Наставно-научном већу Математичког факултета Универзитета у Београду

Σχετικά έγγραφα
налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

Теорија електричних кола

1.2. Сличност троуглова

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА / ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА (члан 65. Закона о високом образовању)

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА ВИШИ НАУЧНИ САРАДНИК

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА ЗА ФИЗИЧКУ ХЕМИЈУ

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

III НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ОДНОСНО УМЕТНИЧКИ, СТРУЧНИ И ПРОФЕСИОНАЛНИ ДОПРИНОС (са оценом радова кандидата)

ПРЕДЛОГ РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА ВИШИ НАУЧНИ САРАДНИК

НАУЧНОМ ВЕЋУ ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ. Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата Маје Глоговац

Теорија електричних кола

Назив института факултета који подноси захтев: Факултет за физичку хемију, Универзитет у Београду, Београд

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЗА ФИЗИЧКУ ХЕМИЈУ ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ИЗВЕШТАЈ. А. Биографски подаци. Б. Дисертације

1. Основни подаци о кандидату

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

6.2. Симетрала дужи. Примена

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

ПРЕДМЕТ: Извештај комисије за преглед и оцену докторске дисертације Душана П. Маленова, мастер хемичара, асистента Хемијског факултета

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ИЗБОРНОМ И НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6.

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

НАСТАВНО - НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЗИЧКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ И З В Е Ш Т А Ј

Предмет: Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Марка Јеремића, мастер хемичара

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

СПЕКТРОСКОПСКА ИСТРАЖИВАЊА ВАНГАЛАКТИЧКИХ ОБЈЕКАТА НА АСТРОНОМСКОЈ ОПСЕРВАТОРИЈИ ( )

И З В Е Ш Т А Ј НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВEЋУ ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

I Наставни план - ЗЛАТАР

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Комисија је прегледала и проучила докторску дисертацију др Петра Ристића и подноси Наставно-научном већу следећи

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

СПЕКТРОСКОПСКА ИСТРАЖИВАЊА ВАНГАЛАКТИЧКИХ ОБЈЕКАТА НА АСТРОНОМСКОЈ ОПСЕРВАТОРИЈИ ( )

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

Тест за 7. разред. Шифра ученика

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

Апсорпција γ зрачења

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6.

ИЗВЕШТАЈ. Основну и средњу школу завршио је у Блацу, као носилац диплома Вук Караџић.

2. Оцена да је урађена докторска дисертација резултат оригиналног научног рада кандидата у одговарајућој области

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

Анализа Петријевих мрежа

И З В Е Ш Т А Ј УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ТЕХНОЛОШКО-МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ ИЗБОРНОМ ВЕЋУ A. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

ИЗВЕШТАЈ 1. БИОГРАФИЈА

НАСТАВНО НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ДЕКАНУ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА У КРАГУЈЕВЦУ

РЕФЕРАТ 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ КАНДИДАТА ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Лични подаци Весна Марјановић је рођена 17. августа године у Крагујевцу. Удата је, има два сина. Живи са породицом у Крагујевцу.

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ мр Миља Вујачић: Могућности и ограничења инклузије деце са тешкоћама у развоју у редовне основне школе

Година LV, број 197, 20. март ОДЛУКЕ САВЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ОДЛУКЕ СЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА ЗА ФИЗИЧКУ ХЕМИЈУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА У КРАГУЈЕВЦУ. 3. Доц. др Ана Равић-Николић, доцент за ужу научну област Дерматовенерологија,

Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Милан Протић је рођен у Нишу Живи и ради у Нишу. Ожењен је и отац једног детета.

