ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА

Transcript

1 Е С Е Ј И С ЛО Б О Д А Н Г И Ш А Б О Г У НО ВИ Ћ ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА П РА К СА СК ЕП Т И Ч К Е СВЕ СТ И Јер ни шта не зна ти, то ни је ни шта, ни шта не хте ти да се зна та ко ђе, али ни шта не мо ћи зна ти, зна ти да ни шта не мо же те да зна те, ево где на сту па мир у ду ши не ра до зна лог тра га о ца. 1 С а м ј у е л Б е ке т Ста ње ду ха у ко ме се ни ти шта твр ди, ни ти o че му су ди и п р е су ђу је, у ко јем с е п и т а њ а б е з од г о в о ра р о је и в р тло же т ра же ћ и о с л о н а ц у з н ању, в ер ов ању, ч ињ ењу н ез н ањ е с ам о, п р ив и дн а ис т ин ит ос т, не м и р и не моћ са зна ва ња, сама сло бо да и независнос т т ра га лач ке д у хов но с т и, пој мов н и не ред, ме т од ска и са сви м оби ч на су м њ а, ру ш и лач к а и р о н и ја, све набр оја но мо же би т и и че с т о је с т е род но тле умет но сти. Шта ви ше, скеп са, као што се ов де же ли пока за ти, ни је тек обич на епи сте мо ло шка ин стан ца, осве до че на непре кид ним пре и спи ти ва њем чу ла и ра зу ма, очи глед но сти и ис кус т в а, ис т и но сн и х к ри т е ри ју ма и н а че л а, а че с т о од ба ц и в а на з б ог св о је с а мо п р о т и в р еч но с т и. О н а с е, з а п р а в о, мо же по см а т р а т и и ка о по зи т и ва н п ри н ц и п у ме т н и ч ког с т ва ра ња, мо ж да и сабориш т е по себне, готово парадоксалне естетике јед ног ства ра лач ког из раз а ко ји ц р пе моћ и з не мо ћ и и з р а ж а в а њ а, јед ног к а зи в а њ а ко је с е у од суству пред ме та и са мог сред ства из ра жа ва ња ис ка зу је и ш че - з а в а ње м. 1 For to know not hing is not hing, not to want to know anything li ke wi se, but to be beyond kno wing anything, to know you are beyond kno wing anything, that is when pe a ce en ters in, to the soul of the in cu ri o us se e ker. Sa muel Bec kett, The Bec kett Trilogy. Molloy, Malone dies, The Unna ma ble, Pan Bo oks Ltd., Lon don 1979, 59; превео с ен гле ског С. Г. Бо гу но вић, као и да ље у тек сту, из у зев где је дру га чи је н а в е д е н о. 136

2 Ка ко би се то и утвр ди ло, по моћ се у овом огле ду тра жи у једном не до в ољ но ис п и т а ном п а р а ле л и зм у д и ја лек т и ч ке а на л и з е фе но ме на скеп тич ке све сти, ка ко ју је Хе гел дао у Фе но ме но ло г и ји д у х а, и конк р ет и з а ц и је т е св е с т и, оч и т о в а не у у ме т н и ч кој п р а к си и по је д и н и м п ри ме ри ма т е п ра к се п и сца Са мју е ла Бар к л ија Бекет а ( ). И тај па ра ле ли зам, та кон кре ти за ци ја, би ће пред мет овог ра да. Б о л е с т с ум ње У већ не до глед ном уни вер зу му ре цеп ци је и ана ли зе Бе ке товог де ла, у ко јем је об у х ват но ра з у ме ва ње т ра же но не са мо у ег зис т ен ц и ја л и с т и ч ком, ф е но ме но ло ш ком, пси хо а на л и т и ч ком, ча к и пре со кра тов ском кљу чу, да по ме не мо са мо не ке од њих, скеп ти цизам показује једну упо ред ну пред ност. У сво јим рет ким ин тер вјуима, на и ме, с к рај ње из о ш т рен и м погледом на в лас т ита с т варалачка т ра г а њ а и и зра з, с а м п ис а ц с е п р от и вио једносме рном у ч ит ав ању значења у дело, поготово оном које је на трагу ег зи стен ци ја ли стичке шко ле ми шље ња. На сва ки на чин, чак и при пре ма ју ћи сво је кома де за по зо ри шну сце ну, од би јао је да бу де уву чен у њи хо ву ег зег е з у, св е д о че ћ и ( у јед ном п исм у А л ан у Ш н ајдеру) д а је њ ег ов о де ло уоп ште ствар основ них зву ко ва, те да се љу ди ма ко ји же ле глав об ољу од т умачењ а п ризвук а мо же помоћ и с амо а сп ирином. 2 Мо гло би се ча к ре ћ и да ње г о ви ау т о по е т и ч к и ко мен т а ри и ис хо де из са ме при роде скептицизма, по којој би осли ка ва ње де ла раз лич и т и м кон це п т и м а би ло с асви м и з л иш но, буд ућ и д а оно ц ури кроз пр сте и оти ма се ко нач ној ин тер пре та ци ји. Јер, оди ста, као што се за пи тао Хјум, на ко ји се то на чин уоп ште и за др жа ва не ки с т е пен у в е р е но с т и о ма ко јем п р ед ме т у? К а мо л и, до дај мо т о ме, о та ко сло же ној тво ре ви ни као што је умет нич ко де ло. Ка ко је то још овај ен гле ски ми сли лац фо р му ли сао, а Бе кет, чи ни се, и ли те рар но сле дио, скеп тич на сум ња је бо лест од ко је се ни кад ни не мо же ко ре ни то из ле чи ти, већ нам се вра ћа сва ког ча са, ма ко ли ко је раз го ни ли, те ма ка ко по не кад мо гли из гле да ти од ње осло б о ђе н и, п ре све г а п у ком не хај но ш ћу и не паж њом. 3 Другим ре чи ма, у пот пу ној не спу та но сти ми шље ња, мо гућ ност за кола пс са знај не си г у р но с т и, к рај њу збу ње нос т, спо знај н у по ме т њу и не мир, из вр та ње и иш че за вање чврсте увере но сти, ко ле ба ње и подо з ре ва ње за ову хро н и ч н у болес т су мње, за п ра во, у век по с т о ји, 2 Maur i c e Ha r mon e d., No a u t h or b e t te r se r ve d. T h e c o r re sp on d e n c e of S am u e l Bec kett and Alan Schne i der, Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge 1998, Деј вид Хјум, Ра с п р а в а о љу дс к о ј п р ир од и, п р е в е о Б о р и в о ј е Н е д и ћ, Ве се лин Ма сле ша, Са ра је во 1983,

