват но сту пио у кон такт с представницима египатског монаштва, иако ни једно од дела која указују на киновијско монаштво, а приписују се Јефрему, не изгледа аутентично. 32 Слика коју добијамо из живота аскете у Јефремових изворним делима 33 је изузетна: аскета живи у пустињи или на планинама попут дивље животиње, потпуно недодирнут достигнућима цивилизације која се сматра делом сатане. Он живи у отвореном, сасвим изложен стихијама и крајностима топлоте и хладноће; храни се корењем и дивљим воћем, 34 а њего ва оде ћа ако је ика кву имао, а мно ги и ни су 35 са сто ји се од по ве зане сла ме и ли шћа; ко са ових аске та је би ла са свим чу па ва, 36 а нок ти та ко дугачки да су више личили на птице грабљивице него на људске бића. Овакав начин живота који, узгред, није био ограничен на хришћанске аскете у наведеној области 37 био је за пра во по вра так у ста тус пра и сторијског човека, 38 или хришћанским терминима речено: повратак Адамо вом жи во ту у ра ју пре па да. Та ко је аске та био са свим сло бо дан да бивствује у непрекидном разговору с Богом, будући у савршеном миру и хармонији са својим јединим друговима, тј. дивљим животињама. 31 Уп. E. Beck, Asce ti sme et mo nac hi sme chez Sa int Ep hrem, L O ri ent Syrien iii (1958), 273 98; Zur Ter mi no lo gie des al te sten syrischen Mönchtums, Stu dia An sel mia na xxxvi ii (1956), 254 67. 32 Уп. Vööbus, Literary Critical and Historical Studies in Ephrem the Syrian, 96 ff. 33 Уп. Vööbus, Hi story of Asce ti cism, II, 26 f; Li te rary Cri ti cal and Hi sto ri cal Stu dies, 94; Mo nac hi sme pri mi ti ve dans les ec rits d Ep hrem le Syrien, L O ri ent Syrien iv (1959), 299 306. 34 Уп. необјављени текст који цитира Vööbus, Literary Critical and Historical Studies, 82, фуснота 9: Они пасу биљке попут дивљих животиња у планини. 35 Види посебно P. Zingerle, Monumenta Syriaca I, 5, 88. 36 Уп. Lamy, op. cit. IV, col. 153/4: Тво ја је ко са из ра сла по пут ор ло ве. Ка сни је, када су аскете дошле под контролу црквених власти, написана су правила која забрањују пуштање дуге косе; уп. Vööbus, Syriac and Arabic Documents Regarding Legislation Relative to Syrian Asceticism (Stoc kholm, 1960), 28. 37 Уп. Lu cian, Men ni pes (Te ub ner edn., I, 195). Уп. та ко ђе L. Bi e ler, The i os Aner (repr. Darm stadt, 1967), 61 ff. Не ка па ган ска све до чан ства о аске ти зму са ку пље на су од стра не H. Koch, Qu el len zur Geschic hte der Aske se und des Mönchtums in der al ten Kir che (Tu bin gen, 1933), 1 19. 38 Уп. J. Haussleiter, Der Vegetarismus in der Antike (Ber lin, 1935), 67. 373

