ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА

Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА Ре зи ме При ло же ни рад пред ста вља ана ли зу и кри тич ко вред но ва ње те о ло ги је лично сти ми тро по ли та Јо ва на Зи зју ла са. Та ко ђе, да то је и не ко ли ко ње них са вре мених кри ти ка у са же том ви ду. По ла зе ћи од прет по став ке да је кон цепт лич но сти вр хун ски до мет и вред ност хри шћан ског и цр кве ног бо го сло вља, ми тро по лит Јо ван по ста вља он то ло ги ју на пер со на ли стич ке осно ве од но са из ме ђу два би ћа у љу ба ви и сло бо ди. Глав на бри га ауто ра је сте да кроз иш чи та ва ње из вор них тек сто ва митро по ли та Зу зју ла са да је дан ана ли тич ки и искрен вред но сни суд о овој те о ло ги ји, као и да упу ти по зив мла ђим ге не ра ци ја ма бо го сло ва да осве тле све аспек те ве о ма бо га те пер со на ли стич ке он то ло ги је. Кључ не ре чи: лич ност, за јед ни ца, од нос, Цр ква, ев ха ри сти ја, Све та Тро јица, љу бав, сло бо да, чо век. Увод не на по ме не Бо го сло вље ми тро по ли та пер гам ског, го спо ди на Јо ва на Зи зју ла са, ши ро ко је ре ци пи ра но у хри шћан ском бо го слов ском све ту Ис то ка и За па да. Без на ме ре да ула зи мо у ши ри аспект би о граф ских по да та ка ми тро по ли та Зи зју ла са, сма тра ју ћи да су они до бро по зна ти, ис тра жи ће мо де ло ве ње говог уче ња ко ји се од но се на оно што смо на зва ли пер со на ли стич ком он то логи јом, или уче њем о лич но сти и ње ној он то ло ги ји. При су тан, по сред но или не по сред но, у мно гим ра до ви ма до ма ћих и стра них ауто ра, ми тро по лит Зизју лас да нас пред ста вља јед ног од оних бо го сло ва ко ји су нај ви ше ути ца ли на са вре ме ну бо го слов ску ми сао на овим про сто ри ма. Ис ти че мо и сле де ће: уко ли ко уче ње о лич но сти оста не још јед на прича ко ју бес ко нач но по на вља мо ко пи ра ју ћи јед ни дру ге, још јед на ап стракци ја на па пи ру, бај ко ви то ушу шка ва ње, он да смо про ма ши ли све сво је зами сли и на ме ре. Оста је мо бе жи вот ни. Тру ли. Сво ју исти ну бо го сло вље лично сти на ла зи је ди но у жи вље њу истин ске и цр кве не љу ба ви и сло бо де, као 1 Имејл адре са ауто ра: nesic.lazar@gmail.com

254 Лазар Нешић: Пер со на ли стич ка он то ло ги ја Јо ва на Зи зју ла са веч них и бла го-веч них на чи на по сто ја ња у Цар ству Бо жи јем, ме сту жи во та, ме сту су сре та са Све том Тро ји цом, ме сту ко је ов де и са да ан ти ци пи ра мо као Цр кву и Ев ха ри сти ју. О би ћу лич но сти ка он то ло ги ји пер со нал но сти Он то ло ги ја је до бро по зна та реч, ка ко фи ло соф ским, те о ло шким, тако и ши рим обра зо ва ним и ака дем ским кру го ви ма. На ме ра нам је да по каже мо шта мо же би ти схва ће но као хри шћан ски по јам он то ло ги је и лич ности, ко ја њу усло вља ва и њо ме би ва усло вља ва на. Ка ко ми тро по лит Зи зјулас из ла же тај про блем? Пи та ње пер со нал но сти као он то ло шко пи та ње Зи зју лас кре ће од три те мељ не и кон сти ту тив не чи ње ни це ка да је проблем он то ло ги је лич но сти у пи та њу. Пр ва од чи ње ни ца очи ту је се у пи та њу: Ко? Њу Зи зи ју лас ви ди као же љу за основ ним људ ским са зна њем: ко сам ја, ко си ти?, а све у про сто ру већ да тог све та ко ји чо век су сре ће, тј. оно га већ бив ству ју ћег (Зи зју лас, 2000а: 51). Дру ги чи ни лац је сте: је сам или би ти. Ово нас, пре ма Зи зју ла су, су о- ча ва са две основ не пре ми се: да не ка да ни смо по сто ја ли (ни смо би ли ту) и да не ће мо увек по сто ја ти (тј. да ће мо са смр ћу не ста ти, од су ство ва ти). Ре ћи: је сам, зна чи да се чо ве ко во би ће бо ри са стреп њом ко ја се ја вља у су о ча вању са оним не ћу би ти, тј. то је по тра га за си гур но шћу, ко ја се ја вља у страху пред ли цем не би ћа, од но сно не по сто ја ња, и по тре ба за тран сцен дент ношћу као пре ва зи ла же њем твар не не по сто ја но сти (Зи зју лас, 2000а: 51). Тре ћи ва жан чи ни лац за Зи зју ла са је сте: Ја или Ти, или Он и Она, као ва пај за по себ но шћу, за дру го шћу. Ово, да кле, под ра зу ме ва јед ну вр сту непо но вљи во сти, од но сно ста ња да ни шта дру го ни је Ја и ни ка да не мо же бити Ја. То је ва пај за бе смрт но шћу, за веч но-до брим би ћем, и ни ка ква уте ха иде а ла, ети ке, бе смрт не ду ше, за гроб ног жи во та (Зи зју лас, 1998: 66) не може убла жи ти тај ва пај (Зи зју лас, 2000а: 52). Прет по став ке за он то ло ги ју пер со нал но сти За ан тич ку он то ло ги ју би ће је он то ло шки усло вље но, а то зна чи да је веч но и ну жно, тј. оно је јед на да тост мно штве но сти над по себ но шћу. Са-

