ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА

Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11) 04/14 прегледни рад ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА Са же так: Ка фа на, ка ко са мо име ка же, ве за на је за пи је ње кафе, уз ко ју је ишло и пу ше ње ду ва на. Пр ва ка фа на на тлу да нашње Срби је отво ре на је у Бе о гра ду 1522. го ди не. Вре ме ном су под Тур ци ма отва ра не и ме ха не, ашчи ни це, ка ра ван са ра ји и ха но ви. Не стан ком тур ске вла сти, оп ста ле су са мо ка фа не ко је су имале ши ро ку уло гу дру штве ну, еко ном ску, по ли тич ку, кул тур ну. У прет ход ном исто риј ском пе ри о ду, сред њо ве ков на Ср би ја је има ла го сти о ни це по гра до ви ма. Го сти о ни ча ру се пре да ва ла ро ба, ко ју је мо рао да чу ва и на по ла ску да је пре да го сту. Цр кве но пра во је забра њи ва ло кли ру да по се ћу је и по се ду је го сти о ни це. Нај зна чај ни ји го сти го сти о ни ца осим хо до ча сни ка су тр гов ци, што је мо ра ло да по зи тив но де лу је на раз вој уго сти тељ ства. У ста ту ти ма примор ских срп ских гра до ва раз ли чи то су тре ти ра не. У Бу дван ском статуту се не спо ми њу, у Ска дар ском су би ли за бра ње не, а у Котор ском им је би ло про пи сан прав ни по ло жај. Ни је мо гу ће упо реди ти, зна чај го сти о ни ца и ка фа на у вре ме ни ма у ко ји ма су по стоја ле али се мо же са си гур но шћу за кљу чи ти да су го сти о ни це, као и ка фа не, има ле ве ли ки еко ном ски зна чај. Кључ не ре чи: го сти он ца, сред њи век, Ср би ја, ка фа на По јам ка фа на је сло же ни ца од две ре чи ка хва, од но сно ка фа и ха не. Да по јам ха не зна чи ку ћа и да је пер сиј ског по рекла ни је спор но. Ме ђу тим, за пр ви део ка хва (ка фа) по сто је два ту ма че ња. Пр во, да по ти че од пер сиј ске ре чи ка хва и да зна чи ка фа и дру го, да је реч ка фа по ре клом ети оп ска, и да по ти че од име на по кра ји не Kaff a у Ети о пи ји, одакле кафа води порекло. У оба слу ча ја зна че ње је исто ка фа. Та ко би по јам ка фа на зна чио ку ћу ка фе тј. где се пр жи, ме ље и на кра ју пи је. 119

Kaфа је плод ка вов ца, зим зе ле не, ви ше го ди шње жбу на сте биљ ке, ко ја мо же да на ра сте од 2 до 5 ме та ра. По пре да њу, деј ство ка фе су слу чај но от кри ли ло кал ни па сти ри, ко ји су при ме ти ли да су ко зе, по сле по жа ра, бр сти ле пло до ве ка вовца и да на кон то га ни су мо гле да спа ва ју не го су бле ја ле це лу но ћ. Цр на ку ва на ка фа по че ла је да се пи је пр во у Ети о пи ји око 850. годи не на ше ере. Сма тра се да су пр ве ка фа не отво ре не у Ме ки, Ка и ру, Је мену, а по том су се про ши ри ле и по Осман лиј ском цар ству. Са Тур ци ма су ка фа и ка фа на до шле на Бал кан. Пр ва ка фа на на тлу Ср би је осно ва на је у Бе о гра ду 1522. го ди не, на Дор ћо лу. Мно го го ди на ка сни је осни ва ју се по дру гим ме сти ма Балка на и Евро пе. Та ко је нпр. у Са ра је ву осно ва на 1591-1592, Ве не ци ји 1640, у пре сто ни ци Ау стри је Бе чу 1651, на британ ском остр ву, у Окс фор ду 1650, а у Фран цу ској, ка фа на је по пр ви пут отво ре на у Па ри зу 60-их го ди на XVII ве ка. Са ка фа на ма се мо гу по ре ди ти ме ха не у ко ји ма се мо гло по пи ти и ал ко хол но пи ће. У тур ском пе ри о ду, по сто ја ли су и уго сти тељ ски објек ти где се мо гла до би ти и хра на ашчини це. Нај ком плет ни ју уго сти тељ ску услу гу су пружа ли ка ра ван са ра ји у ко ји ма су бо ра ви ли пут ни ци, сто ка и где је по сто ја ло спре ми ште за ро бу. Осим ка ра ван са ра ја, по сто ја ли су и ха но ви, објек ти ко ји су сво јим по се ти о ци ма пру жа ли скром ни ју услу гу. Вре ме ном, ка фа не ме ња ју свој ка рак тер и од ме ста где се пу ши и пи је ка фа по ста ју ме ста где се то чи и ал ко хол. При том, по сто ја ле су по себ не ка фа не за хри шћа не, по себ не за му сли ма не. Нај че шћи го сти би ли су ла ђа ри, ри ба ри, ја ни ча ри. То ком XVII ка фа не на ста вља ју да про ши ру ју сво ју по ну ду, та ко да по ста ју ме ста где мо же и да се но ћи. 1 Сви на ве де ни уго сти тељ ски објек ти на ста ли су на кон дола ска Ту ра ка и то ком про це са исла ми за ци је Бал ка на. Нестан ком Ту ра ка, не ста ју по ла ко и они. Код Ср ба се за др жава ју ка фа не и ме сти мич но ме ха не. Вре ме ном су се и ме ха не пот пу но из гу би ле, да би оста ле и оп ста ле са мо и је ди но кафане. Ка фа не су у срп ском дру штву ево лу и ра ле у не што много ви ше не го што је пу ки уго сти тељ ски обје кат. Ка фа на је про у ча ва на са еко ном ског, со ци о ло шког, ет но ло шког, антрополошког, кул ту ро ло шког ста но ви шта. За кљу че но је 1 Лу то вац, С. (2006) По роч не бо ле сти, по пут ни на за па као, Линц: Срп ска пра во слав на цр кве на оп шти на Линц Ау стри ја, стр. 123 125; Живковић, У. (2013) Ин сти ту ци ја ка фа не као огле да ло дру штве ног жи во та Бе о града: уло га и функ ци је ка фа на у Бе о гра ду у об ли ко ва њу мо дер но сти у Срби ји ХIХ и ХХ ве ка, Син те зис V/1, стр. 147 149. 120

