УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 1077/1-IХ/ године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ДС/СС 05/4-02 бр. 1077/1-IХ/1 25.06.2015. године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА Наставно-научно веће Филозофског факултета у Београду је на својој ХX редовној седници, одржаној 25.06.2015. године на основу чл. 231. став 1. алинеја 15. и 16. и члана 278. Статута Факултета, прихватило Извештај Комисије за докторске студије с предлогом теме за докторску дисертацију: ПРИРОДА ВАНШКОЛСКИХ ОБРАЗОВНИХ АКТИВНОСТИ У ПЛАНЕТАРИЈУМУ И ЊИХОВ ДОПРИНОС УНАПРЕЂИВАЊУ КВАЛИТЕТА НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ И ФИЗИКЕ, докторанда мр Наташе Станић. За ментора је одређен проф. др Радован Антонијевић. Доставити: 1х Универзитету у Београду 1х Стручном сараднику за докторске дисертације 1х Шефу Одсека за правне послове 1х Архиви ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА Проф. др Милош Арсенијевић

Образац 1 Факултет Филозофски 04/1-2 бр. 6/2738 (број захтева) 26. 06. 2015. (датум) УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Веће научних области друштвено-хуманистичких наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду («Гласник Универзитета», бр. 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: Природа ваншколских образовних активности у планетаријуму и њихов допринос НАУЧНА ОБЛАСТ ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: унапређењу квалитета наставе географије и физике (пун назив предложене теме докторске дисертације) Име, име једног од родитеља и презиме кандидата: педагогија Наташа (Милорад) Станић Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: Математички факултет, Београд Година дипломирања: 1997. Назив мастер рада кандидата: Промене облика профила спектралне линије H β и структура емисионих области код активне галаксије Akn 120 Назив факултета на коме је мастер рад одбрањена: Година одбране мастер рада: 2002. Математички факултет Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће на седници одржаној 25.06.2015. размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Милош Арсенијевић

Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата Наташа Станић Име и презиме ментора: Др Радован Антонијевић Звање: Ванредни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1. Антонијевић, Р. (2014). Утемељење система знања у педагогији. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета. M42 2. Антонијевић, Р. (2012). Основе процеса васпитања. Београд: Филозофски факултет. M42 3. Antonijević, R. (2006). Achievement of Serbian eighth grade students in science, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, Vol. 38, No. 2, 333-355. ERIC (Full Text): ED497734. M24 4. Антонијевић, Р. (2010). Карактеристике мотивације у процесу васпитања, Настава и васпитање, бр. 1, 54-71. M24 5. Антонијевић, Р. (2011). Природа когнитивне препреке у процесу интелектуалног васпитања, Настава и васпитање, бр. 4, 565-583. M24 6. Антонијевић, Р. и М. Митровић (2013). Ниво и квалитет активности у процесу интелектуалног васпитања, Настава и васпитање, вол. 62, бр. 3, 465-478. M24 7. Антонијевић, Р. и М. Митровић (2013). Ниво и квалитет активности у процесу интелектуалног васпитања, Настава и васпитање, вол. 62, бр. 3, 465-478. M24 8. Антонијевић, Р. (2013). Интелектуално васпитање у функцији припреме за доживотно учење, Адрагошке студије, бр. 2, 85-100. M24 9. Антонијевић, Р. (2014). Развој математичког мишљења код ученика као аспект процеса интелектуалног васпитања, Настава и васпитање, вол. 63, бр. 2, 215-227. M24 1 0. Вујисић, Н., М. Зељић и Р. Антонијевић (2014). Почеци методичке концептуализације и практичне реализације наставе рачунице у основним школама у Кнежевини Србији, Настава и васпитање, вол. 63, бр. 1, 45-57. M24 Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г):

А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничко-технолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIe листе, као и Math-Net.Ru листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвено-хуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и ЕRIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.) В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Датум 15. јун 2015. М.П. проф. др Милош Арсенијевић

Филозофски факултет Универзитета у Београду Одељење за педагогију и андрагогију ПРИРОДА ВАНШКОЛСКИХ ОБРАЗОВНИХ АКТИВНОСТИ У ПЛАНЕТАРИЈУМУ И ЊИХОВ ДОПРИНОС УНАПРЕЂИВАЊУ КВАЛИТЕТА НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ И ФИЗИКЕ Ментор: Др Радован Антонијевић Кандидат: Мр Наташа Станић Београд, јун 2015.

САДРЖАЈ Приступ проблему истраживања...2 Предмет истраживања и дефинисање основних појмова...9 Циљ и задаци истраживања...10 Хипотезе истраживања...11 Варијабле у истраживању...11 Узорак истраживања...14 Методе, технике и инструменти истраживања...14 Карактер истраживања...15 Значај истраживања...16 Ниво и начин обраде података...16 Ток и организација...17 1. Предвиђена структура рада...17 Литература...2

ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ИСТРАЖИВАЊА Учење је процес који траје цео живот и чији су циљеви прилагођавање и сналажење индивидуе у природној и друштвеној средини. Резултат учења је стицање знања и вештина, и оно је, као централни појам, у основи образовања и васпитања. Предмет овог истраживања је однос школског и ваншколског учења у области природних наука. Истраживање треба да покаже како се једна ваншколска активност, планетаријум, може адекватним сценаријом прилагодити редовној настави, првенствено настави географије и физике, тако да јој буде комплементарна и да подстиче развој циљева школе, интересовање ученика за учење, интелектуални рад и сазнавање и да повећа мотивацију за учење/наставу географије и физике. Активно учење у планетаријуму(оријентисано на ученика) омогућава постизање специфичних наставних циљева који из практичних и оправданих разлога не могу бити остварени у класичном школском окружењу. Природа активности у које су укључени ученици, наставник и организатор наставе у планетаријуму,шире одређује врсту учења које се јавља учење увиђањем. Поред учења путем увиђања, планетаријум као специфична средина за учењеса амбијентом звезданог неба нуди могућности за кооперативну наставу. Увиђањем се уче, према Гањеовој класификацији учења (Хрњица, 2003), вербалне асоцијације, решавање проблема и увиђање разлика. У основи учења путем увиђања је гешталтистички принцип према којем се субјекат сусреће са неуравнотеженом (непознатом) ситуацијом која је део неке шире појаве (или процеса), при чему решење проблема (које води уравнотеженој ситуацији) не постоји у претходном искуству индивидуе. Учење је нагло и скоковито, учи се из једног покушаја, путем менталног решавања проблема и имплицитног препознавања решења. Увиђају се односи између средства и циља, што омогућава ефикасан трансфер наученог у нове ситуације, као и трајност наученог. Ова врста учења доприноси развоју кристализоване интелигенције, интересовања и мотивације, што је за ученике старијег основношколког узраста веома значајно са становишта развоја личности и могућности примене наученог. Питање могућности ефикасније и учесталије примене ваншколских образовних активности у планетаријуму постаје релевантно када се узму у обзир следеће чињенице: ученици старијег основношколског узраста немају могућности за стицање астрономских знања у оквиру редовних и изборних наставних предмета; астрономски