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) Овај оп шти ути сак, ко ји сти че мо из Је фре мо вог опи са жи во та екс трем них и ве о ма осо бе њач ких аске та си риј ске пу сти ње, ла ко је по твр див ако се окре не мо не по сред ном из ве шта ју о њи хо вим живо ти ма у Те о до ри то вој Бо го љу би вој исто ри ји мо на ха у Си ри ји. Пр ва ствар ко ја од мах па да у очи чи та о цу овог де ла су екс тра ва ган ци је си риј ских аске та. Слич но аске та ма ко је опи су је Је фрем, пу сти ња ци Те о до ри то вих кра тих би о гра фи ја пот пу но од би ја ју све што има ве зе са ци ви ли зо ва ним жи во том ва тру, оде ћу, сва ку вр сту ста но ва ња. 39 Но, од Те о до ри та та ко ђе са зна је мо и де та ље о под ви жнич ким пракса ма ко је на ме ћу се би, не би ва ју ћи са свим за до вољ ни они ма ко је им на ме ће њи хо во ди вље окру же ње. На ла зи мо их ка ко са ми се бе ве зу ју за сте не (упо тре ба ла на ца је би ла по себ но уо би ча је на у Си ри ји), опте ре ћу ју сво је вра то ве те шким ка ме њем, или се за зи да ва ју у пе ћи нама и ке ли ја ма, те за тва ра ју у ка ве зи ма. Из дру гих из во ра са зна је мо чак и о аске та ма ко је се ба ца ју у ва тру 40 или у че љу сти ди вљих зве ри, ве ро ват но да би по дра жа ва ли суд би не му че ни ка пре њих. Ове екстраваганције су у потпуном контрасту са ситуацијом у Египту, где је употреба ланаца и сличних ствари крајњи изузетак. Док је египатски подвижник био ки но виј ски мо нах, у Си ри ји је то уса мљени виртоуз који доминира позорницом, а једном од најпознатијих, наиме Светом Симеону Столпнику, посветићемо следеће редове. Осим што је ме ђу нај по зна ти јим си риј ским аске та ма, Си ме он је та ко ђе и је дан од нај бо ље до ку мен то ва них. 41 Те о до ри тов оде љак (пара граф 26) о ње му био је на пи сан још за вре ме све ти те ље вог жи во та и пред ста вља из у зет но све до чан ство. 42 На си риј ском је зи ку има мо јед но ва жно жи ти је овог све ти те ља, на пи са но убр зо на кон ње го ве смр ти у ма на сти ру Тел не ши ну. 43 Та ко ђе, дру го грч ко жи ти је је са чува но и при пи су је се из ве сном Ан то ни ју; 44 па ипак, вред ност овог списа је озбиљ но оспо ра ва на, по себ но од стра не чу ве ног бо лан ди сте По- 39 Видети, уопштено: A. M. J. Festugiere, Antioche paienne et chretienne (Pa ris, 1959), ix, Traits caracteristiques de l anchoretisme syrien. 40 Уп. Ephraemi Syri Sermones Duo (ed. P. Zin ger le; Bri xen, 1868), 20. 41 До бар пре глед у Fe stu gi e re, op. cit., 347 ff, као и Vööbus, History of Ascetism, II, 208 ff; и даље незаобилазна студија јесте H. Leitzmann, Das Leben des heiligen Symeon Stylites (Tex te und Un ter suc hun gen xxxii, 4; 1908). 42 Критичко издање грчког текста у Leitzmann, op. cit., 1 18; фран цу ски пре вод у Festugiere, op. cit., 388ff. 43 До ступ не су две ре цен зи је: ен гле ски пре вод тек ста, ко ји је при ре дио Be djan, на чи нио је F. Lent (Jo ur nal of the Ame ri can Ori en tal So ci ety xxxv, 1915/7, 103 98); као и не мач ки пре вод Hil gen fel da; у Le it zmann, op. cit; фран цу ски ре зи ме у Fe stu gi e re, op. cit., 357 ff. 44 Ed. Lietzmann, op. cit., pp. 20 78; француски резиме у Festugiere, op. cit., 370 ff. 374