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 255 свим је дру га чи је са би блиј ског и све то о тач ког ста но ви шта. Би блиј ско Ја сам онај ко ји је сам, по ка зу је да три прет ход но на ве де на чи ни о ца (ко, је сам, ја) по сто је за јед но, нео дво ји ви су је дан од дру гог и обра зу ју сво је вр сну онто ло ги ју пер со нал но сти. Ов де се ства ри пре о кре ћу у од но су на ан тич ко пои ма ње, јер се оно по је ди нач но по ка зу је као осно ва он то ло ги је. Као при мер Зи зју лас да је два на во да: Пр во је пи та ње чо ве ко вог би ћа. Као што смо ре кли, за ан тич ку он толо ги ју по је ди нач но је усло вље но оним оп штим. Отач ко-цр кве но ми шље ње при до да је са свим дру гу ка те го ри ју, ону би блиј ску: Адам је онај ко ји условља ва кон крет но би ће, тј. ње го во по је ди нач но би ће. Има ју ћи пред со бом појам кор по ра тив не лич но сти (Зи зју лас, 2000а: 52), се мит ска ми сао се ла ко кре та ла од јед ног до мно штва, као и обр ну то, тј. исто вре ме но је по и ма ла дога ђај је дин ства мно штве ног и мно штве но сти је дин стве ног - ла ко је раз у ме вала је дин стве но би ће као груп но би ће и обр ну то. Из тог угла, кон крет на личност је би ла те мељ би ћа, а не оп шта иде ја или при ро да (Зи зју лас, 2000а: 52). Дру ги при мер је отач ко уче ње о Бо гу. Шта је то што усло вља ва да Божи је би ће је сте и да је сте као кон крет но би ће? Бо жи је би ће, тј. Све та Тро јица, ка же Зи зју лас, ни је усло вље но бо жан ском су шти ном, већ Оцем, тј. Њего вим кон крет ним би ћем. Је дан је Бог Отац. Су шти на је не што за јед нич ко свим три ма лич но сти ма Тро ји це, али она ни је при мар на, сма тра Зи зју лас, по зи ва ју ћи се на би блиј ска и све то о тач ка све до чан ства. Да кле, у Бо гу је могу ће да кон крет но би ће бу де он то ло шки уте ме ље но (за раз ли ку од чо ве ка, где то ни је мо гу ће, осим у стал ном са од но ше њу са Оним ко ји има истин ско би ће, тј. Све том Тро ји цом), за то што Отац, Син и Дух Све ти кон стант но, посто ја но и не рас ки ди во пре би ва ју за јед но и њи хо ве лич но сти-ипо ста си би вају но си о ци њи хо ве за јед нич ке при ро де (Зи зју лас, 2000а: 55). По сле ди це по чо ве ка су од ве ли ког зна ча ја, јер са мо уче ство ва њем у све то тро јич ној ствар но сти (као не пре ки ну тој за јед ни ци љу ба ви и сло бо де) мо же би ти го во ра о би ћу чо ве ка као би ћу за јед ни це, као о оном по је ди начном ко је се уз ди же на ни во он то ло шке при мар но сти и чи ји при род ни ква лите ти (ра са, пол, ста рост, из глед, ин те лект, вр ли не, итд.) не усло вља ва ју, нити про ја вљу ју истин ску пер со нал ност (Зи зју лас, 2004: 59 81). Оно што ту не по но вљи вост, је дин стве ност, ап со лут ност про ја вљу је је сте мо гућ ност за са од но ше ње са Је ди ним истин ским По сто је ћим, тј. Све том Тро ји цом, и то је ди но у окви ри ма љу ба ви (чу ва ју ћи за јед ни штво и при са је ди ње ње) и слобо де (чу ва ју ћи по себ ност и је дин стве ност иден ти те та) њи хо вог су сре та ња (Зи зју лас, 1993: 117 129).

256 Лазар Нешић: Пер со на ли стич ка он то ло ги ја Јо ва на Зи зју ла са Ме ђу тим, пи та се Зи зју лас, ка ко и на ко ји на чин чо век мо же оства ри ти ово уз ди за ње по је ди нач ног на ни во он то ло шке при мар но сти? Од го вор на лази у хри сто ло ги ји, и то у не ко ли ко основ них та ча ка: Хри сто ло ги ја од о зго. Ово од о зго го во ри нам о Не твар ном (нество ре ном) Бо гу и мо гућ но сти да чо век по стиг не свој истин ски иден ти тет је ди но уте ме љу ју ћи сво је смрт но би ће у са од но су Отац-Син, где ће лич ност, а не при ро да, од и гра ти глав ну уло гу. Ми тро по лит се по зи ва и на Хал ки донску де фи ни ци ју по ко јој је Хри сто ва Ипо стас, као Си на и Ло го са Оче вог, једи ни те мељ Ње го вог иден ти те та (Зи зју лас, 1993: 117 129). Ипо ста сно је дин ство Христa. Зи зју лас од ба цу је уче ње о com mu ni catio idi o ma tum у ко рист ипо ста сног је дин ства Хри сто вих при ро да (бо жан ске и чо ве чан ске) у Ње го вој Лич но сти. У Хри сту оп ште по сто ји са мо као по једи нач но, а по је ди нач но је уз диг ну то до он то ло шке при мар но сти. Хри сто во Ко? је сте Син, го во ри нам Зи зју лас. У Ње му при ро де не од ре ђу ју Ње гов иден ти тет, већ Ње го ва Си но вљев ска Ипо стас. Чо ве ко ве шан се за истин ско би ће на ла зе се је ди но у при са је ди ње њу ова квом иден ти те ту, при том не искљу чу ју ћи и сво је при род не ква ли те те, ко ји би ва ју уипо ста зи ра ни од стра не ипо ста си, тј. би ва ју усло вље ни лич но шћу (Зи зју лас, 2000а: 56). Кр ште ње као но во ро ђе ње. Ка ко би чо век до се гао он то ло ги ју персо нал но сти, мо ра од ба ци ти сво ју би о ло шку ипо стас у ко рист оно га што Зизју лас на зи ва екли си јал на ипо стас (Зи зју лас, 2000б: 40). Ов де је реч о Крште њу, као цр кве ном чи ну за до би ја ња иден ти те та не за ви сног од при род них ква ли те та. Да ру ју ћи си нов ство (тј. уво де ћи у по се бан од нос Отац-Син), Кр ште ње да ру је и не твар но са од но ше ње ка кво по сто ји у од но су Отац-Син, а све то у про сто ру Цр кве, ме сту где се про ја вљу је ипо ста сни иден ти тет (Зи зју лас, 2000б: 43 54). Ес ха то ло шко ис пу ње ње лич но сти. Упр кос свим овим прет по став кама, људ ску лич ност и ње но по сто ја ње увек из но ва ис ку ша ва ју про бле ми исто ри је, ство ре но сти и, на кра ју, смр ти, ко ја бри ше сва ку по сто ја ност и при су ство (Зи зју лас, 1998: 52; Зи зју лас, 2000б: 24 34; Зи зју лас, 2004: 56). Ипак, чо ве ку оста је да што ви ше са чу ва ико ну Бо жи ју у се би, при пре ма ју ћи се за оства ре ње ес ха то ло шке ви зи је пре о бра же ња све та и да се као при падник но во ро ђе них на ђе у до ла зе ћем Цар ству бе смрт но сти и при су ства Бића. За то он до кра ја, док не до ђе Цар ство Бо жи је, оста је не до вр шен, окр њен, не за вр шен, не са вр шен, оста је јед но би ће не-још или јед но би ће-ис пред-себе, иш че ку ју ћи до ла зак Оног Ко ји ће ис пу ни ти пра зно би ће чо ве ка и све та веч ним жи во том исти не.

