Остали Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови

Transcript

1 Студијски програм/студијски програми : Општа хемија-модул oпшта хемија и модул професор хемије; Примењена хемија Назив предмета: Биоаналитичка хемија Haставник за предавања : Ранчић М. Софија Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Стојковић Б.Милан Статус предмета: изборни, обавезни Број ЕСПБ: 8 Савладавање основа аналитичких метода у биолошким системима Оспособљеност студената за рад у анализи биолошких узорака Спектроскопске методе за карактеризацију матрикса. Укупни протеини. Укупни садржај ДНК. Укупни садржај РНК. Укупни садржај угљоводоника. Слободне масне киселине. Ензими. Увод, номенклатура, бројеви ензимске комисије. Ензимска кинетика. Кинетика једносупстратских ензимских реакција. Експериментално одређивање Mihaelis-Menten ових параметара. Поређење метода за одређивање Км. Кинетика ензимских реакција један супстрат-два производа. Кинетика ензимских реакција један са два супстрата. Активатори и инхибитори ензима. Ензимске јединице и концентрације. Квантификација ензима и њихових супстрата. Имобилисани ензими. Карактеристике имобилисаних ензима. Методе имобилизације ензима. Антитела. Структурне и функционалне карактеристике антитела. Аналитичка примена секундарних антитело-антиген интеракција. Квантитативне имуно методе са маркерима. Маркерске реакције. Хомогене имуно технике. Хетерогене имуно технике. Биосензори. Принципи електрофорезе. Зонска електрофореза. Изоелектрично фокусирање. Капиларна електрофореза. Методе центрифугирања. Хроматографија биомолекула. Валидација нових биоаналитичких метода. Практична настава Вежбе које прате теорију 1. Д. Кораћевић, Г. Бјелаковић, В. Ђорђевић, Ј. Николић, Д. Павловић, Г. Коцић, Биохемија, Савремена администрација, Београд, Ђорђе Н. Петровић, Основи ензимологије, Завод за уджбенике и наставна средства, Београд, Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови 45 Истраживачка метода, метода усменог излагања, метода разговора, метода рада с текстом и метода лабораторијског рада. активност у току предавања 10 писмени испит 25 практична настава 20 усмени испт 25 колоквијум-и 20 семинар-и

2 Студијски програм/студијски програми : Општа хемија -модул општа хемија и модул професор хемије Назив предмета: Биохемија II Haставник за предавања : Урсић-Јанковић Р. Јасна Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Ђорђевић Д. Невенка Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 6 Биохемија се, као интердисциплинарна наука, проучава са циљем да пружи студентима разумно сажет приказ оних аспеката хемије, који су најзначајнији у биолошким системима на молекулскохемијском нивоу, како у фундаменталним тако и примењеним истраживањима. Предмет Биохемија 2, има за циљ, да се студенти као будући дипломирани хемичари упознају са биохемијским принципима и биохемијским методама, који су засновани на савременим схватањима структуре и функције биомолекула, као и динамици биолошких система, са посебним освртом на оне биохемијске садржаје, који од студената захтевају познавање метода и разумевање хемије и разних хемијских дисциплина. Курс предмета Биохемија 2 допринси савременом дипломском академском нивоу образовања дипломираног хемичара, који као такав, може учествовати у научно-истраживачким тимовима, који се баве фундаменталним и примењеним истраживањима на интердисциплинарном нивоу, или може учествовати у извођењу наставе у основној и средњој школи, или може наставити усавршавање на специјалистичким или докторским студијама. Јединственост и разноликост биохемијских процеса. Јединствене специјализоване особине и структуре. Ћелија каојединица живота и њена грађа. Метаболити и макромолекули са аспектом на централној улози протеина у биолошким системима. Термодинамика биолошких система. Супрамолекулске структуре и њихова повезаност. Функција биолошких мембрана-трансфер. Метаболизам и његова регулација, са посебним освртом на механизме ензима. Трансфер информација-репликација, транскрипција и транслација. Молекулска физиологија. Практична настава Експерименталне вежбе: Хроматографске технике раздвајања протеина. Одређивање основних параметара кинетике ензима. Изоловање, пречишћавање и карактеризација ДНА. Теријске-рачунске вежбе: Биохемијска израчунавања у теоријском и практичном смислу. 1.L.Stryer, Biochemistry, Školska knjiga, Zagreb, V. Niketić, Principi strukture i aktivnosti proteina, Beograd D. Voet, J. Voet, Biochemistry, John Wiley and Sons, New York, R.H. Garrett, Ch.M. Grisham, Biochemistry, Saunders College, Fort Worth, Предавања: 45 Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови : Фронтално предавање уз видео-бим или графоскоп и консултације појединачно или групно. активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 20 усмени испт колоквијум-и (3)... Домаћи задаци (4) 15

3 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул општа хемија; Примењена хемија Назив предмета: Електрохемија Haставник за предавања : Обрадовић Б. Мирјана Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Митић С. Милан Број ЕСПБ: 8 : Ближе упознавање студената с појмова и законитостима у електрохемији : Стечена знања омогућавају студенту праћење конкретних електрохемијских процеса посебно у области примењене хемије. Електролити. Електролитички раствори. Електролитичка дисоцијација. Аренијусова теорија. Електролитичка дисоцијација и солватација. Електропроводљивост електролитичких раствора. Електрична проводљивост. Моларна проводљивост. Колраушова једначина. Оствалдов закон. Теорија електропроводљивости елетролита. Јонска атмосфера. Дебај-Хикел-Онзагерова једначина. Одступање. Кретање јона и прoвођење струје у електролитима. Преносни бројеви. Одређивање. Покретљивост јона. Одређивање. Дифузија јона. Растопи. Електрохемијске особине. Транспортне особине. Електрична и моларна проводљивост. Одређивање. Чврсти електролити. Начин провођења струје. Суперјонски проводници и кристали електронски проводници. Хемијски потенцијал и активност. Активност и коефицијент активности. Одређивање. Дебај-Хикелов гранични закон. Галвански елементи. Потенцијал на додиру фаза и електрохемијским системима. Потенцијал електроде и успостављање двоструког електричног слоја метал-раствор. Врсте електрода. Референтне електроде. Врсте галванских елемената. Стандардни галвански елементи. Дифузиони потенцијал. Електромоторна сила. Утицај температуре. Одређивање. Електромоторна сила и хем. равнотежа. Хемијски извори електричне струје. Кинетика електродних процеса. Поларизација. Пренапетост. Напон разлагања и хем. поларизација. Дифузиона кинетика електродних процеса. Електрохемијска кинетика електродних процеса. Електрокапиларне и електрокинетичке појаве. Електролиза и закони електролизе. Практична настава Лабораторијске вежбе из области потенциометријских, кондуктометријских и електрогравиметријских одређивања. 1. Др Миленко В. Шушић, Основи електрохемије и електрохемијске анализе, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, Београд, Славко Ментус, Електрохемија, Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, Београд, A. J. Bard, L. R. Faulkner, Electrochemical methods, Fundamentals and Applications, J. Wiley & Sons, M. Обрадовић и група аутора, Збирка задатака из физичке хемије, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Љ. Врачар и група аутора, Експериментална физичка хемија, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, Београд, Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови 60 : интерактивна настава са лабораторијским вежбама активност у току предавања 5 писмени испит 10 практична настава 25 усмени испт 20 колоквијум-и семинар-и