садржаји искључени су у наставном плану и програму IV разреда (изучавање Сунчевог система није предвиђено у тренутно важећем наставном програму, док су претходни наставни програми садржали ову тему); астрономски садржаји (Васиона и Земља, Планета Земља) прописани су наставним планом и програмом само за географију V разреда (која се изучава у овом узрасту само једном недељно, са укупним годишњим фондом од 36 часова, при чему је 24 часа посвећено астрономским садржајима), поједини астрономски садржаји имплицитно су укључени, али само делимично, разуђено и несистематизовано, у наставни план и програм физике VIи VIII разреда(vi разред наставна тема Тежина, VII разред наставне теме Светлост и Одбијање светлости); наставници географије и физике нису имали могућност током студија да се адекватно припреме за преношење астрономских знања; сами наставници могу имати различите ставове према преношењу астрономских знања ученицимаи на крају постигнућа ученикаviii разреда на TIMSS 2003 тестирању из области природних наука су незнатно испод међународног просека (Антонијевић, 2006), постигнућа ученика IV разреда на TIMSS 2011 тестирању су незнатно изнад дефинисаног међународног просека (Гашић-Павишић, Станковић, 2012) a средњошколци су на тесту PISA 2012 поново показали слабо знање из природних наука (Павловић-Бабић и Бауцал, 2013). Потенцијал планетаријума као ваншколске активности је примена принципа наставе оријентисане на ученика/учење који обухватају когнитивне и метакогнитивне, мотивационе и емотивне, развојне и социјалне факторе, као и факторе индивидуалних разлика (МcComb & Miller, 2009). Сценарио активног учења у планетаријуму који ће бити тестиран у овом истраживању заснован је на поменутом потенцијалу планетаријума и принципима наставе оријентисане на учење, што није случај са другим моделима учења у планетаријуму. Наставне теме обухватају природне појаве и процесе са којима се ученици свакодневно сусрећу (а које нису заступљене у наставним плановима и програмима III-VIII разреда основне школе, нпр: привидно дневно кретање Сунца и кретање Земље) и који су природни мотивациони и емотивни фактори. Наставници који се опредељују за планетаријум као ваншколску активност, заједно са ученицима учествују уактивностима које организује и води дипломирани астроном или астрофизичар, заједно уче и у равноправном су положају у новом окружењу, ван учионице, као сарадници (потенцијал за кооперативно учење/наставу).независно од тога да ли се наставници опредељују за ваншколске активности у планетаријуму, они могу, у циљу унапређивања наставног процеса, различито сагледавати могућности коришћења планетаријума као активности која

везује школска и ваншколска знања ученика, ситуације у природи (природне појаве, процесе, небеска тела и њихово кретање) и ситуације симулиране планетаријумским пројектором (ситуационо учење). У овом раду, циљ нам је да сазнамо, каква су искуства ученика у вези учења у планетаријуму, које врсте знања ученици стичу, каква су искуства наставника и шта карактерише ваншколске образовне активности у планетаријуму (ВОАП), а посебно који резултати се постижу сценаријом ВОАП који је оријентисан на ученика. Модел сценарија ВОАП који је конструисан на основу анализе наставног плана и програма IV разреда (предмета Свет око нас), V разреда (географије) и VI разреда (физике). С обзиром на могуће разлике у практичној реализацији наставних циљева, истражиће се које од следећих метода наставници најчешће користе у оквиру школских активности(које подразумевајуразредно-часовну наставу подељену на редовну, допунску, додатну и изборну): монолошку, дијалошку, хеуристичку, демонстрацијску, рад на тексту или проблемску. Без обзира које од наведених метода наставници користе у настави, настава се мора одвијати по унапред дефинисаном плану и програму (према тренутно важећем систему образовања у нашој земљи) па се за потребе овог истраживања, сви ови облици наставног рада у школи могу објединити појмом школска настава (ШН).Један облик школске наставе је традиционална школска настава(тшн) и под овим појмом подразумеваћемо наставу која се данас одвија у највећем броју школа у Србији и најчешће је заступљена у образовању готово свих земаља.тшн у школама углавном је усмерена на реализацију строго прописаног наставног садржаја и на спољашње видове мотивације ученика. Пажња је усмерена на оцене, казне, награде и похвале а активност се доживљава као препрека. Ученик углавном обавља механичку, површну обраду информација и трага за пречицама које воде до циља (ради задовољавања неке потребе или због избегавања казне). Стечено знање је најчешће површно, неповезано и тешко применљиво, а трајност наученог је мала(ивић, Пешикан и Антић, 2001; Mehlenbacher, 2000).Ово истраживање треба да покаже да су ШН (у општем случају) и ВОАП, као и ТШН (у специфичном случају) и ВОАП, комплеметнарне, управо због тога што се по својој природи разликују по многим питањима (Hodge, 2012; LifelongLearningProgramme, 2010; Антић, 2010; Ивић, Пешикан и Антић, 2001; Mehlenbacher, 2000; Collings, 1996; Reed, 1970).У том смислу, у овом истраживању, на основу анализе постојеће литературе и наставне праксе у раду са ученицима у планетаријуму (2003 2015), издвајају потенцијали ВОАП(Табела 1).