Себастијан П. Брок, Раносиријски аскетизам ла Пи тер са. 45 Ме ђу тим, Ан то ни је во жи ти је ве ро ват но има вред ност по се би, па се та ко не ки до га ђа ји у ње му при ка зу ју ма ње фик тив ним, не го у си риј ском жи ти ју. 46 Прет по ста вља се да је Си ме он ро ђен око 389. го ди не од хри шћанских ро ди те ља и кр штен већ као де те. Ње го вог отац је нај ве ро ват ни је по се до вао из ве сну имо ви ну, бу ду ћи да је био сто чар, чи ме је и Си меон на ме ра вао да се ба ви. Чи ни се да Си ме он ни је имао фор мал ног обра зо ва ња, те је остао не пи смен чи тав жи вот; ње гов ма тер њи је зик био је си риј ски. Сва је при ли ка да се већ у ра ној мла до сти окре нуо ду хов ном жи во ту, а ве о ма је зна чај но да се ово, пре ма Те о до ри ту, до го ди ло за вре ме слу ша ња је ван ђељ ских бла жен ста ва у цр кви. Могу ће је да око 403. го ди не 47 сту па у ма на стир, ко ји се на ла зио по ред се ла Тел Ада, не ких 35 ми ља од Ан ти о хи је. Та мо оста је ско ро 10 годи на, но ње го ва екс трем на аскет ска под ви за ва ња упр кос по ку ша јима да их при кри је по ста ју по зна та, али и нео ми ље на ме ђу ње го вом мо на шком бра ти јом. Мо жда је ко нач но 412. го ди не на пу стио ма настир код Тел Аде и пре шао у бли зи ну Тел не ши на (грч ки Те ла ни сос), не ко ли ко ми ља се вер ни је, где ће про ве сти пре о ста лих че тр де сет седам го ди на свог нео бич ног жи во та. Јед на од го то во не из бе жних по сле ди ца жи во та у екс трем ном пока ја њу и уз др жа њу, ка кав је био Си ме о нов, би ла је при вла че ње пажње око ли не; вре ме ном је ра сла ма са хо до ча сни ка и по се ти ла ца ко ји су до ла зи ли ка ко би би ли ис це љи ва ни, за тим да би упи та ли за са вет о сва кој мо гу ћој ства ри под сун цем, из не ли сво је му ке или јед но ставно до дир ну ли све тог чо ве ка, те да би узе ли дла ке с ње го ве оде ће, или ка кве слич не су ве ни ре. Из гле да да је си риј ски аске та мир но при хватао ову ма су, као још јед ну фор му се бе о дри ца ња; у ве зи с ре че ним, код Те о до ри та се на ла зи је дан по себ но за ни мљив део (па ра граф 19) о дру гом аске ти зва ном Са ла ман ко ји слу жи као до бар при мер пот пу не апа ти је, тј. бе стра шћа ових аске та. Саламан је напустио своје село Каперсана у потрази за мирним животом и ради тога се настанио у пустињској колиби код оближњег се ла, пре ко пу та ре ке. Он ће се ов де за зи да ти, не оста вља ју ћи чак ни прозора, нити врата. Примао је годишње следовање хране, а она му је достављана путем тунела који би тада био прокопан испод зида. Ло- 45 St. Symeon Styli te et ses pre mi ers bi o grap hes, Analecta Bollandiana lxi (1943), 29 71 = Le trefonds oriental de l hagiographie byzantine (Brus sels, 1950), 92 136. 46 Ње го во жи ти је је са чу ва но на коптском (ed. Cha i ne, 1948) и гру зиј ском (ed. Ga rit te, 1957). 47 Де та љи хро но ло ги је ње го вог жи во та су не по у зда ни, бу ду ћи да се из во ри не по ду да ра ју. 375