да је она јед на од нај зна чај ни јих дру штве них ин сти ту ци ја код Ср ба на кон Дру гог срп ског устан ка. Оне су од ре ђе не као је ди на ме ста где су се Ср би мо гли оку пља ти, 2 хро ноло шки, али и по зна ча ју, пр ве уста но ве но вог дру штва, 3 је ди ни из раз на шег јав ног жи во та. 4 За њих се ка же да су до не ле но ве иде је, но ве на чи не по на ша ња и но ву тра ди ци ју дру штве ног ан га жма на ко ја је трај но ве за на и за упо тре бу ка фе и ду ва на. 5 Уред бом из 1864. го ди не под ву че на је раз лика из ме ђу ка фа на и ме ха на. Док је ка фа на ме сто где се је де и пи је, до тле је ме ха на и ме сто где мо же да се пре но ћи. Ка фа на је би ла и си гу ран по сао ко ји је до но сио ви со ку зара ду и омо гу ћа вао бр зу аку му ла ци ју. У њи ма су се скла пали тр го вач ки уго во ри, отва ра не су пр ве: бан ке, ме њач ни це, про дукт не бер зе, бер зе ра да, оси гу ра ва ју ћа дру штва, приват не ле кар ске ор ди на ци је, фо то граф ске рад ње, вин ска берза и, ка ко је за бе ле же но у из во ри ма, глу мач ка бер за. За њих је на ве де но да има ју и сво ју по ли тич ку функ ци ју. У ка фа ни је одр жа на Све то ан дреј ска скуп шти на 1858. го ди не, скло пљен мир из ме ђу Ср би је и Тур ске по сле ин ци ден та код Чу кур че сме 1862. го ди не, у њи ма су се оку пља ли до бровољ ци и чет ни ци, при пад ни ци по ли тич ких стра на ка па је та ко и сва ка стран ка има ла сво ју ка фа ну. Ка фа не су има ле и сво ју кул ту ро ло шку уло гу. Још у XVII ве ку је за бе ле же но да се у њи ма ску пља ју љу ди од пе ра. Ту су се и у мо дер ној исто ри ји Ср би је оку пља ли пе сни ци да по тра же ин спи ра ци ју, ор га ни зо ва не су по зо ри шне пред ставе (пр ва 1841. го ди не), ба ло ви, кон цер ти, пр ве би о скоп ске пред ста ве. У са гле да ва њу зна ча ја ка фа на, ис ти че се и њи хо ва со ци јал на функ ци ја, од но сно зна чај за на ста нак гра ђан ског дру штва, као ре зул тат де мо кра ти за ци је и мо дер ни за ци је Ср би је. Оне су ме сто где је на ста ја ла и уоб ли ча ва ла се по ли тичка, 2 Ђу рић За мо ло, Д. (1998) Хо те ли и ка фа не XIX ве ка у Бе о гра ду, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр. 175. 3 Сто ја но вић, Д. (2009) Кал др ма и ас фалт Ур ба ни за ци ја и евро пе и за ција Бе о гра да 1890-1914, Бе о град: Чи го ја, стр. 265. 4 Бра ни слав Ну шић, Б. (1935) Из по лу про шло сти, Бе о град: Ге ца Kон, стр. 128-129. 5 Жив ко вић, У. нав. де ло, стр. 145-146. Не сма тра мо се бе до вољ но стручним да оце ни мо ко ли ка је тач на тврд ња да су ка фа не је ди на ме ста јавног жи во та ср би јан ског дру штва али до зво ли ће мо се би да ка же мо да су Ср би у Ау стро Угар ској има ли цр кве но про свет ну ау то но ми ју па су се уме сто у ка фа на ма оку пља ли око цр ка ва, што је има ло ве ли ког ути ца ја на кул тур ни, еко ном ски, мо рал ни и сва ки дру ги про фил Ср ба у Хабзбуршкој мо нар хи ји. 121

со ци јал на и кул тур на енер ги ја на ра ста ју ћег гра ђан ског друштва. 6 На ве де не чи ње ни це ука зу ју ко ли ки се зна чај при да је ка фа ни у исто ри ји Ср би је од Дру гог срп ског устан ка до Пр вог светског ра та. Мо же се по ста ви ти пи та ње, а ка кво је ста ње би ло пре до ла ска Ту ра ка? Ка кво је ста ње би ло у сред њем ве ку? Раз у ме се та да ни је би ло ка фа на, ни је се пи ла ка фа, ни је се пу шио ду ван али мо же се по ста ви ти пи та ње да ли је по стоја ло не што слич но? Да ли су по сто ја ла ме ста где се мо гло пи ти, је сти, пре спа ва ти, сме сти ти ро ба? Ако су по сто ја ла ка ко су се зва ла, где су се на ла зи ла и сл? Сред њове ков ни исто риј ски из во ри по зна ју та ква ме ста. Њихо ве вла сни ке на зи ва ју го сти о ни ча ри ма што на во ди на претпо став ку да су се та ме ста зва ла го сти о ни це. Ети мо ло ги ја је пот пу но ја сна. Име су до би ле по оно ме ко у њих свра ћа тј. у њи ма бо ра ви по го сти ма. Из во ри по ми њу оба ве зу го сти они ча ра да чу ва ју ро бу сво јих го сти ју. По мен ро бе ко ју чу ва ју го сти о ни ча ри на во ди на прет по став ку да су нај зна чај ни ји по се ти о ци го сти о ни ца би ли пут ни ци. Ко су ти пут ни ци? Као пр ве мо же мо по ме ну ти вер ни ке који су ишли на ха џи лук и оби ла зи ли ма на сти ре за пра зни ке, на ро чи то оне у ко ји ма су чу ва не мо шти не ког по зна тог свети те ља, у ко ји ма су се на ла зи ли пред ме ти ко ји су има ли свој култ као нпр. чу до твор не ико не, књи ге и сл. На ха џи лук се мо гло ићи и у Све ту зе мљу. У то вре ме су и стра ни мо на си по Ср би ји ску пља ли ми ло сти њу. Упра во је дан та кав мо нах је и по вео Раст ка Не ма њи ћа у Све ту Го ру. По ред њих, и свеште ни ци су пу то ва ли по на ло гу епи ско па уну тар над ле жних епар хи ја. Пу то ва ли су и вла да ре ви по кли са ри, вла сте ла ка да је ишла у рат, на суд, двор ску слу жбу, са ве то ва ње, др жав ни са бор. Гла сни ци, пи смо но ше, би ло да су ра ди ли за вла да ра или вла сте лу, спа да ли су у че сте сред њо ве ков не пут ни ке. У Ср би ју су сти за ли и мај сто ри из при мор ских гра до ва, Апенин ског по лу о стр ва, из Ви зан ти је ко ји су гра ди ли цр кве, мана сти ре, укра ша ва ли их. Ме ђу ли ца ко ја су до ла зи ла тре ба убро ја ти и на јам ни ке, ду бро вач ке гла сни ке ко ји су одр жа вали ку рир ску слу жбу из ме ђу Ду бров ни ка и срп ских гра до ва у уну тра шњо сти. 6 Исто; Го лу бо вић, В. (2010) О на стан ку и на зи ви ма ме ха на и ка фа на ста рог Бе о гра да, Те м е 3, Ниш: Фи ло зоф ски фа кул тет, стр. 991-1010; Ста но је вић, М. (2010) Ин сти ту ци ја ка фа не у Ср би ји и раз вој мо дерног дру штва: функ ци је ка фа не, Те ме 3, Ниш: Фи ло зоф ски фа кул тет, стр. 821-837. 122

