ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ мр Миља Вујачић: Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ мр Миља Вујачић: Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној 16.10.2009. године, именовало је Комисију за оцену докторске дисертације под насловом: Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе, кандидаткиње мр Миље Вујачић. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: - Др Оливера Гајић, ванредни професор за научну област Педагогија (предмет: Методичке основе васпитно-образовног рада) на Филозофском факултету у Новом Саду (ментор); датум избора у звање: 29.05.2008. - Др Милка Ољача, редовни професор за научну област Педагогија (предмет: Андрагогија), на Филозофском факултету у Новом Саду (члан); датум избора у звање: 21.05.1992. - Др Сулејман Хрњица, редовни професор за научну област Психологија (предмети: Општа психологија, Психологија личности, Психологија деце са тешкоћама у развоју, Емоције и мотивација) на Филозофском факултету у Београду (члан); датум избора у звање: 16.04. 1988. - Др Грозданка Гојков, редовни професор за научну област Педагогија (предмети: Дидактика и Методологија педагошких истраживања) на Учитељском факултету у Београду (члан); датум избора у звање: 26.04.2002. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: МИЉА, Балша, ВУЈАЧИЋ 2. Датум рођења, општина, република: 17.05. 1972. године, Београд, Београд, Република Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 25. децембар 2003. године, Филозофски факултет Универзитета у Београду; Тема магистарске тезе : Укључивање дјеце са посебним потребама у редовне групе вртића могућности и ефекти 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Педагогија

III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА ИНКЛУЗИЈЕ ДЕЦЕ СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ У РЕДОВНЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Докторска дисертација је обима 274 странице куцаног текста. Од тога 252 странице чини основни текст (рачунајући и две странице Кључне документацијске информације на енглеском и српском језику, те по једну страницу апстракта на српком и енглеском језику), 10 страница литературе (132 библиографске јединице и 2 дигитална извора) и 11 страница прилога. Рад има 88 табела и 10 графикона. Основни текст дисертације подељен је у 10 поглавља и садржи следеће научноконцепцијске целине: Увод (1-3); ТЕОРИЈСКИ ДЕО РАДА: 1. Теоријска полазишта истраживања (5-11); 2. Деца са тешкоћама у развоју (12-24), који обухвата два одељка: Појмовна одређења, терминологију и класификацију, као и Социо-емоционалне проблеме деце са тешкоћама у развоју; 3. Образовање деце са тешкоћама у развоју (25-62), који фокус ауторке помера ка различитим моделима образовања деце са тешкоћама у развоју, а инклузивно образовање (одређења, исходишта, принципе, карактеристике, разлоге, препреке и др.) разматра из угла дечијих права; 4. Основни аспекти инклузивног образовања у редовној школи (63-109), најобимније је поглавље теоријског дела дисертације и у њему се разматрају ставовско-вредносна оријентација према деци са тешкоћама у развоју и њиховом укључивању у редовне школе, улоге наствника и вршњака у контексту инклузивног образовања, те партнерске релације школе и родитеља деце са тешкоћама у развоју; У поглављу 5. Преглед сродних истраживања (110-124), кандидаткиња разматра карактеристике инклузивне праксе у различитим социо-културним срединама, пажљиво сагледавајући могућности, ефекте, ослонце, али и баријере у инклузивном образовању у Србији. Посебан значај имају презентовани резултати истраживања Министарства просвете РС и УНИЦЕФ-а, као и истраживања у оквиру пилот-пројекта Инклузија ученика са тешкоћама у редовне основне школе школа по мери детета. Други део дисертације, ЕМПИРИЈСКИ ДЕО РАДА, пажњу читаоца усмерава на методолошки оквир предузетог истраживања, као и целовиту анализу и интерпретацију резултата истраживања. У поглављу 6. Методологија истраживања (126-141), дефинисани су основни појмови и образложени предмет, циљ и задаци истраживања, хипотезе, варијабле у истраживању, експлициране научно-истраживачке методе, технике, поступци и инструменти истраживања са карактеристикама узорка истраживања, презентована је организација и ток проучавања, те нивои и процедуре статистичке обраде података; Поглавље 7. обухвата Резултате истраживања (142-217), презентоване у три сегмента: улоге учитеља и наставника, улоге директора и стручних сарадника, те улоге родитеља остале деце у процесу укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовне школе. Следе поглавље 8. Закључна разматрања и педагошке импликације истраживања (235-252) и поглавље 9. које обухвата коришћену литературу (253-262). На крају дисертације дати су Прилози (263-274) који обухватају инструменте истраживања (укупно 7 прилога). Целокупан текст докторске дисертације предат је и на ЦД-у.

