164 (4/2017) Уредништво

Transcript

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950) Живојин Бошков ( ) Рајко Николић ( ) Академик Славко Гавриловић ( ) Др Александар Магарашевић ( ) Др Младен Стојанов ( ) Др Милован Митровић ( ) Академик Часлав Оцић ( ) Др Рајко Буквић (2017 ) САВЕТ Председник Савета Академик Часлав Оцић (Београд) Чланови Савета Проф. др Рајко Буквић (Београд) Проф. др Масајуки Ивата (Токио, Јапан) Проф. др Александар Јокић (Портланд, САД) Проф. др Љубомирка Кркљуш (Нови Сад) Проф. др Питер Радан (Сиднеј, Аустралија) Проф. др Богољуб Шијаковић (Београд) 164 (4/2017) Уредништво Проф. др Бошко БОЈОВИЋ (Париз, Француска) Проф. др Милан БРДАР (Београд) Проф. др Рајко БУКВИЋ (Београд) Проф. др Костас ДУЗИНАС (Лондон, Велика Британија; Атина, Грчка) Проф. др Бранислав ЂУРЂЕВ (Нови Сад) Др Миша ЂУРКОВИЋ (Београд) Проф. др Владимир Јаковљевич ЗАХАРОВ (Нижњи Новгород, Русија) Проф. др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ (Београд) Проф. др Милош КОВИЋ (Београд) Академик Милица КОСТИЋ (Подгорица, Црна Гора) Проф. др Митко КОТОВЧЕВСКИ (Скопље, Македонија) Проф. др Милош МАРЈАНОВИЋ (Нови Сад) Проф. др Милован МИТРОВИЋ (Београд) Др Драго ЊЕГОВАН (Нови Сад) Др Александра ПАВИЋЕВИЋ (Београд) Проф. др Драган ПРОЛЕ (Нови Сад) Проф. др Миломир СТЕПИЋ (Београд) Проф. др ХУАНГ Пинг (Пекинг, Кина) Проф. др Срђан ШЉУКИЋ (Нови Сад) Секретар уредништва Владимир М. НИКОЛИЋ Главни и одговорни уредник Проф. др Рајко БУКВИЋ Тематску свеску Зборника Уметност, религија, идентитет: историјски путокази уредила је др Александра ПАВИЋЕВИЋ Copyright Матица српска, Нови Сад, 2017

3 ЗМСДН ISSN UDK 3 (05) ГОД. LXVIII БР. 164 (4/2017) СТР З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 164 (4/2017) НОВИ САД 2017

4 Илустрација на корици гравира Захарије Орфелина Човек пише за столом

5 САДРЖАЈ / CONTENTS Александра Павићевић УМЕТНОСТ, РЕЛИГИЈА, ИДЕНТИТЕТ: ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ 619 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES Ко с т а Н и ко л и ћ Kosta Nikolić КУЛТ СВЕ ТЕ СМР ТИ У THE CULT OF HOLY DEATH СО Ц И ЈА Л И С Т И Ч КОЈ IN THE SOCIALIST Ј У ГО С Л А ВИ Ј И YUGOSLAVIA А ле к с а н д р а П а ви ће ви ћ Aleksandra Pavićević ВЕ СНИ ЦИ И СВЕ ДО ЦИ HERALDS AND WITNESSES ПЕ СНИ ЦИ СРП СКОГ POETS OF SERBIAN РО МАН ТИ ЗМА ИЗ МЕ ЂУ ROMANTICISM BETWEEN Н Е О П А ГА Н И ЗМ А, РЕ Л И Г И Ј Е RELIGION OF THE NATION НА ЦИ ЈЕ И ГУ БИТ КА ВЕ РЕ AND LOSS OF FAITH Ве сна Пе но и Ива на Ве сић Vesna Peno and Ivana Vesić СРП СКО НА РОД НО ЦР КВЕ НО SERBIAN ЕCCLESIASTICAL ПО ЈА ЊЕ У СЛА ВУ БО ГА CHANTING FOR THE GLORY OF GOD И У СЛУ ЖБИ ЕТ НО СА. AND IN THE SERVICE OF THE NATION Јо в а н а Ш а љи ћ Jovana Šaljić КЊИ ЖЕВ НОСТ, ВЕ РА И LITERATURE, RELIGION AND THE РА ЂА ЊЕ НА ЦИ ЈЕ: СТВА РА ЊЕ BIRTH OF A NATION: THE CREATION КЊИ ЖЕВ НОГ БО САН СТВА OF THE LITERARY BOSNIANHOOD М и ле с а С т е ф а но ви ћ Б а но ви ћ Milesa Stefanović-Banović БЕ С Е Д А ЈО ВА Н А Д А М А С К И Н А ORATION OF JOHN OF DAMASCUS НА ПРА ЗНИК БЛА ГО ВЕ СТИ У ON THE FEAST OF ANNUNCIATION ПРЕ ВО ДУ И ПРЕ РА ДИ ГА ВРИ ЛА IN EDITION AND TRANSLATION OF С Т Е ФА НО ВИ Ћ А ВЕ Н Ц ЛО ВИ Ћ А GAVRIL STEFANOVIĆ-VENCLOVIĆ

6 Здрав ко Пе но Zdravko Peno СО ФИ ЈА ИСТИ НА О SOPHIA THE TRUTH ABOUT ПРЕД ВЕЧ НОМ ЛО ГО СУ ИЛИ THE PRE-ETERNAL LOGOS OR ПРЕ ЛЕ СНА СКА СКА О A BEAUTIFUL FAIRYTALE И Д Е А Л НОЈ Л И Ч НО С Т И С ВЕ ТА ABOUT THE THE WORLD S IDEAL PERSONALITY То дор Ми тро вић Todor Mitrović И КО Н И Ч НО С Т И К А У ЗА Л И Т ЕТ: ICON(ICITY) AND CAUSALITY: О УЛО ЗИ ИН ДЕК СНИХ ON THE ROLE OF INDEXICAL С Е М И О Т И Ч К И Х ОБРА ЗА Ц А SEMIOTIC MODES IN У РАЗ ВО ЈУ ВИ ЗАН ТИЈ СКЕ DEVELOPMENT OF У М ЕТ НО С Т И BYZANTINE ART Ђу р ђи н а Ш и ја ко ви ћ Đurđina Šijaković КА САН ДРА ХР ЛИ У СМРТ: СЛИ КЕ CASSANDRA RUSHES TO DEATH: У ЕУ РИ П И ДО ВИ М Т РО ЈА Н К А М А IMAGERY IN EURIPIDES TROADES И НА ЈЕД НОЈ АТИЧ КОЈ ВА ЗИ AND IN ON ATTIC VASE ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS Лада Стевановић СМРТ И ИДЕОЛОГИЈА (Александра Павићевић, Пламена тела. Спаљивање мртвих у Србији: Од паганског ритуала до модерне кремације, Етнографски институт САНУ и Clio, Београд 2016, 274 стр.) Весна Трифуновић МАЛИ ЛЕКСИКОН ВЕЛИКИ ПОДУХВАТ ИЗ ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ (Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова, уредник тома: Љиљана Гавриловић, ЈП Службени гласник и Етнографски институт САНУ, Београд 2017, 455 стр.) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE 745

7 УМЕТНОСТ, РЕЛИГИЈА, ИДЕНТИТЕТ: ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ Поштовани читаоци, Пред вама се налази редовно издање Зборника Матице српске за друштвене науке, посвећено теми односа уметности, религије и идентитета. Настојали смо да овој теми приђемо из угла различитих дисциплина, те се на страницама које следе налазе радови историчара, етнолога и антрополога, филолога, музиколога, теоретичара уметности и сликара и теолога. Аутори су се бавили различитим појавама, односно, тзв. студијама случаја, примењујући културно-историјски приступ, који, како ћете надамо се и сами оценити, представља солидан путоказ за разумевање и прошлих и савремених феномена у сфери односа уметности, религије и идентитетских пракси. Тематско тежиште Зборника налази се на периоду 18. и 19. века, на вре мену великог цивилизацијског преокрета, посебно очигледног у сфери уметности и религије, али се неки аутори подухватају и новијих, као и знатно старијих епоха. Текстови у темату поређани су хронолошки, али у смеру обрнутом од уобичајеног од идеолошких матрица комунистичког обликовања стварности, преко времена модерне, рађања нових националних, етничких и уметничких идентитета и ентитета, периода просветитељства, па све до византијског наслеђа и антике. Примери око којих аутори плету своје интерпретације сведоче о томе да је уметност један од најосетљивијих сензора епоха који указује на промене и процесе у комплексним сферама религијског мишљења и колективним и индивидуалним идентитетима. На који начин уметничко стваралаштво одражава дух времена, а на који начин је оно сâмо обележено и условљено историјско-културолошким контекстом? Да ли уметност, налик на религију и сама садржи семе универзалног трагања за истином? Како различите врсте уметности рефлектују борбу различитих идеја иделошких, политичких, теолошких... Ово су нека од питања на које смо покушали да одговоримо, а колико смо у томе успели, остављамо вашем суду. Др Александра Павићевић научни саветник Етнографски институт САНУ Београд