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 257 Лич ност и Дру гост Осно ве пер со на ли стич ке он то ло ги је су пред на ма ја сно и украт ко разра ђе не и чи ни се да има мо ја сну пред ста ву шта је то лич ност, али оста је да ви ди мо и јед ну дру гу ди мен зи ју без ко је не мо же би ти ни ка квог кон цеп та лич но сти. То је ди мен зи ја Дру го сти (Ot her ness), као кон сти ту тив на ком понен та сва ке лич но сти. У ства ри, Лич ност и Дру гост су сво је вр сне уза јам не па ра диг ме. Те ма дру го сти је је дан од фун да ме на та бо го сло вља, као и са вре ме не фи ло со фи је. Та ко ђе, пи та ње дру го сти се на ла зи у цен тру кул тур них збива ња чо ве чан ства и да нас пред ста вља јед но од нај ак ту ел ни јих и нај контро верз ни јих упи та но сти. Са ти ме је по ве зан и про блем за јед ни це (commu nity), сло бо де (fre e dom) и љу ба ви (lo ve), где дру гост по ста је si ne qua non сва ког истин ског би ћа-лич но сти и сва ке истин ске за јед ни це (Zi zi o u las, 2006: 14 32). Дру гост и би ће чо ве ка Ка ква је уло га дру го сти и Дру гог у кон сти ту и са њу истин ски по сто јећег чо ве ко вог би ћа и ка ко дру гост и Дру ги по ста ју не из бе жни усло ви за рође ње чо ве ко ве лич но сно сти? По ку ша ће мо да кроз две ре фе рен це ви ди мо ка ко ми тро по лит Зи зју лас ви ди овај про блем. Дру гост као кон сти ту тив на ком по нен та људ ског би ћа Од мах на по чет ку, Зи зју лас нас су о ча ва са чи ње ни цом да се људ ско би ће мо же де фи ни са ти је ди но кроз дру гост (ot her ness), тј. кроз са од нос са дру ги ма: Бо гом, љу ди ма, жи во ти ња ма и окол ним све том (Zi zi o u las, 2006: 39). Та кав од нос чо век по сти же спо соб но шћу сло бо де, ко ја је за цр кве не оце и цр кве но ис ку ство оно што нај бо ље де фи ни ше чо ве ко ву спо соб ност да буде ико на Бо жи ја. Ипак, ов де се сло бо да не раз у ме ва као пси хо ло шки мо менат, већ као спо соб ност да се при хва ти или од би је све по сто је ће, па чак и са мо сво је би ће (Zi zi o u las, 2006: 39). Ов де се сло бо да раз у ме ва као пот пу на он то ло шка дру гост. Та ко ђе, ову спо соб ност и овај дар сло бо де Зи зју лас препо зна је у чо ве ко вој де лат но сти-спо соб но сти ко ју зо ве мо умет ност. Има ју ћи мо гућ ност да ство ри свет пот пу но по сво јој во љи, је дан свој свет (на рав но ка да је у пи та њу аутен тич на ства ра лач ка умет ност, а не ко пи ра ње и ма ну-

258 Лазар Нешић: Пер со на ли стич ка он то ло ги ја Јо ва на Зи зју ла са фак ту ри са ње ), чо век по ка зу је спо соб ност ства ра ла штва, ко ја је та ко бли зак озна чи тељ оног по ико ни. Раз ли ка из ме ђу Бо жи јег ства ра ња и чо ве ко вог ле жи у чи ње ни ци да Бог ства ра из ни че га, док чо век до кра ја оста је условљен да тим све том (Zi zi o u las, 2006: 39). Чо век ства ра за хва љу ју ћи спо собно сти из ме не на чи на по сто ја ња да те при ро де. Зи зју лас да ље го во ри и о јед ном со ци о ло шком ни воу, у ко јем се другост та ко очи то по ма ља, пре све га у чи ње ни ци да људ ско би ће че сто по казу је зна ке не и ден ти фи ко ва ња са гру па ма, сте ре о ти пи ма, на ци о нал но сти ма, чак и са мо рал ним и при род ним ква ли те ти ма. Оно што чо век успе ва, је сте да оства ри, не про сто дру га чи јост (dif fe ren ce), већ пот пу ну дру гост (other ness). Ипак, нај ва жни ја осо би на људ ског би ћа је сте, за Зи зју ла са, ње го ва стал на тен ден ци ја у од би ја њу и пре ва зи ла же њу смр ти; чо век је је ди но биће ко је од би ја да при хва ти смрт и у ту свр ху из ми шља и ства ра на чи не да про ду жи по сто ја ње упо ко је них и оних во ље них ко ји су умр ли. Сто га: смрт пред ста вља нај го рег не при ја те ља дру го сти и не ма би ћа ко је мо же из бе ћи чи ње ни цу уми ра ња (Zi zi o u las, 2006: 40 41). Ка ко се ухва ти ти у ко штац са про бле мом смр ти? То је сле де ће пи та ње ми тро по ли та Зи зју ла са. Рва ње са овим про бле мом он по кре ће ту ма че њем ства ра ња Ада ма од стра не Све те Тро ји це и по зи ва (call) упу ће ног ње му ка оства ри ва њу од но са са Бо гом. Тај по зив им пли ци ра три ства ри: од нос (rela ti on ship), сло бо ду (fre e dom) и дру гост (ot her ness). У окви ри ма ових три ју пој мо ва од и гра ва се сва дра ма од но са Све те Тро ји це и чо ве ка-ада ма. Кроз по зив Адам би ва кон сти ту и сан као би ће са свим дру го или ра ди кал но дру го (ra di cal ot her) од остат ка тво ре ви не, бу ду ћи да је са мо ње му упу ћен тај позив и да од од го во ра на ње га за ви си чо ве ко во би ће и по сто ја ње. Та ко другост ни је ре зул тат пу ке са мо а фир ма ци је (self af fir ma tion) и са мо по сто ја