3 упра во она ко ка ко ће нам то по ка за ти Хе ге лов је згро ви ти опис, а по том и кре та ње кроз скеп тич ке па су се Бе ке то ве про зе. 138 Ске п т и ц и з а м у Фе н о м е н о л о г и ји д у х а У Хе ге ло вој т ри јад ној ст ру кт ури самосвести скепти чка свест стоји на ст у п њу си н те зе, као п у н об л и к сло бо де са мо свест и и самог ми шљења. Сва раз ли ка ко ја се ус по ста вља уну тар све сти није друго до са ма свест, по јам или ње на са др жи на, твр ди Хе гел, а ње на де л а т но с т је с а сви м по у н у т а р њ е н а н а к р е т а њ е пој мов а у с амом су бјек ту. То је, оту да, об лик ко ји у дру го бив ству не тра жи сво је о св едоч ав а њ е, в е ћ у ч и с т ом к р е т а њу м и ш љ е њ а т в о ри в л а с т и т у не з а ви сно с т. С т о и ц и з а м, скеп т и ц и з а м, к а о и не с р ећ на св е с т је с у об ли ци та кве, у се бе за тво ре не ми са о не све сти, до да је он. 4 Да ка ко, у чи та вој кон струкцији Хе ге ло вог фи ло зоф ског си стема скеп тич ка свест је ни жи сту пањ или тек мо ме нат оп штег ис куства свести, по нај ви ше очи то ван во је ва њем сло бо де и независности на ду гом пу ту ус пи ња ња ка ду ху ко ји зна за се бе, а је сте са ма на у к а, и в о д и а пс ол у тном знању. 5 С кепт иц из а м с т ог а п р едс т ав љ а јед н у од у з е т о с т, р е ћ и ће с л и ко ви т о он, не спо с о б но с т з а ис т и н у з а р о бљ е н у у с убјект и внос т и и не г а ц ији св аке с ад рж ине. 6 Сто га је то са мо не ки по јам зна ња, али не и ре ал но зна ње, пут сум ње на ко ме се гу би сва ка исти на, па се у ко ле бљи во сти њој вра ћа и на но во од ње од сту па, због све га то га и пут оча ја ња. 7 То је ујед но и оно с т а њ е к л и з а њ а у не о би ч не па р а док с е, т е ш ко ће и п р о т и в р еч но с т и ко је опи су је Бар кли, чим се у ми шље њу ода љи мо од чу ла и ин стинка та, по том про ђе мо кроз за мр ше не ла ви рин те, па се опет на ђе мо та мо где смо на по чет ку би ли. 8 Гл а в не ка ра к т е р и с т и ке с ке п т ич ке с в е с т и А. Не г а т и в но с т... За ра з л ик у од с т о и ч ке св е с т и, која н ије исп уњ ена ж ив от ом и оства ре на у жи во ту, те афирми ше бесадр жај но ми шље ње, скеп тичка свест ипак до ка зу је оно што је пра ва сло бо да ми сли, а што је и 4 Ге о р г Ви л хе л м Ф р и д р и х Хе г е л, Ф е н о м е н о л о г и ја д у х а, п р е в е о Н икол а М. По по вић, БИГЗ, Бе о град 1979, Исто, Ге о рг Вил хелм Фридрих Хегел, Истори ја фи ло зо фи је, књ. 2, пре вео Нико ла М. По по вић, БИГЗ, Бе о град 1975, Г. В. Ф. Хе гел, Ф е н о м е н о л о г и ја..., Џорџ Бар кли, Ра с п ра в а о п р и н ц и п и м а људ с ког са з н а ња, п р е в е о Радос л а в В. Кон стан ти но вић, БИГЗ, Бе о град 1977, 10.

4 њ е на п р в а к а р а к т е ри с т и к а: не г а т и в но с т. Мо г ућ но с т од г о не т а њ а ко ја с е п ри ме ћу је у с т о и ц и зм у, и л и п р о с т а т р а н сп л а н т а ц и ја см и сла у вла сти ту сфе ру, у скеп ти ци зму иш че за ва. Овај сту пањ слоб о де с а мо св е с т и је с т е, з а п р а в о, р а зно л и ко уо б л и ча в а њ е ж и в о т а у ре ални негати ви тет, или, дру га чи је, не ко раз об ли ча ва ње жив о т а не г а ц и јом. У св о јој у н у т а р њ ој с а мо о д р е ђе но с т и, скеп т и ч к а свест уништава биће многостру ко одре ђенога света, а њена интен ци о нал ност ни је дру го до не га тив на усме ре ност према другости, по жу ди и ра ду, утвр ђе на та ко ђе и пре ма ступ ње ви ма све сти ко ји јој д и ја лек т и ч к и п р е т хо де. 9 Б. Сло бо да и не мир... На и ме, оно што се из да је за ре ал но, пред мет ност као та ква, и ш че з а в а з а ра д и з ве сно с т и скепт и чке све с т и о в лас т ит ој слоб од и. На с т у па њ ис т и не не у з д и же знање о ра з л икован и м, самос т а лн и м, појед и нач н и м бић има и њихо ви м од носи ма, п ри ме ћу је Хе г е л, већ искуство слободе са ме. Та исти на ни је ре зул тат деј ства нечега туђег и л и па к исхо д и ш т е и н т е р а к т и в не де л ат но с т и св е с т и и оно г а што је све сти стра но, већ је са мој се би (и свом сло бод ном кре та њу) сво је врсн и д ијалект и чк и нем и р ко ји у самообнав љању неп рес т ано т р а је. Сло б о да и д и ја лек т и ч к и не м и р у в о де, на да љ е, у скеп т и ч к у свест апсол у тно сл учајн у по ме тњу и вртогла ви ц у не ко га не ре да у с т а л ном о б на в љ а њу, т е и з т ог р а з ло г а с ло б о да с а мо св е с т и н и је не што по зи тив но што би свест из јед на чи ло с њом са мом и уну тар ње ус по ста ви ло ата рак си ју сло бодног мишље ња, већ не што не гатив но чак и у од но су на се бе са му. Она је, дру гим ре чи ма, по је динач на свест ко ја се упра вља пре ма оно ме што за њу не ма ни ка квог ре ал итета, која се покорава ономе ш то за њу нема н икак ве суш т ине и н и к а к в е ис т и н и т о с т и. 10 Д и ја лек т и ч к и не м и р скеп т и ч ке с а мо св е с т и ис хо д и и з не мо гућ но сти све сти да се ре ши сво јих вла сти тих са др жа ја које је претход но ли ши ла би ло ка кве су шти не и вред но сти. Она упра во из тих ра з ло г а п р едс т ав љ а емп ири чк у с амо св е с т у н у т а р ко је с е в р тло же обез вре ђе ни и по ни ште ни са др жаји по својим слу чај ним, сло бодним пу та ња ма. Из све га сле ди да је у јед ном свом ви ду скеп тич ка само свест по је ди нач на свест ко ја до кра ја ужи ва у властитој слобо ди не ги ра ња пред мет но сти, не успе ва ју ћи да се у сво јој ин тернали зо ва ној де лат но сти са свим отме ути цају не ги ра них и раз метну тих са др жа ја, те при том по ста не рав на са ма се би Г. В. Ф. Хе гел, Ф е н о м е н о л о г и ја..., Исто, Исто,

5 140 В. Двој ност и про тив реч ност... Али ка о год је скеп тич ка свест пра ва по је ди нач на свест, она је у јед но не г а т и ви т е т св а ке по је д и нач но с т и и св а ке ра зл ич ит ос т и. Она је, уз то, и свест ко ја у се би са би ра су пр от но сти, те ује ди њу је, с јед не с т ра не, спос о бно с т нег и рањ а к а о ус т а но в љ а в а њ а в ла с т и т е слободе, а с дру ге ону не су шта стве ност слу чај ног кретања обезв р еђен и х и нег иран и х сад рж а ја. О на ч ин и да и з њ еног м иш љ ењ а и ш че зне не с у ш т и н ск а с а д р ж и на, а л и у п ра в о у т ом м иш љ ењу она п редс т ав ља свес т о не че м у не су ш т и н ском, она ис ка зу је а псол у тно и ш че з а в а њ е, а л и ис к а зи в ањ е по с т оји, т е т а св е с т је с т е ис к а з а но и ш че з а в а њ е, она ис к а з у је н и ш т а в но с т гле да њ а, с л у ша њ а и тд., а са ма гле да, слу ша итд.; она из ри че ни штав ност мо рал них су штастве но сти, а са ма их пре тва ра у сна ге сво га де ла ња. 12 Ра зу мљи во је да ов де Хе гел, по ред двој но сти, от кри ва и унутра шњу про тив реч ност скеп тич ке све сти, ко ја се нај пре огле да у не с агл а сно с т и и нејед и нс т в енос т и њ еног т в ор ењ а и м иш љ ењ а. О на од ба ц у је м но г о с т ру к у с амос т а лно с т с т в ари нег ац ијом, а л и је т о, у јед но, у в л а с т и т ом м и ш љ е њу ч и н и под ру ч је м с ло б од не, с а сви м х а о т и ч не ц и р к у ла ц ије по н и ш т еног см ис ла. О на је дак ле у св ом т в о р е њу не к а в р с т а по в л а че њ а и у з д р ж а в а њ а од с у да (ис к а зи в а њ а), док с е т а ко ђе и па к ис к а з у је, и п ри т ом је ис к а з а но и ш че з а в а њ е. З а х в а љу ју ћ и и ш че з а в а њу, она је п р о т и в р еч на ба ш з а т о што чи ни оно што са ма не ги ра: су ди о ни штав ном, а за пра во га са ма пре тва ра у сна гу сво га де ла ња. 13 Г. Ко нач ни об лик... И з по ме н у т е п р о т и в р еч но с т и на с т а је но ви о б л и к св е с т и, з а к љу ч у је Хе г е л, св е с т која с аглед ав а в л а с т и т у д в ој но с т и т и ме по ста је свест о вла сти тој про тив реч но сти. Тај ко нач ни об лик скепт и ч ке све с т и ма н и фе с т у је се ка о ме с т о ок у п ља ња ње не по зи т и в не и не га тив не функ ци је. Ова дво гу ба свест, ка ко је ми сли лац на зива, ди ја лек тич ки је основ сле де ће фа зе сло бо де са мо све сти несрећ не све сти ко ја је сте свест о се би као дво стру ком су шта ству ко је је ис к љу ч и в о п р о т и в р еч но. 14 Мо г у ће је сада и з а о к ру ж ит и Хег елов оп ис скепт и чке свес т и. Њ е не гла в не к а р а к т е ри с т ике, наиме, је с у не г а ц и ја д и ја лек т и ч к и х с т у пњ е в а ко ји јој п р е тходе, с ло б од а з ад обијен а т ом нег ац ијом, д в ој но с т ко ја с е ја в љ а с по ја в љи в а њ ем не мо г ућ но с т и о с лобађањ а 12 Исто. 13 Исто. 14 Исто, 126.