Табела 1. Потенцијали ваншколских образовних активности у планетаријуму (ВОАП) који омогућавају њихову комплеметнарност са школском наставом (Hodge, 2012; LifelongLearningProgramme, 2010; Антић, 2010; Ивић, Пешикан и Антић, 2001; Mehlenbacher, 2000; Reed, 1970). Природа процеса учења Усмереност наставног процеса Циљ Ваншколске образовне активности у Планетаријуму Смислено Учење путем открића и решавања проблема Интерактивно и кооперативно Дивергентно Ученик Процес учења Развој личности и индивидуалности ученика Доминантна наставна метода Усмено излагање, демонстрација, проблемски дијалог Улога наставника Улога ученика Мотивација Педагошки садржај Врста садржаја Наставна ситуација амбијент учења Наставна средства ресурсикоји се користе (технологија) Организатор наставе Сценограф и режисер Креатор наставне ситуације Мотиватор Модератор Партнер-сарадник у учењу (кооператор) Истраживање, постављање питања Учење путем разумевања и осмишљавања Активна конструкцијазнања Носилац одговорности за учење Регулише процес учења (саморегулисаност) Сарађује са наставником, у пару или групи(кооперација) Користи претходно знање Размена искустава са осталим ученицима Унутрашња Полази од интересовања ученика Интердисциплинаран повезује садржаје више наставних предмета географије,физике, математике, хемије, биологије,ликовне уметности и књижевности са стварним, реалним ситуацијама Вербални Планетаријум пројекциона сала кружног облика са полулоптастом куполом у наставни процес укључене су реалне ситуације из живота (звездано небо) и појаве у природи (посебна пажња усмерена је на контекст) Планетаријумски пројектор, пoлусферни пројекциони екран,lcdпројектор

Доминантне улоге организатора наставе су креирање наставне ситуације (писање сценарија), мотивисање ученика и учествовање у учењу (сарађује са учеником уконструисању знања). Остварује се сарадња и са наставником, тако да се педагошка комуникација у амбијенту планетаријума одвија у три правца (двосмерно): организатор наставе наставник, организатор наставе ученик и наставник ученик. Реч планетаријум потиче од грче речи планета, што значи луталица. Планетама су стари Грци називали небеска тела која су се разликовала од тзв. звезда стајачица по томе што су сијале постојаним сјајем (нису трепереле) и по томе што су се кретале по небеској сфери у односу на звезде стајачице. Почетком XVIII века (1704. године) ова реч први пут је употребљена за механички модел Сунчевог система који користећи својеврстан сатни механизам представља међусобни положај и кретање планета око Сунца (хелиоцентрични концепт). Технички гледано, савремени планетаријуми представљају оптичко-механичко-електричне или оптичко-дигиталне уређаје који на пројекционе куполе полулоптастог облика (фиксне или покретне) пројектују звезде, сазвежђа, планете, сателите, маглине и галаксије. Планетаријум се разликује од сваког другог амбијента за учење по томешто верно представља (на основу прецизних научних података добијених посматрањима) изглед реалног звезданог неба, са том особеношћу да се положај посматрача може брзо и једноставно мењати од екватора до Северног Пола (промена географске ширине места посматрања). Ротацијом звезданог неба и разлагањем природних појава на стварне и привидне, развијају се машта, апстрактно мишљење, способност креативног решавања проблема (Fries, 2010), развијају се научни појмовикоји омогућавају каснију изградњу научног погледа на свет. Карактеристике процеса учења у планетаријуму и могућности примене планетаријума у педагогији истражују се више од пет деценија (Korey, 1963; Reed, 1970, 1972; Berhman, 1974; Sunal, 1977; Norton, 1985; Sneideretal, 1990; Perhoniemi, 2006; Croft, 2008; Akcer, 2011; El-Mitaky, 2011; Stanić, 2004; Hodge, 2012; Stanić et al, 2014).Подстицајност наставне ситуације има посебан значај у ВОАП: не користе се традиционална наставна средства (табла, креда, уџбеници, свеске), већ је наставна сцена пројекциона сала кружног облика са планетаријумским пројектором у центру и планетаријумском пројекционом куполом као полусферним екраном на којем се у условима потпуног мрака приказују динамички садржаји (покретне слике, пројекције, математичке идеализације, компјутерске симулације и филмови). Амбијент учења на

више начина покреће и мотивише ученике да активно траже информације(talmage, 1984). Теоријску основу истраживања процеса учења у планетаријуму, у чијем фокусу је пре свега развој интересовања ученика за стицање астрономских знања, и то претежно преадолесцената (10 13 година)налазимо у теорији руског психолога Лава Виготског. По њему, интересовања се битно разликују од инстиктивних потреба и навикаи зависе од друштвено-историјског, културног и научно-технолошкогконтекста и узраста (Виготски, 1996: 117). ВОАП има за циљ развој интересовања за природне појаве која стављају у дејство нове механизме понашања и могу да се мењају из темеља, за разлику од навика. Основу психичког развоја чини пре свега еволуција интересовања детета (за коју нема довољно простора у ШН), односно промена структуре усмерености понашања. Покретачке снаге које нас воде одређеном циљу такође зависе од узраста, а постоји битна квалитативна разлика и у функционисању пажње и памћења преадолесцента у поређењу са дететом предшколског и ранијег основношколског узраста. Виготски људска бића види као циљем вођене индивидуе које активно трагају за информацијама (учење је саморегулативан процес). Виготски у својој теорији о проблемима развоја психе (Виготски, 1996: 116) подробно анализира три ступња (еволуционе лествице) у развоју понашања. Први ступањ је инстинкт, односно урођени наследни фонд начина понашања. Изнад њега је други ступањ, ступањ дресуре, односно навика или условних рефлекса, тј. научених, у личном искуству стечених условних реакција. Највиши ступањ је ступањ интелекта или интелектуалних реакција које врше функцију прилагођавања новим условима. Интелектуалне реакције представљају организовану хијерархију навика које су усмерене на разрешавање нових задатака. До сада је најмање изучаван трећи ступањ и из тог разлога истраживањевоапбави се испитивањем интелектуалних реакција преадолесцената на стимулусе специфичног амбијента учења, специфичног наставног садржаја (астрономског садржаја)и специфичног облика учења (кооперативно настава у којој организатор наставе помаже ученицима да сами конструишу знање и усмеравају ток наставног процеса давањем повратних информација и постављањем питања). Анализом успеха ученика на тесту знања биће истражено да ли и у којој мери ученици који су учестовали у ВОАП постижу боље резултате од ученика који су учествовали само у ШН, и то управо по питању логичког памћења, апстраховања, поређења и разликовања. Према Виготском, неодрживо је схватање да дете прима и усваја готове појмове за време учења у школи (по овом принципу углавном