ња (self-exi sten ce), већ је дар (gift) од стра не Дру гог (Ot her). Из ван овог до га ђа ја по зи ва и од го во ра на ње га, чо век оста је са мо обич на жи во тињ ска вр ста, тј. обич на твар (Zi zi o u las, 2006: 41). Је ди но од го вор (љу бе ћи и сло бо дан) Другом од стра не по зва ног, тј. Ада ма-чо ве ка, да је ис то ме мо гућ ност од но са, одно сно ме ња ња на чи на по сто ја ња од смр ти ка жи во ту. Дру гост је упра во она спо соб ност за са од но ше ње са Дру гим и при во ђе ње це ло куп не тва ри у за једни цу са Њим; дру гост је да кле мо гућ ност за за јед ни цу. У том сми слу, другост и за јед ни ца се по и сто ве ћу ју и са по сто је (Zi zi o u las, 2006: 42 43). Са да по гле дај мо и дру гу од ред ни цу ко ју да је ми тро по лит Зи зју лас у по ку ша ју да ис ка же људ ско би ће и дру гост.

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 259 Дру гост као тра ге ди ја људ ског би ћа Не ус пев ши да оства ри и ода зо ве се овом по зи ву, Адам-чо век за консти ту тив ну ком по нен ту би ћа од ба цу је Дру гог и за вр ша ва на се би. То уз диже соп ство (Self) на ни во он то ло шке при мар но сти над Дру гим и уки да сапо сто ја ње дру го сти и за јед ни це, ко је су са да не мо гу ће. На овом ме сту у своме ра ду, Зи зју лас ула зи у по ле мич ки ди ја лог са ан тич ком, а по себ но са време ном фи ло соф ском ми шљу За па да, а ка ко наш циљ ни је да се на то ме за држа ва мо, да је мо са мо пар ми тро по ли то вих за па жа ња. Кроз раз ма тра ње фи ло со фи је Пар ме ни да (ко ји пр ви по и сто ве ћу је би ће са зна њем, гу ра ју ћи це ло куп ну за пад ну ми сао у ка сни је по и сто веће ње он то ло ги је и епи сте мо ло ги је, а код Ав гу сти на и мо дер них шко ла антро по ло ги је уво ђе њем пси хо ло ги је у он то ло ги ју), Хе ге ла (G. W. He gel), Хусер ла (Ed mund Ho u serl), Хај де ге ра (Mar tin He i deg ger), Сар тра (Jan Paul Sartre), сам Зи зју лас до ла зи до за па жа ња да у за пад ној фи ло со фи ји пре о вла дава до ми на ци ја ло гич ког и са мо све сно-ин тро спек тив ног соп ства (Self) над Дру гим (Ot her), у ко јем свест (con sci o u sness) пре у зи ма глав ну уло гу у де фини са њу и схва та њу чо ве ка. Сво је вр сни от клон од та кве ми сли Зи зју лас нала зи у фи ло со фи ји два је вреј ска ми сли о ца: Мар ти на Бу бе ра (Mar tin Bu ber) и Ема ну е ла Ле ви на са (Ema nuel Le vi nas), да ју ћи овом дру гом пред ност у ставо ви ма, по што га ви ди као ве о ма бли ског схва та њи ма све тих ота ца Цр кве. До вољ но је на по ме ну ти за па жа ње Зи зју ла са да и по ред ко ри сти ко ју мо жемо има ти од њи хо ве ми сли, мо ра мо про го во ри ти и о њи хо вој не до вољ ности у об ја шње њу тај не лич но сти и дру го сти, тј. чо ве ка. Ов де за по чи ње још је дан ди ја лог и од ме ра ва ње, и то са нај са вре мени јом чо ве ко вом ми шљу, са ста но ви штем пост мо дер ни зма. По ле ми шу ћи са ауто ри ма као што су Ми шел Фу ко (Mic he le Fo u ca ult), Жак Де ри да (Jacqu es Der ri da), Марк Теј лор (Mark Taylor), Ли о тар (Jean Fran co i se Le o tard), Зи зју лас го во ри о по зи тив но сти пост мо дер ни зма, и то у чи ње ни ци да су упра во ови ауто ри об ја ви ли смрт соп ства, ка ко га је до жи вља ва ла фи лосо фи ја хе ге ли ја ни зма, фе но ме но ло ги је, ег зи стен ци ја ли зма, итд. Ми тро полит тај став ви ди бли ским са оним је ван ђел ским о гу бље њу жи во та сво га, тј. о смр ти ега и его и зма (Zi zi o u las, 2006: 52). Ипак, те жњу пост мо дер низма ка не по сто ја њу ре ал ног иден ти те та и гу бље њу сми сла све га по сто је ћег, ми тро по лит ви ди као још је дан од не ре ши вих про бле ма у ко ји се пост модер на за пе тља ва. Дру гост је увек у не си гур но сти, она је скан да ло зна, по мера сми сао, уво ди не ред у ствар ност, тј. дру ги је увек онај ко ји не што ре ме-

260 Лазар Нешић: Пер со на ли стич ка он то ло ги ја Јо ва на Зи зју ла са ти и за то је не у хва тљив. Дру гост је прет ња не про мен љи во сти, а са мо у њој мо же по сто ја ти си гу ран иден ти тет и ре ал ност. Све су ово мак си ме пост модер не. Пост мо дер на не на ла зи по чин ка у дру гом, ви дев ши га увек као неу то љи ву же љу ко ја тра жи Же љу са му, тј. же љу дру гог, али не и са мог Другог, што је за ми сао отач ке ми сли. Пост мо дер на нај да ље до пи ре или до пусти ње или до бе лог све тла ми сти ци зма у не мо гућ но сти за хва та ња и зајед ни це са дру гим и за то про ма шу је, ка же Зи зју лас. Они не на ла зе кон кретног лич ног Дру гог (per so nal Ot her), о ко јем го во ри отач ка ми сао, као о Ономе у ко јем се на ла зи по чи нак (στασις), о Оном Дру гом ко ји је ди ни по тврђу је не чи