V 3 ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Докторска дисертација М. Вујачић под насловом Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе има интердисциплинарна теоријско-емпиријска и методолошка обележја. То значи да су спроведена истраживања, теоријско-емпиријског карактера, претпостављала строгу проблематизацију значајних педагошких, психолошких, социолошких, дидактичко-методичких и других сазнања. Кандидаткиња се нашла пред тематски веома разуђеним и теоријски широко постављеним истраживачким пољем, тако да је своју пажњу морала фокусирати најпре на успостављање односа између теоријских приступа и емпиријских истраживања, као и на богат избор методолошких процедура и поступака. Испољени начини и путеви сучељавања класичних са савременим дидактичко-методичким и концепцијама других дисциплинарних матрица, омогућили су да се сагледају, поред конкретних доприноса ових истраживања предмету којим се бави, и нови правци кретања педагошке и методичке мисли. Након Увода у којем кандидаткиња истиче актуелност, потребу и значај одабраног предмета истраживања и даје преглед садржаја извештаја, она приступа анализи релевантних теоријских полазишта (1. поглавље), да би из теорија личности, теорија учења, те теорија развоја, издвојила најзначајније идеје које ће јој послужити као оријентири у процењивању праваца пројектовања властитог истраживачког подухвата. Доприносе изабраних теорија (феноменолошке теорије личности К. Роџерса, теорије развоја Л. Виготског, хуманистичких теорија учења, индивидуалне педагогије и представника Нове школе), М. Вујачић процењује са становишта својих иновативних идеја и токова кретања у започетим истраживањима. Све је стављено у службу стварања теоријског поља на којем ће се успостављати оригиналност емпиријског истраживања кандидаткиње и критичност према границама научне радозналости. Деца са тешкоћама у развоју (2. поглавље) уводи читаоца у ближа појмовна одређења феномена, терминологију и класификацију. Истиче се да постоје веома разуђене и различите дефиниције развојних поремећаја, те да је процена детета са тешкоћама у развоју вишедимензионалан процес који, поред детета и свих аспеката његовог развоја, укључује и његове родитеље, вршњаке, васпитаче, наставнике, породични и школски контекст. У процену морају да буду укључени различити аспекти дететовог живота, што овај процес чини сложеним и од процењивача захтева низ знања и вештина неопходних за адекватну процену. Поред тога што је процена значајна за само дете, она пресудно утиче и на развој инклузивних програма, јер се управо на основу процене креирају индивидуални образовни планови који чине основу сваког инклузивног програма. Перспективе које кандидаткиња заузима у односу на феномен који представља проблем овог рада, јесу: системска, развојна и социо-конструктивистичка. У тим оквирима разматра се образовна парадигма која ће обезбедити једнаке услове за развој потенцијала и способности сваког појединца, па и оног са тешкоћама у развоју. Стварање услова за инклузивно образовање, заједничко образовање деце са тешкоћама у развоју и њихових вршњака у редовним школама, подразумева креирање школа по мери детета. Образовање деце са тешкоћама у развоју (3. поглавље) нуди бројне и разноврсне моделе образовања деце са тешкоћама у развоју које је докторандкиња брижљиво анализирала, а делом и користила у свом емпиријском истраживању. Уз осврт на резултате бројних истраживања о инклузивном образовању, презентују се различити приступи и модели, почев од медицинског модела, преко модела дефицита, до социјалног модела који се јавља 1990-их година. Инклузија се посматра као мрежасти, флексибилан систем у коме се полази од тога да сва деца могу да уче и да се сва деца разликују међу собом у погледу интересовања, способности, етничког порекла, претходних искустава и знања. Инклузивно 3

4 образовање подразумева укључивање детета са тешкоћама у развоју у редовне школе само уколико је то заиста у интересу самога детета, али и остале деце у одељењу. Да ли ће дете бити укључено или не, зависи од врсте и степена развојне тешкоће и од услова који постоје у конкретној школи. Детаљно је описана концепција инклузивног образовања, која је настала као последица мењања односа друштва према деци са тешкоћама у развоју и увиђања слабости и недостатака специјалног образовања. Нагласак се са детета и његовог проблема помера на друштво у целини и његове институције које је неопходно мењати како би се обезбедили услови за адекватан развој деце са тешкоћама у развоју и њихово укључивање у друштвени живот. Основни аспекти инклузивног образовања у основној школи (4. поглавље) усмерава истраживачки интерес М. Вујачић на разматрање претпоставки које школа треба да испуни да би обезбедила квалитетно