4 Студијски програм/студијски програми : Општа хемија-модул општа хемија Назив предмета: Физичка хемија чврстог стања Haставник за предавања : Обрадовић Б. Мирјана Haставник /сарадник (за вежбе) : Стојановић Т. Бранка Haставник /сарадник (за ДОН) : Број ЕСПБ: 6 : Упознавање са основним особинама и структуром кристала, њиховом класификацијом, везама у кристалу. Упознавање са особинама кристала, њиховом структуром и везом. : На основу теоријског знања одређивањеструктуре кристала као и њиховог квантитативног састава. Израчунавање Милерових индекса. Чврсто стање материје. Кристали. Основни појмови. Особине кристала.структура кристала (кристална решетка, типови решетке). Милерови индекси. Методе за одређивање структуре кристала (Лауеова метода, Брегова метода и Дебај-Шерерова метода). Веза у кристалима (Вандервалсова, јонска, ковалентна, метална). Класификација кристалних система.симетрија кристала. Метали: Опште карактеристике. Метална веза. Полупроводници. Изолатори. Топлотне особине чврстих тела: Топлотни капацитет чврстих тела (Дилонг-Петијев закон, Ајнштајнова једначина и Дебајева једначина). Електропроводљивост чврстих тела (чистих метала, металних легура, полупроводника). Магнетне особине чврстих тела: Магнетне особине атома. Дијамагнетизам. Парамагнетизам. Феромагнетизам. Практична настава Израчунавање Милерових индекса. 1. С. Глестон, Уџбеник физичке хемије, Научна књига, Београд С. Ђорђевић и В. Ј. Дражић, Физичка хемија, Технолошко-металрушки факултет, Београд, Љ. Миљковић, Физика чврстог стања, Просвета, Ниш, М. Напијало, Физика материјала, Универзитет у Београду, Београд, Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови 45 и експериментална активност у току предавања 6 писмени испит - практична настава 24 усмени испт колоквијум-и семинар-и

5 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија- модул општа хемија и модул професор хемије Назив предмета: Хемија хетероцикличних једињења Haставник за предавања: Китић B. Душанка Haставник /сарадник (за вежбе): Haставник /сарадник (за ДОН): Благојевић Д.Полина Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Стицање знања о особинама, добијању и примени хетероцикличних органских једињења. Способност студента да синтетише и предвиди особине хетероцикличних једињења. : Номенклатура хетероцикличних једињења. Структура, реакције, синтеза и примена трочланих, четворочланих, петочланих, шесточланих и већих хетероцикличних једињења. Хетероциклична једињења са више од једног хетероатома у прстену. Кондензована хетероциклична једињења. Практична настава:вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Решавање проблема из наведених области теоријске наставе и практична израда препарата. 1. С. Павлов, Увод у хемију хетероцикличних једињења, Научна књига, Београд, 1991 Предавања: Вежбе: 45 Други облици наставе: Студијски истраживачки часови интерактивна предавања, домаћи задаци и индивидуалан експериментални рад. активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 10 усмени испт колоквијум-и (3) 45 Домаћи задаци (4) 10

6 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул општа хемија и модул професор хемије Назив предмета: Хемија и технологија материјала Haставник за предавања : Пуреновић М. Милован Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Љупковић Б. Радомир Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 4 / Циљ теоријске и практичне наставе из овог предмета је да се студенти упзнају са основним принципима индустријског добијања неких важних материјала, као и са њиховим хемијским и физичким особинама. Савлађивањем овог програма, студенти ће стећи знања о конструкционим и другим материјалима, без којих је данас немогуће замислити живот савремене цивилизације. Метали и особине метала; Хемијске особине и технолошка својства метала; Металургија, челик и ливено гвожђе; Обојени метали и легуре; Металокерамички материјали; Тврде легуре за превлачење; Материјали за нову технику; Материјали за атомску енергију; Тешкотопиви материјали; Керамички материјали, стакло и емајли; Састав и структура конструкционих материјала; Физичке особине (маса, густина, права густина, порозност, хигроскопност, апсорпција воде, водопостојаност, гасна пропустљивост, стабилност на мраз, топлотна и акустична стабилност, ватроотпорност, чврстоћа); Природни материјали (камен, песак, глина, мермери, кречњаци и доломити, гипс, лискун итд); Индустријска керамика; Стакласти материјали и делови; Конструкциони и стаклени делови; Неорганска везива и делови на бази њих; Делови на бази гипса, гипсани и гипсобетонски делови; Индустријски креч и делови на бази креча; Силикатне и ватросталне опеке; Портландски цемент, особине и примена портланд цемента, корозија цементног камена; Портланд цемент са површински активним материјама (пластицифирани портланд цемент); Портланд цемент са активним минералним додацима-специјални цементи; Бетони, класификација бетона, специјални бетони (декоративни, ватроотпорни, фибробетон и лаки бетон); Основне особине конструкционих материјала; Основне врсте нерудних сировина за производњу конструкционих материјала; Конструкциона индустријска керамика; Стакласти материјали и делови; Неорганске везујуће материје и делови на бази њих; Бетони и индустријски раствори (гвожђе бетонске конструкције); Топлотно изолациони и акустични материјали. Практична настава: Вежбе, Други облици наставе Синтеза прахова различитих глинених и керамичких материјала, Испитивање физичких својстава метала, Испитивање механичких својстава глинених материјала, Минералошко-хемијска анализа глине, Термичка карактеризација глине, Микроструктурална карактеризација, Одређивање текстуралних својстава материјала, Испитивање постојаности материјала на хемијске агенсе, атмсферске прилике, биолошке агенсе. 1. В. Срдић, Процесирање нових керамичких материјала, Технолошки факултет, Универзитет у Новом Саду, Ј.И. Френкељ, Увод у теорију метала, Школска књига, Загреб, Ј. Раногајец, Методе карактеризације материјала, Универзитет у Новом Саду, Czichos, Saito, Smith (Eds.), Handbook of Materials Measurement Methods, Springer, Berlin, Bhushan (Ed.), Handbook of Nano-technology, 2 nd Edition, Springer, Berlin, : Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови, интерактивна настава, лабораторијско-истраживачки рад студената. активност у току предавања 6 писмени испит 40 практична настава 24 усмени испит колоквијум-и 24 семинар-и 6