је Соп ство и опет го во ри мо о по и сто ве ће њу за јед ни це и дру гости. То до во ди и до кон цеп та љу ба ви, ко ју Зи зју лас ви ди, не као још једно од осе ћа ња, већ као дар (gift) ко ји до ла зи од дру гог и ко ји по твр ђу је и афир ми ше не чи ју по себ ност и је дин стве ност. Страх од Дру гог се пре ва зила зи је ди но љу ба вљу, Дру ги је не за мен љи ви услов на ше дру го сти. (Zi zi o- u las, 2006: 53 55). Дру гост и Лич ност као но во би ће У овом одељ ку опет ће мо по сег ну ти за ре фе рент ним тач ка ма у из лага њу ми сли ми тро по ли та Зи зју ла са. Пре све га, то су од ред ни це ко је от крива ју на чи не ка ко чо век по ста је лич ност, тј. је дин стве но, љу бав но, екли сијал но и ев ха ри стиј ско би ће би ће веч ног жи во та. Ло го си при ро де Зи зју лас из но ва отва ра до бро по зна ту бо го слов ску те му о ло го си ма би ћа, и то из ви ше раз ло га. Мо жда нај ва жни ја је сте чи ње ни ца да је то ком про те клих ве ко ва (у бо го сло вљу Цр кве) до шло до по зна те за ме не он то логи је пси хо ло ги јом, тј. до пси хо ло ги за ци је, или ти спи ри ту а ли зо ва ња он толо ги је. У тој за ме ни стра да ло је хри шћан ско по и ма ње при ро де, ко ја је или иде а ли зо ва на (за бо ра вља ју ћи, при том, на ње не не га тив не аспек те: стра сти, про па да ње, смрт, итд.) или ни по да шта ва на (за бо ра вља ју ћи са мо ова пло ћење Хри сто во). По зи ва ју ћи се на све тог Мак си ма Ис по вед ни ка, Зи зју лас подсе ћа на раз ли ку ко ју је све то о тач ко бо го сло вље ис ка за ло то ком ве ко ва: позна та ди стинк ци ја из ме ђу би ћа по при ро ди и би ћа про тив при ро де. Тако ђе, са овим је не раз дво ји во по ве зан кон цепт ло го са би ћа, као на чи на посто ја ња (mo de of exi sten ce), ко јим оно по при ро ди оства ру је свој циљ или

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 261 крај. Истин ско по сто ја ње би ће на ла зи у Ипо ста си Ло го са, као је ди ном Би ћу ко је до во ди до пу но ће оно по при ро ди. По сто ја ти по при ро ди зна чи крета ти се у окви ри ма ло го са би ћа, ко ји сво је ис пу ње ње има ју је ди но у Ипоста си Ло го са Оче вог, тј. у Хри сту. Ти ме би ће пре ва зи ла зи смрт, огра ни ченост и би ва обе смр ће но. Дру гим ре чи ма, по сто ја ти на истин ски на чин зна чи ипо ста зи ра ти сво ју при ро ду у је ди ну исти ни ту Лич ност, да кле Хри ста. Тако ло го си би ћа не би ва ју на ту ра ли зо ва ни, већ са ма при ро да по ста је олично сње на, веч на, истин ска. Не по сто ји дру ги на чин пре жи вља ва ња (веч ног, не про ла зног, не пре ки ну тог) осим на ћи се у Хри сту, тј у Ње го вој Ипо ста си (Zi zi o u las, 2006: 65 68). Дру гост и је дин стве ност (Uni qu e ness) Циљ би ћа мо же би ти је ди но Дру ги (Ot her), и то са мо онај Дру ги који на шој ипо ста си мо же да ти је дин стве но, по себ но по сто ја ње, осло бо ђе но од на ва ле оп штег (ge ne ral) и истог (sa me). За то, ка же Зи зју лас, сва ки други циљ (иде а ли, ети ке, при род на до стиг ну ћа и вр ли не) осим та квог Другог, опет во де у без из лаз при род ног огра ни че ња, тј. у смрт и не по сто ја ње (Zi zi o u las, 2006: 65 68). Да би не ко био ап со лут но Дру ги, одво јен од других Дру гих, по се бан Дру ги, он та ко ђе мо ра би ти и је дин ствен (uni que), неза мен љив, ап со лу тан Дру ги. Ов де ми тро по лит Зи зју лас уво ди јед но раз лико ва ње, а реч је о ра зли ци из ме ђу пој ма дру га чи јост (dif fe ren ce) и дру гост (ot her ness). Дру га чи јост је при род на и мо рал на ка те го ри ја, да кле она ка тего ри ја ко ја оста је за ро бље на у гра ни ца ма про па да ју ћег и про ла зног ко ји не обез бе ђу ју веч ност лич ног иден ти те та. Дру га чи јост се, да кле, ти че квали те та ко ји су за јед нич ки сви ма и мо гу ва ри ра ти од јед не до дру ге лич ности и осо бе, са мим тим ис кљу чу ју ћи сва ку је дин стве ност. Са свим је друга при ча са пој мом дру гост. Оно што не ког чи ни ико ном Бо жи јом, од носно лич но шћу по себ ном, је дин стве ном, не по но вљи вом, веч ном, ни су њени при род ни ква ли те ти, ње на дру га чи јост, већ по себ ност и је дин ственост од но са ко ју јед на лич ност има са је дин стве ним Дру гим, тј ње на једин стве на дру гост (uni que ot her ness). Је ди на је дин стве ност о ко јој мо же би ти ре чи, је сте лич на је дин стве ност, а не при род на. Да кле, реч је о је динстве ном и не по но вљи вом од но су (re la ti on ship) ко јим јед на лич ност за једни ча ри са Дру гим и где опет до ла зи до по и сто ве ћи ва ња за јед ни це и дру гости (Zi zi o u las, 2006: 69 70). Све ово во ди нас ка пој му еро са, ко јем Зи зјулас по све ћу је по себ ну па жњу.