Раз вој тр го ви не до вео је до то га да и тр гов ци по ста ну че сти пут ни ци. Њи хо вој по кре тљи во сти до при нео је до ла зак Саса и раз вој ру дар ства с об зи ром да су се они ра штр ка ли по др жа ви тра же ћи ру ду. Раз вој ру дар ства под сти цао је тр го вину. Осни ва ње ве ли ког бро ја ру дар ских гра до ва до во ди ло је стал но ве ли ки број тр го ва ца у њи хо ве цен тре. Ру дар ство је би ло те сно ве за но за за нат ство. Да би се љу ди ба ви ли ру дарством био им је по тре бан алат, др ве на гра ђа за обез бе ђе ње руд ни ка, али и из град њу ку ћа, из ра ду на ме шта ја и ства ри за сва ко днев ни жи вот. Све је то зна чи ло кре та ње љу ди. Пу то ва ла су и ли ца ко ја су се ба ви ла пре во знич ком слу жбом, бро да ри по ре ка ма и је зе ри ма али и они ко ји су то ра ди ли по коп не ним пу те ви ма. Они су би ли ти ко ји су тр гов ци ма прево зи ли ро бу, нај че шће из При мор ја у уну тра шњост. Пу то ва ло се и из по ро дич них раз ло га, да би се по се ти ла фами ли ја ко ја је би ла уда ље на. Се ти мо се сва ка ко јед ног од нај по зна ти јих пу то ва ња, Си мо ни ди ног у Ца ри град ка да јој је умр ла мај ка. Нај број ни ји слој сред њо ве ков ног дру штва се бри би ли су нај ма ње по крет ни. Њи хо ви го спо да ри су се бо ја ли да им дозво ле да пу ту ју у стра ху да ће по бе ћи са вла сте лин ства. Њихо во пу то ва ње би ло је нај че шће ве за но за по тре бе њи хо вих го спо да ра ко је су мо ра ли да пра те на пу ту. На по ме ни мо да су со кал ни ци, уз вла хе, има ли оба ве зу тран спор та ро бе. Негде су ову оба ве зу има ли и ме роп си. Они су пре во зи ли храну или не ку дру гу ро бу са уда ље них ма на стир ских поседа. 7 Да кле, пут ни ка је у сред њо ве ков ној Ср би ји вре ме ном би ло све ви ше. Њи хо ва број ност по мо гла је да се раз ви је уго ститељ ство ме ста где су пут ни ци је ли, пи ли, но ћи ли. Ме ђу тим, по сто ја ли су фак то ри ко ји су де ло ва ли не по вољно за отва ра ње уго сти тељ ских обје ка та, од но сно ко ји су их ди рект но спре ча ва ли и оне мо гу ћа ва ли. То је пре све га би ла про пи са на оба ве за обро ка тј. оба ве за за ви сних ка те го ри ја ста нов ни штва да да ју хра ну, пи ће и пре но ћи ште вла да ру, ње го вој прат њи, ар хи е пи ско пу и ње го вој прат њи, вла да ревим по сла ни ци ма, писа ри ма, со ко ла ри ма, ко њу си ма, а ве роват но и пред став ни ци ма ло кал не упра ве. Ову оба ве зу је прати ла и оба ве за по зо ба тј. да ва ња зо би и се на ко њи ма оних ли ца ко ји ма се да вао оброк. Ова оба ве за по сто ји си гурно у 7 Пор чић, Н. (2004) Пу то а ва ње жи вот у по кре ту, при ре ди ли Мар ја новић Ду ша нић, С. и По по вић, Д. Бе о град: Clio, стр. 184-195; Ра до ји чић, Сп. Ђ. (1967) Име срп ског кне за При би сла ва (891-892) на че дад ском је ван ђе љу, у: Књи жев на зби ва ња и ства ра ња код Ср ба у сред њем ве ку и у тур ско до ба, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, стр. 24-27. 123

срп ској др жа ви од кра ја XII ве ка. Ма на сти ри су та ко ђе мора ли да да ју оброк. Ипак, по је ди на ма на стир ска вла сте линства су би ла осло бо ђе на од ове оба ве зе. 8 У Бањ ској је право обро ка и по зо ба имао са мо вла дар и ар хи е пи скоп. Сам ма на стир је да вао хлеб за љу де, а овaс и сенo за сто ку, док су љу ди са вла сте лин ства да ва ли ме со. 9 Ма на стир Св. Ђорђа Скоп ског ни је имао ову оба ве зу ни пре ма по сла ни ци ма, ни ти пре ма ма лим или ве ли ким, 10 при че му се из раз од малих или ве ли ких од но си на ор га не упра ве, вла сте лу, тр гов це, пса ре, со ко ла ре, ко њу хе и сл. Се ло, ко је из ри чи то ни је било осло бо ђе но обро ка, би ло је оба ве зно да дâ све за је дан оброк. За дру ги тј. сле де ћи оброк ли це је мо ра ло да иде у дру го се ло. То ком XIV ве ка при мет но је на сто ја ње др жа ве да су зи пра во на оброк и да од ре ди ње го ву ве ли чи ну. 11 Ин сти ту ци ја обро ка ни је би ло не што спе ци фич но срп ско, већ је по зна та и у Евро пи (de scen sus) и Ви зан ти ји (μιτάτου). 12 Тре ба ре ћи да је нпр. ви зан тиј ски цар Исак Ан ђео на ре дио да се у Ца ри гра ду по диг не пан до хи јон, ко ји је мо гао да прими и на хра ни сто љу ди и сто ко ња. Oбавеза да ва ња обро ка ни је би ло је ди на ко ја је не га тив но ути ца ла на на ста нак го сти о ни ца. На и ме, тр гов ци су има ли пра во да тра же од управ ни ка се ла или вла сте ли на да их пу сти да пре спа ва ју у се лу у ко ме се на пу ту за тек ну. У су прот ном, по 159. чла ну Ду ша но вог за кони ка, ако то не учи не и тр го вац пре тр пи ште ту, се ло је мо рало да му пла ти од ште ту. Мо же се прет по ста ви ти да је у се лу тр го вац до би јао и хра ну и пи ће. Да ли их је пла ћао, а ако их је пла ћао, ко ли ко је то би ло, не мо же се прет по ста ви ти. 8 Bar jak ta ro vić, M. (1970) Šta zna či reč sta nja nin u Du ša no vom za ko nu, Rado vi XI sa ve to va nja et no lo ga Ju go sla vi je, Ze ni ca, str. 307; Бла го је вић, М. (1999) Оброк, у: Лек си кон срп ског сред њег ве ка, Бе о град: Know led ge, 458. Зе мљо рад нич ки за кон. Бе о град: СА НУ, стр. 299; Ђе кић Ђ. (2013) Од нос из ме ђу Ста рог срп ског за ко на и За ко на Св. Си ме о на и Св. Са ве у све тлу прав них нор ми, Кул тур но на сле ђе Ко со ва и Ме то хи је, Историј ске те ко ви не на Ко со ву и Ме то хи ји и иза зо ви бу дућ но сти, Бе о град 7 8. ок то бар 2013, књ. 2, Бе о град, Ко сов ска Ми тро ви ца: Кан це ла ри ја за Ко со во и Ме то хи ју, Уни вер зи тет у При шти ни, Фи ло зоф ски фа кул тет у При шти ни, стр. 628. 9 Ано ним (2011) По ве ља кра ља Ми лу ти на ма на сти ру Бањ ска, књи га друга фо то ти пи ја из да ња и пра те ћа сту ди ја, при ре дио Три фу но вић, Ђ. Бе о град; Слу жбе ни гла сник, стр. 83, 123. 10 Бла го је вић М. (1999) Оброк, у: Лек си кон срп ског сред њег ве ка, Бе о град: Know led ge, стр. 458. 11 Исто. 12 Со ло вјев, А. (1980) За ко ник ца ра Ду ша на 1349. и 1354. го ди не, Бе о град: СА НУ, стр. 279. 124