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) кални епископ, чувши за његов свети живот, одлучи да га рукоположи. Како би ушао у светитељеву колибу и извршио рукоположење, епископ је мо рао да сру ши је дан део зи да. Са ла ман је, ме ђу тим, остао потпуно неосетљив на све што се дешавало око њега, а након богослуже ња епи скоп ни је ус пео да из ву че ни јед ну реч из ње га, те та ко ни је имао ал тер на ти ву осим да оде и по пра ви ру пу ко ју је на пра вио на зи ду. Након овог догађаја, људи из Саламановог села љубоморни што се друго село може похвалити присуством аскете који им заправо не припада једне ноћи чине препад, руше колибу и преносе аскету на другу обалу реке, у њихово село, где му следећег јутра праве нову колибу; за све то време, светитељ није показивао ни најмању бригу. Неколико дана касније, ривалско село чини контрапрепад и преузима светитеља. Овде Теодорит прекида своју причу, задивљено коментаришући о светитељевом успеху да се покаже мртвим за свет. За раз ли ку од Са ла ма на, Си ме он ни је на се бе при мио за вет ћута ња и чи ни се да је имао ве ћи број по се ти ла ца, па су стра ни це си риј ског жи ти ја пу не при ме ра чу де сних ис це ље ња ко је он вр ши над њи ма. Ка ко се ње го ва сла ва ши ри ла, та ко је ма са по ста ја ла непод но шљи ва и баш као што се Исус у Је ван ђе љи ма по вла чи у ча мац ка ко би из бе гао гу жву на ро да, та ко и Си ме он на ла зи јед но став но ре ше ње: на и ме, гра ди стуб. Ис пр ва ни је био та ко ви сок, но стуб је го ди на ма по сте пе но по ди зан, све док ни је до сти гао ви си ну он неких че тр де сет ла ка та; на овој по след њој ви си ни Си ме он је про вео по след њих три де сет го ди на свог жи во та. Но ви на овог на чи на жи во та во ди ла је ве ли ком бро ју кри ти ка из од ре ђе них кру го ва, те ви ди мо и сле де ће: чув ши за ова кве под ви ге по пр ви пут, еги пат ски мо на си екс ко му ни ци ра ју Си ме о на, иа ко ће касни је до бар ме ђу соб ни од нос би ти по но во ус по ста вљен. 48 Та ко ђе је зна чај но ка ко Те о до рит и ау тор си риј ског жи ти ја осе ћа ју обо стра ну по тре бу да на пи шу апо ло ги ју Си ме о но вог столп нич ког жи во та. Две апо ло ги је су за пра во нео бич но слич не, а чи ни се да обо ји ца из но се оне ар гу мен те ко је у Си ме о но ву од бра ну да ју мо на си из ма на сти ра Те ла ни со са. Са ми се ар гу мен ти го то во пот пу но са сто је од из ло же ња би блиј ских при ме ра за слич на екс тра ва гант на де ла, а од стра не старо за вет них про ро ка. Ипак, обо жа ва о ци Си ме о на би ва ју број ни ји од кри ти ча ра, па посе ти о ци с уда ље них ме ста до ла зе да га ви де не са мо из Рим ског цар ства, пи ше Те о до рит (па ра граф 11), већ: Исма ли ти, Пер си јан ци, Јер ме ни, Ибе риј ци и Хо ме ри ти с ис то ка, као и Шпан ци, Бри тан ци и 376 48 Eva gri us, H. E. I, 13.

