ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ

Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ Са же так: У ра ду се ана ли зи ра ју по је ди ни аспек ти раз во ја за падне кул ту ре од ње них по че та ка у ан тич кој Грч кој, па до са вре мених тен ден ци ја ис ка за них пу тем ди ги тал них тех но ло ги ја. Ау тори ука зу ју на мо гућ но сти, ко је се ја вља ју ма сов ним ко ри шће њем са вре ме них ди ги тал них тех но ло ги ја, за мо ди фи ка ци ју са вре ме ног окви ра за пад не кул ту ре и ње го во при ла го ђа ва ње да нас по ти снутим тра ди ци ја ма ко је ова кул ту ра ба шти ни из пе ри о да ан ти ке. Иден ти фи ку ју се ва жни аспек ти раз во ја ко ји су од лу чу ју ће де фини са ли фе но мен грч ког по ли са и по ста ви ли трај не осно ве за падне кул ту ре и раз ма тра ју се слич но сти и раз ли ке са дру штве ним ино ва ци ја ма под стак ну тим ма сов ним ко ри шће њем Веб 2.0 (Web 2.0) тех но ло ги ја по чет ком 21.ве ка. По себ но се ана ли зи ра ју проце си из град ње и функ ци о ни са ња за јед ни це и по ре де вред но сти на осно ву ко јих је функ ци о ни сао грч ки по лис и вред но сти на осно ву ко јих функ ци о ни шу да на шње вир ту ел не за јед ни це. Фе но ме ни осећа ња при пад но сти, ма сов ног уче ство ва ња, ути ца ја за јед ни це на из град њу по је дин ца и зна ча ја ама те ри зма об ја шња ва ју се у свом из вор ном по јав ном об ли ку у окви ри ма по ли са, а за тим се ана лизи ра ју по тен ци ја ли ко је ожи вља ва ње ових фе но ме на има у контексту ши ро ке при ме не ди ги тал них тех но ло ги ја да нас. Кључ не ре чи: За пад на кул ту ра, ди ги тал не тех но ло ги је, по лис, вир ту ел не за јед ни це, ан тич ка Грч ка, веб 2.0. Увод Са вре ме на ис тра жи ва ња и сту ди је кул ту ре и ци ви ли за ције по след њих де це ни ја ба ве се у из ра зи то сма ње ном обиму 334

про у ча ва њем и про ми шља њем за пад не кул ту ре, од но сно ње ним фун да мен тал ним аспек ти ма, раз вој ним то ко ви ма, а по себ но те ме љи ма на ко ји ма је на ста ла. 1 Са жи ма ње вре мена иза зва но оби љем им пул са из окру же ња и гло ба ли за цијом иза зва на пре о вла ђу ју ћа рас про стра ње ност еле ме на та за пад не ку тлу ре чи не да се при хва та ње вред но сти За пад не кул ту ре у ве ли ком де лу зе ма ља да нас чи ни као да тост неогра ни че ног тра ја ња, па се на уч но ин те ре со ва ње, усме ре но де лом и тр ком за фи нан си ра њем ис тра жи ва ња но вог и непо сред но при ме њи вог, ве ли ким де лом гу би у обла сти проу ча ва ња фун да ме на та За пад не кул ту ре и њи хо вих мо гу ћих про ме на. Спе ци фич ни про це си цен зу ре и ау то цен зу ре присут ни у свет ској на уч ној за јед ни ци, ве за ни за пер ци пи ра ни или ствар ни кон цепт по ли тич ке ко рект но сти, до дат но ути чу на сма ње ни обим ис тра жи ва ња За пад не кул ту ре и од лу чу јуће де фи ни шу и усме ра ва ју она ис тра жи ва ња ко ја се овом темом ба ве. Са дру ге стра не, по сма тра ју ћи укуп но вре ме ко је су љу ди као вр ста про ве ли жи ве ћи у окви ри ма раз ли чи тих ци ви ли за ци ја, вре мен ско тра ја ње ци ви ли зо ва них дру шта ва за сно ва них на при ват ној сво ји ни, пра ву на сло бод но из ноше ње кри тич ке ми сли, раз дво је но сти ду хов ног и се ку ларног, дру штве ној кон тро ли ин стру ме на та си ле и по што ва њу људ ских пра ва да ле ко је ма ње од вре мен ског тра ја ња друшта ва за сно ва них на не га ци ји ових прин ци па. Има ју ћи то на уму мо ра мо уви де ти да ипак не ма ни чег за да тог у тренут но пре вла ђу ју ћем ути ца ју ових прин ци па ши ром све та и да без кон ти ну и ра ног про у ча ва ња су шти не, из во ра, раз војних пу те ва и мо гу ћих бу дућ но сти раз во ја за пад не кул ту ре и дру шта ва за сно ва них на ње ним вред но сти ма и иде а ли ма, и бу ду ћи оп ста нак ова квих дру шта ва ула зи у до мен не науч ног, не де тер ми ни са ног од но сно слу чај ног. Во ђе ни овим раз ло зи ма у овом ра ду из ло жи ће мо не ка раз ми шља ња и сазна ња ве за на за ана ли зу основ них вред но сти за пад не ку лтуре и мо гућ но сти ње ног раз во ја и ди ги тал но тј. са вре ме ним тех но ло ги ја ма од ре ђе но, вир ту ел но окру же ње ко је пре суд но ути че на фи зич ки свет и ствар не, опи пљи ве до га ђа је, про изво де, услу ге и до бра ко ји су увек на ста ја ли као плод има гина ци је и има ги нар ног, а да нас се нај ве ћим де лом из ме шта ју и оства ру ју упра во у до ме ну ди ги тал ног. За пад на кул ту ра да нас Вред но сти за пад не кул ту ре да нас од ре ђе не су на те ме љи ма ан тич ке Грч ке и ју део-хри шћан ске тра ди ци је, а пре суд но дефи ни са не то ком Ре не сан се и Про све ти тељ ства. Као и у доба 1 Han son, V. D. and He ath, J. (2001) Who kil led Ho mer?: the de mi se of clas sical edu ca tion and the re co very of Gre ek wis dom, En co un ter Bo oks. 335

ан ти ке, ка да се при пад ност Хе ле ни ма Гр ци ма ве зи ва ла за идеј но, за жи вот у спе ци фич ној вр сти за јед ни це по ли су, та ко се и да нас при пад ност дру штву уте ме ље ном на принци пи ма За пад не кул ту ре од ре ђу је у осно ви идеј ним прихва та њем по сту ла та ове кул ту ре, а не при пад но шћу на ро ду, на ци ји, ве ри или дру штве ној гру пи. 2 У ана ли зи ко ја сле ди под се ти ће мо на не ке ва жне кон цеп те и њи хов раз вој ко ји је ва жан за раз ма тра ња мо гућ но сти ди ги тал ног да мо ди фи ку је оквир за пад не кул ту ре да нас. У осно ви за пад не кул ту ре да нас је ду а ли зам иде ја о мо гућно сти ма чо ве ка, прин ци пи ма ко ји де фи ни шу ње го ва ста ња и ак тив но сти и ме то да ма ка ко да се те ак тив но сти спро ве ду на по же љан на чин 3. У тра ди ци ји ан тич ке Грч ке чо век је ва жан, вре дан, је дин ствен, али ње го ви до ме ти су огра ни че ни људском при ро дом, он ни је све мо гућ. 4 Сре ћа игра ве ли ку уло гу у оства ре њу ње го вих пла но ва и ре а ли за ци ји мо гућ но сти и по тен ци ја ла. Су прот ста вља ње овим огра ни че њи ма до во ди до тра гич них раз ре ше ња. Зна ча јан от клон од ова кве перспек ти ве на ста је у до ба Ре не сан се ка да Пи ко де ла Ми ран дола (Pi co del la Mi ran do la) про гла ша ва да чо век мо же по сти ћи би ло шта и да не ма огра ни че ња људ ским мо гућ но сти ма, а Ма ки ја ве ли (Niccolò Mac hi a vel li) са ве ту је да сре ћу тре ба тре ти ра ти као же ну и си лом је на те ра ти на по слу шност. Са дру ге стра не од нос по је дин ца и за јед ни це ко јој при па да одре ђен је у ју део-хри шћан ској тра ди ци ји сли ком ра ја, у ко ме је све са вр ше но, хар мо нич но и у ко ме за јед ни ца не по сто ји, већ пар чо век-же на са мо стал но оби та ва без кон так та са другим љу ди ма. За ан тич ке Гр ке, пак, жи вот у за јед ни ци је дини оста вља мо гућ ност за оства ри ва ње сре ће и хар мо ни је, а жи вот ван за јед ни це де фи ни ше се као не људ ски, бо жански или жи во тињ ски. Зна чај, мо гућ но сти и ме сто по је дин ца пре суд но у окви ри ма за пад не кул ту ре де фи ни ше Жан Жак Ру со (Jean-Jac qu es Ro us se au), ко ји сво јом кри ти ком дру штва и при ват не сво ји не отва ра вра та да нас пре о вла ђу ју ћег нихи ли зма ко ји не ги ра уло гу дру штве ног мо ра ла и ети ке и узди же ин ди ви ду а ли зам и лич но од ре ђи ва ње окви ра у ко ји ма се мо же де ло ва ти. Ако је раз вој дру штва до нео зло и пат њу, ло гич но је да сва ко има пра во да сам од ре ди по жељ но и циље ве ко ји ма тре ба те жи ти да би се по сти гла сре ћа, ка ко је то го во рио Ни че (Fri e drich Ni etzsche), а ако се при ват на сво ји на 2 Ka gan, D. (1995) The Sid ney Ho ok me mo rial award ad dress: Why we sho uld study We stern ci vi li za tion, Academic Questions, 8(2), p. 51-57. 3 Ka gan, D., Ozment, S. E., Tur ner, F. M. and Frank for ter, A. D. (1998) The western heritage (Vol. 2). Pren ti ce Hall. 4 Han son, V. D. (1999) The ot her Gre eks: the fa mily farm and the agra rian ro ots of we stern ci vi li za tion,. Uni ver sity of Ca li for nia Press. 336