Због За ко на али ве ро ват но и због дру гих, пре све га ре ли гијских раз ло га, оби чај да се уго сти пут ник ду го се одр жао. До XX ве ка по сто ја ле су у не ким кра је ви ма Ср би је го стин ске ку ће ко ја су се ла за јед нич ки одр жа ва ла. У њи ма је увек мора ло да бу де хле ба, во де, ва тре и хра не за сто ку. По од ла ску го ста, оба ве за се о ског про та го ре би ла је да очи сти ку ћу и спре ми је за но вог го ста. То све до чи да су го сти, го сти села, а не по је ди нач ног до ма ћи на. Гост за ову услу гу ни је плаћао. На ве де ни по да ци упу ћу ју да ни је реч о уго сти тељ ском објек ту чи ји вла сник пру жа услу гу да ва ња пре но ћишта, хра не и пи ћа. Ипак, у Ср би ји су по сто ја ла и ме ста тј. објек ти у ко ји ма се мо гло пре но ћи ти, мо гао сме сти ти пр тљаг на си гур но ме сто и ве ро ват но до би ти хра ну и пи ће иа ко се то из ри чи то не наво ди. И на рав но, та се услу га пла ћа ла оном ко је пру жа као што се пла ћа ла и у ка фа ни. Она се спо ми њу у 125. чла ну Ду ша но вог за ко ни ка. Вла сни ци та квих ме ста, у за ви сно сти од ру ко пи са, на зи ва ју се stana ninix или gostin nikx. По јам ста ња нин до ла зи од гла го ла ста ти, од но сно има осно ву у ре чи стан, ко ја до ла зи од ко ре на ста. Из ве де нице од овог ко ре на ја вља ју се осим у сло вен ским и дру гим ин до вроп ским је зи ци ма у зна че њу ме сто бо рав ка. 13 Со ловјев на во ди да по јам ста ње озна ча ва има ње, пр тљаг. 14 Тако би по јам ста ња нин зна чио онај ко ји има стан, има пртљаг. По јам ста ња нин се ја вља у Стру шком, 15 Атон ском, 16 Хо до шком, 17 Би стрич кoм, 18 При зрен ском, 19 Ба рањ ском, 20 13 Да ни чић Ђ. (1876) Осно ве срп ског или хр ват ског је зи ка, Бе о град: Држав на штам па ри ја, стр. 135, 283; Bar jak ta ro vić, M. нав. де ло, стр. 306-308. 14 Со ло вјев, А. (1980) За ко ник ца ра Ду ша на 1349. и 1354. го ди не, Бе о град: СА НУ, стр. 279. 15 Ано ним (1975) За ко ник ца ра Сте фа на Ду ша на књи га I, уред ник Беговић, М., Бе о град: СА НУ, стр. 112, 113. 16 Исто, стр. 190, 191. 17 Ано ним (1981) За ко ник ца ра Сте фа на Ду ша на, сту де нич ки, хи лан дарски, хо до шки и би стрич ки ру ко пис књи га II, уред ник Бе го вић, М., Бе оград: СА НУ, стр. 138 141. 18 Исто, стр. 200-201. 19 Ано ним (1997) За ко ник ца ра Сте фа на Ду ша на, барањски, при зренски, ши ша то вач ки, ра ко вач ки, ра ва нич ки и со фиј ски ру ко пис књи га III, уред ни ци Пе ши кан, М., Гриц кат Ра ду ло вић, И. и Јо ви чић, М., Бе о град: САНУ, стр. 134. 20 Исто, стр. 64. 125

Шишатовачком, 21 Ра ко вач ком, 22 Гр баљ ском 23 и Ја ги ће вом 24 ру ко пи су. Гр баљ ски до но си не што из ме њен оби лик стаља нин. По јам го сти ник, од но сно го сти о ни чар ја вља се у Со фиј ском, 25 Бор ђо шком, 26 Те ке ли ји ном, 27 Сан ди ће вом, 28 Ко виљ ском, 29 Бе о град ском, 30 Кар ло вач ком 31 и Вр шач ком 32 ру ко пи су. Ако по јам ста ња нин и мо же да иза зо ве сум њу да ли се ра ди о вла сни ку го сти о ни це, по јам го сти о ни чар ту сум њу сва ка ко от кла ња. Не ки ру ко пи си, као Ре же вић ки, не спо ми њу ни ста ња ни на, ни гости о ни ча ра, већ са мо до ла зак у град или се ло. 33 Тре ба ре ћи да по сто је да нас и се ла у Ср би ји ко је сво је име из во де од пој ма ста ња нин као нпр. Ста нев це, Стан це, Стање во, Ста њи нац.,34 Дру го пи та ње ко је се по ста вља јесте ка ко се на зи ва ју особе ко је до ла зе у го сти о ни цу. У Стру шком, Атон ском, Ходо шком, 35 Би стрич ком, 36 Ба рањ ском, 37 Ра ко вач ком, 38 Грбаљ ском, 39 Бо ги ши ће вом 40 ру ко пи су он се на зи ва са мо ма ли и ве ли ки. У При зрен ском се на зи ва жу пља нин. 41 Појам при шалац при до шли ца по ја вљу је су у Со фиј ском, 42 21 Исто, стр. 202. 22 Исто, стр. 260. 23 Ано ним (2015) За ко ник ца ра Сте фа на Ду ша на, књ. 4 том 1, Па три јаршиј ски, Бор ђо шки, По пи нач ки, Те ке л и јин, Сан ди ћев, Ко виљ ски, Бе оград ски, Ре же вић ки, Кар ло вач ки, Вр шач ки, Гр баљ ски, Бо ги ши ћев и Ја ги ћев ру ко пис, уред ни ци Ча во шки, К. и Бу ба ло, Ђ. Бе о град: СА НУ, стр. 469. 24 Исто, стр. 517. 25 Исто, стр. 386-387. 26 Исто, стр. 185. 27 Исто, стр. 256. 28 Исто, стр. 292. 29 Исто, стр. 327. 30 Исто, стр. 361. 31 Исто, стр. 407. 32 Исто, стр. 440. 33 Исто, стр. 381. 34 Bar jak ta ro vić, M. нав. де ло, стр. 307. 35 Ано ним (1981), нав. де ло, стр. 138-141. 36 Исто, стр. 200-201. 37 Ано ним (1997), нав. де ло, стр. 65-66. 38 Исто, стр. 260-261. 39 Ано ним (2015), нав. де ло, стр. 468, 469. 40 Исто, стр. 492, 493, 41 Ано ним (1997), нав. де ло, стр. 134, 135. 42 Исто, стр. 386, 387. 126