7 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул општа хемија и модул професор хемије Назив предмета: Хемија лантаноида и актиноида Haставник за предавања : Николић С. Ружица Haставник /сарадник (за вежбе) : Крстић С. Ненад Haставник /сарадник (за ДОН) : Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 4 Упознавање са значајем, особинама и употребом расејаних елемената на Земљи, радиоактивних, природних и вештачких радионуклида. Оспособљеност за потпуније сагледавање основа примене ретких и расејаних елемеаната и проблема нуклеарног отпада. Распрострањеност и налажење лантаноида у природи. Електронска структура и степен оксидације лантаноида. Магнетне и спектралне особине лантаноида. Особине лантаноида, оксидациона стања (II, III и IV). Скандијум, итријум, лантан. Комплексна једињења лантаноида, примена. Актиноиди, распрострањеност, структура, особине. Торијум, протактинијум, уран. Трансурански елементи. Практична настава / 1. S. Cotton, G. Wilkinson. Advanced Inorganic Chemistry, John Wiley & Sons, В. Јанковић, Хемијски елементи, Завод за уџбенике, Београд, S. Cotton, Lanthanide and actinide chemistry, Wiley, Предавања: Вежбе: 15 Други облици наставе: Студијски истраживачки часови: Метода усменог излагања, дијалошка метода и метода експерименталног рада. активност у току предавања 5 писмени испит практична настава усмени испит колоквијум-и семинар-и 5

8 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул општа хемија и модул професор хемије Назив предмета: Хемија површина и колоидна хемија Haставник за предавања : Перовић М. Јелица Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Љупковић Б.Радомир Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 8 / Циљ теоријске и практичне наставе из овог предмета је да се студенти упзнају са хемијом површине и са колоидним системима. Површина одговорна за бројне процесе и феномене у природи и у адсорпционокаталитичким процесима. Дакле, површина је арена на којој се разигравају адсорпциони и каталитички процеси. Колоидне хемија данас има веома велику примену у различитим областима и на сазнањима из ове области се заснива најновија технолошка област названа нанотехнологија. Савлађивањем овог програма, студенти ће стећи знања која ће им бити од великог значаја у евентуалном стварању нових композитних материјала високе електрохемијске и хемијске активности, као и знања из области колоидне хемије, која су од значаја за готово све привредне гране. : Физика површине чврстих материја; Површина, површинска стања и физичко-хемијске интеракције на површини (површина без адсорбата, површинска стања и површински центри, формирање области просторног наелектрисања, веза страних атома и молекула са површином, површинска стања комплекса абсорбат чврсто тело); Хемија површинских стања; Адсорпција и јонско електронски процеси на површини; Површински центри и комплекси на површини у хетерогеној катализи; Процес хемисорпције и површинске појаве у хетерогеној катализи; Агрегатна стања материје (површински напон и енергија површине); Колоидни системи (дисперзно стање, колоидно стање, молекуларно кинетичка својства колоидних система, седиментациона равнотежа); Електричне особине, стабилизација и коагулација сола (електрокинетичке појаве, структура мицеле хидросола); Стабилност колоидних система и коагулација колоидних раствора; Микрохетерогени системи (суспензије, емулзије, пене, аеросоли, прашкови и дисперзни системи са чврстом дисперзионом средином); Колоидне површинско-активне материје (особине колоидних ПАМ, практични значај раствора колоидних ПАМ, структура колоидних ПАМ); Раствори макромолекулских једињења (исољавање и коацервација); Макромолекулски електролити, осмотски притисак и вискозитет макромолекулских једињења Практична настава Синтеза каталитичког материјала M(I)/M(II)O x методом копреципитације, Одредјивање специфицне површине (материјала) БЕТ методом, Одређивање специфичне површине статистичком адсорпционом методом, Разматрање резултата ЕДX анализе материјала, Сол сребра са грожђаним шећером, Расипање светла сола сумпора, Одређивање адсорпције ПАМ на граничној површини раствор/ваздух, Одређивање сољубилизације раствора ПАМ-а турбидиметријски, Промена вискозитета лиофилних и лиофобних солова при повећању концентрације, Изоелектрична тачка беланчевина, Адсорпција јона и предзнак наелектрисања. 1. M.M. Purenović, Reakcije u čvrstim telima i na njihovoj površini, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu, P. Putanov, Uvod u heterogenu katalizu, Srpska akademija nauka i umetnosti, Novi Sad, Иzdavačko preduzeće Prosveta, Beograd, Lj. Đaković, Koloidna hemija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1995/ И.С. Лаврова, Практикум по коллоиднои химии, Висшаја школа, Москва, : часови Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки 45, интерактивна настава, лабораторијско-истраживачки рад студената. Активност у току предавања 6 усмени испит 40 Практична настава 24 Колоквијуми 24 Домаћи задаци 6