за сни ва на пре ва ри и чи ни осно ву не прав де у дру штву, ка ко твр ди Ру со, он да је ло гич но да је по Марк су (Karl Marx) треба уки ну ти. За ана ли зу дис кур са ди ги тал ног да нас ва жно је уо чи ти ову пре лом ну тач ку у раз во ју иде ја ко је су де фи ни сале за пад ну кул ту ру, а ко ју об ле жа ва Ру со до но се ћи од лу чују ћи от клон од иде а ла ан тич ке Грч ке у до ме ну мо ра ла и етике ко ји су де фи ни са ни од но сом по је ди нац-за јед ни ца, као и у до ме ну при ват не сво ји не и след стве но то ме мо гућ но сти за лич ну ини ци ја ти ву. 5 Да нас је по је ди нац пот пу но сло бо дан и од дру штва под стак нут на нео гра нич ну по тра гу за соп ственим, лич ним за до вољ ством, при че му сам де фи ни ше оно што је по жељ но и мо гу ће. За кон ја чег је на сна зи, она ко ка ко је то Ни че де фи ни сао. Дру штве ни уго вор, ис ка зан пре све га кроз устав јед не зе мље, још од до но ше ња Уста ва САД, ни је ви ше ту да би по пра вио по је дин ца као што је био слу чај у ан тич кој Грч кој, већ да санк ци о ни ше ње го во по на ша ње ко је се пер ци пи ра као при ро дом да то. Не га ци ја при ват не сво јине, при вид но је не у спе ла, јер се екс пе ри мент ин спи ри сан иде ја ма Марк са, а оте ло тво рен у др жа ви Со вје та, по ка зао као са мо стал но нео др жив, али се су штин ски у прак си наста вља кроз све ве ћи от клон ка мо де ли ма дру штва со ци јали зма у Европ ској уни ји и у на зна ка ма у САД у по след њих пет го ди на, а по себ но кроз де ло ва ње гло бал них по кре та ко ји се за ла жу за сло бо ду при сту па ин фор ма ци ја ма и уки да ње инте лек ту ал не сво ји не. На ста ла у ва ку ми ма мо ћи на раз ва ли на ма Ми ној ске и ка сније Рим ске им пе ри је, пре жи ве ла у про сто ру кре и ра ном за хваљу ју ћи су ко би ма све тов не и се ку лар не вла сти у сред ње веков ној Евро пи, за пад на кул ту ра ин хе рент но је кон тра верз на и ње на су шти на је у сло бо ди и не сла га њу. Не ма ју ћи дру гог на сле ђа осим хо мер ске епи ке, ан тич ки Гр ци ста нов ни ци по ли са ство ри ли су кул тур ни оквир у ко ме је сло бо да би ла бе сми сле на без крај њег окви ра ко ји од ре ђу је од нос по је динца пре ма за јед ни ци. 6 Гер ман ска пле ме на Сред њег ве ка ни су на но во ства ра ла кул тур ни оквир, већ су из ан ти ке на сле ди ла ју део-хри шћан ску тра ди ци ју, а у ка сни јој фа зи, по по нов ном от кри ва њу, и на сле ђе по ли са. Цр ква, ма ко ли ко то не би ло очи глед но, та ко ђе је ба шти ни ла је дан од основ них те ме ља по ли са сло бо ду ди ску си је. Она је са мо же ле ла да ту сло боду огра ни чи на ве о ма уски те мат ски до мен и ме тод ски приступ ка нон ске ди ску си је. По по нов ном от кри ћу иде а ла хума ни зма по ли са, бор ба про тив огра ни ча ва ња до ме на сло боде ко је је на ме та ла цр ква, до ве ла је до пот пу ног од ба ци ва ња 5 Ka gan, D. and St Ozment, F. M. T. (2007) We stern He ri ta ge: Sin ce 1300 (AP Edi tion), Bo ston: Pe a r son. Edu ca tion, Inc. 6 Ka gan, D. (2013) Introduction to Ancient Greek History. 337

би ло ка квих окви ра ко ји би сло бо ди мо гли би ти на мет ну ти. Сто га мо же мо ре ћи да је де кон струк ци ја ка кву пред ла же Дери да у ана ли зи свих дру штве них фе но ме на и иде ја крај њи из раз и до мет за пад не кул ту ре у ње ној есен ци ји, сло бо ди ди ску си је. Оно што чи ни фун да мен тал ни от клон де конструк ци је од слич них иде ја по ли са је не по сто ја ње огра ниче ња и сме шта ња ди ску си је у је дан ши ри кон текст, мо же мо ре ћи ван људ ски, од но сно онај у ко ме из ми шље ни кон структи не слу же да би ука за ли на огра ни че ност људ ских до ме та и тра ги ку људ ског ста ња, већ су прот но, да би по ка за ли неогра ни че ност по ља ди ску си је и ана ли зе и ап со лут ну сло бо ду ис ка за и иде ја. Пер спек ти ва ан тич ке Грч ке Да би смо пре ци зни је де фи ни са ли мо гућ но сти ко је ди ги тално да нас пру жа у до ме ну уна пре ђи ва ња окви ра за пад не култу ре, а има ју ћи на уму прет ход но из ло же не ка рак те ри сти ке тре нут ног окви ра ко ји је од ре ђу је, раз мо три ће мо у не што ви ше де та ља не ке кључ не, а да нас по ти сну те основ не вредно сти ко је су од ре ђи ва ле кон цепт ан тич ког по ли са. Где год је упут но по ку ша ће мо да де фи ни ше мо есен ци ју ових вредно сти и раз дво ји мо су шти ну од мо гућ но сти ко је је на ме та ла та да шња тех но ло шка осно ва. Нај пре ће мо ана ли зи ра ти сплет пој мо ва и ме ђу соб но за висних кон цеп ци ја ко ји де фи ни шу од нос ин ди ви ду ал ног и зајед ни це, уче ство ва ња, на гра де за уче ство ва ње, еп ског по има ња вре ме на, од но са пре ма смр ти и мо гућ но сти за по стиза ње бе смрт но сти. По и ма ње вре ме на, тј. до жи вљај про то ка вре ме на сва ка ко је јед на ва жна осно ва за ана ли зу ових пи тања. Уко ли ко се, као што је то слу чај у по ли су, вре мен ски ток до жи вља ва као це ло вит, од на стан ка за јед ни це па на да ље, и ако се сма тра ли не ар ним и не пре кид ним, он да по сто ја ње по је дин ца у овом кон ти ну у му, иа ко вре мен ски огра ни че но, по ста је део јед не еп ске це ли не, при че о за јед ни ци, ко ја нарав но не мо же об у хва ти ти све ње не ика да по сто је ће чла нове, али мо же пре не ти кроз ли не ар ни и не пре ки ну ти ток траја ња те при че ис каз о по сто ја њу од ре ђе них, ис так ну тих појед ни ца, ко ји на тај на чин по ста ју трај ни део ис ка за и као и за јед ни ца веч ни. Ова кав до жи вљај вре ме на у ан тич ком поли су пред ста вља осно ву на ко јој се гра де и ко ја мо ти ви ше де фи ни са ње го то во свих оста лих кључ них вред но сти. Ду али зам од но са ин ди ви дуа за јед ни ца де фи ни сан је ова квим схва та њем вре ме на, где ин ди ви дуа сво је де ло ва ње при марно под ре ђу је трај ном оп стан ку за јед ни це ка ко би омо гу ћи ла да уоп ште по сто ји веч на, еп ска при ча о за јед ни ци, а са дру ге стра не, сво је де ло ва ње усме ра ва ка по сти за њу лич не 338

изврсно сти у од но су на оста ле чла но ве за јед ни це. ка ко би обезбе ди ла соп стве но ме сто у тој веч ној при чи. Уо ча ва мо два ва жна сег мен та од ре ђе на тех но ло ги јом, је дан је свест о веч ном тра ја њу при че о за јед ни ци, што је обез бе ђе но и најпри ми тив ни јом тех но ло ги јом ко ја је љу ди ма на рас по сла гању, усме ним ка зи ва њем, а дру ги, уско по ве зан са пр вим, број ме ста ре зер ви са них у при чи, ко ји сва ка ко ра сте ка да тех но ло шка осно ва по ста је пи са на реч, пре но ше на пу тем пер га мен та, али не у тој ме ри да би се би ло ко осим оних нај и звр сни јих, мо гао на да ти да ће ући у при чу. На осно ву из ло же ног мо же мо бо ље раз у ме ти дво стру ку мо ти ва ци ју ко ју при пад ни ци по ли са има ју за уче ство ва ње у ак тив ности ма ве за ним за за јед ни цу. Са јед не стра не то је пот пу но хо ме ров ска, мо же мо ре ћи ахи лов ска мо ти ва ци ја, ин спи риса на са свим лич ном по тра гом за ис пу ње њем иде а ла аре те (грч ки ἀρετή) из вр сно сти у сва ком до ме ну ко ји се до живља ва као до мен му шкар ца: бр зи на, сна га, ле по та, али и памет тј. ве шти на го вор ни штва. По себ но је ва жно при ме ти ти да ове осо би не из вр сно сти има ју сми сла са мо ако су де монстри ра не у окру же њу ко је мо же да их схва ти, ува жи и ода им при зна ње, а то је упра во окру же ње ко је пру жа по лис тј. за јед ни ца. Са дру ге стра не мо ти ва ци ја за уче ство ва ње у актив но сти ма ве за ним за за јед ни цу је обез бе ђи ва ње основ ног окви ра за де ло ва ње ин ди ви дуе, а то је по сто ја ње за јед ни це. У пе ри о ду по сто ја ња по ли са, за раз ли ку од прет ход ног, хомер ског пе ри о да, ова мо ти ва ци ја је мно го из ра же ни ја, пре овла ђу ју ћа, али се пр ва мо ти ва ци ја ни ка да не гу би и са мо се кроз њи хо во про жи ма ње мо же раз у ме ти фе но мен уче ствова ња у пе ри о ду по ли са. Мо жда нај бо љу илу стра ци ју про жима ња, до пу ња ва ња, али и су прот но сти ове две мо ти ва ци је мо же мо на ћи у на чи ну на ко ји су при пад ни ци по ли са во дили рат. Хо мер ски пе ри од, у ко ме пре о вла да ва ин ди ви ду ал на те жња да се по стиг не аре те ко ре спон ди ра са на чи ном борбе по зна тим из Или ја де и Оди се је, ин ди ви ду ал ним ду е ли ма хе ро ја. Пе ри од по ли са обе ле жен је ме ђу тим пот пу но дру гачи јом, мо же мо ре ћи на пр ви по глед су прот ном ме то дом борбе, а то је бор ба је ди ни ца фа лан ги са ста вље них од бо ра ца хо пли та. Ова кав на чин бор бе, чи ји прин ци пи до да нас од ређу ју не сра змер ну пред ност вој них је ди ни ца на ста лих у окви ру дру шта ва ко ја се те ме ље на вред но сти ма за пад не кул ту ре у од но су на вој не је ди ни це дру шта ва на ста лих у окви ри ма дру гих кул ту ра, за сно ван је на ди сци пли ни одржа ва ња бор бе ног по рет ка и не ис ти ца ња по је дин ца у од но су на це ли ну је ди ни це. 7 Вред ност ова кве вој не је ди ни це не 7 Han son, V. D. (2009) The We stern way of war: In fan try bat tle in clas si cal Greece, Uni ver sity of Ca li for nia Press. 339