образовање свој деци, па и деци са тешкоћама у развоју, што подразумева корените промене у свим битним сегментима рада школе. Као основне претпоставке за успешно укључивање деце са тешкоћама у развоју у редовне школе, поред адекватних физичких услова, докторандкиња наводи следеће: (а) позитивни ставови према деци са тешкоћама у развоју и инклузији (стручни кадар, вршњаци, родитељи остале деце); (б) адекватна решења у настави и припремљеност и обученост наставника за рад са овом децом (адекватне представе о детету, његовом развоју и процесу учења, примена индивидуализованог приступа и интерактивних метода у раду, креирање позитивне социоемоционалне климе у одељењу); (в) прихваћеност од вршњака успостављање квалитетних интеракција деце са тешкоћама у развоју и вршњака и (г) континуирана сарадња/партнерски однос школе и родитеља деце са тешкоћама у развоју. Преглед сродних истраживања (5. поглавље) веома се промишљено поставља и прецизно операционализује како би представљао допринос успостављању теоријске основе истраживања. После наведених поглавља, следи 6. поглавље Методологија истраживања у коме су, слободно можемо рећи, садржани веома комплексни истраживачки подухвати. У вези са теоријским статусом основних појмова истраживања (деца са тешкоћама у развоју, инклузивно образовање, укључивање деце са тешкоћама у редоне школе и сл..), прецизно се разматрају одредбе које дефинишу наведене појмове. Предмет истраживања експлицитно одређен као испитивање могућности и ограничења укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовна одељења основних школа (стр. 126) успешно је операционализован кроз циљ и задатке истраживања. Кандидаткиња, испитивањем могућности и ограничења укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовне школе, желела је да сагледа тренутну ситуацију у нашим школама и укаже на приоритетне потребе школа и наставника. Осим тога, намера јој је била и пружање одређених препорука за даље активности у овој области, које би водиле адекватној припреми школа и наставника за рад са децом са тешкоћама у развоју. С обзиром на специфичности предмета истраживања, истраживачки приступ подразумевао је комбинацију квантитативног и квалитативног метода у анализи и тумачењу добијених података. Синергија обе истраживачке парадигме омогућила је повезивање теоријских поставки инклузивног образовања и њене практичне реализације, као и непосреднију примену добијених резултата у унапређивању васпитно-образовне праксе која се односи на укључивање деце са тешкоћама у развоју у редовне школе. Сложени задаци и претпоставке истраживања, у целини, захтевали су операционализацију варијабли у истраживању, зналачки одабир метода (аналитичкодескриптивна), техника и поступака истраживања (анкетирање, скалирање). Комисија је мишљења да је овој етапи истраживања поклоњена велика пажња и уложен значајан труд у 4

5 конструкцију инструмената: Скале процене ставова учитеља и наставника, Упитника за процену мишљења и искустава учитеља и наставника о укључивању деце са тешкоћама у развоју у редовне школе, Скале процене имплицитних педагогија учитеља и наставника, Скале процене ставова директора и стручних сарадника школа, Упитника за процену мишљења и искустава директора и стручних сарадника о укључивању деце са тешкоћама у развоју у редовне школе, Скале процене олакшавајућих и отежавајућих фактора за укључивање деце са тешкоћама у развоју у редовне школе. У зависности од природе анализираних варијабли, примењени су одговарајући статистички поступци: дводимензионално табелирање, анализа контигенцијских табела (χ² тест), Крамеров V коефицијент). Поред тога, примењен је и поступак анализе значајности разлика ариметичких средина t-тест i F-тест (анализа варијансе), као и коефицијент линеарне корелације (r коефицијент). 7. поглавље Резултати истраживања изложено је у следећим одељцима: - Улоге учитеља и наставника у процесу укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовне школе, - Улоге директора и стручних сарадника у процесу укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовне школе, - Улоге родитеља остале деце у процесу укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовне школе. Кандидаткиња у овом поглављу представља параметре на основу којих изводи закључке о могућностима и ограничењима укључивања деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе на основу испитивања ставова, искустава и мишљења учитеља, наставника, директора, стручних сарадника и родитеља остале деце у овом процесу, имплицитних педагогија наставника и процене фактора који могу да олакшају или отежају овај процес. Зависне варијабле истраживања доведене су у везу са реализацијом пилот-пројекта инклузивног образовања, образовним профилом, дужином радног стажа и образовним нивоом родитеља. М. Вујачић указује и на кључне могућности и ограничења за укључивање деце са тешкоћама у развоју у наше школе. На основу резултата свих примењених математичко-статистичких процедура и тестирања постављених хипотеза, установљено је да је пилот-пројекат инклузивног образовања имао позитиван утицај на ставове наставника и родитеља према овом процесу. Препоруке за припрему школа и наставника, као и смернице за даља истраживања у овој области затварају ово поглавље. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији: Таксативно навести називе радова, где и када су објављени. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе. Закон и остала нормативна акта, који су важили у време када је кандидаткиња пријавила своју докторску дисертацију, нису превиђали публиковање делова дисертације у настајању, односно парцијалних резултата истраживања. 5

6 VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Разлози опредељивања за истраживање инклузивног образовања, односно могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовна одељења основних школа настали су као последица мењања односа друштва према деци са тешкоћама у развоју и увиђања слабости и недостатака специјалног образовања. У тим оквирима разматра се образовна парадигма која ће обезбедити једнаке услове за развој потенцијала и способности сваког појединца, па и оног са тешкоћама у развоју. Стварање услова за инклузивно образовање, заједничко образовање деце са тешкоћама у развоју и њихових вршњака у редовним школама, подразумева креирање школа по мери детета. Наведеним истраживањем обухваћено је проучавање могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе ради сагледавања могућности унапређивања васпитно-образовне праксе у овом сегменту који је нефункционалан и неефикасан у многим битним елементима - као и указивање на стратешке правце пружања подршке деци са тешкоћама у развоју. Анализе једног значајног, и још увек недовољно проученог проблема, добиле су овом дисертацијом неоспорне научне основе и вредности. Оне се огледају, пре свега, у развијању целовитог теоријског приступа као основе за целовито сагледавање стања у нашој земљи у погледу образовања деце са тешкоћама у развоју. На сазнајном нивоу, истраживање представља стицање увида у ставове, мишљења и досадашња искуства учитеља, наставника, директора, стручних сарадника и родитеља остале деце у погледу инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне школе. Намера кандидаткиње била је да утврди кључне образовне и васпитне проблеме у раду са децом са тешкоћама у развоју, начине решавања назначених проблема, и предлагање конкретних дидактичко-методичких решења до којих су учитељи дошли у раду са децом различитих категорија и степена ометености. Поред тога, дошло се и до података о могућностима и проблемима у сарадњи са родитељима деце са тешкоћама у развоју, као и подстицању социјалних интеракција деце са и без развојних тешкоћа. На практичном нивоу, истраживање представља дефинисање (на основу добијених података и закључака) препорука за даље активности у овој области у погледу иницијалног и стручног образовања учитеља, припреме и едукације родитеља и припреме школа у целини. Основни очекивани резултат истраживања да ће учитељи, стручни сарадници, директори и родитељи деце са тешкоћама у развоју из школа које су биле укључене у реализацију пилотпројекта инклузивног образовања имати позитивније ставове, искуства и мишљења о инклузији од учитеља, стручних сарадника, директора и родитеља деце са посебним потребама из школа које нису имале потребну припрему и подршку, добио је овим истраживањем своју потврду. Очекивани резултати показују да је кандидаткиња добро промислила полазишта и импликације теме за коју се определила, као и да се, њиховом реализацијом може доћи до научно вредних резултата који ће бити применљиви у пракси. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Резултати истраживања су детаљно приказани и протумачени у складу са захтевима које поставља методологија педагошке науке. На добро утемељеној теоријској равни са функционално распоређеним садржајима у међусобно повезана поглавља, са континуитетом методолошког приступа, уследила су разуђена емпиријска истраживања анализа и интерпретација добијених резултата. Поред тога што је примена статистичких метода била коректна, а изведени закључци засновани на чињеницама, веродостојност и занимљивост текста су повећани навођењем низа примера и одговора испитиваних субјеката. Чланови 6

