Шта је чи тао Све ти Са ва у Студеници 1206/7. године?

Шта је чи тао Све ти Са ва у Студеници 1206/7. године? Архимандрит др Тихон (Ракићевић), игуман манастира Студенице Може ли се данас за неко древно светоотачко дело поуздано рећи да га је Свети Сава ишчитавао непосредно по доласку из Хиландара у Србију? Можемо ли доказати да је неки такав текст Свети Сава изузетно ценио, усвојио и преписивао? Ко ме је Све ти Са ва пи сао Хи лан дар ско и Сту де нич ко жи ти је? У ма на сти ру Хи лан да ру, најве ро ват ни је у дру гој по лови ни 1199. го ди не, Све ти Са ва је, као увод у Хи лан дар ски ти пик, на пи сао Жи ти је Све тога Си ме о на Не ма ње. У овом де лу Ти пи ка го во ри о исто ри ја ту Симе о но вог до ла ска у Све ту Го ру и са же то о ње го вој смр ти, утвр ђују ћи дан спо ме на све тог. Ово крат ко шти во је на ме ње но хилан дар ском брат ству. У на сло ву пи сац о де лу ка же: што сам га ја гре шни и сме р ни мо нах Са ва пре дао ва ма, у Го спо ду ва зљубље на че да и бра ћо. Пре дао њима, кон крет ним жи те љи ма са мо тог ме ста, и ни ко ме ви ше. Мо наси ма се, у на став ку, обра ћа са у Хри сту бра ти јо мо ја љу бље на и че да ду хов на, љу бим ци мо ји, ду хов на бра ти јо мо ја и оци, де чи це мо ја. По доласку у Студеницу 1206. (или 1207. го ди не), Све ти Са ва пише Немањино житије, као увод у Студенички типик. Ка ко је у Студеници имао више времена и боље услове, ово житије је многоструко дуже и развијеније, по свим правилима овога жанра византијске књижевности. Тежиште Житија је на Немањином монашком животу. Сведок Сава је детаљно описао дијалоге са својим оцем Немањом, посебно у тренуцима опраштања пред његову смрт. И ово де ло ни је пи са но за љу де у свету већ за монахе, и то одређене, за братство Студенице, коме је Немања и сам припадао. Тада, током писања Житија, у овом брат ству жи вео је и пи сац Са ва, и то као његов предводник, Архимандрит монаха. Зато је ова биографија непосредна као усмена прича и интимна као дневник. Кашанин закључује да ниједан наш стари животопис није тако мало свечан и тако мало реторичан, није тако срдачан и човечан као Немањин животопис који је саставио Св. Сава (М. Ка ша нин, 1975). На почетку житија стоји: Оче, бла го сло ви! Ово је за то што је сваки пут пре не го што поч не да чита братству, за то одређени монах узимао благослов од игумана, у то вре ме од Све тог Са ве а ка сни је од других игумана Студенице. Као и у Хиландарском житију, Са ва се монасима Студенице обраћа као блискима и својима: оци и братијо моја драга. За њихово пребивалиште, ко је је у исти мах и ње го во, каже: Наш све ти ма на стир овај, као што зна те, ово ме сто. Сава пише непосредно и једноставно, као најближи сведок и пратилац Симеона Немање. Он се обра ћао љу ди ма ко ји су лично познавали и Немању и њега, сма трао их је бли ским се би, међу соб но, и оно ме о ко ме се чи та, а то је, ка ко Са ва ка же, отац наш и кти тор ко ји до ђе у наш ма настир, ко ји и са зда. Он, го спо дин Симеон, пребиваше међу нама и говораше нама који смо око ње га, тј. брат ству ко је је у овом светом месту. За Немањине мошти Сава пише: положише га у овој светој цркви. Ово житије Са ва је на пи сао да се чи та са мо у Студеници и нигде више. 14