засни ва се на по је ди нач ним бо р бе ним спо соб но сти ма њених чла но ва, ко ли ко на њи хо вој спрем но сти ди сци пли ни да сво је ин ди ви ду ал не сла бо сти и пред но сти ујед на че са оста лим чла но ви ма је ди ни це. За шти та ко ју свим чла но ви ма фа лан ге пру жа не пре ки ну ти низ шти то ва хо пло на, од којих по ти че и име рат ни ка ова квих је ди ни ца хо пли та, а што је не сум њи ви је зич ки до каз у ко рист тврд ње да је глав на карак те ри сти ка ова кве је ди ни це ди сци пли на и ујед на че ност, а не из ра зи ти ква ли тет по је дин ца, си гур на је са мо док је овај низ не пре ки нут. Сва ки по је ди нач ни штит, пру жа за шти ту са мо по ло ви ни те ла оно га ко га но си, а дру гу, де сну по ло вину, шти ти су сед ни рат ник сво јим шти том, и та ко дуж це ле ли ни је фа лан ге. Сто га је од кључ не ва жно сти да ни ко од рат ни ка не за о ста не, али ни да пред ња чи, са мо ујед на че ност им мо же обез бе ди ти си гур ност. 8 Ме ђу тим, лич не осо би не хра бро сти, сна ге, бр зи не аре те, из ра же не су и у овом начи ну бор бе у спе ци фич ном сим би от ском од но су са ко лектив ним осо би на ма ко је смо на ве ли. Ка да је дан од бо ра ца пад не, смрт но по го ђен, ње го во ме сто у ни зу шти то ва оста је упра жње но. То омо гу ћа ва про тив ни ку да уда ри на не за штиће ну по ло ви ну те ла бор ца до ње га, и та ко да ље низ ли ни ју фа лан ге, док те о рет ски це ла је дин ца не стра да, у прак си после по чет ног по ко ља, док ње ни пре жи ве ли чла но ви не почну да бе же. Све ово уко ли ко рат ник из дру ге ли ни је фа лан ге не смог не, у том тре нут ку сло бод но мо же мо ре ћи, над људску хра брост да за у зме ме сто по ги ну лог дру га ис пред се бе. Сва ки ова кав по је ди нач ни чин, хи ља да ма пу та по но вљен и са свим уо би ча јен у рат ним су ко би ма пе ри о да по ли са, чин је из у зет ног хе рој ства, до сто јан ју на ка Хо ме ро вих епо ва. У ствар но сти су ко ба тог пе ри о да, из о ста нак ова квог чи на углав ном је од лу чи вао ис ход би та ка, чак и оних вр ло ве ликих са хи ља да ма уче сни ка. Ве о ма со фи сти ци ра на струк тура, ка ква је фа лан га хо пли та, са јед не стра не чвр ста као стена, не са ло ми ва у су ко би ма са вој ним је ди ни ца ма дру шта ва ко ја ни су ба шти ни ла вред но сти по ли са, као што су пер сијске, 9 по чи ва ла је на фи ном ба лан су ко ји је мо гао би ти на рушен де ла њем ње ног по је ди нач ног чла на. Сто га је у те о ри ји сва ки хо плит мо рао би ти исто вре ме но јед но о бра зан и упросе чен пре ма оста лим чла но ви ма сво је је ди ни це, а исто време но из у зе тан, сна жан, брз и хра бар као сам Ахил. У прак си пр ви део зах те ва мо гао се ис пу ни ти дру штве ним нор ма ма, тра ди ци јом, ве жбом, али је за то дру ги део зах те ва од ре ђи вао ко ће од при пад ни ка по ли са сте ћи ме сто и веч но тра ја ње као 8 Han son, V. D. (2010) The fat her of us all: War and hi story, an ci ent and modern, Blo om sbury Pu blis hing USA. Chi ca go. 9 Ka gan, D. and Vig gi a no, G. F. eds. (2013) Men of Bronze: Hoplite Warfare in Ancient Greece, Prin ce ton Uni ver sity Press. 340

до вољ но вре дан да по ста не део еп ске при че о за јед ни ци. У ра ном пе ри о ду по ли са, по је ди нач на име на хра брих хо пли та пам ће на су, а ка сни је и за пи си ва на, као што је слу чај са најсрећ ни јим чо ве ком, Те ле сом из Ати не, ано ним ним Ати њани ном чи ју сре ћу ис пу ње ње жи вот них иде а ла кроз сти цање ме ста у при чи о за јед ни ци Со лон, кроз пи са ње Хе ро дота, ви ше вред ну је од сре ће услед не ве ро ват ног бо гат ства Кре за, кра ља Ли ди је. Али, огра ни че ња тех но ло шке осно ве, па пи ру са, су зи ла су вре ме ном број за пам ће них са мо на оне ко ји су кроз из вр сност у обла сти ве шти не го вор ни штва, тј. ин те ли ген ци је, ис ка за не као спо соб ност ор га ни за ци је или вој ни ге ни је, мо гли да ути чу на суд би ну мно гих рат ника, уо би ча је но но се ћи ти ту лу ге не ра ла стра те го са. Спе цифич но за пе ри од по ли са, ге не ра ли су се из два ја ли од обичних вој ни ка са мо по мо гућ но сти да сна гом ау то ри те та намет ну оп шти план бор бе, а за тим би у њој уче ство ва ли као обич ни хо пли ти. Мно ги од нај по зна ти јих ме ђу њи ма, ко ји су за хва љу ју ћи сво јој из у зет но сти за пам ће ни у еп ској при чи о За јед ни ци, Епа ми нон дас, Тра се бу лас, Ле сан дер ги ну као обич ни хо пли ти. Тех но ло шка осно ва па пи ру са усло ви ла је да са мо лич но хе рој ски хра бри и исто вре ме но вој нич ки гени јал ни мо гу да оста ну за пам ће ни. Раз ма тра ње спле та појмо ва и иде ја о за јед ни ци и ин ди ви дуи, уче ство ва њу и вечном тра ја њу кроз се ћа ње по то ма ка сти ца њем ме ста у еп ској при чи о за јед ни ци, за кљу чи ће мо освр том на иде је ко је су у вре ме по ли са ње ни при пад ни ци де ли ли о смр ти и чо ве ко вом тра ја њу, а ко је су ре ле вант не за ка сни ја раз ма тра ња ути ца ја ди ги тал ног на раз вој окви ра за пад не кул ту ре да нас. Ан тички Гр ци су ве ро ва ли да је смрт ло ша и стра шна, али и не избе жна. Ни су по ла га ли на де у веч ни жи вот по сле смр ти, као што је то уо би ча је но у ју део-хри шћан ској тра ди ци ји, ни ти су ве ро ва ли у бес пред мет ност чо ве ко вог по сто ја ња и ти ме ире ле вант ност смр ти као што је прак са не ких дру шта ва Ази је. Тра гич ни при ступ ко ји исто вре ме но уз ди же ква ли тете и мо гућ но сти чо ве ка и при хва та ње го во вре мен ски ограни че но тра ја ње осно ва је за иде ју по сти за ња бе смрт но сти кроз се ћа ње по то ма ка од но сно по сто ја ње еп ске при че о зајед ни ци. 10 На осно ву ово га мо же мо за кљу чи ти две ства ри. Пр во, на осно ву ова кве мо ти ва ци је, ко ли ка је ва жност у поли су при да ва на то ме да еп ска при ча о за јед ни ци тра је вечно, али и да се по ста не њен део. И дру го, да је ова ква мо тива ци ја мо гу ћа, а ва жност за јед ни це у овом сми слу оства ри ва са мо у дру штву ко је има од нос пре ма фе но ме ни ма људ ског тра ја ња и смр ти ка кав су има ли ан тич ки Гр ци. 10 Ka gan, D. (1995) On the Ori gins of War and the Pre ser va tion of Pe a ce, New York: Do u ble day. 341