У Н И В Е Р З И Т Е Т У У Б Е О Г Р А Д У ВЕЋУ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ

8. ПИТАГОРИНА ЈЕДНАЧИНА х 2 + у 2 = z 2

ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ И З В Е Ш Т А Ј

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗБОРНОМ ВЕЋУ МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ОДНОСНО УМЕТНИЧКИ, СТРУЧНИ И ПРОФЕСИОНАЛНИ ДОПРИНОС (са оценом радова кандидата)

Примењена математика

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ. Предмет: Извештај комисије за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата мр Александра Ђукића, дипл. инж. грађ.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. НАЗИВ ФАКУЛТЕТА Медицински факултет

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ОДЛУКА ВЕЋА ЗА МЕДИЦИНСКЕ НАУКЕ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ О ФОРМИРАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА ОЦЕНУ ЗАВРШЕНЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 2 ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

А2. Научна активност

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ. Предмет: Реферат о урађеној докторској дисертацији кандидата Waleed Mohammed Omymen, мастер инжењерa технологије.

АКТИВНОСТИ САРАДНИКА ПРОЈЕКТА "УТИЦАЈ СУДАРНИХ ПРОЦЕСА НА СПЕКТРЕ АСТРОФИЗИЧКЕ ПЛАЗМЕ"

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

После детаљног увида у приложену документацију, Комисија Изборном већу Медицинског факултета у Крагујевцу подноси следећи И З В Е Ш Т А Ј

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ МАШИНСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

6.5 Површина круга и његових делова

(од 4. до 155. стране) (од 4. до 73. стране) ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД - Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20.

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

A) КАНДИДАТИ. 1. Кристина Стевановић

ИЗВЕШТАЈА О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

Динамика. Описује везу између кретања објекта и сила које делују на њега. Закони класичне динамике важе:

Transcript:

Наставно-научном већу Математичког факултета Универзитета у Београду Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације "Допринос зрачења галаксија и галактичких јата позадинском гама зрачењу" кандидата Александре Ћипријановић Биографија кандидата Кандидат Александра Ћипријановић рођена је 28. октобра 1987. године у Београду. Математички факултет, смер Астрофизика, уписује 2006. године, након завршене Треће београдске гимназије. Након завршених редовних студија 2010. године уписује мастер студије на програму Астрономија и астрофизика, модул Астрофизика. Мастер студије завршава одбраном мастер рада Допринос космолошких космичких зрака позадини гама-зрачења. Докторске студије на програму Астрономија и астрофизика уписује 2011. године. У оквиру докторских студија положила је испите из следећих курсева: Физика међузвездане материје, Класична космологија, Астрохемија, Одабрана поглавља вангалактичке астрономије, Еволуција остатака супернових, Астробиологија, Активна галактичка језгра, Специјални курс 1: Увод у нуклеосинтезу и честичну астрофизику. Од јануара 2011. године запослена је као истраживач-приправник на Математичком факултету у Београду, у оквиру научноистраживачког пројекта Министарства образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије под називом Емисионе маглине: структура и еволуција (бр. 176005). Звање истраживач-сарадник добија у априлу 2014. године. Истраживања кандидата Александре Ћипријановић везана су за космичко зрачење убрзано у остацима супернових, као и у акреционим ударним таласима на највећим скалама. Посебно се бави изучавањем продуката интеракција космичког зрачења са међузвезданом материјом, конкретно насталим гама зрачењем, неутринима и литијумом. Као студент мастер и докторских студија учествовала је на неколико школа и радионица: Трећа интернационална школа астрономије: Астроинформатика виртуелна опсерваторија, Београд, 2010 (кратко излагање); Симпозијум Математика и примене, Београд, 2010, 2011.(кратко излагање); Регионална радионица о атомским и молекуларним