Борђошком, 43 Те ке ли ји ном, 44 Сан ди ће вом, 45 Ко виљ ском, 46 Бе о град ском, 47 Кар ло вач ком 48 и Вр шач ком 49 ру ко пи су. Посто је ру ко пи си у ко ји ма се не и ме ну је ли це ко је до ла зи у го сти о ни цу као нпр. у Ши ша то вач ком, 50 Ре же вић ком, 51 Грбаљ ском 52 и Ја ги ће вом 53 ру ко пи су. Из раз ма ли и ве ли ки под ра зу ме ва при пад ни ке од нај ни жих до нај ви ших сло је ва ста нов ни штва. Жу пља нин озна ча ва станов ни ка жу пе, да кле ли це ко је до ла зи из око ли не, а ко је је мо гло да бу де и се бар и вла сте лин и све ште ник. Ји ре чек и Со ло вјев сма тра ју да ли це ко је до ла зи у го сти о ни цу мо же да бу де и тр го вац. У при лог тој тврд њи на во де пу то ва ње за беле же но 1405. го ди не ка да је пет ду бро вач ких тр го ва ца ишло из При шти не на па на ђур у Ву чи трн. Сам члан 125. Ду ша но вог за ко ни ка про пи су је да гра до ви ни су ду жни да на док на де ште ту тр гов ци ма, што је мо рао, по чла ну 159, ста ре ши на се ла ако не обез бе ди пре но ћи ште тр гов ци ма. То зна чи да гра до ви ни су ни има ли оба ве зу да обез бе де пре но ћи ште тр гов ци ма. Да су ту оба ве зу има ли, он да би мо ра ли да је пла ћа ју. То је пр ва раз ли ка из ме ђу села и гра да. Ту на кна ду ште те пла ћа го сти о ни чар. То је још је дан по да так ко ји ука зу је да је тр го вац гост се ла, а не поје ди нач ног до ма ћи на, јер ста ре ши на се ла пла ћа тр гов цу одште ту, ако га не при ми, док у гра ду од ште ту пла ћа са мо го сти о ни чар. У свим ру ко пи си ма, сем Хи лан дар ског 54 и По пи нач ког, 55 члан има исти сми сао. Ка да гост до ђе у го сти о ни цу био је ду жан да пре да ко ња и сав свој пр тљаг го сти о ни ча ру. Гости о ни чар је мо рао то да при ми и да чу ва. Ка да гост кре не, го сти о ни чар је био ду жан да му вра ти све што је при мио. Ако не што бу де оште ће но, био је оба ве зан да пла ти од ште ту. 43 Ано ним (2015), нав. де ло, стр. 185. 44 Исто, стр. 256. 45 Исто, стр. 292. 46 Исто, стр. 327. 47 Исто, стр. 361. 48 Исто, стр. 407. 49 Исто, стр. 440. 50 Ано ним (1997), нав. де ло, стр. 202, 203. 51 Ано ним (2015), нав. де ло, стр. 381, 382. 52 Исто, стр. 469. 53 Исто, стр. 517. 54 Ано ним (1981), нав. де ло, стр. 100-101. 55 Ано ним (2015), нав. де ло, стр. 225. 127

Оста ле оба ве зе го сти о ни ча ра и ње го ве услу ге у ру ко пи сима се не спо ми њу. Ме ђу тим, сам чин пре да је ро бе упу ћу је да су го сти о ни це слу жи ле и за пре но ћи ште, а са мим тим се мо же прет по ста ви ти да су се ко ри сти ле и за хра ну и пи ће. Чи ње ни ца да се у њи ма чу ва ла и ро ба упу ћу је да су мо ра ле би ти про стра не, а њи хо ву уло гу ка сни је су пре у зе ли ха но ви и ка ра ван са ра ји, а не ка фа не, ме ха не и ашчи ни це. Без го стио ни ча ра тр го ви на он да ни је мо гла да се за ми сли, јер без њих тр гов ци не би има ли где да бо ра ве ка да су на пу ту где да спа ва ју, је ду и ко да им при чу ва ро бу. Спо ме ну ти до ку мент из 1405. го ди не на во ди да је го сти о ничар ро бу при мље ну од тр го ва ца за кљу чао у со бу (ca me ra). По сту пак тр го ва ца у овом слу ча ју у пот пу но сти од го ва ра оно ме што је по ме ну ти члан За ко ни ка про пи сао. У да љем сле ду до га ђа ја, у го сти о ни цу сти жу Тур ци, тр гов ци бе же, и до ла зи до про па сти ро бе јед но га од њих. Ка да је опа сност про шла, на кон што се уве рио да му је ро ба про па ла, оштеће ни тр го вац је по кре нуо спор пред ду бро вач ким су ди јом у Треп чи и до био га. 56 То зна чи да је го сти о ни чар био крив и од го во ран ако се ро ба оште ти, чак и ка да је сам тр го вац оста ви го сти о ни ча ру и по бег не. У оба ве зи го сти о ни ча ра да чу ва ро бу го ста пре по зна та је оста ва, ин сти ту ци ја ко ја је код Ср ба за бе ле же на још у Законо пра ви лу Св. Са ве у 48. и 55. по гла вљу. У пр вом случа ју то је од ред ба пре у зе та из Мој си је вог пра ва, а у дру гом из Про хи ро на. Син таг ма Ма ти је Вла ста ра је по сто је ћим одред ба ма из Про хи ро на до да ла још јед ну, ко је не ма у За коно пра ви лу али је има у ори ги на лу у Про хи ро ну. Оста ва се ина че, че сто спо ми ње у до ку мен ти ма ко ја ре гу ли шу од но се срп ских вла да ра са Ду бров ни ком. 57 Пу на Син таг ма Ма ти је Вла ста ра са др жи од ред бе ко је се одно се на го сти о ни це. За бра њу је да го сти о ни це бу ду у оквиру цр кве не огра де или да се у ње ном кру гу про да је хра на (Слово Е гл. 15; Сло во И гл. 2; Сло во Н гл. 2). 58 Све штени ци ма је би ло за бра ње но да је ду у крч ми, осим из ну жде. Ула зак у го сти о ни цу је био за бра њен и ђа ко ни ма, под ђа кони ма, чте ци ма и пој ци ма. Мо нах за те чен у крч ми тре бао је да бу де под у чен од епар ха да то не ра ди, а игу ман је мо рао 56 Ji re ček, C. (1892) Sta nja nin, Ar chiv für sla vische Phi lo lo gie XIV, Ber lin: We id mannsche Buc hhan dlung, p. 75-77; Ко ва че вић Ко јић, Д. Ста ња нин, у: Лек си кон срп ског сред њег ве ка (1999), Бе о град: Know led ge, стр. 699. 57 Шар кић, С. (2013) Де по зит у рим ском, ви зан тиј ском и срп ском средњо ве ков ном пра ву, Збор ник ра до ва Хар мо ни за ци ја гра ђан ског пра ва у ре ги о ну, стр. 60-66. 58 Ано ним (2013) Ма ти ја Вла стар Син таг ма, са срп ско сло вен ског превела Та тја на Су бо тин Го лу бо вић, Бе о град: СА НУ, стр. 203, 236, 305. 128