6 од не ги ра них са др жа ја у ми шље њу, упо ре до с тим про ти веч ност и свест о тој про тив реч но сти. У д аљ е м р а з м а т р а њу п о к у ш ај м о д а ов е т е о р и ј с ке од р ед б е с а гле да мо у њ е н и м по ја в н и м о б л и ц и ма и у к а же мо на мо г у ће ме х а н и зме т е о бјек т и в а ц и је. Иро ни ја као сред ство објек ти ва ци је скеп тич ке све сти О п и с уј ућ и и р он и јс к и п ос т уп а к С ок р а т о в, Хе г е л у с в о ј о ј Ис т ор ији ф ил о з оф ије д оч ар ав а с л и к у хот им и чно б ез аз л еног и не о ба в е ш т е ног м и с л и о ца ко ји од с а г о в о р н и к а т р а ж и да г а св о ме зна њу и на че ли ма под у че. На осно ву раз ла га ња тих на че ла он изво д и њихову суп р о т но с т, по у ча в а ју ћ и оне с ко ји ма се опход ио к а о да зна ју да ни шта не зна ју, а што је још ва жни је, да ни сам ни шта не зна. 15 Уток ове упи та но сти ни је дру го до скеп тич ка свест, док је со к рат ов ск а и рон ија мет ода разарањ а пос т ојећег (важећ и х м њењ а, исти на, добара ) у свр си по ра ђа ња са мо све сти или интелектуал не по тре бе ко ја у крај њем во ди са зна њу да по зи тив них исти на з ап р а в о не ма. Уме с т о спе к улат и в ог спокоја и р а зр ешењ а у знању, на сце ни је ве чи т и не ми р дијалект ике, те зато је ди но ми ш ље ње, и ли ње го ва суп стан ца, ка ко Хе гел ка же, мо же би ти оно што је стал но, са ма су шти на и са ма свр ха. 16 Уо ста лом, и умет ност на ла зи сво је по ре кло у то ме да је чо век ми сле ћа свест, те да оно што уоп ште је сте чи ни из са мо га се бе за се бе. 17 Ја сам, раз ја шња ва ово Хе гел у Фе н о м е н о л о г и ји д у х а, у ми шље њу сло бо дан, јер ни сам у не ком дру гом, већ оста јем ап солут но код са мог се бе, и пред мет ко ји је за ме не су шти на, оста је у не раз двој ном је дин ству мо је би ће за ме не; и мо је кре та ње у пој мови ма је сте јед но кре та ње у ме ни са мом. 18 Б а в е ћ и с е ис т о ри ј ском де д у к ц и јом п р а в ог пој ма у ме т но с т и, у Уво ду сво је Есте ти ке Хе гел из ме ђу оста лог кри тички размат ра и значење ге н и ја л не бо жан ске и ро н и је, на Ш ле ге ло вом т ра г у. Ов де се иро ни ја уз ди же на ни во оп штег прин ци па, али ипак по лаз е ћ и од б е с ко нач не с ло б о де м и ш љ е њ а и с а мо св е с т и ко ја с е п р ви пут по ја ви ла код Со кра та. Она је, на и ме, усред сре ђе ност оно га Ја у са мо се бе за ко је су све ве зе рас ки ну те и ко је је у ста њу да жи ви само у оном бла жен ству ко је м у п ричи њава у живање у самом себи Г. В. Ф. Хе гел, Ис т о р и ја..., Исто, Wal ter Biem el, Fi l o z o f i j s k e a n a li z e m o d e r n e u m je t n o s t i. K a f k a P r o u s t P i - cas so, p r e ve l a Na d e ž d a Č a č i n o v ić P u h ov s k i, Na k l a d a C e n t r a d r u š t ve n i h d e l a t n o s t i, Za greb 1980, Г. В. Ф. Хе гел, Ф е н о м е н о л о г и ја..., Ге о рг Вил хелм Фри дрих Хе гел, Ес т е т и к а, књ. 1, пре вео Ни ко ла Попо вић, БИГЗ, Бе о град 1975,

7 Моћ с т в ар ањ а и р аз ар ањ а, моћ нег и р ањ а св а ке о с о б е но с т и, св а ке од ре ђе но с т и и са д р ж и не, моћ по н и ш та ва ња оно га ш т о се с т во ри ло и ства ра ња оно га што по се би и за се бе не ма ни ка кву вред ност предста вља ис хо ди ште усред сре ђе но сти Ја на са мог се бе, од но сно принци па Ја ко ји се по ста вља као ап со лу тан у од но су на сва ко зна ње и сва ки ум. Не ма сум ње да овај опис умно го ме под се ћа на де скрипц ију скепт и чке свес т и. И з т ог ра злог а и р он ија је, а т о ће доп ис ат и Кје р ке г о р, и з в о р но на че ло не г а ц и је, и л и б е с ко нач н и а п с о л у т н и не г а т и ви т е т ко ји не с т в а р а н иш т а док не г и р а. Шт а ви ше, он а је бо жан ско лу ди ло ко је као не ки Та мер лан бе сни и ни ка мен на каме ну не оста вља. Сто га је це ло куп на област Не-Ја је дин стве но под руч је при ви ђа ња или не ка кав од Ја ство ре ни при вид, чи јој се вла сти и сло бод ној во љи пре пу шта на сло бод но рас по ла га ње. 20 За о би ла зе ћи раз ли чи та схватања ироније код Хегела и Шлеге ла, мо же се ре ћи да тај при вид, при вид са др жи не, је сте бес крај но ства ра лач ко по ље у умет но сти ко ја се иро ни јом слу жи. Ка да се не мо же ус по с т авит и, к ако Хег е л к аже, не к и д у бљи су п с т а н ц и ја л н и ин те рес за са др жи ну, ко ји би самим феноменима улио снагу посто ја ња за се бе и по се би, независно од про из вољ но сти и ап со лутне вла сти оно га Ја, то не ми нов но во ди не мо гућ но сти да јој се при ђе са озбиљ но шћу. Иден тич но као што је то слу чај код скеп тичке свести, са др жи на је јед на појм ље на са др жи на, а све осим (ствара лач ког) д у ха по с т а је не су ш т а с т ве но. 21 Би т и ро н и је о т у да оп с т а је у ф о р ма л и зм у Ја ко ме св а к а с а д р ж и на, по с л у ж и мо с е Хе г е ло ви м од р е ђе њ ем скеп т и ч ке св е с т и, п р ед с т а в љ а р е а л н и не г а т и ви т е т, т е ти ме и свој стве ну сло бо ду кре та ња са мо све сти у ко јој се она по јављу је у облику дијалектичког немира. Сло бод ни уни шти тељ, зах ва љу ју ћ и том фо р ма ли зм у, у у ме т но ст и на по се, та ко ђе је сло бод ни ство ри тељ. Ди о ни зиј ски не мир уништа ва ња се у мно го че му једна чи са не ми ром ства ра ња. А иро ни ја је, мо гло би се ре ћи, као к ак а в спољ а ш њи, опе ра т и в н и ви д, у ме т н и ч ко с р ед с т во и ор г а нон скеп т и ч ке све с т и. Ње на уло г а у под с т и ца њу са зна ва ња са ме р љи ва је оној при умет нич ком ства ра њу. По не ми ру миш љења и изостанк у позитивни х истина, и ронија ко ја се ја вља код Бе ке та је по ла зи шно со кра тов ска, али је и та мерла нск а и к је ркег ор овск а. Св е с т о н иш т а в но с т и св е г а уо б л и че на је ту у по е тич ки дис курс, ко ји је без сум ње на пу та њи оп ште ирони је све та о ко јој го во ри Хе гел, а ко ја, као и ди ја лек ти ка, не што 20 Исто, 65, 67; Ro bert R. Wil li ams, He gel on Soc ra tes and irony, in: Da vid A. D u q u e t t e, e d., He ge l s Hi s t o r y o f Ph i l o s o p h y: Ne w In t e r p r e t a t i o n s, St a t e Un i ve r sity of New York Press, Al bany 2003, 75; Д р а г а н С т о ја н о в и ћ, Ир о н и ја и з н а ч е њ е, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Бе о град 1984, Г. В. Ф. Хе гел, Ес т е т и к а...,