Дру ги ва жан скуп кон це па та на ста лих то ком тра ја ња по лиса, ко је же ли мо да до дат но осве тли мо, ка ко би смо олак ша ли ана ли зу мо гућ но сти ди ги тал них тех но ло ги ја да мо ди фи ку ју за пад ну кул ту ру, об у хва та пој мо ве као што су ама те ри зам и про фе си о на ли зам, де мо кра ти ја, као и осо би не и ка рак те ре љу ди и мо гућ но сти да се они мо ди фи ку ју или кон тро ли шу дру штве ним до го во ром. Дру штве ни до го вор ко ји од ре ђу је ка рак тер вла сти у по ли су мо же би ти раз ли чит, а за по тре бе ка сни је ана ли зе кон цен три са ће мо се на при каз де та ља друштве ног до го во ра ко ји ре зул ту је си сте мом вла сти де фи ниса ним као де мо кра ти ја. Де мо крат ски си стем вла сти у по лису ка рак те ри ше уче шће у ак тив но сти ма ва жним за за јед ницу свих пу но лет них му шка ра ца ко ји су др жа вља ни по ли са, као и јед на кост пред за ко ном ко ја бри ше раз ли ке на ста ле рође њем или ма те ри јал ним ста њем. По ред ових, де мо крат ски си стем вла сти де фи ни ше и кон цепт исе го риа сло бо да да се упу ти го вор свим чла но ви ма за јед ни це. Да кле, де мо крат ски си стем вла сти у по ли су од лу чу ју ће де фи ни ше, по ред обаве зе уче шћа и јед на ко сти пред за ко ном и спе ци фич но дефи ни са на ко му ни ка ци ја, тј. ко му ни ка ци ја чи ја су оба кра ја де фи ни са на. Са јед не стра не има мо сло бод ног го вор ни ка, а са дру ге оба ве зни при јем ис ка за ног од стра не свих чла но ва за јед ни це. Ова ко ис ка зан прин цип сло бо де го во ра у осно ви се раз ли ку је од оно га што да нас под ра зу ме ва мо под овим пој мом, ка да сло бо да ис ка за не зна чи и да ће он би ти пер ципи ран тј. по сто ји ве ли ка ве ро ват но ћа да ис ка за на по ру ка неће би ти при хва ће на од но сно да ће би ти уза луд но ис ка за на. Тех но ло шка осно ва кон цеп та исе го риа би ла је јед но став на. Го вор ник би се обра ћао гра ђа ни ма оку пље ним на скуп штини по мог нут са мо аку сти ком ме ста, па је сто га и број оних ко ји су мо гли те о риј ски да га чу ју био огра ни чен. Ово ограни че ње, по ред дру гих раз ло га, кључ но ути че на ве ли чи ну по ли са ко ју по зна је мо у прак си и ко ју у те о ри ји де фи ни шу древ ни пи сци че твр тог ве ка пре на ше ере, а ко ја из но си пет хи ља да пу но лет них му шка ра ца др жа вља на. Ова ко де фи нисан по лис су штин ски је од ре ђен сво јом ве ли чи ном, од но сно огра ни че ним бро јем при пад ни ка. Дру ги ва жан фе но мен везан за де мо крат ски си стем вла сти у по ли су, а у не по сред ној ве зи са оба ве зним уче шћем је пре пу шта ње по сло ва ва жних за за јед ни цу ама те ри ма. Од са мог прин ци па не по сред не демо кра ти је, где сви гра ђа ни гла са њем од лу чу ју о свим пи тањи ма, би ло да су она оп шта, прин ци пи јел на или уже стручна, у оно до ба пи та ња рат не стра те ги је и так ти ке или еко номи је, па до функ ци ја у суд ству и из вр шној упра ви, гра ђа ни ко ји ни су про шли фо р мал ну, ду го го ди шњу обу ку би ли су у при ли ци да од лу чу ју и оба вља ју по сло ве. За то их је ква лифи ко ва ло прет ход но ис ку ство ду го го ди шњег уче ствовања у 342

слич ним или по сма тра ње оба вља ња истих по сло ва и оп шта упу ће ност у пи та ња од ва жно сти за за јед ни цу ко ја та ко ђе про ис ти че из ис ку ства уче ство ва ња. Ва жан аспект пре пушта ња по сло ва ва жних за за јед ни цу ама те ри ма је ели ми наци ја мо гу ће ко руп ци је уко ли ко би од ре ђе не по сло ве мо гли да оба вља ју са мо рет ки по је дин ци, ко ји би по ста ли не замен љи ви. Уко ли ко од ре ђе ни по сао мо же да оба вља ве лика гру па по тен ци јал них уче сни ка, и уко ли ко се онај ко ће по сао оба вља ти од ре ђу је слу чај ним из бо ром, мо гућ ност ко руп ци је се сво ди на ми ни мум, што је би ло при ме ње но у суд ском си сте му не ких ан тич ких по ли са. Прет по став ка коруп тив но сти по је дин ца им пли цит но ис ка за на кроз по тре бу да се ова кав си стем ус по ста ви го во ри о по зна ва њу људ ске при ро де и сла бо сти и ис ку ше њи ма ко ји ма је по је ди нац подло жан. Ово ни је би ло у су прот но сти са же љом да за јед ни ца ути че на фор ми ра ње ка рак тер них осо би на по је ди на ца, већ се пре мо же до жи ве ти као ва жно ис по ља ва ње мак си ма упознај са мог се бе и ни че га пре ви ше при ме њен ов де не на по је дин ца већ на чи та ву за јед ни цу, ко ја ти ме ис ка зу је по знава ње људ ске при ро де, тј. сво јих чла но ва и не пре тен ду је на са вршен ство, већ се кре ће у оп се гу мо гу ћег уме ре ног. По лис и мо гућ но сти ди ги тал ног Су о че ни са мно гим пи та њи ма ко ја до ла зе у фо кус па жње услед еко ном ских и дру штве них тур бу лен ци ја, као што су не сра змер ност ма те ри јал ног бо гат ства по је ди на ца, али и не сра змер ност од го вор но сти и по сло ва ко је по је дин ци обавља ју или из не на дан гу би так по тре бе за мно гим ве шти на ма и зна њи ма услед ау то ма ти за ци је по сло ва ко ји су до не дав но би ли ис кљу чи во у до ме ну љу ди и след стве но по треб на, а са ста но ви шта оства ри во сти ипак упит на пре ква ли фи ка ција кроз сти ца ње со фи сти ци ра них ве шти на и зна ња или пак оних ко ја су дру штве но ма ње це ње на и сто га не при влач на, а још увек ус кра ће ни за од го во ре ко ји би пру жи ли све о бу хватни је об ја шње ње и оти шли да ље од си ту а ци ја га ше ња по једи нач них по жа ра, окре ће мо се ана ли зи од не дав но до ступних тех но ло ги ја и њи хо вој при ме ни у кон тек сту ма сов не упо тре бе као фе но ме на ко ји на ста је, ка ко би смо осве тли ли мо гућ но сти ко је на овај на чин на ста ју за по нов но ожи вљава ње не ких од иде а ла ан тич ког По ли са као ефек тив ног од гово ра и ре ше ња по ме ну тих ак ту ел них про бле ма са којима се дру штва За пад не ци ви ли за ци је да нас су о ча ва ју. Гу би так еп ског ви дан је кроз са жи ма ње оби ма ис ка за пре овла ђу ју ћих ли те рар них дис кур са, по ме ра ње мо де ла чи та ња од ду гог ка крат ком, све ве ћу уло гу усме ног кроз раст зна ча ја пре но са ин фор ма ци ја пу тем ви део за пи са, а пре 343

свега кроз ко ли чи ну им пул са из окру же ња чи ја број ност иска за на пу тем тра ди ци о нал них ме ди ја и дру гих ка на ла ко муни ка ци је до во ди до ства ра ња осе ћа ја бив ство ва ња у тре нутном све ту де фи ни са ном нај но ви јим до га ђа ји ма ве о ма кратког жи вот ног ве ка, а ве ли ке фре квен ци је сме њи ва ња. И коли ко год ди ги тал не тех но ло ги је пре суд но де фи ни са ле овај фе но мен, сва ка ко не нов, ако се се ти мо мак си ме но ви нарства из до ба штам па них ме ди ја да ју че ра шње но ви не не вреде ни шта, оне та ко ђе отва ра ју и мо гућ но сти за по вра так епског кроз ди ги тал но. Још јед ном се по твр ђу је дво стру ка уло га тех но ло ги је, ко ја са мо убр за ва, умно жа ва, олак ша ва, тј. де фи ни ше на но вом ни воу ак тив но сти и иде је ду ал но пози ци ни ра не у од но су на кон цеп те ко ји се раз ма тра ју. У овом слу ча ју ди ги тал не тех но ло ги је омо гу ћа ва ју не сра змер но бржи про ток иде ја и но во сти и ти ме убр за ва ју сва ко днев ницу до гра ни це пот пу ног гу бит ка еп ског, али исто вре ме но сво јим обе ћа њем о трај но сти чу ва ња за бе ле же ног и на изглед без гра нич ним ка па ци те том за чу ва ње и нај сит ни јих дета ља отва ра ју но ва вра та за по вра так еп ског. На ве шће мо неке од при ме ра ко ји ука зу ју на ова кву тен ден ци ју. Ка ко је епско увек ве за но за за јед ни цу ко ја кре и ра и/или до жи вља ва тј. кон зу ми ра еп ски са др жај на ве шће мо и не ке од ка рак те ристи ка вир ту ел них за јед ни ца ко је су оба ве зни део овог фе номе на. Број ни фо ру ми на ме ње ни раз ме ни ми шље ња у ши роком оп се гу ин те ре со ва ња кроз спе ци фи ка ци ју по је ди них те ма у окви ру та ко зва них тре до ва (threads), а у окви ру подфо ру ма на ме ње них гру пи са њу ова квих ди ску си ја у окви рима ши рих те ма као што су по ли ти ка, спо рт, дру штво, на у ка, че сто ре а ли зу ју пра ће ње ва жних дру штве них до га ђа ја кроз ди ску си је ти па play-by-play у окви ру ко јих се из ми ну та у ми нут, из да на у дан, пра те сви аспек ти од ре ђе ног до га ђа ја. Ова кве ди ску си је пре ла зе и по оби му кре и ра ног са др жа ја и по вре мен ском тра ја њу то ком ко га се овај са др жај кре и ра гра ни це оно га што би смо мо гли ка рак те ри са ти као крат ке, бр зо сме њи ве ве сти и пре ла зе по овим ка рак те ри сти ка ма у до мен еп ског. Вир ту ел не за јед ни це ко је кре и ра ју ова кве садр жа је че сто има ју ло ка л ну ге о граф ску рас по де лу чла но ва, ка рак те ри ше их до бро ме ђу соб но по зна ва ње чла но ва, ко је че сто пре ла зи из вир ту ел ног и у RL (Real Li fe) пра ви живот, као и ви сок сте пен не а но ним но сти, где су и по ред кори шће ња али ја са чла но ви за јед ни це у ве ли кој ме ри упо знати са ствар ним иден ти те том ње них чла но ва. 11 Дру ги при мер слич ног фе но ме на ве зан је за вир ту ел не за јед ни це оку пље не око игра ња он лајн ига ра. Не ке од ова квих ига ра као што су 11 McA fee, A. (2009) En ter pri se 2.0: New Col la bo ra ti ve To ols for Your Orga ni za ti on s To ug hest Chal len ges, Har vard Bu si ness School Press, Kin dle edi tion. 344

