Схва та ње исто ри је у Ста ром За ве ту

УДК: 27-175 27-242-275 930.1:27 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 3/2016, стр. / pp. 567 578. Схва та ње исто ри је у Ста ром За ве ту Златко Вујановић* Епархија шумадијска, Аранђеловац Апстракт: У основи текстова Светог Писма Старог Завета појам историје је усмерен на Бога и човека. Бога који активно учествује својом благошћу у историји, и човека који у свему томе удеоничари и као историчар сведочи. Јудејско схватање историје темељи се на историјским догађајима у ко ји ма Бог игра ва жну уло гу. Бог се у ста ро заветним списима појављује као активни учесник у историји спасења јеврејског народа. У истраживању светописамских текстова рад нуди модел тумачења историје као Божијег и човековог садејства у времену и простору старозаветног света. Кључне речи: Стари Завет, историја, Бог, човек. Он ме ња до ба и вре ме на (Дан. 2, 21). Ако човек није потребан Богу, онда целокупна историја човечанства, како неизмерна страдања тако и најблиставији узлети духа, јесу фарса коју нико не може оправдати. 1 Увод Када се промишља старозаветно схватање историје, корисно је, чини се, детаљно изучити и сагледати старозаветне списе. Питања на која би се тражили одговори могла би гласити: Како сазнати смисао историје у списима Старог Завета? Како раскрити тајну историје? * zlatkovujanovic @gmail.com. 1 Ромило Кнежевић, Истинска уметност ствара вечност, Политика, додатак Култура Уметност Наука, 11. април 2015. 567

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) Који је смисао човековог живљења и деловања у историји? Како проникнути у унутрашњу суштину историје? Коначни и свеобухватни одговор на ова питања чини се немогућим, нарочито данас када се уврежило мишљење како је немогућа било која универзална нарација и када се прихватила теза да је раздобље великих прича (макар оне биле и библијске) које би тумачиле стварност ствар прошлости. Па ипак, та питања би се могла поставити у оквирима библијске књижевности, а најпре у списима насталим из пера старозаветних аутора. Упознавање са теолошком идејом историје скривеном иза библијских текстова, и уопште библијско-теолошко сагледавање историје изабраног народа јесте предмет нашег истраживања. 1. Бог историје Бог ко ји се от крио у Би бли ји, Бог је исто ри је. 2 Историја и географија важни су чиниоци у његовом старозаветном и новозаветном откривењу. Идеја о историји као уједињеном низу догађаја не постоји код старих народа Блиског истока. Писани споменици о догађајима који су сачувани сведоче како нема покушаја да се у догађајима истакне законитост, нити покаже развој у животу и култури народа. Тим народима је њихов властити почетак предмет митологије, а не историје. Како примећује Мекензи, митски догађај је стални догађај који се понавља у цикличном ритму; то је годишњи повратак раздобља, окретање небеских тела, смена дана и ноћи, вечни конфликт између реда и хаоса. 3 За разлику од митског догађаја, историјски догађај је контигентан, појединачан и непоновљив. Гр ци су от по че ли да на шње схва та ње исто ри је, али ни они ни су пре ва зи шли ци клич ни иде ал исто ри је, од но сно ци клич но вре ме, ко је се по на вља до у бес крај. 4 Ан тич ки свет схва та исто ри ју у кру го ви ма, ци клу си ма, за тво ре ном кру же њу ко јем се не на зи ре крај, а увек се вра ћа на по че так, што зна чи да не ма пра во ли ниј ског на пре до ва ња у вре ме ну. На рав но, ов де тре ба на по ме ну ти чи ње ни цу да је чак и у по зној ан ти ци би ло фи ло зо фа, као и исто ри ча ра и на уч ни ка, ко ји су 2 Даниловим речима казано: Бог небески господар је историје. Види Илија Томић, Старозаветни пророци, Бе о град 2013, 155. 3 L. J. McKenzie, Starozavjetna biblijska teologija, у Biblijska teologija Starog Novog zavjeta, Za greb 1980, 192. 4 Често навођена промена из цикличног у праволинијски образац историјског тока, може се сматрати истинитом само у најширем смислу речи. Опширније о овоме види: Ернст Брајзах, Историографија, Бе о град 2009, 114 115. 568