Себастијан П. Брок, Раносиријски аскетизам Кел ти са за па да. Иа ко је Си ме он нај ве ћи део да на и но ћи про во дио у мо ли тви (по сма тра чи су бро ји ли ње го ве ме та ни је ка ко би им бр же про шло вре ме), ре дов но је оста вљао дру гу по ло ви ну по по дне ва за бавље ње сво јим по се ти о ци ма. Ма са на ро да је би ла са ста вље на од нај про сти јих се ља на до вели ко до стој ни ка, па је јед на од нај ва жни јих дру штве них уло га аске та по пут Си ме о на би ла да по слу же као ар би три у дру штву из ко јег су се по ву кли. 49 Не са мо да је Си ме он да вао са ве те, већ је ње го во име ко ри шће но као сред ство у по ли тич ким и цр кве ним рас пра ва ма. Међу тим, са свим је чуд но да ми не зна мо ка кав је био Си ме о нов став по пи та њу Хал ки дон ског са бо ра ко ји се одр жао осам го ди на пре ње го ве смр ти; те шко је за ми сли ти да ње го ви ста во ви по овом пи та њу ни су би ли тра же ни у ово или не ко дру го вре ме. 50 По сто ји и мо гућ ност да је Си ме он, по пут Дел фиј ског про ро чи шта, сво је од го во ре оста вио намер но дво сми сле ни ма. 51 Иа ко је Си ме он про вео жи вот на вр ху стол па пот пу но из ло жен сти хи ја ма све та, ње го во те ло је из др жа ло ова кав трет ман за па њу ју ћи број го ди на, па та ко Де лај оправ да но го во ри о ду го веч но сти столп ника уоп ште. 52 Си ме о но ва смрт, пра ће на крат ком бо ле шћу, ве ро ват но је би ла не дра ма тич на: 53 тек су на кон два-три да на уче ни ци схва ти ли да ње го во уо би ча је но не кре та ње не до ла зи од мо ли тве и тек та да се је дан од њих пе ње на столп, ка ко би по твр дио Си ме о но ву смрт. Њего во те ло је пре но ше но с ве ли ком пом пом (и с ја ком вој ном прат њом ка ко би сва ки по ку шај оти ма ња био спре чен) у Ан ти о хи ју, не дав но опу сто ше ну озбиљ ним зе мљо тре сом. У смр ти је све ти тељ био још мање без бе дан од стра не хо до ча сни ка (жељ них мо шти ју и ре ли кви ја), не го ли за жи во та, те су ра зни де ло ви ње го вог те ла на кра ју за вр ши ли на раз ли чи тим ме сти ма. 54 49 Ви де ти уоп ште но: P. Brown, The ro le of the holy man in early Byzan ti ne so ci ety, у штам пи за Jo ur nal of Ro man Stu di es; уп. та ко ђе Vööbus, Hi story of Asceti cism, II, 377 ff. 50 Обе стране присвајају његову подршку: Евагрије (H. E. ii, 10) ци ти ра пи смо приписано Симеону, а које подржава Сабор, док на сиријском постоји неколико антихалкидонских писама које се позивају на Симеоново ауторство (приређено, са енглеским пре во дом, од стра не C. C. To rey, Journal of the American Oriental Society xx, 1899, 253 76; немачки превод код Leitzmann, op. cit., 188 92). 51 У шестом веку Халкидонци чине велики напор превођења столпника на њихову стра ну, али без успе ха пре ма Јо ва ну Еде ском, Lives of Eastern Saints (Patrologia Orientalis xvii, 98). 52 Les saints stylites (Brus sels, 1923), cxliv. 53 Овај податак заснован је на опису из Антонијевог житија. 54 O. Me i nar dus, A study of the re lics of Sa int of the Gre ek Ort ho dox Chu rch, Oriens Christianus liv (1970), 247 8. 377

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) Оно што је у почетку служило као практично средство за избегавање маса, на крају ће постати посебан начин монашког живота. 55 Столпништво је ницало на свим меридијанима, а за њих (столпнике) су писана чак и посебна правила. 