да га из ба ци из ма на сти ра. Епи ско пи ма, све ште ни ци ма и ђако ни ма је би ло за бра ње но да по се ду ју го сти о ни це осим ако их не да ју у за куп (Сло во К гл. 7, 32; Сло во П гл. 2). 59 По сао го сти о ни ча ра мо гле су да оба вља ју по ред му шка ра ца и же не. За бе ле же не су две го сти о ни чар ке у Сре бре ни ци и јед на у Дри је ву. 60 Из во ри ина че, бе ле же го сти о ни це у Сре бре ни ци, Дри је ву и Ву чи тр ну. Ка ко до ку ме нат из 1405. го ди не спо ми ње да су Ду бро ва ча ни тр гов ци до шли из При шти не мо же се прет поста ви ти да је он да и она мо ра ла да има го сти о ни цу. Ако град ни је пла ћао тр гов цу од ште ту, за раз ли ку од се ла, а пред ви ђа се да тр гов ци бо ра ве по го сти о ни ца ма, он да се мо же прет по ста ви ти да су се го сти о ни це на ла зи ле по гра дови ма али не и по се ли ма. Шта ви ше, мо же се прет по ста ви ти да их је би ло не са мо по гра до ви ма већ и по тр го ви ма. На вод из 1405. го ди не да су тр гов ци ишли на па на ђур, упу ћу је да та мо где је би ло па на ђу ра мо ра ло је да бу де и трговаца, од но сно да је по сто ја ла го сти о ни ца. Па на ђу ри су се у по ја ви ли на те ри то ри ји где су жи ве ли Срби на кон осва ја ња Ва си ли ја II 1018 1020. го ди не. Њи хо ва по ја ва се ве зу је за про сла ве пра зни ка по је ди них цр ка ва ма на сти ра. По је ди ни ма на сти ри су мо гли да има ју ви ше пана ђу ра. Та ко је по ме ну ти ма на стир Св. Ђор ђа код Ско пља имао два па на ђу ра, је дан у но вем бру, а дру ги у сеп тем бру. Пра во на два па на ђу ра је до био још у XI ве ку од ви зан тијских ца ре ва. На њих су има ли пра во да до ђу Ср би, Гр ци, Бу га ри, Ла ти ни, Ар ба на си и Вла си. Услов је био да пла те ца ри ну. У до ба Не ма њи ћа па на ђу ри су би ли под кра ље вом за штитом и ни ко ни је смео да ре ме ти мир на њи ма. За ту чу се ка жња ва ло са 500 пер пе ра, а за по те за ње оруж ја пла ћа на је вра жда. Био је из јед на чен са тр гом, а не где се из па на ђу ра и раз вио трг. Па на ђу ри су тра ја ли по ви ше да на, чак до пет наест. То ком њи хо вог тра ја ња до ла зи ло је до ве ли ког при ли ва ста нов ни штва што отва ра пи та ње њи хо вог сме шта ја, ис хране и обез бе ђе ња њи хо ве ро бе. Сва на ве де на пи та ња мо ра ла су би ти ре ше на на аде ква тан на чин да би па на ђур уоп ште мо гао да се одр жи. Мо же се прет по ста ви ти да су као и сам па на ђур ова ре ше ња би ла при вре ме на. Они ко ји су го сти ма обез бе ђи ва ли хра ну, пи ће, пре но ћи ште, хра ну за сто ку ни су 59 Ано ним (2013) нав. де ло, стр. 244, 263, 311. 60 Ко ва че вић Ко јић, Д. Ста ња нин, у: Лек си кон срп ског сред њег ве ка (1999), Бе о град: Know led ge, стр. 699. 129

тај по сао на тој ло ка ци ји ра ди ли це ле го ди не. Када про ђе па на ђур по тре ба за њи хо вим услу га ма је пре ста ја ла. Оста је пи та ње ко су би ли ти при вре ме ни го сти о ни ча ри? Код ма насти ра, мо же се прет по ста ви ти да су бо ра ви ли или по ко наци ма или по се ли ма. 61 У гра до ви ма су бо ра ви ли по го стио ни ца ма. Да ли су град ске го сти о ни це би ли до вољ не, ако ни су, где су бо ра ви ли они ко ји ни су мо гли да се сме сте, не мо же да се од го во ри. Ме ђу тим, ка ко не ки тр го ви као нпр. Кни нац, ни су ус пе ли ни за 160 го ди на да уста ле ме сто где се одр жа ва ју, сва ка ко та ме ста ни су мо гла има ти го сти о ни це. Да ли су би ли сме шта ни по се ли ма, окол ним гра до ви ма или је по сто јао им про ви зо ва ни сме штај ни је мо гу ће од го во ри ти. Го сти о ни це у пре во ди ма ста ту та при мор ских гра до ва уо бије но је да се на зи ва ју крч ме. Њи ма је у Ко тор ском ста ту ту по све ћен је дан члан, а спо ми њу се још у не ко ли ко. Крч мар ни је мо рао да бу де вла сник го сти о ни це. Ста тут ја сно раз дваја ове две функ ци је, што зна чи да је било уо би ча је но да власник ни је исто вре ме но и ли це ко је ра ди у њој. То би зна чи ло да су по сто ја ла ли ца ко ја су их др жа ла у за куп. У чла ну CCCXLVII про пи са но је ко ли ка мо же да бу де зара да крч ма ра: на 100 ве дра ви на је дан пер пер и да има да по је де и по пи је. Та ко ђе, ни је смео да има бу рад ма ње за преми не не го што је про пи са но. Ако би се то уста но ви ло, морао би да на док на ди ште ту и ка жња вао би се ку му ла тив ном ка зном од 5 пер пе ра, ста вља њем на стуб и ни ка да ви ше не би смео да про да је ви но. Уко ли ко би пре кр шио за бра ну да про да је ви но, ка жња вао би се са 10 пер пе ра ко је би при па ле Оп шти ни. Крч ма ру је било за бра ње но да да је пи ће на ве реси ју на цр ти цу, а ни је мо гао да ве ре си ју при ка же вла сни ку го сти о ни це. Узи ма ње ви на на ве ре си ју или бе жа ње са вр чем ви на, ка ко се не би пла ти ло, тре ти ра ло се исто пла ћа ла се гло ба од три пер пе ра. Ако не ко ни је имао да пла ти пи ће тј. ви но, мо гао је да дâ за ло г ко ји је мо гао да от ку пи у ро ку од осам да на. На кон ис те ка ро ка, ни је мо гао да тра жи да ствар от ку пи ни од крч ма ра, ни ти од вла сни ка го сти о ни це. 62 Онај ко ји би дао за ло гу мо рао је да има до каз о вред но сти за логе. Ако га ни је имао, крч ма ру се ве ро ва ло по пи та њу ње не вред ности (члан CIV). 63 Ју сти ци а ри су би ли за ду же ни да над гле да ју рад крч ми тј. да кон тро ли шу да ли се ба ве кри јум ча ре њем, од но сно да ли пла ћа ју ца ри не, да ли по шту ју од ред бе о за бра ни уво за. 61 Ћир ко вић С. Па на ђур, у: Лек си кон срп ског сред њег ве ка (1999), Бе о град: Know led ge, стр. 488-489. 62 Ано ним (1616) Sta tu ta et le ges ci vi ta tis Cat ha ri, Ve ne ti is, р. 188. 63 Исто, стр. 64. 130