подацима, Београд, 2012. (кратко излагање); Радионица о будућности астрочестичне физике тамне материје: увид и перспективе, Трст, 2013. (постер); Радионица о перспективама вангалактичких граница: од астрофизике до фундаменталне физике, Трст, 2016. (кратко излагање). Учествовала је и на пет националних и међународних конференција: 16. национална конференција астронома Србије, Београд, 2011 (кратко излагање); 28. Конгрес Међународне астрономске уније, Пекинг, 2012. (постер); 8. српско бугарска астрономска конференција, Лесковац, 2012 (постер); 17. национална конференција астронома Србије, Београд, 2014 (постер); 10. српско бугарска астрономска конференција, Београд, 2016 (постер). Коаутор је седам научних радова објављених у међународним часописима са тзв. СЦИ листе (Astrophysical Journal, Astroparticle Physics, International Journal of Modern Physics A, Serbian Astronomical Journal). Први аутор је на два рада, као и самостални аутор једног рада, који су директно везани за дисертацију и који су објављени у водећим међународним часописима (Astrophysical Journal, Astroparticle Physics). Аутор је и једног рецензираног рада са научне конференције (Publications of the Astronomical Observatory of Belgrade) и коаутор још једног (Highlights of Astronomy). Неколико пута је боравила на Националној астрономској опсерваторији Рожен, Бугарска као и једном на Националној астрономској опсерваторији Тубитак, Турска, у циљу посматрања галаксија кроз ускопојасне филтере Н и SII филтере. Такође, била је и члан локалног организационог комитета 17. националне конференције астронома Србије, 2014. године. Структура докторске дисертације Ова докторска дисертација се бави моделовањем гама зрачења слабо испитаних компоненти - јата и патуљастих галаксија, и њиховог доприноса детектованој позадини гама зрачења. Гама зрачење ових извора крије у себи информације о процесима убрзања космичког зрачења у овим структурама, односно о убрзавању космичких зрака на акреционим ударним таласима на јатима галаксија, али и убрзавању у остацима супернових у самим галаксијама. Интеракције космичког зрачења са атомима међузвездане материје резлутују, између осталог, производњом гама зрачења, неутрина и лаких елемената, од којих се у овој тези посебно разматра литијум. У дисертацији се пре свега развијају модели који описују гама зрачење производено од стране космичких зрака пореклом из галактичких јата, тј.

космичких зрака убзраних у акреционим ударним таласима на великим скалама. Модели су затим примењени на конкретна, још неразлучена јата галаксија, а предвиђено, колективно гама зрачење свих ових објеката заједно је упоређено са посматраним позадинским гама зрачењем које је измерио телескоп Fermi-LAT, док је пратеће неутринско зрачење упоређено са флуксом високоенергетских неутрина детектованим од стране детектора IceCubе. Један део дисертације бави се производњом космичких зрака у остацима супернових, конкретно у случају Малог Магелановог облака, за који постоје мерења гама флукса и заступљености литијума. С обзиром да и гама зрачење и литијум настају приликом интеракција космичког зрачења са међузвезданом материјом, космичко зрачење као њихова заједничка веза, се користи да се на основу измерене заступљености међузвезданог литијума, калибришу модели који описују производњу гама зрака у овом типу галаксија. На основу добијених резултата је затим процењено колики би допринос галаксија сличних Малом Магелановом облаку био детектованом позадинском гама зрачењу. Дисертација садржи 112 страница и списак од 202 референце. Структура дисертације је следећа: 1. УВОД (1-3) 2. КОСМИЧКО ЗРАЧЕЊЕ (4-31) 3. ВАНГАЛАКТИЧКА ГАМА И НЕУТРИНСКА ПОЗАДИНА (32-45) 4.СТРУКТУРЕ НА ВЕЛИКИМ СКАЛАМА И КОСМОЛОШКИ КОСМИЧКИ ЗРАЦИ (46-67) 5. ВЕЗА ИЗМЕЂУ ГАМА ЗРАЧЕЊА И НЕУТРИНА (68-76) 6. ВЕЗА ИЗМЕЂУ ГАМА ЗРАЧЕЊА И ЛИТИЈУМА (77-99) 7. ЗАКЉУЧАК И БУДУЋИ РАД (100-102) 8. ЛИТЕРАТУРА (103-110) 9. БИОГРАФИЈА АУТОРА (111-112) У првој глави ове дисертације дат је кратак увод који говори о космичком зрачењу и продукатима интеракција ових честица са међузвезданом материјом, којима ће се у дисертацији бавити. У глави 2 говори се о саставу, спектру, начину убрзавања и типовима интеракција космичког зрачења. Глава 3 говори о измереном позадинском гама зрачењу, као и најновијим детекцијама неутрина. У глави 4 дат је опис модела развијених у оквиру дисертације, који описују гама зрачење објеката на великим скалама, тј. неразлучених јата галаксија. Глава 5 повезује добијене моделе гама зрачења са најновијим детекцијама неутрина. У глави 6 је на