8 уоп ш т е п ри зна је т ек да би ра зви ла њег о во у н у т ра ш ње ра зо ре ње. 22 Она ујед но прет ход но сво ди све са др жа је на при вид, па је та ко умет нич ка иро ни ја у сво ме извођењу не мо гућ ност озбиљ ног трет ира ња в ла с т и тог п ред ме та. Њен спе ц и фи к у м не ле ж и са мо у мо ћ и рас по ла га ња већ је сте по се бан вид по и гра ва ња и обр та ња обично -в р едног и оби ч но - см и сле ног. О н т о ло ш к и и з ра с т а ју ћ и и з са мог би ћ а скеп т и ч ке св е с т и, де л ат но с т и р о н и је ч и н и и опе р а ц и ја по и г р ав ањ а по н иш т ен и м с ад р ж ајем, а њ ен и о бјек т и, но с е ћ и у с е би сву па ра док сал ност по ни ште но сти, баш у скла ду с Кан то вим одре ђе њем ко мич ног као из не над ног из вр та ња у ни шта, добијају обеле ж ја х у мо рног и д уховит ог. То и зв рт ањ е н ије и знен а дно, н ит и јед но к рат но, в ећ, а ко с е т а ко мо же одр ед ит и, је с т е п р о це с т рај ног и не п ре к и д ног из вр т а ња у коме н и ш т а за о к у п ља цео ма не ва р ск и про стор из ме ђу по зи тив ног и не га тив ног, по ста ју ћи објект. До дај мо ово ме да је Бе ке ту као пи сцу та ко ђе свој стве на и она по себна врста и рон ије коју Ари сто тел у Никомаховој е т ици став ља на с у п р о т ἀλαζονεία-е и л и р а з ме тљи в ог п р е т е ри в а њ а: и р о н и ја с а мо у н и жа ва ња и л и са мопо тцењивања. Бе кет ов ју на к је на и ме че с т о и са мо пот це њи вач, иро ни чар ко ји се слу жи го во ром ко ји при крив а с оп с т в е н а о с т в а р е њ а и спо с о б но с т и, п р е ћу т к у је де о и с т ине, из да је се као ма ње вре дан или оба ве штен но што је сте. 23 У па с у си ма ко ји с ле де по к у ша ће мо да оп и с а не гла в не ф орме скептичке свести, као и очи то вање ироније, препознамо у појединим при ме ри ма из Бе ке то вих ро ма на и ње го ве крат ке про зе. Су бјек тив ност и не га тив ност скеп тич ке све сти и њи хо в а кон к ре т и з а ц и ја А. С у бјек т и в но с т... Не дир нут смр ћу, дир нут са мо са мим со бом, то је по след ња кон се квен ци ја те би о гра фи је. Чи ни се да смрт до во ди у не при ли ку је ди но ау то ра: Ка ква ште та, ка же он, мо је Ја уми ре, не ста је мој је ди ни и нај бо љи пред мет. Ка ко ће мо да ље? 24 Б о т о Шт р а ус Н а че ло с у бјек т и в но с т и ис к а з у је с е не с а мо на по је д и нач ном већ на да ле ко ши рем пла ну, на да све под окри љем оп штег не при 22 Г. В. Ф. Хе гел, Ис т о р и ја..., Д р а г а н С т о ја н о в и ћ, н а в е д е н о д е л о, Bot to Stra uss, Te o r i ja pr i je t nje, pr e ve la Lje r k a Še fe rov Li n ić, G r a f ič k i z a vo d Hr vat ske, Za greb 1983,

9 кази вач ког ка рак те ра мо дер не умет но сти 20. ве ка, која се профи л и ше к а о де лат но с т сло б од ног п ре и на ча в а њ а и п ре о бл и ко в а њ а објек тив ног. За Пи ка са је, при ме ра ра ди, ли ни ја из ра за би ла идентич на ли ни ји рас по ла га ња, ка ко је уо чио Вал тер Би мел, па се оно ш т о ва љ а п ри к а з а т и ви ше н и је огле да ло у ње г о вој са мос т а лнос т и, већ се у при ка за ном ука зи вао онај ко ји при ка зу је. Од ви ђе ног смо вра ће ни оном ко ви ди, а тај ко ји гле да по ка зу је се у на си љу, у проме ни ко ју мо же на мет ну ти ви ђе ном, по ја вљу је се као во ља ко ја распо ла же. 25 С у бјек т мо де р не у ме т но с т и, д ру г и м р е ч и ма, ис по љи ће с е у ау т о ном ној де л ат но с т и в о л у н т а ри с т и ч ког с т ру к т у ри р а њ а, а нај о ч и т и је у п рак са ма к у би зма, екс п ре си о н и зма, да де, на д ре а л и зма и дру гих умет нич ких пра ва ца у пр вим де це ни ја ма 20. ве ка. Уметно ш ћу по т о њ ег до ба в л а да ће т а ко ђе о с ло б о ђе н и ег зи с т ен ц и ја л и с т и ч к и су бјек т л и р ске а п с т ра к ц и је, а п с т ра к т ног екс п р есион изма, ен фор ме ла, доц н и је и тзв. јак и субјек т ви со ког мо дер н и зма (ка сн и а п с т р а к т н и екс п р е си о н и з а м, по с т с л и к а р ск а а п с т р а к ц и ја и тд.). 26 Но, одред ба су бјек тив но сти ко ја пра ти сло бод ну ли ни ју израз а и ко ја с е у г р а ђу је у с а м у с т ру к т у ру у ме т н и ч ког би в а по с е б но уоч љи ва у тзв. мо дер ном ро ма ну и оном ње го вом аспек ту ко ји се мо же опи са ти као ме та фик ци о нал на, са мо све сна про за. Метафикци ја по чи ва на на че лу не си гур но сти, ду бо кој све сти ау то ра о немо г ућ но с т и п р ед с т а в љ а њ а о бјект и в ног св е т а, в ећ с а мо в ла с т и т ог дис кур са и ње го ве кон цептуализа ци је. Дру гим ре чи ма, сам посма трач ме ња по сма тра но, а је зик ко јим се он слу жи је сте са моза т во рен и не за ви сн и си с т ем ко ји у з т о ра ђа и в ла с т и т а зна че ња. 27 Ка ко је при бли жно још у до ба на стан ка Бе ке то вог Мо ло ја за кључи ла Натали Са рот у свом огле ду До ба сум ње, до та да шњи предмо дер ни ју нак, са сво јим пре ци ма и по се ди ма, бри жљи во зи да ним до мом, оде ћом, ли цем и те лом, са да је из гу био све то. Ње го ву улогу је пре у зе ло и при сво ји ло не ко ле лу ја во би ће, нео д ре дљи во, неу х в а тљи в о и не ви д љи в о, не ко а но н и м но Ја ко је п р ед с т а в љ а св е и ни шта, а ко је је нај че шће не ка вр ста од ра за са мог ау то ра, и за у зело по ча сно ме с т о. 28 Вр тло же њ е по н и ш т е н и х с а д р ж а ја, ко је Хе г е л сме ш т а у са м у у н у т ра ш њос т скеп т и ч ке све с т и, до би ло је, зап раво, кон к рет а н р о ма не ск н и об л и к: окол н и л и ко ви л и ше н и с опс т веног жи во та као да су са мо још не ке ви зи је, сно ви, мо ре, вар ке, од сја ји, 25 Wal ter Bi e m el, н а в е д е н о д е л о, 237, M i ško Šu v a ko v ić, Po j m o v n i k s u v r e m e n e u m je t n o s t i, Ho retzky V lee s & Be ton, Za greb Ghent 2005, Pa t r i c i a Wa u g h, Me t a f i c t i o n. T h e o r y a n d p r a c t i s e o f s e lf - c o n s c i o u s f i c t i o n, Ro u tle ge Taylor & Fran cis Gro up, Lon don New York 2003, Nat ha lie Sar ra u te, The Age of Su spi cion, ibo oks: nes.ap ple.co m /Web O bjects/m ZS-tore.woa /wa /viewbook?id =26FB54D761EACEA69873DA854F12BC0C,