функционише ТШН), и да је непосредно учење појмова (такође присутно у највећој мери у ТШН) практично немогуће и педагошки неплодно. Ученик у ТШН не усваја појмове, већ речи, више обухвата памћењем него мишљу и неспособно је да усвојено знање примени са разумевањем.ученици који су поред ШН учествовали и у ВОАП у значајно већој мери могу усвојено знање применити у стварним природним околностима (оријентација помоћу звезде Северњаче, одређивање страна света, итд). Преадолесцент први пут овладава процесом формирања појмова и прелази на нови и виши облик интелектуалне делатности на мишљење у појмовима (Виготски, 1996: 115). Кључни моменат у развоју мишљења, у периоду полног сазревања представља формирање појмова. Процес формирања појмова означава револуционарне промене како у области садржаја, тако и у области форме мишљења. Форма и садржај мишљења представљају два аспекта јединственог целовитог процеса, унутрашње повезана суштинском, а не случајном везом. Без мишљења у појмовима нема разумевања односа који се крију иза појава (ово се посебно односи на процес усвајања астрономских знања за која је неопходан висок ниво апстраховања). Сазнања у правом смислу те речи, (у смислу науке, уметности и различитих облика културног живота) могу бити адекватно усвојена само у појмовима. И на крају, машта и стваралаштво, повезани са слободном прерадом елемената искуства, са њиховим слободним комбиновањем, неизоставно траже као предуслов ону унутрашњу слободу мишљења, акције и сазнања, коју достиже само онај ко је већ овладао појмовима. Из изложеног се види да је једно од најважнијих питања дечије психологије, по Виготском,развој научних појмова у школском узрасту, што је основни циљ ВОАП. Основни задатак школе је, по Виготском, да дете упути у систем научних знања. Улога целокупног образовања је у формирању појмова, а фонд појмова којим човек располаже веома је битан за процес мишљења (Хрњица, 2003). Из теоријевиготског следе социоконтруктивистичка схватања у којима се наглашавају четири кључне карактеристике 1 процеса учења (DeCorte, 2007, у Dumont, etal., 2010) које се у овом истраживању појављују као основни елементи ВОАП: 1. Учење је конструкција. Значење оног што се учи конструише сам субјект учења (ученик), кроз интеракцију са спољним светом (организатором наставе и амбијентом). 1 Погледати стр. 4 и табелу 1 на стр. 5.

2. Учење је саморегулисано. Ученик управља учењем, креира конкретне и дугорочне циљеве и да управља својим временом, али и да истраје у учењу упркос препрекама. 3. Учење зависи од контекста. Ученици уче кроз интеракцију са друштвеним, културним и научно-технолошким контекстом у којем се налазе. 4. Учење је кооперативно. Учимо са другима, и од њих (сарадња организатора наставе и ученика, сарадња ученика у оквиру групе, сарадња наставника и ученика). Очекује са да резултати истраживања карактеристика ВОАП покажу да учење у великој мери зависи од контекста(специфична средина за учењеса амбијентом звезданог неба), да ученициактивно (уз сарадњу са организатором наставе и наставником, кооперативно) формирају одређене научне појмове и на основу њих конструишу одређене научне концепте и знања; да поред декларативног, стичу различите, првенствено недекларативне врстезнања (Антић, 2010) процедурално, кондиционо, концептуално, знање о задатку, знање о себи као мислиоцу и социокултурно знање. Истраживање јеутемељено на систематичном и аналитичком прегледу постојеће литературе и критичком односу према њој.проблему истраживања приступа се са становишта проблема развоја психе и дечје психологије (теорије Виготског), анализе образовних програма других планетаријума, праксе другихистраживача у области примене планетаријума педагогији (Korey, 1963; Reed, 1970, 1972; Berhman, 1974; Norton, 1985; Sneideretal, 1990; Perhoniemi, 2006; Croft, 2008; Akcer, 2011; El-Mitaky, 2011) и са становишта личне наставне праксе(планетаријум, 2003-2015; основна школа, 2011-2015; неформални образовни програми: Фестивал науке 2011, 2012, 2013, Научни пикник 2012). ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА И ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА Формулација предмета истраживања произлази из теоријског и емпирјског приступа истраживању и значаја ваншколских образовних активности у планетаријуму за подстицање развоја циљева школе, интересовања и мотивације ученика за учење и за постизање специфичних наставних циљева.уочена је реална потреба за формулисањем

следећег предмета истраживања: значај и основне карактеристике ваншколских образовних активности у планетаријуму, у функцији реализације астрономских садржаја у настави географије и физике. Кључни појмови који се користе у овом истраживању су: ваншколске образовне активности у планетаријуму (ВОАП), школска настава географије и физике (ШН), активно учење/настава, кооперативно учење, планетаријумска технологија. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА Циљ истраживањаје утврђивање значаја и основних карактеристика подучавања и учења у оквиру ваншколских образовних активносту у планетаријуму, у функцији реализације астрономских садржаја у настави географије и физике у другом циклусу образовања и васпитања. Задаци истраживања су: 1. Утврдити које облике ваншколских активности примењују наставници географије и физике у школској настави,колико често примењују изабране ваншколске активности и који им је степен задовољства реализованим активностима. 2. Утврдити које облике подучавањаи учења примењујунаставници географије и физике у школској настави, за реализацију астрономских садржаја. 3. Утврдити који облици подучавања и учења се примењују у реализацији ВОАП (испитују се наставници). 4. Испитати у чему наставници географије и физике виде предности, а у чему ограничења, у реализацији ваншколских образовних активности у планетаријуму. 5. Испитати да ли постоје статистички значајне разлике између наставника географије и физике, као и између наставника различитих година стажа, у погледу: учесталости и динамици реализације посета планетаријуму сагледавању предности и ограничења реализације ВОАП. 6. Утврдити успех ученика на тесту знања из астрономије. 7. Утврдити да ли постоји статистички значајна разлика у нивоу и врстама знања из области астрономије код ученика који су учестовали у реализацији ваншколских образовних активности у планетаријуму (ВОАП) и ученика који су учествовали у реализацији само школске наставе (ШН).

8. Испитати да ли код ученика постоји статистички значајна разлика у степену задовољства реализованим активностима у школској настави и ваншколским образовним активностима у планетаријуму.

ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА 1. Наставници географије и физике у наставној пракси веома ретко користе планетаријум као облик ваншколских активности. 2. Наставници географије и физике у оквиру школске наставенајчешће примењују вербалне наставне методе и фронтални облик рада. 3. При реализацији ВОАП преовладавају демонстрационе методе и облици активног учења/наставе. 4. Наставници углавном сматрају да су главне предности ваншколских активности у планетаријуму специфична средина за учење, амбијент са звезданим небом и могућности за активну наставу. 5. Постоје статистички значајне разлике између наставника географије и физике, као и између наставника различитих година стажа, у погледу: учесталости и динамике реализације посета планетаријуму сагледавању предности и ограничења реализације ВОАП. 6. Ученици после реализације ВОАП постижу боље резултате на тесту знања из области астрономије него ученици који учествовали само у реализацији ШН, тј. постоји статистичи значајна разлика у нивоу знања код ученика који су учествовали у ВОАП и ученика који су учествовали само у реализацији ШН. 7. Ученици после ВОАП стичу више различитих врста знања, првенствено недекларативна (процедурално, кондиционо и концептуално), него ученици који су учествовали само у реализацији ШН. 8. Постоји статистички значајна разлика у степену задовољства реализованим активностима у школској настави и ваншколским образовним активностима у планетаријуму. ВАРИЈАБЛЕ (ПРОМЕНЉИВЕ) У ИСТРАЖИВАЊУ Независне променљиве су: тип наставе, наставни предмет, просечна оцена ученика у претходном разреду, године радног стажа наставника, степен стручне спреме наставника. Променљива тип наставе обухвата следеће категорије: традионална настава у контексту школских активности (ТШН), традиционална настава у контексту

ваншколских активности у планетаријуму (ТНВОАП), активно учење у школској настави (АУШ) и активно учење у планетаријуму у контексту ваншколских активности (АУП). Променљива наставни предмет обухвата два предмета:географију и физику. Променљива просечна оцена ученика у претходном разреду узима нумеричке вредности од 2,00 до 5,00. Променљива године радног стажа наставника обухвата следеће категорије: мање од 5 година; од 5 до 15 година; од 15 до 25 година; преко 25 година. Променљива степен стручне спреме наставника обухвата следеће категорије: виша стручна спрема, висока стручна спрема, магистратура, докторат. Зависне променљиве су: 1. Типови ваншколске активности које наставници реализују са ученицима 2. Степен задовољства наставника реализацијом ваншколских активности 3. Учесталост којом наставници реализују изабране ваншколске активности 4. Облици подучавања и учења које наставници користе у оквиру школске наставе 5. Процена наставника о присуству облика подучавања и учења у ВОАП 6. Процена наставника о ограничењима примене ВОАП 7. Успех ученика на тесту знања 8. Врсте стеченог знања 9. Степен задовољства процесом учења код ученика 10. Степен интересовања ученика за стицање астрономских знања Тест знања из астрономије за ученике конструисан је на основу наставних садржаја географије за V и физике за VI разред који су предвиђени наставним планом и програмомза други циклус основног образовања и васпитања. Тестом је обухваћено само градиво са астрономским садржајем и градиво које је корелисано са сценаријом ВОАП. Тест је састављен од 18 задатака: пет задатака напредног нивоа, осам средњег нивоа и пет задатака основног нивоа.тест садржи четири подтеста: први подтест проверава декларативно знање, други процедурално, трећи кондиционо и четврти концептуално. Успех ученика на тесту знања мери се бројем бодова, од 1 до 100 (квантитативна нумеричка променљива). Степен задовољства ученика добија се скалом процене и обухвата следеће категорије: веома незадовољан, незадовољан, неутралан, задовољан, веома задовољан. Степен интересовања ученика (за учење астрономије) и наставника (за преношење астрономских знања)обухвата категорије: потпуно незаинтересован, незаинтересован,

неутралан, помало заинтересован, веома заинтересован. Степен мотивисаности ученика (за стицање знања) и наставника (за преношење знања) обухвата следеће категорије: поптуно немотивисан, немотивисан, неутралан, мотивисан, веома мотивисан. Степен у којем ученици и наставници прихватају потенцијални предлог за увођење астрономије као изборног предмета обухвата категорије: не подржавам уопште, не подржавам, неутралан сам, подржавам, у потпуности подржавам. Типови ваншколске активности које наставници реализују са ученицима обухватају следеће категорије: традиционална музеј, библиотека, екскурзија/дневни излет, планетаријум, фестивал науке и нешто друго. Степен задовољства наставника реализованим ваншколским активностима обухвата категорије: веома незадовољан, незадовољан, неутралан, задовољан, веома задовољан.учесталост којом наставници реализују изабране ваншколске активности: никад, једном у четири године и ређе, једном у две године, једном годишње, два пута годишње. Врсте наставних метода које наставници користе у оквиру школских активности обухватају следеће категорије: вербалне методе (методе засноване на речима): монолошка метода, дијалошка метода, дискусија, рад са књигом, хеуристичка метода; демонстрационе методе (методе засноване на посматрањима); методе засноване на активности ученика: решавање задатака, лабораторијске вежбе (експерименти) које самостално изводе ученици, методе практичних занимања. Наставничка процена властите припремљености за преношење астрономских знања ученицима обувата следеће категорије: потпуно неприпремљен, неприпремљен, неутралан, припремљен, припремљен у потпуности. Врсте тешкоћа са којима се наставници сусрећу приликом преношења астрономских знања ученицима обухватају категорије: неадекватна припремљеност, непостојање одговарајуће опреме за праћење појава или снимака појава (телескоп, видео-пројектор, интернет), строго прописан наставни план и програм са веома малим процентом астрономског садржаја, незаинтересованост ученика. Процена наставника о ограничењима примене АУП у ваншколским активностима обухвата категорије: лоши услови рада (сала за предавање, санитарне просторије, столице, грејање, вентилација); незаинтересованост ученика; тешкоће материјалне природе (висока цена дневне екскурзије, висока цена улазнице); недовољна подршка школске управе за реализацију посете планетаријуму; незадовољавајући образовни програм у планетаријуму (слаба повезаност са наставним градивом, програм неприлагођен узрасту, програм се не ослања на претходна знања ученика). Процена