примеру Малог Магелановог облака дата је веза између производње гама зрачења и литијума од стране космичких зрака убрзаних у остацима супернових. Нa крajу дисертације дaти су зaкључци и предлози за будући рад као и списaк кoришћeнe литeрaтурe. Преглед важнијих резултата Разматрана дисертација има неколико главних научних резултата, који дају допринос изучавању космичких зрака и њихових интеракција, конкретно производњи гама зрачења, неутрина, као и литијума. Кандидат је проучавао два начина убрзавања космичког зрачења, у остацима супернових унутар галаксија, као и у акреционим ударним таласима на великим структурама. Развијени су модели производње гама зрачења, које потиче од стране неразлучених јата галаксија, као представника објеката на великим скалама, код којих могу постојати акрециони ударни таласи. Значај овог модела је у томе што је у њему по први пут укључена еволуција флукса гама зрачења извора са временом, као последица еволуције акреционих ударних таласа. Разматрањем модела кандидат је дошао до закључка да неразлучена јата галаксија могу потенцијално да дају велики допринос измереном позадинском гама зрачењу, чије порекло није за сада у потпуности објашњено. Истакнута је и веза гама зрачења са неутринима, с обзиром на то да оба настају као резултат интеракција космичког зрачења са међузвезданом материјом. Најновија мерења неутрина искоришћена су за још јаче ограничавање развијених модела гама зрачења галактичких јата. Један део разматране дисертације бави се и проблематиком производње литијума од стране космичког зрачења. Разматрано је убрзавање космичког зрачења у остацима супернових у Малом Магелановом облаку. Ипак, закључује се да детектована заступљеност литијума у међузвезданој средини ове галаксије не може на конзистентан начин бити великим делом произведена од стране овако убрзаних космичких зрака, већ да је у случају ове галаксије потребно увођење других извора убрзаних честица, како би се истовремено објаснила посматрана заступљеност литијума, као и измерени гама флукс ове галаксије. Такође, процењено је и да неразлучене мале галаксије не могу значајно да допринесу позадинском гама зрачењу, ако разматрамо само гама зрачење које производи космичко зрачење убрзано у осацима супернових.

Научни радови из области истараживања презентованог у дисертацији Радови у међународним часописима: 1. A. Ćiprijanović, 2016: Galactic Cosmic-Ray Induced Production of Lithium in the Small Magellanic Cloud, Astropart. Phys., 85, 24 2. A. Dobardžić 1, T. Prodanović, 2015: Neutrino Constrains to the Diffuse Gamma-Ray Emission from Accretion Shocks, Astrophys. J., 806, 184 3. A. Dobardžić, T. Prodanović, 2014: Diffuse Pionic Gamma-Ray Emission from Large Scale Structures in the Fermi Era, Astrophys. J., 782, 109 [Erratum: Astrophys. J., 787, 95] Радови на скуповима од националног значаја штампани у целини: 1. A. Ćiprijanović, 2012: Cosmological Cosmic-Ray Contribution to the Extragalactic Gamma-Ray Background, (Proceedings of the XVI National conference of astronomers of Serbia, October 10-12, 2011, Belgrade, Serbia; Eds. S. Jankov, N. Pejović and R. Pavlović) Publ. Astron. Obs. Belgrade, No. 91, 249 Научни радови ван области докторске дисертације: Радови у међународним часописима: 1. M. M. Vučetić, A. Ćiprijanović, M. Z. Pavlović, T. G. Pannuti, N. Petrov, U. D. Göker, E. N. Ercan, 2015: Optical Observations Of The Nearby Galaxy IC342 With Narrow Band [Sii] And Hα Filters. II The Detection Of 16 Optically-Identified Supernova Remnant Candidates, Serb. Astron. J., 191, 67 2. M. Z. Pavlović, A. Dobardžić, B. Vukotić, D. Urošević, 2014: Updated Radio Σ-D Relation For Galactic Supernova Remnants, Serb. Astron. J., 189, 24 1 Након удаје променила презиме у Добарџић, а након развода вратила девојачко презиме Ћипријановић. Због тога се научни радови објављени до данас, могу наћи под оба презимена.