Кон тро ли са ли су и крч ма ре да ли про пи са ним ме ри ца ма и те го ви ма ко је је про пи са ла Оп шти на, ме ре куп ци ма. Ако би ју сти ци јари ухва ти ли неког да кр ши ову од ред бу ка жња ва о би се јед ном пер пе ром и мо ра о би да на док на ди ште ту купцу, од но сно куп ци ма. Ју сти ци а ри су има ли шест слу гу ко ји су им по ма га ли у слу жби. Од на пла ће них гло ба при па дала им је тре ћи на, а оста так је припадао Оп шти ни (члан чл. XII, 64 CCCXXX). 65 Кр чма ма је би ло за бра ње но да про да ју ви но по сле тре ћег зво на уве че. Ка зна за ово кри вич но де ло био је је дан пер пер а њу су на пла ћи ва ли ноћ ни чу ва ри. Пла ћао ју је сам вла сник крч ме, ако је то ра ђе но уз ње го ву са гла сност, а, ако ни је знао, од го вор но ли це. По ло ви на овог из но са ишла је Оп шти ни, а по ло ви на ноћ ним чу ва ри ма (члан XCV). 66 Из на ве де ног се мо же за кљу чи ти да се у крч ма ма пи ло са мо ви но и ни јед но дру го пи ће. Бу дван ски ста тут не спо ми ње крч ме али спо ми ње ви но и про сти тут ке. Ка ко се не на во ди где су про сти тут ке ра диле свој по сао сма тра мо да су га можда ра ди ле по крч ма ма (члан 66). 67 У Ста ту ту се спо ми ње да је стра нац ко ји до ла зи у град са на ме ром да по ста не гра ђа нин Бу две у пе ри о ду од го ди ну дана осло бо ђен сва ког при сил ног ра да. Не ка же се где бо ра ви у том пе ри о ду. То би мо гло да упу ћу је на по стоја ње крч ме (члан СLХХХХV). 68 Би ло је стрикт но од ре ђе но да ли це ко је ку пи ви но у Бу дви мо ра да оба ве сти ца ри ни ка ко ли ко је ви на ку пи ло и то ви но се ни је мо г ло про да ва ти у зе мљи, што ве ро ват но зна чи на тлу Оп шти не, већ се мо ра ло про да ти из ван ње до Вас кр са. Код ко га је на ђе но ви но по сле овог пра зни ка пла ћао је ка зну од 20 пер пе ра (члан ССХХХ). 69 Сем на ве де них, по сто ја ле су од ред бе о об ра ди ви но гра да (члан ССLХI, 70 члан ССLХII), 71 мак си ми ра њу це не ви на (члан CСLХIХ), 72 за бра ни но шења 64 Ју сти ци а ра је би ло тро ји ца и би ра ни су на 6 ме се ци, а на пла ћи ва ли су гло бе. Ка жња ва ли су не за ко нит увоз или из воз, не ла ћа ње ца ри не. Има ли су пра во да спро во де ис тра гу, а ка да се до ка же кри ви ца узи ма ли су за ло г док се гло ба не пла ти. Aноним (1616), нав. де ло, стр. 8-9. 65 Исто, стр. 180-181. 66 Исто, стр. 58-59. 67 Ано ним (1988), 29, 106. 68 Ано ним (1988), 55, 131. 69 Ано ним (1988), 61, 136-137 70 Ано ним (1988), 65, 144. 71 Ано ним (1988), 66, 145. 72 Ано ним (1988), 70, 147. 131

ви на из ван гра да (члан ССLХХII). 73 Ме ђу тим, ни је дан од поме на ви на не ука зу је на по сто ја ње го сти о ни це крч ме. Је дини по да так ко ји све до чи да се ви но мо гло пи ти услу жно је споми ња ње про да ва ње ви на на пи пак. Осо ба ко ја је ова ко про да вала ви но пла ћа ла је ду кат на 20 ча ба ра (члан ССХХХХV). 74 Ска дар ски ста тут је за бра њи вао у чла ну XXX да се би ло ко у гра ду или на те ри то ри ји Оп шти не ба ви обез бе ђи ва њем пре но ћи шта, од но сно др жа њем крч ме, под прет њом ка зне од 50 пер пе ра. 75 На кра ју овог ра да, мо же се по ста ви ти пи та ње, да ли су и у ко јој ме ри го сти о ни це има ле ону уло гу ко ју су ка фа не има ле код Ср ба у XIX и по чет ком XX ве ка. Од мах се мо ра од го во ри ти да су по да ци о то ме да ле ко скром ни ји за сред њи не го за но ви век. Сва ка ко да су оне мо ра ле има ти и ши ру уло гу, а не са мо уго сти тељ ску. По ли тич ка уло га го сти о ни ца ни је по сто ја ла из раз ло га што ни гра до ви ни су има ли сво ју ау то но ми ју, па он да ни њи хо ва уло га у по ли тич ком жи во ту ни је мо гла да по сто ји. 76 Има ју ћи у ви ду да су тр гов ци бо ра ви ли по го сти о ни ца ма, мо же се прет по ста ви ти да су се тр го вач ки пре го во ри, дого во ри, уго во ри, кре дит ни по сло ви скла па ли у њи ма. И то ка ко у Ср би ји, та ко и у Бо сни. Сав онај еко ном ски раз вој ко ји је омо гу ћен раз во јем тр го ви не, омо гу ћен је и раз во јем го сти о ни ца, ко је су мо ра ле да при хва те љу де ко ји су до лази ли из дру гих гра до ва, др жа ва, због тр го ви не, би ло да су би ли куп ци, про дав ци, за куп ци, кре ди то ри, за на тли је, или се ба ви ли тран спор том, би ли во ди чи и сл. Све то по средно све до чи о за на ча ју и уло зи ко ју су има ли. Си гур но да су фи нан сиј ску пи сме ност, тр го вач ке на ви ке, ма ни ре, оби ча је, обла че ње, иде је, јед ном реч ју на све оно што чи ни жи вот мо ра ли ути ца ти тр гов ци. Ипак, пре ци зних по да така, ко је би кон крет но све до чи ле о то ме ко ли ко је и ка ко овај утицај осва ри ван, не ма. Са свим си гур но је ме ђу тим, да онај део до ма ћег ста нов ни штва, ко ји је до био пра во ду бро вач ког гра ђан ства све до чи нај ја че да је тај ути цај по сто јао и да се огле дао и у вер ском по гле ду, јер су до би ја ју ћи ду бро вач ко гра ђан ство мо ра ли да при ме и ри мо ка то лич ку ве ру. 73 Ано ним (1988), 71, 147-148. 74 Ано ним (1988), стр. 64; 140. 75 Ано ним (2002), стр. 98. 76 Ћир ко вић, С. (1997) Нео ства ре на ау то но ми ја. Град ско дру штво у Срби ји и Бо сни, у: Ра бот ни ци, вој ни ци, ду хов ни ци, Бе о град: Equ i li bri um, стр. 259-276. 132