56 Не ки од ових љу ди по пут све тог Си ме о на Млађег у шестом веку, који је пребивао на планини Адмирабилис, изме ђу Ан ти о хи је и мо ра до бро су по зна ти, док су дру ги по пут Јо шуе Столпника, поменутог у сиријској хроници из 494 506. године, или Јована Столпника, саговорника писца и полимате Јакова Едеског данас само пука имена. Делај, у својој књизи Les Sa ints Styli tes, ни је имао по тешкоћа у проналажењу примера средњовековних столпника и био је чак у стању да наведе неколико примера из деветнаестог века. Величанствена црква и манастир, настали на месту Симеоновог столпа, још увек постоје и изузетно су добро очувани. 57 Не ма сум ње да је Исак Антиохијски, још један сиријски писац, управо овакве грађевине имао на уму ка да се жа лио: Они (тј. монаси) су напустили (духовне) висине и дотакли дно својим многобројним грандиозним грађевинским подухватима. 58 Исак Антиохијски, који вероватно припада касном петом или раном шестом веку, представља тежњу многобројних људи за предањским усамљеничким типом сиријског аскетизма, посебно када је организовано киновијско монаштво успостављено у Сирији. За Исака су пољопривредне и комерцијалне активности нових великих манастира (који су ницали у његово време) представљали порицање истинских идеала аскетског живота, који је у његовим очима требало да буде потпуно одсе чен од свих ве за са све том. Сун це се сти ди, пи ше Исак, 59 када види монаха који се претворио у трговца. Ипак, настављено је достизање старих идеала, упркос покушајима црквених власти да подвижнике узму 55 Мало је вероватно да житије Симеона Столпника има икакве везе с праксом паганских жреца у Јерополису/Мабугу, како то описује Лукијан у свом De Dea Syra. 56 Та ко су не ки од Канона Јакова из Едесе били посебно намењени столпницима: Vööbus, Documents, 95 (no.2), 96 (no.9). Са мом Си ме о ну се при пи су ју не ка од пра вила ; уп. Vööbus, Syrische Kanonssammlungen (C. S.C. O., Sub si dia 35; 1970), 138 ff. 57 Уп. J. Las sus, San ctu a ri es chre ti ens de Syrie (Pa ris, 1947), 129 32, а по себ но G. Tcha len ko, Vil la ges an ti qu es de la Syrie du Nord (Pa ris, 1953), 223 76. За ка сни ју истори ју ма на сти ра ви де ти J. Na sral lah, Le co u vent de Sa int-si meon l A le pin, Pa ro le de l O ri ent I (1970), 327 56. 58 Ed. Be djan, I, 29. 59 Ed. Be djan, I, 41. Исти став је ле по илу стро ван у па жљи вом уко ру ко ји без и мени аскета упућује Јовану Ефешком (Lives of the Eastern Saints, Patrologia Orientalis xvii, 257 8). 378

Себастијан П. Брок, Раносиријски аскетизам под своју контролу, посебно међу маргиналним групама попут аудијанаца и месалина, које су црквени ауторитети сматрали јеретицима. 60 Читајући различите изворе о Симеоновом животу, остајемо запањени његовом једноставношћу и очигледном светошћу. Он представља фигуру која је страна нама наследницима западног хришћанства, али која није тако нефамилијарна у контексту сиријског предања, где се може упоредити с неким од славних руских светитеља из деветнаестог ве ка, као што је на при мер Све ти Се ра фим Са ров ски. Аске та ни је само бес ко ри сни члан дру штва од ког се у пот пу но сти оту ђио већ он за пра во слу жи том истом дру штву у сво јој но вој уло зи као pneumatophoros. 61 Аскета, слично лику мученика који му претходи, суштински се сматра наследником библијских пророка; и значајно је да се оправдање за Симеонов начин живота (које пишу монаси манастира Теланисоса) једноставно састоји од навођења примера из старозаветних пророка. Сиријско житије назива Симеона предводником оних који се кају (abile, термин вуче порекло из јеванђељских блаженстава) и ово нам може помоћи да разумемо понешто од мотивације која је у залеђу необичних живота људи попут Симеона. Њихово постојање био је живот у покајању, не само због сопствених грехова, већ и човечанства у целини. Тиме је аскетизам постао нека врста intrumentum satisfactionis 62 : он је средство