9 Студијски програм/студијски програми :Општа хемија- модул општа хемија и модул професор хемије Назив предмета: Хемија секундарних метаболита Haставник за предавања: Китић B. Душанка Haставник /сарадник (за вежбе): Haставник /сарадник (за ДОН): Петровић М. Горан Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Стицање знања о структури, биосинтези и примени секундарних метаболита. Препознавање биосинтетских и активних структурних делова у комплексној структури секундарних метабилита и изоловање из биљног материјала. Увод: појам, подела, биосинтеза и биолошка улога. Структура, физичко-хемијске особине, фармаколошка активност и примена: алкалоида (пиролидинских, пиперидинских, пиридинских, фенилетиламинских, изохинолинских, индолних, имидазолних, терпенских, стероидних и пуринских), хетерозида (фенолних, кумаринских, лигнанских, флавоноидних, хинонских, цијаногених, сумпорних, монотерпенских и кардиотоничних), сапонозида, танина, терпеноида, витамина и антибиотика. Практична настава:вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Изоловање секундарних метаболита из биљног материјала и одређивање састава етарских уља и екстраката. 2. N. Kovačević, Osnovi farmakognozije, Srpska školska knjiga, Beograd, B.Lj.Milić Terpeni, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad, B.Lj.Milić, S.M.Đilas, J.M.Čanadanović-Brunet, Alakloidi, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad, Предавања: Вежбе: Други облици наставе: 60 Студијски истраживачки часови интерактивна предавања, домаћи задаци и индивидуалан експериментални рад. активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 10 усмени испт колоквијум-и Домаћи задаци 10

10 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија- модул општа хемија Врста и ниво студија: дипломске академске студије Назив предмета: Хемија слободних радикала Haставник за предавања : Радовановић Ц.Блага Haставник /сарадник (за вежбе) : Пауновић Ђ. Душан Haставник /сарадник (за ДОН) : Статус предмета: : изборни Број ЕСПБ: 5 Хемија слободних радикала је веома актуелна и важна област синтетичке органске хемије, јер омогућује упознавање студента са методама стварања радикалских интермедијера природних производа, биолошко активних једињења, макромолекула и др. сложених органских молекула. Овим курсом, стечена знања из области слободних радикала, селективности и механизме стварања специфичних комбинационих радикалских реакција, омогућиће студенту да прошири своја знања о синтезама циљних органских молекула. Наставни садржаји: 1. Увод. Дефиниција слободних радикала. Методе настајања. Врста радикала. Структура радикала. Стабилност радикала. Детекција радикала. 2. Реактивност угљеникових радикала. Подела радикалских реакција. Кинетика радикалских реакција. Стереоселективност радикалских реакција. 3. Методе извођења радикалских реакција. Радикали у органској синтези. 4. Интрамолекулске и интермолекулске радикалске реакције.секвенционе слободно радикалске реакције.реакције премештања радикала. Реакције фрагментације радикала.оксидо-редукционе реакције слободних радикала. 5. Хетерорадикали. 6. Радикал јони. Дирадикали. Триплетни радикали. 7. Слободни радикали у животној средини. Радикали у биолошким и др. срединама: у липидима, уљима, мастима. Флавинови радикали. Реактивни кисеоникови радикали. 8. Антиоксиданси. Механизам деловања. Практична настава Теоријско одређивање механизама изабраних слободнорадикалских реакција применом квантитативних прорачунавања. : 1. Р.Саичић, Синтетичко слободно-радикалске реакције, стварње везе угљеник-угљеник, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, Б. Радовановић, Механизми органских реакција, Бор, M. Jones Jr, Organic Chemistry, New York, D.Das, W.Essaman, Oxygen Radicals, Karger, Basel, 1990 Предавања: Вежбе: Други облици наставе:45 Студијски истраживачки часови предавања, консултације, колоквијуми, семинарски радови, домаћи задаци, вежбе активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 10 усмени испт колоквијум-и семинар-и 5

11 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул општа хемија и модул професор хемије Назив предмета: Хемија воде и отпадних вода Haставник за предавања : Бојић Љ. Александар Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Љупковић Б. Радомир Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 / Упознавање студената са општим особинама воде, хемијским, физичким и микробиолошким карактеристикама природних и отпадних вода, класификацијом вода и изворима загађења. Оспособљавање студената за примену знања из области хемијских, физичких и микробиолошких карактеристика природних и отпадних вода. Састав, грађа и особине воде; Вода као растварач: растворљивост супстанци, раствори и врсте раствора; Кружни ток воде у природи; Подела вода; Природне воде: физичке карактеристике природних вода, хемијски састав природних вода, микробиолошки састав природних вода; Услови и процеси образовања хемијског састава природних вода; Класификација природних вода; Загађивање природних вода; Контрола загађености природних вода; Оцена квалитета природних вода; Заштита природних вода од загађивања; Отпадне воде: физичке карактеристике отпадних вода, хемијски састав отпадних вода, микробиолошки састав отпадних вода; Порекло отпадних вода: природни извори загађивача, антропогени извори загађивача; Градске отпадне воде; Индустријске отпадне воде: пољопривредна и прехрамбена индустрија, индустрија целулозе, текстила и хартије, хемијска индустрија, петрохемијска индустрија, металуршка индустрија; Критеријуми загађености отпадних вода; Класификација отпадних вода. Практична настава: Вежбе Испитивање утицаја различитих фактора на растворљивост неких неорганских и органских супстанци у води, опште физичке и физичко-хемијске анализе воде, специјалне хемијске и физичко-хемијске анализе воде, микробиолошке анализе воде, класификовање природних и отпадних вода према саставу; Теренска настава Узорковање природних и отпадних вода за анализу. 1. Јаковљевић М., Пантовић М. Хемија земљишта и вода, Научна Књига, Београд, Гаћеша С., Клашња М. Технологија воде и отпадних вода, Југословенско удружење пивара, Београд, Snoeynik V., Jenkins D. Water Chemistry, John Wiley and Sons, New York, Предавања: 45 Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови Теоријско-интерактивна настава, индивидуалне лабораторијске вежбе, теренска настава. активност у току предавања 5 писмени испит 40 практична настава 24 колоквијуми 20 домаћи задаци 6 теренска настава 5