262 Лазар Нешић: Пер со на ли стич ка он то ло ги ја Јо ва на Зи зју ла са Дру гост и ерос (Eros) На чин на ко ји оку ша мо дру гост као је дин стве ност на ла зи се у мо гућно сти еро са. Ерос је по крет, ек ста за од јед ног би ћа ка дру гом, ка же Зи зјулас. Са мим тим, ерос, као ек ста ти чан, би ва и ипо ста ти чан, тј. он за циљ има сло бод но кре та ње од јед ног би ћа ка дру гом и ус по ста вља ње је ди но мо гу ћег иден ти те та (Zi zi o u las, 2006: 70 71). Ве ли ка па жња ми тро по ли та Зи зју ла са усме ре на је ка про чи шће њу самог пој ма еро са, ко ји да нас има по зна ту сек су ал ну (se xu al) ко но та ци ју. Пози ва ју ћи се на све те оце, као што су: Ди о ни си је Аре о па гит и Мак сим Испо вед ник, Зи зју лас опи су је ерос као сво је вр сни по крет сло бо де и љу ба ви јед ног би ћа ка дру гом, ко ји као свој циљ има за јед ни цу оних ко ји се во ле и оног је дин стве ног, кон крет ног Дру гог. Ни шта дру го не мо же би ти циљ еро са (при ро да, иде а ли, чак ни са ма љу бав као љу бав пре ма љу ба ви ), осим личност Дру гог, у ко јем ерос на ла зи по чи нак, од мор, свој циљ. Сми сао еро са је Дру ги и за јед ни ца љу ба ви и сло бо де са њим, тј је дин ствен од нос са њим кроз ко ји и у ко јем са од но си мо са сви ма дру ги ма ко ји, та ко ђе, кон сти ту и- шу иден ти тет Дру гог. Љу бав пре ма је дин стве ном Дру гом до во ди нас у за јед ни цу љу ба ви са свим оста лим би ћи ма, са це лим све том, јер је ди но во ле ћи је дин стве ног Дру гог (у на шем хри шћан ском слу ча ју Хри ста и Све ту Тро ји цу) ми ступа мо у мо гућ ност љу ба ви пре ма све му што Дру ги са со бом но си као свој иден ти тет. Је ди но та ко мо же мо раз у ме ти по зна ти из раз у Хри сту, тј. као сме шта ње свих на ших од но са у је дин стве ну и во ље ну Ње го ву Ипо стас и са од но ше ње са сви ма дру ги ма, ко ји сво је ипо ста си и ипо ста си оних са ко ји ма се са од но се сме шта ју у Ње га. Хри сто ва за по вест о бес ком про мисном љу бав ном пре да ва њу Ње му ов де за до би ја сво је пу но зна че ње, јер нијед на дру га при род на ипо стас (тј. смрт на: мај ке, оца, бра ће, се ста ра, итд.) не мо же оства ри ти ово је дин ство и по бе ди ти смрт. У нај бо љем слу ча ју, у при род ним од но си ма мо же би ти го во ра о љу ба ви пре ма љу ба ви, не у то љивој же љи, али све то за вр ша ва у смр ти и про ла зно сти, тј. без лич но сти (Zizi o u las, 2006: 72 75). По ста вља се пи та ње ка ко и на ко ји на чин оства ри ти ту за јед ни цу ко ја до во ди до истин ског по сто ја ња, ка ко и где сту пи ти у љу бав са Христом и ка ко по бе ди ти смрт чу ва ју ћи сво ју дру гост, је дин стве ност и личност. То нас во ди ка раз ма тра њу пој ма екли си о ло шка ипо стас и го вору о Цр кви.