World of Warcraft омо гу ћа ва ју кре и ра ње вре мен ски ду го трајних, тј. те о риј ски бес ко нач них пар ти ја, у ко ји ма се кре и ра оби ље ма те ри ја ла, да нас, уз све раз ви је ни је мо гућ но сти ауто мат ског кре и ра ња струк ту ри ра ног тек ста, чак и пи са ног, што опет и по оби му и по вре мен ском тра ја њу свр ства овакве при ме не ди ги тал ног у до мен еп ског. За јед ни це кре и ране око ига ра ка ква је World of War craft пре о вла ђу ју ће су међу на род не, са чла но ви ма ко ји су ини ци јал но ано ним ни и не по зна ју се ме ђу соб но. Еп ски ка рак тер до га ђа ја у ко ме учеству ју и ток на стан ка за јед ни це ти ма ко ји уче ству је у игри, во ди ка сма ње њу сте пе на ано ним но сти и бли жем упо зна вању чла но ва. 12 При мер кре и ра ња еп ског кроз ди ги тал но ко ји до ла зи из све та би зни са ве зан је за кон цепт Пред у зе ће 2.0, а нај бо ље је илу стро ван при ме ри ма кре и ра ња ком па ниј ског Ви ки ја (Wi ki), где се ви ки тех но ло ги ја ко ри сти за кре и ра ње за јед нич ког ску па до ку ме на та ко ји де фи ни шу на при мер нај ва жни је рад не про це ду ре, а ко ји се кон ти ну ал но ме ња у скла ду са стал ним про ме на ма рад ног окру же ња. И по времен ском тра ја њу, ко је је опет нео гра ни че но и по ко ли чи ни про из ве де ног ма те ри ја ла ова кве ак тив но сти сва ка ко спа да ју у оквир еп ског. За јед ни цу ко ја кре и ра и кон зу ми ра овај епски про из вод чи не сви, или ве ли ки део чла но ва јед не ор гани за ци је ком па ни је, а успех по ду хва та за ви си пре све га од мо гућ но сти да се за јед ни ца кре и ра на осно ва ма рав но правно сти из ра за и јед на ко сти у мо гућ но сти ма ис ка зи ва ња креа тив но сти. 13 Ва жна ка рак те ри сти ка ова квих за јед ни ца је пот пу ни из о ста нак ано ним но сти, што је вр ло зна чај но приме ти ти и ко ре ли са ти са ве ли ким успе хом ова квих за јед ни ца у од но су на оне ко је ну де ве ће сте пе не ано ним но сти за сво је чла но ве. За јед ни це оку пље не око раз ли чи тих би знис мо де ла он лајн по сло ва ња та ко ђе су до бар при мер кре и ра ња еп ског са др жа ја у по слов ном окру же њу. Вре мен ски на из глед неогра ни че но тра ја ње од но са про да вац ку пац на пор та ли ма за он лајн аук ци је, као и број ност од но са ко ји се ус по ста вља ју и след стве но томе ко ли чи на ма те ри ја ла ко ји на ста је из ових од но са као што су оце не и ре цен зи је чла но ва ку па ца и прода ва ца свр ста ва ју и ова кве за јед ни це у кон зу мен те и кре а торе еп ског у са вре ме ном ди ги тал ном све ту. Ова кве за јед ни це, по ге о граф ској ди стри бу ци ји чла но ва, мо гу би ти ка ко интер на ци о нал не, нај по зна ти ји при мер су сва ка ко за јед ни це ко је на ста ју у окви ру аук циј ског сај та E-bay, али и ви ше локал не као што су на при мер за јед ни це ко је на ста ју на 12 Wer bach, K. and Hun ter, D. (2012) For the Win: How Ga me Thin king Can Re vo lu ti o ni ze Your Bu si ness, Wha r ton Di gi tal Press, Phi la delp hia. Kin dle edi tion. 13 New man, A. and Tho mas, J. (2009) En ter pri se 2.0 Im ple men ta tion, New York, NY: McGraw-Hill. 345

портали ма као што је Ли мун до у Ср би ји. 14 Ано ним ност у окви ру ова квих за јед ни ца је окре ну та спољ ном све ту ко ји је из ван за јед ни це, а у окви ру за јед ни це пре ста је т ре нут ком пр вог кон так та про дав ца и куп ца. На осно ву на ве де них приме ра мо же мо за кљу чи ти да по сто ји по тен ци јал ко ји но се ди ги тал не тех но ло ги је за кре и ра ње он лајн за јед ни ца ко је има ју ка па ци тет да кре и ра ју са др жа је ко је мо же мо на основу оби ма и тра ја ња на стан ка и кон зу ми ра ња тре ти ра ти као еп ске. Овим се отва ра ју мо гућ но сти да по ме ну те за јед ни це раз ви ја ју иде а ле и осо би не ко је су ка рак те ри са ле ан тич ки по лис. Пред но сти ко је ну де ди ги тал не тех но ло ги је на ла зе се у до ме ну ка па ци те та за чу ва ње ве ли ких ко ли чи на за пи са, би ло тек сту ал них, би ло ау дио-ви зу ел них, што отва ра но ве пер спек ти ве од но са ин ди ви дуа-за јед ни ца у од но су на оне ко ји су по сто ја ли у ан ти ци. Мо гућ но сти да ве ли ки део интер ак ци ја ко је чи ни су шти ну од но са у за јед ни ци оста ну сачу ва ни за бу ду ћа по ко ле ња ре лак си ра так ми чар ски дух у од но су на оста ле чла но ве за јед ни це, али исто вре ме но до носи од го вор ност за ура ђе но, из го во ре но и по стиг ну то јер свака ак тив ност кроз чу ва ње по ста је тран спа рент на и до ступ на свим чла но ви ма за јед ни це кроз сва вре ме на ње ног тра ја ња. Ре лак си ра ње так ми чар ског и ком пе ти тив ног у окви ру за једни це отва ра мо гућ ност за ели ми ни са ње не га тив них аспе ката за пад не кул ту ре, из ра же них пре све га у би знис окру же њу, али вид них и у го то во свим дру штве ним аспек ти ма да нас. Исто вре ме но обе ћа ње пот пу не тран спа рент но сти ко је но се ди ги тал не тех но ло ги је ули ва на ду да би дру штво за сно ва но на екс тро верт но сти тј. сра мо ти, а не ин тро верт но сти тј. криви ци, исто вре ме но мо гло да за др жи све пред но сти ко је дух так ми че ња и же ље да се бу де нај бо љи но се и ко је чи не основу до ми на ци је за пад не ци ви ли за ци је да нас. Оно што не доста је по сто је ћим вир ту ел ним за јед ни ца ма, ка ко би ове две ве о ма ва жне ка рак те ри сти ке има ле и не по сред ног ефек та на де ла ње ње них чла но ва, су ети ка и мо рал за јед ни це ко ји би био у су прот но сти са ни хи ли стич ким тен ден ци ја ма, да нас пре о вла ђу ју ћим, ко је бри шу гра ни це у ко ји ма је де ло ва ње по је дин ца при хва тљи во, а за шта је по треб но вре ме и убедљи ва ак тив ност чла но ва ко ји би би ли но си о ци ова квих нових пра ва ца раз во ја. Дво стра ни ко му ни ка ци о ни ме ди ју ми као веб 2.0 тех но ло гије омо гу ћа ва ју да се ве ли чи на за јед ни це про ши ри до гра нице од ре ђе не бро јем оних ко ји же ле да пре не су са оп ште ње, а то је у слу ча ју ве ли ких за јед ни ца увек ста ти стич ки пода так 14 So fro ni je vić, A., Mi li će vić, V. and Ilić, B. (2010) Im pli ka ci je no vog kon cepta Pred u ze će 2.0 na sa vre me ni me nadž ment, Teh ni ka Me nadž ment, 60(4), p. 1-5. 346