Оне су омо гу ћа ва ле Ср би ма да се срет ну и упо зна ју дру ге наро де, дру ге оби ча је. Тај еле ме нат је до ла зио због рударства, тр го ви не, али то су би ли и на јам ни ци, ха џи је. Ме ђу тим, тај до мет ни је мо гу ће ем пи риј ски ис ка за ти. Ипак, у сред њем ве ку го сти о ни це су би ле ме ста где су се ску пља ли љу ди ко ји су у то вре ме још увек би ли мар ги на по ли тич ког, кул тур ног, вер ског ути ца ја. Ја ча ње њи хо вог ути ца ја је ишло пре ко еко ном ског сна же ња њи хо вих го стију. Чи ње ни ца да они од тр го ва ца по ста ју и кре ди то ри, закуп ци ца ри на, ков ни ца, све до чи о све ве ћој еко ном ској мо ћи оних ко ји су у њих до ла зи ли и у њи ма се ску пља ли. Ути цај је ра стао са ути ца јем гра до ва. Раз у ме се да је нај ја чи био у XV ве ку. До ла зак Ту ра ка и слом срп ске др жа ве до вео је до не стан ка го сти о ни ца. На ста ле су ка фа не, ме ха не, ашчи нице у бит но друг а чи јим окол но сти ма и уло га ма. Ка да по сле не ко ли ко ве ко ва Тур ци бу ду по че ли да уз ми чу, исто риј ске окол но сти ће се дра стич но про ме ни ти. Цр ква и двор, ко ји су би ли цен три по ли тич ког, кул тур ног, па и еко ном ског жи вота ви ше не ће има ти свој зна чај. Ка фа на је пре у зе ла не ке од њи хо вих уло га, ка ко смо по ка за ли на по чет ку ра да, а из мење не окол ности до ве ле су до то га да од свих уго сти тељ ских објека та оп ста ну са мо ка фа не. ИЗ ВО РИ: Aноним (1616), Sta tu ta et le ges ci vi ta tis Cat ha ri, Ve ne ti is. Ано ним (1981) За ко ник ца ра Сте фа на Ду ша на, сту де нич ки, хилан дар ски, хо до шки и би стрич ки ру ко пис књи га II, уред ник Бего вић, М., Бе о град: СА НУ. Ано ним (1988) Сред њо вје ков ни ста тут Бу две, пре вео Ни кола Вуч ко вић, при ре ди ли Лу ке тић, М. и Бу ју клић, Ж., Бу два: Историјски ар хив. Ано ним (1997) За ко ник ца ра Сте фа на Ду ша на, ба рањ ски, призрен ски, ши ша то вач ки, ра ко вач ки, ра ва нич ки и со фиј ски ру копис књи га III, уред ни ци Пе ши кан, М., Гриц кат Ра ду ло вић, И. и Јовичић, М., Бе о град: СА НУ. Ано ним (2002) Sta tu ti di Scu ta ri del la pri ma metà del se co lo XIV con le adi zi o ni fi no al 1469, L. Na din Ro ma. Ано ним (2015) За ко ник ца ра Сте фа на Ду ша на, књ. 4 том 1, Патри јар шиј ски, Бор ђо шки, По пи нач ки, Те ке ли и јин, Сан ди ћев, Ко виљ ски, Бе о град ски, Ре же вић ки, Кар ло вач ки, Вр шач ки, Гр баљски, Бо ги ши ћев и Ја ги ћев ру ко пис, уред ни ци Ча во шки, К. и Бу бало, Ђ. Бе о град: СА НУ. Ано ним (2015) За ко ник ца ра Сте фа на Ду ша на, књ. 4 том 2, Па три јар шиј ски, Бор ђо шки, По пи нач ки, Те ке ли јин, Сан дићев, Ко виљ ски, Бе о град ски, Ре же вић ки, Кар ло вач ки, Вр шач ки, 133

Грбаљски, Бо ги ши ћев и Ја ги ћев ру ко пис, уред ни ци Ча во шки, К. и Бубало, Ђ. Бе о град: СА НУ. Ано ним (2011) По ве ља кра ља Ми лу ти на ма на сти ру Бањ ска, књи га дру га фо то ти пи ја из да ња и пра те ћа сту ди ја, при ре дио Трифу но вић, Ђ., Бе о град: Слу жбе ни гла сник. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bar jak ta ro vić, M. (1970) Šta zna či reč sta nja nin u Du ša no vom za konu, Ra do vi XI sa ve to va nja et no lo ga Ju go sla vi je, Ze ni ca, str. 305-310. Го лу бо вић, В. (2010) О на стан ку и на зи ви ма ме ха на и ка фа на старог Бе о гра да, Те м е 3, Ниш: Фи ло зоф ски фа кул тет, стр. 991-1010. Да ни чић, Ђ. (1876) Осно ве срп ског или хр ват ског је зи ка, Бе о град: Др жав на штам па ри ја. Ђу рић За мо ло, Д. (1998) Хо те ли и ка фа не XIX ве ка у Бе о гра ду, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да. Жив ко вић, У. (2013) Ин сти ту ци ја ка фа не као огле да ло дру штвеног жи во та Бе о гра да: уло га и функ ци је ка фа на у Бе о гра ду у обли ко ва њу мо дер но сти у Ср би ји ХIХ и ХХ ве ка, Син те зис V/1, Београд: Цен тар за ху ма ни стич ке на у ке Син те зис, стр. 145-166. Ко ва че вић Ко јић, Д. Ста ња нин, у: Лек си кон срп ског сред њег века, (1999) Бе о град: Know led ge. Лу то вац С. (2006) По роч не бо ле сти, по пут ни на за па као, Линц: Срп ска пра во слав на цр кве на оп шти на Линц Ау стри ја. Ну шић, Б. (1935) Из по лу про шло сти, Бе о град: Ге ца Kон. So lo vjev, A. (1980) Za ko nik ca ra Du ša na 1349. и 1354. go di ne, Beograd: SA NU. Ста но је вић, М. (2010) Ин сти ту ци ја ка фа не у Ср би ји и раз вој модер ног дру штва: функ ци је ка фа не, Те м е 3, Ниш: Фи ло зоф ски фа кул тет, стр. 821-837. Сто ја но вић, Д (2009) Кал др ма и ас фалт Ур ба ни за ци ја и европе и за ци ја Бе о гра да 1890-1914, Бе о град: Чи го ја штам па. Ћир ко вић, С. (1997) Нео ства ре на ау то но ми ја. Град ско дру штво у Ср би ји и Бо сни, у: Ра бот ни ци, вој ни ци, ду хов ни ци, Бе о град: Equ ili bri um, стр. 259-276. Ћир ко вић, С. (1999) Па на ђур, у: Лек си кон срп ског сред њег ве ка, Бе о град: Know led ge, стр. 488-489. Шар кић, С. (2013) Де по зит у рим ском, ви зан тиј ском и срп ском сред њо ве ков ном пра ву, Збор ник ра до ва Хар мо ни за ци ја гра ђан ског пра ва у ре ги о ну, стр. 59-69. 134

Đorđe Đekić and Miloš Pavlović University in Niš, Faculty of Philosophy History Department Niš; Researcher, Leskovac INNS AS FORERUNNERS OF COFFEEHOUSES Abstract A cofeehouse, as its very name indicates, is a place for having cofee and smoking tobacco. The first cofeehouse in Serbia opened in Belgrade in 1522. Later, under the Turkish rule, various places were opened: taverns, pubs, caravansaries and hans (inns). When the Turks left, the cofeehouses that survived were those of social, economic, political and cultural significance. The medieval Serbia opened its inns in towns. The villages were expected to provide free meals, food and accommodation for people as well as oats for the horses. The goods that travelers were carrying were entrusted to the innkeeper who had to take care of them and return them to the traveler at departure. The Canon law forbade the clerics to either patron or possess inns. The most important guests were pilgrims and then merchants: they undoubtedly helped develop the hospitality industry. Statutes of the Serbian coastline towns difer: in Budva no inns are mentioned, in Skadar they were banned and in Kotor they had a specially prescribed legal status. The importance of inns and cofeehouses cannot be compared but it is certain that both had a great economic significance and that they were instrumental in the arrival of Roman Catholics in Serbia. Key words: inn, Middle Ages, Serbia, coffeehouse Миле В. Пајић, Дом ратних инвалида 135