Свети Сава хиландарски и студенички писац фреска из Краљеве цркве у Студеници Завршетак Житија излаже духовне основе постојања студеничког манастира. Свети Сава је направио прелаз којим спаја опис Немањиног живота и поуке студеничком братству које ће уследити: Да ми и они по сле нас до краја овога века часним молитвама оца нашега и ктитора слушамо оно што се говори, и последујући да чи ни мо све што је угод но Бо гу, гледајући на подвиге и живљење овога преблаженога оца нашега... Потом следе најлепше поуке братији: Ум наш, да кле, не ка бу де на небесима у гледању на красоте рајске... Ове поуке су копча Немањиног житија и Студеничког типика, њима, заправо, Типик и почиње. Помињано место открива још не што да Житије није намењено само ондашњој сабраћи Архимандрита Саве Немањића. Речима ми и они по сле нас до кра ја овога века Сава читање овог дéла оставља у аманет свим каснијим житељима овог манастира. На исти на чин је и Хиландарско житије намењено братији тог манастира у свим временима. У њему се ка же: не ка бу де ово де лат но и ствар но на ма и они ма ко ји су иза нас до кра ја ово га ве ка (Хиландарски типик, сло во 3). Студенички Архимандрит Сава Немањић био је свакако најзначајнија српска црквена личност оног вре ме на, Бог га је уз ди гао до Првојерарха и просветитеља народа. Немањина житија која је пи сао Са ва, без об зи ра на то што су онда била намењена једино хиландарском и студеничком братству, да нас су, као и све што је напи сао, ва жна за сву на шу Цр кву и вер ни на род. Због то га се давно појавила жеља да се сложено Студеничко житије научно проучи, да се пронађе порекло елемената који су у њега уграђени. Са чу ва но Жи ти је Све тог Си ме о на Свети Сава је дошао у Студеницу из Хи лан да ра 1206. или 1207. године (по Ф. Баришићу, 1971. односно Љ. Максимовићу, 1986). По Сваке године, пред празник Све тог Са ве, наново се удубљујемо у лич ност и де ло овог светитеља. Неке, до сада непознате, детаље из његовог живота и рада проналазимо у радовима студеничког Архимандрита Тихона, јед ног од мла ђих доктора теологије Православног богословског факултета у Београду. доласку се латио писања Немањине биографије Житија Светог Симеона. Ово де ло је 1619. го ди не, за време студеничког игумана Теофила, у Горњој студеничкој испосници, преписао хиландарски монах Аверкије. За предложак са кога је преписивао, Аверкије је сматрао да је првобитни рукопис. То потврђује његов запис: јер би пре нас на пи сан ру ком Све тог Саве. Овај пре пис (у окви ру књи ге 15

Цароставник манастира Студенице) поклонио је ђакон Самуило Маширевић (каснији карловачки Патријарх) свом пријатељу П. Ј. Шафарику. О тој књизи Шафарик је на немачком језику објавио рад у Бе чу 1831. го ди не, ко ји је већим де лом пре ве ден на срп ски и штампан у Летопису Матице српске 1845. године. Захваљујући овој околности, Студенички типик и Житије Светога Симеона, писано у Студеници, остали су сачувани. Ово је једини сачувани препис. Данас се чува у Шафариковој збирци Народног музеја у Прагу под бро јем IX H 8 (Š 10). Из во ри за Сту де нич ко жи ти је Интересовање новије науке за ово де ло по чи ње у 19. ве ку. Ша фарик је штам пао Студеничко житије у Пра гу 1851, а из да ње је поновљено 1873. године. Рашчитан српскословенски текст издао је В. Ћоровић 1928. године, сабравши сва де ла Све тог Са ве у јед но из дање Српске краљевске академије. Ово је дало велики замах проучавању поменутих списа. Фототипију Студеничког житија приредила је Н. Син дик 1992. го ди не. На говорни српски језик прилагодио га је нај пре Д. Ко стић 1921. го дине (није штампано