за сно ван на за ко ну ве ли ких бро је ва. Сва до са да шња ис куства са пар ти ци па тив ним ала ти ма и тех но ло ги ја ма као што су ви ки, блог и фо рум ука зу ју на то да је број оних ко ји актив но ис ка зу ју ми шље ње и став ве о ма ма ли у од но су на укуп ну за јед ни цу. Слич на ис ку ства на ла зи мо и у са чу ва ним све до че њи ма ан тич ких пи са ца, ко ји ука зу ју да пра во да се обра те сви ма на скуп шти ни, из раз ли чи тих раз ло га, пре свега пси хо ло шких, ко ри сти са мо ма ли број при сут них ко ји могу да про из ве ду ква ли те тан са др жај ко ји би пре не ли. Не по сред на де мо кра ти ја као иде ал анар хи зма два де се тог ве ка 15 са мо при вид но чи ни од го ва ра ју ћу за ме ну пред ставнич ког си сте ма ка кав да нас има мо. Би ло да гла са ју не посред но или да де ле ги ра ју од го вор ност од лу чи ва ња, гра ђа ни у оба мо де ла не уче ству ју у ме ри у ко јој је то по треб но да би се га ран то ва ла су шти на де мо крат ских ме ха ни за ма, ка кви су би ли ак ту ел ни у ан тич ком по ли су. Са мо по сто ја ње за једни це еко ном ски не за ви сних, сло бод них по је ди на ца, ко ји актив ним уче шћем у раз ме ни ми шље ња по пи та њи ма ва жним за за јед ни цу, сти чу ис ку ство и ква ли фи ка ци ју за од лу чи вање о пи та њи ма ва жним за за јед ни цу, пред ста вља га ран ци ју ус по ста вља ња си сте ма ко ји се те ме љи на вред но сти ма антич ког по ли са. Са вре ме не ин фор ма ци о не и ко му ни ка ци о не тех но ло ги је да нас омо гу ћа ва ју кре и ра ње ова квих вир ту елних за јед ни ца, а на при ме ри ма по сто је ћих вир ту ел них за једни ца раз мо три ће мо шта их де ли и ко је осо би не оне већ попри ма ју у од но су на ова ко за ми шље не вир ту ел не за јед ни це. Тех но ло шка огра ни че ња, ка ква сре ће мо у ре фе рен ци ра ном де лу Р. П. Вол фа (R.P Wolff) 16 осли ка ва ју мо гућ ност да се у пе ри о ду сед ме де це ни је два де се тог ве ка те о риј ски омо гући гла са ње свих гра ђа на ве ли ке др жа ве ка ква је САД, али и не мо гућ ност да ови гра ђа ни ак тив но уче ству ју у раз ме ни ми шље ња пре гла са ња. Тех но ло ги ја те ле ви зи је је у то време омо гу ћа ва ла да ми шље ње са мо ма лог бро ја љу ди бу де до ступ но сви ма, си ту а ци ја ко ју би смо мо гли упо ре ди ти са ари сто крат ским уре ђе њем ра ног пе ри од исто риј ске ан тичке Грч ке, ка да су са мо они ро ђе ни у пра вим по ро ди ца ма мо гли да го во ре на скуп шти ни свих гра ђа на. Тек уво ђе ње прин ци па исо но ми је, мо гућ но сти свих да се обра те за јед ници, тј. пи та ње слу жбе ни ка Ко же ли да го во ри? ко јим је почи ња ла скуп шти на у ан тич кој Ати ни, ства ра осно ву за ефектив ну де мо кра ти ју у ко јој се пра во да сви гла са ју те ме љи у оба ве зи свих да уче ству ју и след стве ној ква ли фи ко вано сти свих да од лу чу ју о пи та њи ма за јед ни це. 15 Wolff, R. P. (1970) In Defense of Anarchism, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Los An ge les, US. 16 Исто. 347

Пр ва гру па при ме ра ве за на за са вре ме не вир ту ел не за јед нице од но си се на раз ма тра ње функ ци је уре ђи ва ња са др жа ја ко је ова ква за јед ни ца кре и ра, тј. мо де ра ци је са др жа ја. Профе си ју мо де ра то ра, оно га ко уре ђу је са др жа је ко је кре и ра вир ту ел на за јед ни ца, оба вља ју да нас у пре о вла ђу ју ћем броју слу ча је ва ама те ри. Они, слич но ама те ри ма ко ји су обавља ли ва жне дру штве не функ ци је у по ли су, има ју ге не рално ис ку ство упу ће но сти у пи та ња од ва жно сти за за јед ни цу и по себ но ис ку ство уче ство ва ња у кре и ра њу са др жа ја на осно ву ко га мо гу да успе шно и ефи ка сно оба вља ју овај за вир ту ел не за јед ни це нео бич но ва жан по сао. По ред оп штих зах те ва за уре ђи ва њем са др жа ја, ко ји се углав ном да ју допри нос у обла сти кре и ра ња вир ту ел не за јед ни це, као што су спре ча ва ње увре дљи вих дис кур са, пра ће ња и про га ња ња по је ди них ко ри сни ка (стол ко ва ња), спре ча ва ње уру ша ва ња ди ја ло шке ли ни је под ме та њем истих са др жа ја или са др жаја ко ји ни су у ве зи са те мом (тро ло ва ње) итд, мо де ра ци ја мо же ићи и у прав цу при ме не кон крет ни јих зна ња у вирту ел ним за јед ни ца ма ко је су оку пље не пре те жно око јед не те ме, као што је на при мер про це на зна ња уче ни ка у обла сти обра зо ва ња. 17 Нај че шћи при ме ри вир ту ел них за јед ни ца данас су оне ко је су оку пље не око те мат ских са др жа ја, ка кав је на при мер ае ро на у ти ка. Осно ве пер ци пи ра них вред но сти за чла но ве ова квих за јед ни ца да нас су тро стру ке: ин те лекту ал не вред но сти ко ја се од но си на кре и ра не са др жа је и њи хов ква ли тет, дру штве не вред но сти ко је се од но се на могућ ност ус по ста вља ња дру штве них ве за и нај зад кул тур не вред но сти ко је се од но се на мо гућ ност кре и ра ња кул ту ре за јед ни це ко јом упра вља ју ње ни чла но ви. 18 Ви ди мо да посто је ће осно ве вир ту ел них за јед ни ца чи не до бар по че так на пу ту из град ње за јед ни ца ко је би има ле још ви ше раз ви јене ка рак те ри сти ке слич не за јед ни ца ма пе ри о да ан ти ке. Као на ро чи то ва жне из два ја мо кул тур не вред но сти ко је но се са вре ме не вир ту ел не за јед ни це, јер оне пру жа ју осно ву за раз вој са мо стал них, са мо свој них, са мо у пра вљи вих це ли на, баш она квих ка кви су би ли гра до ви др жа ве ан тич ке Грчке. Тре нут но до ступ не тех но ло ги је омо гу ћа ва ју да се друштве не вред но сти за јед ни це про ду бе и про ши ре до ни воа по сто ја ња ето са за јед ни штва, ни воа на ко ме је веч ни жи вот обез бе ђен у за јед нич ком се ћа њу за јед ни це на вр хов ни иде ал ко ме те же ње ни чла но ви. Ин те лек ту ал не вред но сти вир туел них за је ди ца, при мар ни раз лог њи хо вог по сто ја ња да нас 17 Von Konsky, B., Wat kins, A. and Bro a dley, T. (2012) De ve lo ping a Mo de ration Com mu nity of Prac ti ce, In asci li te Con fe ren ce (Vol. 2012, No. 1). 18 Se raj, M. (2012) We cre a te, we con nect, we re spect, the re fo re we are: in tellec tual, so cial, and cul tu ral va lue in on li ne com mu ni ti es, Jo u r nal of In ter active Marketing, 26(4), pp. 209-222. 348

пред ста вља осно ву за њи хо во ства ра ње, а има ју ћи у ви ду го то во сва ко днев ни раст уде ла услу жних, пре те жно ин форма ци о них де лат но сти, у свим при вре да ма све та, ни је те шко прет по ста ви ти да за јед ни це овог ти па мо гу ла ко пре ра сти и у по слов не је ди ни це или мо гу у свом окри љу под ста ћи или до зво ли ти раз вој ви ше по слов них је ди ни ца ко је би он да чини ле и ре ал ну ба зу за оп ста нак за јед ни це. Мо де ра ци ја као ва жан за да так за на ста нак и оп ста нак са вре ме них вир ту елних за јед ни ца по сао је ко ји да нас пре те жно оба вља ју ама тери ко ји по кре ну ти раз ли чи тим мо ти ва ци ја ма, од оних ко је се ти чу лич ног до ка зи ва ња па све до пар ти ку лар ни јих, каква је на при мер мо ти ва ци ја љу бав пре ма оми ље ном спортском клу бу. 19 Про цес уче ња ва жан за ква ли тет но оба вља ње по сла мо де ра ци је у мно гим аспек ти ма под се ћа на про цес уче ња ка кав је по сто јао у за јед ни ца ма ан тич ких по ли са у ко ји ма су гра ђа ни учи ли о по сло ви ма ва жним за њи хо ву зајед ни цу, оним што бисмо ми да нас на зва ли јав ним по слови ма. 20 Мо гли би смо ре ћи да је про цес уче ња о мо де ра ци ји, тј. уре ђи ва њу са др жа ја ко је кре и ра за јед ни ца, тј. уре ђи ва њу за јед ни це, јер у вир ту ел ним за јед ни ца ма са др жај ко је оне кре и ра ју пред ста вља ве о ма ва жан аспект, ако не и есен ци ју за јед ни це, по себ но има ју ћи у ви ду већ из не то за па жа ње да гло бал ни раст услу жног сек то ра у свим при вре да ма и свако днев ни по раст зна ча ја ин фор ма ци о них ин ду стри ја пру жа до бру осно ву за ства ра ње еко ном ске осно ве вир ту ел них зајед ни ца на ба зи са др жа ја ко је оне кре и ра ју, од пре суд не важно сти за раз ви так и оп ста нак вир ту ел них за јед ни ца и њихо ву тран сфор ма ци ју у ви ше по ве за не, вир ту ел не за јед ни це са ви ше оба ве за и пра ва за чла но ве. Сто га екс пе ри мен те са ау то мат ским, тј. ма шин ским мо де ри ра њем са др жа ја, 21 тре ба схва ти ти пре све га као по ку шај да се кре и ра је дан по моћ ни алат ко ји ће омо гу ћи ти мо де ра то ри ма љу ди ма да ау то ма тизу ју део ин те лек ту ал ног по сла мо де ри ра ња, а кључ ну уло гу мо де ри ра ња за про цес уче ња при хва ти ти као су шти ну овог сло же ног про це са. 22 19 Alon so, A. D. and O Shea, M. (2012) Mo de ra ting vir tual spo rt con su mer forums: ex plo ring the ro le of the vo lun te er mo de ra tor, International Journal of Net wor king and Vir tual Or ga ni sa ti ons, 11(2), pp. 173-187. 20 Arnt, A. and Zil ber stein, S. (2003) Learning to perform moderation in online forums, In Web In tel li gen ce, 2003. WI 2003, Pro ce e dings. IE EE/WI C In terna ti o nal Con fe ren ce on IE EE, pp. 637-641. 21 De lort, J.,Y., Ba va ni A. and Pa ris, C. (2011) Au to ma tic Mo de ra tion of On line Di scus sion Si tes, In ter na ti o nal Jo u r nal of Elec tro nic Com mer ce, 15 (3), рр. 9-30. 22 Sal mon, G. (2003) E-mo de ra ting: The key to te ac hing and le ar ning on li ne, Ro u tled ge. 349