наставника о предностима примене АУП обухвата категорије: добра повезаност са наставним садржајима, наставне методе које се користе у АУП (монолошка, дијалошка, дискусија, демонстрација, решавање проблема), кооперација организатора наставе и ученика, велика заинтересованост ученика. Стандардне социодемографске променљиве у истраживању су: пол, занимање и локација ученика;занимањародитеља ученика; пол и локација наставника. УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА У вези са испитивањем карактеристика активности у планетаријуму, као једног од облика ваншколских образовних активности, подаци ће бити сакупљени путем тестова знања (тестираће се ученици VI разреда), испитивањем ученика VI разреда и испитивањем наставника предметне наставе географије и физике који су запослени у основној школи. Предвиђено је да истраживањем буде обухваћено укупно 200 наставника и око 500 ученика. Популацију 1 чине ученици VI разреда основнe школeизразличитих градова Србије у току 2014/15. школске године; популацију 2 чине наставници географије и физике из различитих градова Србије у току 2014/15. школске године.прва врста узорака који ће се користити у истраживању су случајни узорци из популације 1 и популације 2. Намерне узорке из популације 1 и популације 2 чине ученици и наставници који ће посетити планетаријум током јуна школске 2014/15 године, тј. они наставници и ученици који су учествовали у ВОАП. МЕТОДЕ, ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ ИСТРАЖИВАЊА У циљу реализације циљева овог истраживања, од метода се користидескриптивно-аналитичка метода, а од техника се користи анкетирање, скалирање и анализа садржаја.за потребе истраживања конструисани су тест знања за ученике, упитник за ученике и упитник за наставнике. Тест знања користи се за прикупљање података о различитим врстама знања које ученик стиче у ВОАП: декларативном, процедуралном, кондиционом и концептуалном. Мера у којој су ученици савладали астрономске садржаје (успех) изражава се укупним бројем бодова на тесту знања.на основу наставног градива географије V разреда и физике VI разредаи градива које обухвата сценарио ВОАП, питања су формулисана у четири различите групе, тј. подтеста знања. Предвиђено време за израду теста је 45

минута. Тест садржи питања на које ученици у празна поља дају директне одговоре, тачно/нетачно питања (Т/Н уписују се у кућице), цртеже које треба допунити или доцртати и групу питања у којој треба избацити уљеза и објаснити зашто је избачен одређен појам, тј. због чега се не уклапа у групу осталих појмова. Садржај упитника за ученике оријентисанје на питања везана за ставове и мишљења ученика о могућностима за стицање астрономских знања у школским и ваншколским активностима, као и о степену задовољства, степену интересовања и степену мотивисаности за учење астрономије. Упитник би садржао питања затвореног типа са вишеструким избором, дихотомна питања, као и скале процене Ликертовог типа. Садржај инструмента за наставнике фокусиран је на четири групе питања: прва група питања везана је за типове ваншколских активности које наставници примењују, за учесталост примене свих типова и степен задовољства реализацијом изабраних активности; друга група бави се наставним методама које наставници користе, и степеном задовољства резултатима применетих метода; у трећој групи, пажња је на самопроцени наставника о припремљености, степену мотивисаности и потешкоћама које се јављају у вези преношења астрономских знања;четврта група питања бави се предностима и ограничењима примене ВОАП и ставовима о прихватању потенцијалног предлога за увођење астрономије као изборног школског предмета. КАРАКТЕР ИСТРАЖИВАЊА У истраживању ће критички бити анализирана литература из области различитих педагошких, психолошких и астрономских дисциплина, првенствено из дидактике, школске педагогије, методологије педагошких истраживања, дечије психологије, проблема развоја психе и опште психологије, као и проблема образовања у области астрономије, планетаријумске технологије и популаризације науке. Биће коришћени различити извори података добијени тестирањем и анкетирањем. Теоријски приступ проблему, из угла дечије психологије, психологије развоја психе и теорије учења, биће употпуњен емпиријским истраживањем карактеристика АУП. Истраживање је постављено као теоријско-емпиријско.

ЗНАЧАЈ ИСТРАЖИВАЊА Планетаријумима припада важно место у савременој педагогији, андрагогији и популаризацији астрономије и науке уопште. У основним школама у Србији примена планетаријумакаованшколске активностизнатно је мања него раније, што показује линеарни тренд опадања посета у периоду 1970 2015.Насупрот томе, у циљу успешније сарадње са школама и побољшања процеса активног учења, у последњој деценији повећан је степен повезаности сценарија ВОАП са наставним садржајима географије и физике, степен кооперације организатора наставе и ученика, а сценарио је обогаћен применом образовних филмова у фиксном планетаријуму и применом нове технологије покретног (мобилног) планетаријума.у том смислу, истраживање карактеристика ВОАП даје допринос развоју односа школског и ваншколског знања и учења уопште. Реализација истраживања омогућила би да се дубље сагледа значај планетаријума за формирање научних појмова код преадолесцената ипрелазак на највиши ступањ понашања интелектуалне реакције,развој и усмеравање вољне пажње, помоћу неког помоћног средства, а то је у овом истраживању планетаријумска технологија, на услове опстанка планете Земље у датом космичком окружењу. Резултати добијени у овом истраживању помоћиће нам да утврдимо да ли ученици имају повећану потребу за стицањем астрономских знања и да ли у планетаријуму стичу превасходно недекларативна знања, као и да утврдимо потешкоће преношења астрономских знања у школским активностима, ставове и мишљење наставника о предностима и ограничењима примене ВОАП, као и о немогућности усавршавања у области астрономије. На основу анализе досадашње примене ВОАП, конструисали би се нацрти сценарија у којима би се повећала повезаност са другим природним наукама (биологијом и хемијом), са књижевношћу и ликовним стваралаштвом, и повећао степен учешћа ученика у активностима. Очекује се да резултати истраживања укажу и на реалну потребу за увођењем савременије технологије ипобољшањем материјалних услова рада у планетаријуму. НИВО И НАЧИН ОБРАДЕ ПОДАТАКА Обрада података добијених у овом истраживању вршила би се квантитативно и квалитативно. Квантитативна обрада вршила би се применом дескриптивне статистике. Од статистичких поступака биле би примењене мере централне тенденције, мере