до скоро), потом М. Ба шић (1924), те Л. Мир ко вић (1939), чији је текст касније редиговао Д. Богдановић (1986). Упоредну словенско-српску говорну верзију урадио је Т. Јовановић (1994). Студеничко Житије Светог Симеона (1206/7. го ди на) има сво је изворе. То су првенствено Немањина и Савина Оснивачка хиландарска повеља из 1198. го ди не. Још ви ше је на ово жи ти је ути ца ла Друга хиландарска повеља жупана Стефана, касније краља Првовенча ног, из 1200 1202. го ди не, чији се оригинал чува у Хиландару. Сте фан је у ње ној арен ги (уво ду) изложио Немањин живот. Аренга изражава који је духовни и идеолошки мотив писца, објашњава где је место владара Немање и монаха Симеона у историји и Божијем домостроју спасења света. Осим овога, у Студеничком житију постоји и неколико детаља из Хиландарског житија и Житија Светог Симеона које је писао Стефан Првовенчани. Утицаје Немањине Прве хиландарске повеље на Студеничко житије запазили су И. Павловић 1879. године, Ст. Станојевић 1895. и П. По по вић 1906. го дине. Утицај обе хиландарске повеље на студеничко Житије Светог Симеона изложио је А. Соловјев 1925. године, сравњујући упоредо срод не де ло ве ова три тек ста. Систематски и детаљни одговор на ову те му да ла је Р. Ма рин ковић 1976. године у раду Историја настанка Живота господина Симеона од Светог Саве. Дакле, поменути и други радови дају нам одговоре на многа питања у ве зи са по стан ком овог де ла. Евер ге тид ски узор Опште је познато да Хиландарски и Студенички типик представљају верзију Типика манастира Богородице Евергетиде код Цариграда, који припада фамилији студитских устава. Богослужбени редослед и литургичка пракса Студитског манастира прешла је у типик Евергетидског манастира као већ затечено стање. Ученик Светог Саве, Доментијан, 1253. године, каже да је Са ва нај пре при мио васељенско законоположење, тј. студитски богослужбени поредак. Сава је пи сме ни указ за Хи лан дар и образник (типик) за Студеницу прилагодио условима Свете Горе Преподобни Теодор, игуман Студитског манастира и византијски писац фреска из Краљеве цркве у Студеници 16

и Србије. Посебно приметна новина су 12. и 13. гла ва, ко је ре гу ли шу однос Хиландара према ромејском ца ру и упра ви Све те Го ре, с јед не стране, и статус манастира Студенице и његов однос према српском владару, с друге стране. Сличностима са евергетидским узором су се бавили А. Дмитријевски (1895), В. Ја гић (1898), В. Ћоро вић (1928), Л. Мир ко вић (1939), Д. Богдановић (1980). М. Живојиновић је 1994. године издала рад Хиландарски и Евергетидски типик, подударности и разлике. Студитском традицијом се бавио проф. А. Пент ков ски у ра ду о Типику Патријарха Алексеја Студита и у ра ду о Евер ге тид ском и царским манастирима 11. и 12. века (издао 2001. односно 2004). Ода кле по ти чу по у ке Све тог Са ве мо на си ма Сту де ни це? Шта још, после многих поменутих и непоменутих истраживања, можемо приметити о житију које је Свети Сава писао у Студеници? Можемо приметити да је научно најмање дотицан његов завршетак. То су по у ке бра ти ји: Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске... (IX H 8 [Š 10], ли сто ви 116б 117а). Ова ре че ни ца, као и оне ко је следе, толико личе на Светог Саву да се обично сматра природним да он тако подучава братију, вероватно својим речима. Добро је примећено да ове поуке проистичу из самог садржаја Житија (Љ. Јухас-Георгиеска, 2005). Оне су круна ишчитавања и поимања Немањиног и Савиног монаштва и настројења. Ипак, иако ове реченице сасвим осликавају Светог Саву и његову духовност као игумана у Студеници, оне нису аутентично његове већ усвојене из древне монашке науке. Ове речи пронашли смо у Катихетским проповедима монасима, Светог оца и исповедника Теодора Студита (759 826), великог византијског монаха и књижевника који је живео четири века пре Светог Саве. Преузети текст је један део 56. Катихезе, која носи назив: О томе да не проширујемо довољно сво је уче ње по Бо гу и да [треба да] хранимо душу духовним призорима. Ову проповед проф. Архимандрит Никодим Скретас је приредио (незнатно је граматички кориговао), те, са Катихезама, издао у Солуну 1984. године према старогрчком тексту у издању: Theodori Studitis Praepositi Parva catechesis, Parisiis из 1891. године. Ово де ло је штам па но и у: Pa trolo gia Gra e ca, том 99, али са мо у преводу на латински, одакле је преузето из издања Sancti Theodori Studitaе, Sermones catechetici, Bibliotheca Veterum Patrum, Lugduni 1677. Да кле, наш отац Све ти Са ва усвојио је ове прелепе поуке из истог ду хов ног из во ра из ког су дошли Хиландарски и Студенички типик из Цариграда. Обрадио их је и ста вио као кру ну Немањиног житија и почетак Студеничког типика. За кљу чак 1) Игу ман ма на сти ра Сту де нице Ар хи ман дрит Са ва на пи сао је два жи ти ја сво га оца Препо доб ног Си ме о на Не ма ње. Прво жи ти је као по че так Хи ланда р ског ти пи ка и Дру го жи ти је као увод у Сту де нич ки ти пик. Пр во жи ти је је на ме ње но само мо на си ма Хи лан да ра а друго са мо мо на си ма Сту де ни це, и то не је ди но брат стви ма из оног вре ме на не го и из свих ка сни јих вре ме на. Све ти Са ва сво ме братству ка же: ми и они по сле нас до кра ја ово га ве ка (Сту де ничко жи ти је Све тог Си ме о на). Исто ка же хи лан дар ским мо на си ма у Хи лан дар ском ти пи ку (сло во 3). Ова два ра да ни су би ла пред виђе на за чи та ње ван ових брат става. За то је те шко за ми сли ти да су се у 13. ве ку ова два ру ко писа пре пи си ва ла за по тре бе из ван Хи лан да ра и Сту де ни це. Рашчитани детаљи стављени упоредо 2) Свети Сава је у манастиру Студеници, између осталог штива, читао беседе Преподобног Теодора Студита. Завршетак Житија Светога Симеона Архимандрит Сава је 1206/7. године конструисао на следећи начин: најавио је поуке као нешто што произлази из Немањиног житија. По том је делове Катихезе Преподобног Теодора Студита комбиновао са заповешћу монасима да пред собом имају успомену на студеничког ктитора Симеона Немању. Завршавајући повест о Немањином животу а најављујући ове поуке, монасима је поручио да чине све што је угодно Богу, гледајући на подвиге и живљење овога преблаженога оца нашега. Комбинацијом сопствених заповести и беседе Преподобног Теодора, Архимандрит Сава направио је кратко 17

и јасно изложење монашке идеологије живота у Студеници. 