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 263 Дру гост и екли си о ло шко по сто ја ње Цр ква је за јед ни ца у ко јој се дру гост оку ша као за јед ни ца у је динстве но сти и кроз је дин стве ност. Би ва ју ћи Те ло Хри сто во, Цр ква по сто ји као ипо ста си ра ње мно гих по себ них би ћа у је дин стве ну Ипо стас Хри сто ву, ко ја им га ран ту је исти ну, веч ност би ћа, а све за хва љу ју ћи Хри сто вом вас кр се њу. Ово ипо ста си ра ње, ис ти че Зи зју лас, од и гра ва се у Све том Ду ху, што зна чи у сло бо ди и за јед ни ци као пред о ку си ма (fo re ta ste) ес ха то ло шког на чи на посто ја ња. На овај на чин Цр ква у свим сво јим аспек ти ма би ва за јед ни ца у друго сти и дру гост у за јед ни ци (Zi zi o u las, 2006: 75 76). За Зи зју ла са, Цр ква је у са мом свом би ћу јед на љу бав на ствар ност. Она је ме сто где љу бав Све те Тро ји це би ва да ри ва на свим би ћи ма кроз Христа, та ко да сва ко људ ско би ће мо же оства ри ти сво ју је дин стве ну и не по новљи ву дру гост, тј. сво је истин ско по сто ја ње (Zi zi o u las, 2006: 79). Та ко до ла зи мо до опи са Цр кве као ев ха ри стиј ског на чи на би ћа, јер евха ри сти ја је ме сто где Све та Тро ји ца ну ди сво ју љу бав чо ве чан ству у ње говом на по ру ка за до би ја њу истин ске дру го сти. Ев ха ри сти ја, ка же Зи зју лас, ни је ме сто пси хо ло шког или мо рал ног по твр ђи ва ња, већ ме сто пред о ку са бе смрт но сти и веч ног жи во та (Zi zi o u las, 2006: 79). Услед то га не чу ди чи ње ни ца да је глав ни услов при сту па ња ев ха ристи ји упра во би ло кр ште ње, као чин уми ра ња ста рог чо ве ка и ра ђа ња новог жи во та, не од при ро де, већ од Ду ха Све то га. Оно што се ини ци ра ло у кр ште њу, то је у ев ха ри сти ји би ва ло ис пу ње но: ра ђа ње но вог дру гог би ћа и ње го во веч но по сто ја ње кроз ев ха ри сти ју (Zi zi o u las, 2006: 80). Све оста ле тај не ко је по сто је у Цр кви (по ка ја ње, брак, све штен ство) не из бе жно упућу ју на Дру гог и има ју упра во тај циљ: за јед ни цу са Дру гим и дру ги ма, у којој се по твр ђу је ме ђу соб на је дин стве ност и оства ру је љу бав и сло бо да. Са вре ме не кри ти ке пер со на ли стич ке он то ло ги је По след њих не ко ли ко де це ни ја, пре све га на За пад ној бо го слов ској сце ни, али и на Ис точ ној, бо го сло вље Јо ва на Зи зју ла са до жи вља ва ши ро ку ре цеп ци ју. Мир не са ве сти се мо же ре ћи да је ми тро по лит Јо ван да нас је дан од нај ве ћих бо го сло ва Цр кве. Ипак, по ред нео спор ног до при но са ње го вог бо го сло вља хри шћан ској ми сли, да нас по сто ји све ви ше кри ти ка на ра чун пер со на ли стич ке он то ло ги је, као и оста лих не до вољ но осве тље них де ло ва ње го вог бо го сло вља. Да бо го сло вље ми тро по ли та Јо ва на тре ба што по дроб-

264 Лазар Нешић: Пер со на ли стич ка он то ло ги ја Јо ва на Зи зју ла са ни је об ја сни ти, то је са да сва ка ко нео спор на чи ње ни ца. Та ко ђе, ја сно је и са ко ли ко озбиљ но сти мо ра мо при сту пи ти овом бит ном ми сли о цу. Пре све га, па жљи вим и стр пљи вим чи та њем ње го вог обим ног опу са у це ли ни. Пре не ко ли ко го ди на на за пад ној бо го слов ској сце ни по ја вио се зборник ква ли тет них и озбиљ них тек сто ва о бо го сло вљу ми тро по ли та Јо ва на (Knight, 2007). Не ула зе ћи са да у све обла сти ко ји ма се до тич ни тек сто ви ба ве, као ни у њи хо ве на сло ве и ауто ре, освр ће мо се на кри ти ке ко је се тичу пер со на ли стич ке он то ло ги је и њи хо ву срж ће мо из ло жи ти кроз не ко ли ко соп стве них пи та ња, оста вља ју ћи про сто ра сва ко ме ко бу де чи тао на шу студи ју да се сам за ми сли над њи хо вом ак ту ел но шћу. Па жљи во чи та ју ћи на пред по ме ну те ауто ре и њи хо ве кри ти ке и праве ћи јед ну ши ро ку син те зу њи хо вих не до у ми ца, на ма при до ла зи сле де ће пи та ње: тре ба ли ре ал но сти пат ње, бо ла и оту ђе ња, ко ји су ре зул тат со цијал них, еко ном ских, по ро дич них, пси хо ло шких и дру гих фак то ра, узе ти као он то ло шки кон сти ту тив не за пер со нал ни иден ти тет? Као што смо ви де ли, ми тро по лит Зи зју лас лич ност чо ве ка ви ди као ствар ност ко ја би ва уте меље на у за јед ни ци са лич но шћу Бо га (она је са мо уто ли ко лич ност, ако је у за јед ни ча ре њу са Бо гом, тј. у љу ба ви и сло бо ди). Ме ђу тим, чо век се, не избе жно, об ли ку је као лич ност у усло ви ма и од но си ма дру га чи јим од за једни штва љу ба ви у ко јем Бог по сто ји. Зи зју лас рет ко спо ми ње аспект пат ње и ис ку ства, ко ји про ис ти чу из ово зе маљ ског жи во та као кон сти ту тив не за лич ност чо ве ка. Да кле, оно па то ло шко у чо ве ку је та ко ђе бит но за те о ло шку ан тро по ло ги ју. Зна мо да се чо век као лич ност, осим у жи во ту уну тар Цркве, фор ми ра у ком плек сно сти дру штве них од но са; да наш жи вот ни пут током ко јег пре ва зи ла зи мо раз не вр сте бор би (со ци јал них, при род них, итд.), во ди фор ми ра њу на ше лич но сти. У те о ло шку ан тро по ло ги ју је нео п ход но укљу чи ти и те о ло шка и не те о ло шка ме ста, тј. не са мо тро јич ну те о ло ги ју, док три ну о ства ра њу и жи во ту уну тар Цр кве, већ и не те о ло шке фак то ре као што је уло га со ци јал но-исто риј ских чи ни ла ца, као и ба вље ње оним већ споме ну тим па то ло шким у чо ве ку, и то на свим ни во и ма жи во та и по сто ја ња. За кљу чак Пр ва ствар ко ју до но си пер со на ли стич ка он то ло ги ја и ко ја је за и ста ва жна, је сте чи ње ни ца да Дру ги по сто ји. То ши ро ко отва ра вра та раз у мева њу опра шта ња, ко је као лајт мо тив сто ји у це ло куп ном пре да њу и жи воту Цр кве. Су шти ну опро шта ја, Зи зју лас ви ди у чи ње ни ци од би ја ња да при-