8

9 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC (497.1) UDC 726.8(497.1) ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД КУЛТ СВЕТЕ СМРТИ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ КОСТА НИКОЛИЋ Институт за савремену историју Трг Николе Пашића 11, Београд, Србија kosta.nikolic@yahoo.com СА Ж ЕТА К: У т екс т у с е а нал изи р а ме мо ри ја л на спо ме н и ч к а к ул т у р а у с о ц и ја л и с т и ч кој Ју г о с л а ви ји. О п и с у је с е ис т о ри ј ск и п р о це с кон с т и т у и- са ња иде о ло ги је кроз ко ме мо ра тив не прак се као ин те гра тив не формe, ко - јим се уоб ли ча ва ла, ту ма чила и оправдавала друштвена ствар ност. Нај ва - ж н и ји ц и љ ов ог по д у х в а т а би ло је о с т в а ри в а њ е по л и т и ч ке ле г и т и м но с т и и к у л т у р не и н т е г р а ц и је сви х д ру ш т в е н и х с ло је в а, а л и и о с т в а ри в а њ е ло - ја л но с т и по је д и н а ц а к р о з по и с т о в е ћ и в а њ е с в л а д а ју ћ и м си с т е мом. K ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: и де о ло г и ја, р е во л у ц и ја, спо ме н и ц и, к улт ура сећ ањ а Уп р о с т о р а в а њ е ко м у н и с т и ч ке и де о ло г и је, ко ја је п р е т ен до в а л а на к р ајњи р а ц ион ал из а м, в ршено је, пор ед о с т а л и х п р а к си, и к р о з б р ој не псе у до -ре ли гиј ске фу не рар не ри ту а ле и сим бо ле. Об ре ди при ли ком сах р а њи в а њ а, ло к а ц и је, и з глед спомен и к а и п р ат ећ и рит уал и, ча к и к ада су у пи та њу би ле ма ње зна чај не лич но сти, пред ста вља ју по у здан по каза тељ ши ре ња идео ло шког и по ли тич ког ути ца ја. У a н т р опо лош ком ч и т а њу си м б о л а у м и р а њ е н и је с амо биолош к и к рај ж и в о т а, в ећ и в а ж а н с ег мен т д ру ш т в е не р е а л но с т и. У п р о це с у к р е - и р а њ а но в е ко ле к т и в не св е с т и н а кон Д ру г ог св е тс ког р ат а, у ложе н је в е л и к и на пор да м р т ви р е в о л у ц и о на ри и л и ч но с т и од пос е бног значаја за ко м у н и с т и ч к у и де о ло г и ју не и ш че зн у и з се ћ а њ а. Ис т о вре ме но је т е к а о и про цес дру штве не смр ти свих сим бо ла прет ход ног по рет ка. Са вре - мена наука у то ме пре по зна је, и сим бо лич ко кон стру и са ње сли ке про - шло сти у слу жби прав да ња вла сти, ка да се гроб и власт до пу њу ју та ко што се судби на слав них по кој ни ка ис ти че као узор, а жи ви пре тен дент и у в ек на с т о је да с е п ри к а ж у к а о ау т ен т и ч н и на с лед н и ц и м р т в ог у з о ра [Kuljić 2012: ].

10 622 Во де ћ и с е с о вје т ск и м у з о ри ма, југ ос лов енск и ком ун ис т и су желел и да пре нос ко сти ју по ги нулих, подизање спо ме ни ка и ко ме мо ра тив не све - ча но с т и у по т ре бе за с т ва ра ње но вог ат е и с т и ч ког д ру ш т ва к роз д ру га ч и ји од но с п р е ма см р т и и у м и ра њу. Пу т ем но ви х ри т у а ла де мон с т ри ра но је уве ре ње да вред но сти ко је поштује група над жи вља ва ју не ста нак по је динца. Дух по ги ну лих пре но сио се у ствар ност пу тем мо шти ју умр лих све ти те ља. Уло га ква зи ре ли ги о зних пред ста ва и те атрализације у покре - та њу ко лек тив них по литичких акција има ла је ва жну уло гу. Нај сна жнији по к р е т ач ко лек т и в н и х емо ц и ја п р ед с т а в љ а ле с у м но г о бр ој не с а х ра не погину лих војника на централним градским трговима, ритуално преме - шта ње ко сти ју и по ста вља ња број них спо ме ни ка и спо мен-пло ча. Со ција л ис т и чк а Југ о с ла ви ја и ма ла је по т р е бу да п у т ем спе ц и фи ч не по л и т и ке с е ћ а њ а н а ме т не зв а н и ч н у р е п р е з ен т а т и в н у к у л т у ру к а о и н т е г р а т и в н у ф ор м у ко јом с е уо б л и ча в а, т у ма ч и и оп ра в да в а д ру ш т в е на с т в а р но с т, а по јединац поистовећује с владајућ им систе мом [Тимотијеви ћ 2013: ]. Кра јем ок т о бра 194 4, не ко л и ко да на на кон о с ло б о ђе њ а Б е о г ра да, у цен тру гра да из вр ше на је са хра на цр ве но а р ме ја ца палих у борбама за Бео - град и по ди за ње пр вог спо ме ни ка у њи хо ву част. Све ча ној са хра ни на По з о ри ш ном т р г у (к а сн и је Трг р е п у бл и ке) п ри с у с т в о в а л и с у ис т а к н у т и парт и за н ск и ко ма н да н т и, г е не ра л и Пе ко Да п че ви ћ и М и ја л ко То до ро ви ћ, по ли тич ки ко ме сар Пр вог про ле тер ског кор пу са НОВЈ, нај моћ ни је пар - т и з а н ске в ој не ф ор ма ц и је у т ом т р е н у т к у. С а х ра н и с у п ри с у с т в о в а л и и број ни Београђа ни ко ји су на ри ту а лан на чин уче ство ва ли у об ре ду са храњива ња, ба цајућ и г румење зем ље на г робове пал и х војн ика. Тако су, само не ко л и ко де с е т и на ме т а ра од п р в ог спо ме н и к а ко ји је по д и г н у т у Бе о гра ду, споме ни ка кне зу Ми ха и лу, но ве вла сти по дигле прво споменичко обе леж је у Бе о гра ду и Ср би ји на кон Дру гог свет ског ра та [Manojlović Pin tar 2005: 135]. Са хра на и постављање овог споменика, као и у неким каснијим случаје вима, спро ве де ни су по пра во слав ном об ре ду. На степенастом постамен т у спо ме н и ка на ла зи ла се бе ла ме р ме р на п ло ча, на ч и јем вр ху је би ла пе то кра ка зве зда, а уну тар ње срп и че кић. С ле ве и де сне стра не пло чу с у ог ра ђи в а ла д в а ма њ а с т у ба, на ч и ји м в р хо ви ма с у с е на ла зи л и јед нако кра ки кр сто ви окре ну ти на све че ти ри стра не све та. У под нож ју спо - ме ни ка на ла зи ла се још јед на ме тал на пе то кра ка са укр ште ним ма че вима, ис под ло в о р ов ве на ц с ма лом зве здом у с р е д и н и, а исп р ед спо мен ик а чи рак у ко јем су па ље не све ће. Та ко је син кре ти зам пра во слав них и ко мун и с т и ч к и х си м бо ла у јав но по ље по с те пе но у во д ио хе ро је но вог пан те о на. Већ то ком новембра у Београ ду со вјет ским вој ни ци ма је по - диг ну то 18 ве ли ких и 32 мала споменика. Јануара следеће године, у стро - г ом цен т ру Но в ог С а да, код спо ме н и к а Св е т о з а ру М и ле т и ћу, с а х ра њ е на с у че т и ри с о вје т ск а а ви ја т и ча ра, а је да н ма јор, хе р ој С о вје т ског С а в е з а, с а х р а њ ен је н а гл а в ном т рг у у З р ењ ан и н у (т ад а још у в ек Пет р овг р а д). То ком спо ме н и ц и с о вје т ск и м вој н и ц и ма по ја вил и су с е и у бр ојн и м мести ма око Београда: у Великом Селу, Сланцима, Крњачи, Борчи, Омо - љи ц и, Р и т о пе к у (где су т емељи спомен и к а би л и о св е ш т а н и по ц р к в е ном