12 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул општа хемија и модул професор хемије Назив предмета: Хемија земљишта и атмосфере Haставник за предавања : Анђелковић Д. Татјана Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Љупковић Б. Радомир Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 6 / Упознавање са најважнијим хемијским процесима у литосфери и атмосфери. Посебан осврт је дат процесима који доводе до ремећења равнотежа ових средина. Уведен је и појам моделовања процеса животне средине уз примену адекватног софтвера. Студент је оспособљен да предвиђа и дефинише одређене процесе у атмосфери и литосфери. Применом методе моделовања и коришћењем адекватног софтверског пакета може да предвиди дистрибуцију полутаната из седимената у водену средину. Хемија земљишта. Неорганске компоненте земљишта. Органске компоненте земљишта. Сорпциони феномени на земљишту. Јоноизмењивачки процеси. Састав, карактеристике и методе испитивања земљишног раствора. Киселост земљишта. Алкалност земљишта. Хемија атмосфере. Састав, подела и температурни профил атмосфере. Реакције и израчунавања у атмосферској хемији. Хемија стратосфере озон. Хемија тропосфере смог. Хемија тропосфере мокра и сува депозиција. Енергетски буџет-ефекат стаклене баште. Атмосферски аеросоли. Практична настава Одређивање физичких параметара земљишта (честична и запреминска густ., величина честица); Одређивање електропроводљивости, ph и редокс потенцијала земљишта; Одређивање азота у земљишту; Одређивање јоноизмењивачког капацитета земљишта; Одређивање SO 2 у ваздуху; Одређивање NO 2 у ваздуху; Одређивање O 3 у ваздуху; Моделовање процеса у животној средини; Коришћење софтверског пакета MИNTEQA2; Решавање конкретног проблема коришћењем софтверског пакета MИNTEQA2 1. Миодраг Јаковљевић, Милутин Пантовић, Хемија земљишта и вода, Научна књига, Београд, Gary W. Van Loon, Stephen J. Duffy, Environmental chemistry a global perspective, Oxford University Press, Oxford, Ј. Перовић и Т. Анђелковић, Детекција загађивача, практикум за вежбе, ПМФ, Ниш, Јован Ђуковић, Хемија атмосфере, Рударски факултет, Београд, Miroslav Radojević, Vladimir Bashkin, Practical Environmental Analysis, Royal Society of chemistry, Cambridge, часови Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки 45 :, интерактивна настава, лабораторијско-истраживачки рад и домаћи задаци. активност у току предавања 5 писмени испит 40 наставни колоквијуми лабораторијске вежбе 15 домаћи задаци 10

13 Студијски програм : Општа хемија-модул општа хемија Врста и ниво студија: Дипломске академске дтудије Назив предмета: Хемијска термодинамика Haставник за предавања : Ранчић М. Софија Haставник /сарадник (за вежбе) : Крстић С. Ненад Haставник /сарадник (за ДОН) : Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 4 : Ближе упознавање студената са хемијском термодинамиком, посебно са термодинамичким условом равнотеже било ког хемијског и физичког процеса. : Знања стечена из овог предмета омогућавају студентима лакше праћење различитих хемијских и физичких процеса. Увод у хем. термодинамику и принцип о одржању енергије. I закон термодинамике. Унутрашња енергија. Енталпија.Утицај температуре на унутрашњу енергију и енталпију. Топлотни капацитет. Џул-Томсонов ефекат. Спонтани процеси. II закон термодинамике. Ентропија. Ентропија идеалног гаса. Термодинамичке једначине стања. Промена ентропије са запремином и притиском. Ентропија и вероватноћа стања система. III закон термодинамике. Примена. Равнотежа и спонтан процес у затвореном систему.изотермско-изобарски процес. Гибсова енергија. Изотермско-изобарски процес. Хелмхолцова енергија. Зависност Гибсове енергије од температуре и притиска. Гипсове једначине. Максвелове релације. Гибс-Хелмхолцова једначина. Хемијски потенцијал чисте супстанце. Термодинамичке особине система промењивог састава. Отворен систем. Парцијално моларне величине. Гибс-Диемова једначина. Методе одређивања парц.моларних величина (пар.моларна запремина). Парцијално моларна енталпија. Одређивање. Хемијски потенцијал компонената система. Зависност од притиска и температуре. Термодинамичке особине идеалне смеше. Термодинамичке особине реалне смеше. Термодинамичке особине раствора. Термодинамичке функције стања у хем. Реакцијама. Промена енталпије, ентропије и Гибсове енергије хем. реакције. Хемијски афинитет. Термохемијске једначине. Одређивање топлотног ефекта различитих процеса. Термохемијски закони. Термодинамички циклуси. Енталпија и ентропија хем. Везе. Енталпија и ентропија јона. Термодинамички услов равнотеже. Примери. Практична настава: Лабораторијске вежбе из области одређивања топлотних ефеката различитих физичких и хемијских процеса; проверавања важења Хесовог закона(калориметријска мерења) 1. Надежда Петрановић, Хемијска термодинамика, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, Београд, Спасоје Ђ. Ђорђевић, Вера Ј. Дражић, Физичка хемија, Универзитет у Београду, Технолошко-металуршки факултет, Београд, Иванка Д. Холцлајтнер-Антуновић,Општи курс физичке хемије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, M. Обрадовић и група аутора, Збирка задатака из физичке хемије, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Љ. Врачар и група аутора, Експериментална физичка хемија, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, Београд, Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови : интерактивна настава са лабораторијским вежбама активност у току предавања 5 писмени испит 10 практична настава 25 усмени испт 20 колоквијум-и 40