10 мо да л и т е т и и л и п ри в е сц и т ог св е моћ ног Ја. 29 С у бјек т и в но с т с е раз ма ха ла ка не спу та но сти из оста вљајући за плет, је дин ство просто ра и вре ме на, чак и име на ју на ка: Жид је обич ним име ни ма п ре т по с т а в ља о и ме на ко ја се ма ло у по т ре бља ва ју, Каф ка је ју на ке умео име но ва ти са мо по чет ним словом, исто име се поклањало двама р а з л и ч и т и м л и ко ви ма (Ф ок не р), а Б е ке т о в о п р в о л ице једн ине ба ви ће с е не п р е к и д н и м и р о н и ч н и м и ме но в а њ ем с а мог с е б е: Мо ж д а ћу, по к у ш а в а ју ћ и д а бу де м В о рм, ко н ач но ус пе т и д а по ста нем Ме худ, ни сам о то ме раз ми шљао. Он да све што тре ба да ура дим је да бу дем Ворм. Што ћу без сум ње по сти ћи ако бу дем Џо унс. А по том са мо тре ба да бу дем Џо унс. 30 Б. Не г а т и в но с т... Област не га тив ног од но ше ња скептич ке свести, како га је Хег е л од ре д ио, п ре ма ч ул ној и з ве сно с т и, опа жа њу, ра зу м у, п р ох т е ву, само стал но сти све сти, мо гуће је пратити и у Бекетовој прози. Свака ко да се ту не ће на ћи тер ми но ло шка слич ност, и да се пој мо ви у не фи ло з о ф ском зна че њу с ло б од но у по т р е бљ а в а ју, т е да и з о с т а је ис т ов р сно с т д ија лек т и ч ког п р е в ла да в а њ а н и жег од с т ране вишег; ме ђу тим, чак и основ ни сми сао не га тив ног од но ше ња и по ни шта вања ових ступ ње ва све сти, ка ко их Хе гел име ну је, код Бе ке та је ја сно на гла шен. Нај зад, ра за ра ње ег зи стен ци јал ног и иден ти фик ац ио ног о слонца јунак а на ћ и ће ра зрешење у не и ден т и фи ко в а ној пер со ни чи стог при по ве да ња. Али по ђи мо ре дом. 1. Чу ла Опа жај на, а л и и ч и та ва те ле сна ег зи с тен ц и ја Бе ке то вог јунака је под сум њом. Про цес ни ште ња (neant isat ion) започ иње т ип и чном си ту а ци јом у ко јој фи зич ка мо бил ност про та го ни ста бива огран и че н а и л и с асви м св е де н а н а св о ју с у п р о т но с т непок р е тно с т на до ме ш т е н у не п р е к и н у т и м н и з ом р е ч и и р е че н и ца у с т и х и ј ном и з рицању нарат ора. Док јед в а хода, ју на к у п ри че До вољ но т ру п се др жи па ра лел но са тлом, те му је хо ри зонт зе мља ко јом га зи, та нан и теп и х од т ресета и л и ш ћа. 31 Мо лој запо ч и ње сво је п у то ва ње 29 Исто, Per haps it is by trying to be Worm that l ll fi nally suc ceed in be e ing Ma hood, I hadn t tho ught of that. Then all I ll ha ve to do is be Worm. Which no do ubt I shall ac hi e ve by trying to be Jo nes. Then all I ll ha ve to do is be Jo nes. Sa muel Bec kett, The Bec kett Tri logy..., S amu el B e c ke t t, No s k n ife. C o ll e ct e d S h ort e r P r o s e , Cal der and Boyars, Lon don 1975,

11 во зе ћи би цикл, да би на по слет ку за вр шио у шу ми пу зе ћи у не прави лн и м осмоугловима, Малоне леж и непок рет а н у својој пос т ељи, Мо ран, у не у спе лој по тра зи за Мо ло јем, сти же до пра га свог до ма од у зе т е но г е и по т по ма ж у ћ и се к и шо бра ном, Ме худ, са би ра ју ћ и у с е би св а с у к це си в на о с а к а ће њ а св о ји х п р е т ход н и к а и з Т р и л о г и је, п р ед с т а в љ а ко нач н и st a si s без но гу и ру ку: 146 Од оног ве ли ког пут ни ка ка кав сам не ка да био, кре ћу ћи се на ру ка ма и ко ле ни ма у ка сни јим фа за ма, он да по тр бу шке или ко трља ју ћи се по зе мљи, са мо је труп остао (у ни ка квом ста њу) над вишен гла вом с ко јом смо већ упо зна ти. Убо ден као ки та цве ћа у ду бок ћуп са иви ца ма ко је ми до пи ру до уста, на стра ни јед не мир не ули це крај кла ни це, ја сам ко нач но сми рен. 32 Ф и зи ч к у не по к р е т но с т п р а т и п р о г р е си в но опа да њ е ч ул н и х мо ћи, те оно што се опа жа опа жа се не ја ко и ло ше: Ја са мо ви дим оно што је не по сред но ис пред ме не, као и оно што ми се чи ни близу, а оно што нај бо ље ви дим, ви дим ло ше. 33 У л и к у Мар фија, једног од п р ви х Бе ке то ви х ју на ка, ово усло вља ва иш че за ва ње ка ко објек та та ко и су бјек та опа жа ња или, ка ко то сам пи сац фор му ли ше иш чез а ва ње зорне мо ћ и је с т е у јед но и з о с т а на к и per ci pi и per ci pe re. Јер, Где сам то ја?, пи та се про та го ни ста Не м у ш т ог. То је мо је пр во п и т а њ е, по ш т о п р о ж и ви м ч и т а в је д а н ж и в о т у о с л уш к ив ању. 34 Дру гим ре чи ма, го то во да не ма ње го вог про зног ју на ка ко ји не с т р а да од ов е не мо г ућ но с т и и л и по т п у не ис к ри в љ е но с т и опа ж а ња (и опа же ног): Ш а ке п ри т и ск а ју ко ле н а, ко ле н а ш а ке, а л и ш т а м и п ри т и ск а зад њи цу, шта та ба не? Не знам. 35 Уме сто да по ку ша да осна жи ве зу из ме ђу вла сти тог и спо љашњег све та, ка ко то при ме ћу је Па три ша Во (Pa tri cia Wa ugh) на при 32 For of the gre at tra vel ler I had been, on my hands and kne es in the let ter sta ges, then craw ling on my belly or rol ling on the gro und, only the trunk re ma ins (in so rry trim) sur mo un ted by the head with which we are al ready fa mi li ar... Stuck li ke a she af of flo wers in the de ep jar, it s neck flush with my mo uth on the si de of the qu i et stre et ne ar the sham bles, I am at rest at last. Sa muel Bec kett, The Bec kett Tr i l o g y..., I only see what ap pe ar im me di a tely in front of me, I only see what ap pe ars clo se be si de me, what I best see I see ill. Исто, С а м ј у е л Б е ке т, Не м у ш т о, п р е в е о М и л ој ко К н е же в и ћ, Гр а д а ц, Ч а ч а к 1986, Aga inst my palms the pres su re of my kne es, aga inst my kne es my palms, but what it is that pres ses aga inst my rump, aga inst the so les of my fe et? I don t know. Sa muel Bec kett, The Bec kett Tri logy..., 279.