Још је дан при мер вир ту ел них за јед ни ца ко је не ким ка рак тери сти ка ма оста вља ју мо гућ ност да би мо гле да ево лу и ра ју у за јед ни це ко је би под се ћа ле на оне из пе ри о да ан тич ке Грчке су вир ту ел не тр жни це. Тр жни ца аго ра, ко ја у ан тич кој Грч кој са по ја вом нов ца ме ња па ла ту у сми слу да по ста је цен тар дру штве не мо ћи, ком плек сан је фе но мен јер укљу чује за ци ви ли за ци ју ва жне еле мен те раз ме не до ба ра, раз ме не ин фор ма ци ја о до бри ма и свим аспек ти ма ве за ним за љу де ко ји је про из во де, ге о граф ским пре де ли ма из ко јих по ти чу, тех но ло ги ја ма ко је се ко ри сте у њи хо вој про из вод њи итд. Сто га тр жни ца по ста је ме сто раз ме не ин фор ма ци ја ши роког оп се га те ма и са мим тим кре и ра ња ми шље ња о ши ро ком оп се гу те ма, што пред ста вља крај њи из вор мо ћи у дру штву опре де ље ном да из бо ром сва ког по је дин ца, за сно ва ном на ми шље њу о да тој те ми, до но си од лу ке о свим ства ри ма од ва жно сти за за јед ни цу. Да нас ди ги тал не тех но ло ги је омогу ћа ва ју кре и ра ње тр жни ца ве ли ких ди мен зи ја по бро ју уче сни ка, ро би и ин фор ма ци ја ма ко је се раз ме њу ју и ге ограф ском про стран ству ко је по кри ва ју. 23 Ова кве вир ту ел не тр жни це ства ра ју осно ву за кре и ра ње за јед ни ца ко је би могле да под ра зу ме ва ју ве ли ки сте пен ан га жо ва но сти чла нова, ре ла тив но ви сок сте пен ама те ри зма, и мно ге дру ге од лике ко је би их при бли жи ле узо ри ма ка кве на ла зи мо у пој му агора из пе ри о да ан ти ке. Не ке вир ту ел не за јед ни це су оку пље не око те ме по др шке сво јим чла но ви ма да пре вла да ју про бле ме иза зва не бо лести ма за ви сно сти или да мо ди фи ку ју сво је по на ша ње ко је из дру гих раз ло га се до жи вља ва као дру штве но не при хватљи во или не по жељ но. 24 Ова кве за јед ни це по ста вља ју основу за чвр сте ве зе ме ђу сво јим чла но ви ма, али има ју ма ли по тен ци јал кре и ра ња са др жа ја ко ји су за ни мљи ви за ши ре сло је ве дру штва. На осно ву овог при ме ра мо же мо за кљу чити да је за кре и ра ње за јед ни це ко ја би има ла ба лан си ран однос кул тур них, ин те лек ту ал них и дру штве них вред но сти за сво је чла но ве по треб но је раз ви ти ши ри оп сег за јед нич ких ин те ре со ва ња чла но ва, тј. ја ку ба зу ин те лек ту ла них вреднсо ти, ко ју би пра тио од го ва ра ју ћи ни во дру штве них вредно сти тј. сна ге по ве за но сти чла но ва за јед ни це. Ов де две ли ни је на ко ји ма се гру пи шу еле мен ти ва жно сти за јед ни це за по је ди нач ног чла на раз ви ја не па ра лел но мо гле би да дове ду до кре и ра ња вир ту ел не за јед ни це са ви со ким ни во и ма 23 Zink han, G. M. (2005) The mar ket pla ce, emer ging tec hno logy and mar ke ting the ory, Marketing Theory 5 (1), pp. 105 115. 24 Stom mel, W. and Ko o le, T. (2010) The on li ne sup port gro up as a com mu nity: A mi cro-analysis of the in ter ac tion with a new mem ber, Discourse Studies, 12(3), pp. 357-378. 350

ме ђу соб них дру штве них ве за ме ђу чла но ви ма и исто вре мено ви со ким сте пе ном ин те ре со ва ња за ши рок оп сег те ма, у иде ал ном слу ча ју за ин те ре со ва ње и ан га жо ва ње и ба вље ње свим те ме ма ко је има ју ва жност за за јед ни цу. Тре ћа, претход но по ме ну та ли ни ја ко ја но си ква ли тет за чла но ве за једни це, ау то ном на, са мо у пра вна кул ту ра за јед ни це оба ве зни је део ко ји мо ра да ис пра ти раз вој прет ход но по ме ну та два де ла, ин те лек ту ал ног и дру штве ног ква ли те та ко ји но си зајед ни ца, јер са мо об је ди ње ни у ди стинкт ној кул ту ри, са моо др жи ви на ба зи ау то ном ног, са мо стал ног упра вља ња ови ква ли те ти мо гу ра сти у опи са ном же ље ном прав цу. За развој ин те лек ту ал них ква ли те та за јед ни це за ни мљив је пример ка ко кре а тив не ин ду стри је ко ри сте по сто је ће вир ту ел не за јед ни це ка ко би под ста кле ино ва тив ност. 25 Ор га ни за ци је ко је су део кре а тив не ин ду стри је ко ри сте три ме то да да би под ста кли ино ва тив ност у вир ту ел ним за јед ни ца ма и да би ко ри сти ли пло до ве те ино ва тив но сти: чи не гра ни це сво је ор га ни за ци је про пу сним, тј. по ста ју део за јед ни це, отва ра ју мо гућ но сти за чла но ве за јед ни це да уче ству ју у из ме на ма про из во да и услу га, тј. бри шу раз ли ке из ме ђу чла но ва ор гани за ци је и за јед ни це у по слов ном сми слу и нај зад ре ду ку ју сво ја ау тор ска и срод на пра ва на ино ви ра не услу ге и произ во де тј. чи не их го то во ре зул та ти ма ра да за јед ни це ко ји у крај њој ин стан ци и при па да ју за јед ни ци, тј. у овом слу ча ју кон гло ме ра ту ор га ни за ци је и за јед ни це. Овај при мер на леп на чин по ка зу је ка ко је мо гу ће кре и ра ти ек но ном ске основе одр жи во сти и што је нај ва жни је еко ном ске не за ви сно сти вир ту ел не за јед ни це. Ино ва ци је се да нас са пра вом де фини шу као срж мо дер не при вре де, па ни је те шко за кљу чити о зна ча ју ко ји вир ту ел не за јед ни це мо гу да у бу дућ но сти преу зму у при вре да ма рзви је них зе ма ља. На кра ју, да би смо још јед ном под ву кли ва жност па ра лел ног и рав но мер ног раз во ја са др жа ја за јед ни це, ин тер них ве за ко је по ве зу ју ње не чла но ве и на чи на на ко ји за јед ни ца са ма со бом упра вља на во ди мо као илу стра ци ју још је дан при мер ис тра жи ва ња са вре ме них вир ту ел них за јед ни ца. У пи та њу су вир ту ел не за јед ни це зна ња, спе ци фич не за јед ни це окупље не око струч них зна ња за ко ја чла но ви има ју ин те ре са. По ка за но је 26 да су ова кве за јед ни це успе шне ако успе шно де лу ју у че ти ри обла сти: ква ли тет ин фор ма ци ја ко је се 25 Par men ti er, G. and Man ge ma tin, V. (2013) Orchestrating innovation with user communities in the creative industries, Tec hno lo gi cal Fo re ca sting and So cial Chan ge. 26 Lin, H., Fan, W. and Zhang, Z. (2009) A qu a li ta ti ve study of Web-ba sed know led ge com mu ni ti es: exa mi ning suc cess fac tors, International Journal of e-col la bo ra tion (IJeC), 5(3), pp. 39-57. 351