11 623 об ре д у) и д ва у Па н че ву. У Беог рад у су под и гн ут и спомен иц и у насељима Па ш и на Че сма и Зе ле но Брдо, у Ул иц и а д м и ра ла Ге п ра та (где је о т к ри ве на спо ме н-п ло ч а), н а Трг у Сл авија (где је по д и г н у т спо ме н и к т е н к и с т и м а), на Топ чи де ру (у к ру г у не ка да шње ка сар не) и на Но вом Бео г ра д у [Manojlović Pin tar 2005: ]. У про мо ци ји но ве иде о ло ги је по себ но ме сто има ле су са хра не со вјетск и х вој н и к а па л и х под Бу д и м пе ш т ом у ко лек т и в не г р об н и це у Бе о г ра д у и Новом Сад у. На гла ша ва ње на вод не же ље т и х вој н ика да буд у сахрањен и у брат ск и м с ло в ен ск и м г ра до ви ма, т р е ба ло је да озна ч и по т в р д у т ра д и- ци о нал них ве за и ти ме осна жи но ву по ли тич ку ре ал ност. Нај в е ћ и ме мо ри ја л н и ком п лекс по св е ћен с о вје т ск и м в ој н и ц и ма пал и м у Југ ос ла ви ји (Сп о ме н и к бор ц и м а Ц р ве не а р м и је) по диг нут је то ком крај Ду на ва, у Хр ват ској, на ме сту где се од и гра ла Ба тин ска би т к а. У п и т а њу је б е л и, у о сно ви пе т о к р а к и о б е л иск вис ок 35 мет ар а, укра шен с пет сто је ћих фи гу ра со вјет ских вој ни ка, док се на вр ху на лази ла жен ск а фи г у р а По б е де ви с о к а с е да м ме т а р а која у рук ама д рж и ба к љу. И мпо з а н т но с т е пе н и ш т е (с а 27 с т е пе н и к а), ко ји м с е с т и з а ло до спо ме н и к а, у к ра ше но је фиг урама б ораца у јуриш у. У кос т у рн иц и испод спо ме ни ка са хра ње ни су по смрт ни оста ци бо ра ца. Иа ко су мо н у мен та л нос т и ре а л и с т и ч к и с т и л де ла по т п у но сле д и л и дух со ци ја ли стич ког ре а лизма у мемори јал ној ар хи тек ту ри, ка кав је не го - ва н у Со вје т ском Са ве зу, је да н од п р ви х су ко ба из ме ђу ју г о сло вен ск и х и со вје т ск и х ко м у н и с та ве за н је у п ра во за овај спо ме н и к. Ју г о сло ве н и н и су же ле ли да у пот пу но сти при хва те со вјет ско идеј но ре ше ње, већ су ин си стира л и на и де ји А нт уна Ауг ус т и нч ића, аут ора спомен ика [Обренови ћ 2013 : ]. Он је већ пред ло жен за Ста љин ску на гра ду, али, упр кос зала га њу ју го сло вен ских вла сти, ни је њо ме овен чан [Милорадовић 2007: 95]. Овај споменик је па ра дигматичан из ви ше раз ло га: пр во, он осве тљава ја сн у на ме ру но ви х вла сти да, по ди ж у ћ и пан дан спо ме ни к у За х ва л но с т и Ф р а нц уској (о тк рив е н у Б еог р а д у), б е спог ов о рно ист а кн у нов ог в е л и ког с а в е зн и к а ко м у н и с т и ч ке Ју г о с ла ви је и п р е ц и зи ра ју ју г о с ло в енск у по зи ц и ју у међунар одн и м односима. Ис т о в ре ме но, ови м спо ме н и ком т р е б а ло је п р о мо ви с а т и но ви си м б ол је д и н с т в а з а једн ице, а т о је бил а по б ед н и ч к а а н т и фа ш и с т и ч к а ко а л и ц и ја ко ја је ис т о в р е ме но ф ор м и ра ла и но ву за јед н и ц у со ц и ја л ис т и чк и х д руш т а ва [ Ma nojlov ić Pi n t a r 20 08: 293]. За ни мљи во је да је цен трал ну фи гу ру спо ме ни ка поставље ног у Батин ској ске ли Ау гу стин чић ура дио још и то као де таљ за спо ме ник кра љу Алек сан дру Ка ра ђор ђе ви ћу ко ји је по ну дио на кон кур су рас пи саном т е г од ине за под изање спомен ика у Н иш у. Реал ис т и чн и и зра з снаж не жен ске фиг у р е т р е ба ло је да св е до ч и о сна зи и је д и нс т ву з аједн ице, к ако оне пред ратне, тако, на исти начин, и њој идеолошки потпуно супрот - с т ав љене после рат не со ц и ја л и с т и ч ке д р жа ве [ Ma nojlov ić Pi n t a r 20 08: 293]. Тако је нов револуционарни садржај оства ри вао дру штве ну ко му ни катив ност ко ри сте ћи ста ре, давно прихва ће не фор ме и њи хо ву сим бо ли ку. По с ле ра с к и да с а С о вје т ск и м С а в е з ом, не г о в а њ е к ул т а св е т е см р т и ис к љу чи во је ве за но за ју го сло вен ск и пан те он. Пр во су из јав но сти не ста ле

12 624 Ста љи но ве сл и ке, а по том је К П Ј п ри ст у п и ла но вом обележавању светог про сто ра. Та ко су 27. мар та крај зи ди на Ка ле мег да на, у та да фор мира ној г р о б н и ц и на р од н и х хе р о ја, по но в о с а х ра њ е н и и по см р т н и о с т а ц и И в а Ло ле Р и ба ра и И в а на М и л у т и но ви ћ а, ч ла но в а Ц К К П Ј по г и н у л и х у ра т у. Би ла је т о и де ја М и ло в а на Ђи ла с а да с е п р е у зме с о вје т ск а п ра к с а са хра њи ва ња ве ли ка на уз исто ријске зидине Кремља. Пишући о том до - га ђа ју, Јо ван По по вић је подвукао готово мистичну ноту у поступку пре - носа мо ћ и м р т ви х на ж и ве: Не к а не у м р л и хе р о ји ж иве у нама, ч инећ и нас ја чим, ве ћим, леп шим, пот сти чу ћи нас да сна ге ме ри мо пре ма нај бољи м си но вима наш и х народа. Нек а м рт ви хе ро ји ж и ве у ж и ви м хе ро ји ма, у они ма ко је је во дио кроз бор бу и по бе ду, ко је во ди кроз рад у бла го ста ње и цва ту ћу кул ту ру наш ве ли ки друг Ти то [Милорадовић 2007: 99]. И в о Ло ла Р и ба р био је хе р ој ск а фи г у ра ју г о с ло в ен ског ко м у н и зма, а ње гова судбина употребљена је за нове по ли тич ке ри ту а ле. Он је по гинуо 27. но вем бра на Гла моч ком по љу, не по сред но пре по ле та ња за К а и р о, где је т р е ба ло да бу де па р т и з а н ск и п р ед с т а в н и к п ри с а в е зн и ч кој ко ма н д и Б л и ског ис т о к а. С а х ра њ ен је 30. но в ем бра, на т ај ној ло к а ц и ји у окол и н и Јај ц а, у з о б р аз ложењ е д а с е неп ри ја т е љи не до ко п а ју њ е г о в ог те ла. Се кун да р на са хра на де си ла се се дам го ди на ка сни је. У ра ту су по гину ли и ње гов мла ђи брат Ју ри ца, код Ко ла ши на ок то бра 1943, мај ка То - ни ца уби је на је у срем ском се лу Ку пи но ву ју ла 1944, се стра по мај ци Боже на би ла је за т о че на у лог ору на Бањиц и, а верен ица Слобода Трајкови ћ, с целом по ро ди цом, стра да ла је у га сној ко мо ри у Ба њич ком ло го ру. По нов но с а х ра њи в а њ е Р и ба ра и М и л у т и но ви ћ а био је п р ви у н и з у по сту па ка ко ји ма је обе лежавано одвајање од ста ре и ства ра ње но ве идео - ло г и је. За поновно сах рањивање посм р тн и х ос т ат ак а д војице ист а кн ут и х ко му ни ста ода бра на је го ди шњи ца ма сов них де мон страција против прис т у па њ а Ју г о с ла ви је Тр ој ном па к т у, да би с е хо мо г е н и з о в а ло д ру ш т в о и оја чао па трио ти зам у вре ме отва ра ња кри зе у од но си ма с Мо сквом. Касн и је су на т ом ме с т у са х ра њ е на још д во ји ца ју г о с ло вен ск и х ко м у н и с т а. Јед на од њих, Ђу ро Ђа ко вић, ор га ни за цио ни се кре тар КПЈ ко га је по лици ја уби ла 25. апри ла го ди не, са хра њен је 25. апри ла Це ре мон и ја је о ба в љ е на у п ри су с т ву парт и јског и д рж а вног в рх а Југ ос лавије, на че лу с Јо си пом Бро зом Ти том. То ком ту је са хра њен и Мо ша Пи ја де (умро је 15. мар та у Па ри зу), пред сед ник На род не скуп шти не Ју го слави је. С а х ра њи в а њ е мо ш т и хе р о ја у з т е ме љ е с т а р е т в р ђа в е си м б о л и з о - ва ло је бор бе ност и сна гу по кре та [Милорадовић 2007: 99]. С р а збу кт ав ањ е м с укоб а ус лед ил и с у још д р ас т и чн ији пос т у пц и. По см р тн и ос тац и совје тск и х војн ика који су са хра њи ва н и по бе о г ра д ск и м тр го ви ма и ули ца ма не посредно по ослобо ђе њу гра да, са про це сом ус по - с та в ља ња но ви х пол ит и чк и х п рил ика, а л и и као по сле д и ца у р ба н и за ц и је, по сте пе но су из ме ш та н и. Та ко су го д и не у к ло ње н и г ро бо ви тен к и ста са Сла ви је да би ту би ли по ло же ни по смрт ни оста ци срп ског со ци јал де - мо к ра т е Д и м и т ри ја Ту цо ви ћ а. Том п ри л и ком т р г у је да т о њ е г о в о и ме и по ста вље на ње го ва би ста. Тим ри ту а лом је ко сти ма ро до на чел ни ка до маћег иде о ло шког по рет ка обележeн дру ги по зна ча ју град ски трг. У том