14 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија - модул општа хемија; Примењена хемија Назив предмета: Хроматографске методе одвајања Haставник за предавања : Зарубица Р. Александра Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Крстић С. Ненад Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 5 Испуњене испитне обавезе из предмета Аналитичка хемија II и Аналитичка хемија III : Савладавање основних знања из области хроматографије, упознавање са најзначајнијим теоријским принципима који се користе код хроматорафских метода одвајања, овладавање основним експерименталним техникама хроматографских метода анализе. : Оспособљавање студента да изврши правилан избор хроматографске методе, да практично примени основне технике хроматографије приликом рада у аналитичкој лабораторији. Стечена знања треба да омогуће студенту успешно савладавање виших нивоа хроматографске анализе и њихове примене у специјалистичким лабораторијама. Принципи хроматографије. Интеракције код хроматографских процеса. Адсорпција. Расподела. Јонска измена. Теорија хроматографских процеса. Подела хроматографских метода. Хроматографија на колони. Фронтална анализа, елуентна анализа и анализа истискивањем. Хроматографија на папиру. Принцип и опис методе. Силазна хроматографија. Узлазна хроматографија. Кружна хроматографија. Предности и недостаци хроматографије на папиру. Хроматографија на танком слоју. Гасна хроматографија. Течна хроматорафија високе ефикасности. Јоноизмењивачка хроматографија. Зонска електрофореза. Гел-хроматографија. Квалитативна и квантитативна анализа. Практична настава: Хроматографија на колони. Хроматографија на танком слоју. Хроматографија на папиру. Јоноизмењивачка хроматографија. Гасна хроматографија. 1. D. A. Skoog, D. M. West, F. G. Holler, Fundamentals of Analytical Chemistry, Saunders College Publishing, New York, 1996., превод Школска књига, Загреб, Д. Марковић, С. Цакић, Г. Николић, Хроматографија, Технолошки факултет у Лесковцу, СИИЦ Ниш, Предавања: Вежбе: Други облици наставе: 45 Студијски истраживачки часови Предавања, консултације, колоквијуми, демонстрација активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 25 усмени испт колоквијум-и 40 семинар-и

15 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул општа хемија и модул професор хемија Назив предмета: Индустријска хемија Haставник за предавања : Миљковић Н. Милена Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Љупковић Б. Радомир Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 8 / Циљ теоријске и практичне наставе из овог предмета је да студенти стекну теоријска и практична знања о значају хемијске индустрије, основима хемијске технологије, врстама технолошких процеса, хомогеним и хетерогеним процесима и реакторима, хомогеним и хетерогеним каталитичким процесима. Такође, студенти могу стећи богато знање у области производње неорганских соли, минералних ђубрива, индустријског добијања сулфатне киселине, амонијака, нитратне и фосфатне киселине, електрохемијских процеса производње хлора, водоника, натријум-хидроксида и хлоридне киселине; индустријске синтезе важнијих органских једињења: алкена, диена, алкина, алкохола, алдехида, карбонских киселина; знања из области хемијске технологије горива, производње макромолекуларних једињења и веома важна нова сазнања о принципима плазмахемијских и фотохемијских процеса. Студенти се стеченим теоријским и практичним знањима оспособљавају за теоријско и практично решавање мање или више сложених проблема из области традиционалних и савремених индустријских процеса добијања веома битних неорганских и органских једињења. Такође, стечена знања пружају могућност усавршавања постојећих и постављања основа развоју нових хемијских технологија. 1. Значај хемијске индустрије; 2. Општа питања и теоријски основи хемијске технологије; 3. Врсте технолошких процеса; 4. Хомогени и хетерогени процеси и реактори; 5. Каталитички хомогени и каталитички хетерогени процеси; 6. Индустријско добијање сулфатне киселине; 7. Индустријска синтеза амонијака; 8. Индустријско добијање нитратне киселине; 9. Индустријско добијање фосфатне киселине; 10. Принципи кристализационих процеса; 11. Производња неорганских соли и минералних ђубрива; 12. Електрохемијски индустријски процеси: Производња хлора, Производња водоника, Производња натријум-хидроксида, Производња хлоридне киселине; 13. Индустријска синтеза важнијих органских киселина: Синтеза метил-алкохола, Хемијска прерада угљоводоника на бази етена, Синтеза формалдехида, Производња 1,3-бутадиена (дивинила), Производња етина (ацетилена) и његова прерада; 14. Хемијска технологија горива; 15. Технологија макромолекуларних једињења: Прерада целулозе, Производња пластичних маса, Прерада каучука и гуме; 16. Принципи плазмахемијских и фотохемијских процеса. Практична настава: Вежбе, Други облици наставе Одређивање садржаја хрома у кожи; Одређивање тврдоће воде; Одређивање воде методом дестилације по Dean-Starku; Одређивање садржаја фосфор(v)-оксида у вештачком фосфорном ђубриву; Анализа детерџената; Синтеза фенолформалдехидне смоле; Испитивање текстилних влакана; Одређивање сапонификационог, киселинског и јодног броја; Одређивање садржаја масних супстанција; Анализа угља. 1. М. Пуреновић, М. Миљковић, Одабрана поглавља неорганске и органске хемијске технологије, Природно-математички факултет, Ниш, Пуреновић М. и Бојић А. Основни принципи и процеси у индустријској хемији, Природноматематички факултет, Ниш, Бојић А., Зарубица А., Практикум за вежбе из Индустријске хемије, Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу, Ниш, Виторовић Д. Хемијска технологија, Научна Књига, Београд, : часови Предавања: 60 Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки, интерактивна настава, лабораторијскe вежбе, обилазак индустрија. активност у току предавања 6 писмени испит 40 практична настава 24 усмени испит колоквијум-и 24 семинар-и 6

16 Студијски програм/студијски програми: Општa хемија-модул професор хемије Назив предмета: Историја хемије Haставник за предавања : Костић А. Данијела Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 4 : Стицање знања о развоју хемије у свету од практичне хемије у старим цивилизацијама до најсавременијих достигнућа у области биохемије (најзначајније теорије, открића и личности).стицање знања о развоју хемије у Србији : Студенти ће на основу стечених знања из ове области моћи да реално сагледају даље правце развоја хемије. : 1. Грчка природна филозофија. 2.Арапска алхемија. 3.Европска алхемија. 4.Јатрохемија. 5.Теорија флогистона. 6.Пнеуматска хемија.7.хемијска револуција 8.Откриће хемијских закона. 9.Развој термохемије. 10.Развој електрохемије.11.периодни закон елемената. 12.Развој органске хемије:структурна теорија, стереохемија, развој биохемије и хемије природних производа, развој oрганских синтеза 13.Развој савремених метода хемијске анализе 14.Теорије киселина и база 15.Теорија валенце 16.Комплексна једињења 17.Радиоактивност и развој нуклеарне хемије 18.Историјат научних и стручних часописа у области хемије 19.Добитници Нобелове награде за хемија 20.Историја хемије у Србији Практична настава : 1. Драго Грденић, Повијест хемије, Школска књига, Загреб, Светлана Бојовић, Хемија и хемијска технологија у Србији, Српско хемијско друштво, Београд Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови: :предавања, интерактивна настава активност у току предавања 10 писмени испит практична настава усмени испт 40 колоквијум-и домаћи задаци