Златко Вујановић, Схватање историје у Старом Завету вре ме сма тра ли не ци клич ним. 5 Сто га се уз из ве сна по јед но ста вљива ња грч ке ми сли мо же ре ћи да се за Гр ке до га ђа ји мо гу учи ни ти схва тљи ви ма је ди но ако их пре то чи мо у ци клу се ко ји се по на вља ју. У та квом ци клу су до га ђа ји се од ви ја ју по пред ви дљи вом на цр ту. Тај на црт исто ри је ка кав се опа жа у Хе ро до то вом из ве шта ју о Пер си јанским ра то ви ма и Ту ки ди до вој исто ри ји о Пе ло по не ском ра ту са др жи исти осе ћај не из бе жно сти, ко ји је стал ни мо тив грч ке тра ге ди је. У грч кој и рим ској ми то ло ги ји и ге не а ло ги ји про шлост се оса вре ме њује као трај ни из вор; по је вреј ском и хри шћан ском схва та њу исто ри је про шлост је обе ћа ње бу дућ но сти. 6 У вези са схватањем света као затвореном кружењу којем се не види крај јесте и прослов Књиге Проповедникове. Ова књига је једна од најзагонетнијих и, за тумачење, најтежих текстова. У овом чувеном прослову се, такође, указује на историју схваћену као вечно враћање истог. Што је би ло то ће би ти, што се чи ни ло то ће се чи ни ти, и не ма ни шта но во под сун цем (Проп. 1, 9). По уч ни ка рак тер ове би блиј ске књиге остаје у сенци овако снажног прослова, у коме наизглед нема трачка светлости. Међутим, у овој књизи наилазимо на назнаке сврхе историјског кретања, свеједно што људима није могуће да разаберу стварни смисао сопствене судбине. Ипак, проповедник није песимиста у шта би га до ве ло ци клич но схва та ње све та и исто ри је, он се ипак радује стварању и створеном (Проп. 11, 7). У односу на архаичне и палео-оријенталне религије, као и у односу на митско-филозофска схватања Вечног Повратка каква су била изграђена у Индији и Грчкој, јудаизам представља капиталну новину. 7 У старозаветним списима се може наћи јединствен поглед на историју. Стари Завет је, наиме, јединствена збирка историјских докумената. Историјски оквир доминира целокупном збирком. Пентатеух (Тора) представља историју настанка Израиља. Историјским књигама се придружују и пророчки списи који су, такође, одговор на одређене догађаје у историји. Мудросне и песнички интониране књиге Старог Завета могу се учинити потпуно ванврменским. Па ипак, оне су такође укључене и збирку којом доминира историја, премда не спадају у ту збирку 5 Уп. Џе ралд Џемс Ви троу, Вре ме кроз исто ри ју, Бе о град 1993, 62. Уо ста лом, про цес кру же ња не зна чи про сто по на вља ње, то по на вља ње но си са со бом из ве стан но ви са др жај, али упр кос свим про ме на ма сâм про цес дру штве ног раз во ја оди ше спо кој ством јер се стал но из но ва до га ђа оно што се до га ђа ло, те и по ред све не изве сно сти ис хо да до га ђа ја у сва ком кон крет ном слу ча ју, у на че лу не ма ни чег што би мо гло би ти из не на ђу ју ће. 6 Уп. Karl Le vit, Svjetska povijest i događanje spasa, Sarajevo 1990, 31 32. 7 Мирче Елијаде, Свето и профано, Бе о град 1998, 142. 569