13 625 пе ри о ду из ме ште не су и ко сти цр ве но ар ме ја ца са Тр га ре пу бли ке, а спо - ме ник је укло њен, као што су и с дру гих јав них ме ста из ме шта ни њи хови по см р т н и о с т а ц и и у к ла њ а н и спо ме н и ц и. Од т ог г ес т а н ије било јачег до к а з а о д у би н и ло ма ко ји се до го дио уну тар КПЈ, али и у на ро ду, је р су са о се ћ а ње с ру ск и м ж р т ва ма и з а јед н и ш т во у с т радању у п раво т и х г о д и на би л и нај сна ж н и ји. Пос е бн у д имензију ра ск ид у дала је ч ињ ен ица да су со вјет ске је ди ни це про шле кроз кра је ве у ко ји ма је по сто ја ло тра диц и о на л но ру с о фи л с т в о. Пр о це с п р е о зна ча в а њ а ја в ног п р о с т о ра ко нач но је з а вр шен све ча н и м о т варањем Гр о бљ а о сло б о д и ла ца Бе о г ра да, на ко је су по ред гро бо ва вој ника Народноо сло бо ди лач ке вој ске по ло же ни по - см рт ни оста ци со вје т ск и х вој ни ка и обе ле же ни Ск улп ту ром цр ве но ар меј ца ко ју је из ра дио Ан тун Ау гу стин чић [Милорадовић 2007: 100]. Ма н и п у ла ц и ја м р т ви ма и см р ћу по ја в а је по зна т а у сви м епо х а ма и сви м д ру ш т ви ма. М и с т е ри ја см р т и од у век је би ла не п ре су ш но из во ри ш т е си м бо ла и зна че ња ко ји су, на ра з л и ч и те на ч и не об л икован и у ра зл ич ит и м к ул т у ра ма и ра з л и ч и т и м ис т о ри ј ск и м окол но с т и ма. Мр т в о т е ло је у в ек и свуда пред ста вља ло сре ди ште кул та ко ји се ра ђао за јед но са спе ци фичн и м п ра к с а ма т р е т и ра њ а по кој н и к а и о см и ш љ а в а њ ем њ е г о в е по см р т не ег зи с т ен ц и је. По г р е б н и ри т у а л од у в ек с е по ја в љи в а о к а о ок ви р у н у т а р ког а с е успо с т а в љ а л а р а в но т е ж а и з ме ђу о снов н и х д ихот ом ија људског по сто ја ња и вр ши ло осми шља ва ње исто риј ске и ме та и сто риј ске ствар но - сти. То је ва жи ло и за тзв. се кун да р ну са хра ну чин ко ји је под ра зу ме вао ексх умац ију и по нов но с а х ра њи в а њ е по кој н и к а. Екс х у ма ц и ја је у ови м си т у а ц и ја ма би ла ре ч и т си м бо л и ч к и а к т ко ји је т ре ба ло да ус по с та ви не - рас ки ди ву ве зу из ме ђу мр твих и жи вих. То је био и по ли тич ки акт ко ји је т еж ио да п ро бу д и свес т ш и ре за јед н и це о т ра г и ч нос т и т рен у тка у којем се од ређена г рупа налазила. Иако вишезнач ни, ови ри т у а ли има ли су уло г у да по д р же ус по ста в ља ње и деолог ије, а неог ран ичен и си мбол и чк и кап ита л са жет у фе но ме ну смр ти по ја вљи вао се као га рант ис правности и истине [Павићевић 2014: 126]. Р и т у а л з а ме не мо ш т и ју и де о ло ш к у о с у мо ћ и п р е но сио је на но ву тач ку у јав ном, али и си мо блич ком про сто ру из мо сков ског Кре мља у б е о г ра д ск и Б е л и д в ор. Цен т ра л н у по зи ц и ју св е т е ж р т в е па ле з а и де ју нису више заузимали црвеноармејци већ ју го сло вен ски ко му ни сти. Цент а р и де о ло г и је ја сно је по зи ц и о н и р а н у Ју г о с л а ви ји, а не у С о вје т ском Са ве зу, во ђа ви ше ни је мо гао да бу де Ста љин, не го Ти то. Они за блу дели по је дин ци ко ји су оста ли вер ни Ста љи ну из гна ни су из но ве псе у дор е л и г и је, и з олов ан и с у и подв ргн ут и с ур ов ом и д уг от р ајном пос т у пк у пок аја њ а и оч и ш ће њ а на п у с т и м ја д ра н ск и м о с т р вима. Tај де о рит уала остао је исти као и пре ши зме [Милорадовић 2007: 104]. П а рт и з а н ск и н а р а т и в ле г и т и м и с а о је ко м у н и с т и ч к у в л а д авин у, а Ју го сло ве ни су ма сов но уче ство ва ли у де фи ни са њу но ве иде је за јед ниш т в а. Но в а и де о ло г и ја по д и з а ла је св о је х ра мо в е и спо ме н и ке по св е ће не биткама и му че ни штву из вре ме на Дру гог свет ског рата. Тела партизанских бо ра ца у тре ну ци ма ра ња ва ња и уми ра ња, ко ја су ка рак те ри са ла споме н и ч к а о б еле жја и з ов ог периода, т р е ба ло је да св е до че о пар т и з а н ском