поновног задобијања раја. Наравно, ово је само један његов аспект, па се тако покајање такође састоји у жаловању због страдања Христових, као и због учествовања у истом. Тако у Афраатовим списима подражавање Христа пре свега јесте учествовање у његовим страдањима, 63 а иста ова идеја је веома изражена у Јефремовим аскетским делима: узети крст значи учествовати у Христовим мукама и стра да њу пу тем уз др жа ња и аскет ске прак се. Ако истин ски припадаш Христу, пише Јефрем, 64 мораш се оденути у његова страдања. Наглашавање страдања које истински хришћанин мора поднети можемо пронаћи већ у Татијановим интерполацијама предањском јеванђељском тексту: код Матеја 19, 21 (и паралелама) у речима: Ако хо ћеш са вр шен да бу деш, иди про дај све што имаш, а Та ти јан ка ракте ри стич но до да је: и узми крст свој и по ђи за мном. 65 Овај кон цепт 60 Уп. Vööbus, History of Asceticism, II, 123 ff. 61 У преводу на српски језик: духоносац, тј. носилац Духа Светога нап. прев. 62 Nagel, op. cit., 62. Уп. H. Mu su ril lo, Traditio xii (1956), 23 4. 63 Demonstration vi, (Pa tro lo gia Syri a ca I), col. 241: Уче ствуј мо у Хри сто вим страдањима, да бисмо живели (тј. били спасени) у његовом васкрсењу. 64 Lamy, op. cit., IV, col. 171. О ис тој те ми код Је фре ма, ви де ти Vööbus, Literary Critical and Historical Studies, 104 5. 65 Уп. Vööbus, Stu di es in the Hi story of the Go spel Text in Syri ac (C. S.C. O., Sub si dia; 1951), 200. На сличан начин Јефрем допуњује Матеја 10, 39 (и паралеле): Који чува 379

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (2/2016) крстоносног страдања, које сваки следбеник Христов ваља да изнесе, очигледно је сасвим фундаменталан у сиријском предању и једино кроз испуњење наведеног може постати јасно понешто од мотивације која почива у овим необичним атлетама аскетског живота. Теодорит окончава опис Симеоновог житија, говорећи да је свеколи ко ње го во де ло тек пу ка кап, но, ко ја мо же да ти не ке на зна ке о мору оно га што је Си ме о нов жи вот за пра во и био. У за кључ ку же лео бих да позајмим наведене Теодоритове речи, истичући да се бројни аспекти ове интригантне теме морају прећутати и да целокупан опис није био ништа више од наглашавања неколико главних цртица у тексту. * * * Библиографија: A. F. J. Kli jin, The Acts of Tho mas, Leiden, 1962. A. M. J. Festugiere, Antioche paienne et chretienne, Pa ris, 1959. А. Vööbus, Celibacy, a Requirement for Admission to Baptism in the Early Syrian Church, Stoc kholm, 1951. A. Vööbus, Hi story of Asce ti cism in the Syrian Ori ent, I, C. S. C. O., Subsi dia 14; 1958. A. Vööbus, Literary Critical and Historical Studies in Ephrem the Syrian, Stockholm, 1958. A. Vööbus, Syrische Kanonssammlungen, C. S.C. O., Sub si dia 35; 1970. A. Vööbus, Syriac and Arabic Documents Regarding Legislation Relative to Syrian Asceticism, Stoc kholm, 1960. A. Vööbus, Stu di es in the Hi story of the Go spel Text in Syri ac, C. S.C. O., Subsidia 34; 1951. A. Vööbus, The Origins of Monasticism in Mesopotamia, Church History xx,1951, 27 37. E. Beck, Ascetisme et monachisme chez Saint Ephrem, L Orient Syrien iii, 1958, 273 98; E. Beck, Zur Ter mi no lo gie des al te sten syrischen Mönchtums, Studia Anselmiana xxxvi ii, 1956, 254 67. E. E. Ma lo ne, The Monk and the Martyr, Studia Anselmiana xxxviii, 1956, 201 228. G. G. Blum, Rabbula von Edessa, C. S.C. O., Sub si dia 34; 1969. G. Tchalenko, Vil la ges an ti qu es de la Syrie du Nord, Pa ris, 1953. H. von Cam pen ha u sen, Tra di tion and Li fe in the Early Church, London, 1968. душу своју, изгубиће је овде у невољама (Zingerie, Monumenta Syriaca I, 7, 181 2). 380