7 комисије приклањају се становишту да је мало примера у истраживању дидактичкометодичких појава, па и педагошких у ширем смислу, у којима је примењена успешна комбинација квантитативног и квалитативног приступа. Комисија посебно издваја и високо цени богатство примењених инструмената који су омогућили да емпиријско истраживање буде у једино могућој улози, а то је добијање таквих података који ће бити идентификовани као научни доприноси теорији и пракси инклузивног образовања. Приликом приказа и тумачења резултата истраживања докторандкиња је имала у виду и могућност њихове примене у пракси, не занемарујући при томе ставове савремене педагогије и психологије о узрасно-развојним карактеристикама деце узраста млађег основношколског узраста, посебно деце са тешкоћама у развоју. Закључна разматрања и педагошко-методичке импликације разврстане по тачкама, логички су произашла из прегледно синтетизованог текста. Нема сумње да је М. Вујачић намерно избегла у својим истраживањима лакши пут и задржавање само на дескрипцији појава, определивши се и за квалитативну анализу и Комисија то посебно цени. Иако тежи, одабрани истраживачки правац био је за кандидаткињу много привлачнији, делатнији и плодоноснији, при чему је педагошка, дидактичко-методичка мисао обогаћена и осавремењена. Комисија стоји на становишту да је докторска дисертација М. Вујачић резултат самосталног научног рада кандидаткиње која је у потпуности овладала методологијом научног рада. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме Дисертација је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме, а у појединим сегментима анализе и превазилази првобитно постављене оквире; 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе: Дисертација садржи све битне елементе; 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци: Оригиналност докторске дисертације огледа се, пре свега у идентификовању истраживачког проблема, приступу његовој обради, а затим и у методолошкој коректности и систематичности у процесу истраживања, те снажној емпиријскотеоријској аргументацији у закључивању. У истраживању су понуђени оригинални приступи разматрању проблема инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе, кроз сагледавање основних могућности и оганичења за овај процес у нашим основним школама. Докторска дисертација отвара нове увиде у специфичности инклузивног образовања у основној школи, откривајући до сада скривене и недовољно разјашњене процесе и механизме поучавања и учења у функцији развоја индивидуалних могућности и способности свих ученика. Кандидаткиња је пружила, већ самом проблематизацијом бројних педагошких и дидактичко-методичких сазнања и њиховим постављањем у методолошку мрежу функционалне међузависности са сазнањима других научно-дисциплинарних матрица, значајан допринос савременој педагошкој теорији. Она је увела педагошку науку у средиште нових теоријских струјања и праваца. Посебан домет и значај предузетих истраживања садржани су у чињеници да се васпитнообразовни рад, у најширем смислу, може унапређивати на основу резултата ових истраживања. 7

8 Резултати овог интердисциплинарног и мултидисциплинарног истраживања представљају теоријски допринос сазнањима о инклузији, али имају и практичне педагошке импликације на иновирање и оптимализацију васпитно-образовног процеса, као и на иницијално образовање наставника и њихов дањи професионални развој у овој области. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања: Нису уочени посебни недостаци, те Комисија остаје при својој коначној оцени дисертације. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, односно увида у резултате истраживања, начина на који је оно извршено а његови резултати интерпретирани, као и на теоријску заснованост и вредност педагошких законитости до којих се дошло, Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације мр Миље Вујачић под насловом МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА ИНКЛУЗИЈЕ ДЕЦЕ СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ У РЕДОВНЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ једногласно се сложила да Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду предложи да се прихвати докторска дисертација, а кандидаткињи одобри њена одбрана. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Оливера Гајић, ванредни професор за научну област Педагогија (предмет: Методичке основе васпитно-образовног рада) Филозофски факултет у Новом Саду (ментор); Др Милка Ољача, редовни професор за научну област Педагогија (предмет: Андрагогија), Филозофски факултет у Новом Саду (члан); Др Сулејман Хрњица, редовни професор за научну област Психологија (предмети: Општа психологија, Психологија личности, Психологија деце са тешкоћама у развоју, Емоције и мотивација) Филозофски факултет у Београду (члан); Др Грозданка Гојков, редовни професор за научну област Педагогија (предмети: Дидактика и Методологија педагошких истраживања) Учитељски факултет у Београду (члан) НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај. 8