варијабилности, мере корелације, χ 2 проценти. тест, t тест, анализа варијансе и структурни ТОК И ОРГАНИЗАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА Критичком анализом прикупљене литературе, према карактеру истраживања и предвиђеној структури рада, приступило би се изради теоријског дела истраживања. Према утврђеном методолошком оквиру, после израде теоријског дела, приступило би се реализацији истраживања на терену (у двадесетак основних школа са територије Србије, и у планетаријуму у Београду). Реализација истраживања на терену обухватала би две фазе. У првој фази испитивање би било реализовано током јуна 2015. године,на нивоу целог узорка (200 наставника и 500 ученика) применом инструмента за наставнике, инструмента за ученике и тестова знања за ученике. Ученици раде предвиђен тест знаања и након тога, после крате паузе, попуњавају упитник за ученике.друга фаза реализације обухватала би анализу конкретних тестова знања за ученике примењених у основним школама у оквиру наставних предмета географије и физике, и у планетаријуму, као и анализа упитника за наставнике и упитника за ученике. Временски оквир предвиђен за реализацију истраживања на терену био би два месеца у току школске године. Након квантитативне и квалитативне обраде података применом одговарајућих статистичких поступака уследила би анализа и интерпретација резултата истраживања, извођење закључака и импликација за педагошку праксу. ПРЕДВИЂЕНА СТРУКТУРА РАДА I Приступ проблему истраживања Појам учења и савремене теорије учења. У овом поглављу биле би изнете основне карактеристике процеса, различите теорије учења, проблеми развоја понашања, културног и интелектуалног развоја детета. Посебна пажња биће посвећена карактеристикама традиционалне наставе, активног учења/наставе, кооперативног учења/наставе и социоконструктивистичкој теорији Виготстког. Типови наставе. Ово поглавље бавиће се описом основних типова наставе и наставних метода у педагогији, дидактичким принципима наставе, класификацијом наставних средстава и њиховим карактеристикама. Биће изложене карактеристике школских и ваншколских активности. Појам планетаријума и планетаријумска технологија. У овом поглављу биће представљен историјски развој планетаријумске технологије, биће разматрана

досадашња примена планетаријума у педагогији, као и могућности и импликације за будућу примену у педагошкој пракси. Образовни програми у области астрономије. У овом поглављу биће изложене основне карактеристике образовних програма планетаријума у другим земљама (изабрани су примери позитивне праксе из развијених и неразвијених земаља, као и земаља у развоју), као и планетаријума Астрономског друштва Руђер Бошковић у Београду. анализиран садржај Наставног плана и програма за други циклус основног образовања и васпитања за наставне предмете: географија, физика, као и садржај наставног плана и програма IV разреда за предмет природа и друштво. Биће анализиран степен повезаности наставних садржаја географије и физике, као и степен повезаности тих садржаја са образовним програмом (сценаријом модела ВОАП чије се карактеристике истражују) планетаријума у Београду. II Методолошки оквир истраживања Предмет истраживања и дефинисање основних појмова. У овом поглављу утврдиће сепредмет истраживања и дефинисаће се основни појмови који ће бити коришћени у истраживању. Циљ и задаци истраживања. У овом поглављу утврдиће се циљ истраживања и из њега извести основни задаци истраживања. Хипотезе истраживања. Из задатака истраживања биће изведене посебне истраживачке хипотезе. Варијабле у истраживању.на основу циља и основних задатака истраживања биће дефинисане зависне и независне променљиве (варијабле). Биће прецизирано значење уведених варијабли и биће указано на начине њихове операционализације. Узорак истраживања.узорак чине ученици VI разреда основне школе, и наставници географије и физике који раде у освновним школама. Методе, технике и инструменти истраживања. У овом поглављу наводе се и описују: основна метода која ће се користити у истраживању, технике које прате примену основне методе и инструменти који ће се користити за прикупљање података. Детаљно ће бити описан садржај инструмената како би се стекао увид у различите аспекте проблема који се инструментима обухватају. Карактер истраживања. Карактер истраживања биће одређен на основу приступа проблему истраживања и природе података који ће се користити у истраживању. Значај истраживања. Значај истраживања биће сагледан са становишта његовог доприноса педагогији, психологији и астрономији као науци, као и са становишта доприноса педагошкој пракси. Ниво и начин обраде података.у овом делу рада биће изложене статистичке технике које ће се користити за обраду података, биће истакнут циљ примене наведених техника, и биће наведено на које варијабле ће се одности примена наведених техника. Ток и организација истраживања.ово поглавље садржи поступак реализације истраживања и временски оквир реализације истраживања.

III Резултатиистраживања Резултати истраживања биће приказани према задацима истраживања и интерпретирани са становишта утврђених теоријских упоришта. Резултати истраживања биће упоређивани са резултатима сродних истраживања а утврђене сличности и разлике водиће дискусији. Из дискусије истраживања изводе се закључци истраживања, анализирају могућности практичне примене добијених резултата истраживања и дају се смернице за будућа истраживања. Практичне импликације истраживања за праксу у области ваншколских образовних активности биле би конструкција нових сценарија за будућу примену у планетаријуму у смислу развијања односа школског и ваншколског учења и повезивања и обједињавања школског и ваншколског знања ученика које има за циљ прилагођавање природној и друштвеној средини. IV Закључци Закључци истраживања биће изведени из добијених резултата истраживања и њихових поређења са истраживањима сличног карактера у области природних наука. На основу постављених хипотеза и спроведеног истраживања извешће се закључци који ће потврдити (или оповргнути) заснованост сваке од наведених хипотеза истраживања. У закључном разматрању биће упоређени модели различитих сценарија конструисаних на основу резултата истраживања карактеристика модела ваншколских образовних активности у планетаријуму и биће изложене њихове могућности употребе у ваншколским образовним активностима. V Коришћена литература У раду се користи литература релевантна за дефинисани проблем истраживања. Садржај литературе обухвата радове научних часописа, зборника и монографија објављених у нашој земљи и иностранству који се односе теоријуучења, културни и интелектуални развој детета, типове наставе и примену планетаријума у педагогији. VI Прилози Прилози истраживања садржаће инструменте за ученике и наставнике коришћене у истраживању, тест знања за ученике са кључем, структуирани протокол за анализу садржаја теста знања, сценарио програма ВОАП који је обухваћен истраживањем и сценарија нових модела развијених у оквиру истраживања.