17 Студијски програм/студијски програми: Oпшта хемија-mодул општа хемија Назив предмета: Масена спектрометрија у органској хемији Haставник за предавања: Марковић З. Дејан Haставник /сарадник (за вежбе): Јовановић П. Олга Haставник /сарадник (за ДОН): Број ЕСПБ: 8 Упознавање студента са основама и модерним применама масене спектрометрије Оспособљавање студента за интерпретацију масених спектара и експериментални рад на GC-MS-у Хемија јона у гасној фази: Теорија квази-равнотеже (QET). Јонизација (електронски сноп и хемијска). Вертикални прелази. Ефикасност јонизације и јонизациони пресек. Унутрашња енергија и даља судбина јона. Константе брзине на основу QET. Стабилни, метастабилни и нестабилни јони. Активациона енергија повратне реакције. Изотопни ефекти. Одређивање јонизационих енергија. Тандемска масена спектрометрија. Изотопи: Изотопска класификација елемената. Израчунавање изотопске дистрибуције. Тачна маса и висока резолуција. Резолуција и изотопски профили. Начини увођења узорка у масени спектрометар: Директно увођење. Membrane Inlet Mass Spectrometry, MIMS. Гасна хроматографија масена спектрометрија, GC-MS. Течна хроматографија-масена спектрометрија: Moving Belt, Direct Liquid Introduction (DLI), Particle Beam, Thermospray (TSP), Plasmaspray, Supercritical Fluid Chromatography-Mass Spectrometry (SFC- MS), Capillary Electrophoresis-Mass Spectrometry (CE-MS). Раздвајање и детекција јона: Time-of-Flight (TOF) инструменти. Магнетни секторни масени спектрометар. Fourier Transform Mass Spectrometry (FT-MS). Линеарни и тродимензионални квадуполни анализатори (јон трап). Детектори. Електронска јонизација и алтернативни начини јонизације: Електронски удар (EI). Хемијска јонизација (CI). Field Ionization (FI). Field Desorption (FD). Fast Atom Bombardment (FAB). Matrix-Assisted Laser Desorption/Ionization (MALDI). Atmospheric Pressure Chemical Ionization (APCI). Основна практична правила и приступ интерпретацији масених спектара: Молекулски јон. Одређивање елементног састава јона на основу изотопног профила. Фрагментни јони. Библиотеке масених спектара. Коришћење додатних информација у интерпретацији масених спектара. Шема фрагментације. Фрагментација органских јона и интерпретација ЕИ масених спектара: Кидање сигма везе. Алфа-раскидање. Дистонични јони. Кидање бензилних веза. Кидање алилних веза. Кидање неактивираних веза. McLafferty фрагметација. Retro-Diels-Alder-ова реакција. елиминација угљенмоноксида. Термална деградација наспрам фрагментације јона. Губитак алкена из онијум јона. Комплекси јон-неутрална честица. Орто елиминација. Хетероциклична једињења. Општа усмерења у интерпретацији. Основне фрагментације важнијих класа органских једињења: Алкани. Алкени и диени. Алкини. Алициклишни угљоводоници. Ароматични угљоводоници. Алкохоли, феноли и тиоли. Етри и сулфиди. Амини и фосфини. Алкил- и арилхалогени. Карбонилна једињења. Карбоксилне киселине и деривати. Нитрили, изонитрили, нитро-једињења, хидразини, оксими и диазо-једињења. Сулфоксиди, сулфони и сулфокиселине. Елементо-органска једињења. Аминокиселине, пептиди и протеини. Нуклеинске киселине. Практична настава:вежбе Рад на GC-MS-у. Интерпретација масених спектара органских (непознатих) једињења. Симулација масених спектара. Формирање базе података масених спектара. Референтне базе. Деконволуција масених скенова и смисао компоненте. Профилирање сложених смеша помоћу масене спектрометрије. Коришћење програма AMDIS. Gross, J.H., Mass Spectrometry: A Textbook, Springer, Berlin-Heidelberg, Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови 45 : Интерактивна предавања, теоријске и експерименталне вежбе, домаћи задаци, семинарски рад, панел дискусије активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 10 колоквијуми семинар 10

18 Студијски програм/студијски програми : Општа хемија- модул општа хемија Врста и ниво студија: дипломске академске студије Назив предмета: Механизми органских реакција Haставник за предавања : Радовановић Ц. Блага Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Пауновић Ђ.Душан Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 5 Циљ овог предмета је дати поступан и комплетан опис свих енергетских промена у току неке реакције тј проучити механизам органских реакција и успоставити квантитативну корелацију структуре и реактивности. Оспособити студента да одређује путеве синтезе органских једињења, открива механизме нових органских реакција и успоставља квантитативну корелацију структуре и реактивности. 1. Увод. Утицај структуре на реактивност. Кинетика интерпетација механизма реакције. Квантитативна корелација структуре и реактивности. Hammett-ова једначина. Taft-ова једначина; Подела реакционих интермедијера. Методе одређивања. 2. Карбокатјони. Стабилност карбокатјона. Доказивање. Стереохемија. Детекција. Реакције карбокатјона. 3. Карбањони. Јонски карбањони. Стабилност карбањона. Стереохемија. Настајање. Детекција. Реакциије карбањона. 4. Слободни радикали. Стабилност радикала. Детекција радикала. Реакције радикала. Хетерорадикали. Радикал јони. Слободни радикали животној средини и у биолошким системима. Радикали у биолошким и др. срединама: у липидима, уљима, мастима. Флавинови радикали. Реактивни кисеоникови радикали.антиоксиданси. Механизам деловања. 5. Карбени и арени. Настајање. Стабилност. Детекција. Реакције. 6. Електрон донорноакцепторски системи. Механиѕам ЕDA комплекса. Практична настава Теоријско одређивање механизама изабраних органских реакција применом квантно механичким прорачунавањем корелације структуре и реактивности 1. J.March, Advaced Organic Chemistry, New York, Б. Радовановић, Механизми органских реакција, Бор, B.Miller, Advanced Organic Chemistry, Pearson, New Jersey, 2004 Предавања: Вежбе: 45 Други облици наставе: Студијски истраживачки часови предавања, консултације, колоквијуми, семинарски радови, домаћи задаци, вежбе активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 10 усмени испт колоквијум-и семинар-и 5

19 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул општа хемија; Примењена хемија Назив предмета: Методе одвајања у хемији II Haставник за предавања : Зарубица Р. Александра Haставник /сарадник (за вежбе) : Haставник /сарадник (за ДОН) : Митић Н. Милан Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Испуњене предиспитне обавезе из предмета Аналитичка хемија II и Аналитичка хемија III : Стицање неопходних знања из области хемијских и физичких метода одвајања. Упознавање са најзначајнијим теоријским принципима савремених метода одвајања. Примена теоријског знања приликом избора одговарајуће методе у односу на постављене захтеве. : Оспособљеност студента да изврши правилан избор методе за одвајање анализиране супстанце, да сагледа предности и недостатке појединих метода одвајања као и да практично примени основне технике одвајања приликом рада у аналитичкој лабораторији. Припрема узорака. Основни принципи метода одвајања. Хетерогена равнотежа. Кинетика процеса одвајања. Физичке и механичке силе у одвајањима. Одвајање таложењем. Таложење с колектором. Таложење редукционим средствима. Електрохемијско таложење. Дестилација, испаравање и сублимација. Екстракција. Коефицијент расподеле и однос расподеле. Степен екстракције, једнострука и вишеструка екстракција. Аналитичке примене екстракције. Течно-течна, течно-чврста и чврсто течна екстракција. Хроматографија. Подела хроматографских метода. Течна хроматографија. Течна хроматографија у колони. Течна адсорпциона хроматографија. Течна партициона хроматографија. Јоноизмењивачка хроматографија. Гел хроматографија. Планарна хроматографија. Хроматографија на папиру. Танкослојна хроматографија. Гасна хроматографија. Гасна адсорпциона хроматографија. Гасна партициона хроматографија. Високо ефикасна течна хроматографија. Електрофореза и дијализа. Јонска измена. Практична настава: Екстракција. Хроматографија на колони. Хроматографија на танком слоју. Хроматографија на папиру. Гасна хроматографија. 1. Ј. Савић, М. Савић, Основи аналитичке хемије, Свијетлост, Сарајево, Д. Марковић, С. Цакић, Г. Николић, Хроматографија, Технолошки факултет у Лесковцу, СИИЦ Ниш, J. M. Miller, Separation Methods in Chemical Analysis, John Wiley & Sons, New York, Предавања: 45 Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови Предавања, консултације, колоквијуми, демонстрације активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 25 усмени испт колоквијум-и 40 семинар-и

20 Студијски програм/студијски програми: Општа хемија-модул професор хемије Назив предмета: Методика наставе хемије I Haставник за предавања : Миљковић Н.Милена Haставник /сарадник (за вежбе) : Љупковић Б. Радомир Haставник /сарадник (за ДОН) : Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 8 / Циљ теоријске и практичне наставе из овог предмета је да студенти стекну знања о основним проблемима методике наставе хемије (нпр. о месту методике наставе хемије са методологијом у систему хемијских и педагошких наука, повезаности хемије са другим наставним предметима и научним дисциплинама); о хемијском образовању и настави хемије, која подразумева интердисциплинарне и мултидисциплинарне приступе, поступке и садржаје (о научном хемијском језику, решавању задатака и научних проблема у настави хемије, изградњи научног и критичког погледа на свет); о учењу у настави хемије (примени принципа педагошке психологије, развоју мишљења и стваралачких способности код ученика, процесу формирања и развоја хемијских појмова); о садржају и структури програма хемије за различите образовне профиле; о структури процеса наставе хемије (планирању и припреми наставног рада ученика и наставника, утврђивању градива, проверавању и оцењивању, тестовима знања); о принципима наставног рада у настави хемије, подразумевајући примену дидактичких принципа; о припремању и планирању наставе хемије. Студенти се стеченим теоријским и практичним знањима оспособљавају за теоријско и практично извођење наставе хемије у Основним школама. Студентима се омогућава да на бази стечених теоријских знања и практичног искуства осавремењавају традиционалне методе наставе хемије у Школама, применом савремених метода наставе, коришћењем савремених наставних средстава, претраживањем и приступом литературним подацима ширег оквира од наставно-школског. 1. Основни проблеми методике наставе хемије, 2. Хемијско образовање и настава хемије, 3. Учење у настави хемије, 4. Садржај наставе хемије, 5. Структура процеса наставе хемије, 6. Принципи наставног рада у настави хемије, 7. Припремање и планирање наставе хемије. Практична настава: Студенти пишу методичке сценарије за одржавање наставних часова обраде конкретних нових наставних садржаја хемије у VII и VIII разреду Основне школе; пишу припреме за извођење наставних часова обраде нових наставних јединица; обилазе Школе и слушају извођење часова предметних наставника/професора; припремају се за извођење наставних часова обраде нових наставних јединица уз извођење огледа, који одговарају конкретним наставним садржајима; изводе наставне часове обраде новог наставног градива у Школи; слушају наставне часове колега, који учествују у извођењу практичне наставе и припремају писану форму извештаја приказа наставног часа, који је одржао колега у оквиру практичне наставе; пишу семинарски рад на изабрану тему, која се надовезује на наставне садржаје обрађене у оквиру теоријске наставе из овог предмета; претражују литературу да би квалитетно написали семинарски рад. 1. Радојка Драгић, Методика наставе хемије, Свјетлост, Сарајево, Милан Сикирица, Методика наставе кемије, Школска књига, Загреб, Мирко Кеслер, Рожа Халаши, Методика наставе хемије и демонстрациони огледи, Научна књига, Београд, Милутин Ђорђевић, Радисав Ничковић, Педагогија, Просвета, Ниш, Богдан Шешић, Општа методологија и методика сазнања, Научна књига, Београд, Славко Боројевић, Методологија експерименталног научног рада, Раднички универзитет Радивој Ћирпанов, Нови Сад, : 105 часови Предавања: 45 Вежбе: 60 Други облици наставе: Студијски истраживачки, интерактивна настава, теоријске вежбе студената, практична настава у школама. активност у току предавања 6 усмени испит 40 практична настава 24 колоквијум-и 24 семинар-и 6