14 626 мар тир ству ко је је по ста ло за лог про цва та но ве со цијалистичке заједнице. И з м у че не п р ед с т а в е б о ра ца и ма ле с у си м б о л и к у Хри с т о в ог ск и да њ а с к р с т а, а сна ж не фи г у р е о б но ви т е љ а ју г о сло вен ске з а јед н и це све до ч и ле су о ко нач ној по бе д и. На гла ша ва ња на род ног сло бо дар ског д у ха су по - ве за ла са да шње ге не ра ције с оним из прошлости, креирајући нову исто - риј ску свест за јед ни це [Manojlović Pin tar 2008: 297]. Про па ганд ни механизми управљања дру штвом по че ли су да кон тро - л и ш у и по л и т и к у ко ме мо ра ц и је и с е ћ а њ а. Зб ог т о г а је ф ор м и ра на са ве зна Ко м и си ја за обе ле жа ва ње и у ре ђи ва ње ис т о риј ск и х ме с та из ра та. Она је има ла за да так да обе ле жа ва и чу ва се ћа ња на ва жне до га ђа је и датуме из Дру гог светског рата. Главни задатак комисије било је разматрање но ви х кон цеп ц и ја з а спо мен обе леж ја, ко ја би на нај б о љи на ч и н мо гла да пред ста ве и афир ми шу та кве ап стракт не пој мо ве као што су ре во луц и ја, на р од но - о с ло б о д и лач к а б ор ба, брат с т в о и је д и н с т в о. Нај в а ж н и ји р а з лог з а по д и з а њ е спо мен ик а и у р еђењ е г р обаљ а био је да с е о с т в ари т ра нсфор мац ија јуначк и х подвиг а м рт ви х у моћно с редс т во ва сп ит ањ а ж и ви х. Д ру г и м р е ч и м а, н ије т р еб ало с а мо с а х р а њи в а т и и оп л а к и в а т и м р т в е, на п р о т и в, т р е ба ло и х је и ви де т и, а нај в а ж н и је је би ло ви де т и њи хо ве г робове и спо ме н и ке. А лек са н дар Ра н ко ви ћ је п рил иком свечаног о т к ри в а њ а спо ме н и к а па р т и з а н ском к у ри ру и о т в а ра њ а Спо мен-м у з е ја у Сто ли ца ма ре као да су спо ме ни ци она жи ва спо на ко ја вер но тума ч и п р о ш ло с т, о ба в е ш т а в а и в а с п и т а в а с а в р е ме не и бу д у ће г ра д и т е љ е и чу ва ре на ше со ци ја ли стич ке до мо ви не [Бергхолц 2007: 65]. До м и на н та н је био ме мо рија лн и моде рн иза м, а у п раво су ава нгардн и и ап стракт ни умет ни ци кључ но ути ца ли на на ста нак и из град њу на рати ва о но вој ствар но сти. За јед нич ка цр та умет нич ке и политичке авангар де је сте да је за обе цен трал ни про блем пред ста вљао од нос пре ма тра ди ци ји ства ра ње но вог дру штва и но ве умет но сти до ве ло је до за једн и чке п редс т а ве о т ра д и ц и ји к а о о ом ра же ном не п ријат ељу. У период у од кра ја Дру гог свет ског ра та па до сло ма ко му ни стич ких си сте ма, по стајала је све јасн и ја све с т да је фа н т а з а м о по л и т и ч кој а в а н г ар д и по ч и в а о на ч и т а в ом н и з у пс е у до р е л и г и о зно ис к а з а н и х з а бл у да: од оне о л и не а р - ном и п р ед вид ив ом д руш т в ено - е коном ском и ис т о ри ј ском р а з в о ју (к а ко му ни стич ком ес ха то ну), пре ко ва ри ја ци ја на пла то ни стич ку те му влада ви не фи ло зо фа, па све до упо ре ди во сти ре во лу ци о нар ног ра та и по - ли ти ке [Jeremić i Mol nar 2008: ]. В е ћ и н а мо де рн ис т и чк и х споме н и к а по д и г н у т а је н а ис т о ри ј ск и м ме с т и ма па рт из а нске б орб е, односно с т радањ а ц иви лног с т ановн иш т в а. Због то га су та ме ста ско ро увек би ла из ме ште на из ван се ла и гра до ва и на ла зи ла с е у о т в о р е ној п рир од и. О н и с у ф ор м и р а л и јед н у не ви д љи ву м р е ж у си м б о л и ч к и х ме с т а с намер ом да си мб ол изују а л и и да г енериш у је дин стве ни ју го сло вен ски про стор [Kirn i Burg hardt 2012: 4]. Спо мен-па р ко ви до би л и с у по с е б но ме с т о у кон т р о л и с е ћ а њ а. О н и с у и ма л и з а да т а к да п р о мо ви ш у ау т ох т о но с т ју г о с ло в ен ск и х к ул т у р н и х т ра д и ц и ја, да ч у в а ју с е ћ ање на с т радање ц и ви ла и да к р е и ра ју п р ед с т а ву ис т о ри ј ског п р о це с а к а о не п р е к и н у т ог ла н ца пат њ е и с т ра да њ а, а л и с у

15 627 у п а д љи в о и з б е г а в а л и не п р и ја т н а п и т а њ а о г р а ђ а н с ком р а т у и н и с у име но ва ли ни зло чин це ни жр тве. Без об зи ра да ли су по ди за ни на мести ма ве ли ких стра ти шта или великих битака, намера је била да споменпар ко ви по с т а н у ме с т а о к уп љ ањ а г рађана, с јасно одр еђен и м п р ог рамом п ро сла ва и у т вр ђе н и м ре до сле дом у че ш ћа п ред с т а в н ика сви х пол ит и чк и х ор г а н и з а ц и ја. На т ај на ч и н ис т о ри ја је т р е ба ло да до би је но ви см и с а о [Manojlović Pin tar 2008: 301]. Најпозна т и ји спо мен-парк у Ср би ји, ко ји је гло ри фи к у ју ћ и ц и ви л не жр тве ства рао вре ме у ко ме су оне обе ле жа ва не, је сте Спо мен-парк Шума ри це у Кра г у јев ц у [ Ma nojlov ić Pi n t a r 2014: 373]. Спо ме н и ч к и ком п лекс, по диг нут 1953, био је по ве зан кру жним пу тем ду гим ме та ра. То је тре ба ло да од сли ка зва ни чан број од жр та ва ко је су па ле 21. ок то бра 1941, ка да су Нем ц и ма сов но с т ре ља л и ц и ви ле из Кра г у јев ца, у к љу ч у ју ћ и и г и м на зиј ске ђа ке, као од ма зд у због јед не пар т и зан ске ак ц и је, иа ко је број стре ља них био ско ро ду пло ма њи. У спо мен на жр тве стре ља ња, чи тав п ро с т ор Шу ма ри ца п ре т во рен је у Спо мен-парк Краг ујевачк и окт обар који је з ах в ат а о по в р ш и н у од ча к 352 хек т а ра. На т ом п р о с т о ру на ла зи ло се 30 гроб ни ца, а још три гроб ни це на ла зи ле су се у окол ним се ли ма. У спо мен-па р к у у к у п но с е на ла зи ло 12 мо н у мен т а л н и х спо ме н и к а од ко ји х с у нај зна чај н и ји: Сп ом ен и к бол а и п ркоса ко ји је био по све ћен м ла дој ч ла н и ц и К П Ј На д и На у мо ви ћ ( ра д в а ја ра А н т а Гр же т и ћ а, 1959), спо ме ник стре ља ним ђа цима и професо ри ма Пре ки нут лет (ва ја ра Мио - д ра г а Ж и в ко ви ћ а, 1963; ов ај спо ме н и к з а ме н ио је не к а да п р е по зна тљи в си мбол г ра да, Ауг ус т и нч ићев Сп оменик п а ли м Шу ма дин ц и ма), спо ме н и к От по ра и сло бо де (ва ја ра А н та Гр же ти ћа, 1966), спо ме ник Кри ста л ни цвет (спо ме н и к ч и с т а ч и ма о бу ће, а р х и т ек т е Не б ој ше Де љ е, 1968), спо ме н и к Камени сп авач (ар х и т е ка т а Гра д и м и ра и Је л и це Бо сн и ћ, 1970) и спо ме н и к Сто за јед ног (ва ја ра Нан до ра Гли да, 1980). На ула зу у спо мен-парк по дигн у т а је и м по з а н т на зг р а да Муз еја 21. ок т о ба р, у ч и јој је а р х и т ек т у ри на глашена симболика крагујевачке трагедије. Mузеј је ура ђен по пројект у а р х и т е к а т а И в а на А н т и ћ а и И в а н ке Ра с по по ви ћ и св е ча но је о т в о р ен 15. фе бру а ра 1976 [Манојловић Пин тар 2014: 374]. Шу ма ри це су вре ме ном по с т а ле ом и љ е но ше т а л иш т е К р аг ујев ча на и њи хо ви х г о с т и ју, па рк с а уре ђе ним про сто ром за шет њу, од мор, па чак и ре кре а ци ју. Ти т о је јед ном п ри л и ком не по с р ед но по с ле ра т а р е к а о к а ко по д и з а- њем спо ме ни ка па лим бор ци ма тре ба да се са чу ва све што је по зи тив но у ис т о ри ји на ш и х на ро да, а л и и да т ре ба за бо ра ви т и све ш т о је не га т и в- но, све на шта на ши на ро ди не мо гу би ти по но сни [Бергхолц 2009: 36]. До укуп но је по диг ну то спо ме ни ка и гро ба ља, ско ро три споме ни ка или гро бља сва ког да на то ком 16 го ди на. У овај број ни су укључе ни са мо гро бо ви и спо ме ни ци већ и ме ста по зна тих би та ка, као и спомен-п ло че, че сме, би с т е и па р ко ви. Нај в е ћ и бр ој на ла зио с е у Сло в е н и ји, а за тим у Бо сни и Хер це го ви ни, Хр ват ској, Ср би ји, Цр ној Го ри и Ма ке до - ни ји [Бергхолц 2007: 65]. У сви м г ра до ви ма по ла га не су ко с т и по г и н у л и х и с т ре ља н и х пар т и- зана, посебно он и х с т ра да л и х го д и не. На т и м ме с т и ма ор га н и зо ва н и