3. V. Zeković, B. Arbutina, A. Dobardžić, M. Z. Pavlović, 2013: Relativistic Non-Thermal Bremsstrahlung Radiation, Int. J. Mod. Phys. A, 28, 1350141 4. М. М. Vučetić, B. Arbutina, D. Urošević, A. Dobardžić, M. Z. Pavlović, T. G. Pannuti, N. Petrov, 2013: Optical Observations of the Nearby Galaxy IC342 With Narrow Band [SII] and Hα Filters. I, Serb. Astron. J., 187, 11 Радови на скуповима од међународног значаја штампани у целини: 1. D. Urošević, M. Z. Pavlović, B. Arbutina, A. Dobardžić, 2012: The modified equipartition calculation for supernova remnants with the spectral index =0.5, (IAU XXVIII General Assembly, 20-31. August 2012. Beijing, China) Highlights of Astronomy, 16, 398 Научнa саопштења на конференцијама штампана у изводу: 1. M. Z. Pavlović, A. Dobardžić, D. Urošević, B. Arbutina, D. Onić, B. Vukotić, 2014: Updated Radio Surface-Brightness-to-Diameter Relation for Galactic Supernova Remnants, (XVII National Conference of Astronomers of Serbia, 23-27. September 2014. Belgrade, Serbia; Eds. S. Šegan, S. Ninković, A. Kovačević, B. Novaković) Publ. Astron. Obs. Belgrade, p. 55 2. A. Dobardžić, A. Kovačević, 2012: Atomic and Molecular Data - Application on Formation of Molecules in Dark Clouds, (Regional Workshop on Atomic and Molecular Data, 14-16. June 2012. Belgrade, Serbia) 3. M. Anđelić, B. Arbutina, D. Urošević, A. Dobardžić, M. Z. Pavlović, 2012: Observations of Galaxy IC342 in Narrow Band [SII] and Hα Filters, (VIII Serbian-Bulgarian Astronomical Conference, 8-12 May, 2012, Leskovac; Eds. M. S. Dimitrijević and M. Tsvetkov), p. 19

Закључак и предлог Докторска дисертација под називом Допринос зрачења галаксија и галактичких јата позадинском гама зрачењу Александре Ћипријановић целовито је научно дело које прегледно разматра неколико целина које су обухваћене овом темом, уз детаљан списак пратеће литературе. Кандидаткиња је стекла и демонстрирала висок ниво знања и широко разумевање теорије гама зрачења и интеракција космичког зрачења што је показала при истраживању позадинског гама зрачења, насталог као продукт интеракција космичког зрачења убрзаног у остацима супер нових и акреционим ударним таласима. Резултати дисертације представљају оригиналан научни допринос моделирању позадине гама зрачења и истраживању извора космичког зрачења у свемиру. Из научне области којом се бави, кандидаткиња је објавила, самостално или као коаутор, већи број радова у међународним часописима, као и са научних конференција. Стога, предлажемо Наставно-научном већу Математичког факултета Универзитета у Београду да прихвати овај извештај и позитивну оцену докторске дисертације "Допринос зрачења галаксија и галактичких јата позадинском гама зрачењу" Александре Ћипријановић и одреди комисију за њену одбрану. У Београду, 17. 10. 2016. год. Комисија др Тијана Продановић виши научни сарадник др Дејан Урошевић редовни професор др Бојан Арбутина

доцент