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) у стро гом сми слу ре чи. До стој но па жње је и то што мно ги на сло ви псалама представљају занимљив пример историјског начина размишљања; ти наслови су покушаји, неретко нагађања, да се пронађе погодан тренутак у Давидовом животу када је дотични псалам написан. Отуда, Стари Завет јесте историја у коју су уткане друге врсте литературе. 2. Историја сусретања Би бли ја нам, пре све га, от кри ва да се Бог на ла зи на почетку истори је, да је ов да шњи свет по зван у по сто ја ње Ње го вом во љом и да му само Његова воља допушта да он и данас постоји. 8 Ипак, је дан тре ну так у историји човечанства пореметио је хармонију света, те је настала свесветска трагедија. 9 С тим у ве зи, исто ри ја је, у су шти ни, би ла про стор у којем се драма појединачног и друштвеног живота одигравала према Јахвеовој сврси, а космичко време је напросто сведочило о делима Јахвеовим и његовој моћи над свемиром. Јеврејски народ је, дакле, веро вао да је све у ру ка ма Бо жи јим и да је све пот чи ње но ње го вој во љи. 10 Ста ро за вет ни спи си је су, за пра во, исто ри ја Изра и ља, али не истори ја у да на шњем сми слу ре чи. За Изра иљ исто ри ја је вре ме су сре тања са Ја хве ом. Са ма иде ја да је исто ри ја про цес ко ји има по че так, сре ди ну и крај на ста ла је са Изра и љом. Бо жи ја во ља упра вља тим про це сом. Друк чи је ре че но, Бог је Го спод исто ри је, 11 го спо дар тва ри. Ве ра у Бо га као го спо да ра исто ри је нај у пе ча тљи ви је је при ка за на у по уз да њу мо ли тве ни ка да ће би ти усли шен, за сно ва ном на Бо жи јем све до че њу у исто ри ји сво га на ро да. 12 Уве ре ње да Бог ак тив но де лу је ме ђу свим на ро ди ма на зе мљи уте ме ље но је у Све том Пи сму, 13 премда га сва ка ко тре ба схва ти ти у кон тек сту Бо жи јег ода би ра јед ног на- 8 Јован Мајендорф, Бог у историји, Теолошки погледи 1 3, Бе о град 1985, 147. 9 Уп. Пост 3. 10 Th ey be li e ved that all hi story is in the hands of God and su bject to His so ve re ign will, so that the story of all na ti ons and pe o ples is a unity and not as sort ment of se pa ra te items and di ver se strands of de ve lop ments (Cf. Eric Char les Rust, The Christian Understanding of History, Lon don 1947, 18). Да кле, у Ста ром За ве ту се го во ри о јед ном Бо гу који делује у историји и спасоносно води Израиљ. 11 Назив преузет из истоимене књиге Жана Данијелуа. Види: Jean Daniélou, The Lord of History, trans. Ni gel Aber crom bie (Cle ve land, Ohio: The World Pu blis hing Co., 1968). 12 Упо ре ди Пс. 21, 5; 65, 6 10; 102, 7 и дру ге. 13 Пи смо на ви ше ме ста го во ри о то ме да Бог вла да над на ро ди ма (Пс. 21, 29; Пс. 46, 9), да управља њиховим судбинама упркос њиховим замислима (Пс. 32, 10). Надаље, псалмопесник бесконачног Бога слави као Цара од старине (προ αιώνος, Пс. 73, 12) и Господара заувек (εις τόν αιώνα) у чи стој веч но сти (Пс. 9, 37; Пс. 28, 10). 570

Златко Вујановић, Схватање историје у Старом Завету ро да, кроз ко јег ће се от кри ве ње об зна ни ти свим на ро ди ма. Одав де про из ла зи и ве дро по уз да ње ко је по чи ва на си гур но сти да исто ри ја ни је бе зна чај на слу чај ност ни ти епи фе но мен ци клу са при ро де ко ји би се веч но по на вљао. Исто ри ја се, на су прот то ме, пу тем ве ре прихва та као из вр ше ње Ја хве о вих на ме ра. Исто риј ски до га ђај ов де за доби ја но ву ди мен зи ју: он по ста је те о фа ни ја. 14 Јед ном реч ју, Ја хве о ва спа со но сна во ља да је исто ри ји схва тљи вост. 3. Бог у исто ри ји Бог чи ни за хват у исто ри ји. Он во ди на род ко ји је иза брао. Он је Сведржитељ, који је у критичним тренуцима интервенисао, и тако изно ва по твр ђи вао да је Он је дан је ди ни жи ви Бог. Су штин ски циљ јеврејског Бога у историји било је спасење Израиља. 