16 628 су ри ту а ли но вог до ба, ти до га ђа ји би ли су јав ни, а нај ва жни ји део коме мо ра ц и ја би ло је по ла га ње ве на ца па л и м бор ц и ма. То је децен ијама био оба ве зан део п ро г ра ма обе ле жа ва ња д р жав н и х и ло ка л н и х п ра зн и ка и јуби ле ја ко ји су, о си м по т в рђив ањ а лег ит им и т е т а в ла с т и, з а ц и љ и ма л и да не п р е с т а но под с е ћ а ју на с т ра да њ е и м у че н и ш т в о ко м у н и с т а у с т в а ра њу но в ог д ру ш т в а. Б ор ц и, ло к а л н и фу н к ц ио не ри и де ца и з С а в е з а п ио н и ра нај че ш ће с у би л и на че л у ко ло не. По с е б но ме с т о т о ком це р е мо н и је би ло је по све ће но род би ни мр твих, на ро чи то де ци и мај ка ма по кој ни ка. Све чаност се оби ч но са сто ја ла од се ри је го во ра ло ка л н и х по л и т и ч к и х л и ч но ст и, с по ча сним ме стом за го вор пр во бор ца. Пи о ни ри би пе ва ли пе сме и ре - ц и т о в а л и по е зи ју, в ен ц и и ц в е ће би л и би по ла г а н и на спо ме н и к од но сно г р о б. На њи ма би о би ч но би ла у к ле с а на и ме на по г и н у л и х и по ру ке ко је су на гла ша ва ле да су они ко ји су умр ли би ли за слу жни за ства ра ње со ција л и с т и ч ке Ју г о с ла ви је. Нај че ш ћ а по ру к а би ла је: За ову з е м љу в а ша с е мла дост бо ри ла. Из ва ше кр ви сло бо да ство ри ла [Бергхолц 2007: 66]. Основ ни циљ ова квих ри ту а ла био је да се из ко лек тив ног се ћа ња по т и сне би ло к а к в а и де ја о к рају (см рт и) р е в о л у ц и је и но в ог по л и т и ч ког по р е тк а. Најв а ж н и ји г ра д у ко м у н и с т и ч кој и ко но г рафији било је Уж ице. Ту је било сед и ш т е п р ве пар т и з а н ске сло б од не т е ри т о ри је, па је ов ај г ра д и по нео Ти то во име. У овом гра ду у по сле рат ном пе ри о ду са гра ђен је и м по з а н т а н бр ој спо ме н и к а к а ко би с е с а ч у в а ло в еч но с е ћ а њ е на па р т и- зан ску бор бу. Нај в а ж н и ји спо ме н и ч к и ком п лекс на ла зио с е на Тр г у па р т и з а на, а на вр ху ло ка ли те та До вар је би ло је пар ти зан ско гробље, где су сахрање - ни из ги ну ли и стре ља ни бор ци и ци ви ли из Ужи ца и окол них ме ста. На гра нит ној пло чи из над ко стур ни це упи са на су име на 230 бо ра ца, с назна ком да су ту ко сти још 54 не по зна та бор ца и ро до љу ба. Спо ме ник, и з ра ђен по п р ојект у арх ит ект е Р уж ице И л и ћ, свечано је о тк ривен 7. јула г о д и не. Испод г робљ а налазио се мо н у мен т а л н и спо ме н и к на ме с т у где су, пре ма пар ти зан ској ми то ло ги ји, мр тви спа ље ни пар ти зан ски ко - ма н да н т и Д у ша н Је р ко ви ћ и Ву ко ла Да би ћ. Пр о јек т о в а л и с у г а М и л и ца Р и бн и к а р Б ог унов и ћ и Угљ еш а Б ог уно в и ћ. С помен и к је о тк р ив е н 2 4. сеп тем бра 1968 [Poznanović 1997: 7]. Ме ђу спо ме н и ц и ма из овог ком п лек са из у зе т но је значајна Кадињача. На с та ла као спо ме н и ч к и ком п лекс на ш и рем п ро с т о ру. На тај на ч и н но ва власт же ле ла је трај но да са чу ва успо ме ну на бит ку ко ја са на Ка ди ња чи од и гра ла 29. но вем бра 1941, ка да је у су ко бу с Нем ци ма стра дао цео Радн и чк и ба т а љ он од око 250 б о ра ца. И з г и н у л и б ор ц и с К ад ињ аче најп р е су с а х ра њ е н и у з а јед н и ч к у г р о б н и ц у к рај с е о ског г р о бљ а у с е л у За гла в а к. То ком на до м и н и ра ју ћем п ре во ју са г ра ђе на је, по п ро јек т у и н же ње ра Ст е в а на Ж и в а но ви ћ а, че т в о р о с т ра на п и ра м и да од к а ме н и х бло ко в а, виси не 11 ме та ра, а крај пи ра ми де ко стур ни ца у ко ју су пре не се не ко сти из с т а р е з а јед н и ч ке г р о б н и це. Спо ме н и к је св е ча но о т к ри в ен 29. но в ем бра 1952 [Poznanović 1997: 9]. Слич ни ком плек си пра вље ни су и у дру гим гра до ви ма. У Ни шу је 13. ок то бра отво рен спо мен-парк Бу ба њ, с а ме мо ри ја л ном с т а з ом