креира ју, ква ли тет си сте ма ко ји чи ни њи хо ву осно ву, управља ње за јед ни цом и ори јен ти са ност за јед ни це ка де ље њу ре сур са. Пре по зна је мо ва жне, већ по ме ну те ка рак те ри стике, пре свих ин те лек ту ал не ква ли те те ко је за јед ни ца но си за чла но ве у об ли ку ква ли те та ин фор ма ци ја ко је за јед ни ца зајед нич ки кре и ра. За тим спе ци фич но, ја сни је де фи ни сан облик упра вља ња за јед ни цом као ва жан аспект за њен успех и нај зад у осо би ни де ље ња ре сур са ви ди мо спе ци фи чан на чин из град ње ме ђу соб них од но са у за јед ни ци, у кон тек сту за једни це чи ји је фо кус ин те ре со ва ња на уско струч ној те ма ти ци, где мо жда не ма ме ста за суп тил ни је тех ни ке оја ча ва ња веза ме ђу ње ним чла но ви ма. Тех нич ка осно ва ко ја чи ни ба зу за по сто ја ње за јед ни це сва ка ко је еле мент ко ји до при но си ње ном успе ху и ко ји, ма ка ко три ви јал но де ло вао на пр ви по глед, тре ба да за о ку пи па жњу свих ко ји ис тра жу ју вирту ел не за јед ни це и мо гућ но сти њи хо ве ево лу ци је и раз во ја. За кљу чак по вра так истог? По сто ја ње за пад не ци ви ли за ци је, ка кво да нас по зна је мо, кроз све при сут ност ње них еле ме на та у го то во сва ком друштву ши ром пла не те ни је и га рант ње ног тра ја ња, а оно што нам да нас из гле да као да тост, сва ка ко мо же би ти бр зо проме ње но, до вољ но је има ти исто риј ску пер спек ти ву да ста ње ка кво да нас тра је пред ста вља са мо ма ли део укуп ног ис куства чо ве чан ства, ко је је пре о вла ђу ју ћи део вре ме на про ве ло жи ве ћи у дру штви ма ко ја су се те ме љи ла на прин ци пи ма ди је ме трал но су пр от ним они ма ко ја чи не осно ве За пад не ци ви ли за ци је. 27 Сто га, уко ли ко же ли мо да са чу ва мо и унапре ди мо у ху ма ни стич ки по зи тив ном прав цу оно што нам се мо жда да нас чи ни као не до вољ но до бро, не са вр ше но, али исто вре ме но за да то, мо ра мо про у ча ва ти исто ри јат на станка и мо гућ но сти про ме на, ко је сва ка ко по сто је. Јер осно ве за пад не ци ви ли за ци је из гра ђе не су при хва та њем од ре ђе ног ску па иде ја, па се на тај на чин, при хва та њем иде ја, мо же, та ци ви ли за ци ја и мо ди фи ко ва ти и уна пре ди ти. Иде је, веза не за при ме ну ди ги тал них тех но ло ги ја у ци љу кре и ра ња за јед ни ца ко је би сво јом су шти ном под се ћа ле на за јед ни це из до ба по ли са ан тич ке Грч ке ко је су из ло же не у ра ду на фун да мен тал ном ни воу, зах те ва ју сва ка ко раз ра ду, до ра ду и сва ку вр сту на кнад ног про ми шља ња. Али њи хо во при хва тање у из вор ном об ли ку, а то је да ди ги тал не тех но ло ги је мо гу да нам по мог ну да за јед ни це ка кве су по сто ја ле у по ли су и ко је су та да бро ја ле око пет хи ља да љу ди 28 кре и ра мо да нас 27 Ka gan, D. and Ka gan, F. W. (2001) Whi le Ame ri ca Sle eps: Self-De lu sion, Mi li tary We ak ness, and the Thre at to Pe a ce To day, Mac mil lan. 28 Pla to (1955) The Dialogues of Plato, Chi ca go: Encyclo pa e dia Bri tan ni ca. 352

и да бро је де се ти не, сто ти не хи ља да, па и ми ли о не чла нова, пред ста вља од лу ку ко ју тре ба раз мо три ти на осно ву инфор ми са ног уви да у пред но сти и ма не ко је ова кве за јед нице пру жа ју за ху ма ни стич ки по зи тив но уна пре ђе ње све та у коме жи ви мо. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Alon so, A. D. and O Shea, M. (2012) Mo de ra ting vir tual sport con sumer fo rums: ex plo ring the ro le of the vo lun te er mo de ra tor, In ter na ti o nal Jo ur nal of Net wor king and Vir tual Or ga ni sa ti ons, 11(2), pp. 173-187. Arnt, A. and Zil ber stein, S. (2003) Learning to perform moderation in online forums. In Web In tel li gen ce, 2003. WI 2003. Pro ce e dings. IE EE/WI C In ter na ti o nal Con fe ren ce on IE EE, pp. 637-641. De lort, J.,Y., Ba va ni A. and Pa ris, C. (2011) Au to ma tic Mo de ra tion of On li ne Di scus sion Si tes, International Journal of Electronic Com merce, 15 (3), pp. 9-30. Lin, H., Fan, W. and Zhang, Z. (2009) A qu a li ta ti ve study of Web-based know led ge com mu ni ti es: exa mi ning suc cess fac tors, International Jo ur nal of e-col la bo ra tion (IJeC), 5(3), pp. 39-57. Han son, V. D. (1999) The ot her Gre eks: the fa mily farm and the agrarian roots of western civilization, Uni ver sity of Ca li for nia Press. Han son, V. D. and He ath, J. (2001) Who killed Homer?: the demise of classical education and the recovery of Greek wisdom, En co un ter Bo oks. Han son, V. D. (2009) The We stern way of war: In fan try bat tle in classical Greece, Uni ver sity of Ca li for nia Press. Han son, V. D. (2010) The fat her of us all: War and hi story, an ci ent and modern, Blo om sbury Pu blis hing USA. Chi ca go. Ka gan, D. (1995) On the Ori gins of War and the Pre ser va tion of Peace, New York: Do u ble day. Ka gan, D. (1995) The Sid ney Ho ok me mo rial awa rd ad dress: Why we sho uld study We stern ci vi li za tion, Academic Questions, 8(2), pp. 51-57. Ka gan, D., Ozment, S. E., Tur ner, F. M. and Frank for ter, A. D. (1998) The western heritage (Vol. 2). Pren ti ce Hall. Ka gan, D. and Ka gan, F. W. (2001) Whi le Ame ri ca Sle eps: Self-De lusion, Mi li tary We ak ness, and the Thre at to Pe a ce To day, Mac mil lan. Ka gan, D. and St Ozment, F. M. T. (2007) Western Heritage: Since 1300 (AP Edi tion), Bo ston: Pe ar son Edu ca tion, Inc. Ka gan, D. (2013) Introduction to Ancient Greek History. Ka gan, D. and Vig gi a no, G. F. (eds.) (2013) Men of Bronze: Hoplite Warfare in Ancient Greece, Prin ce ton Uni ver sity Press. 353

McA fee, A. (2009) En ter pri se 2.0: New Col la bo ra ti ve To ols for Your Or ga ni za ti on s To ug hest Chal len ges, Har vard Bu si ness School Press, Kin dle edi tion. New man, A. and Tho mas, J. (2009) En ter pri se 2.0 Im ple men ta tion, New York, NY: McGraw-Hill. Par men ti er, G. and Man ge ma tin, V. (2013) Orchestrating innovation with user communities in the creative industries, Tec hno lo gi cal Fo reca sting and So cial Chan ge. Pla to (1955) The Dialogues of Plato, Chi ca go: Encyclo pa e dia Bri tanni ca. Sal mon, G. (2003) E-mo de ra ting: The key to te ac hing and le ar ning online, Ro u tled ge. Se raj, M. (2012) We cre a te, we con nect, we re spect, the re fo re we are: in tel lec tual, so cial, and cul tu ral va lue in on li ne com mu ni ti es, Journal of Interactive Marketing, 26(4), pp. 209-222. So fro ni je vić, A., Mi li će vić, V. and Ilić, B. (2010) Im pli ka ci je no vog kon cep ta Pred u ze će 2.0 na sa vre me ni me nadž ment, Tehnika Me nadž ment, 60(4), str. 1-5. Stom mel, W. and Ko o le, T. (2010) The on li ne sup port gro up as a commu nity: A mi cro-analysis of the in ter ac tion with a new mem ber, Discourse Studies, 12(3), pp. 357-378. Von Konsky, B., Wat kins, A. and Bro a dley, T. (2012) Developing a Mo de ra tion Com mu nity of Prac ti ce, In asci li te Con fe ren ce (Vol. 2012, No. 1). Wer bach, K. and Hun ter, D. (2012) For the Win: How Ga me Thin king Can Re vo lu ti o ni ze Your Bu si ness, Wha r ton Di gi tal Press, Phi la delp hia, kin dle edi tion. Wolff, R. P. (1970) In Defense of Anarchism, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Los An ge les, US. Zink han, G. M. (2005) The mar ket pla ce, emer ging tec hno logy and mar ke ting the ory, Marketing Theory 5 (1), pp. 105 115. 354

Adam Sofronijević and Tamara Vučenović University in Belgrade, University Library Svetozar Marković, Belgrade; RTS, Radio Belgrade, Belgrade WESTERN CULTURE AND THE DIGITAL: FROM POLIS TO VIRTUAL COMMUNITY Abstract This analysis covers certain aspects of the development of Western culture from its beginnings in Ancient Greece to the contemporary tendencies expressed through digital technologies. The authors point out the possibilities, which are arising from ubiquitous use of modern digital technologies, for modification of contemporary Western culture framework and its adaptation to the now suppressed traditions inherited from the ancient times. The important aspects of development that had crucially defined the phenomenon of the Greek polis and set up permanent foundations of the Western culture are identified. Also, similarities and differences are discussed, along with the social innovations brought about by the widespread use of Web 2.0 technologies at the beginning of the 21st century. We have specifically analysed the processes of creation and functioning of a community and compared values based on which the Greek polis functioned with the values of today s virtual communities. The phenomena of the feelings of belonging, mass participation, influence of the community on an individual and the importance of amateurism are explained as they originally appeared in the framework of polis. Finally, the potentials of revival of these phenomena are analysed in the context of the widespread use of digital technologies today. Key words: Western culture, digital technologies, polis, virtual communities, Ancient Greece, Web 2.0. Сања Филиповић, Сеобе, уље на платну, 200x300 цм, 2004. 355