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 265 род не ква ли те те не ког би ћа узме мо као ко нач не кри те ри ју ме ње го ве истине (Ca pu to, 2008: 55 56). То у крај њој ли ни ји зна чи да у бор би са гре хо вима ми сту па мо у бор бу са са мом смр ћу. Опра шта ју ћи гре хо ве, Цр ква уништа ва смрт. Дру го, по бе ђу ју ћи смрт у ев ха ри сти ји, ми сла ви мо вас кр се ње Христо во ко је је из вор те по бе де. Ипак, смрт се по бе ђу је је ди но смр ћу и то чини ев ха ри сти ју и жр твом. Ев ха ри стиј ски етос је жр твен у чи ну да ва ња првен ства Дру го ме над Соп ством. Свој жр тве ни вр ху нац ка Дру го ме, на ла зимо на Кр сту на ко ме Хри стос да је се бе за жи вот све та, тј. да је се бе у слобо ди и љу ба ви дру ги ма. Тре ће, ев ха ри сти ја је за јед ни ца. То зна чи да је сва ка дру гост и личност је ди но мо гу ћа као од нос, као уно ше ње свих на ших од но са у ев ха ри стију. Ев ха ри стиј ском ето су стра на је сва ка ис кљу чи вост осим ис кљу чи вост саме ис кљу чи во сти. Ев ха ри сти ја је ме сто на ко ме по ло ви, го ди не, ра се, на цио нал но сти, не ма ју ни ка кву те жи ну. Је ди но је би тан онај је дин стве ни Дру ги. Че твр то, на ше бла го да ре ња за би ће, за дру гог, не из о став но укљу чује и бла го да ре ње за чи та ву тво ре ви ну, за Свет. Та ко ев ха ри стиј ски етос неиз бе жно мо ра да бу де и еко ло шки, ка же нам ми тро по лит Зи зју лас. То зна чи бри гу за очу ва ње це ло куп не тво ре ви не као да ра Бо жи јег и као ме ста, стана, до ма, ку ће у ко јој чо век су сре ће ње ног Твор ца. Чо век је Све ту онај Други кроз ко га тво ре ви на би ва вра ће на (ли тур гиј ски при не се на) Бо гу и кроз ко га по сто ји. Пе то, сва ки истин ски ев ха ри стиј ски етос бу ди и ра ђа у на ма ве ру. Зизју лас нам го во ри да се ве ра не ра ђа из ра ци о нал них или иде о ло шких убе ђења, већ је она још је дан дар ко ји до ла зи од Дру гог, од но сно до га ђај при писи ва ња це ло куп ног свог по сто ја ња и це ло куп ног би ћа све та љу ба ви Дру гог. Љу бав Дру гог пре ма на ма је је ди на га ран ци ја на шег по сто ја ња, на ша је ди на ве ра и на да, на ше је ди но би ће; во љен сам за то по сто јим (I am lo ved there fo re I am), за кљу чу је Зи зју лас. Ли те ра ту ра Зи зју лас, Јо ван (1993): Хри сто ло ги ја и по сто ја ње, Бе се да 1 4, Но ви Сад, 117 129. Зи зју лас, Јо ван (1998): О људ ској спо соб но сти и не спо соб но сти, Бе о град: Пра вослав ни бо го слов ски фа кул тет. Зи зју лас, Јо ван (2000а). О би ћу лич но сти - ка он то ло ги ји пер со нал но сти, Ис точ ник XX, Бе о град, 51 70. Зи зју лас, Јо ван (2000б): Од ма ске до лич но сти, Бе о град: Хри шћан ска ми сао.

266 Лазар Нешић: Пер со на ли стич ка он то ло ги ја Јо ва на Зи зју ла са Зи зју лас, Јо ван (2004): Дог мат ске те ме, Но ви Сад: Бе се да. Ми дић, Иг на ти је (1994): Се ћа ње на бу дућ ност, Бе о град: Пра во слав ни бо го словски фа кул тет. Ми дић, Иг на ти је (2008): Би ће као ес ха та ло шка за јед ни ца, По жа ре вац: Са бор ност. John, Zi zo lu as (2006): Com mu nion and Ot her ness, New York: TT Clark. John, Ca pu to (2008). Qu e sti o ning God, Chi ca go: In di a na Uni ver sity Press. The o logy of John Zi zi o u las (2007), Do u glas H. Knight (ed.), Lon don: As hga te Press. Lazar Nesic 2 Center for Music, Religion and Culture Octoechos Belgrade PERSONALISTIC ONTOLOGY OF JOHN ZIZIOULAS Abstract The accompanying paper presents the analysis and critical evaluation of personal theology of Metropolitan John Zizioulas. Also, given the few contemporary reviews of the same, in summary form. Starting from assumptions that the concept of personality is to extreme range important and value of Christian theology and church, Metropolitan Jovan sets ontology on personalistic basis of relations between two beings in love and freedom. The main concern is that by reading the original texts of the Metropolitan Zuzjulasa with an analytical and honest value-judgment about this theology, and to invite the younger generation of theologians to illuminate all aspects of the very rich personalistic ontology. Key words: personality, community, relationship, Church, Eucharist, Holy Trinity, love, freedom, man. 2 nesic.lazar@gmail.com