3) У наредним деценијама, игуман Сава излази из оквира студеничког братства и постаје Архиепи скоп са се ди штем у Жи чи. Бог га је по том про сла вио као светог а народ као равноапостолног просветитеља. Због његовог значаја за духовност и културу српског народа веома је важно проучавање његовог дéла без обзира на то ко ме је оно пр во бит но би ло намењено. Ово важи и за Житије Светога Симеона. Да ни је би ло овог ширег интересовања, можда ово изузетно вредно дело не би уопште било сачувано већ би страдало делећи судбину нашег народа. Захваљујући научном проучавању, конкретно Павлу Јосифу Шафарику, сачувано је у једном једином препису из 1619. године, који је хиландарски монах Аверкије сачинио у Горњој испосници манастира Студенице. * * * Ов де до но си мо по у ке Светог Са ве мо на си ма ма на сти ра Поуке Светога Саве детаљ преписа из студеничке испоснице Сту де ни це (пи са не 1206/7) и Пре по доб ног Те о до ра Сту ди та (пи са не око че ти ри ве ка ра није) ње го вим мо на си ма. Тек стове смо по де ли ли на па су се ра ди лак шег упо ре ђи ва ња. Свети Сава, Житије Светога Симеона; Народни му зеј у Пра гу, ру ко пис IX H 8 (Š 10), ли сто ви 116а 117а (језичка варијанта по Л. Мирковићу Д. Богдановићу) Преподобни Теодор Студит, Κατήχησις Νς, Μικρὰ κατήχησις, стр. 153 154 (при ре дио Ни кодим Скретас према старогрчком издању у: Theodori Studitis Praepositi Parva catechesis, Parisiis.) 1 Ум наш, да кле, не ка бу де на не бе си ма у гле да њу на кра соте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на онај живот, 1 Да кле, ум наш тре ба да је об у зет Бо гом, не бе ским при зорима, красотом раја, вечним становима, анђеоским весељем и оностраним животом, 2 где ли су ка ко ли су ду ше пра вед ни ка или гре шни ка; 2 где никада нису биле душе садашњих праведника и грешника. 3 ка ко ли ће се ја ви ти ве ли ки Бог и Спас наш Исус Хри стос, 3 [Наш ум, да ље, тре ба да је об у зет тиме] ка кво ће би ти јављање Великог Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, 4 према оној просвећеној речи: Небеса ће проћи са хуком, ваздуси спаљени ће се разрушити, зе мља и што је на њој и дела биће сажежени! (2 Пе тр. 3, 10) 4 у ко ме ће, по све ште ној ре чи, не бе са са ху ком про ћи, а сти хи је ће се ужа ре не рас па сти и зе мља и де ла што су на њој из го ре ће (2 Пе тр. 3, 10); 5 Какво ли ће ту свака душа саврсно тело добити? Ка кво ли ће би ти збо ри ште то мно штво љу ди од Ада ма, до краја света? Ка кво ли ће би ти Хри сто во стра шно и од сун ца све тли је ли це? 5 те како ће свака душа поново узети себи одговарајуће тело, какво ће бити сабрање небројених људи од Адама до скон ча ња ве ка, ка кав ће би ти из глед стра шног и ја чег од сунчевог свитања Христовог лица, 6 Ка кав ли ће мо глас ње гов чу ти, да ли пра вед ни ци ма које прима у царство небеско или грешницима које шаље у вечну муку? 6 ка кав ће мо глас Ње гов чу ти; нај зад, [какво ће бити] настањење (или плата) праведних примљених у Царство Небеско и грешника бачених у вечне муке. 7 Ово треба, љубљена браћо моја, да бринемо и помишљамо, у овом да жи ви мо, 7 Ето, о че му нам је уме сно да бри не мо и раз ми шља мо, 8 јер смо ван све та, јер жи вот на не бе си ма има мо (Фил. 3, 20), 8 али супротстављени према спољњем свету, имајући отаџбину на Небесима и немајући ништа заједничко са онима који по телу живе; 9 овај живот у миру проводећи, наду имајући да ћемо у Христу Господу нашем стећи наду вечних добара, 9 у то ме се са сто ји [стицање] пра ве по бо жно сти, су за и просвећења, да овдашњи живот мирно проведемо, имајући наду да ћемо достићи будућа вечна добра, у Исусу Христу Господу нашем, 10 заступништвом пресвете Владичице наше Богородице и Добротворке, и молитвама преподобнога и блаженога оца нашега и ктитора господина Симеона. 10 ко ме [припада] сла ва и Цар ство (или власт), са Оцем и Све тим Ду хом, са да и увек и у све ве ко ве. Амин. 18