15 Дефинитивни приказ оваквог веровања представљен је у Књизи пророка Данила, 16 написаној после повратка из вавилонског ропства, а непосредно уочи макавејског устанка у другом веку пре Христа. 17 Би бли ја не пред ста вља јед ну спе ци фич ну фи ло зо фи ју исто рије. Она је, пре све га, реч и при ча из про шло сти. Исто риј ска те мати ка игра зна чај ну уло гу би блиј ске при по ве сти, ка ко Ста ро га та ко и Но во га За ве та. Ми чи та мо и ту ма чи мо те при че по ку ша ва ју ћи да ана ли зи ра мо схва та ње исто ри је ко је се на ла зи иза њих. Иа ко по негде по сто је те о ло шки ко мен та ри о исто ри ји у му дро сној ли те ра ту ри, по е зи ји, про роч ким спи си ма, итд., исто риј ске књи ге нам обез бе ђу ју де таљ ни је уви де у при ро ду исто ри је. Ка ко при ме ћу је Дра ган Ми лин, у та ко зва ним исто риј ским књи га ма на ла зи мо хро ни ке, ге не а ло ги је и опи се лич но сти и до га ђа ја ко ји за ди вљу ју сво јим исто ри о граф ским по ступ ком... Ипак, вр ло је ва жно зна ти да би блиј ски пи сци све до- 14 Мирче Елијаде, Свето и профано, Бе о град 1998, 142. 15 Џе ралд Џемс Ви троу, Вре ме кроз исто ри ју, Бе о град 1993, 72. Кроз Бо жи ју ства ра лач ку реч исто ри ја би ва спо соб на да по ста не но си лац јед ног над и сто риј ског са др жа ја, веч ног спа се ња. 16 Уп. нпр. Ја по гле дах у мо јим ноћ ним ви ђе њи ма и гле, на обла ци ма не бе ским до ђе не ко као Син чо веч ји. Он при сту пи ста ре ши ни да на (Вет хиј ден ми) и при ближи се к ње му. Ње му се да де власт, сла ва и цар ство, и ње му слу жа ху сви на ро ди и сва пле ме на, и љу ди свих је зи ка. Ње го ва је власт, власт веч на ко ја не ће про ћи и ње го во цар ство не ће пре ста ти (Дан. 7, 13 14). 17 Књига пророка Данила је, уосталом, прва оригинална филозофија историје за коју зна човечанство, а која је настала у дохришћанској ери. Уп. Николај Берђајев, Смисао историје, Бе о град 2002, 6. 571

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) га ђа је схва та ју пр вен стве но те о ло шки, sub spe cie Dei. 18 Исто ри ја је, шта ви ше, под руч је бо жан ског от кри ве ња (lo cus re ve la ti o nis). 19 Пре не го што се окре не мо од кон крет них опи са исто риј ских до га ђа ја ка из на ла же њу фи ло зо фи је исто ри је, тре ба ло би да бу де мо па жљи ви да не из гу би мо из ви да то да је исто ри ја при ча о љу ди ма и, у би блиј ском сми слу, њи хо вом су сре ту са Бо гом. Реч је о су сре ту ко ји је уза јам но обо га ћи ва ње. Тво рац исто ри је је сте све мо ћан, али та све моћ се ограни ча ва пред људ ском сло бо дом. Бог би блиј ског от кри ве ња је сте лич ност, а не без лич но би ће. Упра во је у то ме но ви на ко ју Бог от кри ва Мој си ју. 20 Мој си је ре че Бо гу: Ево, кад оти дем к си но ви ма Изра и ље вим, па им ре чем: Бог ота ца ва ших по сла ме к ва ма, ако ме упи та ју: ка ко му је име? шта ћу им ка за ти? Го спод од го во ри Мој си ју: Ја сам онај што јест. Та ко ћеш ка за ти си но ви ма Изра и ље вим: Ко ји јест он ме по сла к ва ма. И опет ре че Бог Мој си ју: Ова ко ка жи си но ви ма Изра и ље вим: Го спод Бог ота ца ва ших, Бог Авра а мов, Бог Иса ков и Бог Ја ко вљев по сла ме к ва ма. (Изл. 3, 13 14). 4. Ка старозаветној филозофији историје У жељи да разумемо хришћанску филозофију историје, корисно је прићи Старом и Новом Завету одвојено, јер се овај потоњи надовезује на први и реинтерпретира га. Историја је била веома важна за старозавет не Је вре је јер су они исто ри ју схва та ли као ме сто у ко јем се Бог открива и дела. У том смислу, синајско откривење Божијег имена Јахве, ко је је про рок Мој сеј до био од Бо га мо гло би да зна чи Ја делатно јесам или Ја Јесам Сушти (Изл. 3, 14). 21 Ипак, овде треба напоменути да је апстрактни појам бића био потпуно стран Израиљу. Глагол хајах не подразумева постојање као такво, већ има у виду динамизам, делање и 18 Драган Милин, Старозаветна историја, Но ви Сад 1994, 5. 19 Исто вре ме но, исто ри ја ни је са мо от кри ве ње Бо га, већ је и уз врат но от криве ње чо ве ка Бо гу у свом ства ра лач ком пре га ла штву. Из тог раз ло га исто ри ја је сте та ко стра шна и тра гич на. Та дра ма, дра ма исто риј ског про це са, од ре ђу је се ти ме што је тај на исто ри је, за пра во, тај на сло бо де. За то је у цен тру исто ри је хри шћанства по ста вљен крст, рас пе ће Си на Бо жи јег као па ра диг ма стра да ња и да ри ва ња сло бо де људ ском ро ду. 20 Уп. Ромило Кнежевић, Време и сазнање: теолошко читање Марсела Пруста, Институт за теолошка истраживања, Београд 2011, 121. 21 У Старом Завету име се схватало као средство јављања, тј. посредовања Бога у све ту. Бо жи је име се при зи ва као су бјект де ло ва ња (Пс. 53, 5). Бог је до жи вља ван као делатни, динамични Бог који учествује у људској историји. 572

Златко Вујановић, Схватање историје у Старом Завету при сут ност. Реч је, да кле, о де лат ном би ћу, би ћу за или би ћу са, о чему говори и дванаести стих треће главе Друге књиге Мојсијеве: А Бог му ре че: ја ћу би ти с то бом. За то, сви на ве де ни сти хо ви мо гли би се протумачити као одлучност библијског Бога да делатно и верно са својим народом учествује у његовој историји. 22 При по вест о Ства ра њу у Књи зи По ста ња 23 ус по ста вља по чет ну тач ку за људ ску при чу, јер це ло куп но чо ве чан ство има свој ко рен у Ада му и Еви ко ји ма је Бог ре као ра ђај те се и мно жи те се, и на пуни те зе мљу, и вла дај те њом (Пост. 1, 28). Прем да Бог по гле да све што је ство рио, и гле, до бро бе ше ве о ма (Пост. 1, 31), убр зо по том раз ло мље ност исто ри је ула зи у при чу јер пр ви пар под ле же ис куше њу да је де са др ве та по зна ња до бра и зла (Пост. 2 3). По то ња исто ри је ти ме, са ста ро за вет не тач ке гле ди шта, по ста је при ча о иску пље њу. Бог де ла уну тар про сто ра и вре ме на ка ко би оства рио ис купље ње љу ди ко је во ли. Је вре ји, с дру ге стра не, чи не се ћа ња на Бо жи ја де ла у пре ђа шњој исто ри ји по ка зу ју ћи ти ме сво је по ве ре ње у ис купи тељ ску ми сао Бо га у са да шњо сти и бу дућ но сти. Феномен схватања историје јесте један од важних теолошких идеја у Старом Завету. То је особито дубоко виђење историје, то јест, перспектива развијања времена од почетка до краја, која је руковођена вољом Божијом, подразумевајући и вољу оних са којима Бог стоји у односу. Историја, дакле, иде ка неком смисаоном циљу и она је једна од главних тема у старозаветној књижевности. 24 Управо јеврејска месијанска мисао (очекивање некога ко треба да дође и промени судбину Израиља) учинила је подстицај да хришћанство изнедри историју. Изворно поимање историје у Старом Завету недвосмислено указује на њен есхатолошки карактер. 25 Наиме, народ коме се нешто обећава за будућност, било да је у питању обећана земља или плодно потом- 22 Зато није случајно Ернест Рајт своју књигу насловио Бог који дела. Ви ди G. F. Wright, God Who Acts: Biblical Theology as Recital (Studies in Biblical Theology, 8; 1952). 23 По ста ње је већ са мо по се би исто риј ски по јам, ко ји у ма њој ме ри од го ва ра на питање порекла, а у већој на циљ стварања света. 24 Као што мисли нпр. Милошевић: Историјско кретање испуњено смислом мора има ти не ки свој крај, оли чен у ви ду ка квог до сти жног ци ља ко ме би оно тре ба ло нужно да стреми. Бесциљна историја, па макар била у знаку непрестаног напретка, у суштини је ипак бесмислена. Чиме бисмо уосталом мерили узлазну путању историје ако не неком сврхом која ту путању осмишљава (Никола Милошевић, Има ли историја смисла, Горњи Милановац 2000, 139). 25 Библијско схватање историје уско је везано за развој идеје месијанизма у Старом Завету. Месијанизам, пак, представља, у најширем смислу речи, Израиљево очекивање славне будућности. О овоме опширније види: Родољуб Кубат, Основе старосавезне антропологије, Београд Нови Сад 2008, 119 120. 573

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) ство, смисао сопственог постојања усмерава ка ономе што ће доћи. Стари Завет доноси један специфичан поглед на историју: први пут се раскида са цикличним начином мишљења, први пут се схвата историја као стрела времена. 26 Штавише, историја представља позорницу Божије повезаности са светом. Другим речима, историја је главно средство за разумевање Бога и повезаности његових путева са човеком. Коначно, Стари Завет представља историју као морално и духовно зна ча јан про цес ко ји је под Бо жи јом кон тро лом. То је еви дент но у набрајању свештених догађаја у 135. псалму. 574 5. Лични Бог у историји спасења Библијски Бог јесте лични Бог, Бог који склапа савезе у историји открива се као Бог Аврама, Исака и Јакова. Божије самосведочење 27 као откривењско збивање јесте предмет библијске историје. Библијски Бог се јавља у историји, делује кроз историјске догађаје 28 (из вео је Јевреје из египатског ропства, превео преко Црвеног мора, увео их у Земљу обећану). Штавише, само Бог открива тајну историје. 29 У ста ро за вет ној ин тер пре та ци ји исто ри је очи глед но је да Бог обја вљу је са мо га се бе не са мо у исто ри ји, не го и кроз исто ри ју као цели ну. Бо го ви про сто ра над вла да ни су; исто ри ја има по че так, сре дину и крај. Иа ко је иза бра ни на род глав ни но си лац исто ри је, њи хо ва исто ри ја има зна че ње за све на ро де. 30 26 Стрела времена је потпуно недостајала класичном свету у виђењу људске судбине. С тиме је у вези и констатација да стрела времена не постоји у древној митологи ји. Мо гли би смо ре ћи да је стре ла вре ме на оди ста изум хри шћан ства и то са мо оној мери у којој се оно ослања на традиционални јудаизам. О овоме види: Umberto Eko, Razgovor o kraju vremena, Be o grad 2001, 28. 27 Упућујемо на тешко преводиву синтагму немачког језика die Selbstbezeugung Gottes. Одабрали смо превод Божије самосведочење радије него Божије самопоказивање зато што глагол сведочити у већој мери разјашњава јудејску представу Божијег деловања у историји. Опширније о овоме види Валтер Ајхрот, Откривење и историја у Старом Завјету, Логос, Бе о град 2005, 8. 28 Описивању тога збивања међутим својствено је да га оно не описује само као не ко зби ва ње ко је се од ви ја у исто ри ји, већ као оно ко је и обра зла же исто ри ју. Види чланак Валтера Ајхрота, Откривење и историја у Старом Завјету, Логос, Београд 2005, 8. 29 Илија Томић, Старозаветни пророци, Бе о град 2013, 155. 30 This is the Old Te sta ment in ter pre ta tion of hi story. He re it is ob vi o us that God re ve als him self not only in hi story but al so thro ugh hi story as a who le. The gods of spa ce are over co me; hi story has a be gin ning, a cen ter, and an end. Alt ho ugh the elec ted na tion is the main be a rer of hi story, its hi story has me a ning for all na ti ons. Paul Til lich, The Protestant Era, Chi ca go 1948, 22.

Златко Вујановић, Схватање историје у Старом Завету Бу ду ћи да се Бог ја вља у исто ри ји, то он да вре ме, у је вреј ској, од но сно би блиј ској тра ди ци ји до би ја он то ло шки ка рак тер. Је вре ји су сла ви ли до га ђа је, то јест да не у ко ји ма се Бог ја вљао у све ту. Би блијско схва та ње би ћа се ве зу је за вре ме, за све оне до га ђа је ко ји има ју ис ку пљу ју ћи ка рак тер, ко ји да ју вре ме ну ес ха то ло шки ка рак тер, везу ју ћи га за по след њи дан до ла ска Ме си је. Како бисмо јасније разумели однос Бога и човека у историји Израиља, осврнућемо се на речи псалмопесника Давида: Отворићу у причама уста своја, говорићу загонетке од почетка. Оно што чу смо и до зна смо, то и оци на ши ка зи ва ше; не скри се од деце њихове у другом нараштају, казујући хвале Господње, и силе Његове, и чудеса Његова, која учини. 31 И подиже сведочанство у Јакову, и закон постави у Израиљу, што је заповедио оцима нашим да то обзнане синовима својим, да дозна нараштај други, синови који ће се родити, и уста ну и ка зу ју то си но ви ма сво јим, да на Бо га по ла жу на ду сво ју и не забораве дела Божија, и заповести Његове да траже; да не буду као оци њихови, нараштај покварен и преогорчујући, нараштај који није испра вљао ср це сво је, и ни је по ве рио Бо гу дух свој (Пс. 77, 2 8). Овај псалам недвосмислено показује да је Бог у срцу историје. Према библијско-теолошком схватању, историја је, дакле, прича у којој се Божија промисао сусрела са људским лутањем. У најранијим периодима Месија се није помињао као појединачна личност. Месијанска будућност је кроз дугу историју била нејасна, не само обичном народу него и пророцима. Ипак, клупко Божијег домостроја које је подразумевало развој теолошке свести било је јасно интенцирано: историја иде ка неком циљу, ка остваривању неког Божијег плана. Осим тога, историја је била веома важна за старозаветне Јевреје јер је она би ла по сред ник кроз ко ји је Бог от крио са мог се бе. Ми познајемо Бога више кроз његова дела неголи кроз претпоставке. Временом, у богословској традицији библијска историја добија назив свештена историја. Са Аврамом почиње, како је научници називају, Heilsgeshihte историја спасења. Дакле, у контексту библијске теологије, историја се, заправо, схвата као историја спасења. 32 Сви ови од но си чо ве ка са Бо гом во ди ли су ка то ме да Бог, ко ји је много пута кроз историју походио народ свој, постане конкретни историјски човек остајући предвечни Бог. И тако долазимо до Новог Завета у којем проналазимо испуњење старозаветних ишчекивања, премда не 31 Кур зив је наш, прим. аут. 32 Теолошки појам историја спасења треба бити протумачен, или, прецизније рече но, схва ћен као исто ри ја ми ло сти и спа се ња ко ја се про те же на све љу де свих времена током целокупне људске историје. 575

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) сме мо смет ну ти са ума и то да је у свим те о фа ни ја ма Ста рог За ве та при су тан Хри стос. След стве но, сам Хри стос и пр ва Цр ква би ли су надахнути Старим Заветом и старозаветним појмом историје. Закључак Божије деловање у историји није само скривена сила у свему што се зби ва, ко ју чо век мо же на слу ти ти и ува жа ва ти а да у сво јој ср жи не буде њоме обузет, већ је оно неизбежна стварност, препуна драматичне динамике, која (човеку) не дозвољава став посматрача, већ која човека свагда изнова ставља пред захтев личне Божије силе, која га позива на одговорно учествовање у светском збивању. Израиљ је имао искуство живог Бога који делује у историји. То искуство потврђује тврдњу старозаветних пророка да је Бог господар историје. Историја је врло важна за ста ро за вет не Је вре је, јер је она ме ди јум кроз ко ји је Бог се бе от крио. Ово узимање у обзир историје и од самог Бога главна је црта јудеохришћанске традиције. 33 Теолошки концепт Израиља негира тадашњи понегде прихваћени циклични модел схватања историје. Месијанска нада која пламти кроз историју Старог Завета модификује схватање историје. Заправо, сâмо постојање и историја смислени су само онда када имају свој крај, свој фи нал ни мо ме нат ко ји ће веч но тра ја ти, а то је вас постављање Божијег Царства. Тај крај ће бити Дан Јахвеов којем стреми историјско збивање, како би у њему још јасније била препозната Божија во ља и ка ко би она до шла до из ра жа ја. Кре та ње ка том ко нач ном циљу није кружно, већ праволинијско. Бог, дакле, кроз разне догађаје и личности, управља историјом и руководи је ка њему знаним великим циљевима. Историјски кораци неће трајати бесконачно, већ ће Бог, када Он то хоће, ставити тачку на крај историје и васпоставити вечни Сабат за Израиљ ради обећања датих праоцима. Вера, која се налази у срцу библијских сведочанстава о историји Божијег постепеног откривења, јесте основ за учешће у Божијој стварности новозаветног Христа. Господ Цркве одобрава старозаветно схватање историје и даје јој својство своје личне предисторије. Тиме старозаветно схватање Божијег деловања у историји и данас постаје важно и значајно. Старозаветно историјско очекивање надисторијског Месије испунило се у Христу. Бог се оисторичио и уисторичио. Добри Бог је одлучио да постане човек. Богочовек је показао да је човек заиста потребан Богу. 33 Уп. Максим Васиљевић, Однос истине и историје: неке импликације по однос теологије и науке, Богословље 1 2, 2007, 27 50. 576

Златко Вујановић, Схватање историје у Старом Завету Наведене референце: Би бли ја, прев. Ђ. Да ни чић Вук Ка ра џић, Би блиј ско дру штво, Бе о град 2001. Валтер, Ајхрот, Откривење и историја у Старом Завјету, Логос, Београд 2005. Берђајев, Николај Александрович, Смисао историје, Београд 2002. Брајзах, Ернст, Историографија, Клио, Бе о град 2009. Васиљевић, Максим Однос истине и историје: неке импликације по однос теологије и науке, Богословље 1 2, 2007, 27 50. Витроу, Џералд Џемс, Време кроз историју, Српска књижевна задруга, Београд 1993. Елијаде, Мирче, Свето и профано, Београд 1998. Кнежевић, Ромило, Истинска уметност ствара вечност, Политика, додатак Култура Уметност Наука, 11. 4. 2015. Кнежевић, Ромило, Време и сазнање: теолошко читање Марсела Пруста, Институт за теолошка истраживања, Београд 2011. Кубат, Родољуб, Основе старосавезне антропологије, Беседа, Београд Но ви Сад 2008. Мајендорф, Јован, Бог у историји, са енглеског превео Радомир Ракић, Теолошки погледи 1 3, Бе о град 1985, 147 155. Ми ло ше вић, Ни ко ла, Има ли исто ри ја сми сла?, Лио, Гор њи Ми ла но вац 2000. Милин, Драган, Старозаветна историја, Но ви Сад 1994. Томић, Илија, Старозаветни пророци, Београд 2013. Daniélou, Jean, The Lord of Hi story, trans. Nigel Abercrombie (Cleveland, Ohio: The World Pu blis hing Co., 1968). Eko, Um ber to, Raz go vor o kra ju vre me na, Na rod na knji ga Al fa, Be o grad 2001. Levit, Karl, Svjetska povijest i događanje spasa, Svjetlost, Sarajevo 1990. R. E. Brown J. J. Ca ste lot J. A. Fit zmeyer J. J. Ksel man J. J. McKen zie D. D. Stan ley A. Su el zer B. Vaw ter, Bi blij ska te o lo gi ja Sta ro ga i No vo ga za vje ta, pre veo Ma to Zov kić, Krš ćan ska Sa daš njost, Za greb 1980. Tillich, Paul, The Protestant Era, Chicago 1948. Rust, Eric Char les, The Christian Understanding of History, Lon don 1947. Wright, G. Er nest, God Who Acts: Biblical Theology as Recital (Studies in Biblical Theology, 8; 1952). При мље но: 14. 11. 2016. Одо бре но: 28. 11. 2016. 577

Теолошки погледи / Theological Views XLIX (3/2016) The Con cept of Hi story in Old Te sta ment Zlatko Vujanović Eparchy of Šumadija, Aranđelovac Summary: On the gro und of the texts of the Old Te stament con cept of hi story is fo cu sed on God and man. Je wish con cep tion of hi story is ba sed on hi sto ri cal events in which God plays an im por tant ro le. God who is ac ti vely in vol ved with his gen tle ness in hi story and a man who al ways ta kes a part in hi story as a hi sto rian te sti fi es. God in the Old Testament writings appear as an active participant in the hi story of sal va tion of the Je wish pe o ple. In this study of scrip tu ral texts we fo und a mo del of in ter pre ta tion of history as God and man jo int ac tion in ti me and spa ce of the Old Testament world. Key words: Old Te sta ment, God, hi story, man. 578