17 629 д у г ом 470 ме т а ра, р е љ е ф ом у ме р ме ру и б е т он ск и м ф ор ма ма ( ра д в а ја ра Ива на Са бо ли ћа). Спо мен-парк је ма те ри ја ли зо вао се ћа ње на за тво ре нике ло г о ра на Ц р в е ном к р с т у. У цен т ру н и ш ког ком п лек с а по с т а в љ е не с у три бе тон ске сти сну те пе сни це. По ред њих, на пла тоу по кри ве ном пло - ча ма од нео бра ђе ног ка ме на, ура ђен је и ду га чак ре љеф с при зо ри ма страти шта и ре во лу ци о нар ним сти хо ви ма [Manojlović Pin tar 2014: 377]. Мон умен т а л н и ме мо ри ја л н и Спо мен-па рк С л о бо д и ш т е нап рав љ ен је с ред ином 60 -и х г о д и на 20. ве к а ју г о з а па д но од Крушевца, на пад инама бр да Б а г да ла, не по с р ед но у з зг ра д у з а т в о ра и ме с т а с т р е љ а њ а т а ла ца и п ри па д н и к а пар т и з а н ског по к р е т а и з Кру шев ца и окол ине. Спомен-парк је по д и г н у т по и де ји к њи жев н и к а До бри це Ћо си ћ а, а на о сно ву п р о јек т а а р х и т ек т е Б ог да на Б ог да но ви ћ а, нај по зна т и јег ау т о ра ма т е ри ја л и з о в а не ме мо ри је ко м у н и с т и ч ког по к р е т а. Спо мен-парк код Кру шев ца об у хва та око 80 хек та ра. На том про стору св а ке г о д и не у ју н у мес ец у о рг ан и з о в а не с у С в е ч а но с т и с ло б о де. Основ на и де ја ов а ко кон ц и п и ра ног ме мо ри ја л ног ком п лек с а (спо ме н и к и све ча но сти) заснивала се на свечаном и го то во ри ту ал ном ода ва њу по - ш т е м р т ви ма к а о ви д у ко лек т и в ног с е ћ а њ а: На ме с т у где је не п ри ја т е љ сло бо де п у ца о у ж и во т сла ви т и сло бо д у ко ја је ж и во т. У т ом конт екс т у, св е ч а но с т и с у р е а л и з о в ане к а о с ек ул а р н и ри т у а л у ко јем је цен т р а л но ме с т о з а у зи ма о ч и н па љ ењ а п р омет еј ск и х в а т ри на по че т к у и на к р а ју све чаности. Славећи живот и његове ра до сти, али при зна ју ћи и не у мит - ност смр ти, С л о бо д и ш т е је, по иде ји ау то ра, тре ба ло да пре ра сте у сав р е ме но св е т и л и ш т е с по ру к а ма о у н и в е р з а л н и м људ ск и м в р ед но с т и ма [Ромелић 2013: 96]. Бог да но вић је про јек то вао ви ше од 20 ме мо ри ја ла на те ритори ји чит ав е Ју г о с л ави је. О н је, к р о з је зи к ло к а л не с р е д и не и п р едх риш ћ а нске мо т и в е, по к у ша о да кон с т ру и ше ис т о ри ј ске кон т и н у и т е т е, сје д и њу ју ћ и т р а г из а м ж р т а в а Д ру г ог св е т ског р а т а с а у н и в е р з а л н и м, а р хе т и п ск и м п р ед с т а в а ма. Б ог да но ви ћ је ком би но в а о е ле мен т е к ла си ч не ар х и т ек т у р е с нео бич ним фор ма ма и по ди зао спо ме ни ке ван ур ба них це ли на, са задат ком с ла в љ е њ а је д и н с т в а м р т ви х р е в о л у ц и о на ра и ж и ви х г е не ра ц и ја к р о з м но г е е ле ме н т е х и б ри д н и х, ме ђу с о б но п р о ж им ајућ и х лок а лн и х, ет ничких и ре ли гиј ских кул ту ра. Jедан од ње го вих монументалних спо - ме ни ка био је Сп ом е н - п а р к б о рб е и п об ед е п од и гн у т г од ин е н а о бр он ц и ма п л ан ине Јел ице код Ч ачк а. И а ко је на ја в љ ен к а о мо р а в ск а к а п и ја, ко ја ће са ж и ма т и т ра д и ц и ју ча ча н ског к ра ја, у ме т н и к је с т во рио де ло ко је н и је и м а ло в е з е с а с рпск и м к улт у рн и м н ас леђ ем. Цент р а лно ме с т о з а у зи ма ла је х у м к а с кос т има с т ра да л и х па р т и з а на п р е не с е н и м и з цен тра гра да. Бог да но вић је ком плекс од 36 хек та ра за ми слио та ко да код по см ат р ач а и з аз ов е у ж а с и с т р а х. Кућу н ап ад ају ф аш ис т и чке силе у о б л и к у 620 к а ме н и х зв е ри ко је с у о б л и ко в а не у а с т еч кој и к и не ској т ради ци ји [Тимотијевић 2012: 412]. Про тив ни ци су Бог да но ви ћа оп ту жи ва ли као еклек ти ча ра и нај и зраз и т и ј е г п р ед с т а в н и к а с о ц и ј а л и с т и ч ко г е с т е т и з м а у с п о м е н и ч кој а р х и - т ек т у ри, а њ е г ов ра д с у оце њи в а л и к а о ви с о ко бу џе т н у екс цен т ри ч но с т.

18 630 По што ва о ци су ис ти ца ли да је он био је дан од рет ких умет ни ка ко ји је, и с т и ч у ћ и и с т о р и ј с ке а р хе т и по в е, т р а г а о з а у н и в е рз а лн и м з н ач ењим а си мбола које је е т а бл и ра о, а л и и ис т о ри ј ск и х фе но мена које је обележава о [Manojlović Pin tar 2008: 302]. У ок ви ру б е о г ра д ског Но в ог г р о бљ а ус по с т а в љ е но је Гро бље з а с л у ж н и х г ра ђа н а к а о по с е б на це л и на. Н а т ом мес т у с ах р ањив ан и с у ис т а к н у т и п р ед с т а в н и ц и но в ог р е ж и ма, п р е св е г а на р од н и хе р о ји, а л и и о с т а л и ја в н и ра д н и ц и зна чај н и з а ко м у н и з а м. Фор м и ра њ е ов ог г р о бљ а вре мен ск и се по к ла па са одобравањем к ре ма ц и је по см р т н и х ос та та ка, а л и су во дећи југо сло вен ски ко му ни сти и да ље са хра њи ва ни на тра ди ци о - на лан на чин. Кре ма ци ја се једноставно ни је по ка за ла као на чин са храњи в а њ а ко ји је у до в ољ ној ме ри омо г у ћ а в а о р е п р е з ен т а ц и ју по кој н и к а и њ е г о ве (посм р тне) х аризме. И нсис т ирањ ем на ег зем п лар ној см р т и, к а о и а п с т ра хо в а њ ем и ден т и т е т а м р т ви х, са ма см р т по с т ала је дог ађај удаљ ен од ствар но сти и сва ко дне ви це евен ту ал ног по сма тра ча споменика. На територији Бе о г рада у овом пе ри о д у по ди за ни су ма хом спо ме ни ци лич но сти ма, док с у спо ме н и ц и до г а ђа ји ма и и де ја ма ( у гла в ном б ор би и о б но ви) би л и ло ц и ра н и ва н п ре с т о н и це и л и на ње ној пе ри фе ри ји [ Па ви ћеви ћ 20 09: 55]. За ово вре ме ка рак те ри сти чан је и је дан пре се дан у кон цеп ци ји спо - ме н и ч ке к ул т у р е. Ра д и с е о спо ме н и ц и ма Јо си п у Бр о з у Ти т у, п ра к т и ч но п р ви м у Ју г о с ла ви ји ко ји с у би л и по св е ће н и ж и в ом чо в е к у. Пр ви спо ме - ник по ста вљен је у Хр ват ској, но вем бра за вре ме одр жа ва ња 2. конг р е с а К П Хр в ат ске. Спо ме н и к нај в е ћем си н у на ш и х на р о да и з ра д ио је Ан тун Ау гу стин чић, а от крио га је Вла ди мир Ба ка рић. Го вор је одр жао хрватски поли тичар Марко Белинић који је, како примећује Олга Манојло в и ћ, св о ји м г ов ор ом у ш а о у а нт олог и ју уд в о р и ш т в а под с т и ц а ног и не го ва ног у на ред ним де це ни ја ма. Ак ту ел на по ли тичка ситуација и конфр он т а ц и ја Ти т а и Ст а љи на у по т п у но с т и је и з бри с а ла ч и њ е н и ц у да је овај спо ме н и к у ви зу ел ном по гле д у зап ра во био ре п л и ка Ау г у ст и н ч и ће вог спомен ика к ра љу А лександ ру под и гн утог у Ва ра ж д и н у а у н и ш те ног 1941 [Manojlović Pin tar 2004: 89]. На Тр гу пар ти за на у Ужи цу по диг нут је мо ну мен тал ни сп о ме ник Ти ту, рад за гре бач ког ва ја ра Фра на Кр ши ни ћа. Он је пр во бит но урад ио мо де л Ти т а на ко њу, а л и т о решење н ије реал изов ано. Пред ја внош ћу се по ја ви ла ск ул п т у ра Ти т а која је од исала сасви м суп ро тн и м емот и вн и м набојем. У Уж и ц у је п ри л и ком обе ле жа ва њ а г о д и ш њи це по к ре т а њ а устан ка и ре во лу ци је све ча но от кри вен спо ме ник који је ту стајао наредне три де це ни је. Као и на слич ном спо ме ни ку ко ји је у Пра гу по ста вљен Ст а љи н у, и у Кр ш и н и ће вом р ешењу дом ин ира о је ш ињ е л. За ра зл ик у од ш и ње ла на Ау г у с т и н ч и ћевом спомен ик у Ти т у и з 1948, ко ји с е ра с коп ча н ви јо рио пред уда ри ма ве тра, ши њел на спо ме ни ку у Ужи цу био је уредно за коп ча н, г о т о во у по т п у но с т и л и шен вој н и ч к и х ат ри бу т а. Ти т о је био уса мљен, али јак и од лу чан и до ми ни рао је цен трал ним град ским тр гом [Manojlović Pin tar 2004: 92]. По ру ке спо ме ни ка ко ји су по ди за ни Ти ту има ле су по ли тич ку и идео - ло шк у ко но та ци ју. Ти то је постао свет и Петар заш т и тник ц рк ве. Победом