12 ме ру Б е ке т о в ог ју на к а Ва т а, он р а д и је и г но ри ше т ај д ру г и св е т. 36 Жи вот му уви ре у ста ње у ко ме се ло ше ви ди, ло ше чу је, ло ше п реузима, лоше м рм ља у бла т у, ка ко и по ч и ње сол илок виј романа How it is. 37 Мо гло би се ре ћи да је пи сац ва зда на из во ру основ них п ре т по став к и скеп т и ци зма о не мог ућност и до но ше ња не по ре ци ви х су до ва о објектив ном све т у из су бјек тив ног ис ку ства, о стварности ко ја по с т о ји иза и л и м имо сам и х појава. Н имало д руг ач ије н ије н и на оном све ту, јер је још и те же пој ми ти вла сти та exuvia у некој у рни по окон ча њу ж и во т а, ка ко т о до ж и в ља ва Бе ла к ва у Ec ho s bo nes Б е ке т о в ој р а ној но в е л и ко ја је о б ја в љ е на ови х да на. 38 Ф и зи ч к и ста тус ње го вих ју на ка, на и ме, би ло да су с гла вом у ћу пу, те лом у ур ни или у кан ти за сме ће (дра ме Play и End ga me ), сли ко ви то и не д во см и сле но п р о во ц и ра а на ло г и ју са ч у ве н и м ар г у мен т ом у п ри лог фи ло зоф ског скеп т иц и зма о мо зг у у посуд и brain in vat Ра зум У по су ста лом те лу по па лих чу ла, у ста њу у ко ме сла бост опа жа ња пра ти сла бост ис ка зи ва ња (Ill seen, ill said је и на зив Беке то вог крат ког ро ма на из 1981), мо жда би ми шље ње мо гло на гове с т и т и и з ве снос т, он у су п с т а нц у и с т а лнос т о ко јој г о во ри Хе г е л, и би т и ба р ем не ко т е ж и ш т е по у зда но с т и. И л и оно и на че Б е ке т у бл и ско с т а но ви ш т е Бар к л и је вог и ма т е ри ја л и зма, по ко ме сва би ћа на не бу и ства ри на зе мљи уоп ште не по сто је ван не ке све сти ко ја их опа жа. 40 А л и у п ра во је ог ра н и че нос т опажања и ч улне извесно с т и оно ш т о по с т а в љ а Б е кет ове јунаке у спец ифича н одно с п р ема р а з у мском иск у с т ву и р а ц и о н а л но с т и уопш т е. З а м ног е од њи х ово је тек по вод за ко нач ни раз лаз те ла и ду ха, јер те ло уоп ште не чи ни оно што би хтео дух. 41 Сто га се и тај од нос раз ре ша ва из врт а њ ем, св о ђе њ ем м и ш љ е њ а на о снов п у ког, к л и ма в ог в ер ов ањ а у вла сти то по сто ја ње, иро ни зо ва њем, пре све га, кар те зијанског фило з о ф ског у по ри ш т а: (...) се би сам ра до по ста вљао пи та ња, јед но за дру гим, са мо да бих их раз ма трао. Не, ни сам ра до, већ му дро, за то да бих осе тио 36 Pa tri cia Wa ugh, на ве де но де ло, Sa muel Bec kett, How it is, Gro ve Press Inc., New York 1964, Sa muel Bec kett, E c h o s B o n e s, Fa ber & Fa ber, Lon don 2014, К а ко је, у п р и н ц и п у, н е м о г у ћ е и с к љу ч и т и д а н а ш е и с к у с т в о н е п р о и з в о д и е лек т р он ск и с т им ул ис а н моз а к у пос уд и, ко ја о б е з б е ђу је оч у в а њ е њ е г о ви х жи вот них функ ци ја, то не мо же по сто ја ти основ за ве ро ва ње у би ло ко ју ствар у ко ју се ина че ве ру је. Ви ди: Сај мон Блек бурн, О ксф о р дс к и ф ил оз о фс к и ре чн и к, пре ве ли Љи ља на Пе тро вић и дру ги, Све то ви, Но ви Сад 1999, Џорџ Бар кли, н а в е д е н о д е л о, Der mot M or a n, B e c k e t t a n d P h il os o p h y, i n : C h r i s t o p h e r M u r r a y, e d., Sa muel Bec kett One Hun dred Years, New Island Press, Du blin 2006,

13 148 да сам још увек ту. Ме ђу тим, ни шта ми ни је зна чи ло да увек бу дем ту. На зи вао сам то раз ми шља њем. Раз ми шљао сам без пре стан ка, ни сам се усу ђи вао да се за у ста вим. 42 Так в а р а ц и о н а л но с т, б е з с у м њ е, мо же с е по см а т р ат и к а о чи ста фор ма, ко ја као та ква има свр ху да са чу ва ба рем ду хов ну и зв есно с т (пош т о је ч у лн у в е ћ и з г убил а) бић а које пос т оји к р о з упи та ност и из ри ца ње са мо. А ка ко је фор ма про тив ста вље на сад р ж а ју т ог п р о це с а, ов о м и ш љ е њ е је с а сви м р а в но д у ш но сп р а м исти носне вред но сти ис ка за уоп ште. Нај ви ше што би труд мишље ња учи нио је сте да би ће уоп ште по ве ру је да је жи во, у чи сто т ехн и ч ком см и с л у. 43 На и ме, ба р ем би м и с л и т и т р е бало да у к а зу је на би ти, па ма кар у ми шље њу и би ло све до пу ште но, чак и то да афир ма ци ја и не га ци ја сто је на по ре до и рав но прав но, да исти на не ис кљу чу је не и сти ну, те да је све тек чи ста фор ма ра ци о нал ности као жи во кре та ње све сти: (...) не ма ср ца, не ма гла ве, ни ко ни шта не осе ћа, ни шта не пи та, ни шта не тра жи, ни шта не ка же, ни шта не чу је, ти ши на. Ни је исти на, је сте, исти на је, исти на је и ни је исти на, ти ши на је и ни је ти ши на, не ма ни ког и има не ког, ни шта не пре чи ни шта. 44 Ис ход ч ул ног и р а з у м ског с а зна њ а је с т а њ е не и з в е сно с т и и не о д р е ђе но с т и, а т и ме и по в од скеп т и ч ком к а зи в а њу, п ри с у т ном у број ним па са жи ма Бе ке то ве Три ло ги је. У ро ма ну Не му што форма ли стич ка осо би на ми шље ња, сам на пор ми шље ња, др жи се јед и не свр хе да спа се на ра т о ра од су о ча ва ња с т и ш и ном ко ја по с т а је в а ж а н п р ед ме т п ри по в е да њ а: (...) упо тре ба ра зу ма, али то је то, ја ни шта не осе ћам, ни шта не знам, а што се ти че раз ми шља ња, ти ме се ба вим тек то ли ко да не бих ућу тао, па то не мо же те зва ти ми шље њем. 45 М и ш љ е њ е, у н и же но до р а вн и п р о с т ог г о в о р а с фу н к ц и јом у чи стом тра ја њу, не свр хо ви то и не пло до но сно, је сте де лат ност сло 42 (...) I wil lingly asked myself qu e sti ons, one af ter the ot her, just for the sa ke of lo o king at them. No, not wil lingly, wi sely, so that I might be li e ve I was still the re. And yet it mean not hing to me to be still the re. I cal led that thin king. I tho ught al most wit ho ut stop ping, I did not da re stop. Sa muel Bec kett, The Bec kett Trilogy..., С. Бе кет, Не м у ш т о, Sa muel Be c ket t, No ve le i Te k sto vi niza šta, pre ve la M i r ja na Do bro v ić, D r u š t vo h r v a t s k i h k nji ž e v n i h p r e vo d i l a c a, No v a G r a d i š k a 1976, (...) the use of re a son, but the re it is, I feel not hing, know not hing, and as far as thin king is con cer ned I do just eno ugh to pre ser ve me from go ing si lent, you can t call that thin king. Sa muel Bec kett, The Bec kett Tri logy..., 281.

14 б од ног ра с по ла г а њ а, по н и ш т а в а њ а св а ко л и к и х с а д р ж а ја. Ис т о с е деша ва и са ње г о вом основ ном је д и н и цом пој мом ка о м исаоном би т и оно г а ш т о м и с л и мо. По ја м, на и ме, п р ед с т а в љ а с а м у ж и ж у, и л и тач к у са би ра ња ове осо би не не га т и в не усме ре но с т и све с т и. У ис ку ше њу сам да пре ма сва ком пој му, пи ше Бе кет у јед ном свом ра ном сп и с у, по с т у п и м к а о к а д буба њ ра збу б њ а ш и ју к а о б ом бу, те је тек чеп раш че пи, па та ко и с њом и са пој мом оба ви леп по сао. Ни шта чуд но, јер свет је, за Мо ло ја, са свим по длач ки име но ван, што чи ни да мо же по сто ја ти са мо пре твор но у до бро сми шље ним ре че ни ца ма, или фор мал ном ни зу пој мо ва, тој ду гој со на ти леше в а. 46 Ка за ти то је из ми сли ти, на да ље твр ди он. 47 Чи но ви име но ва ња и ка зи ва ња све де ни су на ак тив ност беск рај ног измишљања, из чега н ужно следи у н у т рашња равнод ушност ми шље ња: да ли ћу ре ћи ово или оно, или не ку дру гу ствар, за и ста је ма ло ва жно, 48 ш т о одређује суд бин у појма да бу де без п ред ме т а и суд би ну пред ме та да бу де без пој ма. По јам је сто га пра ви ну кле ус обез вре ђе но сти ми шље ња, ро до на чел но ме сто ла жног и при видног све та, али и гра нич но ме сто ствар ног. Оно што пре о ста је је сте с т а њ е ко је Б е ке т оп и с у је к а о n a me le s sn e s s, у ко ме је и сам про таго ни ста без и мен, ме ђу пред ме ти ма ко ји су та ко ђе без име на. 49 Н и је т е ш ко уо ч и т и да с е скеп с а ко ја п р о г о в а р а и з на в е де н и х ци та та украт ко и до слов це мо же опи са ти упра во Хе ге ло вим ре чима о св е с т и ко ја ис к а з у је н и ш т а в но с т опа ж ај н и х мо ћ и, мо р а л н и х и д ру г и х с у ш т а с т в е но с т и, св е т о п р е т в а р а ју ћ и у сна г у в л а с т и т ог де ла ња, сво је вр стан, мо же мо до да ти, ства ра лач ки прин цип. 50 Али о то ме ви ше ка да бу де ре чи о Бе ке ту свој стве ној естет и ц и не мо ћ и. В. Прох тев и са мо стал ност све сти С кеп т и ч к а р е д у к ц и ја с е не з а у с т а в љ а на по ме н у т ом с т у п њу ни ште ња, те се по ста вља пи та ње мо же ли та ква свест до ћи у си туац и ју барем пос редног само осведо чава њ а о којем ра зм иш љ а Хег е л. Упра во на онај на чин да за ону дру гу по ста не сре ди на по мо ћу ко је са ма осва ја исти ну из ве сно сти о се би, те да сва ка од њих сло ви са мо као јед на при зна та и осве до че на са мо свест. Чи ни се да у своји м де л и ма Б еке т п рат и хе г елов ск а одр еђе њ а скеп т и ч ке св е с т и, 46 S. Bec kett, The Bec kett Tri logy..., Di re c est in ven ter. Sa muel Bec kett, Mol loy, Pa ris 1982, S. Bec kett, The Bec kett Tri logy..., Je a n - Ja c q u e s M a yo u x, Moll oy : k njiž e v n i d o g a đ aj, ve l i ko d e l o, D a l je, god. 2, br. 5 6, Sa ra je vo 1983, Г. В. Ф. Хе гел, Ф е н о м е н о л о г и ја...,

15 п о ко јим а је р а з л и ко в а н о б и ћ е т е к јед н а р а з л и к а с ам ос в ес т и. 51 Ве ћ и на њ е г о ви х л и ко в а, на и ме, п р ем да к а о ус а м љ е н и ц и по с т о је само у бе сконачн и м, хе рме т и ч н и м монолозима и сол и псис т и чк и м из ри ца њи ма, су о че на је с би ћи ма исте суд би не, и по ку ша ва ју да по мо ћу њих, као све до ка, ство ри до каз о вла сти том по сто ја њу. У т о ме је св а к а ко т ај на а п ри о р не по с т а в љ е но с т и па р о в а Б е ке т о в ог све та: Ха ма и Кло ва, По ца и Ла ки ја, Би ма и Бо ма, Мер си јеа и Кам и јеа, Ви л ија и Ви н и ја, Влад им ира и Ес т раг она, Молоја и Морана. Ти си нас ствар но ви део, зар не?, пи та ње је ко је Вла ди мир упућу је Де ча ку у Че ка ју ћи Го доа. Сле де ћег да на Де чак за бо ра вља. Тако ђе и По цо. С а мо Е с т ра г он може о св едоч ит и Влад им ира, с амо Вл а д и м и р но си до к а з Е с т р а г о но в ог по с т о ја њ а. 52 Ме ђу т и м, у Б е ке т о в ој к раткој п р ози ( Fi r st love, C ompa ny, Ill seen, ill said), као и ро ма ну How it is, Дру ги је уда ље ни ји, а његова не су шта стве ност је из ра же ни ја. Осве до ча ва ње у ње му од мењу је с т в а р но с т а п с у рд ног, б е см и с ле ног и не св р хо ви т ог д и ја ло г а, к а о ч ис т а р а внод уш но с т и л и п р ос т о би в а њ е -у- од но с у. Н и к а к в о из ла же ње ван се бе, или пак ка ква раз ли ка уну тар све сти, па ни она у об ли ку прох те ва или по жу де, не ће усло ви ти си ту а ци ју израв ног од но ше ња с Дру гим. Дру го бив ство у Бе ке то вим ли ко вима не иза зи ва љу бав или мр жњу, чак ни са о се ћа ње или уо се ћа ва ње. Па сив ност и рав но ду шност, чак и нај не ја сни је по и ма ње о то ме да ли се оп шти са би ћем жен ског или му шког по ла, па и за бо ра вља ње њег овог и ме на, хе р ме т и ч к и за к и ва ју би ће у се бе. Ис т о се одиг рава и при ли ком размена нежности и интим ности, што исходи чисто технич ким, кат кад и са свим не све сним, об на ша њем чак и пр ве љу ба ви : Не што ка сни је је оти шла, по нев ши све тиљ ку са со бом (...) најзад сам остао сам, у мра ку, нај зад. До вољ но о то ме. Био сам пот пу но спре ман за ла ку ноћ, али не, мо ја ноћ је би ла крај ње на пад ну та. Следе ћег ју тра сам се про бу дио са свим ис цр пљен, оде ћа ми је би ла у не ред у, ће бе т а ко ђе, са г о лом А ном у з ме не, на ра в но. Чо век з а д рх т и при по ми сли на ње не на по ре. (...) По гле дао сам у свој ор ган. Ка да би са мо мо гао да го во ри! До вољ но о то ме. То је би ла мо ја ноћ љу ба ви Исто, С а м ј у е л Б е ке т, Из а б р а н е д р а м е, п р е в е о А л е к с а н д а р С а ш а Пе т р о в и ћ, Но лит, Бе о град 1981, 82 и да ље. 53 A lit tle la ter she went away, ta king the lamp with her. (...) I was alo ne at last, in the dark at last. Eno ugh abo ut that. I was all set for a good night, but no, my night was most agi ta ted. I wo ke next mor ning qu i te worn out, my clot hes in di sor der, the blan ket li ke wi se and An na be si de me na ked na tu rally. One shud ders to think of her exer ti ons. (...) I lo o ked at my mem ber. If only it co uld ha ve spo ken! Eno ugh abo ut that. It was my night of lo ve. Sa muel Bec kett, E x p e lle d a n d O th e r Nov e ll a s, Pe ng u i n Bo oks Ltd, Hard mon sworth, Mid dle sex 1980,

16 А по т е о з а р а в но д у ш но с т и у од но с у н а Д ру г о г а п р ед с т а в љ а онај моме нат нега ц и је и по н и ш та ва ња, у ко ме д ве све с т и, ба ш ка ко то раз ја шња ва Хе гел на приме ру са мостално сти и не са мо стал нос т и с в е с т и, о с л о б а ђ а ј у јед н а д р у г у р а в но д у ш но к а о с т в а р и. 54 Ника кво истинско саобраћање, емоција, за довољство или незадов о љ с т в о не ус лов љ ав ају т о о с лоб ађ ањ е, н и к а к а в до г а ђ ај п р в ог ис к у с т в а, ко ји м Хе г е л о б ја ш њ а в а д и ф е р ен ц и р а њ е с а мо с т а л не и не са мо стал не све сти, не од и гра ва се из ме ђу два су че ље на Бе кето ва ли ка. Упра во за то што они, као оте ло тво ре на би ћа скеп се, напро сто и не при зна ју по сто ја ње Дру го га: Ах, дру ги, дру ги и не по сто је, то ни кад ни ког ни је сме та ло. Уо с т а лом, мо р а д а т у д руг и и по с т оје, д ру г и, д ру г и, не ви д љи ви, не ми, ни је ва жно. Ипак се од њих скри ва ло, ру ши ло им се зи до ва, з а и с т а т о г а ов де не до с т а је, не до с т а је р а з о но де, ло ше је, г о р е с е т о н а зи в а ло ж и ви м ме ле мом. 55 Сва ч у в с т ве нос т, ра ц и о на л нос т, и н те р пе р со на л на о т во ре нос т, ча к и мо би л но с т и н д и ви д у у ма Б е ке т о в ог п р о т а г о н и с т е г у би с е у вр тло гу скеп тич ке не га ци је. Ја ко је пре о ста је тра је са мо у не зау ста вљи вом оти ца њу ре чи, у го во ру као по след њем уто чи шту изве сно сти о са мом се би: Све док ре чи бу ду до ла зи ле ни шта се не ће из ме ни ти, ево их још, с т а ри х, з б р к а н и х р е ч и. Го в о ри т и, н и ш т а д ру г о не п р е о с т а је, го во ри ти, ис пра зни ти се, ов де као сву где, са мо то. Али, оне пресу шу ју, за и ста, то све ме ња, сла бо до ла зе, ло ше, ло ше. 56 У ап со л у т ној сло бо д и у ко јој само обнав ља ње не м и ра од ре ђу је зби в а ње т е по све с о б ом оп т о чене у н у т раш њос т и, скепт и чк а све с т и з в о д и и св ој по с лед њи, одл уч ујућ и п р еме т. У јед ном од св о ји х рет ких ин тер вјуа Бе кет от кри ва да у ро ма ну Не м у ш т о до ла зи до по т п у не дез и нт ег рац ије. Так ве, зап ра во, да више не пос т оји н и Ја, не по с т о ји И ма т и, Би т и, не ма но м и н а т и в а, а к у з а т и в а, гл а г о л а. 57 Ч и н н и ш т е њ а по с т а је а п с о л у т а н. Б е ке т ов и н д и ви д у у м и з р а с т а у не и ден ти фи кова ног на ра то ра, би ће чи стог при по ве да ња, у за творе ном а без над ном све ту ли ше ном од но са, чак и се ћа ња на не ки дру ги мо гу ћи свет. Од ри ца ње it s not I по чи ње у Не му штом, ја вља се у г о т о во сва ком по т о њем де л у, а до ж и в ља ва и нај у пе ча тљи ви ју 54 Г. В. Ф. Хе гел, Ф е н о м е н о л о г и ја..., S. Be kett, No v e l e..., Исто, Israel Shen ker, An In ter vi ew with Bec kett, New York Ti mes, 5 May 1956,

17 драма ти за ци ју у крат кој дуо -дра ми Не ја (1972). На раторово траја ње от ку ца ва пул сом из го во ре них ре чи, оно ни је дру го не го припо ве да ње, ко је је сам ње гов жи вот: 152 (...) то ћу би ти ја, тре ба на ста ви ти, не мо гу да на ста вим, мо раш н а с т а в и т и, н а с т а в и ћу, мо р а ш г ов ор ит и р еч и, св е д ок и х и м а, св е док ме не про на ђу, све док оне не поч ну да го во ре о ме ни (...). 58 У б е зв р ем ен ос т и и б е сп р ос т о рн о с т и п р и п о в е д а њ а Ја с е по ни шта ва и дру гим за ме ни ца ма ( it s the fa ult of the pro no uns ) и при том но си са мо фор мал но обележ је те жи шне тач ке при по ве дањ а. С т у д и ја де з и н т е г р а ц и је Ја сп р ов еден а је н ајд аљ е мог ућ е, али ипак зна чај раш чи ње ног Ја ни је ни ти ма њи ни ти ве ћи од би ло ког д ру г ог п р о д у к т а с а сви м до в р ше не не г а ц и је, и з г о ле мог ск у па п р е т ход но не г и р а н и х и а н у л и р а н и х с т в а ри. О в ај, р е к ло би се, кључ ни идеј ни аспект Бе ке то ве про зе оста вља ути сак не сумњи ве слич но сти са сле де ћом и по след њом ка рак те ри сти ком скептич ке све сти, ка ко ју је Хе гел ту ма чио. Г. Нај ви ши об лик скеп тич ке све сти и кон кре ти за ци ја у е с т е т и ц и не мо ћ и И оди ста, у из ве сно сти о вла сти тој сло бо ди чи сти на ра тор чи ни да иш че зне све дру го што се из да је за ре ал но, па чак и сам ње г ов од нос п ре ма п ред ме т но с т и уоп ш т е. Po or old ea r t h по с т а је ме т а ф о р а б е с к р ај ног м но ш т в а т ри ца, п р ед ме т а, до г а ђа ја и с т а њ а ко ји су у ње му пре пу ште ни сво јој ни штав но сти. Све то ску па је ђу б р е, од по че т к а до к р а ја, по ен т и р а с е у ч у в е ном од лом к у и з ро ма на Ват, а он да и кон к ре т и зу је: из ме т, г ов но. 59 Тек с т о ви н и зашта можда и најдоследније формули шу овај про цес на пу штања уз ди жу ћи га, на су прот све му на пу ште ном, на сту пањ је ди не ис т и н и т о с т и и и з в е сно с т и: На пу сти ти, али већ је све на пу ште но, не од ско ра, ни сам скор аш њи. Та мо је д а к л е н е ш т о по с т о ја ло. Тр е б а в е р о в а т и д а јес т е, али зна ти да ни је, ни ка да ни шта, осим на пу шта ња. 60 Свест као не га тив на су шти на се, ме ђу тим, не за у ста вља у т ач к и з а до би јањ а и о св ајањ а а пс ол у тне сло б о де по н и ш т а в а њ а. На 58 (...) it will be I, you must go on, I can t go on, you must go on, I ll go on, you must say words, as long as the re are any, un til they find me, un til they say me (...). Sa muel Bec kett, The Bec kett Tril ogy..., Sa muel Bec kett, Watt, John Cal der Pu blis hers, Lon don 1981, S. Be kett, No v e l e..., 125.