ЛИТЕРАТУРА 1. Acker, A. (2011). Planetariums, Theatres of the Universe. The Role of Astronomy in Society and Culture Proceedings International Astronomical Union Symposium 260. 2. Anderson, L., Noack-Aetopulos, C., Editors, (2013). Nastava orijentisana na učenje za nastavnike usmerene na postignuća. Beograd: Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi. 3. Anñelković, S. i Stanisavljević Petrović Z. (2013). Škola i neformalni obrazovni konteksti. Beograd: Geografski fakultet. 4. Antić, S. (2010). Kooperativno učenje. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 5. Antonijević, R. (2006). Achievement of Serbian eight grade students in science. Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, godina 38, br. 2, str: 333-355. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 6. Antonijević, R. (2005). Motivаcijа i sаznаvаnje u nаstаvi. Nаstаvа i vаspitаnje 4-5, Beograd: Pedаgoško društvo Srbije. 7. Antonijević, R. (2013).Opštа pedаgogijа.beograd: Institut zа pedаgogiju i аndrаgogiju Filozofskog fаkultetа u Beogrаdu. 8. Antonijević, R. i Mitrović, M. (2013). Nivo i kvаlitet аktivnosti u procesu intelektuаlnog vаspitаnjа. Nаstаvа i vаspitаnje 3. Beograd: Pedаgoško društvo Srbije. 9. Ausubel, D. (1968). Educational Psychology: a Cognitive view. New York: Holt, Rinehart and Winston Inc. 10. Bakovljev, M. (1997). Osnovi metodologije pedagoških istraživanja. Beograd: Naučna knjiga. 11. Banñur, V. i Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagogije. Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije. 12. Berhman, D. at al. (1974). New Trends in the Utilization of Educational Technology for Science Education. Paris: The UNESCO Press. 13. Bransford, J. D., Brown, A. L., Cocking, R. R., Donovan, S. M., Pellegrino, J. W., Editors, (1999). How People Learn Brain, Mind, Experience and School. Washington, D.C: National Academy Press. 14. Brazell, B. D. and Espinoza, S. (2009). Meta-analysis of planetarium efficacy research. Astronomy Education Review, No. 8: 010108. 15. Caropreso, E. and Haggerty, M. (2000). Teaching Economics: A Cooperative Learning Model. College Teachnig, Vo. 48, No. 2: 69-74. 16. Collings, A. (1996). Design issues for learning environments. International Persepectives on the Design of Technology Supported Learning Environments, S. Vosniadou,, E. De Corte, R. Glaser and H. Mandl, Eds. Mahwah. New York: 347 361. 17. Croft, J. (2008). Beneath the Dome: Good Work in Planetariums. Cambridge: GoodWork Project Report Series58. 18. Danaia, L. and McKinnon, D. H. (2007). Common alternative astronomical conceptions encountered in junior secondary science classes: Why is this so? Astronomy Education Review, No. 6: 32. 19. Dansereau, D. (1987). Transfer from Cooperative to Individual Studying. Journal of Reading, Vol. 30, No. 7: 614 619. 20. Desautels, J. (1998). Construction-in-action: Students examine their ideas of science. Constructivism in Education, Larochelle, N. B. and Garrison, J., (Cambridge University Press), Cambridge: 121. 21. Dubljаnin, S. (2011). Funkcijа nаstаvnikа i funkcijа učenikа dа li je tа podelа održivа? Nаstаvа i vаspitаnje 1. Beograd: Pedаgoško društvo Srbije.

22. Dumont, H., Istance, D. and Benavides, F. (2010). The Nature of Learning Using Research to Inspire Practice. Paris: Organisation of Economic Cooperation and Development. 23. ðurković, P. i Ševarlić, B. (1980). Kako je Beograd dobio planetarijum, Vasiona XXXIII: 4. 24. El-Mitaky, H. (2011). The Role of Planetaria: The Library of Alexandria Planetarium Science Center. The Role of Astronomy in Society and Culture Proceedings International Astronomical Union Symposium 260. 25. Fisher, M.S. (1997). The Effect of Humor on Learning in a Planetarium. Joh Wiley and Sons, Inc. Sci Ed 81: 703-713. 26. Flick, L. B. and Lederman, N. G (2006). Scientific Inquiry and Nature of Science Implications for Taching, Learning and Teaher Education. New York: Springer. 27. Forte, J. A. (1994). The teaching record: A framework for teaching group practice. Journal of Social Work Education, Vol. 30, No 1: 116-118. 28. Friedman, A.J., Lawrence F. L., Pulos, S., Schatz, D., and Sneider C.I. (2008). Planetarium Educator s Workshop Guide, New York: interacti Pass Classic. 29. Fries, A. (2010). Mind wandering enhances creative problem solving. Psychology Today, April 19. 30. Furco, A. (2001). Service Learning. The essence of pedagogy. Charlotte: Information Age Publishing, Inc. 31. Gašić Pavišić, S., Stanković, D. (2012). Obrazovna postignuća učenika iz Srbije u istraživanju ТIMSS 2011. Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, godina 44, br. 2, str: 243-265. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 32. Havelka, N., Kuzmanović, B. I Popadić, D. (1998). Metode i tehnike socijalno psiholoških istraživanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Društava za psihologiju Društva za psihologiju Srbije. 33. Herbart, F. (1960). Zbirka tekstova pedagoških klasika. Beograd: Savremena škola. 34. Hodge, T. M. and Saderholm, J. C. (2012). A new approach to active learning in the planetarium. Connecting People to Science ASP Conference Series, Vol. 457: 269-273. 35. Hourcade, J. J. and Bauwens, J. (2001). Cooperative teaching. The Clearing House, Vol. 74, No. 5: 242-247. 36. Hrnjica, S. (2003). Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti. Beograd: NAUČNA KNjIGA NOVA, INFOHOME. 37. International Planetarium Society Vision 2020 Strategic Plan http://c.ymcdn.com/sites/www.ipsplanetarium.org/resource/resmgr/docs/ 38. Ivić, I., Pešikan, A. i Antić, S. (2001). Aktivno učenje. Beograd: Institut za psihologiju. 39. Janković, N. (1984). Zapisi i sećanja na astronomsko društvo. Beograd: Astronomsko društvo Ruñer Bošković. 40. Kocić, Lj. (1981). Pedagoški eksperiment. Beograd: Prosveta. 41. Kocić, Lj. (1981). Teškoće u primeni sociometrijske tehnike u ispitivanju interpersonalnih odnosa: Metodološki problemi proučavanja interpersonalnih odnosa. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 42. Komenski, J. A. (2000). Materinska škola. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 43. Komenski, J. A. (2000). Velika didaktika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 44. Korey, R. A. (1963). Contributions of planetariums to elementary education. Thesis/dissertation: Manuscript.