19 631 у су ко бу са Ста љи ном, он се из бо рио за ме сто чу ва ра де ла и иде ја оснив а ча с о ц и ја л и зма Марк са, Ен г е л са и Ле њи на. С у г е рисана је и деја да је он био онај ко ји има сна ге да се су прот ста ви сви ма ко ји уну тар са мог покре та не успе ва ју да одр же пра ви курс [Manojlović Pin tar 2004: 93]. Н а т ај н ач и н х и пе р т р о фир ан а је фу н кц ија спомен ик а к а о н ач ин а под с е ћ а њ а и по т в р ђи в а њ а, а л и и ед у к а ц и је о а к т у е л н и м д ру ш т в е н и м в р ед но с т и ма и з а хт евима. К асн ији Тит ов г р о б био је ло г и ч но ис хо д и ш т е ова квог на чи на раз ми шља ња. Ку ћа цве ћа Ти тов веч ни дом, би ла је је дан од рет ких спо ме ни ка тог до ба ко ји је по чи вао на огле ду смр ти ко ја је, међутим, комбинацијом сакралне и световне нарације превођена у бе - см р т но с т, з а сно в а н у на све т о с т и по кој н и к а и ње г о вог де ла [ Па ви ћеви ћ 2009: 56]. * * * Сл и ч но к а о и у с т в а ра њу на ц и о на л н и х д р ж а в а 19. в е к а, и у ко м у н и- с т и ч кој Ју го сла ви ји од ви јао се п роцес из г ра д ње за јед н и ч ког се ћа ња п ре ко в е л и ча њ а ра т а к а о т в о р ца на ц и је. Си м б ол в ој н и к а и њ е г о в а сп р ем но с т да с е ж р т ву је, у з д и г н у т и с у на нај ви ш и н и в о а до ра ц и је к а о сна ж а н е ле - ме н т ко хе з и је з а јед н и це и по с т а л и с у јед н а од н ајјас н ији х р еф ле кс ија са да ш њо ст и ко ја је к ре и рала п редставе о п ро ш ло ст и. У п ро це су к ре и ра ња но в ог и ден т и т е т а к љу ч не е ле мен т е п р ед с т а в љ а л и с у ра з л и ч и т и ви до ви ме мо ри ја ли за ци је ра та и гло ри фи ка ци ја мар тир ства стра да лих пар ти зан а. П р о мо в и ш у ћ и но в е и де о ло ш ке с и м б о л е, т р е б а ло је д а с по ме н и ц и оја ча ју ко лек тив но за јед ништво и створе слику јединственог, готово мо - но лит ног дру штва [Manojlović Pin tar 2008: ]. Институ ци о на ли зо ва но исто риј ско се ћа ње на про шлост има ло је дво - ја к зна чај. Њ е г ов нор ма т и вн и сис т ем од ра ж а в а о је мо де л д ру ш т в а ко је г а је про из во ди ло, а исто вре ме но је био мо дел за то исто дру штво. Зва нич но јав но се ћа ње гра ди ло је са да шњост кроз сли ке про шло сти, а као мо дел за но во д ру ш т во, т у ма ч и ло је п ро ш лост к роз са да ш њост. Зва н и ч на по л и т и ка се ћ а њ а под с т и ца ла је ве р овање да ће бу д ућ нос т би т и б о љ а од п р о ш ло с т и и да је при вре ме на са да шњост са мо јед на од ета па тог на пре до ва ња. Се - ћ а њ е на п р о ш ло с т би ло је у фу н к ц и ји п р о в е р е п ла н и ра не бу д ућ но с т и, ш т о је н а мет а ло њи хо в о ком п а р а т и в но т у ма че њ е и по в е зи в а њ е у сви м с ег мен т и ма ис к а зи в а њ а с а мо и ден т и фи к а ц и је [ Ти мо т и јеви ћ 20 08: 10]. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА: Берг холц, Макс (2007). Међу р одољубим а, к уп у с ом, сви њ а м а и в а р в а ри м а : С по ме н и ц и и гро бо ви НОР , Го д и ш њ а к з а д р у ш т в е н у и с т о р и ј у, 1 3: Берг холц, Макс (2009). Све ште ник, спо мен-пло ча и бор ба за се ћа ње на па ле бор це у једном се лу у Ср би ји , Збо р ник ра до ва Ет но граф ског ин с т и т у т а СА Н У, 26: Ма ној ло вић, Пин тар Ол га (2004). Ти то је сте на. (Дис)кон ти ну и тет вла дар ских пред - с т а в љ а њ а у Ју г о с л а в и ји и С р б и ји X X в е к а, Го д и ш њ а к з а д р у ш т в е н у и с т о р и ј у, 2 3:

20 632 Ми ло ра до вић, Го ран (2007). Прах пра ху: Ста љи ни стич ки по греб ни ри ту а ли у со ци јал и с т и ч кој Ју г о с л а в и ји, Го д и ш њ а к з а д р у ш т в е н у и с т о р и ј у, 1 3: Обре но вић Ви о ле та (2013). С р п с к а м е м о р и ја л н а а р х и т е к т ур а , д о кт о рс к а д и се р т а ц и ја, Ун и ве р зи т е т у Бе о г ра д у, Фи ло зоф ск и фа к ул т е т, Оде ље ње за ис т о ри ју умет но сти. Па ви ће вић, Алек сан дра (2009). Спо ме ни ци и/или гро бо ви. Се ћа ње на смрт или де ко рац и ја, З б о р н и к р а д о в а Е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а С А Н У, 26: Па ви ће вић, Алек сан дра (2014). Од му ње до пра ха. Смрт, са хра на и по смрт на суд би на Ни ко ле Те сле, Гл а с н и к Е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а, 2: Ро ме л и ћ, Ж и в к а (20 0 9). Сло б о д и ш т е зна че њ е и по ру ке, Збо р н и к рад ов а Етн ог ра фс ког и н с т и т у т а С А Н У, 26: Ти мо тијевић, Милош (2012). Модернизација балкан ског гра да ( ). Ком па ра тивна ана ли за Чач ка и Бла го ев гра да у епо хи со ци ја ли зма, Ча чак: На род ни му зеј. Ти мо ти је вић, Ми лош (2013). Иа ко те ле сно ви ни сте жи ви, ви зра чи те на нас као жи ва би ћа : из град ња спо мен ко стур ни це и об ли ко ва ње Цен трал ног тр га у Чач ку , З б о р н и к р а д о в а На р о д н о г м у з е ја Ча ч а к, XLI II: Ти мо ти је вић, Ми ро слав (2008). Ју би ле ји као ко лек тив на ре пре зентација: прослава 50 го - ди шњи це Та ков ског устан ка у Топ чи де ру 1865, На с л е ђ е, 2: Je re m ić Mol n a r, D r a ga n a i A lek sa n d a r Mol n a r (20 08). Avan gar da od ra to va nja, pre ko re volu c i o n a r n e p o l i t i ke d o u m e t n o s t i, Fi lo zo fi ja i druš tvo, 2: K i r n, G al i Ro be r t Bu rg h a rdt (2012). Ju go slo ve n sk i pa r t i z a n sk i sp o me n i ci. I z me đu re vo lu cio - n a r n e p o l i t i ke i a p s t r a k t n og m o d e r n i z m a, P r e gle d p o s t j u go slo v e n s k i h i s t r a ž i v a n ja, 1: Ku ljić, To dor (2012). Grob i moć ta na to so ci o loš ka ana li za sa hra na Ti ta, F. Tu đma na i S. Milo š e v i ć a, S o c i o lo g i ja, 4: Ma noj lo v ić Pi n t a r, Ol ga (20 05). Ši ro k a st r a n a mo ja rod n a ja. Sp o me n i ci so v jet sk i m voj n i ci m a po di za ni u Sr bi ji , To k o v i i s t o r i je, 1 2: M a n oj lo v ić P i n t a r, Ol g a (20 0 8). Up r o s t o r a va nje id e o lo g i je: s p o m e n i c i D r u gog s ve t s kog r a t a i k r eir anje kole kt ivn og id e nt it et a, u : D ijal o g p o v i je s n i č a r a i s t o r i č a r a 10/1, Fr i e d r ich Ne u mann Stif tung, Za greb, M anojlov ić P i nt a r, Ol g a (2014). Аrheologija se ća nja. S p o m e ni c i i i d e n t i te t i u S r bi ji , Be o grad: Udru že nje za druš tve nu isto ri ju. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Poz n anov ić, R ad osl av (19 97 ). I s t or ijsk i i k u lt u rn i s p omen ici , у: Uži ce ne kad i sad: До ступ но на: h t t p: // w w w.g r ad uz ic e.o r g / u s e rf il e s /f il e s / i s t o r ij s k i i k u l t u r n i s p o m e n i c io d19 45 d o При сту пље но: