MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

Transcript

1

2 ISSN MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 56 Editorial board Katarina TOMAŠEVIĆ, PhD, Editor-in-Chief (Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade) Živko POPOVIĆ, PhD, Deputy Editor-in-Chief (University of Novi Sad, Academy of Arts) Mirjana VESELINOVIĆ HOFMAN, PhD (University of Arts in Belgrade, Faculty of Music Arts) Zoran ĐERIĆ, PhD (Serbian National Theatre / University of Banja Luka, Academy of Arts) Katalin KAIČ, PhD (University of Novi Sad, Faculty of Philosophy) Zoran MAKSIMOVIĆ, PhD (Theatre Museum of Vojvodina) Ivana PERKOVIĆ, PhD (University of Arts in Belgrade, Faculty of Music Arts) Ira PRODANOV KRAJIŠNIK, PhD (University of Novi Sad, Academy of Arts) Jernej WEISS, PhD (Slovenia) (University of Ljubljana, Faculty of Philosophy) Jadwiga SOBCZAK, PhD (Poland) (University of Lodz, Department of Slavic Languages) NOVI SAD 2017

3 ISSN ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА СЦЕНСКЕ УМЕТНОСТИ И МУЗИКУ 56 Уредништво др Катарина ТОМАШЕВИЋ, главни и одговорни уредник (Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд) др Живко ПОПОВИЋ, заменик главног и одговорног уредника (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности) др Мирјана ВЕСЕЛИНОВИЋ ХОФМАН (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности) др Зоран ЂЕРИЋ (Српско народно позориште / Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности) др Каталин КАИЧ (Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет) др Зоран МАКСИМОВИЋ (Позоришни музеј Војводине) др Ивана ПЕРКОВИЋ (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности) др Ира ПРОДАНОВ КРАЈИШНИК (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности) др Јернеј ВАЈС (Словенија) (Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет) др Јадвига СОПЧАК (Пољска) (Универзитет у Лођу, Катедра за славистику) НОВИ САД 2017

4 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА СЦЕНСКЕ УМЕТНОСТИ И МУЗИКУ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF STAGE ARTS AND MUSIC

5 Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (CIP (082), ISSN , COBISS.SR-ID ) покренут је године као часопис оријентисан претежно ка историјским, естетичким и теоријским проучавањима позоришне и музичке, као и филмске уметности. Oбјављују се искључиво оригинални научни радови из театрологије, музикологије, етномyзикологије, историје и теорије филма. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Зборник је отворен за ауторе различитог научног интересовања, за сараднике у земљи, из центара са територије бивше Југославије и из иностранства. Отворен је и према млађим сарадницима, којима се пружа прилика да своје прве радове објаве управо у Зборнику. Све радове који стигну у редак цију оцењују два стручна рецензента, а по потреби и више њих. Зборник се штампа на српском језику ћириличним писмом, са резимеом на енглеском. Рукописи које аутори пошаљу на једном од светских језика штампају се у оригиналу, са резимеом на српском. Садржаји часописа компонују се у три рубрике: 1. научнe студије, 2. архивска грађа, мемоар ски прилози, 3. прикази и некролози. Приликом утврђивања Садржаја Зборника, текстови су распоређени хронолошки и тематски, у зависности од материје коју сарадници обрађују. Прве две рубрике Зборника имају сажетке, кључне речи, резимеа на страним језицима по избору ауто ра. Сви објављени текстови имају УДК број по међународној библиотечкој класификацији, а сваки број садржи именски регистар. Зборник излази редовно, два пута годишње у обиму од око 25 ауторских табака. Часопис доспева разменом у око 100 библиотека у свету. Бесплатан приступ интернет издању у PDF формату омогућен је на сајту: http: // -matice-srpske-za-scenske-umetnosti-i-muziku/. Matica Srpska Journal of Stage Arts and Music (CIP (082), ISSN , COBISS.SR-ID ) was launched in 1987 as a journal oriented mainly towards historical, aesthetic and theoretical studies of theatre, music, and film. Only original scientific works are published in the fields of theatrology, musicology, ethnomusicology, and history and theory of film. Special attention is paid to the issues of the development of these arts in the regions of Southeast and Central Europe, predominantly within the culture of Serbs and other nations in the region linked through common culture. The Journal welcomes submissions from authors of broad scientific interests domestic authors, as well as the authors from the countries of former 5

6 Yugoslavia and from abroad. It also welcomes contributions from young authors, who are given the opportunity to publish their first papers in the Journal. All papers are evaluated by two expert reviewers, and if necessary by more than two reviewers. The Journal is printed in Serbian language and Cyrillic script, with summaries in English. Manuscripts sent by authors in one of the world languages are printed in the original language, with a summary in Serbian. The Journal is divided into three sections: 1. scientific studies, 2. archival materials, memoir papers, and 3. reviews and necrologies. When determining the Contents of the Journal, the texts are arranged chronologically and thematically, depending on the topic being addressed. The first two sections of the Journal include abstracts, keywords, and summaries in the language chosen by the author. All published texts are assigned a UDC number according to the international library classification, and each volume contains an index of names. The Journal is published regularly, biannually, containing up to 25 author sheets. The Jornal is exchanged with around 100 libraries in the world. Free online access to PDF version of the Journal is provided on the website: category/katalog-izdanja/naucni-casopisi/zbornik-matice-srpske-za-scenske- -umetnosti-i-muziku/. 6

7 САДРЖАЈ CONTENTS СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ STUDIES, ARTICLES, TREATISES Др ВЕСНА ПЕНО Непознати прилог историографији и теорији црквене музике из пера јеромонаха Владимира Боберића VESNA PENO, PhD An Unknown Contribution to Historiography and Church Music Theory Written by Hieromonk Vladimir Boberić IVAN MOODY, PhD The Invention of Tradition: Balkan and Mediterranean Perspectives in 20 th -Century Opera Др ИВАН МУДИ Изумети традицију: балкански и медитерански погледи на оперу XX века.. Др ИВАНА С. ВЕСИЋ Одјеци идеје политичког театра у Краљевини СХС/Југославији: поглед на критичко-теоријске наративе IVANA S. VESIĆ, PhD Reflections of the Idea of Political Theater in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes/Kingdom of Yugoslavia: an Overview of the Critical and Theoretical Narratives. Др МИЛЕНА М. ЛЕСКОВАЦ Редитељски рад Боривоја Ханауске MILENA M. LESKOVAC, PhD Directorial Work of Borivoje Hanauska Др МАРИНА МИЛИВОЈЕВИЋ МАЂАРЕВ Мрешћење шарана јунаци фарсе на путу ка грађанској драми MARINA MILIVOJEĆ MAĐAREV, PhD Mrešćenje šarana (Spawning Carp) Farce Heroes on the Way to Bourgeois Drama. Др ДИАНА М. ПОПОВИЋ Канадска франкофона драма у српским преводима DIANA M. POPOVIĆ, PhD French Canadian Drama in Serbian Translations Др ЗОРАН КОПРИВИЦА Signum temporis Григорија Козинцева ZORAN KOPRIVICA, PhD Kozintsev s Signum Temporis Др СРЂАН Ђ. РАДАКОВИЋ Непрофесионална производња анимираних филмова у Новом Саду до године SRĐAN Đ. RADAKOVIĆ, PhD Non-Professional Production of Animated Films in Novi Sad Before

8 Др МАРИЈА В. ДУМНИЋ Теоријски спој етномузикологије и студија перформанса на примеру концерта: извођење као обликотворни процес староградске музике MARIJA V. DUMNIĆ, PhD Theoretical Synthesis of Ethnomusicology and Performance Studies Based on the Example of Concert: Performance as a Forming Process of Starogradska Muzika. Др ВЕРА С. ОБРАДОВИЋ Развој и промена игре кроз време I део VERA S. OBRADOVIĆ, PhD Development and Changes of Dance Through Time, Part I СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ MEMOIRS, MATERIALS, CONTRIBUTIONS Др НАДА САВКОВИЋ Прве поставке Рибарских свађа у Србији NADA SAVKOVIĆ, PhD The First Performances of Le Baruffe Chiozzotte in Serbia ПРИКАЗИ REVIEWS Др МИЛАН А. МАЂАРЕВ Илузија почетка је почетак илузије краја (Драган Клаић, Почети изнова, Београд: АRS CLIO, Београд, Универзитет уметности Београд и Факултет драмских уметности Цетиње) Др СЕЛЕНА Ч. РАКОЧЕВИЋ Susan Leigh Foster: Choreographing Empathy: Kinesthesia in Performance, London and New York: Routledge, ИМЕНСКИ РЕГИСТАР УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ РЕЦЕНЗЕНТИ

9 СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ UDC (497.11)(091) (497.11) ВЕ СН А П Е НО Му зи ко ло ш к и и н с т и т у т СА Н У, Б е о г р а д * Ори ги нал ни на уч ни рад / Ori gi nal sci en ti fic pa per Н Е ПО ЗН А Т И П РИ ЛОГ ИСТО РИ О Г РА ФИ Ј И И ТЕ О РИ ЈИ ЦР КВЕ НЕ МУ ЗИ КЕ ИЗ ПЕ РА Ј Е РО МО Н А Х А ВЛ А Д И М И РА БО БЕ РИ Ћ А ** САЖЕТАК: Ч л а н а к је р о м о н а х а В л а д и м и р а Б о б е р и ћ а, н а с т а в н и к а п о ја њ а у Ре - љев ској бо го сло ви ји и ка ти хе те у Ве ли кој срп ској гим на зи ји у Са ра је ву, у ве зи са исто - ри ј ск и м ра з в о јем х ри ш ћ а н ског пе сн и ш т в а и пс а л мо д и је, њ е н и м по р е к лом и т еори јск и м си сте мом, објављен у Дабробосанском источнику го ди не, до са да ни је био предмет му зи ко ло шке ана ли зе. У ра ду је кри тич ки при ка за на ова, у свом вре ме ну, по знача ју пи о нир ска сту ди ја, ко ја се по ја ви ла у штам пи три го ди не пре не го што је текст слич не кон це пци је у дру гом те о ло шком ли сту Б о г о с л о в с ко м г л а с н и к у, п у б л и ко в а о Б о б е р и ћ е в п р оф ес о р л ит у рг ик е и з К а рл о в а чк е б ог ос л ов иј е, п р о т оп р ез в ит е р Јов а н Ж и в ко в и ћ. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ц р к в е н а м у з и к а, х и м н о г р а ф и ја, С в е т о п и с м о С т а р о г и Но в о г за ве та, бо го слу же ње, Да бро бо сан ски ис точ ник, Бо го слов ски гла сник, Ре љев ска бо го - слови ја, Кар ло вач ка бо го сло ви ја, Вла ди мир Бо бе рић, Јо ван Жив ко вић. По зна то је да су у скло пу ин тен зив них и си сте ма тич но спро во ђе - н и х ис т ра ж и в ач к и х по д ух в ат а који су т оком X I X век а бил и усмерен и н а оч у в а њ е, п ри к у п љ а њ е и сп а с а в а њ е р а з л и ч и т и х о бл ик а с рпск и х с т а ри на, т о ком д ру г е половине т ог с т олећ а на ев р опск и м м узи чк и м осно ва ма, ма ње или ви ше, обра зо ва ни срп ски ме ло гра фи бе ле жи ли једногла сне ц рк ве не ме ло д и је, те да су се он и ви ч н и ји пе ру од ва ж и л и и да по том ству оста ве при ло ге о по стан ку и исто ри ја т у на пе ва ко ји ма се Ср би Бо гу мо ле. Ро ман ти чар ским на бо јем и на ци о нал ним патосом испуње - н и т ек с т о ви су, сход но оп ш т и м по л и т и ч к и м и к ул т у р н и м п ри л и к а ма * s a r a. k a si a n m a i l.c o m ** С т у д и ја је р е з у л т а т р а д а н а п р оје кт у Ид е нт ит ет и с р пс ке м уз ике о д л ок а лн и х д о г л о б а л н и х о кв ир а: т р а д и ц и је, п р о м е н е, и з а з о в и (б р ), ко ји ф и н а н с и р а М и н и с т а р с т в о за про све ту, на у ку и тех но ло шки раз вој Ре пу бли ке Ср би је. 9

10 оног а доба, п и са н и с не д во см и сле ном т ен ден ц и јом да ц р к ве но по ја ње п ред ста ве као са став ни део д рев ног срп ског на сле ђа, ве за ног, исти на, за ви за н т и ј ске ко ре не, а л и врло рано од ње г а оде л и т ог и, ш т а ви ше, по све спе ци фич ног у ши рој по ро ди ци во кал них тра ди ци ја право слав не екуме не (Пе но, Ве сић 2016). Ве ћ и н и с рп ск и х ау т о ра свој с т вен екс к л у зив ис т и чк и п р ис т у п у п р оцењив ању о р и г и н а л но с т и и н а р од но с т и с рп ске ц р к ве не пе сме на ла зио је оп рав да ња у та да не у п и т ној ре то ри ц и ко ја је пра ти ла раз ли чи те вр сте на ра ти ва у ве зи са срп ском про шло - ш ћу, по с е б но к ул т у р ном ис т о ри јом. Ч и њ е н и ца је и да су ма ло бр ој н и ис т о ри о г ра ф ск и на п и си о с рпском ц рк ве ном по ја њу по т е к л и од по ја ца и љу би т е љ а по ја њ а ко ји ма к ри т и ч к и на у ч н и а па рат н и је био бл и з а к, ко ји, д ру г и м реч има, н ису н и п ретендовал и на еп истемолош к и д иск у рс (Пе но 2009). Пр ви је Тихо м и р Ос т о ји ћ, у п редг овору понов љеног и доп уњеног из дања своје зби рке старокарловачк и х ц рк вени х напева из године, у ка зао на по т ре бу по ста вља ња те ме ља срп ској м у зи чкој византолог ији, конкрет но, компаративних анализа како ме ло диј ских ва ри ја на та унут ар с рп ске ц р к ве но во к а л не т ра д и ц и је, т а ко и по јач к и х п ра к си п ра во - слав них на ро да. 1 Че т и ри г о д и не на кон Ос т о ји ће вог п р ед г о во ра у ча с о п и су Да бро бо са н с к и и ст очн и к у нас т а вц има с у о бјав љ ен и делови с т уд ије, у т о време јеромона ха, по то њег бо ко ко тор ског епи ско па, Вла ди ми ра (пре мона штва Вла ди сла ва) Бо бе ри ћа, под на зи вом Сли ке из исто ри је цр квено га пје сни штва и му зи ка у пра во слав ној цр кви (Бо бе рић 1900). По мену ти чла нак до са да ни је узи ман у раз ма тра ње у ве зи са исто риј ским ра з во јем ц рк вене х и мног рафије и ист очнохриш ћа нске пса лмод ије, ба ш као ш то н и у цел ин и н ије сагледан Боберићев доп ринос на пољу српске ц р к вене м узике. Н ије, такође, у потп уно ст и оц ртан његов ж ивотн и п у т, а и з в а н ра з ма т ра њ а о с т а л и су и ра з л и ч и т и х в р с т а њ е г о ви о б ја в љ е н и т ек с т о ви. По зна то је да је ро ђен го ди не у све ште нич кој по ро ди ци у Српској Кла ри ји, те да је вр ло ра но пре шао у Вра ње во, ме сто ко је се де цен и ја ма у на за д п рославило своји м ист а к н ут и м с т ановн иц и ма, вредн и м 1 Осто јић је пи сао да би утвр ђи ва ње по ве за но сти срп ског по ја ња с ви зан тиј ском грчко м п о јач ко м т р а д и ц и јо м, к а о и с п р е г а с а с р п с к и м н а р од н и м ф о лк л о рн и м м ел од ијам а, мо р а ло з а по че т и п р и к у п љ а њ е м н а т ер ен у ш т о о бил а т и је м у з и ч ке г р а ђ е, ко ја би по т ом би л а под в р г н у т а у по р ед ној а н а л и з и: Тр еб а п р иб р ат и в а р ија нт е од ш т о с т ар ији х, а л и огл ашен и х по ја ца. Оно што пој ци по ју, мо ра се тач но при бе ле жи ти: и ме ло ди ја, и ри там, и тем по, и коло ра ту ра ( три ле ), и сви ма ни ри. Из много добрих ва ри ја на та про на ћи ће се по ре ђе њем осно - в а н т и п њи хов [...] При би ра њ е в а ри ја на т а мо ра с е до г о д и т и у сви ма к ра је ви ма на ше г а на р о да, о с о би т о по ма на с т и ри ма. По т р е б но ће би т и о ба з р е т и с е и на на р одно појањ е Р ум уна, Буг ара, мо жда и Ру са и он да на ро чи то Гр ка у Све тој Го ри и Ца ри гра ду. Тек од та кве оп шир не комп а р а т и в н е с т у д и је м о же м о оч е к и в а т и н а у ч н е р е з у л т а т е (Осто јић 1896: IX X). 10

11 де лат н и ц и ма на по љу с рп ске к ул т у ре, у ме т но с т и, па и еко но м и је. 2 Заси гур но је да је бли ска ро ђач ка ве за ње го ве мај ке с уче ним ар хи е писко пом кар ло вач к и м и па т ри јар хом с рп ск и м Са м уилом Маш иревићем ( ), 3 омог ућ ила Боберић има посеба н с тат ус у ондаш њем ел и т - ном гра ђан ском кру гу и не ма сум ње да је, уз по др шку оца Мла де на, би ла п ре судна у оп ре де ље њу и Вла ди сла ва и ње го вог старијег брата Милана 4 за све ште нич ки по зив. Вла ди слав је нај пре го ди не за вр шио Ве лику срп ску гим на зи ју у Но вом Са ду, у ко јој је по јач ку ве шти ну ка лио уз Ти хо ми ра Осто јића. Питомац Бого сло ви је по стао је 1893, и у на редне че т и ри го д и не и мао је п ри л и к у да се у по ја њу уса вр ша ва у з д во ји ц у та ко ђе вр сних по ја ца. Цр кве но пје ни је с пра ви лом му је ис пр ва пре давао п ротосин ђел Ге ра сим (п ре мо на штва, го дине, Георгије Ђорђе) Пе т ро ви ћ (1842?), 5 би в ш и кат ихета и п ро фе сор П и ја ри ст и ч ке ка то л и ч- ке г им на зи је у Те ми шва ру и у Сомборској п репарандији. 6 По по влачењу Ге ра си ма и з сл у ж б е, на с т а ву је п р е у зе о Јо в а н Ж и в ко ви ћ ( ), 2 Међу број ним за слу жним Вра њев ци ма нај по зна ти ји су ком по зи тор Јосиф Маринко - вић ( ) и др Вла ди мир Гла ваш ( ), адво кат, ве ли ки до бро твор и по ча сни члан Ма ти це срп ске. 3 Пре мо на штва Са ва Ма ши ре вић за вр шио је гим на зи ју, по том прав не и те о ло шке на у- ке. За ни мљи во је по ме ну ти да га је у мо на шки чин увео 4. ју ла чу ве ни фру шко гор ски по ја ц, а р х и м а н д р и т Д и м и т р и је К р ес т и ћ у м ан ас т иру К рушед ол у. З ад уг о а кт ив а н у о б л ас т и бо го слов ске пе да го ги је (био је про фе сор бо го слов ске шко ле у Вр шцу), по том и ис так нут у ја в н о м ж и в о т у к а о а р х и м а н д р и т и с т ар еш ин а м а н а с т и р а С в е т о г Ђ о р ђ а и Б е з д и н а, п о т о м епи скоп те ми швар ски (1853) и ми тро по лит кар ло вач ки и па три јарх српски (1964), Маши ре - вић је упам ћен пре вас ход но по сво јим за слу га ма у ве зи са но вим устрој ством Кар ло вач ке ми тро по ли је, ко је је го ди не по твр дио цар Франц Јо зеф. По овом цар ском ре скрип ту, ко ји ј е б и о од п р ес у д н е в а ж н о с т и з а с р е ђ и в а њ е п р и л и к а у о р г а н и з а ц и ји С р п с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е и п о б о љ ш а њ е п о л о ж а ја с в е ш т е н и ч ко г с т а л е ж а и ц р к в е н е х и је р а р х и је уо п ш т е, у п р а - вља ло се Кар ло вач ком ми тро по ли јом све до три де се тих го ди на XX ве ка. 4 М и ла н Б о б е ри ћ је ма т у ри ра о у С ом б о ру, а Б о г о с ло ви ју у Ср ем ск и м К а р лов ц и ма по - ха ђао је у пе ри о ду од до го ди не (Га ври ло вић 1984: 223). Упам ћен је као је дан од све ш т е н и к а ко ји су 12. мар т а г од ине у чес т во в а л и у добр овољ ном пок р ш т а в ању х и љ а д у и д в е с т а ри мо к а т о л и ч к и х Шо к а ца и з С а н т о в а у п ра в о с ла в љ е. По к р ш т а в а њ е је ус ле д и ло к а о од г о в ор Шо к а ца на на си л н у ма ђа ри з а ц и ју с т а нов н и ш т в а у ма ђа р ском де л у Х а б з бу р ш ке мо - нар х и је. Пр е ла з а к С а н т о в а ца у л и с т у К ар ло в ач ке м и т р о по л и је у Српс ком Сион у позд равио је па т ри јарх Ге ор г и је Бра н ко ви ћ, а до г а ђај је п ро п ра т и ла и с рп ск а и ма ђар ск а ш т а м па у Уг ар ској. 5 Ге ор ги је Пе тро вић је био син у оно вре ме чу ве ног Пе тра Пе тро ви ћа (1809?), мар тон о ш ко г п а р о х а, д о б р о г з н а л ц а л а т и н с ко г је з и к а и н а д а х н у т о г п р о п о в ед н и к а, ко ји је н ај п р е, з б о г с в о г и з в р с н о г п о ја њ а, с л у ж и о п р и д в о р у в л а д и ке С т е ф а н а С т а н ко в и ћ а : Тв р д и л о с е да су са поп Пе тром ле гле у гроб не ке древ не ме ло ди је до не се не из Пе ћи, ко је ни је мо гао сач у в а т и н и с и н м у Ге о р г и је Ге р ас и м, п р оф ес о р по ја њ а н а к а р ло в ач кој б о г о с ло в и ји [...] З б ог гром ког гла са а и што је био јак и љут чо век зва ли су га поп лав (По по вић 1944: 96 97). Вреда н је по ме на и по да та к да је Ге ор г и је Пе т ро ви ћ био о та ц по зна т ог с рп ског к њи жев н и ка Вељ ка Пе тро ви ћа ( ). По што је остао удо вац, не ко ли ко не де ља по си но вље вом ро ђе њу, Ге ор - ги је се за мо на шио го ди не. 6 С ходно с а ч у в а н и м д о к у ме н т и м а, Пе т р о в и ћ је у Б о г о с ло в и ју д о ш а о з а п р е д а в а ч а још го ди не, а на ста ву п је н и ја је зва нич но пре у зео у школ ској 1890/1891. го ди ни (Га ври ло вић 1984: 73, 75). 11

12 к рушедо лск и п ар ох, који ће Б об ерићу п р е д а в а т и још и ом и л и т и к у, л и т у р г и к у и к а т и хе т и к у. 7 Со лид но му зич ко обра зо ва ње обез бе ди ло му је још за вре ме школов ањ а у К а рло в ач ком к л и ри к а л ном у ч и л и ш т у по зи ц и ју д и ри г ен т а ђач ког хо ра. 8 До са да н и је би ло по зна т о да је, по п у т некол иц ине б ог о - сло ва с та ри је ге не ра ц и је ( Пе но 2016: , ), са ста вио нот ну збирку на пева ве ли ког по ја ња. О на ја ви из ла ска из штампе ове песмарице из ве с т ио је своје ч ит аоце Дабробосан ск и ис т оч ник у де цем бру го ди не (Ано ним 1896). Су де ћи по бе ле шци у ру бри ци Књи жев не вијес т и, на осно ву по сто је ћих из да ња Бо бе рић је направио нову компилац ију ра з вије н и х мелод ија, п ридодавш и и м сопс т вене зап исе. Р укоп ис од с т о т и н у т ри де с е т с т ра на, фор ма т а ве л и ке о см и не, био је п р е дат на из ра ду не и ме но ва ном бечком литограф ском за во ду, а сви за ин те ре со - ва н и за нот н и збор н и к позиван и су да једн у фори нт у и педесе т новч ића ша љу на и ме п ре т п ла те у к њи жар н и ц у Све то за ра Ф. Ог ња но ви ћа. Наж а ло с т, по т вр да о т о ме да је зби р к а на пе в а од ш т а м па на н и је се на ш ла на с т ра н и ца ма зв а н и ч ног гла си ла Да бр о б о са н ске епар х и је. Ода звав ши се по зи ву да бро бо сан ског ми тро по ли та Николаја Манди ћа ( ), 9 мла ди бо го слов је го ди не по стао по слу шник у ма настиру Озрену, а уједно је обављао дужности службеника у Конзи с т о ри ји у Са ра је ву и п ри в р е ме ног у ч и т е љ а ц р к ве ног по ја њ а у Српском п ра во сла в ном б о г о слов ском у ч и л и ш т у у Ре љ е ву (Ано ним 1898: 352). 10 На ред не го ди не, 17. ок то бра у ве ден је у Са ра је ву у чин је ро ђа ко на, а не ко л и ко ме с е ц и к а сн и је, т ач н и је 27. фе бру а ра , по с т а о је је р о - мо нах (Ано ним 1899: 305; 1900: 49). 11 Упра во у то вре ме па да по че так 7 И з и з в е ш т а ја о р а д у К а р л о в ач ке б о г о с л о в и је з а г о д и н у, с а з н а је м о д а је з а п р и в р е м е н о г п р о ф е с о р а и м е н о в а н п р о т о је р е ј Ж и в ко в и ћ ( Га ври ло вић 1984: 78). 8 Бо бе рић је за пра во во дио уче нич ки хор при Кар ло вач кој гим на зи ји. 9 Овај агил ни епи скоп упам ћен је као вр сни про по вед ник, ве ли ки ми си о нар и на род ни п р о с в е т ит е љ, у з т о и у п о рн и б ор а ц з а д об ијањ е ц р к в е н о - п р о с в е т н е ау т о н о м и је, у ч е м у је ус п е о г о д и н е, к а д а с у Ц а р и г р а д с к а п а т р и ја р ш и ја и Ау с т р и ј с к и д в о р од о б р и л и у р ед бу ко јом је рег ул исана ор г а н и за ц и ја Срп ске п ра во сла в не ц р к ве у Бо сн и и у Хе рцег овин и. Сла вн и Ни ко ла Те сла био му је у бли ском срод ству. 10 У и з в е ш т а ј у о р а д у Ре љ е в с ке б о г о с л о в и је з а ш ко л с к у 1898/ г о д и н у н а в о д и с е да је от пи сом зе маљ ске вла де од 16/28 но вем бра свје тов њак Вла ди слав Бо бе рић пре да вао цр кве но по ја ње с пра ви лом у сва че ти ри раз ре да. У пр вом и дру гом је др жао ок то их са одго ва ра њем на ве че р њи, ју т ре њу и л ит у рг ији, а у т рећем и че т вр том ве л и ко по ја ње, за т и м по ја ње и з Тр е б н и к а з а п о т р е б е с в е ш т е н и к а п а р о х а ( Зи мо њић 1899: 268, 270). По истом про гра му по ја ње се учи ло и у на ред ној школ ској го ди ни. У ме ђу вре ме ну у мо на штву на ре че ни Вла дим и р је п р е да в а о, по р ед по ја њ а, у в од у Св е т о п и смо Ст а р ог з а в е т а, ом и л и т и к у и ц р к в е но по - слов ни стил до 18/31. мар та го ди не, а по том је од 9/22. истог ме се ца пре ме штен за ве роу ч и т е љ а у с а ра јев ској Ве л и кој г и м на зи ји. Њ е г о в о ме с т о п р е у з е о је Ма р ко Рај ко ви ћ, у ч и т е љ тр го вач ке шко ле из Тре би ња, ко ји је на ду жност сту пио 6/19. апри ла (Зи мо њић 1900: 187, 189). 11 Бо бе ри ће ви би о граф ски по да ци на шли су се и у кра ћој ве сти об ја вље ној по во дом ње - го вог устоличења за епи ско па бо ко ко тор ског у ча со пи су Це тињ ски ви је сник (Ано ним 1911: 371). 12

13 о б јав љив ањ а њ ег ов ог и с т ор иог р а фс ког п р и ло г а о х и м но г р а фи ји и по ја њу у Ис т оч н и к у. Пр е де т а љ н и јег о св р т а на ов ај Б о б е ри ћев л и т у р г и ч ко -м у зи ко ло - ш к и п р ве на ц, 12 не о п ход но је помен ут и да је т ри г од ине после њег овог по ја в љи в а њ а, п р о фе с ор Јо в а н Ж и в ко ви ћ у Ср ем ск и м К ар лов ц и ма, у ча со пи су за пра во слав ну бо го слов ску на у ку и цр кве ни жи вот Бого слов ски гла сник, штам пао, та ко ђе у на став ци ма, оп се ж н у ст у ди ју вр ло слич не кон цеп ци је са, шта ви ше, по је ди ним го то во исто вет ним тек стуа л н и м с ег мен т и ма. 13 Реч је о члан ку под на зи вом Цр кве но по ја ње, одељ ку пре у зе том из Жив ко ви ће вог ру ко пи сног при руч ни ка за предме т ли т у р г и ке, ко ји је, п ре ма на во д у Ла за ра М и р ко ви ћа, био у оп т и ца ју ви ше од д ве де це н и је у К ар ло в ач кој б о г о сло ви ји ( Мир ко вић 1918: 46), да кле и у вре ме ка да је Бо бе рић био њен ђак. Прем да би бу ду ћа ис питивања мо гла пружити увид у евентуалну сарадњу рељевског настав - н ик а појањ а и г и м на зи ј ског к а т и хе т е, п р е од ла ск а у Да бр о б о с а н ск у епар х и ју, и њ е г о вог не м но г о с т а ри јег п р о фе с о ра, 14 са мим тим и прец и зн и ји од г о вор на п и т а њ е п р вен с т в а у о см и ш љ а в а њу и сп р о во ђе њу и де је да с е си с т е ма т и з у ју не о п ход не и н ф ор ма ц и је у в е зи с р а з в о јем бо го службе не пе ва не ре чи, овом при ли ком ће предност припасти текс т у с Бо бе ри ће ви м по т п и сом. 15 Глав ни раз лог је сте тај што му се за сиг у р но не мо же оспо ри ти ори ги на лни ана ли ти ч к и ме то до ло шк и п ри ст у п сп ро ве ден на ода бра н и м мелод и јск и м п римерима, који је п редс т ав ља о а п с о л у т н у но ви н у у о блас т и т еорије с рп ског ц р к в е ног по ја њ а. 16 Без о б зи ра на т о да л и ће с е ау т ен т и ч но с т Б о б е ри ће вог п ри ло г а у бу д ућ - но с т и по т в р д и т и и л и опо в рг н у т и, 17 њ е г ов к ри т и ч к и п ри к а з с л у ж и до п у н и сл и ке о т о ме ко ја су ис т о ри о г ра ф ско - т е о ри ј ск а ш т и в а би ла на рас по ла га њу срп ским пој ци ма на по чет ку XX ве ка и да ли су и у ко јој 12 У Ис т оч н и к у је, пре Сли ка из цр кве ног пе сни штва и му зи ке, го ди не штампа на са мо Бо бе ри ће ва крат ка при ча под на зи вом Је дан дан у ма на сти ру (уп. 13/21, 1899, ), п р о по вед о благ одарењу, коју је и зг оворио у чен иц има на з ав рше тк у ш колске г од ине. У ч а с о п и с и м а Сп о м е н и к, Б р а н и к, Б ос а нс к а в ил а, С т р а ж и л о в о, Б р а н ко в о ко л о и Же н с к и свет из ла зи ле су то ком ње го ве пе сме и при по вет ке. Ко ри стио је псе у до ним Младе нов. Те о ло шке рас пра ве и члан ке је, по ред Ис т оч н и к а, об ја вљи вао и у С р п с ко м С и о н у (Ву ко вић, Ђа ко вић 2006: 585). 13 Про то је реј Јован Живковић је, заједно с другим професорима Кар ло вач ке богосло - ви је, био по кре тач ча со пи са, је дан од ње го вих вла сни ка и члан уре ђи вач ког од бо ра. 14 Ж и в ков и ћ је К а р ло в ач ко у ч и л и ш т е по х а ђ а о у и с т о в р е ме к а д а и Вл а д и с л а в љ е в б р а т Ми лан, од до го ди не (Га ври ло вић 1984: 231). 15 Жив ко ви ће ва сту ди ја за слу жу је да бу де за себ но ана ли зи ра на. О ње го вом евен туал ном ути ца ју на Бо бе ри ћев на пис би ће ви ше ре чи у за кључ ним раз ма тра њи ма. 16 У с р п с кој м у з и ко л о г и ји у в р е же н о је м и ш љ е њ е д а је С т е в а н С т о ја н о в и ћ Мо к р а њ а ц ау тор пр ве те о риј ско - ана ли тич ке сту ди је о јед но гла сним на пе ви ма срп ског цр кве ног осмо - г л а с ја. 17 Н а д е л о в е Б о б е р и ћ е в о г т е к с т а ко ји с е с м и н и м а л н и м и з м е н а м а ја в љ а ј у у Ж и в ко в и - ће вом на пи су би ће ука за но у на по ме на ма. 13

14 ме ри на ш ла п ри ме н у у с а мој по јач кој п ра к си и педаг ог ији ц рк в еног по ја њ а. * * * Бо бе ри ћев сп ис ком по но ван је из д ве ве ће це л и не, од ко ји х се п р ва од но си на исто ри јат цр кве не по е зи је, а дру га на исто ри јат бо го слу жбе - не м у зи ке. Ука зу ју ћ и на по че т к у на зна чај пе ва не реч и ка о својеврсног п ре о браженог г о во ра ко ји м се Б ог п р о сла в љ а, п и са ц је исц рпно наве о мес та на ко јима се у с та ро за ве т н и м к њи га ма спо м иње појање. 18 Очек и- ва но, по себ ну па жњу по све тио је псал ми ма, конкретно њиховом из - во ђе њу п ри п р е но су ков џе г а з а ве т а ко ји је, и з К и р јат -Ја ри ма, и з к у ће св е ш т е н и к а А ви н а д а в а н а С ион, п р едв о д ио пс а л мо пе сн и к, ју деј ск и цар Да вид, и име ном по зна ти пе ва чи ко је је он за ту при ли ку од ре дио. На осно ву Пр ве и Дру ге књи ге днев ни ка, као и са мих пса ла ма, али и к а сн и је на п и са н и х к њи г а, Је зд ри не и Не м и ји не, Б о б е ри ћ је до бр о з а- к љу ч ио да с е ус т а но в љ а в а ње з а ко н и т ог р е да хо ра појаца који су, све до ра зо ре ња Је ру са ли ма и па да Је вре ја у еги пат ско роп ство, уче ство вал и п ри с т а розаве тн и м бог осл ужењима и д руг и м свечан и м п рил икама, мо ра п ри п и сат и цару Давид у. П исац ст у д ије н ије могао а да не п римет и и да је већ по по врат ку Је вре ја у Је ру са лим под вођ ством Зо ро ва ве ља, Ису са Јоседекова и Језд ре, обнов љен по ре да к у м у зи ч ком п ро ис хо ђе њу је вреј ских об ре да, за шта је као при мер на вео по ла га ње те ме ља за но ви х ра м Го спод њи, на ме с т у ра зо р е ног, к а да су све ш т е н и ц и с т ру ба ма, а ле ви т и си но ви Аса фо ви, са к и м в а л и ма х в а л и л и Б о г а по у р ед би Дави да, ца ра Изра и ље ва. За н и м љи в је и де та љ с ко ји м Бо бе ри ћ за вр ша ва одељ а к о п рик а зу с т а ро за ве т н и х по јач к и х п ри л и к а, о т оме да су појц и за свој труд до би ја ли на гра ду. 19 Но во за вет не ага пе су, пре ма од го ва ра ју ћим сти хови ма из Матеје - вог је в а н ђе љ а и по сла н и ца а по с т о ла Па в ла Ко ло ша н и ма и Е фе сц и ма, би ле у в ек п р а ће не пе в а њ ем пс а л а м а, п је н и ја и п јес ам а д уховн и х. Б о б е ри ћ на во д и да су п је н и ја под ра зу ме в а ла пе сме и з Ст а р ог з а ве т а, док су пе сме ду хов не би ле оне ко је су спе ва ли хри шћа ни на осно ву ст и хо ва из Све тог п и сма. О ант ифоном на ч и н у по ја ња п р ви х хри ш ћа на п ри мол ит ви у о сви т да на, з а ко ји р е љ ев ск и на с т а вн и к појањ а у к азује да га је у ан т и о х иј ској ц р к ви у вео Све т и И г ња т и је Бо го но сац, п и сао је и исто ри чар П ли ни је у из ве ш та ју рим ском им пе ра то ру Тра ја н у (98 117). У историјат у ц рк вене х и мног рафије Бобери ћ изд ваја т ри периода: п рви (до 726. го ди не), у ком... пје сма цр кве на стре са са се бе роп ство кла сич ном ме т ру, у водећ и ри тм и чк и обл и к и ш т илове ; д руг и у којем су, и поред 18 Овај оде љак се с ма лим из ме на ма на ла зи и код Жив ко ви ћа. 19 Сав Изра иљ за вре ме на За ро ва ве ље ва и за вре ме на Не је ми ји на да ва ше ди је ло ве пје - ва чи ма... сваг да шњи оброк. Уп. Књи га Не је ми ји на 12,

15 и ко но б о рач ке к ри зе (од 726. до 820. г о д и не), пе сн и ш т во и м у зи к а до - сти гли вр ху нац, и тре ћи пе ри од де ка ден ци је, од 829. до го ди не, ка да ори ги нал ног ства ра ла штва го то во да и не ма. Са же т о, но у јед но и с нео п ход ном ме ром а на л и т и чно с т и, Бобери ћ се освр н уо на па ра ле ле из ме ђу од ре ђе н и х ме ста је ван ђе ља и по сла н и ца и кон к р е т н и х пе са ма ра зл ич ит и х ж а н р о в а, к а ко би по к а з а о на ко ји су на чин но во за вет ни тек сто ви ин кор по ри ра ни у бо го слу жбе ну хим но графи ју т о ком п р ве е т а пе ње ног ра зво ја. 20 Пре ма вре ме н у вр ше ња сл у жбе и ме сту ко је је у њој има ла од ре ђе на хим на про ис те кле су жан ров ске од ред н и це, поп у т јут арње песме (ύμνος εωθινός), ве чер ња (εσ περινός) и др. Бо бе ри ћу ни је био по знат грч ки по јам επιλύχνιος (Ευχαριστία), ко ји је по г р е ш но ве з а о з а т р е н у т а к пе в а њ а по л и је леј н и х пса ла ма 134 и 135. Реч је, ме ђу тим, о дру гом на зи ву за древ ну хри шћан ску хим ну Свје те ти хи (Φως Ιλαρόν), ко ја се при пи су је све ште но му че ни ку Атино г е н у, еп ископ у сев ас т и јском, у Је рме н и ји, ко ји је по с т ра да о у в ре ме Д и о к ле ц и ја на, 311. г о д и не. Ду га чак је спи сак пе сни ка све ти те ља ко ји су обе ле жи ли ра ну етап у ра з во ја х им но г ра фи је на чи ји се до п ри нос Бо бе ри ћ освр н уо: К ли мент Алек сан дриј ски ( 217. го ди не), Гри го ри је Чу до тво рац, Ме то ди је Пата ски из I I I ве к а, з а т и м нај зна ме н и т и ји с т и хо т во ра ц на ред ног с т о ле ћ а Је фрем Си ри н и ње го ви са вре ме н и ц и, Гри го ри је Бо го слов, Еп и фа н и је Ки пар ски, Ки ри ло Је ру салимски, Ам вро си је Ме ди о лан ски, са ста вљач и л и т у р г и је Ва си л и је Ве л и к и, Јо в а н Зла т о у с т и, 21 из V ве ка Ки ри ло Алек сан дриј ски, Про кло, па три јарх кон стан ти но пољски за чије је вре - ме у б о г о сл у же њ е у ве де на х и м на Све т и Бо же ч и ја је у по т р е ба з а висила од а кт уелн и х догматск и х ра сп рава које су п равове рно ра зрешене на Ше с т ом ва се љен ском сабору у Ца ри г ра д у г о д и не, 22 по т ом Ана то ли је, ца ри град ски па три јарх, тво рац сти хи ра које су, уместо по њег о вом и ме н у, у сло вен ск и м окт оисима на зва не vostoqn õ ис т оч не; Бо бе ри ћ је уо ч ио ве зе из ме ђу ше с т е с т и х и ре т ре ћег гла са на ве че р њој сл у жби Derëài tø glagolõ n nh pob hdix и 16. стих 33. гла ве Јо ва но вог је ван ђе ља; сла ва на сти хо ве за Бо жић: W gl$bi na bo gat stva i prøm$dro sti i raë$ma boj`õ и 33. стих, 11. гла ве из По сла ни це Ри мљан и ма ; п р ви с е да л н и т р е ћег гла с а з а не де љ но ју т р е њ е Xr` stos mørtv x vos ta и 20. стих 15. гл ав е и з По с л а н и це Ко р и н ћ а н и м а ; êavist`ü jø d`avoløü prølstivsõ Д ам ас к инов а с т их ир а т р е ћ е г гл а с а с опе л а и с т и х д ру г е гл а в е П р е м у д р о с т и С о ло мо но в е ( Бо бе рић 1900: 34). 21 О пе смама ко је су ушле у Зла то у сто ву Ли тур ги ју пи сац је по дроб није писао, користе - ћи по дат ке из књи ге Ис о р и че с к и й о б з ор е с но е в це в и е с но е н и я ре че с ко й це р кв и, ко ју је у Че рн и г о ву, к а о доп уњ ено и здањ е у ш т а мпарији И љи нског манас т ира, о бјавио а рх иеп ископ чер ни гов ски и не жин ски Фи ла рет (Філарет Гумилев ский Дми трий Гри горьевич, ). 22 До г м а т с ко м т у м а ч е њу Т р и с в е т е п е с м е Б о б е р и ћ је п о с в е т и о д о д а т н у п а ж њу, у н а - м е р и д а у к а же н а м о н о т е л и т с к у је р е с ко ја је б и л а г л а в н и п о в од с а з и в а њ а п о м е н у т о г с а б о р а (Бо бе рић 1900: 52 53). 23 Б о б е р и ћ у к а з у је д а је п о г р е ш а н н а з и в с т и х и р а ко је је А н а т о л и је с а с т а в и о п р о и с т е - ка о и з по г ре ш ног п ре во да ње г о вог и мена. Наиме, на зи в во с т оч ни био би оправ дан да у грч ким 15

16 крај V и по че так VI ве ка обе ле жио је сво јим плод ним ства ра ла штвом Ро ма н Слат ко по ја ц, ко јем је Б о бе ри ћ посвет ио више п р ос т ора у својој с т у д и ји, ц и т и р а ју ћ и п ри т ом д ру г о и з д а њ е (и з 1897 ) у т о в р е ме в е ћ п ро сла в ље не к њи г е Geschic hte der byzan ti nischen Li te ra tur von Ju sti nian bis zum En de des oströmischen Re ic hes, ко ју је о сн и в ач ви з а н т о ло ш ке д исц ип л ине у За па д ној Ев р о п и, не мач к и фи ло лог и не о г ре ц и с т а К арл Крумбахер (Karl Krum bac her, ), на пи сао у са рад њи са ри мока то лич ким све ште ни ком, црквеним исто ри ча рем Ал бер том Ехр хар - дом (A lb e r t E h rh a r d, ) и фило ло г ом Х ајн р и хом Ге л це р ом (He in rich Gel zer, ). Крум ба хе ро во ка пи тал но де ло чи ни се да н и је би ло је д и н и из вор на с т а в н и к у Ре љев ске бог ословије за п реглед х и м но г ра ф ског с т в а ра ла ш т в а на кон Ро ма на Слат ко пој ца. Б о б е ри ћ з а Све тог Ге ор ги ја, ђа ко на и хар то фи лак са у вре ме ца ра Ира кли ја и по - т о њ ег еп и ско па п и си д и ј ског, ве зу је Ака т и с т Пре све т ој Бо го ро д и ц и, ко ји се слу жи у пе ту не де љу вас кр шњег по ста, упр кос то ме што је пита ње ова к вог ау тор с т ва већ Кру м ба хе р до вео у п и та ње. 24 Бо бе ри ћ н и је п р о п у с т ио да по ме не Све т ог А н д ри ју Кри т ског т вор ца у ре пе р т о а ру па с х а л н и х х и м н и у пе ча тљи в ог По ка ј н ог ка н о н а, к а о н и С оф р он ија, па т ри ја р х а јерус ал и мског, с ас т ав љ ача ч ина в ел иког в одоосв ећењ а и ни за сти хи ра, ме ђу ко јима се у студији об ја вље ној у Ис точ ни ку поми ње тек јед на. 25 Ко рифејима међу ц рк вен и м песн и ц и ма по ка за л и су се Све т и Јо ва н Да ма скин и Све ти Ко зма, епи скоп ма јум ски, чи ји је до при нос, уз онај ко ји су да л и мо на си Ст у д и т ског ма на ст и ра и Све т и Јо сиф Пје сно п и сац, обе ле ж ио, п ре ма Бо бе ри ће вој к ла си фи ка ц и ји, д ру г и з лат н и пе ри од у ра зво ју х и мног рафије. На с т ран ицама оби мног п рилог а у боса нском ча со пи су на шли су се та ко ко мен та ри у ве зи са установљавањем осмо - гл асног сис т ем а, доп ун ам а б ог ос л уж б еног р епе рт оар а, р а звијањ е м р а з л и ч и т и х, о с о б е н и х пе сн и ч к и х с т и ло в а ( уоч љиви х п ри пор еђе њу Дамаск инови х и Козм ин и х х и мн и), зат и м су по бра ја н и гла в н и по е т ск и са ста ви и бо го слу жбе не књи ге ко ји су у слу жба ма на шли при ме ну, напо се, место су до би ле и ли ч не Бо бе ри ће ве им п ре си је у вези са ц рк веном по е зи јом да т ог до ба. из во ри ма сто ји ανατοληκαί (са сло вом ита ), те да Ανατολικά (са сло вом јо та ) тре ба прев е с т и А н а т о л и је в е. 24 П ит а њ е ау т о р с т в а А к а т и с т а Пр е с в е т о ј Б о г о р о д и ц и н и је р а з р е ш е но. У р у ко п и с ној тра ди ци ји не ма по ме на о кон крет ном пи сцу. Сам са др жај Ака ти ста об у хва та дог мат ске по - став ке Тре ћег ва се љен ског са бо ра, чи ме се као ter mi nus post qu em за ову хим ну мо же сма трати 431. го ди на. Из ве сно је и да се, су де ћи пре ма са др жа ју, хим на од но си на исто вре ме но про - с л а в љ а њ е Б л а г о в е с т и и Х р и с т о в о г р о ђ е њ а, ко ји с у, к а о д в а з а с е бн а п р аз н ик а, у в ед ен и у ц р к ве н и к а лен дар у вре ме ца ра Ју с т и н и ја на ( ). Ви д.: Παπαγιαννάκης 2006 и Μπορίσοβα Бо бе рић је на вео сти хи ру осмог гла са на во до о све ће њу Glas gospoden na vodax. 16

17 Кри т и ч к и т он Б о б е ри ћ је п р о ја вио у к а зу ју ћ и на ви д но по н и ра њ е пе сн и ч ке и н сп и ра ц и је на кон I X ве к а, ч и ји је у з р ок, к а ко сма т ра, био св е оп ш т и па д мо р а л а у Ви з а н т и ји. Не с т а ло је и з в о р но с т и, ле по т е у и де ја ма и м у зи ке у је зи к у, п р ем да је пе сн и к а би ло и у овом пе ри о д у. Цар Лав Му дри ( ) са с т а в љач је ва с к р сн и х ју т ре њи х с т и х и ра, по зна т и х под на зи вом је ван ђел ске, а иза д ру гог вла да ра, Кон стан т и на Порфирогенита ( ), остали су васкрсни светилни егзапостила ри, али су ова оства ре ња, пре ма Бо бе ри ће вом су ду, би ла ви ше па рафра зе с т и хо в а и з је в а н ђе лск и х в а ск рсн и х од ло ма к а, не г о ш т о су би ла де ла ве ли ког по ле та. Вред ни ји спо ме на би ли су за ау то ра члан ка мо нах и ња Ка си ја на, о ко јој из гле да н и је и мао ви ше по да та ка, 27 и Гри го ри је Си на и т, под ви ж н и к ко јем се п рип ису ју т ро ји ч н и т ро па ри на ва с к р сној по лу ноћ ни ци. За мор грч ко га ду ха пра ти ло је, према Боберићевим ре - ч и ма, бу ђе њ е д у х а м ла ђи х на р о да, Ср ба, Бу г а ра, Р у са и Вла х а. О т у да по ја ва п ро из во да ч и с то га с рп ско га д у ха сл у жби Ср би ма све ц и ма у ко ји ма су срп ски цр кве ни пи сци про сла ви ли и опе вали богоугодни живот и де ла вла да ра све то род не ди на сти је Не ма њи ћа (Бо бе рић: 1900: 129). Дру ги део свог спи са Вла ди мир Бо бе рић је озна чио на сло вом Музи ка у п ра во слав ној цр кв и, и у окви ру ње га се ба вио по стан ком и из вори ма хри ш ћан ске пса л мо д и је, ју деј ском м у зи ком и ње н и м у т и ца јем на хри шћан ско по ја ње, за тим му зи ком ста рих Је ли на, при ме ном ста ро - је л и н ске м у зи ке на х ри ш ћ а н ск у по е зи ју и п и т а њ ем ко је и к а ко по ја о у с т а р ој ц р к ви. Ра з л и ч и т а м и ш љ е њ а у ве зи с уде лом ко ји је у о б л и ко - ва њу ра но хри ш ћан ск и х бо го сл у жбе н и х на пе ва и ма ла је вреј ска м у зи ка би ли су му по зна ти, као што је знао и за став ау стриј ског исто ри ча ра м у зи ке Ра фа е ла Ге ор г а К и је с еве т е ра ( R ap h a el G e org K i e se wet t e r E d le r von Wi e sen brunn, ), сход но ко јем је хри шћан ско по ја ње про - гла ше но по све ори г и на л н и м п ло дом на род ног д уха. 28 Њем у л и чно ч ин ила се нај п ри х ва тљи ви ја т е за да је хри ш ћа н ска м у зи ка на с т а ла под у т ица ји ма г рчко - ри мске м узи чке п ра к с е, п р ем да м у је био бл и з а к и с т а в не мач ког м у зи ча ра и м у зи ч ког к ри т и ча ра Х а н са М. Ш ле т е р е ра (Hans Michael Schletterer, ) о двост рукој јеврејско-г рчкој основи х ри ш ћ а н ске пса л мо д и је Бо бе рић по гре шно уз Ла ва Му дрог ста вља го ди ну Н и је о п и с а о з а н и м љи в ж и в о т о п и с ов е в и з а н т и ј с ке п л е м к и њ е ко ја је п о с т а л а м о н а - хи ња, а чи ни се да му ни су би ле по зна те ни ње не нај по зна ти је хим не Ав гу сту је ди но на чалс т ву ју ш ч у ( у бо ж и ћ ној сл у жби), као н и Го спо д и, ие во м но г и г р је х и па д ша ја же на (с т и х и ра на сти хо ве на Ве ли ку сре ду). 28 Бо бе рић је имао у ру ка ма по зна то де ло овог исто ри ча ра ко је је на не мач ком је зи ку има ло два из да ња, а пре ве де но је и на ен гле ски (Ki e se wet ter 1834, 1846; 1848). 29 С в о је б л а г о ч а ш ћ е и р е л и г и о з н у с а д р ж и н у п р е у з е л а је и з м у з и ке Је в р е ја, а и з г рч ке му зи ке је узе ла об лик, строј и кра со ту. Овај ци тат ни је про пра тио кон крет ном ре фе рен цом, а л и је нај в е р о в ат н и је р еч о Ш ле т е р е р о в ој к њи зи Ис т о р и ја д у хов не п о е з и је и ц р кве не м у з и ке 17

18 Отклон ко ји су оци ране Цркве покази ва ли пре ма је вреј ским му зичким оби ча ји ма, у пр вом ре ду у вези са упо тре бом му зич ких ин стру ме - на т а у бо г о сл у же њу, Бо бери ћ је и л ус т рова о ц ит ат има из пат рис т и чк и х спи са. 30 За Све т ог К л и мен т а А лек са н д ри ј ског са мо је је да н до с т о ја н инстру мент ко ји тре ба да пра ти мо ли тву реч ми ра, којом Бога поштује мо, а не ста ри псал ти ри, тру бе и фла у те. Све ти Јо ван Зла то у сти поуча ва вер не да за раз ли ку од ли ре с бе жи вот ним стру на ма ко ју је ко рис т ио Дави д пев ајућ и пса лме, ц рк в а кори с т и л и ру са ж и ви м с т ру на ма: на ш и је зи ц и су те с т ру не, ко је п ро из во де ра з л и ч и те то но ве, а л и и м је за јед н и ч ко бла г о ча ш ће. Са сл и ч н и м по ру ка ма хриш ћан има обраћал и су се и запа дн и п исц и, Свет и А мвросије и Блажен и А вг ус т и н ( Бо бе рић 1900: 129). Но, упркос томе што је подвукао чи ње ни цу да су ста ро за вет ни музи ч к и и н с т ру мен т и и з г у би л и п ри ме н у у б о г о сл у же њи ма ра не Ц р к ве и да је ин струмен тал на пратња била стро го за бра ње на, Бо бе рић је сматрао по треб ним да се на њих освр не и да их опи ше. 31 Бо бе ри ће во и н те ре со ва ње за д рев н у м у зи к у до ш ло је до из ра жа ја у овећем делу по све ће ном му зи ци ста рих Је ли на. Из перспективе савре - ме них са зна ња, ње гов упро шће ни при каз ипак ни је без зна ча ја. На лазе ћ и да је м у зи ка би ла под ре ђе на по е т ском тек с т у, он је из ова к ве ње не функ ци је про ту ма чио од ли ке ан тич ког му зич ког рит ма и ме тра, по - з а ба вио се т е о ри ј ск и м п р о бле мом т е т ра хорд ске ме ло д и ј ске с т ру к т у ре и опи сао структуру различитих типова античких лествица (енхармонска, хро мат ска, ди ја тон ска), на по слет ку их је до вео у ве зу с ето сом, као и са т ем пе ро ван и м з апа дноевропск и м м у зи ч к и м си с т е мом. По де л у на главне аутен тич не и из ве де не пла гал не гла со ве из је лин ске му зичке т ра д и ц и је п р е у зе л и су у т е ме љи в а ч и м у зи ч ке т е о ри је х ри ш ћ а н ске псал мо ди је, све ти те љи Ам вро си је, Гри го ри је Дво је слов и Јо ван Да маскин. Без по зи ва ња на кон крет ни из вор, Бо бе рић је био сло бо дан у за к љу ч к у да су оц и ис т очне ц рк ве показа л и п ре фе рен це за д и ја т он ск и (Schlet te rer 1869). Го во ре ћи о пореклу хришћанских напева, Боберић се позивао и на немачког му зи ко ло га и му зич ког пи сца Лу дви га Но ла (Lud wig Nohl, ). Иа ко ни је на вео ц е л о в и т у р е ф е р е н ц у, м о г л о б и с е п р е т п о с т а в и т и д а је у р у к а м а и м а о Но л о в у Оп шту истор и ј у м у з и ке, об ја вље ну у Лај пци гу (Nohl 1881). 30 Н а ж а ло с т, Б о б е р и ћ не д а је по д а т ке и з који х је конк р е тн и х п ат р ис т и чк и х сп ис а п р е - узео де ло ве тек ста, ни ти от кри ва прави извор са којег је највероватније он сам сачинио превод. 31 У Б о б е р и ћ е в о м п о п и с у, п р е м а т е р м и н о л о г и ји ко ј у је о н н а в е о, н а ш л и с у с е с л е д е ћ и и нс т ру ме н т и: к и мв а л, т р оугл ас т а х а рф а, нев е л, т руб а, р ог, ф л аут а, к ит ар а и л и ц ит р а, г ус ле. Су де ћи по јед ном ци та ту у ве зи са хар фом, за овај оде љак је ко ри стио књи гу Б и б л и ј с к а а р х е о л о г ија, р имок ат ол и чког т еолог а Пет ер а Јох ан а Ше г а ( Pe ter Jo hann Schegg, ; уп. Schegg 1887), по ред Ку би ног (Ludvík Kuba, ) члан ка о про жи ма њу ста ро грч ке и сло вен ске му зи ке, на при ме ру пе ва ња уз гу сле, ко ји је с че шког је зи ка пре вео и у Б р а н ко в ом ко л у о б ја вио Д уш а н Кот у р. О пс еж н а с т уд ија о м узи ч к и м и н с т ру ме н т и м а у с р ед њ о в е ков ном срп ском фре ско-сли кар ству би ће на пи са на осам де це ни ја ка сни је (Пе јо вић 1984). 18

19 род, кон крет но, за дор ску и фри гиј ску ска лу и то пре вас ход но због њихо вог, како ка же, до сто јан ст ве ног е то са, под ст и цај ног у ст ицању врл ина у ме р е но с т и и ск р ом но с т и. О в а к а в с т а в, п и с а о је, н и је н и по т р е б но до ка зи ва ти, бу ду ћи да про из ла зи из ци ља и свр хе ко ји ма слу жи са ма ц р к ве на пе сма: У п је сма ма ц р к ве н и м ис п је в а на је вје ра на ша, у њ ој с е ра д и ла к шег по ји ма њ а (sic!) рас кри ва ју дог ма ти на ше св. вје ре, и у оп ште циљ им је, да у чо вје ку про бу де бла ги осје ћај вје ре и по бо жнос т и. Хро ма т и ч ка и ен хармонт и чка (sic!) ш ка ла у по т ре бља ва ла се, да се по к а же ви ш и ра з ви т а к м у зи ч ког ис к у с т в а ; оне су од во д и ле сл у ша о це од т ек с т а у цар с т во м у зи ч к и х х ар мо н и ја и т а ја на (sic!), за то и ни је су биле подо бне з а ц рк в ен у појезију к а о д и ја т о н и ч к а ш к а л а ( Бо бе рић 1900: 194). По ста вив ши основе црквеном осмогласју Дамаскин је, према Бо - берићеви м реч има, напеве к ласификова о по гла со ви ма п ре ма њи хо ви м ме ло диј ским и ле ствич ним осо бе но сти ма. Но, и по ред то га што су глас о ви п р ед с т а в љ а л и оде л и т е м у зи ч ке сфе р е, у ме ш н и ме ло д и т вор ц и на пе в а, ком би но в а л и су и х у н у т ар јед не пе сме по са сви м у т в р ђе н и м нач ин и ма. Пр ви је под ра зу ме ва о п ро ме н у гла са у н ут ар ис т ог сис т ема, ко ја се озна ча ва пој мом прелаз (μεταβολή), док дру ги укљу чу је проме ну са мог си сте ма (μεταβολή) и ле ствич ног ти па (παραλλαγή). Му зичким при ме ри ма Бо бе рић је пропратио ове, не до вољ но раз ра ђе не, те о - риј ске по с тав ке ко је је не су м њи во п ре у зео из к њи ге О цр кве ном по ја њу п ра в о с л ав не грч ко - р у с ке ц р кве ве л и к и и м а л и н а п е в, ру ског п р о т о је - ре ја и про у ча ва о ца цр кве но по јач ке тра ди ци је Ива на Ива но ви ча Во зне - сен ског (Во зне с ен ск и й ; уп. Во зне сен ский 1890). Пр о ж и ма њ е глас ов а о смогласја Б об ери ћ је, међут и м, и л ус т р о в а о на осно ву на пе ва ир мо са осмог гла са из слу жбе Ро ђе ња Пре све те Бог о ро д ице, у ко јем је уо ч ио ме ло д и ј ске фор м у ле, т ач н и је, ч и т а ве од се ке свој с т ве не и р мо су т р е ћег гла са з а п ра зн и к Ср е т е њ а, к а о и ра з ви је ној ме ло д ији Т р и с в е т е п е с м е пр вог гла са. 32 Сл и ч не мелод и јске мот ив е ко ји с е на ла зе у фу н к ц и ји фи на л н и х фор м у ла п р о на ша о је и у и р мо - си ма че твр тог гла са. За п ро ме н у гла са и ле с т ви це у н у тар јед не пе сме (по знат у у г рчк и м му зич ким те о ри ја ма под називом μεταβολή κατά τόνον), ис ку сни на ставник по ја ња је дао два при ме ра: 1) сти хо ви пред сти хи ра ма ше стог подоб ног гла са по ч и њу ме ло д и јом ко ја од г о ва ра д ру г ом са мо гла сном, да би пред крај ушла у звуч ну сфе ру ше стог по доб ног; 2) тро јич ни тропа ри на не дељ ној по л у ноћ ни ци пак у свом п р вом дел у остављају у т исак 32 Уз н о т н и п р и м е р с т о ји и м е Јо с и ф а В е с е л к а к ај д о с л а г а ч а, а л и ау т о р т е к с т а н и је на вео да ли је сам за бе ле жио ме ло ди ју ир мо са или ју је из не ког збор ни ка пре у зео (Бо бе рић 1900: 273). 19

20 на пе в а сла во сло в љ а и с т и х и ра на Хв а л и т е ше стог гла са, да би се тек пред за вр ше так по твр ди ло при су ство дру гог са мо гла сног гла са. 33 Ме ло д и ј ск а п р е п л и т а њ а н ајо ч и гледн ија и змеђу аут е нт и чн и х гла в н и х и њихо ви х п ла г а л н и х и з ве де н и х гла с о в а, Б о бе ри ћ је т а ко ђе до к у мент ов а о. И з п ра кт и чног иск ус т в а појца и у ч ит ељ а који је ђаке уво дио у појачку вештину могао је да потврди како је недовољно познава ње це ли не средњеразвијеног самогла сног и си ла бич ног ан ти фонског на пе ва осмог гла са чес то завод ило по че т н и ке с ме ло д иј ске л и н и је, бу ду ћи да је њен по че так го то во исти и у че твр том гла су. На ода бра ним п ри ме ри ма по к а з а о је и по д у дар но с т и и з ме ђу п р вог и пе т ог, т р е ћег и сед мог гла са (Бо бе рић 1900: ). У мањој или ве ћој ме ри слич ни, од но сно раз ли чи ти ти по ви на пе - ва уну тар јед ног гла са (Пе но 20 03), п ро ис т е к л и су, п ре ма Бо бе ри ће вом миш љењу, из слободе појца да ц рк вене песме п роизноси по ли чној вољи и у к у су. Овак во, к рајње у п рош ћено и у су ш т и н и по г ре ш но по ја ш ње ње појаве сложених мелопоетских релација обухваћених гласовима осмо - гла сја, о т к ри ло је ог ра н и че н и до ме т њ е г о ве м у зи ч ко т е о ри ј ске м и сл и ка да је це л и на ц р к ве не пса л мо д и је у п и та њу. Шта ви ше, бу д у ћ и да да т у по ја ву н и је у мео да об ја сн и и ма нен т н и м м у зи ч к и м за ко н и то с т и ма систе ма осмо гла сја, Бо бе рић је свој дис курс усме рио у пот пу но нео че - к и в а ном п р а в ц у. По п у т в е ћ и не п и с а ц а о с р п ском ц р к в е ном по ја њу, ње г о ви х п ре т ход н и к а и са вре ме н и к а, и он се, бе з а на л и зе кон к ре т н и х м у зи ч к и х па ра ме та ра, п рик лон ио у верењу да је срп ско ц р к ве но по ја ње, као од раз срп ске на род не ду ше, спе ци фич но ме ђу оста лим на ци о налн и м ис т оч но х риш ћ а н ск и м појачк и м т рад иц ијама. У ч ла нк у је сажет о на ве о о снов не по дат ке и з до т а да уо б л и че не ис т о ри је с рп ског по ја њ а: о њего ви м све то гор ск и м ко ре н и ма, 34 деј ст ву осо би на на род но га д у ха под ко ји ма се време ном осамостаљивало од г рч ког (ви зан т иј ског) узо ра, о ве ли кој кри зи у ко ју је за па ло у роп ству под Тур ци ма, као и до ми нац и ји г рч ке пса л мо д и је кон цем X V I I I ве к а ко ју је усло ви ло п ри су с т во ва то пед ског је ро мо на ха А на то ли ја у Бе о г ра д у. 35 Не ка да шњи кар ло вач к и 33 Ви д. нот ни при мер у Бо бе рић 1900: П р и л о г Н и ћ и ф о р а Д у ч и ћ а о х и л а н д а р с кој п а с х а л н ој х и м н и с а, к а ко Б о б е р и ћ в е л и, мр твим (нот ним, прим. В. П.) зна ци ма био је и за ре љев ског на став ни ка по ја ња до вољ но убе дљив траг о све то гор ским осно ва ма срп ског сред њо ве ков ној по ја ња (Ду чић 1884; 1895). Бо бе рић по ми ње и да му је по зна то да је у по се ду ње го вог про фе со ра у Но во сад ској ве ли кој г и м н а з и ји Ти хо м и р а О с т о ји ћ а бил а к њиж иц а с н е о би чн и м з н аков им а и зн а д т е кс т а. Буд ућ и да су му за си гур но би ле по зна те три ле крај ње упро шће ни зна ци ко ји ма су срп ски пој ци по с ледњи х децен и ја X I X в е к а б е ле ж и л и к р е т а њ е ме ло д и је, мо г у ћ е је д а је д ат и з б о рн и к био н е у м с к и. 35 К а о и у н а п и с и м а п р е Б о б е р и ћ е в о г, и з в о р и н ф о р м а ц и ја б и л и с у и зв еш т ај е гз а рх а М а к с и м а Рај ко в и ћ а ( Вит ко вић 1884) и Ис т о р и ја Јо ва на Ра ји ћа (б. г.), уз пред го вор Га ври ла Б о љ а р и ћ а ( Бо ља рић, Тај ша но вић 1891). 20

21 вас п и та н и к је, и пак нео че к и ва но, из бе гао да по ме не слав не кар ло вач ке пој це ко ји су у ње го во вре ме сма тра ни твор ци ма осо би тог по јач ког мани ра негованог у фру шко гор ск им ма на сти ри ма и сре ди ш т у Кар ло вач ке м ит ропол ије у Сремск и м К арловц има. Ра злог би мог а о бит и и т ај ш т о, у п р ко с не ло г и ч ном и н си с т и ра њу на т о ме да је по ја њ е у на шој ц р к ви оти сак на род них осо би на и... да је чи сто срп ско-на род но (1900: 278), Бо бе рић ни је мо гао, ни ти хтео, да пре не брег не исти ну да по ре ђе ње но - ви ји х с рп ск и х и г рчк и х мелод ија пот вр ђу је њи хо ву ве л и к у ме ђу с об н у слич ност. До ка з до брог в ла да ња ра з л и ч и т и м вр с та ма на пе ва у н у тар гла со ва осмо гла сја п и сац оп се ж ног ч ланка п ру ж ио је на за вр ш н и м с т ра н и ца ма сво је сту ди је на ко ји ма је де таљ но опи сао све жан ров ске вр сте об у хваће не Ос мо г л а с н и ком. По ја сн ио је на зи ве з а ра з л и ч и т е в р с т е с т и х и ра, ука зао на њи хо ву по зи ци ју у бо го слу же њи ма и уо би ча је ну прак су изво ђе ња у Срп ској цр кви, за др жао се и на њи хо вом са др жа ју и ме ло дијск им осо бе но сти ма у сва ком гла су по на о соб. К ла си фи ко вао је ан ти фо не и с т е пе нe п р е ма т е ма т и ц и, и з а ове д ру г е де т а љ но по п и са о од г о в а рају ће псал ме ко ји су по слу жи ли као мо дел у њи хо вом састављању. Пре - ц и зно је од р е д ио по ја м т р о пар у ц р к ве ном пе сн и ш т ву, по ја сн и в ш и да су, по р ед све ш т е н и х пе са ма у ко ји ма с е у к рат ко п р ед с т а в љ а ју в р л и не све т и т е љ а, њи ме о б у х в а ће не и пе сме у к а но н у и бла же н и ма, т е да је на пев ко ји их пра ти исти као и онај ко јим се пе ва ју се дал ни, да кле, сила би чан. Основ не по дат ке дао је и за кон да ке, ико се, про ки ме не и ипако је, да би се крај ње ис црп но по све тио ана ли зи ир мо са, њи хо вим из во - ри ма у старо заветним текстовима и начи ну по ја ња. Оп шир ни је ту ма че ње п ру ж ио је и за ег за по с т и ла ре и бла же на, до да в ш и да у бо г о сл у жбе н и м књи га ма пр ве не пра ти од ред ни ца гла са, већ тек у појединим случаје - ви ма сто ји на зна ка по ко јем се по доб ном има ју пе ва ти, док је за дру ге кон ста то вао да се у срп ским при ли ка ма пр ва два тро па ра у сва ком гласу, а на ро чи то у пр вом и осмом, по ју спо ри је од оста лих, и то ан ти фонск и м на пе вом. Бо бе рић је на пис за вр шио одељ ком под на сло вом Ко је по јао и ка ко се по ја ло у с т а рој цр кв и, оч и глед но же ле ћ и да са вре ме не пој це под у ч и на ко ји су на чин у све то о тач ком пре да њу по ја ње и пој ци би ли тре ти рани, исто вре ме но, на сто је ћи да су ге ри ше кри те ри ју ме ко је би сво јим личн и м у че ш ћем у бог осл ужењу п ри појању т ребало да следе. Позивајућ и се на пра ви ла Ла о ди киј ског са бо ра, ис та као је да се у цр кви мо ра па зити на добар ред п ри одговарању на возгла се све ште но сл у жи те ља, а да би песма до ст и гла свој ц и љ да би по у ч и ла и обла го род ила верне, мора се во ди ти ра чу на о раз го вет ном пе ва њу сти хо ва, уз глас који не сме личит и на ра з у зда н у ви к у. По ја ње т ре ба да се од ви ја под нај ве ћом па ж њом и то, реч има апо сто ла Па в ла, ви ше с р цем не го уст и ма ( Ефе сц и ма 5, 11). 21

22 Да је на по чет ку свог мо на шког пу та Вла ди мир Бо бе рић био ду бо - ко по све ћен те мељ ном ис пи ти ва њу пра ви ла цр кве ног уста ва и са др жају бо го сл у жбе ни х к њи га, по т вр ђу је и ње гов осврт на на по ме не ко је се у ве зи са по ја њем, од но сно ре ци та тив ним и ме ло дич ним чи та њем по је - д и н и х пе са ма у њи ма мо г у на ћ и. Та ко на во д и да од р е ђе н и м пе сма ма podobaøt phtisõ, док уз дру ге сто је упут ства: nøphvaøm oubo no prostw glagoløm, po skor$ g l ag o l ü t s õ, qtønïø prostoø или qtønïø mølo diqøskoø p s a lm od i q Ø s k o Ø ; за бе ле ж ио је и савете как вом јач ином гласа п роизносит и по је д и не н а пе в е: ounø esty phti vsõ so g l as o m vøløglasnw, v sùim, pov sùim и v s oq a i ù i m g l as o m и суп ро т но, t ix o Ø и t ix og l as n o Ø phnïø, па чак и so sladkophn`øm. 36 Са све ш ћу о т о ме к а к во по ја њ е од г о в а ра бо го слу же њу, овај је ро мо нах је гла сно при ме тио да мно га пе вач ка друш т в а г р е ше к а да на у ш т р б ја сно ће мо л и т ве ног т ек с т а и н си с т и ра ју на м у зи ч к и м е фек т и ма: Че с т о би в а да с е ч у је л и је по и з во ђе њ е п је сме и т и хо бру ја њ е, а л и т а к в а п је сма о с т а је са мо х ар мо н и ја, до ч и м см и са о и уз ви ше не ми сли ње не па до ше жр твом хар мо ни је, те пје сма ни је по - сти гла свој смер. Ни је ци јељ цр кве них пје са ма уве се ља ва ти и уди вљав а т и, не г о по у ч и т и и х ри ш ћ а н ск и ра с по ло ж и т и... Не т ра ж и с е да к ле за ва ља но по ја ње, Бог зна ка кав ли јеп и ру ти ни ран глас и вје шти на, не го вје ра, при сут ност ду ха и ср ца, не ра си ја ност, при јат но и хри шћанск и ра до сно ра с по ло же на д у ша, па ж њ а и у м и л но с т. И да њ е г о в а по - у к а не о с т а не б е з у т е ме љ е њ а, он сво ју с т у д и ја з а в р ша в а ц и т а т ом и з Ти п ика који гласи: pobaøt phti blgo qinnw i soglasnw voës lati Vlad ch vshx i Gospod$ slav$, ókw Edin mi oust sørdøc svoix. Оп се жни на пис је ро мо на ха Да бро бо сан ске епар хи је по свом до - ме т у, п ри ме ње ном а на л и т и ч ком ме т о д у и ра зно врснос т и обух ваћен и х т е ма, на по с е, са д р ж ај но ш ћу по да т а к а, да ле ко је п р е в а зи ша о све ш т о је до т а да о ц р к ве ној м у зи ц и би ло о б ја в љ е но у с рп ској пе ри о д и ц и и у ск ло п у у вод н и х ра з ма т ра њ а у п р ед г о во ри ма по је д и н и х но т н и х зб ор - н ика ц рк вен и х на пе ва. Ча к и као ком п и ла ц и ја гла вн и х х и мног рафск и х и по је д и н и х м у зи ч ко т е ори јск и х сазнањ а, у времен у у којем је нас т ала с т уд ија и ма п ион и рск и значај ис т ори јског п риру чн ика бог осл ужбеног пе сн и ш т в а, а сп р ем но с т п и сца да с е по з а ба ви у по р ед н и м а на л и з а ма гла со ва осмо гла сја учи ни ла ју је, ма кар и у по ку ша ју, сво је вр сним тео - рет иконом но ви јег с рп ског по ја њ а. На осно ву кон цеп ц и ја ч ла н ка ја сно је да је Бо бе рић пред со бом имао ци ља ну чи та лач ку пу бли ку сво је у че н и ке. И па к, о б о г а т и в ш и т екс т по да ц и ма и з с т ру ч не л и т е ра т у р е, По м е н у т и н а ч и н и п о ја њ а у о р и г и н а л н о м ц р к в е н о с л о в е н с ко м п р е в о д у н а ш л и с у с е и у Жив ко ви ће вом члан ку. 37 У н а п о м е н а м а с е п о р ед п о м е н у т и х н а с л о в а н а л а з и и р е ф е р е нц а која и зг л ед а н ије п ре ц и зно на п и са на. Реч је о к њи зи Ис орїя ѣсно ѣнїй, у з ко ју Б о бе ри ћ на во д и са мо п ре зи ме Фло р и н с к ї й, н ај в е р о в а т н и је по з н ат ог рус ког с л а в ис т е и в из а нт олог а Тимоф еја Д м ит р ов ич а 22

23 у з па ж љи во де т ек т о в а њ е спо ме на у ве зи с пе смом у Све т ом п и см у, и Ст а р ог и Но вог з а ве т а, ус пе о је да са с т а ви д ра г о це но и н фор ма т и в но ш т и во о б о г о сл у ж б е ном пе сн и ш т ву и на пе ви ма ко ји г а п ра т е. На т ај на ч и н, з а си г у р но је до п ри не о по д и з а њу н и в оа филолош ком узи чк и х зна њ а к а ко сво ји х у че н и к а по ла зн и к а Ре љ ев ске б о г о сло ви је, т а ко и сви х з а и н т е р е с о в а н и х љубит ељ а ц рк ве не пе сме ко ји су би л и ч и т а о ц и ча с о п и са Ис т оч н и к. Тре ба има ти у ви ду и чи ње ни цу да из књи га на не мач ком и ру ском је зику које су му биле доступне, Бобе рић ни је мо гао са зна ти за ре зулт а т е ист раж ив ањ а по с твиз а нт и јске и новојел и нске пса лмод ије која су од с р е д и не X I X ве к а а к т и в но сп р о во д и л и т е о р е т и ча ри и ис т о ри ча ри ц р к ве ног по ја ња ме ђу Гр ц и ма ( Χατζηθ εοδώρου 1998; Пе но 2016а: 54 76, ). О ви м с е об ја ш њ а в а су же н и и з б ор т е о ри јск и х п р облема које је про це нио да их мо же аде кват но пред ста ви ти, осла ња ју ћи се на ту мачења, у првом ре ду, Крум ба хе ра и Во зне сен ског, исто вре ме но и од лучност да из бег не оне те ме за чи ју ела бо ра ци ју се ни је осе ћао до вољ но сп р е ма н. Та ко је н п р. и з њ е г о ве с т у д и је у по т п у но с т и и з о с т а о п ри к а з ра з во ја не у м ске но та ц и је, са м и м т и м и у ви д у ре зул та те по след ње м у- зич ке ре фор ме озва ни че не у Константино по љу на по чет ку XIX сто ле ћа, 38 к а о и м но г и д ру г и в а ж н и по к а з а т е љи ви ше ве ков ног ис т о ри ј ског конт и н у у ма ис т оч но х ри ш ћ а н ског м у зи ч ког п р е да њ а. За че т а к т е о ри ј ског п р о м и ш љ а њ а ц р к ве ног о смо гла сја ко ји је Б о - бе рић по ста вио сво јим упо ред ним ана ли за ма на пе ва раз ли чи тих гласо ва, као и први пут забележена запажања о мелопоетским особеностима хим ни у н утар једног гласа, највећа су вредност његовог п рилога који, г е н е р а лн о у з е в, п р едс т ав љ а у м н ог ом е м а њи д о п р и н о с з а и с т о р и ј у цр кве ног пе сништва и музике на српском је зи ку од оно га ко ји је сло же - н и ји м на у ч н и м п ри с т у пом, си с т е ма т и ч н и ји м и п р е ц и зн и ји м т у ма че - њи ма сво јој с т уд ији обе збед ио у чен и к ар ло вач к и п ро фе сор л и т у р г и ке Јо в а н Ж и в ко ви ћ. Ос т а је не по зна н и ца да л и је Б о б е ри ћ сво је ш кол ске бе ле шке с ча со ва на ко ји ма је у Кар ло вач кој бо го сло ви ји слу шао Жив - ковићева п редавања и л и пак п рофесорову ск ри пт у п рерад ио и доп ун ио за по тре бе на ста ве ко ју је и сам у Ре љев ској бо го сло ви ји др жао; или је па к Ж и в ко ви ћ, по н у к а н по ја в љи в а њ ем на п и са сво г а не гда ш њ ег ђа к а, сре дио, уоб ли чио и, та ко ђе, обиљем но вих ин фор ма ци ја пот кре пио сопс т в е н и ру коп ис. Н и је зг о р ег п ри ме т и т и д а о си м по гл а в љ а о ц р к в е ној (Ти мофій Дми тро вич Фло ринський, ), у ч и јој б и б л и о г р а ф и ји н е п о с т о ји с л и ч а н на слов. 38 Бо бе рић је ди но по ми ње да су Гр ци ко ри сти ли сло ва ал фа ви та за обе ле жа ва ње ме ло - ди је, а да је Све ти Јо ван Да ма скин за слу жан и за ус по ста вља ње си сте ма зна ме на, ка ко их н а з и в а. Ис п р а в љ а њ е м и н о т и р а њ е м м е л о д и ја, д о д а је п и с а ц, б а в и о с е и Јо в а н Ку к у з е љ, ч и ј у де лат ност по гре шно сме шта у XII век; уп

24 м у зи ци и п ри ка за у џ бе ника за п редме т лит у ргике, карловачк и п рофесор н и је н и ш т а д ру г о о б ја вио и з ск ри п т е ко ја је т а ко д у г о, и з г е не ра ц и је у г е не ра ц и ју, к ру ж и ла ме ђу б о г о сло ви ма. Та ко ђе, т р е ба и ма т и у ви д у да је с е лек т и в но ц и т и ра њ е п р е т ход н и к а и /и л и не по м и њ а њ е њи хо ви х р е зул т а т а, међу с рп ск и м п и сц и ма о ц р к ве ној м у зи ц и би ла уо би ча је на по ја ва, својст ве на и Јо ва н у Ж ив ко ви ћу (Пе но 2016а: ), те се ти ме мо ж д а мо же о б ја сн и т и ћу т а њ е м о б а ви је но Б о б е ри ће в о и ме у ч л а н к у у Б о г о с л о в с ком г л а с н и к у, као уо ста лом и чи ње ни ца да о ка ти хе ти и врсном оми л и т ичару 39 из Дабробосанске епар х и је, ко ји је из ве сно вре ме био р ек т ор Ре љ ев ског б о г о слов ског у ч и л и ш т а, 40 уз то и члан Ма ти це срп ске и члан испитног повјеренства за оспо со бље ње ка ти хе та на средњи м ш ко ла ма у Бо сн и и Хе р це го ви н и, не ма н и по ме на у овом гла си л у К ар ло в ач ке б о г о сло ви је. 41 Без ве ће афир ма ци је оста ла су и Бо бе ри ће ва ком позиторска остваре ња у до ме ну ви ше гла сне цр кве не му зи ке. У вре ме док је са слу жбом гим на зиј ског ка ти хе те био у До њој Ту зли, об ја вио је Оп ијело, п о с рп с ко - п ра в о с л а в н ом н ап јев у з а м јеш ов ит и хор, а нар едне г од ине и Ли т у р г и ју св. Јована Злат оус т ог за му шке гла со ве. У Бе чу је пак, без озна ке го дишта, штам па на и ње го ва ком по зи ци ја Хим на Св. Са ви (Ђорђе вић 1969: 73; Пер ко вић 2008: 108, 175, 186, ; Ђа ко вић 2015: 132, 198). Ни ти јед но од ових де ла се ни је на шло чак ни у му зич ком програ му ко ји су, на дан хра мов не сла ве 9/22. ма ја 1910, у ко рист сво га Д ру ш т в а Све т и Са во и ђач ког кон ви к т а у Ту з л и, и з ве л и б о г о сло ви Ре љ е в ског з а в о д а, ко ји м је т е г од ине у п р ав љ а о Б об ери ћ. Прил ик у д а из ве де соп с т ве не ком по зи ц и је он н и је ис ко ри с т ио, а у из ве ш та ју о ра д у шко ле ко ји је са ста вио сто ји да је дру штве ни хор пе вао хе ру вим ску пе сму од Фран че ска Си ни ка и Три глав од Ј. Аља жа, там бу ра шки збор је из вео не ко ли ко ком по зи ци ја, а уз г у сле је Мај к у Ју говића певао богослов И. Бе рић (Бо бе рић 1910: 13). Ка ко се де си ло да у пра знич ном до га ђа ју п реднос т добије једа н с т рана ц, а не ком по зи т о ри с рп ско г а ро да, т е ш ко је би ло ш т а од р е ђе но р е ћ и. Од г о вор но с т з а и з б ор п р о г ра ма п ри па да, међут и м, з асиг у рно п р от оси нђел у Влад им иру Б оберићу, који је и са м з а д у г о ч е к а о д а у с р п с к о ј м у з и ц и и м у з и ч к о ј и с т о р и о г р а ф и ји бу д е п ри ме ћен. 39 Број не, вр ло на дах ну те Бо бе ри ће ве про по ве ди об ја вље не су у ча со пи су Да бро бо са н с к и и ст оч н и к (Ра ду ло вић 2010), а те о ло шке рас пра ве пи сао је и за Срп с к и Си о н. У Срем ским Кар лов ци ма је пак го ди не објавио Православни хришћански катихизис за средње школе. 40 Б о б е р и ћ, к о ј и ј е ј о ш од л и к о в а н ч и н о м п р о т о с и н ђ е л а, п о с т а о ј е п р и в р е м е н и рек тор Ре љев ске бо го сло ви је го ди не и већ на ред не је, на ње го ву мол бу, ову ду жност п р е у з е о п р е з в и т е р То д о р Го в е д а р и ц а, р е д ов н и ч л а н е п а р х и ј с ко г ц р к в е н о г с у д а у Мо с т а р у (Ано ним 1909; 1910). 41 У Б о г о с л о в с ко м г л а с н и к у н и је о б ја в љ е н а н и в е с т о и м е н о в а њу Б о б е р и ћ а з а б о ко ко - тор ског епи ско па го ди не (Идри зо вић 2011). 24

25 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ано ним. Ру бри ка Књи жев не ви је сти. Да б р о - б о с а н с к и Ис т оч н и к 10/12 (1896): 480. Ано ним. Ру бри ка Зва нич но. Да б р о - б о с а н с к и Ис т оч н и к 12/23 (1898): 352. Ано ним. Ру бри ка Зва нич но. Да б р о - б о с а н с к и Ис т оч н и к 13/20 (1899): 305. Ано ним. Ру бри ка Зва нич но. Да б р о - б о с а н с к и Ис т оч н и к 14/4 (1900): 49. Ано ним. Ру бри ка Зва нич но. Да б р о - б о с а н с к и Ис т оч н и к 23/15 16 (1909): 221. Ано ним. Ру бри ка Зва нич но. Да б р о - б о с а н с к и Ис т оч н и к 24/13 (1910): 201. Ано ним. Но ви епи скоп бо ко ко то р ски. Це т и њ с к и в и је с н и к 91 (1911): 371. Бо бе рић, В л а д и м и р. Је д а н д а н у м ан ас т ир у. Д а б р о - б о с а н с к и Ис т о ч н и к 13/21 (1899): Бо бе рић, Вла ди мир. Сли ке из цр кве ног пе сни штва и му зи ке. Да бро - бо сан ски Ис точник XIV/бр. 1 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 11, 12, 13, 18, 19, 20 (1900): 4 8; 33 36; 49 53; 70 72; 87 89; ; ; ; ; ; ; ; Про то син ђел Вла ди мир Бо бе рић, упра ви тељ, Из вје штај о Српско - православном богос л о в с ком у ч ил иш т у у Рељев у ко д Сар ајев а з а ш кол с к у /1910. г о д и н у. С а р а је в о, Бо ља рић, Га в рило, Н икол а Тајш анови ћ. Српс ко п р ав ос л а вн о п јен ије. Књ. II, О кт ои х, св. I IX. б. и.: Са ра је во, Μπορίσοβα, Τατιάνα. Ο ακάθιστος ύμνος και η μετάφρασή του στην εκκλησιαστική σλαβική γλώσσα, Διδακτορική διατριβή, Πα νεπιστ ήμιο Κρήτης. Σχολή Φιλοσοφική: Τμήμα Φιλολογίας, Ρέθυμνο, Вит ко вић, Гаврило. Извештај написао Мак сим Рат ко вић, ег зарх бе о град ског мит р о по л и т а. Гла сник Срп ског уче ног дру штва 56 (1884): Во зне сен ский, Иван Ива но вич, О цер ков ном е н и и Пр а в о с л а в н о й Г р е ко - Ро с с и й с ко й Цер кви боль ой и малый ро с ев. Ри га, Ву ко вић, С а в а, Б ог д а н Ђ а ко в и ћ. Вл а д и м и р Б о б е р и ћ. У: С р п с к и б и о г р а ф с к и р е ч н и к. Ур. Че до мир По пов. Том. 2 (В Г). Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, Га ври ло вић, Н и ко л а. Ка р л о в а ч к а б о г о с л о в и ја ( ). Срем ски Кар лов ци: Срп ска п р а в о с л а в н а б о г о с ло в и ја С в е т ог А р с е н и ја, Ду чић, Н и ћ и ф о р. С т а р и не х и ле н д а р с ке. Гл а с н и к С р п с ко г у ч е н о г д р у ш т в а 56 (1884): Ду чић, Н и ћ и ф о р. С т и х и р а у но т а м а х и л а н д а р с ког по ја њ а. У: К њи ж е в н и р а д о в и IV. Бео град, 1895, Ђор ђе вић, Вла ди мир Р. О г л е д с р п с ке м у з и ч ке б и б л и о г р а ф и је д о г о д и н е. Прир. Ксе ни ја Б. Ла зић. Бе о град: На род на би бли о те ка СР Ср би је Но лит, Жив ко вић, Јо в а н. Ц рк в ено пев ањ е с а о бз ир ом н а пор ек ло ц рк в ен и х пес ам а и м уз ик у. Б о г о с л о в с к и г л а с н и к ΙΙ/4 (1903): , , Зи мо њић, Пе тар. Кратки извјештај српско -православног богословског училишта у Реље - ву, школ. год. 1889/99. Да бро- бо сан ски Ис точ ник 13/17 19: , , Зи мо њић, Пе тар. Крат ки из вје штај срп ско -пра во слав ног бо го слов ског учи ли шта у Ре - ље ву, школ. год. 1899/1900. Даб р о - бос а нс к и Ист очн и к 14/12 14: , , Идри зо вић, Не над. Б ибл иог р аф ија ч ас оп ис а Б о г о с л о в с к и Гл а с н и к Б е о г р а д: Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет Ин сти тут за те о ло шка ис тра жи ва ња, Мир ко вић, Ла зар. Пра во слав на ли тур ги ка или на у ка о бо го слу же њу Пра во слав не ис точне цр кве. Први, опћ и де о (по л ит у рг иц и д р. Ва си л и ја М и т р о фа но ви ћ а и д р. Те о до ра Тар нав ског). Срем ски Ка р лов ци: Срп ска ма на стир ска штам па ри ја, Осто јић, Ти хо м и р. Пр а в о с л а в н о с р пс ко ц ркв ен о п јен ије п о с т ар ом ка рл ов а чком н ач ин у з а м е ш о в и т и л и к. Д ру г о п р е р а ђ е но и по п у њ е но и з д а њ е. Но в и С а д: П р а в о с л а в н а срп ска ве ли ка гим на зи ја, Осто јић, Тихом и р. Правосла вно с рпско ц рк вено пјен ије, по с таром карловачком нач ин у. Бран ко во ко ло III/1 (1897):

26 Παπαγιαννάκης, Γρηγόριος. Ακάθιστος Ύμνος: άγνωστες πτυχές ενός πολύ γνωστού κειμένου. Θε σ σαλονίκη : Εκδόσεις Βάνιας, Пе јо вић, Рок с а н д а. Пред ста ве му зич ких ин стру ме на та у сред њо вековној Ср би ји. Београд: СА НУ Му зи ко ло шки ин сти тут СА НУ, Пе но, Ве сна. О по ре клу но ви јег срп ског цр кве ног по ја ња. Мо кра њац 2 (2000): Пе но, Ве сна. О на пе ву у п р а в о с ла в ном ц р к в е ном по ја њу п рилог т иполог ији ц рк в ен и х н а пе в а. М у з и ко л о г и ја 3 (2003): Пе но, Ве сна. Пр а в о с л а в н о п о ја њ е н а Б а л к а н у н а п р и м е р у г р ч ке и с р п с ке т р а д и ц и је. Изме ђу Ис то ка и За па да, екли си о ло ги је и иде о ло ги је. Бе о град: Му зи ко ло шки инсти тут, Пе но, В есн а, И в а н а В еси ћ. С р пско ц рк в ено поја њ е у с л у ж би н а ц и о н а л не и де о ло г и је. М у з и ко л о г и ја 20 (2016): Пер ко вић Ра дак, Ива на. Од ан ђео ског по ја ња до хор ске уме т но ст и. Срп ска хор ска цр кве на музи ка у периоду романтизма (до го дине). Београд: Факултет музичке умет - но сти у Бе о гра ду, По по вић, А л и м п и је. С р п с ко н а р од но ц р к в е но п је н и је. Ка л е н д а р С р п с ке п р а в о с л а в н е епар хи је Бач ке за пре ступ ну го ди ну (1944): Ра ду ло вић, Здрав ка. Б и б л и о г р а ф и ја ч а с о п и с а Да б р о б о с а н с к и и с т оч н и к ( ). Бе о г ра д: Пра во сла в н и бо г о слов ск и фа к ул т е т И н с т и т у т за т е о ло ш ка ис т ра ж и ва ња, Ра јић, Јо ван. Ис т о р и ја Ка т и х и з м а Пр а в о с л а в н и х С р б а љ а у Це с а р с к и м д р ж а в а м а. Св. 95. Пан че во: Бра ћа Јо ва но вић, (б. г.). Фи ла рет (ар хи еп. Чер ниг. и Не жин.). Ис о р и ч е с к и й о б з о р ес н о ев цев и ес н о е ния р е ч е с ко й ц е р кв и. Чер ни гов: тип. Ильин ско го мо настыря, Χατζηθ εοδώρου, Γεοργίου Ι. Βιβλιογραφία της Βυζαντινής Εκκλησιαστικής Μουσικής, περίοδος Α, Θε σ σαλονίκη : Πατριαρχικόν Ίδρυμα Πα τερικών Με λετών, Ki e se wet ter, Raphael Georg. Geschic hte der europäisch-abendländischen oder un se rer he u ti gen M u s i k. Le ip zig: Druck und Ver lag von Bre it kopf und Härtel, 1834, (исто де ло у пре во ду на ен гле ски је зик: Ro bert Müller [transl.]. Hi story of the Mo dern Mu sic of We stern Eu ro pe, from the first cen tury of the Chri stian Era to the Pre sent day, with exam ples, and an ap pen dix, ex pla na tory of the the ory of the An ci ent Gre ek Mu sic. Lon don: T. C. Newby, 1848). Krum bac her, Karl, A l be r t Eh r ha rd, Hei nr ich G elze r. G e schic hte de r By za n t i ni sche n Lit te ra t u r von Ju sti nian bis zum En de des Oströmischen Re ic hes ( ). Zweite auf lage, Mü nchen: C. H. Beck sche Ver lag sbuc hhan dlung Oskar Beck, Ku ba, Lu dvik. Срп ска и ста ро-грч ка му зи ка. Б р а н ко в о ко л о 6 (11/23. фе бру ар) Пре вео Ду шан Ко тур. (1899): Nohl, Ludwig. All ge m e i n e M u s i k ge s c h i c h t e. Le ip zig: Rec lam Schegg, Peter Johann. Bi blische Archäologie. Bände 2. Fre i burg-her der, Schlet te rer, Hans Mic hel. Geschic hte der ge i stlic hen Dic htung und kir chlic hen Ton kunst: i n i h r e m Z u s a m m e n h a n ge m i t d e r p o li t i s c h e n u n d s o c i a le n E n t w i c k e l u ng i n s b e s o n d e r e des de utschen Vol kes. Han no ver,

27 Vesna Peno AN UNKNOWN CONTRIBUTION TO HISTORIOGRAPHY AND CHURCH MUSIC THEORY WRITTEN BY HIEROMONK VLADIMIR BOBERIĆ Summary In 1900, in the magazine Dabro-bosanski istočnik, was published a study titled Slike iz crkvenog pesništva i muzike (Images from church poems and music) written by hieromonk Vladimir Boberić, who at that time taught chanting at Serbian Orthodox Seminary in Reljevo and catechism at Great Sarajevo Gymnasium. Boberić s contribution, unlike previously published narratives related to church music, is an exception. Commenting on the place of music in the Old Testament rituals and ancient Greek culture, the writer tried to present the influences under which a multi-century process of formation of Christian hymnography and psalmody began. He pointed to the criteria in the Jewish musical practice, particularly the use of instruments in church services, followed by early Christian priests; he described instruments mentioned in the Old Testament, and then, following chronological principle, listed the most significant hymnographers and their works, gave clarifications for Octoechos musical system and presented the main hymnographic genres in terms of their content, place within the service and the melodic characteristics of the Serbian church chanting practice. He also gave the criteria that cantors must follow when performing songs during services. Quite an original contribution of Boberić is a section in which he, on the example of a selected elaborate melody of the so-called Serbian Great Chant, showed similarities between the voices in the Octoechos system. Three years after the article in Dabro-bosanski istočnik, in Bogoslovski glasnik he published an extensive study with a very similar concept, moreover, with some almost identical text segments. This article titled Crkveno pojanje (Church chanting), is a part of the manual handwritten by Jovan Živković for the course in liturgy, which, according to Lazar Mirko vić, was in circulation for more than two decades in Orthodox Seminary in Sremski Karlovci, also at the time when Boberić was student there. A new research could provide insight into a possible cooperation between this Reljevo chanting teacher and gymnasium catechist before going to Dabro-Bosnian Eparchy and his not much older professor, and therefore give a more precise answer to the question of priority in designing and implementing ideas to systematize the necessary information regarding the development of liturgical chant. Regardless of whether the authenticity of Boberić s contribution will be confirmed or denied in the future, his critical presentation gives an insight into historiographical and theoretical readings that were available to Serbian cantors at the beginning of the XX century, and whether and to what extent they have been applied in chanting practice and church singing pedagogy. Keywords: church music, hymnography, Scriptures of the Old and New Testament, church service, Dabro-bosanski istočnik, Bogoslovski glasnik, Orthodox Seminary in Reljevo, Orthodox Seminary in Sremski Karlovci, Vladimir Boberić, Jovan Živković. 27

28

29 UDC 782.1(497) 19 IVAN MOODY CESEM Universidade Nova, Lisbon * Оригинални научни рад / Original scientific paper THE INVENTION OF TRADITION: BALKAN AND MEDITERRANEAN PERSPECTIVES IN 20 TH -CENTURY OPERA ABSTRACT: The term invention derives from the Latin word inventio, meaning not only invention in the standard contemporary acceptance of the word, but discovery. It is also a technical term in rhetoric, referring to the systematic search for arguments. Invention in this sense is a word that applies with considerable accuracy to the search for a basis for the musical expression of national identities in the early 20 th century. In this paper, in the context of a continuing research project, I will explore some connections and contrasts between the concept of the invention of tradition in the operatic work of two composers, the Serb Stanislav Binički and the Portuguese Alfredo Keil, and attempt to begin to build a framework within which we may view such inventions not only as the finding or establishment of different traditions, but of fragments of a larger cultural meta-narrative: that of Southern Europe. KEYWORDS: Balkan, Mediterranean, South, Tradition, Invention, Opera. We must beware of inventing history, in the sense of creating it anew. History is something that can only exist in relation to the concrete, to what has existed and what has been bequeathed to us from the past. The meaning of the Greek word ἱστορία is quite clear: it refers to knowledge that we acquire by investigating, from ἱστορέω, meaning I inquire, or I make an account. The problem, as all of us here are undoubtedly aware, concerns, rather, the interpretation of that knowledge and, even more fundamentally, agreement on what that knowledge is. When, therefore, we come to discuss the kind of cultural history that has arisen in the context of agendas national, political and religious, and very frequently a combination of all three of these, we are placed at a terrible disadvantage if we do not make ourselves aware of the cultural narratives that determine what the legacy of those * ivanmoody@gmail.com 29

30 agendas is, in the way that cultural artefacts by this I mean literature, painting, sculpture, music, cinema and so on are understood now. That understanding is the way tradition is created, as the late Umberto Eco noted in his essay Ur-Fascism in his book, Five Moral Pieces (Eco 2002: 78). In this essay, he says that one of the causes of fascism is the cult of tradition, in that since the truth has already been announced once and for all, there can be no further learning. 1 While such an idea has no application at all to the idea of tradition rather than traditionalism, which is what Eco is discussing in religion, it certainly does when that idea is applied outside the religious sphere, as was the case with both fascism and communism, and, moreover, it goes directly to the heart of the dilemma of the artist in the modern world, whose work may be both appropriated for the purposes of establishing a tradition that has little or nothing to do with the artist s own view of it, and which may itself, in turn, be the result of a misunderstanding or misappropriation, whether conscious or unconscious, of another tradition or traditions, by an individual or by a group. And such misunderstandings and misappropriations are not necessarily negative; on the contrary, they may be such as to give rise to works of art of the highest quality. Nationalism or, more broadly, regionalism, is an arena in which the creative misunderstanding of the past, whether intentional or accidental, may not only give rise to art of fascinating breadth and depth, but also, in turn, to new traditions built on that misunderstanding, and this is the point at which I would like to introduce the term invention. The word derives from the Latin inventio, meaning not only invention in the standard contemporary acceptance of the word, but discovery. It is also a technical term in the art of rhetoric, referring to the systematic search for arguments. Invention in this sense is a word that applies with considerable accuracy to the search for a basis for the musical expression of national identities in the early 20 th century, and particularly, I would argue, to composers working in both the Balkans and the Mediterranean. Jim Samson, in his magnificent and wide-ranging study Music in the Balkans, notes that, within the narrative of the construction of the European musical canon from the late eighteenth century onwards, as a model of privilege and an instrument of exclusion, the idea of the Balkans as a frontier region arose. A frontier, he says, is by definition a peripheral zone, and it can often take on rather particular characteristics, creating a specific mentalité, a periphery of the imagination against which the cultural and political identities of others might be constructed (Samson 2013: 114). A periphery of the imagination can, precisely because it is of the 30 1 For a traditionalist discussion of Eco s point of view, see Lakhani.

31 imagination, become a self-perpetuating artistic position, as much from within as from without; in other words, acceptance of the centrist vision by those who are rendered peripheral by it means that the periphery is perpetuated, with all the questions of identity and self-esteem that such a perpetuation entails. This has been true in both the the Balkans and the Mediterranean, and the peripheral condition of artists working in both regions has led, I would argue, to creative strategies that frequently have a great deal in common, deriving as they do from a constant awareness of the unattainable centre. However, those very creative strategies have brought forth artistic solutions that would have been unthinkable for the centrist, enriching artistic vocabularies in unforeseen and provocative ways. As an example of this, one might consider of the first Serbian opera, Na uranku (1904), by Stanislav Binički ( ), whose stylistic confrontations could surely only have been conceived by someone profoundly aware of the structure of Serbian society of the time; this is no mere decorative orientalizing, but an attempt to represent a cultural reality that was very far from that of, for example, the Munich of his teacher, Josef Rheinberger, but which at the same time was perfectly expressible using its technical means (see Exx. 1 and 2). Binički was, of course, in any case responsible for introducing a large amount of music to Serbian audiences, including works by Schubert, Wagner and Mendelssohn, as Katarina Tomašević notes in her study of musical life in Serbia in the first half of the twentieth century (Tomašević 2009: 37), and was fundamental in the development of opera, being appointed first director of the Opera Sector of the National Theatre in Belgrade in 1889, and succeeded by Stevan Hristić in Na uranku is in some sense emblematic of the affirmation of an identity in the process of being created, an identity that necessarily defines itself in both a Western and an Eastern, or a European and a non-european, context. Concerning this, Maria Todorova wrote the following: While in 1904 Herbert Vivian could still write that all over the Balkans it is customary to speak of passing north of the Danube and Sava as going to Europe, fifty years later it would never have occurred to anyone in Bulgaria or Romania to say they were going to Europe when referring to a trip to Hungary, Czechoslovakia, Poland, or East Germany, just as nobody in Greece would use tha pame stin Evropi when visiting Spain, Portugal, and even Italy, all bulwarks of Latin Christendom. (Todorova 2009: 43) Indeed: Binički, who died in 1942, lived precisely through that change, but he had, of course, brought Europe, so to speak, back to Serbia with him when he returned from Munich. The sheer brilliance and technical mastery of Na uranku is proof enough of that. It is also important to be aware of the quantity of music from abroad that was heard during this period, as Katarina Tomašević notes, 31

32 By the beginning of World War II, practically all important symphonic works of classicism and romanticism had been performed, while appearances by young Serbian soloists and numerous eminent guests from abroad encouraged a rich and varied production of concert genres. Close ties with Slavic cultural circles abroad resulted in a proportionally rich representation of the works of Russian and Czech composers, while the desire for a more rapid progress in the development of musical culture stimulated the activity of young Serbian and Yugoslav conductors and composers. (Tomašević 2009: 39) Such a panorama hardly argues isolation; rather, it demonstrates the richness and complexity of the sources that Serbian composers were able to draw on during this period, and the subsequent stylistic choices of the composers Miloje Milojević, Petar Konjović and Josip Slavenski could only have been made with such awareness 2, and whether those choices were, in broad terms, pro-western or pro-eastern, depended on the extent and character of their own peripheries of the imagination, on the extent, in other words, of their invention. In this context, the idea of Serbian culture, or indeed, that of many other parts of the Balkans, as in some way related to that of the Mediterranean may seem fanciful, and it is true, as I have said elsewhere, (Moody 2015) that the idea of Serbia as part of Mediterranean culture has been slow to be explored. However, the Croatian historian Predrag Matvejević has discussed Serbs and Serbian culture in his Mediteranski Brevijar (Matvejević 1987), and the Serbian historian Boris Stojkovski has also explored this idea, saying outright that Serbia is a Mediterranean country. ( ) The complexity of the identity of the people, who at a given moment of history were under the Islamic Empire, Central European monarchy and the Mediterranean, under the mark of Venice, inevitably left quite specific indications. It is therefore very important that the problem of identity be seen through a prism. (Stojkovski) If that prism is one that looks westwards towards the Dalmatian coast, itself looking towards Italy and beyond, and southwards towards Greece, looking towards Asia, one can begin to trace connections that transcend the binary oppositions of North/South and East/ West. The vision of identity glimpsed through that prism is precisely what gives rise to the invention of a tradition, and it is my contention that we may, in seeking a wider perspective, be able to view such inventions not only as the finding or establishment of different traditions, but as fragments of a larger cultural meta-narrative: that of Southern Europe. It should be said immediately that the search for a meta-narrative does not mean the arbitrary 32 2 For a discussion of their work in this context, see Томашевић 2009.

33 Example 1: Binički, Na uranku. The Muezzin s call to prayer. 33

34 Example: 2 Binički, Na uranku, p. 74 of the vocal score. bringing together of a number of disparate artists in the cause of tracing some artificial singularity of cause in their work; rather, through the prism of that narrative, we may be able to distinguish aspects in the work of these artists that suggest connections with others whose trajectories in some measure present parallels. Both Balkan and Mediterranean aspects of this narrative, or facets of this prism, may be seen if we compare Na uranku, for example, 34

35 with Serrana, an opera by the Portuguese composer Alfredo Keil ( ), written in The comparison between these geographically distant works is interesting in that, though Portugal, like Greece, had an Italianate operatic tradition, Serrana was the first modern opera to be written in the Portuguese language, though it was initially given in Italian and only in Portuguese in 1909, after the composer s death. As Luís Raimundo has noted, Keil mentions Serrana as being the first opera to be printed with a text in Portuguese, and the ninety subscribers who financed the edition describe it as the first modern opera that begins the popularization of Portuguese music. According to 19 th century tradition, this is the score that publicly defines the image of opera and certainly contributed to its identification as a national opera. (Raimundo 2000: 229) 3 Keil achieved this in various ways apart from the choice of language: 4 the plot is a tragic love story concerning a girl from the mountains (the Serrana), he makes use of Portuguese folk melodies, which serve as melodic generators, and he never employs the term aria. The lyrical moments of the work have names such as canção, cantiga, romanza and arioso, and Raimundo suggests, following the music historian Ernesto Vieira, that this was deliberate on the composer s part, in order to distance himself from the old Italian operatic models (Raimundo 2000: 253, no. 37). The ninety subscribers to the first edition of the vocal score were, it is interesting to note, all Portuguese resident in Brazil and the score itself was published in Leipzig (see Example 3); this generated a good deal of protest in Portugal, in that many considered it the duty of the government in power to subsidize the work s publication, as had happened in similar cases in Spain and Brazil (Programme 2002: 42). Keil s opera is in fact a highly sophisticated work, stylistically plural and written in full awareness of the European operatic traditions, especially Italian and French, of the late 19 th century. Indeed, I would argue that the work could not have had the impact it did it was staged repeatedly and remained in the repertoire if its technical level had been lower or had it attempted to be a kind of Portuguese Singspiel (See exx. 4 and 5). A lack of skill has been singled out, by Luis Campodonico, as precisely one of the factors in the problem of opera in the early 20 th century Spain. Its absence 3 Keil menciona Serrana como a primeira ópera a ser impressa com texto em português e os 90 subscritores que financiaram a edição referem-na como «primeira opera moderna que inicia a Vulgarização da Musica Portugueza». De acordo com a tradição oitocentista esta é a partitura que define em termos públicos a imagem da ópera e que contribuiu certamente para a sua identificação como ópera nacional. 4 That Serrana was originally composed to the Portuguese libretto, and only later adapted to Italian, was established beyond doubt by João Paulo Santos; see his critical apparatus included in the programme for the 2002 production of the opera, [Programme],

36 Example 3: Keil, Serrana. List of subscribers published in the vocal score. was, he says, a symptom of the persistent error of musicians such as Pedrell, who tried to create a Spanish opera, and of a musico-administrative malaise, a reflection of the insufficiency and above all the lack of talent. (...) The need to have a Spanish opera became the musical problem of the country. (Campodonico 1959: 21) 5 5 Symptôme de l erreur persistante des musiciens tels que Pedrell qui essaient de créer un opéra espagnol, et d un malaise musico-administratif, reflect de l insufficance et surtout de l absence de talent. ( )...la necessité d avoir un opéra espagnole devient le problème musical du pays. 36

37 Example 4: Keil, Serrana, Coro de Fiandeiras (Chorus of the Weavers). 37

38 38 Example 5: Keil, Serrana, Prelude to Act III, Mist in the Mountains.

39 Only with Manuel de Falla, who had himself written zarzuelas, the Spanish equivalent to the Singspiel, did a genuine talent emerge, and it emerged from a complex web of international influences. In La Vida Breve ( ), nationalism is, once more, founded on a subtle mixture of folk elements but in fact more a Bartókian imaginary folklore with a pungent lyricism that derives directly from the verismo of Italian opera (see Llano 2013, and Marco 1983: 27), for Falla was a true cosmopolitan, able to repurpose foreign styles and techniques to suit his own needs. Fittingly, then, the work s first performance was actually in Paris rather then Madrid, and used a French translation of the libretto. With Keil too, his very cosmopolitanism is what enables him to make the story of the Serrana, which looks entirely inwards, towards the Portugal of the Serra da Estrela, and therefore automatically has national connotations, also able to transcend its context, making the domestic exotic. If, in Binički, Serbian-Ottoman antagonism is the motive and the cause of the tragedy and exoticism, as Tatjana Marković has said (Марковић 2007: 447 8), one can make the same argument as for Keil: the familiar cultural and political situation in the Serbia of the time is used to provide a colourful background to another tragic love story, and, again, would not have functioned nearly so well if Binički had not been a composer of enormous skill and international education. The paradox here, then, is that readings of national identity predicated on works such as Na uranku and Serrana depend on the establishment of that identity by technical means that could not have been acquired exclusively within the context of that identity, and this is a link between the entire periphery of the South when it comes to discussing this question. As the anthropologist Francesco Remotti said in his book Against Identity, There is tension between identity and otherness: identity is constructed at the expense of otherness, drastically reducing alternative possibilities; the interest is therefore in crushing identity, to make it disappear from the horizon of otherness. The argument being defended is that this gesture of separation, of distancing, of rejection and even the negation of otherness never attains complete fulfilment or realizaton. Identity rejects it, but otherness resurfaces. (Remotti 2001: 61) 6 In this sense, then, while both Binički and Keil try to absorb the other (national identity) into a new identity (national identity manifested by means of cosmopolitanism), the reception of these two operas takes that new identity 6 Vi è tensione tra identità e alterità: l identità si costruisce a scapito dell alterità, riducendo drasticamente le potenzialità alternative; è interesse perciò dell identità schiacciare, far scomparire dall orizzonte l alterità. La tesi che si vuole sostenere è che questo gesto di separazione, di allontanamento, di rifiuto e persino di negazione dell alterità non giunge mai a un suo totale compimento o realizzazione. L identità respinge, ma l alterità riaffiora. 39

40 as an exaltation, a high expression, of the original national identity. While this might mean that a cultural monologue takes the place of a cultural dialogue, that cultural appropriation, that deliberate misunderstanding is in itself part of the complex meta-narrative of the search for identity at a time when so much of Europe was constructing itself anew, inventing itself in terms economic, religious and cultural. To this extent, then, one may identify artistic procedures characteristic of Southern European countries, which is, in turn, closely related to the need for national self-affirmation of those same countries during this period. In order for that self-affirmation to be possible, it was necessary to construct an identity, one that might well involve a creative misunderstanding of various aspects of that identity s history, and although these identities manifest clear differences from each other, the methods of their invention spread throughout the Mediterranean of Matvejević and Stojkovski have much in common. The search for such an identity as manifest in the work of Binički and Keil subverts what Eco called the cult of tradition, and underlines his observation that traditionalism again, not tradition itself implies the rejection of modernism (Eco 2002: 79), belonging, rather, to Stojovski s prism, in which many others are assumed into a new and provocative kind of art whose ramifications we are still seeking to understand; it is invention of the highest order. REFERENCES Campodonico, Luis. Falla. Paris: Seuil, Eco, Umberto. Five Moral Pieces. London, Secker & Warburg, Lakhani, M. Ali. Umberto Eco, Fascism and Tradition. Sacred Web < com/online_articles/sw11_editorial.html> Llano, Samuel. Whose Spain? Negotiating Spanish Music in Paris, Oxford: OUP, Marco, Tomás. Historia de la música española. Siglo XX. Madrid: Alianza, Matvejević, Predrag. Mediterranean: A Cultural Landscape. Berkeley: University of California Press, Moody, Ivan. Turning the Compass. Proceedings of International Musicological Conference Beyond the East-West Divide: Rethinking Balkan Music s Poles of Attraction, Belgrade, 26 September Belgrade: SANU, 2015, [Programme] Keil, Alfredo Serrana, 12, 14, 16, 18 e 20 Outubro Lisbon: TNSC, Raimundo, Luís. Para uma leitura dramatúrgica e estilística de Serrana de Alfredo Keil. Revista Portuguesa de Musicologia n (2000): Remotti, Francesco. Contro L Identità. Bari: Laterza, Samson, Jim. Music in the Balkans. Leiden/Boston: Brill, Stojkovski, Boris. Историја и њен значај за србски национални идентитет. Једно преображењско промишљање. < html> Todorova, Maria. Imagining the Balkans. OUP: Oxford,

41 Tomašević, Katarina. Musical Life in Serbia in the First Half of the 20 th Century: Institutions and Repertoire. in: Romanou, Katy (ed.). Serbian and Greek Art Music. A Patch to Western Music History. Bristol/Chicago: Intellect, 2009, Марковић, Татјана. Опера. in: Историја српске музике. Београд: Завод за уџбенике, 2007, Томашевић, Катарина. На раскршћу истока и запада. Београд Нови Сад: САНУ Матица српска, Иван Муди ИЗУМЕТИ ТРАДИЦИЈУ: БАЛКАНСКИ И МЕДИТЕРАНСКИ ПОГЛЕДИ НА ОПЕРУ XX ВЕКА Сажетак Термин изум потиче од латинске речи inventio, која значи не само изум у стандардном савременом значењу те речи, него и откриће. То је, такође, и технички термин у реторици који се односи на систематску потрагу за аргументима. Изум у овом смислу је реч која, прилично прецизно, може да се односи на потрагу за основама музичког израза националних идентитета у раном ХХ веку. У овом раду, у контексту истраживачког пројекта који је у току, истражићу неке везе и разлике између концепта изума традиције у оперском раду два композитора, српског Станислава Биничког и португалског Алфредoа Кеилa, и покушати да изградим оквир у којем се такви изуми могу сагледати не само као заснивање, односно успостављање различитих традиција, већ и као делови ширег културног мета наратива Јужне Европе. Кључне речи: Балкан, Медитеран, југ, традиција, изум, опера. 41

42

43 UDC 792:32(497.1)(091) :929 Vučković V :929 Stefanović P. ИВА НА С. ВЕ СИЋ Му зи ко ло ш к и и н с т и т у т СА Н У, Б е о г р а д Оригинални научни рад / Original scientific paper * ОД Ј Е Ц И И Д Е Ј Е ПО Л И Т И Ч КОГ Т Е А Т РА У К РА ЉЕ ВИ Н И СХС/Ј У ГО СЛ А ВИ Ј И: ПО ГЛ ЕД Н А К РИ Т И Ч КО Т Е О РИ Ј СК Е Н А РА Т И ВЕ ** СА ЖЕ ТАК : У овом ра ду раз мо три ће мо зна чај, ре цеп ци ју и раз ви ја ње иде је по - ли тич ког те а тра у ме ђу рат ној Ју го сла ви ји. Иа ко су ју го сло вен ски критичари и струч - њ а ц и п а ж љи в о п р а т и л и т е н д е н ц и је у ов ој о б л а с т и јо ш од р а н и х д в ад ес ет и х г од ин а про шлог ве ка, на ша на ме ра је би ла да се фо ку си ра мо на део кри тич ко те о риј ског нар а т и в а н а с т а о т о к о м т р и д е с е т и х г од ин а. Р а зл о г т ом е ј е у ч ињ ен иц и д а с у њ ег о в и к р е а т о ри у једно бил и и пок р ет ач и пол ит и чког т е а т ра на ју г о с ло вен ском тл у, ш т о зна ч и д а с у ов ој п о ја в и п р и с т у п а л и и з с л о же н и је п е р с п е к т и в е. С а м и м т и м, а н а л и з и р а ј у ћ и к р и т и ч ко т е о р и ј с ке с п и с е В о ји с л а в а В у ч ко в и ћ а и П а в л а С т е ф а н о в и ћ а п о к у ш а л и с м о д а у к а же м о н е с а м о н а њи хо в е с т а в о в е о р а з л и ч и т и м в а р и ја н т а м а п о л и т и ч ко г т е а т р а к р о з ис т орију, не г о и н а конт е кс т у коме је т ек ло о бл иков ањ е у ме тн и чко - а г ит ац ион и х форми на овом про сто ру. По ред си сте ма ти зо ва ња ста во ва дво ји це музич ких струч - њ а к а и њи хо в о г к р и т и ч ко г с а г л е д а в а њ а, б и т н о је б и л о и у к а з и в а њ е н а п о т е н ц и ја л н е у зор е у и де ј ном и е с т ет и чком поглед у међу и но с т р а н и м у ме т н и ц и м а. По с е б н а п а ж њ а би л а је усме р е н а н а уо ч а в а њ е д и с к р е п а н це и з ме ђу, с јед не с т р а не, у ме т н и ч к и х и де а л а ко је су зацр та ли Вуч ко вић и Сте фа но вић, и, с дру ге стра не, њи хо вих кон крет них умет - нич ких тво ре ви на. Циљ ра да је да се делатност на кре и ра њу по ли тич ког те а тра у ме ђурат ној Ју г о с ла вији ис т ов р емено ш ир е конт ек с т у а л и зу је и де т а љ н и је ра све тл и, по с е б но у п о г л е д у т е о р и ј с ко - е с т е т и ч к и х о к в и р а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: п о л и т и ч к и т е а т а р, хо р с к а р е ц и т а ц и ја, г о в о р н и хо р, В о ји с л а в В у ч ко в и ћ, П а в л е С т е ф а н о в и ћ, К р а љ е в и н а С ХС /Ју г о с л а в и ја. * dis tin to_dif fe ren te@yahoo.com ** Овај рад је ре зул тат ис тра жи ва ња у окви ру про јек та Муз ика и т е ат а р: модал ит ет и с а п о с т о ја њ а у н а ц и о н а л н о ј п р а к с и м о д е р н о г д о б а ко ји с е р е а л и з у је у о к в и р у Од е љ е њ а з а сцен ске умет но сти и му зи ку Ма ти це срп ске у Новом Са ду (ру ко во ди лац про јек та је др Кат а р и н а То м а ш е в и ћ, н а у ч н и с а в е т н и к и з Му з и ко л о ш ко г и н с т и т у т а СА Н У / Б е о г р а д /, к а о и п р о је к т а Ид е н т и т е т и с р п с ке м у з и ке о д л о ка л н и х д о г л о б а л н и х о кв ир а: т р ад иц и је, п р ом ен е, иза зо ви (ОН ) Му зи ко ло шког ин сти ту та СА НУ у Бе о гра ду ко ји фи нан си ра Ми ни стар - ство про све те, на у ке и технолошког развоја Ре пу бли ке Ср би је. 43

44 44 Увод По и ма ње зна ча ја из ва ну мет нич ке функције сценских форми, те широ к и х мог ућнос т и њиховог кориш ћења у сврху пол ит и чке п ропаг а нде, до жи ве ло је на гли успон на кон Ок то бар ске ре во лу ци је у Ру си ји. Видев ш и у не к ла си ч н и м т еат арск и м ж а нр о ви ма по т ен ц и ја л з а с т в а ра ње све сти о ак ту ел ним дру штве но по ли тич ким ги ба њима и културно еманципова ње шири х ма са, ра з ли чи те вр сте у ме т ни ка за јед но са пар т иј ск им фу н к ц и о не ри ма на р о ч и т о и з ле ви чар ск и х к ру г о в а на с т оја лe су да од за вр ше т ка Пр вог све т ског ра та све до к ра ја т ри де сет и х год ина п рош лог ве к а ра з ви ју з а с е б не в а ри ја н т е по л и т и ч ког т е а т ра. Та ко је де л и м и ч но аутох то но, а де ли мич но као ре зул тат про жи ма ња умет нич ких и по - л ит и ч к и х хт ењ а и з д ис т и н кт и вн и х с р е д и на у овом пе ри о д у на с т а ло ви ше типова политичких театара несрод не есте тич ке, иде о ло шке, култ у р не и д ру ш т ве не ори јен т и са но с т и. Ме ђу њи ма су св а к а ко по с е б н у ва жност има ли они кре и ра ни у Со вјет ском Са ве зу, Не мач кој и Че хо - словачкој ч ији се у т и цај ра с п ро с т и ра о ш и ром Евро пе, ка о и гло ба л но. 1 Ма да је и де ја по л и т и ч ког т е а т ра и ма ла хе т е р о г е не а к т у е л и з а ц и је у ови м с р ед и на ма и у јед но је п р о ла зи ла к р оз кон т и н у н и ра н п р о це с т ра н сфор ма ц и је т о ком ч и т а вог ме ђу рат ног пе ри о да, и па к је, ч и н и с е, мо г у ће и з д во ји т и не ко л и ко к љу ч н и х по ја ва у овом п роцесу. Пре свег а, еви дент но је да је све до средине тридесетих година трагање за адекватн и м ви дом по л и т и ч к и а нг ажов ан и х сценск и х форм и т ек ло парале лно у две сфе ре с јед не стра не у окви ру про фе си о налних позоришта аванг ард ног усме р е њ а, а, с д ру г е с т ра не, у ск ло п у а ма т е р ск и х ра д н и ч к и х по зо ри ш т а / по зо ри ш т а з а ра д н и ке. Иа ко је ме ђу њи ма че с т о до ла зи ло до п ло до т вор ног а ма л г а м и са ња ка да је реч о к ре а т и в н и м на с т о ја њи ма, т е до бри са њ а с т р о г и х ра з г ра н и че њ а, и па к су у ме т н и ч к и и д ру ш т ве - но по ли тич ки ци ље ви професионалних и рад нич ких по зо ри шта, оп штеу зев, од с т у па л и у знат ној ме ри. На и ме, док је у сл у ча ју а в а н г ард н и х те а та ра бунт пре ма нор ма ма гра ђан ског дру штва и гра ђан ског по зо риш т а усме ра ва о у ме т н и ке ка фор ма л но са д р жај н и м екс пе ри мен т и ма без по т п у ног бри са ња г ра н и ца и з ме ђу у ме т но с т и и д руш т вене реа лнос т и, дотле је у р а дн и чк и м поз ориш т им а п риорит е т и м ало п р едоч ав ањ е д ру ш т ве не р е а л но с т и и з по зи ц и је д и ја лек т и ч ког ма т е ри ја л и зма, п ри че м у су е с т е т и ч к и ц и љ еви бил и и л и марг инал изов ан и и л и с е т еж ило ка њи хо вом по сте пе ном дефинисању у скла ду са кри ста ли зо ва њем концеп т а ра д н и ч ке у ме т но с т и. Ме ђу т и м, к а ко је у С о вје т ском Са ве зу од го ди не почео да п реовладава нов п ра вац у у ме т ни ч кој и к ул т у р ној пол ит и ц и познат к а о с о ц и ја л и с т и ч к и р е а л и з а м и к ако је с т р ат ег ија 1 Део рада по све ћен раз во ју по ли тич ког те а тра у на ве де ним зе мља ма на стао је на осно - ву сле де ћих сту ди ја: Pi sca tor 1962, 1985; Deák 1973; Bu rian 1976; Mally 1993; 2000; 2003a, б.

45 из ван кла сне бор бе за у зе ла кључно ме сто у де ла њу Ко мин терне у ме ђуна род н и м ок ви ри ма (од го д и не), та ко је по де ље ност у об л и ко ва њу по ли тич ког те а тра по че ла да гу би на зна ча ју би ва ју ћи пра ће на по тиск и в а њ ем и нес т ајањ ем спец ифи чно р а д н и ч к и х т е а т а р ск и х ф о р м и, т ач н ије позориш т а з а ра дн ике. Пор ед д и хо т о м и је к а ра к т е ри с т и ч не з а д и с т и н к т и в на о т е ло в љ е њ а по л и т и ч ког т е а т ра у ме ђу рат ном пе ри о д у, бит но је на по ме ну ти и уло гу ко ла бо ра ци је из ме ђу пред став ни ка ко мун и с т и чк и х пар т и ја и з ра з л и ч и т и х к ра је ва све т а и у ме т н и к а ко ја је, бе з с у м њ е, де ло в а л а под с т иц ајно н а одб ац ив ањ е в р еднос т и г р ађ а нског позоришта и, у складу с тим, на ствара ње дру штве но по ли тич ки ре ле - вантних и актуелних театарских творе ви на. На по слет ку, не тре ба за не - марит и зна чај ко ји је з а ра з л и ч и т е ва ри ја н т е по л ит и чког т еат ра и мала отво ре ност ка но вим ме ди ји ма, ко ла жним тех ни ка ма из по пу лар ног те а- тра, као и им про ви за ци оном приступу у про це су ства ра ња и из во ђе ња. Екс пан зи ја по ли тич ких те а та ра на те ри то ри ји Европе и САД предста вља ла је зна чај ну по ја ву у по љу умет но сти и јавном пољу појединачн и х зе ма љ а п р о и з ла зе ћ и и з п р о ме не од но са у ме т н и к а и по л и т и ч к и х ак те ра пре ма те а тар ским фор ма ма ко ја је про ис те кла како из политичких по тре ба, тач ни је из на ме ре да се уо би ча је на сред ства јав ног прокла мо ва ња по ли тич ких програма и ци ље ва пре о бли ку ју и учи не пријем ч и ви ји м ма са ма, т а ко и и з у ме т н и ч ке по т р е б е з а а к т у е л и зо в а њ ем и исто ри ци зо ва њем те а тар ских тво ре ви на. Прем да она ни је у подјед на кој ме ри на и ш ла на п лод но тле у ра з л и ч и т и м с р е д и на ма н и т и је до се гла једна к у ма сов нос т и л и т е о ри ј ск у и п ра к т и чн у ра зрађенос т, т о ипак не зна чи да ње на оте ло вље ња, ма кар и мар ги нал на, не ма ју исто - риј ску вред ност. На и ме, чак и у слу ча је ви ма ка да је кон сти ту и са ње по - л и т и ч к и х т е а т а ра п р ед с т а в љ а ло фе но мен од ск р ом ног д ру ш т ве ног и у ме т ни ч ког у т и ца ја у од ређеним зем љама, његово посмат рање је важ но имајући у виду проблем глобалног ширења извесних идеја и уметничко -по ли тич ких тен ден ција у међурат ном периоду из којих је оно про - и за ш ло, а за тим и њи хо ву спе ци фич н у по јав ност. Уп ра во су ови ра з ло зи би ли пре судни у то ме да се од лу чи мо за ис тра жи вање развоја политичког теат ра на тл у Кра ље ви не СХС/Ју го сла ви је иа ко је, ка ко ће мо ви де т и у настав к у излагања, била реч о појави која је имала ог раничен доме т не са мо у умет нич ком него и у јав ном по љу об у хва та ју ћи узак круг уметн и ка и т е о ре т и ча ра. Бу д у ћ и да са гле да ва ње ра ђа ња пол ит и чког т еат ра на ју г о с ло в ен ском п р о с т ору подр аз умев а пос т упа к р еконс т руис ањ а сложеног ис т оријског, д руш т веног и по л и т и ч ког кон т ек с т а т ри де се т и х го ди на прошлог века, као и осврт на компликоване односе између уметн и чк и х, и нт е лек т у а л н и х и по л и т и ч к и х г ру па а к т и в н и х у ја в ном по љу, ово га пу та ће мо па жњу усме ри ти са мо на је дан сег мент ове по ја ве. Реч је о те о риј ск и м рас п ра ва ма и к ри т и ка ма ју го сло вен ск и х у ме т н и ка у ве зи 45

46 са по ли тич ким те а тром и њи хо вом ком па ра тив ном по сма тра њу са расправа ма во ђеним у ра з ли чи тим европ ским зе мља ма и Со вјет ском Са ве зу. На тај на ч и н ће мо п ре до ч ит и не само как ва је била рецепц ија појед ин и х пос т а вк и пол ит и чког т еат ра пот ек л и х и зв а н југ ословенск и х г ран ица, него и у ко јој ме ри су и у ком ви ду ви ђе ња ју го сло вен ских умет ни ка коре спонд ирала са њима. Овак во, иако парц ија лно ра змат рање феномена по л и т и ч ког т е а т ра у међуратној Југ ос ла ви ји, т р е ба ло би да по т в р д и ње го ву ва ж нос т у кон т ек с т у ис то ри је к ул т у ре, т е а т ра и м у зи ке на ови м про сто ри ма, док би ре зул та ти ис тра жи ва ња ко је пла ни ра мо да об јави мо у на ред ном пе ри о д у омог ућ ил и ње г о во а де к в ат но сме ш т а ње у окви ре ју го сло вен ског по ли тич ког, кул тур ног и умет нич ког по ља. А на л и з а к рит и чкот еори јск и х нарат ив а југ ословенск и х у ме тн ик а и њи хово пор е ђе њ е са на ра т и ви ма и п ра к са ма по л и т и ч ког т е а т ра и з европ ских зе ма ља и Со вјет ског Са ве за про ис те кла је у из ве сној ме ри на т емељу ран ији х исп ит ивања левичарск и х к улт у рн и х и у ме тн и чк и х п ро је ка т а у Кра ље ви н и СХС/Југ ославији ( Ве сић 2012; 2016), али ве ћим де лом из ка сни јих уви да у раз ли чи те ар хив ске и штам па не из во ре. С тим у ве зи, од по себ не ва жно сти био је пре глед По вер љи ве ар хи ве Мини стар ства про све те Кра ље ви не Ју го сла ви је (Ар хив Ју го сла ви је, Ф-66-99), по т ом л и ч ног фон да Па в ла Ст е фа но ви ћ а 2, к а о и међуратне период ике (по ред оста ли х, ча со пи си Бра зда, Сту дент / Наш ст удент / Београдски с т у де н т, Ст у де н т с ке но в и не, Хр и шћа н с ка м и сао). Пре не го што усме ри мо па жњу на рас пра ве ко је су о по ли тич ком т е а т ру вођене на југ ословенском тл у, о св р н у ће мо с е к рат ко на њ е г о ве мно го стру ке идеј не и прак тич не по став ке у Со вјет ском Са ве зу, Не мачкој и Че хо сло в ач кој к а ко би смо и з д во ји л и нај зна чај н и је т ен ден ц и је и њи хо ве но си о це. За хва љујући томе, биће могуће да се прецизније сагле - да ју идеј ни ок ви ри к ри тич ко те о риј ск их на ра ти ва ју го сло вен ск их ау то ра и исто вре ме но об ја сни њи хо ва ге не за. По л и т ич к и т е а т а р у Со в је т с ком Са ве з у, Не мач кој и Че хо сло вач кој: пре глед кључ них фа за, в и до в а п о јав но с т и и иде о ло га Као што је ис так ну то у до са да шњим ис пи ти ва њи ма фе но ме на по - ли тичких теата ра на ста лих на кон Ок то бар ске ре во луције (вид. Deák 1973; Mally 1993; 2000; 2003a, б), ин те ре со ва ње за ова кав вид сцен ских фор ми 2 Овом приликом захваљујемо компо зиторки Ивани Стефановић, ћерки Павла Сте - фа но ви ћа, ко ја нам је усту пи ла ва жна до ку мен та из ње го вог лич ног фон да у ве зи са ра дом н а хо р с к и м /ко л е к т и в н и м р е ц и т а ц и ја м а и, с а м и м т и м, з н а ч ај но по мо г л а у и с т р а ж и в а њу. Б е з ових до ку ме на та не би би ло мо гу ће об у хват ни је раз ма тра ње по ја ве по ли тич ког те а тра у ме - ђу р а т н ој Ју г о с л а в и ји. 46

47 на гло је по ра сло т о ком т ра ја њ а г ра ђа н ског ра т а на под ру ч ју Р у си је / С о вје тског С ав ез а ( ) п р ош и ру ју ћ и с е у в е л и кој ме ри и з в а н гра ни ца ове зе мље. По себ но је, у том по гле ду, био ва жан при мер Вајма рске р е п у бл и ке у ко јој с у, не по с р ед но на кон Пр в ог св е т ског ра т а, успоста вље не веома подст ицајне околност и за настанак д ист и н кт ивн и х в а ри ја н т и сцен ск и х о б л и к а у ко ји ма је а к це нат био на и н фор м и са њу п убл ике о а кт уе лн и м пол ит и чк и м до г а ђа ји ма, под с т и ца њу њи хо в ог у к љу ч и в а њ а у ја в н и и по л и т и ч к и ж и во т, ра з ви ја њу к ла сне све с т и и, нај з а д, к ул т у р ном у з д и з ању. Зап раво, све до к ра ја д в а де с е т и х г о д и на, Со вјет ски Са вез и Вај мар ска ре пу бли ка има ли су уло гу сто же ра у раз - ви ја њу по ли тич ког те а тра за хва љу ју ћи че му су на њи хо вом тлу из не - д р е не њ е г о ве нај и з ра зи т и је фор ме и у т и цај не т е о ри ј ске по с т а в ке док су, па ра ле лно с т и м, ф орм иран и ч в р с т а и нс т ит уц иона лна подлог а и ш и р ок к ру г з а и н т е р е с о в а н и х у ме т н и к а и а ма т е ра. Ка да је реч о спо ју сцен ског израза и пол ит и чке п ропаганде, у овом пе ри о д у су с е по с е б но на ме т н у ла д в а фор ма т а т а ко зв а не но ви не у ж и во и п ла ве бл у зе, ко је су с е г о т о во ис т о в р е ме но п р о ш и ри ле на про сто ру Совјетског Савеза и Вајмарске републике остајући домина н т не у облас т и ра дн и чк и х и а мат е рск и х позориш т а све до усв ајањ а со вјет ског Пр вог пе то годишњег плана ( ), односно до ствара ња Тре ћег рај ха (1933) (ви д. у Deák 1973; Mally 1993; 2000). Д ва ви да по л и т и ч ког те а т ра и ма ла су н из сл и ч но с т и у форма лн и м, са д р ж ај н и м и сцен ск и м е ле мен т и ма у з и з ве сна од с т у па њ а. Та ко су и но ви не у ж и во и п ла ве бл узе поч ивале на д рамат изац ији нови нск и х т ек с т о в а и по л и т и ч к и х па мфлет а у з ск р омне кос т име и сценог рафију, т и п и зи ра не л и ко ве по п у т з л и х кап ит а л и с т а, екс п ло а т и са н и х ра д н и ка, ко ру м пи ра ни х би ро к ра та и сли чно, те на у к љу чи ва њу м у зи ч к и х та ча ка. Ипак, за раз ли ку од но ви на ужи во, пла ве блу зе су се за сни ва ле на јаснијим и фик си ра ни јим фор мал ним об ри си ма као и на вр ло из ра же - ном монт аж ном п ри н ц и п у ко ји је о б у х в а т а о сме њи в а њ е д р а м ск и х, р е ц и т а ц и о н и х, м у зи ч к и х, п ле сн и х и а к р о бат ск и х с ег ме на т а по у зо ру на моделе из по п у лар ног по зо ри ш т а (ва ри је т е, ре ви ја и тд.) (п ре ма Deák 1973: 42). Осим то га, ова фор ма, уста но вље на то ком го ди не, до била је и сво је в р сно т е о ри ј ско уо к ви ра в а њ е з а х в а љу ју ћ и г ру п и гл у ма ца и поз о риш н и х у ме тн ик а који с у нар едне г од ине пок р ен ул и час оп ис Пла ва блу за. Иа ко се под овим име ном и у го то во иден тич ном ви ду раши ри ла да ле ко из ван те риторије Совје тског Савеза (након године), фор ма пла вих блу за има ла је сво ју па ра ле лу у Вај мар ској ре пу блиц и и т о нај више к роз т еатарске експеримент е Ервина П искат ора ( Erw i n Pi sca t or), т ач н и је њ е г ов ра д на с т в а ра њу п р о ле т е р ског по зо ри ш т а к а о д и р ек т ног и з да н к а спе ц и фи ч но ра д н и ч ке к ул т у р е. 47

48 Би т но је ис т а ћ и да су и де о ло зи д ве в а ри ја н т е по л и т и ч ког т е а т ра, све сни раз ли ка из ме ђу професионалних и ама тер ских по зо ри шта, по - кушавали да у соп стве ним по став ка ма на гла се ва жност њи хо вог про - ж имањ а к а о је д и ног на ч и на да с е но в о, р е в о л у ц иона рно поз ориш т е по с т а ви на зд ра ве о сно ве у ск ла д у са в р ед но с т и ма и с т р е м љ е њи ма ш ири х слојев а, пос е бно ра дн ик а. То је з а п ра во зна ч и ло не са мо бри г у о дру штве но по ли тич кој ак ту ел но сти из вед би већ и о њи хо вим естет - ск и м к ар а кт ери с т и к а м а, ш т о је н а р о ч и т о би ло и з р а же но у с л у ч а ју Пи ска то ра. На и ме, ње го ве ревије и комади на ме ње ни ма сов ни јој пу блици и засновани на пропагандном политич ком са др жа ју слич но со вјет - ским пла вим блу за ма у ве ли кој ме ри су би ли плод уве ре ња у надмоћ но с т п р о фе си о на л н и х т ру па и по зо ри ш н и х у ме тн ик а у дос т из ању и де а л а а н т и бу р жо а ског, п р олет е рског по з о ри ш т а сп р а м р а д н и ч к и х ама тер ских тру па (Pi sca tor 1962: 73 75). 3 П и ск а т о р ов с т а в о не о п ход но с т и у к љу ч и в а њ а п р о фе си о на ла ца и т ех н и ч к и х и но в а ц и ја у по зо ри ш не фор ме з а ма с е са мо је де л и м и ч но био ка рак те ри сти чан за пла ве блу зе бу ду ћи да је нај ве ћи број уче - сн и к а у њи хо вом и з во ђе њу у Со вје т ском Са ве зу п ри па да о а ма т е р ск и м кру го ви ма, што су па р тиј ске и син ди кал не лич но сти по себ но по др жава ле. За п ра во, сх ва т а ње да је т е а т ар ис т и н ск и п роист ек а о и з ра дн и чке кул ту ре мо рао да бу де осло њен ис кљу чи во на оне ко ји су чи ни ли њен саставн и део слој п ро ле те ри ја та, би ло је ка рак те рист и чно за к реаторе к ул т у р не по ли ти ке на овом п ро сто ру то ком два де се ти х го ди на п ро ш лог ве к а по с т а ју ћ и још на гла ше н и је з а в р е ме Пр вог пе т о г о д и ш њ ег п ла на (ви д. дет а љн ије у Mally 1993; 2000). Прет по став ка на ко јој је оно би ло у т емељено јес т е да су ра д н и ц и, с т ва ра ју ћ и и п ред с та в ља ју ћ и т е а тар ске фор ме о б л и ко в а не у ск ла д у са с оп с т ве н и м по т р е ба ма и до ж и в љ а јем д ру ш т ве не р е а л но с т и, је д и н и мо гл и да бу д у но си о ц и на с т а н к а сво је ау тен тич не кул ту ре и културних форми, те да у том про це су ни је неопход но ме ша ње дру гих гру па ци ја и њи хо вог све то на зо ра. Ова кво виђе њ е у сп р е зи са с т а вом да ра д н и ч ке по зо ри ш не т во р е ви не мо ра ју да и ма ју ис т о вре мено д ида кт и чк у, п ропаг а н дн у и ема нц ипат орск у улог у из ра зи то је обе ле жи ло со вјет ски по ли тич ки те а тар све до де фи ни тив - ног усва ја ња по ли ти ке со ци ја ли стич ког ре а ли зма го ди не за хваљу ју ћ и ко јој је и де ја о ау т ен т и ч н и м ра д н и ч к и м т е а т ри ма и њи хо ви м фор ма ма по с т а ла ма р г и на л на ус т у па ју ћ и ме с т о п р о фе си о на л и з а ц и ји ра д н и ч ке/п ро ле т е р ске у ме т но с т и и у во ђе њу ви со коуме тн и чк и х норм и у све об ли ке умет нич ког ства ра ња и из во ђе ња. 3 О П и ск а т о р овом ра з у ме в а њу пол ит и чког т еа т ра ви де т и, и з ме ђу о с т а лог, у Mel chin ger

49 И док је у Со вјет ском Са ве зу и Вај мар ској ре пу бли ци раз вој по лит и чког т е а т ра био у вел иком с т епен у под у т и ца јем т е ж њи к а с т ва ра њу спе ци фич но радничке културе почива ју ћи на ши ро кој мре жи ама тер - ск и х ра д н и ч к и х т ру па и фор ма ма ко је су омо г у ћа ва ле ск ром не из дат ке у п р о д у к ц и ј ском см и сл у, мо би л но с т т ру па, п ри лаг од љиво с т сад ржаја те ку ћим по ли тич ким и дру штве ним до га ђа ји ма, као и ја сно ћу и јед но - с тав нос т у њи хо вом п ред с та в ља њу, у Че хо сло вач кој су окол но с т и би ле донек ле д руг ач ије. Наиме, иако је, бе з су мње, пос т ојала у познат о с т са т ен ден ц и јам а у н ав еден и м с р ед ин ам а, т еори јске пос т а вке и и з њи х п р о и з а ш ле фор ме по л и т и ч ког т е а т ра би ле су п р е в а с ход но ау т ох т о н и п р о д у к т чехо с ло в ач к и х у ме т н и к а и т о у н ај в е ћој ме ри он и х ко ји с у би л и по ве з а н и са ле ви ча р ск и м а в а н г а рд н и м к ру г овима (вид. у Clybor 2010). Сам и м т и м, п и т а ње по д во је но с т и д ве сфе р е п р офесиона лне и ама тер ске, и њи хо вог амал га ми са ња или раз два ја ња ни је би ло у њихо вом фо к у су н и т и је п роблем обл ико вања пол ит и чког т еат ра био уско повезан са ела бо ра ци јом иде је о ства ра њу рад нич ке кул ту ре као ал тер - на ти ви грађан ској кул ту ри. На су прот то ме, кључ но је би ло са о бра жавање по зо риш н и х форм и к рит иц и д руш т вене с т варнос т и која је могла и л и н и је мо ра ла да по ч и в а на с т р о г ој и до след ној п ри ме н и по с т у ла т а д ијалект и чког мат еријал изма. Оси м т ог а, и зузе тн у в аж но с т и ма л и су и екс пе ри мен т а ла н ра д на ком би но в а њу ра з л и ч и т и х у ме т но с т и и по - зо ри шних жан ро ва, те при ме на број них тех но ло шких ино ва ци ја. Као нај и зра зи ти ја оте ло вље ња та квог при сту па и ујед но и нај у тицај ни ја би ли су, с јед не стра не, по ду хва ти Јир жи ја Восковеца (Jiří Vo - sko vec) и Ја на Ве ри ха (Jan We rich) про мо ви са ни кроз деловање Ослобо - ђе ног т е а т ра (O svo bo ze né d i va d lo), а, с д ру г е с т ра не, т во р е ви не Ем и ла Фран ти ше ка Буријана (Emil František Bu rian) из пе ри о да ње го вог управ ља ња те а т ром D Уп ркос под ударнос т има у сх ватању д руш т вене фу н к ц и је т е а т ра ко ја је, ч и н и с е, п р о ис т и ца ла и з о б о с т ра не на к ло њ е - но с т и и де ја ма а в а н г а рд н и х у ме т н и к а ок у п љ е н и х око п р а ш ке г ру пе Devětsil (ви д. де т а љ н и је у Clybor 2010: 65), у п р о це су њ е г о ве ра з ра де кроз кон крет не сцен ске форме између Восковеца и Вериха, као и Бурија на, по с т о ја ла су и з ве сна ра з м и мо и ла же њ а. А ко с е и з у зм у ра з л и ке у ар х и т ек т он ско -п р о с т ор н и м е ле мен т и ма ко је су по с т о ја ле и з ме ђу д в а по зо ри шта зна чај не у кон тек ст у у че ста ло сти и рас ко шно сти п ро д у к ци је и ма сов но сти пу бли ке, бит но је ис та ћи да су се Во ско вец и Ве рих у своји м т во ре ви на ма осла ња л и на т ра д и ц и је ре не сан сне com me dia del l ar te као и да су те жи ли ка еклектичним прожи ма њи ма дра ме, ко ме ди је, филмске умет но сти, цир ку са, кабареа и мју зик хола (music-hall), док је Бурија н не г о ва о спец ифи чна с т ру кт ура лна ре ше њ а п ро ис т е к ла и з м у зи ч ке ло г и ке, т ач н и је и з п ри н ц и па о б л и ко в а њ а ри т м и ч ког т о к а, х ар мо н и је и кон т ра п у н к та. И док су у Осло бо ђе ном те а т ру п ред с та в ља н и ко ма д и 49

50 са уо би ча је ним сег мен тима /нумерама (драм ске тач ке, ске че ви, акро батски од лом ци, му зич ки одломци итд.) ис пре пле те них пре ма прин цип и ма р е ви ј ске фор ме, до тле су с е у по зо ри ш т у D34-41 по ја в љи в а л и и са сви м ори г и на л н и т и по ви од ло ма ка по п у т Vo i ce - band-a за м и ш ље н и х ка о хор ско ре ц и т о ва ње поезије у з обилат у у пот ребу сценск и х ефекат а, по себ но сценског све тла (ви д. де та љ ни је у Bu rian 1976: 96). Ова кав об лик сцен ског из ра жа ва ња осми слио је Бу ри јан још кра јем два де се тих го дина п рош лог века п редстав љајућ и га у поче тк у најчеш ће као самоста лн у цел ин у, а касн и је г а је и н кор по ри рао у ве ће фор ме. По ред Vo i ce- band-a, он се у сво јим по став ка ма ко ри стио и раз ли чи тим тех нич ким ино ва ција ма по пут театрографа (The a ter graph) си сте ма за ре п ро д у к ци ју фи л ма и фо то гра фија ко ји је омо гу ћа вао да се филм ски и фото -материјал ефектно укло пи у про цес сцен ског из во ђе ња да ју ћи број не мо гућ но сти расло ја ва ња и услож ња вања д ра мског т ока (п ре ма Bu rian 1976: ). По ред ч и ње н и це да су Во ско вец, Ве ри х и Бу ри јан да л и ва жан до - п ри но с у ра з во ју ме ђу рат ног по л и т и ч ког т е а т ра у ев р оп ском и ш и рем кон т ек с т у к р е и ра в ш и д и с т и н к т и в не п ри с т у пе у овој о блас т и, би т но је на гла си ти да ле ко се жност њиховог ути ца ја ка да је реч о ју го сло венској с ре д и н и. Наиме, к а о ш т о ћемо образ лож ит и у нас т а вк у, наведен и умет ни ци оста ви ли су ду бок траг на ју го сло вен ске уметнике тог вре - ме на ко ји су, за х ва љу ју ћ и с т у д и ја ма у Пра г у по че т ком т ри де се т и х го - д и на п ро ш лог ве ка, и ма л и п рил ик у да се д и рек т но у по зна ју са и деј н и м, фор ма л н и м, са д р жај н и м и ес т е т и ч к и м а спек т и ма њи хо ви х т е а т ар ск и х по став ки (пре ма Ве сић 2012). С тим у ве зи, по себ но тре ба на гла си ти цент ра л но с т Бу ри ја но ве уло г е у овом п р о це су и ма ју ћ и у ви д у ч и њ е н и ц у да је ов ај у ме т н и к па ра ле л но са по зо ри ш н и м п р о д у к ц и ја ма ра д ио на те о риј ској екс пли ка ци ји свог ра да, као и да је ула гао на по ре у ре а ли зо - ва ње са ра д ње из ме ђу по зо ри ш н и х ре д и те ља, к ри т и ча ра и те о ре т и ча ра и з ра з л и ч и т и х зе ма љ а, у к љу ч у ју ћ и и Кра љ е ви н у СХС/Ју г о сла ви ју. 50 Ге не за иде је п о л и т ич ког т е а т ра у к р и т ич ко т е о р иј с к и м на ра т и в и м а у ме ђ у ра т ној Ју го с л а в и ји Слич но дру гим европ ским зем ља ма, и у Кра ље ви ни СХС/Југослав и ји је о б л и ко в а њ е и де је и п р а к с е по л и т и ч ког т е а т р а би ло в е з а но з а у ме т н и ке и з ле ви чар ск и х и н т е лек т у а л н и х и у ме тн и чк и х к руг ова који су би ли бли ско по ве за ни са ак тив но сти ма Ко му ни стичке партије. Имају ћи у ви ду спе ци фи чан положај ове гру па ци је у ју го сло вен ској јав - но с т и по чев од ра н и х д в а де се т и х г о д и на п р о ш лог век а до поп уш т ањ а Ше сто ја ну ар ске дик та ту ре кра ља Алек сан дра од го ди не, не из - не на ђу је ч и њ е н и ца да је и нт ензивирањ е рада на ра звоју пол ит и чког т е а т ра на овом под ру ч ју з а по че т о т ек око с ред и не т ридесет и х г од ина.

51 Та к вој д и на м и ц и до п ри не о је и спе ц и фи ча н сп ле т окол но с т и у к ру г у ле ви це нај пре тре ба по ме ну ти по вра так не ко ли ко ви со ко по зи ци о - н и ра н и х п ри па д н и к а Ко м у н и с т и ч ке пар т и је Ју г о сла ви је са с т у д и ја у Чехос лов ачкој (1933/1934) з аи нт ер ес о в а н и х з а п р о н а л а же њ е но в и х ви до в а п р о па г а н д не де лат но с т и са о слон цем на у ме т н и ч ке п ра к с е, а з а т и м и усв а ја њ е с т ра т е г и је На р од ног фр он т а од г о д и не ш т о је, поред осталог, под ра зу ме ва ло осла ња ње на кул тур не и уметничке активно с т и у ц и љу ш и р е њ а по л и т и ч ког у т и ца ја (де т а љ н и је о т о ме у Ве сић 2016: ). Не ко л и ко појав а је, п р ема наш и м у вид има, п р едод р е д ило о с о б ен ка рак тер фор ми ра ња по ли тич ког те а тра у Кра ље ви ни СХС/Ју го сла вији у односу на д руг е с ред ине. Поред ос т а лог, ч и ње н и ца да је де ло ва ње Ко му ни стич ке пар ти је Југославије би ло за бра ње но, као и да је по сто - ја о с т р ог на д зор на д ш и ре њем марк си с т и ч к и х у верењ а у ја вном пољу, усло ви ла је фо ку си ра ње по клоника и креатора политичког театра првенс т ве но на сферу а мат еризма, тачн ије на мал и број ра дн и чк и х, женск и х, омла дин ских и ака дем ских т рупа којима су имали прист уп (према Ве сић 2016: ). Та ко ђе, ни је не ва жно ни то да је на су прот дру гим зе мљама у ко ји ма су во де ћу уло г у у по с т а в љ а њу т е ме љ а по л и т и ч ког т е а т ра има ли по зо ри шни умет ни ци и књи жев ни ци, у Кра ље ви ни СХС/Ју го - с ла вији т о ме с т о п ри па ло по је д и н ц и ма и з по љ а м узике м узи чк и м с т ру ч ња ц и ма, из во ђа ч и ма и к ри т и ча ри ма. То је, ка ко ће мо ви де т и, био је дан од ра з лога њихове усредсређеност и на ма њи број сцен ск и х фор м и у ко ји ма је му зи ка за у зи ма ла го то во до ми нант но ме сто без ис ко ра чива ња у сло же ни је тво ре вине са израженијим синтетичким потенцијалом к а к ве су не г о в а не ме ђу п ри па д н и ц и ма ле ви чар ск и х а в а н г ард н и х кру го ва на тлу Евро пе. У кон т ек с т у п р о це са екс па н зи је по л и т и ч ког т е а т ра у ме ђу рат ној Ју го сла ви ји од из у зет ног зна ча ја је би ла лич ност Во ји сла ва Вуч ко ви ћа ( ) ком по зи то ра, д и ри ген та, м у зи ко ло га и к ри т и ча ра, ко ји је не са мо до при нео те о риј ском фун ди ра њу ове по ја ве него и ње ној практич ној раз ра ди пре но се ћи сво ја са зна ња и ис ку ства на дру ге за ин те ре - со ва не по је дин це п р вен ствено у Беог рад у. Као ш то је познато, Ву чкови ћ је још у то ку сту ди ја у Пра гу по чео да се ин те ре су је за марк си стич ке ин тер пре та ци је умет но сти и вре ме ном је по стао је дан од глав них идео - лога Комунистичке партије Југослави је и њен нај ве ћи ау то ри тет за музич ка пи та ња до по чет ка Дру гог свет ског ра та. Он је ме ђу пр ви ма у ок ви ру ле ви чар ске, т ач н и је ра д и к а л но ле ви чар ске с т ру је по к а з а о знатижељу у вези са мо гућ но сти ма раз ви ја ња раз ли читих типова музичко сцен ск и х фор м и ко је би до п ри не ле, с јед не с т ра не, п р е в а зи ла же њу ог р а н и че њ а и н д и ви д у ал ис т и чко -и деал ис т и чк и усмер ене г р ађа нске у ме т но с т и и ње н и х а к т у е л и за ц и ја, а, с д ру г е с т ране, с т варању т емељ а 51

52 нове у метности д у бо ко п ро же те к ри ти ком дру штве не ствар но сти. С тим у ве зи, Вуч ко вић је па ра лел но ра дио на те о риј ском раз ма тра њу умет - нич ких, по ли тич ких, културних и друштвених потенцијала политичк их те а та ра на ста лих у Евро пи и Со вјет ском Са ве зу, као и на кон к рет ној ела бо ра ци ји соп стве них гле ди шта нај пре у са радњи са групом студе - на т а у ок ви ру Б е о г ра д ског у н и ве р зи т е т а (од до г о д и не), а за тим у окви ру сек ци је Ака дем ског по зо ри шта ( ). По ред Вучко ви ћа, зна чај ну улогу у овом процесу имао је и ње гов ве ли ки по што - ва лац и след бе н и к Па вле Стефанови ћ ( ) естет ичар, м узи чк и кри ти чар и ди ри гент, ко ји је, осим што се на до ве зао на прак тич не разра де иде је по ли тич ког театра свог млађег колеге, посредно дао допринос те о риј ским рас пра ва ма посвећеним овој те ми. У том кон тек сту, од и зузе тне в аж нос т и је њег ов а полем ик а са т еат р олог ом и ис т оричар ем к њи жев но с т и д р М и ло шем Са в ко ви ћем ко ја је во ђе на у л и с т у Прав да то ком го ди не (ви д. Сав ко вић 1938а, б; Сте фа но вић 1938а, б, в). 4 Укол и ко се Ву чковићеви т екс т ови по све ће н и т ра г а њи ма за но ви м у ме тн и чк и м и м узи чк и м и зраз ом, к а о и по ме н у т а по ле м и к а и з ме ђу Ст е фа но ви ћ а и Са в ко ви ћ а, по сма т ра ју к а о р е п р е зен т а т и в н и у зо ра к у окви ру кри тич ко те о риј ских на ра ти ва о по ли тич ком те а тру на ју го сло - вен ском тл у, би т но је ра з мо т ри т и сле де ће: ра з у ме в а њ е и в р ед но в а њ е по зо ри ш н и х т ен ден ц и ја у п р ед рат ној и ме ђу рат ној Ев р о п и и Р у си ји / Со вје т ском Са ве зу, по и ма ње п ри к ла д но ст и од ре ђе н и х сцен ск и х фор м и у п р о це су о б л и ко в а њ а но ве у ме т но с т и и м у зи ке и, ко нач но, сх в а т а њ е њи хо вих фор мал них, са држајних, естетич ких, по ли тич ких и дру штве - них по тен ци ја ла или огра ни че ња. Осврт на кри тич ко те о риј ски на ра тив о по ли тич ком те а тру у ме ђ у ра т ној Ју го с л а в и ји Има ју ћи у ви ду Вуч ко ви ће ве ра до ве ко ји су на ста ли од го дине до го ди не на те ме љу про ми шља ња про гре сив не умет но сти, позориш т а и м у зи ке, уо ча в а с е њи хо в а ја сна ра з г ра н ичено с т. Тако с е, на јед ној с т ран и, г ру п и ше н и з сп и са ч и ји су ц и љ к ри т и ч ко п ри к а зи в а ње 4 Ву чко ви ћ и Ст ефанови ћ н ис у је д ин и аут ори који с у с е бавил и п р облемом пол ит и чког те а тра на овим про сто ри ма. Го то во де це ни ју пре не го што су они за по че ли рад на раз ви ја њу хо р ске /ко ле к т и в не р е ц и т а ц и је, о ов ак в и м и с л и чн и м по ја в а м а оп с е ж но је п и с а о к њи же в н и к и пу бли ци ста Ау густ Це са рец. Пра те ћи у ду жем вре мен ском пе ри о ду (два де се те и три де - с е т е г о д и не п р о ш лог в е к а) т е н де н ц и је у по љу у ме т но с т и, к у л т у р е и пол ит ике, у С овје тском С а в е з у, Це с а р е ц је ви ше п у т а ск р ет а о п аж њу у п р ав о н а р а з л и ч и т е ф о рмe по л и т и ч ког т е а т р а укљу чу ју ћи и оне ко је су се осла ња ле на јед ну вр сту ко лек тив не ре ци та ци је. С тим у ве зи, т ре ба по се б но и з д во ји т и њег овe ч ла н кe Bolj še v i z a m i k u l t u r a (No va Ev ro pa, 3/4, 1923), Te a tar i r u s k a r e vo lu c i ja (S a v r e m e n i k, 1923), Ser jo žni kov i nje gov te a tr čte ca (K n ji ž e v n a r e p u b li k a, 1926) (пре ма Fla ker 1961). 52

53 и освр т на са вре ме на по зо ри ш на с т ру ја ња. Ме ђу њи ма т ре ба по ме н у т и сле де ће тек стове: Прашко Ослобођено позориште (1935), Савреме - но по зо ри ште (1937?), По зо ри шни фе сти вал D37 у Пра гу (1937) и Com me dia del l ar te да нас (1937 ). Дру гу гру пу чи не тек сто ви по све - ћени историјату, карактеристикама и уметничком, политичком и друш т ве ном к а па ц и т е т у ко лек т и в не р е ц и т а ц и је к а о сцен ске фор ме на п ри ме р, Ум је т но с т ко лек т и в не ре ц и т а ц и је (1936) и Umetnost horske re ci ta ci je (1936). Нај зад, бит на је и тре ћа гру па тек сто ва у ко ји ма су на ч и њ е н и по к у ша ји т е о ри ј ске по с т а в ке но в е у ме тнос т и и м узике и, у јед но, фор ме по л и т и ч ког те а т ра т у спа да ју Ze itstück -re vi ja, ka mer na ope ra i cr ta ni film kao platformа no vog mu zič kog iz ra za (1933), као и Umetnost ko lek ti va (1934). Премда омеђени раз ли ка ма у пер спек ти ви ау то - ра, т о је с т ње г о вом не јед на ком а к цен т о в ању од г о в арајућ и х д имензија по л и т и ч ког т е а т ра (ис т ори јског, к улт у р ног, т е о ри ј ског и ем п и ри ј ског), оп ш т и је у т ис а к д а је н ав еден и м сп исим а з аједн и чк а т енденц ија к а п р е п л и т а њу к ри т и чар ског, ис т о ри ј ског и т е о ри ј ског на ра т и в а. На осно ву анализе Вучковићевих становишта у издво је ним кате - г о ри ја ма т ек с т о в а, уо ча в а с е не ко л и ко в а ж н и х по ја в а. Пр е све г а, евидент на је ње го ва на к ло њеност п рема у метничк им под ухватима п рашк их а в а н г ард н и х у ме т н и к а т ог в р е ме на ко ји су у ви ше на в ра т а и з д в а ја н и к а о п ри ме ри а де к в ат ног ра з у ме в а њ а фу н к ц и је са в р е ме не у ме т но с т и, те на чи на ре ша ва ња ње них формал них, садржајних, идејних и естетичк и х и за зо ва. С т и м у ве зи, Ву ч ко ви ћ је у и з ра зи т о а фи р ма т и в ном ви д у по сма т ра о по с т и г н у ћ а, с јед не с т ра не, Во ско ве ца и Ве ри х а, а, с д ру г е с т р а не, Бу ри ја н а ви де вш и у њим а п ут ок аз е з а р еал из ов ањ е и де ал а п ро г ре си в не у ме т но с т и (ви д. у Вуч ко вић 1968а, в, г, д). На су прот то ме, у са свим другачијем светлу су сагледавана авангардна театарска насто - ја ња Мак са Рај н хар та (Max Re in hardt), Все во ло да Ме јер хољда (Все во лод Мейерхольд), А лек сан д ра Та и ро ва (А лек сан д р Та и ров) и д руги х. Наи ме, не у ви ђ а ју ћ и у по с т а в к ам а н ав еден и х ау т о р а т е ж њу к а п р о ж и м а њу умет но сти и дру штве не кри ти ке, већ ис кљу чи во по тре бу за де кон струи са њем гра ђан ског те а тра као та квог, Вуч ко вић је у њи ма опа жао опаснос т од самоизоловања позориш та, ње го вог уда ља ва ња од са вре ме н и х по ја в а и п р о бле ма и, ис т о в р е ме но, од к ул т у р н и х по т р е ба ш и р е по п у- ла ц и је ( Vuč ko vić 1934; Вуч ко вић 1968в). Ко нач но, по т р е б но је ис т а ћ и њ е г о ву з а и н т е р е с о в а но с т з а п р о н а л а же њ е он и х в рс т а у ме т н и чк и х фор м и ко је би на од г о в а ра ју ћ и на ч и н з а до во љи ле п р о г р е си в не т е ж њ е у ју го сло вен ској сре ди ни. С тим у ве зи, од осо би те ва жно сти је Вуч ко - вићево темељно разматрање уметничких, политичких, друштвених по - т ен ц и ја ла хор ске, од но сно ко лек т и в не р е ц и т а ц и је и њ е ног ра з ви ја њ а у п ра к си а ма т е р ск и х с т уден тск и х, ра дн и чк и х, женск и х и ом лад и н ск и х тру па. 53

54 Ву чковићеве оцене ра зл и ч ит и х а ва нг ардн и х т енденц ија у Европ и и С о вје т ском Са ве зу, к а о и по гле д и на ју г о сло вен ск и кон т екс т и з не т и у д и ск усијама о п ро г ре си в ној у ме т но с т и и л и, п ре ц изн ије, пол ит и чком т еат ру, п р оист ицале с у и з њ ег ов ог спе ц и фи ч ног сх в а т а њ а фу н к ц и је савреме ног позориш т а и у ме тнос т и у д руш т ву које је било у т емељено на по сту ла тима дијалектичког материјализма. На основу сопствене вер - зи је марк си стич ке есте ти ке ко ју је раз ви јао у ду жем вре мен ском пе рио ду (од до 1941), Вуч ко вић је као је ди но сми сле ну и оправ да ну у да т ом ис т о ри ј ском т ре н у т к у по и ма о д ру ш т ве но а н г а жо ва н у у ме т нос т (дета љније о то ме ви д. Ве сић 2012; 2016: , ). Ова ква вр ста у ме т но ст и, су де ћ и п рема ш ирем корп усу ње го ви х рас п ра ва (ви д. Ве сић 2016: , ), ни је има ла ја сно де фи ни са не окви ре ни у теориј ској ни у ем пи риј ској рав ни, али су се ње ни обри си уо ча ва ли у великој мери у остварењима Восковеца, Вериха и Буријана и, потенцијално, у и новат и в ној у ме т н и ч кој у по т ре би ка ме р не опере, ц рт аног фи лма и хор ске/ко лек т и в не р е ц и т а ц и је. Када је реч о позоришним тво ревина ма на ве де них пра шких умет - н и ка, сле де ћ и еле мен т и су би л и к љу ч н и за Ву ч ко вића најп ре, њихова ак т у ел нос т и по т ре ба за освр том на са вре ме не д ру ш т ве не и по л и т и ч ке по ја ве, по т ом, но в а т ор ск и п ри с т у п р е ви ј ској фор м и и е фек т но си н т е - ти зо ва ње различитих уметности, и, најзад, обраћање бројним друштве - н и м сло је ви ма. У сл учају Восковеца и Ве ри ха, он је на ро ч и т о ис т и ца о њи хо ву спо соб ност да кроз да да и стич ки смех, кроз ап сурд ау то ма тиз а ц и је и ме ха н и з а ц и је човек а, да ( ју) од у ш к(а) свом несвесном револт у про тив друштвених односа као мотива те ау то ма ти за ци је чо ве ка (Вучко вић 1968а: 622) з а јед но са т е ж њ ом да и з а зо ву и н т е р е с о в а њ е ш и ри х сло је в а и б орб ом п р о т и в ре а к ц и је (1968а: 624). Иако је у т екс т овима из пр ве по ло ви не три де се тих го ди на кри тич ки са гле да вао му зич ку подло г у ко ма да и з во ђе н и х у Осло б о ђе ном т е а т ру, од но сно з а с т у п љ е но с т џез му зи ке за ко ју је сма трао да је ука лу пље на и ујед но ре ак ци о нар - на у поглед у х армон ије, мелод ије и ри тма (1933: 292), к асн ије је ов ај аспект изгубио на зна ча ју у ко рист њи хо вих фор мал но - са др жај них квал ит ет а. То се, с једне с т ране, може објасн и т и Ву ч ко ви ће ви м у ве ре њем да је мо г у ће изос т авит и џез м узик у из ревијск и х форм и без нег ат и вног ефек та по це ли ну, шта ви ше, уз њи хо во уна пре ђе ње (1933: 292), а, с друг е с т ра не, фо к у си ра њем на ш и ри до п ри нос Во ско ве цо ви х и Ве ри хо ви х т во р е ви на. Ка да је реч о ра до ви ма Еми ла Бу ри ја на, на гла ша ва на је умет нико в а спо с о б но с т да о са в р е ме н и по зо ри ш не ко ма де и з п р о ш ло с т и, да ве ш то у по т ре бља ва сцен ске ефек те и да ре а л и зу је сцен ске по с тав ке на ви со ком умет нич ком ни воу. По ред то га, Вуч ко вић је на ро чи то из двајао Бу ри ја но во на с то ја ње да ок уп и а ва н гард не у ме т н и ке из ра з л и ч и т и х 54

55 з е м а љ а и у п о з н а и х с а с о п с т в е н и м и с к у с т в и м а и р е з у л т а т и м а к р о з ор г а н и зо в а ње Ме ђу на р од ног по зо ри ш ног фе с т и в ала D37 и п р оп ратне с т ру ч не кон фе р ен ц и је (ви д. Вуч ко вић 1968г, д). И з у зев до с т и г н у ћ а у кон т ек с т у ве л и к и х фор м и, з а Ву ч ко ви ћ а је не ма њ е зна чај на би ла де - лат ност овог умет ни ка у раз ви ја њу хор ске/ко лек тив не ре ци та ци је, тачни је ње гов рад на та ко зва ном Vo i ce-band-у (ви д. Vuč ko vić 1934; Вуч ко вић 1968б). У ко јој мери је Ву ч ко ви ћ био у познат са е с т ет и чк и м, форма лн и м и са др жај ним еле мен ти ма форме Voice - band-a није могуће сасвим пре - ци зно од ре ди ти на осно ву ње го вих спи са. На и ме, он се у два на вра та, у ве о ма са же том ви д у по звао на ову вр ст у Бу ри ја но ви х тво ре ви на нај п ре у кон т ек с т у р а з м а т р а њ а с ав р емен и х а г ит ац ион и х ф о рм и ( Vuč ko vić 1934), а затим и у склопу представљања ка рак те ри сти ка хор ског/ко лектив ног ре ци то ва ња (Vuč ko vić 1936; Вуч ко вић 1968б). У овим слу ча јеви м а Ву ч ко ви ћ с е н и је у п уш т а о у к ри т и ч ко с а гле д а в а њ е р е з у л т а т а прашког уметника у овој области, нити њихових музичкосценских својс т а в а. Та ч и њ е н и ца је од по с е б не в а ж но с т и и ма ју ћ и у ви д у т е о ри ј ск и и п ра к т и ча н ра д на хор ској/ко лек т и в ној р е ц и т а ц и ји ов ог с т ру ч њ а к а ка о варија нт и по л и т и ч ког т е а т ра по г од ној за п ри ме н у у ју г о сло вен ској сре ди ни. За п ра во, Ву ч ко ви ће во не по зи ва ње на по тен ци ја л не у мет нич ке уз о ре, као и из о ста нак оп шир ни је ди ску си је о ње ним есте тич ко -фор - мал ним и идеј ним окви ри ма, пред ста вља оте жа ва ју ћу окол ност имају ћ и у ви д у ш и ру кон т ек с т у а л и з а ц и ју ау т о р о ви х по с т а в к и. Уп р ко с т о ме, н а о сно ву к р и т и ч ко т е о р и ј ск и х сп и с а ов ог ау т о р а мо гу ће је ре кон стру и са ти упо ри шне тач ке ње го ве замисли хорске/ко - лек тив не ре ци та ци је као исто вре ме но умет нич ког и аги та ци о но -про - па г а н д ног об л и ка. Оне би обух ват але следеће: 1. важ нос т си нт ет и чког к а ра к т е ра ре ц и т а ц и о не т во ре ви не, т ач н и је осло њенос т на п рож и мање раз ли чи тих вр ста умет ности и уметнич ких про фе си ја у про це су ствара ња, 2. д ру ш т ве н у а к т у елнос т к роз у по т ре бу д ру ш т ве но а н га жо ва н и х п ред ло жа ка, 3. мог ућнос т п рилаг ођавањ а д ис т и н кт и вн и м и звођачк и м си т у а ц и ја ма (и з во ђе њ е на сце н и и у ра з л и ч и т и м т и по ви ма п р о с т о ра ; ама тер ско и про фе си о нал но из во ђе ње), 4. отво ре ност ка ши рим друш т ве н и м слојевима. За Ву чковића је, ч ин и се, од изразитог значаја била из ба лансира ност из ме ђу умет нич ких и аги та ци о них елемената у оквиру ове фор ме, т ач н и је до во ђе њ е т и х е ле ме на т а у од г о в а ра ју ћ и ск ла д ко ји би омо гу ћио да сви ње ни ква ли те ти до ђу до из ра жа ја по чев од син те тич но сти до при јем чи во сти. Ова кав ре зул тат био је, пре ма ње - г о вом м и ш ље њу, до с т и жа н ис к љу ч и во к р оз сп ре г у н из а фа кт ора. Пре све г а, би ло је не о п ход но ко ри ш ће њ е не и н д и ви д у а л и с т и ч ке по е зи је по е зи је ко ја не п ред став ља изра з поје д и н ца, из ра з ње го ве за ро бље не м и сл и и ње г о ве де фек т не сл ике с т в ар но с т и, већ зна ч и ма н и фе с т а ц и ју 55

56 по тре ба, ми шље ња и осје ћа ња ши ро ких сло је ва на рода, осјећања народн и х ма са, њ е г о ве ог р ом не ве ћ и не ( Вуч ко вић 1968б: 626), а осим то га и ус по с т а в љ а њ е са в р ше не ра д не д и сц и п л и не а н са м бла и сви х он и х ко ји у че с т ву ју у п ро це су с т ва ра ња и из во ђе ња по п у т д и ри ген т (а), по - моћ ног д и ри г ен т (а), сл и кар(а) -де ко ра т е р(а), ру ко вод ит ељ(а) свјетлос т и, ком позит о р (а), л и т е р а рн(ог ) с т ру ч њ а к(а), т ех н и ч ко (г) о с о бљ (а) и тд. (1968б: 628). Би т а н п р ед у слов з а к р е и ра њ е ус пе ле хор ске/ко лек т и в не р е ц и т а ц и је, сход но Ву ч ко ви ће ви м сх в а т а њи ма, био је и ра д д и ри г ент а, односно ње г о ва ве ш т и на да кон т р о л и ра сва к и по к ре т, сва к и зна к, св а к у м им ик у колект ив а и појед инаца, да и нс т румент ира п јесм у, да изравнава дина мич ку ли ни ју по је ди них ску пи на ко лек ти ва, да ус по став љ а кон т и н у и т е т и в е з у и з ме ђу с т р о фа, да п ри ла г о д и св о је з а хт је в е сред стви ма ко је му сто је на рас по ла га њу (1968б: ). Цен т р а л но с т њ е г о в е уло г е сп р а м уло г е д ру г и х в р с т а у ме т н и к а п ред с т а в љ а в а ж н у ком понент у пос т а вке овог ау т о ра и з ви ше ра з ло г а. Нај п р е, ис т ица њ ем д и ри г ен т а к а о к љу ч ног но сиоца у о бл иков ању и извођењу реци та ци о не фор ме на из ве стан на чин им пли ци ра до ми нантно с т позиц ије м у зи ке у ови м п р о це си ма. О т о ме на с л и ко ви т на ч и н г о во ри у п ра во Ву ч ко ви ћев т екс т Ум је т но с т ко лек т и в не р е ц и т а ц и је (/1936/; Вуч ко вић 1968б) у окви ру ко јег је зна ча јан део по све ћен упутс т ви ма з а ра д са р е ц и т а ц и о н и м хо р ом на ме њ е н и м д и ри г ен т и ма, док је допринос умет ни ка дру гих про фи ла остао не разјашњен. Инсистирање на ква лите ту музичког сегмента ове форме сведочи о проблематичности трет ма на син те тич ког прин ци па у ње ним практичним разрада ма, т ач н и је о Ву ч ко вићевој ус р едс р еђенос т и на р ешав ањ е и з аз ов а пр вен стве но из обла сти му зи ке и, по сле дич но, за не ма ри ва ње раз ли чит и х сцен ск и х аспе ка та. Прем да не рав но п ра ван од нос из међу у ме тност и у ре ц и т а ц и о н и м т во ре ви на ма сва ка ко н и је п ред с т ав ља о и деа л ка коме је овај ау тор те ж ио у сво ји м теоријск и м ра з ма т ра њи ма, ст и че се у т и сак да је ње го во ис ку ство у ра ду са ама тер ским ан сам блом при Бе о градском у н и ве р зи т е т у у т и ца ло на уда љ а в а њ е од п р во би т не си н т е т и ч не кон цеп ц и је, од но сно на а к цен т о ва ње м у зи ч ке д и мен зи је, ш т о се, по ред осталог, уочава у са др жа ју спи са по све ће них овој појави. Томе је, прет - по с т а в љ а мо, по р ед Ву ч ко ви ће в е у же спе ц и ја л но с т и, мо г а о д а бу де узрок раз у ме ва ње сло же но сти прак тич не при ме не про жи ма ња умет но - сти у окви ру хор ске/ко лек тив не ре ци та ци је, то јест не мо гућ ност пре - ц и зног де фи н и са њ а по ре т к а у ме т н и к а у п ро це су с т ва ра њ а и и з во ђе њ а на ро ч и то у ама те р ској сфе ри. У та к ви м окол но с т и ма је, ч и н и се, ве зива ње за по зна те, т ра д и ц и о на л не фор ме хор ског пе ва ш т ва мо гло да по - сл у ж и ка о по г од но по ла зиш т е за комп лексн ији ра д на и нкорпорирању р а з л и ч и т и х в р с т а у ме тнос т и и ус лож њ ав ању е с т ет и чко - ф о рм а лног хо ри зон т а хор ск и х /ко лек т и в н и х р е ц и т а ц и ја. 56

57 С о бзи р ом н а ч и њ е н и ц у д а је н а кон Ву ч кови ћ пос т епено по че о да усва ја п ри н ц и пе новог реал изма (соц ијал ис т и чког реал изма), ње г о во и н т е ре со ва ње за елабо рац ију у ме тн и чкоп ропаг а н дн и х форм и, то јест ва ри јан ти по ли тич ког те а т ра на ме ње них п р венствено аматерск им тру па ма и ши рим дру штве ним сло је ви ма, по че ло је да је ња ва. Услед чи ње ни це да је овај ау тор пре стао да ра ди на да љој елаборацији замисл и хор ске/ко лек т и в не р ец ит ац ије (к ако т еори јск и, т ако и п ра кт и чно) као и да по сле го ди не ни је имао по тре бу да ула зи у де таљ ни ја раз ма тра ња с тим у ве зи на осно ву ис ку ства ра да са аматерским ансамблом, те шко је утвр ди ти у ко јој је ме ри ова кав вид исто вре ме но уметн и ч ког и д ру ш т ве но а к т ивис т и чког де ла ња ис п у н ио ње г о ва оче к и ва ња и у јед но по т в р д ио св р сис ход но с т у кон т ек с т у ра з ви ја њ а п р о г р е си в не умет но сти. Не по сто ја ње опсе жнијих рефлексија о овој врсти политичког т е а т ра и з у гла по је д и нца који је парале лно пос т ав љ а о т еори јске о сно ве и не по с р ед но до п ри но сио у њ е г о вом о б л и ко в а њу, п р ед с т а в љ а по се бан про блем у про це су са гле да ва ња ове по ја ве у међуратној Југо - сла ви ји не са мо и з ис т о ри ј ског нег о и у ме т н и ч ко т е о ри ј ског, и деј ног, кул тур ног и дру гих угло ва. До не кле је мо гу ће ре кон стру и са ти не до вољ но ја сне сег мен те Вучко ви ће вог на ра т и ва на и н д и рек тан на ч и н у овом сл у ча ју, к роз на во де и з ма ло бр ој н и х, а л и зна чај н и х т ек с т о в а Па в ла Ст е фа но ви ћ а по све ће - н и х хор ској/ко лек т и в ној р е ц и т а ц и ји. С т и м у ве зи, о с о би т у в а ж но с т, по ред већ по ме н у те по ле м и ке са д р М и ло шем Сав ко ви ћем (1938), и ма ју и по сле рат на се ћа ња на рад ама тер ског го вор ног хо ра при УРУГ Абраше ви ћ (1959, 1980). За х в а љу ју ћ и по да ц и ма ко је је и з не о Ст е фа но ви ћ, олак ша но је утвр ђи ва ње Вуч ко ви ће вих те о риј ских и уметничких узо - ра ка да је реч о по ли тич ком те а тру, а по том и по је ди но сти око ње го ве а к т у е л и з а ц и је у а ма т е р ској сфе ри ме ђу рат не Ју г о сла ви је. На и ме, су де ћ и п р е ма о св р т и ма овог е с т е т и ча ра, у по с т а в ц и хор - ске/ко лек т и в не ре ц и т а ц и је на ови м п р о с т о ри ма би т но ме с т о и ма л и су у ме т н и ч к и екс пе ри мен т и А лек са н д ра Та и р о в а, Ем и ла Бу ри ја на, а л и и и з в е сног Пр о т а с о в а. Е с т е т и ч к и, ф о р ма л н и и и деј н и по с т у л а т и на ко је су се осла ња ли по себ но Бу ри јан, а у из ве сној ме ри и Про та сов, послу жи ли су као осно ва ју го сло вен ским умет ни ци ма и ин те лек ту алц и ма и з ко је је т ре ба ло да се ра з ви је ов ај спе ц и фи ч н и ви д по л и т и ч ког те а т ра. Иа ко је Сте фа но ви ћ био ја сни ји од Ву ч ко вића у издвајању узора, он је та ко ђе из бе гао да ука же на то ко ји су еле мен ти фор мал но-са др жајног к а ра к т е ра п р е у зи ма н и и л и од ба ц и в а н и и и з ког ра з ло г а. И па к, и з њ е г о ви х де т а љ н и х оп и са и з не т и х у к ри т и ч к и м (Сте фа но вић 1938б) и ме мо ар ск и м т ек с т о ви ма (Сте фа но вић 1980) мо же да се за кљу чи у ком п рав ц у се од ви јао ра д на хор ској/ко лек т и в ној ре ц и та ц и ји, тач н и је ка ко су тре ти ра ни по је ди ни еле мен ти ове фор ме. Су де ћи пре ма Сте фа но ви- 57

58 ће вим опи си ма и ко мен та ри ма, са свим је из ве сно да је на ве де ној ва ријан ти по ли тич ког те а тра у ју го сло вен ској сре ди ни при сту па но пр венс т ве но к а о м узи ч кој т во ре ви н и, ш т о до дат но по т вр ђу је оце не ко је смо из не ли у ве зи с Вуч ко ви ће вим ра дом у овој обла сти. Н а и ме, у п р ко с и с т и ц а њу и де а л а си н т е т и ч но с т и к а о к љу ч ног у об ли ковању хор ске/ко лек тив не ре ци та ци је, чи ни се да је пажња придав а на по с т и з ању озби љ н и х м у зи ч к и х ре зул т а т а у а мат е рск и м т рупама и, у јед но, т еж њ а к а кон с т а н т ном ус ло ж њ а в а њу м узи чке с т ру кт ур е, до во дила у сумњу посвећеност његовој ре а ли за ци ји. С тим у ве зи, илуст ра ти ван је п ри мер п ри п ре ме и из во ђе ња пе сме Д руже, буди сп реман! на ко ју се Сте фа но вић де таљ но освр нуо (1980: 5). У овом слу ча ју је, пре ма ње го вом ми шље њу, сло же ност тех ни ке хор ског ре ци то ва ња по - нај да ље оти шла, што се мо гло ви де ти на осно ву чи ње ни це да је дина м и к а (...) би ла и з д и фе р ен ц и ра на, п р о ме на у т ем бри з а ц и ји г ру п н и х гла со ва ве о ма у че с т а на, ри т м и ч к и п ро т ок т ек с т а с т рог о фи ксира н, ча к до г ра н и це ме ха н и ч ког ефек та, а по л и фо н и ја с т и хо ва (...) по д и г н у та до т ро гла са, са ими та ци о ним пост у пком по сте пе ног фор ми ра ња гла сов ни х сло је в а, ш т о ве р о в ат но п р ед с т а в љ а опа сн у к рај њу г ра н и ц у л и не ар не сло же но с т и, у ко јој, и па к, ра зу м љи во с т т ек с т а не сме би т и до ве де на у пи та ње (1980: 5). И ма ју ћ и ов а к ве и сл и ч не кон с т а т а ц и је у ви д у, не и з не на ђу је да је по зо ри шни кри ти чар и исто ри чар др Ми лош Сав ковић, премда накло - њ ен ле ви ча р ск и м к ру г овима и а в а нг а рдн и м помер ањима г р ан ица у сфери т еат ра, и зне о н и з к рит ик а на рач у н Ст ефановићевог (т е, сходно то ме, и Вуч ко вићевог) разумевања хорске/колективне рецитације. Реагу јући на Стефановићев текст посвећен извођењу рецитационих творе - ви на на ђач кој Ву ко вој про сла ви у че му је и сам уче ство вао (Сав ко вић 1938а), он је за кључ ио да су по ку ша ји овог есте ти ча ра у обла сти по лит и ч ког т е а т ра п р о бле ма т и ч н и и з ви ше ра з ло г а. Пр е ма Са в ко ви ће вом ми шљењу, Сте фа но вић је у свом ра ду пре јак ак це нат стављао на музичку осно ву, потпуно за по ста вља ју ћи драм ске аспек те (1938а: 12), а, осим т о г а, сво ја р е ц и т а ц и о на о с т в а р е њ а је у п р е ве л и кој ме ри з а сн и в а о на прин ци пи ма на сле ђе ни(м) из ка мер ног сти ла му зич ке про шло сти (со - л и с т и, д у е т и, ви о л и на, к ла ви р). Та к а в п ри с т у п п р е т ио је да г о вор н и хор мас(у) (ко ја) има сво ју фи зи о ло ги ју и ди на ми ку ма те ри је, па рали ше ста ри(м) обра сци(ма) му зик(е), ство ре ни(м) под дру гим усло вима. Иа ко је м у зи к а не и збеж а н и бит а н сад рж ај ови х сценск и х форм и, к а ко је ве р о ва о Са в ко ви ћ, т о и па к не оп ра в да ва њен у фет иш из ац ију и тен ден ц и ју да се гла со ви сх ва те као м и с т и ч на сна га. Уме с то то га, он се за ла гао за сим пли фи ко ва ње му зич ког пар та у хор ским /ко лек тивн и м ре ц и т ац и јама не само рад и с т ав љ ањ а у фо к ус д ра м ског еле мен т а, 58

59 нег о и зб ог њи хо ве по т ен ц и ја л но зна чај не к ул т у р не уло г е. На и ме, ов а фор ма је: не што што ће бр зо про дре ти сву да, у се ло, на њи ву, у ри бар ску бар ку, у гру пе па сти ра и рад ног на ро да. За њих је драм ска стра на мно го ва жни ја, јер су они у до ди ру са нај гру бљом ствар но шћу, у ак ци ји са вла ђи ва ња жи во та, у јед но став ном рит му нај те жих на по ра. Шта њи ма мо гу ре ћи к а ме р н и с т и л и ком п л и ко ване форме с т ил изованог г овора? А нап рот и в, они ће сво јим рит мом и сво јом ди на ми ком обо га ти ти стил хор ских реци та ци ја, ако им се од о зго, из те о ри је, не на мет ну прин ци пи њи ма несрод ног сти ла. Сим пли ци стич ке фор ме ће још би ти и по год ни је за најне по с р ед н и је с т в а ра њ е на т е р е н у, з а бр з о о бра з о в а њ е г о вор н и х хо р о в а, да ле ко од умет нич ких центара, далеко од стручњака. А упра во стручњ а ц и ма и н т е лек т у а л и с т и ч ко -у ме т н и ч к а скеп с а не до п у ш т а т у в р с т у р а д а, пор ед п р е т ен ц и о зно с т и ко ју он и не хо т и це с т а в љ ају у п рви р ед. (Сав ко вић 1938а: 12). Са в ко вићева и Ст е фа но вићева по ле м и ка во ђе на у ма ју и ју н у го д и не у л и с т у Прав да од из у зе т не је ва ж но с т и за са гле да ва ње ра з во ја по ли тич ког те а тра у ме ђуратној Југосла ви ји. Осим при ли ке да се ближе од р е де по е т и ч ко - е с т е т и ч к и ок ви ри хор ске/ко лек т и в не р е ц и т а ц и је на ју го сло вен ском тлу и модели из којих су про ис ти ца ли, су коб ми шљења дво ји це ле ви ча ра омо гу ћио је да се по стиг ну ћа на овом по љу са гле - да ју из дру гог угла да кле, не са мо из по зи ци је њи хо вих кре а то ра и про па га то ра што је нај чешће био случај, него и из перспективе инфор - ми са них по сма тра ча. За хва љу ју ћи то ме, из ве сне тврд ње по кло ни ка ре - ц и т а ц и о н и х т во р е ви на у ве зи са ра с п р о с т ра њ е но ш ћу и ма с ов ном по - п уларнош ћу ове ф ор ме до ве де не су у п и т а њ е, док је п р е т по с т а в к а о уда ља ва њу од син те тич но сти на ко ју упу ћу ју по је ди ни њи хо ви тек сто - ви до дат но осна же на. За к љу ч на ра з м а т ра ња Иа ко је ра з вој по л и т и ч ког т е а т ра у ме ђу рат ној Ју г о сла ви ји п р едс т а в љ а о п р о с т ор но и в ременск и, т е к ул т у р но и д ру ш т ве но ог ра н и чен фе но мен ко ји, су де ћ и п р ема ра сполож и ви м и з во ри ма, н и је на и ша о на ма сов ни од зив ни ти је ус пео да се отрг не из уских окви ра ама тер ске сфе р е у п р е с т о н и ц и, њ е г о в а по ја в а н и је з а не мар љи в а по т в р ђу ју ћ и, с јед не с т ра не, т е ж њу по је д и на ца и г ру па из ове с ре д и не ка у к љу ч и ва њу у гло ба л но значајне у ме тн и чке т енденц ија т ог а доба и, с д руг е с т ране, њи хо ву сп р ем но с т да и х а кт уел изују, ма к ар и у р е д у ко в а ном ви д у. И з те пер спек тиве гледано, подухвати у обла сти хор ске/ко лек тив не ре - ц и т а ц и је ко је су и н и ц и ра л и п ри па д н и ц и ле ви чар ск и х к руг ова од

60 до г о д и не з а сл у ж у ју па ж њу у ви д у оп с е ж н и је а на л и зе њи хо ви х исто риј ских, кул тур них, идеј них и есте тич ких ди мен зи ја. С обзиром на на шу усред сре ђе ност на кри тич ко теоријске наративе о по л и т и чком т еат ру, т е, сам и м т и м, на п ре т е ж но оп ш т е е с т е т и ч ке к а р а к т е ри с т ике у ме тн и чко - а г ит ац ион и х ф о р м и ко је с у не г о в а не н а ју го сло вен ском тлу, циљ је био да се оне си сте ма ти зу ју, об ја сне, конт ек с т у а л и зу ју и к ри т и ч к и ра з мо т р е. Д ру г и, не ма њ е в а ж н и а спек т и, по пут из во ђа штва и ре цеп ци је хор ских /ко лек тив них ре ци та ци ја, ре - пе р т о ар ск и х одабира и м узи чк и х решењ а з а хт ев ају већу ист ражено с т ове по ја ве, т ач н и је п р е ц и зно ис т о ри о г ра ф ско оц р т а в а њ е х р о но ло г и је до г а ђа ја, л и ч но с т и и и н с т и т у ц и ја и и де ја ко је у ов ом т р е н у т к у н и је до ступ но. Иа ко мо жда не пр ви ко рак у том по гле ду, са гле да ва ње критич ко те о риј ских на ра ти ва о ре ци та ци о ној сцен ској фор ми би ло је значај но з а по зи ц и о н и ра ње пол ит и чкот еат ар ск и х по к у ша ја у ме ђу рат ној Југославији у ш и ри м ок ви ри ма, то јест к роз по ре ђе ње са ст ре м ље њи ма у тој област и у Совје тском Савезу, Вајмарској реп убл ици / Трећем рајху, Че хо сло вач кој и дру гим зе мља ма. Као што смо ис та кли, опре де ље ње за ма ње фор ме и ама тер ску сфе ру ју г о сло вен ск и х у ме т н и к а и с т ру ч њ а к а би ло је мо т и ви са но по - л и т и ч к и м, к ул т у р н и м, к а о и поет и чк и м ра злозима. Пр емда су о т оме са мо по в р е ме но д и ск у т о в а л и, и Ву ч ко ви ћ и Ст е фа но ви ћ на ме ра в а л и су да кроз ре ци та ци о не хо ро ве као об ли ке по ли тич ког театра истовре - ме но д о п ру д о ш и р и х с лојев а, д а о с т в ар е јед и нс т в о у ме тн и чк и х и по л и т и чк и х и де а ла и, нај з а д, да с т во ре о сно ву з а буд ућу п р ог реси вн у у ме тнос т л и ше н у г ра ђа н ск и х вред но с т и, т е форма лн и х, сад ржајн и х и и деј н и х ог ра н и че њ а бу р жо а ске у ме т но с т и. У т ом п р о це су, нај ви ше су се осла ња л и на ис к у с т ва че хо сло вач к и х у ме т н и ка и де л и м и ч но руских о ко ји ма су, прет по стављамо, имали сазнања искључиво из секундар них извора. Иако у теорији заинтересовани за ревитализацију концеп та све у купног умет нич ког де ла са мо на дру га чи јим идеј ним осно ва ма, по к ло н и ц и хо р ске /ко лек т и в не р е ц и т а ц и је у ме ђур а тној Југ ос л авији ипак су се кроз прак су знат но уда љи ли од тог ци ља. Та ко је, уме сто син те тич не умет нич ке фор ме, до би је на јед на вр ста му зич ки оса вре ме - њ е ног хор ског ко ма да ш т о је, к ако п р е тпос т ав љ амо, п р ои злазило и з њи хо ве основ не п ро фе сиона лне усмеренос т и, као и г енера лно сужен и х мо гућ но сти за рад. Ц и к л и ч на п у т а њ а ко ју су п рош л и к ре а т о ри по л и т и ч ког т е а т ра на југ ословенском п рос т ору од т еоријск и х п ро м и ш ља ња до п ра к т и ч н и х ра з ра да и мо д и фи ко ва њ а т е о ри је, ва ж на је не са мо за ра зумевање овог кон к ре тног фе номена, већ има и шире имп л икације. Наиме, својеврстан по ло ви ча н успех, и л и ча к не у спех п р е ма м и ш љ е њу са в р е ме н и к а у к ре и ра њу син те т и ч ке у ме т ни ч ке фор ме ко ја би би ла п ријемчива ширим 60

61 сло је ви ма и ис т о в р е ме но на з а до во љ а в а ју ћем е с т е т ском н и воу, мо же да и ма зна ча ја у ко л и ко с е по сма т ра ју бр ој н и сл и ч н и по к у ша ји у ве зи са о б л и ко в а њ ем ра д н и ч ке у ме т но с т и ( ра д н и ч ког по зо ри ш т а, м у зи ке, књи жев но сти), као и со ци јал не умет но сти у ме ђу рат ном пе ри о ду и након Другог светског рата. Разлози због ко јих хор ске/ко лек тив не ре цит ац ије н ису ис п у н и ле з а ц р т а не ц и љ е ве ве ру је мо да ба р ем де л и м и ч но у п у ћу ју н а сп р е г у у з р о к а ко ји с у о т е ж а в а л и а к т у е л и з о в а њ е и де а л а с о ц и ја л и с т и ч ког х у ма н и зма у на ве де ном пе ри о д у, на р о ч и т о у ве зи са пар ти ци пи ра њем ши рих сло је ва у умет нич ким по ду хва ти ма. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ве сић, Ива на. Му зи ка у бес кла сном дру штву: де ла ње чла но ва и сим па ти зе ра Ко му нис т и ч ке п а р т и је Ју г о с л а в и је ( К П Ј ) н а т е о р и ј с ком и п р а к т и ч ном у т е ме љ е њу но в ог му зич ког по рет ка ( ). М у з и ко л о г и ја св. 13 (2012): Ве сић, Ива на. Ко н с т р у и с а њ е с р п с ке м у з и ч ке т р а д и ц и је у п е р и о д у и з м е ђ у д в а с в е т с к а р а т а: у т и ц а ј и д е о л о ш к и х п о д е л а у с р п с кој п о л и т и ч кој и и н т е л е к т у а л н ој е л и т и (док тор ска те за у ру ко пи су). Бе о град: Фи ло зоф ски фа кул тет Универзитета у Бео - гра ду, SOC DD 122, Вуч ко вић, В о ји с л а в. П р а ш ко О с л об ођ ен о п оз ор иш т е. У: С т уд ије, е с еји, к р ит ике. Бе о град: Но лит, 1968а, Вуч ко вић, В о ји с л а в. Ум је т но с т ко л е к т и в не р е ц и т а ц и је. У: С т уд ије, е с еји, к р ит ике. Бе о град: Но лит, 1968б, Вуч ко вић, Во ји сла в. Са вре ме но по зо ри ш т е. У: Ст у ди је, есе ји, крит ике. Беог ра д: Но л и т, 1968в, Вуч ко вић, Во ји слав. По зо ри шни фе сти вал D37 у Пра гу. У: С т у д и је, е с е ји, к р и т и ке. Бе о град: Но лит, 1968г, Вуч ко вић, В о ји с л а в. C o m m e d i a d el l a r t e д а н а с. У: С т у д и је, е с е ји, к р и т и ке. Б е о г р а д: Но лит, 1968д, Сав ко вић, Ми лош. По сле ђач ке Ву ко ве про сла ве. Го вор ни хо ро ви ће про дре ти сву да, у се ло, на њи ву, у ри бар ску бар ку, у гру пе па сти ра и рад ног на ро да. Прав да а: 15. Сав ко вић, М и лош. Г. М и лош С а в ко в и ћ од г о в а р а Г. П а в л у С т е ф а но в и ћу. Прав да б: 12. Сте фа но вић, Па вле. Умет ност хор ског ре ци то ва ња на Ву ко вој про сла ви. Прав да а: 13. Сте фа но вић, Па вле. Од го вор г. др. Ми ло шу Сав ко ви ћу. Прав да б: 17. Сте фа но вић, Па вле. Од го вор г. др. Ми ло шу Сав ко ви ћу. Прав да в: 12. Bu rian, Ja r k a M. D The Dra ma Re vi ew: TDR, The a tri cal The ory Is sue, св. 4 (1976): Clybor, Shawn. Prop hets of Re vo lu tion: Cul tu re, Com mu nism, and the Czech Avant-Gar de, (док т ор ск а т е з а у рукоп ис у). Ев а нс т он: Ун ив езит е т Nort hwe st e r n (СА Д ), Пре у зе то из ба зе P r o Q u e s t T h e s i s& D i s s e r t a t i o n s. Deák, Fran ti šek. Blue Blo u se ( ). T h e D r a m a Re v i e w: T DR, Rus sian Is sue, св. 1 (1973): Fla ker, A le k s a n d a r. A. C e s a r e c, t é m oi n d e s t r a n sfo r m a t i o n s d e l a r t s o v ié t i q u e p e n d a nt le s années vingt. Ca hi ers du mon de rus se et so viéti que св. 4 (1961): Mally, Lynn. Au to no mo us The a ter and the Ori gins of So ci a list Re a lism: The 1932 Olympiad of Au to no mo us Art. The Rus sian Re vi ew св. 2 (1993):

62 Mally, Lynn. Re v o l u t i o n a r y Ac t s: A m a t e u r T h e a t r e a n d t h e S o v i e t S t a t e. New York: Cor nell Uni ver sity, Mally, Ly n n. E r w i n P i s c a t o r a n d S o v i e t C u l t u r a l Po l i t ic s. Ja hrbücher für Geschic hte Östeuropas Ne ue Fol ge св. 2 (2003а): Mally, Lynn. Ex por ting So vi et Cul tu re. The Ca se of Agit prop The a ter. S la v ic Re v i e w св. 2 (2003б): Mel chin ger, Siegfried. Po vi je st p o li t ič k og k a za li š ta. P rev. Vi d a Fla ke r. Za g reb: G r a f ič k i z a vod Hr vat ske, Pi sca tor, Erwin. Le Théatre Po li ti que. Pa ris: L Ar che, [1929] Pi sca tor, Erwin. Po li t i č k o k a z a li š t e. Prev. Ne nad Po po vić. Za greb: Ce ka de, Ste fa no vić, Pavle. S eć anje n a r a d s a govo rn i m hor o m Ab r a š e v i ć a. K n ji ž e v n e n o v i n e : 2 3, 13. Ste fa no vić, Pa vle. Go vor ni hor Abra še vić Бе о град: Лич ни фонд Па вла Стефа но ви ћа, (чла нак је об ја вљен у ви ду фељ то на у Пол ит иц и, 3, 4. и 5. де цем бра г о д и не). Vuč ko vić, Vo ji sl av. Z e i t s t ü c k -re vi ja, ka mer na ope ra i cr ta ni film kao platformа no vog muz ič kog i z r a z a. Zvuk св. 8/9 (1933): Vuč ko vić, Vo ji slav. Umet nost ko lek ti va. Zvuk св. 5 (1934): Vuč ko vić, Vo ji slav. Umet nost hor ske re ci ta ci je. Bra zda св. 2 (1936): Ivana S. Vesić REFLECTIONS OF THE IDEA OF POLITICAL THEATER IN THE KINGDOM OF SERBS, CROATS AND SLOVENES/KINGDOM OF YUGOSLAVIA: AN OVERVIEW OF THE CRITICAL AND THEORETICAL NARRATIVES Summary The idea of political theater expanded massively in the aftermath of the October Revolution becoming popular in leftist circles in various European countries, especially in Germany and Czechoslovakia. Many artists and intellectuals saw a great potential in agitprop forms not only in transforming the traditional methods of political propaganda, but also in dismantling the existing artistic models of expression and perfomance. The possibility of combining a harsh social critique with the impovisatory structure and direct approach to the audience made new agitprop genres, such as living newspaper and Blue Blouse, inspirational and stimulating for different kinds of artistic experiments. Although these genres were developed both in the sphere of professional and amateur art, their wider social and cultural value was primarily the result of growing presence among amateur workers troups particularly in Soviet Union and Germany. While the distinctive forms of political theatre were deeply influenced by the changing tendencies in the Soviet political and cultural life, especially between the Frist Five Years Plan period ( ) and burgeoning socialist realism (since 1934), its actualizations in different parts of Europe depended on the intertwining of Soviet and local sociopolitical circuimstances. Despite the fact that leftist and particularly communist circles were under continual oppression in the Kingdom of SCS/Yugoslavia since 1921, their activities started to increase in Yugoslav public sphere since the early 1930s. Owing to the appearance of a group of young musicians and music intellectuals who openly supported political and cultural programme of the Communist Party of Yugoslavia at the time, a great shift took place in the approach to using artistic and cultural forms for broader (social and cultural) 62

63 purposes. Therefore, a sudden rise of interest for political theater, both in theory and practice, represented a logical outcome. Among the leftist intellectuals who took part in this process the most important was Vojislav Vučković who, since 1933, initiated theoretical discussions on the choral/collective recitation and its practical elaborations. Along with Vučković, important role in the development of this type of political theater belonged to Pavle Stefanović who appropriated Vučković s ideas and general approach and cultivated them through the work with amateur speech choirs in Belgrade workers, youth and women societies. Although both Vučković and Stefanović aimed at treating the choral/collective recitation as a synthetic artistic form with strong inclination towards both social critique and broader social strata, their critical and theoretical papers revealed an antipodal tendency particularly in the aesthetical realm. Actually, both music intellectuals displayed an affinity to less synthetic and, at the same time, more musically complex creations in their work with amateur troups which was contrary to the ideals they propagated. Among other things, the discrepancy between theory and practise was commented upon in negative terms among the contemporaries, particularly by a theatrical historian and critic Miloš Savković. According to the findings of this analysis, problems that surrounded the foundation and development of political theater in interwar Yugoslavia represent an important phenomenon not only in the reserch of diversity of local manifestations of this kind of artistic form, but also in the explorations of fruitlessness of manifold attempts aimed at creating a specifically workers art as well as social art in interwar and post-wwii period. Kеywords: political theater, choral recitation, speech choir, Vojislav Vučković, Pavle Stefanović, Kingdom of SCS/Yugoslavia. 63

64

65 UDC :929 Hanauska B. MИЛЕНА М. ЛЕ СКО ВАЦ Срп ско на род но по зо ри ште, Но ви Сад * Ори ги нал ни на уч ни рад / Ori gi nal sci en ti fic pa per РЕ Д И Т Е Љ СК И РА Д БО РИ ВО ЈА Х А Н А У СК Е ** САЖ ЕТА К : Б ор ив ој е Б ор а Х ан аус к а в а ж и з а ј е д н о г од н а ј б о љ и х р е д и т е љ а Срп ског на род ног по зо ри шта. Ана ли за ње го вог ра да не за о би ла зна је у про у ча ва њу де - л а т но с т и Српског н а р од ног по з ориш т а у пери о д у по с ле Д ру г ог св е т ског р а т а. У н а шем н а ј с т а р и ј е м н а ц и о н а л н о м т е а т р у Х а н а у с к а ј е о с т в а р и о т р и д е с е т р е ж и ј а и о с т а в и о неи збри си в у ме тн и чк и т ра г у ис т орији овог т е а т ра. Ра све тља ва њем ње г о вог у ме т н и ч ког р а д а и а н а л и з ом њ е г о в е р е д и т е љ с ке е с т е т и ке д о п р и н о с и м о р а з в о ј у т е а т р о л о г и је, а л и и и с т о р и ји н а ш е г по з о р и ш т а, к а о и р е ж и ји уоп ш т е. По с л е р а т н а р еж и ја с е и н т е нз и в но р а з в и ј ал а з а х в а љу ј у ћ и д о л а с к у ш ко л о в а н и х р е д и т е љ а, м е ђ у ко ји м а з н ач а јн о м ес т о з а у з и м а и Б о р а Х а н а у с к а. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Б о ри в о је Х а на у ск а, р е д и т е љ, р е ж и ја, по з о ри ш т е, д ра мск и т екс т, п р ед с т а в а. Срп ско на род но по зо ри ште, глу мац, про ба, сце но гра фи ја По зо ри шни ре ди тељ Бо ривоје Ханауска ( ) незаобила зан је у п ро учавању делатности Српског народ ног по зо ри шта (СНП) у пе ри о д у по сле Дру гог свет ског ра та. 1 Ха на у ска је од до (са пре ки дом * m i le n e n a. n m a i l.c o m ** С т у д и ја је р е з у л т а т р а д а н а п р о је к т у Пр в и п о с л е р а т н и р е д и т е љи С р п с ко г н ар о дн о г позориштa ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство за про све ту, на у ку и тех но ло шки раз вој Ре пу блике С р б и је. 1 О Х а н а у с к и н о м р а д у с а т е а т р о л о ш ко г г л е д и ш т а д о с а д а с у п и с а л и: В л а д а По п о в и ћ у књи зи З а п и с и и з п о з о р и ш т а, Но ви Сад 1982, , у ко јој је дао крат ке пор тре те по зор и ш н и х с т в а р а л а ц а м е ђу ко ји м а је и п о р т р е т Б о р и в о ја Х а н а у с ке; Лу к а До т л и ћ у к њи з и Из на шег по зо ри шта ста рог, Но ви Сад 1982, у ко јој је са ку пио раз ли чи те тек сто ве из исто рије по з о ри ш т а и с а мо спо м ињ е Х ан ауск у у ок виру по с ле р а т н и х р е д и т е љ а ; Пе т а р М а р ја но ви ћ, Но в о с а д с к а п о з о р и ш н а р е ж и ја ( ), Но ви Сад 1991, 43 51, у ко јој опи су је рад де вето ри це ре ди те ља СНП-а ме ђу ко ји ма је и Ха на у ска. По во дом Ха на у ски не смр ти, али и го - д и ш њи ц е од с м р т и, и з а ш л о је н е ко л и ко п р и г од н и х т е к с т о в а у ко ји м а с у с е ау т о р и к р а т ко о с в р н у л и н а Х а н а у с к и н р а д: Лу к а До т л и ћ, Б о р а Х а н а у с к а, Днев ник, Но ви Сад, 6. IV и М и л е н ко Шу в а ко в и ћ, Ре д и т е љ Б о р и в о је Х а н а у с к а, По зо ри ште, Но ви Сад, 25. III У 65

66 од до 1952, ка да је био ре ди тељ На род ног по зо ри шта у Са ра је ву) у Срп ском на род ном по зо ри шту ре жи рао три де сет представа. Од тридесе т п ред с т ава ше сна е с т је ра д ио на осно ву до маћег д ра мског т екс т а, а че т р на ес т на осно ву с т ра не д рам ске л и те ра т у ре. Пред с та ве су ра ђе не на о сно ву д в а де с е т и с е да м д ра м ск и х т ек с т о в а. На и ме, По кон д и ре н у ти кву Јо ва на Ст. Поповића је реж ирао т ри п ута, а Покојника Бран ислава Ну ши ћа два пу та. По ред ова два драм ска тек ста, Ха на у ска је режирао још и: На род н и п о с ла н и к и Власт Б. Ну ш и ћ а; Кир Ја ња Јов ана Ст. По по ви ћа; Ме ћа ва П. Бу да ка; Над по пом по па и Трак тат о слу шки њама Б. Ч и п л и ћа; Вук Бу ба ло Б. Ћо п и ћа; Ша ре на лоп т а И. Тор ка ра; Пара стос у бе лом М. Ан ти ћа и Из би ра чи ца К. Триф ко ви ћа. Од ино ст ра ни х пи са ца то су углав ном кла сич на де ла, али ни јед но де ло ни је ре жи рао ви ше п ута: Т уђе дете В. В. Шквар ки; Фигарова женидба и ли Луди дани П. О. К. де Бо мар ше; М и с и ја м и с т е р Пе р к и н с а у з е м љ и б о љ ш е в и к а А. Е. Ко р н е ј ч у к а ; Цвр чак на ог њи шту Ч. Ди кен са; Р у с ко п и т а њ е К. М. Си мо но ва; Дон Жу ан Ж. Б. П. Мо ли је ра; Му зич к и п а ја ци Л. Зи лах и ја; Да ли је ову да про шао мла ди чо век? П. Хан уша; Тетовирана ружа Т. Ви л и ја м са; Ф и з и ча р и Ф. Д и рен ма т а; До ња Ро си та или Го вор цве ћа Ф. Г. Лор ке; Про сјач ка оп е ра Б. Брех та и Го сп о ђа Бо в а р и Г. Фло б е ра Г. Ба ти ја. Ха на у ска је до шао у СНП убр зо по сле ра та, ка да се ве ро ва ло у бо ље су тра, ка да су сви би ли пу ни ела на за рад и об но ву зе мље. Али то је и пе ри од не ма шти не на свим по љи ма па и у кул ту ри, а са мим тим и у по зо ри шти ма. Он је у тој пр вој по сле рат ној го ди ни ре жи рао пет предста ва, што по ка зу је са ко ли ко се ен ту зи ја зма при сту пи ло об но ви по зо - ри шта. При па дао је шко ло ва ним ре ди те љи ма ко ји су после рата започел и п рофесиона л н и ра д у д р жав ни м по зо ри ш т и ма и ко ји су до п ри не л и ра з ви ја њу по зо ри шне ре ж ије у СН П-у. Ха на у ска је је дан од по сле рат ни х ре ди те ља ко ји ме ња ју при ступ по зо ри шној ре жи ји у од но су на до тада шњи. У то до ба су у СНП-у ре жи ра ли Јо ван Пут ник, Јо ван Ко њо вић, Ју ри ј Љво ви ч Рак ит и н и Јоси п Кул у нџ и ћ, а к а сн и је до ла зе и М и лен ко Шу ва ко вић, Ди ми три је Ђур ко вић и Де јан Ми јач. Све су то би ли ис кусни по зо ри шни љу ди. Ха на у ска је ре жи ју учио од Ко њо ви ћа и Ра ки тина на Му зи ч кој ака де м и ји у Бе о г ра д у, на По зо ри ш ном од се к у, а л и и од по зна т ог че ш ког р е д и т е љ а Ем и ла Бу ри ја на, к а да је био на с т у д и ја ма у Че хо сло в ач кој, на Ви с о кој у ме т н и ч кој ш ко л и. Х а на у ск и н по че т а к у СН П-у био је успе ша н, њ е г о в а п р в а р е ж и ја Ну ш и ће вог На род ног п о с ла ни ка (26. VI 1945) по ка за ла је да до ла зи ш ко ло ва н ред ит ељ са нови м иде ја ма. Ха на у ска је сам ре као да је у Но ви Сад сти гао као већ форпри пре ми је обимнија сту ди ја о Бо ри во ју Ха на у ски ко ја ће са др жа ти ко мпле тан по пис лит е р а т у р е в е з а н е з а ов о г и с т а к н у т о г р е д и т е љ а. 66

67 м и ра н ре д и т е љ, пе да г ог и д рамат у рг ( Ха на у ска, Мо је п о зо ри ш т е, 4) 2. Већ п р ви м р е ж и ја ма по к а з а о је свој п р о фе си о на л и з а м у по зо ри ш ном ра ду, али и по себ ност и спе ци фич ност ре ди тељ ског из ра за. На осно ву тек сто ва по ко ји ма је ра дио пред ста ве, а ко ји се чу ва ју у Би бл и о т е ц и СН П- а и у ко ји ма на мар г и на ма п р е по зна је мо Х а на у ск и н ру ко пис, мо же мо ре ћи да је по што вао драм ско де ло и да се текст дра ме од т ек с т а, од но сно п р ед ло ш к а п р ед с т а ви, не ра з л и к у је м но г о. Ва ж но је ра з л и ко ва т и д ра м ск и т екс т од т ек с т а п ред с т а ве, од но сно п ред ло ш ка за по зо ри шну пред ста ву, јер драм ски текст ко ји је у ства ри пред ло жак п р ед с т а ви н у ж но мо ра и ма т и ра з л и ч и т е к в а л и т е т е у од но су на л и т е - рар ни текст, бу ду ћи да се струк ту ри ше по пот пу но дру га чи јим принци пи ма и да је, што је од нај ве ће ва жно сти, опре де љен за са свим друг а ч и ји ме д и ј и т и п р е цеп ц и је. Ма ле и н т е р в ен ц и је ко је с у в р ше не на т ек с т у би ле су ско ро у век са мо са ж и ма ње, од но сно ск ра ћ и ва ње т ек с т а з б ог д у ж и не и л и т емп а п р едс т ав е. Х а н а у ск а је п ри б е г а в а о ов а к ви м ск ра ћ и в а њи ма т ек с т а. По не к а д је р е ч и ме њ а о не к и м сл и ч н и м з а ко је је сма т р а о да с у а дек в атн ије и и зр аж ај н и је. А л и св е т е и з ме не н и с у ме ња ле ни зна че ње ни сми сао, оне су слу жи ле са мо за убр за ње тем па пред ста ве или јед но став но скра ће ње због ду жи не самог текста. Ханау ска спа да у ре д и те ље ко ји су у пот п у но ст и по ш то вал и и п рат ил и текст дра ме ко ју по ста вља ју на сце ну. По сле рат ни ре ди те љи у на шим по зо - риш т и ма ско ро су до след но по ш то ва л и д рам ск и текст, па је и Ха на у ска при па дао драм ском те а тру. Ни за јед ну од три де сет пред става ко је је по ста вио у СНП-у ни је имао дра ма тур га ни ти не ко га ко је адап ти рао текст, осим за две за ко је је он сам ура дио дра ма тур шку ре дак ци ју (за Про сјач к у оп е р у) и р е д и т е љ ск у о б ра д у т ек с т а (з а Т ра к т а т о с л у ш к и њ а м а). Обе ове пред ста ве за ко је је он ура дио дра ма тур шку, од но сно ре д и тељ ск у об ра д у тек ста постав љене су на репертоар СН П-а д вадесе т и ви ше го ди на по сле ра та ка да се по ла ко ме њао од нос пре ма тек сту и к а да су по че ле и н т е р вен ц и је на т ек с т у. Нај ве ће и з ме не и з в р ш ио је на тек сту Трак тат о слу шки ња ма, где је осим скра ћи ва ња ме њао и редо след сце на (Чи плић, Т ра к т а т о с л у ш к и ња м а). 3 Прве про бе је по чи њао са већ ком плет но при пре мље ном представом до нај си т н и ји х де т а љ а, ш т о ла ко з а к љу ч у је мо на о сно ву з а п и са и ц р т еж а на ма р г и на ма д ра м ск и х т ек с т о в а. У с а ч у в а н и м д нев н и ц и ма про ба на пр вој чи та ћој про би увек је на ве де но да се чи тао цео драм ски текст. Ха на у ска би на пр вој про би ана ли зи рао текст, об ја шња вао лико в е и и з н о с и о с в о ј у ко нц е пц иј у, а к ас н ије је з аједн о с а г л у мц им а 2 Те к с т Б ор ив ој а Х а н а у с к е Мо је п оз ор иш т е ј е н е об ј ав љ е н и к а о м уз е јс к и п р е дм е т чу ва се у По зо ри шном му зе ју Вој во ди не, инв. бр Пре ку цан Чи пли ћев текст чу ва се у Би бли о те ци СНП-а под инв. бр. 1187/1 и 1187/3. 67

68 ана ли зи рао сце ну по сце ну и об ја шња вао ка рак те ре ликова. Већ од првих п ро ба он је и н си с т и ра о на сви м г о вор н и м мо да л и т е т и ма на д и к ц и ји, на раз го ветности, за тим на ин тен зи те ту и емо ци о нал ном на бо ју. Сматрао је да се на чи та ћим про ба ма мо ра ју са вла да ти све ове ни јан се јер ће глум цу би ти лак ше на ми зан сцен ским про ба ма ка да тре ба да са влада ва сцен ска кре та ња, а ма ње да ми сли на текст. Због то га је ин си сти рао да глум ци на у че цео текст пре по чет ка ми зан сцен ских про ба. Х а на у ск а с е на п р ви м ра с по р ед н и м п р о ба ма к р е т а о по сце н и во - дећ и гл у м це по сво ји м већ у на п ред до де т а љ а у т в рђен и м п р ос т орн и м ли ни ја ма и тач ка ма. Из говарао је текст свих глумаца понаособ, инсистирао да од ре ђени делови текста буду изговорени лицем, леђима, профилом и л и по л у п ро фи лом п ре ма пар т не ру и л и п у бл и ц и. То је све т ра ја ло док гл у м ц и н и су са в ла да л и к р е т а ње по сце н и, а к а д њ ег ове м из а нсценске и н т е р в ен ц и је ви ше н и с у би ле по т р е б не, од л а зио је до р е д и т е љ ског пулта у гледалишту и нетремице посматрао дешавања на сцени и шапа том по на вљао текст сва ког глум ца. Све вре ме док је ти хо из го ва рао т екс т, р е ж и ј ск а к њи г а је би ла з а т во р е на, ш т о по т в р ђу је ч и њ е н и ц у да је он зна о напаме т и целок упа н т екс т и м и за н сцен ск а к ре т а њ а. Ова к а в нач и н рада и с т ва ра ња п ред с т а ве н и је ом и љен ме ђу гл у м ц и ма. Ова ка в рад гра ђе ња пред ста ве и уло ге за глум ца је ско ро не при хва тљив, јер с е т и ме у м но г о ме по н и ш т а в а гл у мач к а и н т е р п р е т а т и в на моћ. М но г и гл у м ци сма т рају да су то неиж ивљене гл умачке амбиције редитеља, а ли му је рет ко ко то и при го ва рао. Мно го ка сни је не ки од глу ма ца (Ми лица Радакови ћ, М ира Бањ а ц, Тома Јов анови ћ, А нђел ија Весн и ћ) 4 ист и- ца ли су да су им та кве про бе, у ко ји ма је он до де та ља об ја шња вао сва ком од њих шта тре ба да ра ди, би ле од не про це њи ве ко ри сти. Док су ра дил и ч и т а ће п р о б е, на у ч ио и х је да о т к ри в а ју т екс т, њ е г о ву сло је ви т о с т. На про ба ма је био вр ло зах те ван, ка ко ка же Ми ра Ба њац, ско ро де спотск и се односио п рема гл у мц има док не би за јед но до ш л и до ре зул т а т а, али је та ко успе вао да их на те ра да до ђу до су шти не уло ге. У то до ба, пре пре ми је ре би ле су оба ве зне тзв. кон трол не про бе ко ји ма су при су ство ва ли углед ни чла но ви умет нич ког са ве та, управ - ник, по моћ ник управ ни ка и два ре ди те ља СНП-а. На тим про ба ма су сви ко мен т а ри са л и п р едс т аву, дав ал и са ве т е р е д и т е љу и евен т у а л не су г е с т и је з а ме њ а њ е од р е ђе н и х де ло в а, а л и с е нај ви ше кон т р о л и са ло да ли је пред ста ва у скла ду са та да шњим по ли тич ким убе ђе њи ма. У разговорима су уче ство ва ли и сви ак те ри пред ста ве. Ханаускиним предста ва ма ни када ни је при пи си ва но да су упе ре не про тив та да шњих убе - ђе ња, дру штве ног уре ђе ња или по је дин ца, али му је су ге ри са но да из ме- 4 Р а з г о в о р е с а г л у м ц и м а а у т о р ј е в о д и о и с н и м а о в и ш е п у т а т о к о м и с т р а ж и в а њ а о Х а н а у с к и. 68

69 ни по је ди но сти у ци љу боље представе. На сва кој та квој кон трол ној проби он је увек бра нио свој кон цепт и ско ро ни ка да ни је усва јао при мед бе. Бо ри во је Ха на у ска је био и по знат по спе ци фич ном раду са глумци ма. Знао је тач но шта хо ће од сва ког по је ди нач ног глум ца, уна пред је осми слио сва ки ње гов по крет и гест у да тој пред ста ви. Ка ко је он био и пе да г ог, п ре да ва о гл у м у у Д р жа в ној по зо риш ној ш кол и у Новом Са ду, у рад са глум ци ма ни је во лео и ни је до зво ља вао да му се не ко ме ша. Свој рад са глум ци ма сма трао је не при ко сно ве ним и баш због тог свог ста ва до ла зио је у су коб са дру гим ре ди те љи ма, по го то во на т з в. кон т р о л н и м п р о б а м а. Ме ђу т и м, н и к а д а т ај њ е г ов к а т е г о р и ч н и с та в н и је у г розио п редс таву, н ит и се показао као лош избор. Нап рот и в, на кра ју су сви они ко ји су бар ма ло про у ча ва ли ње гов по зо ри шни рад за кључили (а и са ми глум ци су то ис ти ца ли) да је Ха на у ска био је дан од нај бо љи х ме ђу т а да ш њи м ре д и т е љи ма СН П-а. У сви м и нт е рвју и ма до ко јих смо до шли, а ко ји се од но се на рад са Ха на у ском, глум ци исти ч у ње го ву посвећеност и п реданост позоришт у, његовом редитељском зна њу и у ме ћу. А н ђе л и ја Ве сн и ћ, а по с е б но М и ра Б а њ а ц и То ма Јо в а- но вић, ис ти ца ли су да су ње го ве про бе са по је ди нач ним глум ци ма једни од нај драгоценијих часова глуме ко је су до би ли. Глум ци су га сматра ли ре ди те љем од ко јег су мно го на у чи ли и ко ји је знао да до бро п ре т о ч и т екс т д ра ме у п ред с т а ву. Ч и ње н и ца је да су ред ит ељ и гл ума ц пар т не ри у ра д у на п ред с та ви и да не ка да је дан д ру го га мо г у да по ву к у сва ко на сво ју ст ра н у. Од гл у ма ца је т ра ж ио да емо ци ја бу де нај ва ж ни ја, у век је и н си с т и ра о на по ве зи в а њу по к р е т а, м и м и ке и емо ц и је. Св а к у емо ци ју, као и све у пред ста ви, ре ша вао је и ре шио пре по чет ка пр ве п р о б е. То ком ра да на п р едс т ави у гла в ном н и је до ла зи ло до ме њ а њ а гл у ма ца за по је д и нач не уло ге. Ра д и ло се до с та у а л те р на ц и ји, а л и н и је се де ша ва ло да се глумац за ме ни дру гим. На осно ву свих ис тра живања сагле да ти ре ди тељ ску есте ти ку једног по зо ри шног ре ди те ља који више ни је ме ђу жи ви ма и ко ји је по следњу п ред с т а ву ре ж и ра о п ре скор о педе се т г о д и на н и је ла ко је р н и јед на ње го ва пред ста ва ни је сни мље на, а и да је сте то би био сни мак предс т а ве који гледамо пос р едно, к р оз око сн и ма т е љ а, а п р ед с т а в а је са мо оно што је из ме ђу пу бли ке и рад ње на сце ни, без по сред ног ме ди ја. М ада је поз о ри ш на п р ед с т а в а не по но в љи в а и п рис у тна с амо овде и са да, она је је дин стве ни тре ну так и од нос са гле да о цем и осе ћај ко ји се ра з ви ја у гле да о ц у. Ре д и т е љ, а л и и гл у ма ц, улаж у сву своју л и чнос т у свој умет нич ки из раз. Они су је ди ни умет ни ци иза ко јих не сто је де ла ко ја се мо гу чу ва ти и увек ви де ти. То је умет ност ко ја ни је веч на, то је ефе мер на умет ност, умет ност тре нут ка и до живљаја у датом тре - нут ку. То је умет ност ко ја је у ства ра о ци ма пред ста ве и пу бли ке, дожи вљај из ме ђу њих са да и ов де. 69

70 Да ли смемо да ко мен та ри ше мо к ва ли те т т и х п ред става ако се узм у у обзи р све окол но с т и под ко ји ма су на с т а ја ле? Сиг у рно да можемо да ка же мо да су оне би ле до бре баш због тог вре ме на у ко јем су на ста јале и у та квим окол но сти ма под ко ји ма су на ста ја ле. Те пред ста ве су у т р ле п у т сви м к а сн и ји м, па и ови м да на ш њи ма. Њ е г о ве р е д и т е љ ске по с т а в ке су у једно и сведоча нс т во т ог а времена: к ако су се позориш т а ра з ви ја ла од ра т а до к ра ја ше зде с е т и х г о д и на. Већ у п р ви м р е ж и ја ма по ка зао је да с т у д и о зно п ри с т у па ра д у. Пред с та ве ко је је ре ж и рао п р ве т ри го ди не по сле ра та би ле су по л и т и ч к и и и де о лошк и обојене. Од до по зо ри ш т а су до би ја ла од на д ле ж н и х т а ко зв а н и ок ви р н и р е - пер то ар са ко јег су мо гли да по ста вља ју де ла на свој ре пер то ар. Ха на у- ска се у свим тим за да тим ре жи ја ма до бро сна ла зио и од лич но од гов а ра о з а дат к у. У т и м ок ви р н и м р е пе р т о а ри ма у век су с е на ла зи л и и на ши кла си ци Бра ни слав Нушић и Јован Стерија Поповић, које је Хана у ска ви ше пу та и са успе хом по ста вљао на сце ну. Ка ко је био Ра ки тинов уче ник, од ње га је и на у чио по не што о ра ду Ста ни слав ског. Ра ки тин је сво ји м у че н и ц и ма п р е не о у че њ а ру ск и х по зо ри ш н и х у ме т н и к а код којих је и сам учио (Вла ди мир Ни ко ла је вич Да ви дов, Кон стан тин Сер - ге је вич Стани славски, Всеволод Емиље вич Мејерхољд, Владимир Иван о в и ч Не м ир ов и ч -Д а нч е нко, И в а н М и х а ј л о в и ч Мо с к в и н и В а с и л и ј Ва си љ е ви ч Лу ш ск и). Х а на у ск а је св о је р е ж и је по с т а в љ а о на о сно ву уче ња Ста ни сла вог. Он је че шки ђак, а Че шка шко ла се осла ња ла на Ру ску шко лу, на Ста ни слав ског. О свом ра ду по Си с т е м у на пи сао је дa га је ме то да Ста ни слав ског по себ но ин те ре со ва ла и да се њо ме бо - га то слу жио и као ре ди тељ и као пе да гог, али и да ни кад ни је ме тод не кри тич ки по ста вљао за циљ ни се би ни ан сам блу, не за крај њу ме ту. Во лео је да ис так не да је од сво јих про фе со ра мно го то га на у чио, па је т а ко од Ра к и т и на п ри х в а т ио а на л и т и ч к и ме т од ра да са гл у м ц и ма је р се слу жио сли ко ви тим об ја шње њи ма и су ге сти ја ма; од Пе тра Ко њо вића је при хва тио љу бав и бри гу за сва ку реч у тек сту, за сми сао ре че нице, али и за му зич ку вред ност тек ста, од Сре те на Ма ри ћа, ко ји му је п ре да вао у поредн у к њижевнос т, п рих ва т ио је да и де ла п и са на у не к и м ра ни јим вре ме ни ма по сма тра из да на шње пер спек тиве и да их редитељским при сту пом оса вре ме ни, док је на уса вр ша ва њу у Пра гу од профе со ра Бури ја на на у чио да не мо ра сва ки екс пе ри мент да бу де не прих в а тљи в, не г о да мо же и не кон вен ц и о на л н и т е а т ар да бу де з а н и м љи в п у бл и ц и. У сво јој ау т о би о г ра фи ји ис т а к а о је да је њ е г о в а п р в а љу ба в би ла л итера т у ра па не ч у д и ш то је осно ву ње го вог ре д и тељског рада у п рвом р е д у к а р а к т е ри с а ла и з в а нр една а нал из а т ек с т а. Д р а м ск и т екс т је з а Х а на у ск у био о снов но по ла зи ш т е, и т о и н т е г ра л н и д ра мск и т екс т. О н се ско ро до след но др жао пи сца и сле дио ње го ва упут ства. Др жао се 70

71 тек ста, ни је из ла зио из ње га, што да нас ни је прак са, али та да, та тзв. ста ра ш ко ла ре ж и је н и је п рих ватала било как во одст упање од текста па с е и Х а на у ск а с т ри к т но д р ж а о т ек с т а (на ра в но т у не под ра зу ме в а мо скра ћи ва ње тек ста због ди на ми ке пред ста ве). Драм ски текст био је по - ла зи ш т е и ба з а п р ед с т а ве, а л и п р ед с т а в а је би ла по с е б на у ме т н и ч к а це ли на. Да нас је пи сац не рет ко у дру гом пла ну, по не кад оста не вр ло ма ло од ин те грал ног тек ста ко ли ко га ре ди тељ или дра ма тург про ме не. Ин спи ри сао га је до ма ћи драм ски текст и за ла гао се да се са сце не чу је до ма ћи текст и да се при ка же све о жи во ту ко ји нас окру жу је и ко ји је у на ма. Сма трао је да кри зу по зо ри шта мо же да пре ва зи ђе са мо и ис к љу ч и во до ма ћ и д ра м ск и т екс т у р е пе р т о ар ској по л и т и ц и, је р је - д и но та ко мо же да се ос т ва ри је д и н с т во ау то ра, по зо ри ш н и х у ме т н и ка и п у блике. И у ме тник и п ублика најбоље осећају домаћег писца, а самим т и м и у ме т н иц и б оље и зражавају дома ћ а де ла. Од т ри де се т п ред с т а ва ко је је по ста вио у СНП-у ви ше од по ла су де ла до ма ћих пи са ца. Под једна ко с е по све т ио и до ма ћ и м к ла си ц и ма и са в р е ме н и ц и ма, ма да су г а де ла Јо ва на Стерије Поповића и Бранислава Нушића највише заокупљала. Ин спи ри са ли су га ли ко ви у де ли ма ова два пи сца, као и њи хо ва на ме ра да сво јим ко ме ди ја ма по ка жу, ука жу и под у че свет око се бе. Х ан ауск а је био аут орит ат ив а н р ед ит е љ. Ред ит е љск а рук а је з а гл у м ца ру к а во д и љ а, а л и св а к и гл у ма ц по р ед усв а ја њ а р е д и т е љ е ви х ин струк ци ја уне се у уло гу мно го сво га. Пред глум це је по ста вљао јасне и кон к ре т не з а дат ке, п ре ц и зне де т а ље ко ш т а рад и, з аш т о т о рад и и шта ти ме хо ће да по стиг не. У об ли ко ва њу ми зан сцена тежио је ликовно - ск ул пт ура л н и м ком по зи ц и ја ма. Св а к и по к ре т т е ла и м и м и к а л и ца би ли су ва жни као да је пра вио сли ке за сли ков ни цу. Све је би ло унап ред ја сно око м и з а н сце на, ра д ње, од но са... То н и је у век наилазило на ра з у ме ва ње гл у ма ца, не к и су сма т ра л и да је т о пон иш т авање њиховог у ме т н и ч ког и з ра за, а л и ка сн и је су сви ис т и ца л и да је т о било изузет а н рад и за њих са ме и да је та ње го ва до след ност у ра ду за њих би ла најб о љ а ш ко ла гл у ме и да је Х а на у ск а био п ра ви пе да г ог. Не з а б о ра ви мо да је свак и ре ди тељ по ма ло и гл у мац, а сва к и гл у мац помало и редитељ. Ха на у ска је био до слов це ре ди тељ-ау тор це ли не. За раз ли ку од ње го - вог ко ле г е Ју ри ја Ра к и т и на, ко ји је г о во рио да успех п р ед с т а ве з а ви си од гл у м ца и да је т о п ре в а с ход но ко лек т и в н и ч и н, успех Х а на у ск и н и х п р ед с т а в а у м но г о ме је з а ви сио ис к љу ч и во од њ е г а са мог. На ра в но да је и он сма трао да је то ко лек тив ни чин, али је он тај ко лек тив до најси т н и јег де т а љ а са м о см и сл ио. За ра з л и к у од њ е г о вог п р о фе с о ра Раки ти на, ко ји је по во ка ци ји био глу мац и увек ис ти цао да је глу мац по кре тач ка сна га по зо ри шта и да глу мац уз ре ди тељеву потпору ствара пред ста ву, Ха на у ска је, ма да се сам две го ди не шко ло вао за глум ца, до ла зио са већ уна пред при пре мље ном уло гом за сва ког глум ца. Они 71

72 су успе ва ли да оства ре ње го ве за ми сли јер их је на нај бо љи на чин увод ио у уло г у и т а ко су з а јед н и ч к и о с т в а ри в а л и већ у на п р ед з а м и ш љ е - ну уло гу. Из ин тер вјуа са Ве ли ми ром Ба том Жи во ти ћем ви ди мо да је ипак био во љан да про ме ни ми шље ње и да при ла го ди лик глум цу, ње го вим лич ним осо би на ма, ка да је уви део да је то бо ље ре ше ње за п ред с та ву ( уло г у у Ме ћа в и, да не галам и ка д гл ум и љубоморног м ужа). Без об зи ра на то што је уна пред ре ди тељ ски об ра дио сва ки сег мент предста ве, ипак ни је био ис кљу чив, знао је да с л у ш а глум ца и да по шту је њ е г о ву и н д и в и д у а л но с т. Њ е г о в е п р и п р е ме п р ед с т а в а би ле с у в е о м а сту ди о зне и ана ли тич ке, али и пе да го шки обо је не. Мо же мо р е ћ и да по сле Х а на у ске и о с т а л и х т а да ш њи х р е д и т е љ а СНП-а (Путник, Ђур ко вић, Шу ва ко вић, па и Ми јач) почиње нови прист у п по зо ри шној ре ж и ји. Наравно да је велико питање како би те и так ве п р едс т а в е п р ош ле код д ан аш њ е п убл и ке. Ве р о в ат но не би св е би ле до бр о п ри м љ е не, а л и не би би ле н и сма т ра не т о т а л н и м п р о ма ша јем, јер ипак ни сва ки но ви при ступ не зна чи успех. Да нас у ре ди тељ ском п ри с т у п у по не к а д и ма ви ше ат ра к ц и ја ко је н и су у век оп ра в да не, ш т о се у оно до ба ни је мо гло на ћи ско ро ни у јед ној пред ста ви. Сва ка атракци ја је мо ра ла би ти ве за на за рад њу и ни је мо гла би ти са ма се би свр ха. Тек к а сн и је с у р е д и т е љи ме њ а л и п ри с т у п и р а з ви ја л и п у т к а но в ој р е ж и ји. Ха на у ски је веома био ва жан про стор и по кла њао му је мно го пажње. Ама тер ски се ба вио сли кар ством па ни је нео бич но што је ин систирао на визуелном делу представе. Његова моћ естетског сагледав а њ а и уо б л и ча в а њ а ви зу е л ног и з ра з а у п р ед с т а ви би ла је на ви с о ком ни воу па не чу ди што је да вао ве лик зна чај сце но граф ском ре ше њу. У по зо ри шној пред ста ви је ва жно да се на са мом по чет ку пу бли ци прик а же нај б о љи ви зу е л н и е фе к ат, да с е ви зу е л н и м си м б о л и ма п у бл и к а уве де у пред ста ву. Че сто је на цр те за мо гу ћа ре ше ња сам цр тао и то су би ле пра ве ма ле сце но граф ске ски це и пра ва сли кар ска де ла. Ин си стирао је на де та љи ма, али и на јед но став но сти. Све на сце ни је мо ра ло да има свр ху и оправ да ње. То се исто од но си ло и на ко сти ме, на ро чит о на боје кос т и ма и ве ро до с т ој нос т епо хе и вре ме на ра д ње. По се до ва о је невероватно ис та н ча но ес т е т ско уоб л и ча ва ње ви зу ел ног по зо ри ш ног и з ра з а. Во ле о је јед но с т а в на сце но г ра ф ск а р е ше њ а, во ле о је да у не с е ле по ту у сце ну, а сва ки сег мент сце не мо рао је да има свр ху. Ње го ва са рад ња са сце но гра фом Ми ле том Ле сков цем је би ла из у зет на. Ис ко - ра к из к ла си ч не сце но г ра фи је ви д и мо у п ред с та ви По кон ди ре на т и ква, ко ја је би ла као рам за сли ку и за ба та вој во ђан ских ку ћа, за тим Кир Ја ње, где је сце но гра фи ја сва у па у чи ни, стуб ко ји са мо што не пад не, све је у ка зи ва ло да се н иш та не улаже у к ућу, показивало суш т ин у К и р Ја ње, Па ра с т оса у белом м нош т во с т ари х рамова, већ ином п разн и х, 72

73 ко ји асо ци ра ју на до бра ста ра вре ме на, и та ко ре дом. Сва ки део сце не са раз ло гом је баш та кав и са раз ло гом је баш ту. Нај бо ља сце но граф ска ре ше ња у Ха на у ски ним представама при па да ла су Шер ба ну и Ле сковцу, а са њи ма је нај ви ше и ра дио. Са Шер ба ном је са ра ђи вао на са мом по чет ку, пр ве две го ди не, док Шер бан ни је оти шао у Бе о град, а са Лесков цем од до по след ње пред ста ве го ди не. У пр вој по сле ратној год ин и си г у р но н и је би ло мо г у ће до бро оп ре м и т и п ред с та ву, она ко ка ко је то ка сни је би ло мо гу ће, пре све га због ма те ри јал них али и технич ких усло ва. Шер бан је, као пр ви по сле рат ни сце но граф, био из у- зе т а н у ме т н и к и на нај б о љи на ч и н је р е ша в а о све з а х т е ве р е д и т е љ а. Смат рамо да се у п рис т уп у сценог ра ф ск и м ре ше њи ма п р во и нај б о ље ви де о по ма к у од но су на т зв. с т а ру по зо ри ш н у ш ко л у. Од р е а л и с т и ч- к и х ре ше њ а, где је сце на п ре п у на де ко ра, сце но г ра ф М и ле т а Ле ско ва ц је у пред ста ви Да ли је ову да про шао мла ди чо век? на п ра вио сце - но гра фи ју без ку ли са, без на ме шта ја. Сце ном је доминирала имагинар на визуе л на сл и к а, на и ме п ре ко це лог з а д њег зида позорн ице биле су ис п р е п лет ене хоризонт а лне и верт и к а л не л и н и је ко је с е спа ја ју и ко је сва ко мо же да ту ма чи и до жи ви на свој на чин. Пр ви пут је сце на не ве р о в ат но у п р о ш ће на, и ма г и нар н и пеј з а ж ко ји и ма м но г о си м б о ла, а с о ц и ја ц и ја, и, к ако је Д раг осла в Бра ца Ва си љ е ви ћ у мо но г ра фи ји о Ми ле ти Ле сков цу (Ва си ље вић 1997: 19) ре као, он је све сно иза звао гледа о це да п рема своји м осећањима и са знањима реше сад ржај загоне тне сце не. За т и м д ве г о д и не к асн ије Пара с т ос у бе лом, са већ по ме ну тим ве ли ким бро јем пра зних ра мо ва пу них пра ши не и па у чи не ко ји су окаче ни на има г и нар ним зи до ви ма, ра мо ви су у п ро сто ру це ле сце не. Та к во сце но г ра ф ско р е ше ње гле да о ца од ма х у во д и у с рж д раме: у п ус т ош, у смрт и у не ма шти ну. Пр ви искораци у мо дер ном при сту пу у Ха на у скин и м ре ж и ја ма огле да л и су се у сценог раф ск и м ре ше њи ма: ре а л и ст и ч ка сце но гра фи ја пу на де ко ра, ку ли са и на ме шта ја по ла ко је ме ња на у све - де н и ју, са вре ме н и ју и фу н к ц и о на л н и ју. О н је ме ђу п рви м ред ит ељима ко ји је осло бо дио сце ну тешких ку ли са. Поред одл и чне сара дње са сценог ра фи ма, Ха на у ска је и ма о до бру са рад њу и са оста лим умет нич ким са рад ни ци ма, са ко сти мо гра фи ма, му зич ким и ба лет ским са рад ни ци ма, као и са ком плет ним тех нич ким осо бљем. Ко сти ми су увек пра ти ли епо ху, он је увек знао от при ли ке ка ко ко сти ми тре ба да из гле да ју, та ко да би раз го во ри са ко сти мо графи ма би ли на нај бо љи на чин ре а ли зо ва ни. Ње го ве пред ста ве су од сли ка ва ле ње го ву лич ност. Пре све га пое - т и ч но с т. Сви њ е г о ви са в р е ме н и ц и, сви у че сн и ц и њ е г о ви х п р ед с т а в а, ис т и ца л и су п ре и из на д све га ње го ву по е т и ч ност. Ње го ве п ред ста ве су од и са ле ви с о к и м л и р ск и м о с е ћ а њи ма, па су и п р ед с т а ве би ле у д у х у по е т ског р е а л и зма. У ра з г о во ру са гл у м цем То мом Јо в а но ви ћем, ко ји 73

74 је и г ра о у м но г и м ње г о ви м п р ед с т а в а ма, са зна јемо да је и ма о л ирик у, по е зи ју и ме ко ћу у ре ж и ја ма. Та по е т и ч ност ко ју је но сио д убо ко у себи на ро чи то је би ла ви дљи ва у пред ста ви Цвр чак на ог њи шту Чар лса Дикен са и од та да ће се све ви ше ви де ти да је то ње гов пут и ње гов ре дит е љ ск и и з ра ж ај. По сле т о г а н и ж у с е п р ед с т а ве у ко ји ма до м и н и ра т ај лир ски ре ди тељ ски при ступ: По кон ди ре на ти ква Ј. Ст. По по ви ћа, Изби ра ч и ц а К. Триф ко ви ћ а, До на Ро з и т а Ф. Г. Лор ке, Те т о в и ра на р у ж а Т. Ви л ија мса. У п редс т авама које је рад ио по домаћем д ра мском т екс т у же лео је да с т во ри и м п ре си ју п ро ш л и х вре ме на. Посебно се носта лг ија п ре по зна ва ла у п ред ста вама рађен и м по текстовима Нуш ића и Стерије. У тим пред ста ва ма је по тен ци рао и бла гу ко ми ку ли ко ва ко ју је по стизао че сто ми ми ком или по кре том. Нај и зра зи ти је је то би ло у Из б и ра чи ци, где је спе ц и фи ч н и м хо дом, бла г и м по ск а к и в а њ ем, успе ш но нагла ше на ра з ма же но с т Ма л ч и ке. По ми шљењу ње го вих та дашњих са рад ни ка, Ди ми т ри ја Ђу р ко ви ћа, р е д и т е љ а, и М и ло ша Х а џ и ћ а, у п ра в н и к а СН П- а, Х а на у ск и н ис ко ра к из та да шњег при сту па режији је приметан у представи Трак тат о слушк и ња ма Бог да на Ч и п л и ћа. 5 Ово је би ла ње го ва п ре т по след ња ре ж и ја и је д и на за ко ју је он у ра д ио, ка ко на п ла ка т у п и ше, ред итељск у обрад у тек ста. Ми лош Ха џић је сма трао да Трактат о слушкињама није ство - рио Чи плић не го Ха на у ска. Ха џић је ми шље ња да је текст пун не ре да и ме т еж а, п у н не ја сно ћ а и ф р а з а, а да је Х а на у ск а с т в о рио од л и ч н у п р ед с т а ву с т во ри в ш и д ра м ск у ор г а н и з а ц и ју, р е д у к у јућ и ма т е ри ја л и дајућ и н из п ит о реск н и х, ле п и х, љу п к и х и жа ло сн и х л и ко ва. Ђу р ко ви ћ сма тра да је ова представа у ствари крик новог у Ханаускином редитељском п ри ст у п у. 6 У те а т ролош кој анал изи ове п редставе дета љно су п ре - нет е Х анауск ине и нт е рвенц ије у д ра мском т ек с т у. Оси м ск ра ће њ а, он је пре ме штао де ло ве тек ста и при ла го ђа вао их пред ста ви. То су би ле њ е г о в е п р в е и п р а в е д р амат у рш ке и н т е р в ен ц и је. Од сви х д р а м ск и х тек сто ва по ко ји ма је Ха на у ска ре жи рао пред ста ве, овај текст је пре - т р пе о највише и змена. Д рамат из ац ија ви ше л и ч и на д ра ма т и з а ц и ју з а фи л м не го за по зо ри ш н у п ред с та ву. Ха на у ска је нап равио д рамат у рш ке ре зо ве, на пра вио је ве ли ке про ме не у са мој дра ми и то је био ње гов пр ви дра ма тур шки ис ко рак из тзв. ста ре шко ле. Та ко је гра дио и предста ву, све је ли чи ло на филм. Сце не су се бр зо ме ња ле, две сце не па ме ња ње ам би јен та, ви ше је то ли чи ло на сме њи ва ње филм ских ка дро - ва. Це ла п ред с т а ва н и је би ла у до т а да ш њем д у ху сх ва т а ња по зо ри ш не п редс т а ве; ова п редс т ава је била њег ова моде рн изац ија и п рви искора к и з р е а л и с т и ч ног по зо ри ш т а. Ме ђу т и м, још ра н и је с е мо гло ви де т и да 5 Раз го вор са Ђур ко ви ћем сни мљен то ком ис тра жи ва ња о Ха на у ски 2010, ка да је он ци ти рао Ми ло ша Ха џи ћа са ко јим је раз го ва рао о овој пред ста ви по сле пре ми је ре. 6 Раз го вор са Ђур ко ви ћем сни мљен то ком ис тра жи ва ња о Ха на у ски

75 Ха на у ска у ре ди тељ ском при сту пу има еле мен те филмске режије. Ње - г о ве п ри п р е ме п р е по че т к а п р ве п р о б е ви ше су л и ч и ле на п ри п р е ме з а фи л м, а њ е г о во и н си с т и ра њ е да с е р е ч и и з г о в а ра ју п ри од р е ђе н и м по к р е т и ма гла ве, т е ла, од р е ђе не по зе л и че на к а д р о ве у фи л м у. За т о не чу ди што је баш јед на ње го ва ре жи ја ли чи ла на филм ску ре жи ју. По зо ри ш т е не по с т о ји б е з п у бл и ке и Х а на у ск а је т о ис т и ца о је р је сма трао да ако без пу бли ке не ма пред ста ве, ни он не по сто ји. Ослушки вао је пу бли ку кроз сво је пред ста ве и ис ти цао чи ње ни цу да је и п убл и к а с т в арала ц п р едс т аве. Пос т оји р еа лна п убл ик а једне вечери и све за ви си ка ква ће пу бли ка при су ство ва ти баш те или не ке дру ге ве - че ри. Сма трао је да по зо ри ште не тре ба да иде ис пред пу бли ке и да по зо ри ште не тре ба да се спу сти до пу бли ке, не го да по зо ри ште мо ра да ко ра ча по ред п у бл и ке а н и к а ко не сме да ис ко рач и. Дана с искорак а има мно го и че сто и то пу бли ка углав ном при хва та. Не ка да се мо ра ис ко ра чи ти да би се кре ну ло на пред, па је та ко и у по зо ри шту не ки иско рак до бар, као што је био до бар ње гов ис ко рак у пред ста ви Т ракт а т о слу шк и ња ма. И п у бл и ка је до бро п ри х ва т и ла тај ње гов ис ко рак. Хана у ски не пред ста ве би ле су гле да не и си гур но су до при не ле фор мира њу у ме т н и ч ког из ра за д ра м ског де ла СН П-а у по сле рат ном вре ме н у. Не са мо да су би ле успе шне у ма тич ној ку ћи, не го су ни за ле успе хе и на го сто ва њи ма у зе мљи, али и у ино стран ству. Б о ра Х а на у ск а је огле да ло т а да ш њ ег д ру ш т в а и т а да ш њ ег с т а њ а и к ул т у р не пе р цеп ц и је. Св ак и у ме тн и к, па и р е д и т е љ, у ме т н и к је у свом вре ме ну, јер он пра ви умет ност тре нут ка. Ње го ве ре жи је су сведочан ст во јед ног вре ме на, оне су из ра з тог вре ме на у којем су настајале и за то су значај не за то вре ме, али су зна чај не и за исто ри ју СНП-а и зб ог т о г а и х т ре ба о т рг н у т и од з а б о ра ва. Не су м њиво је да је Ханауск а пред крај свог умет нич ког ра да ме њао свој при ступ ре жи ји. У не ким њ е г о ви м р е ж и ја ма на сл у ћу је мо по че т а к но ве мо де р не р е ж и је ко ја ће до ла ском М и ја ча у СН П, а к а сн и је и д ру г и х м ла ђи х р е д и т е љ а, м но г о ви ше по че ти да се раз ви ја. То су би ле са мо на зна ке као у Т ра к т а т у о слу шк и ња ма, али ипак се на зи рао тај но ви мо дер ни ји при ступ. Из ме ђу о с т а лог и зб ог т о г а је Х а на у ск а зна ча ја н р е д и т е љ. Не су м њи во је да је оста вио не из бри сив траг у СНП-у, као и у срп ском али и у ју го сло венском те а тру, јер је ре жи рао и у Са ра је ву, Мо ста ру, Зре ња ни ну, па и у ама тер ским по зо ри шти ма. Његове режије су биле на високом уметничком н и воу и он је да о ве л и к и до п ри но с ра з ви ја њу по сле рат не мо де р не реж ије. Х ана у ск а је био ре д и т е љ ис т а н ча ног у к у са, ш и р о ке к ул т у ре и ве л и к и за љу бље н и к у те а тар. Он је ж и вео ж и вот теат ра, он је по ж ивотном опредељењу био редитељ и човек те а тра. Не го вао је по ет ско -реал и с т и ч к и с т и л, ба зи ра н на ма ш т о ви т и м де т а љи ма, услов ном де ко ру, фа к т о г ра ф ском ко с т и м у, д у хо ви т и м на зна к а ма в р е ме на и ат мо с фе р е. 75

76 Ње го ви х т ри де се т ре ж и ја сиг у рно н и су би ле на ис том у ме т н и ч ком ни воу, али су све би ле зна чај не за вре ме у ко јем су на ста ја ле и у којем су п ри к а з а не. Не ко л и ко њ е г о ви х по с лед њи х р е ж ија у к азив але су на п р о ме н у у п ри с т у п у и ме њ а њу к а т а ко зв а ној но вој р е ж и ји. Х а на у ск у је по к ре та ло ње г о во би ће, ко је је би ло по т п у но ок ре н у т о ка по зо ри ш т у. Он је био по жи вот ном опре де ље њу ре ди тељ. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ва си ље вић, Дра го слав. Ми л е т а Ле с ко в а ц, с ц е н о г р а ф. Но ви Сад, Ха на у ска, Б ор ив о је. Мо је п о з о р и ш т е, не о бја в љ е н т е кс т, ч у в а с е у Поз ор иш ном м уз еју Вој во ди не, инв. бр Чи плић, Бог дан. Т р а к т а т о с л у ш к и њ а м а. Би бли те ка СНП, инв. бр. 118/71 и 1187/3. Milena M. Leskovac DIRECTORIAL WORK OF BORIVOJE HANAUSKA Summary Directorial work of Borivoje-Bora Hanauska is very important for the history of theatre in general as well as for the history of the Serbian National Theatre (SNT) in Novi Sad. Even on the basis of available materials, it is important to preserve the memory of people who marked certain period of work of the National Theatre and to present their contribution, in this case the contribution of the director Bora Hanauska and his directorial work in the SNT. Every time has its own peculiarities, so the directorial approach at the time when Hanauska worked differed widely from the present approach. Hence, it is important to describe the directorial work of one of the most important directors of the SNT, and thus contribute to the history of the SNT. From March 1945 until the end of 1967, Borivoje Hanauska directed thirty theatre pieces in the SNT. He belonged to the circle of educated directors who, after the WWII, began their professional work in public theatres. Hanauska very early showed his professionalism in theatre work, as well as a uniqueness and a specific directing expression. Hanauska s pieces were a true reflection of his personality, which was exceptionally lyrical and poetic in nature. His pieces always had an expressed lyrical, poetic, and human character. He was an artist in his whole being. In his autobiography, he said that his first love was literature, so it is not surprising that his directorial work was primarily characterized by an excellent analysis of the text. It was a real school for the actors because he introduced every actor individually into the analysis of the role and together they successfully revealed the essence of the character. He was also a painter, so it is not unusual that he insisted on the visual aspect of the performance. He had a great power of aesthetic perception and of giving visual expression to a theatre piece, so it is not surprising that he theatrical scenery was of great importance to him. He insisted on details, but also on simplicity. Everything on the stage had to have a purpose and justification. This is also true for the costumes, especially regarding the colour of the costumes and their faithfulness to the epoch and the time of the play. In shaping mise en scène, he preferred 76

77 artistic and sculptural compositions. Each body movement and facial expression were important as if they were made for a picture book of that piece of drama work. Hanauska was a director of exquisite taste, wide culture, and a great lover of theatre. He lived the life of a theatre, and his determination in life was to be a director and a theatre man. He nurtured the poetic-realistic style, based on imaginative details, conditional decor, factual costume, and humorous allusions to the times and the atmosphere. Hanauska was a drama director, so he always started from a dramatic text, which was his starting point. He did not like improvisations or effects in the performance, so he did not use them; text, action and emotion were the most important for him. The society, situation and cultural perception of that time were reflected in Bora Hanauska. Every artist, as well as a director, is an artist of his times because he creates the art of the moment. Some of the pieces he directed gave a hint of a new, modern directing, which would start to develop more intensely with the arrival of Mijač in the SNT, and later with many other young directors. There is no doubt that he left an indelible mark on the SNT, as well as on Serbian, but also on Yugoslav theatre. His directing was on a high artistic level and he made a great contribution to the development of the post-war modern directing. Keywords: Hanauska Borivoje, director, directing, theatre, dramatic text, theatre piece, Serbian National Theatre, actor, rehearsal, scenography. 77

78

79 UDC Popović A. М А РИ Н А М И Л И ВО Ј Е ВИ Ћ М А ЂА РЕВ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Ака де ми ја умет но сти * Ори ги нал ни на уч ни рад / Ori gi nal sci en ti fic pa per МРЕ ШЋЕ ЊЕ ША РА НА Ј У Н А Ц И ФА Р СЕ НА ПУ ТУ КА ГРА ЂАН СКОЈ ДРА МИ СА Ж ЕТА К: А лекса ндар Попови ћ од по че т к а оса м де се т и х г о д и на све че ш ће п и ше ко м а д е у ко ји м а е л е м е н т е ф а р с е с п а ја с а с т р у к т у р о м г р а ђ а н с ке д р а м е. О с и м л и ко в а с а к рај њ е пе ри фе ри је у св о је д ра ме у в о д и и л и ца и з г ра ђа н ског м и љ е а. Но в а фа з а ра да по чи ње ТВ дра мом Свињ ски отац и п оз ор иш н и м ком ад о м С в ет и ђ а в о Ра сп ућ и н, а свој пун об лик до жи вља ва у дра ми Мрешћење ша ра на. У ра ду ћу ис пи та ти ко је еле мент е с т ру к т у р е г р ађ а нс ке д р аме с п аја с а е леме нт им а ф а рс е и к ако ов а п р омен а у н ач ин у пи са ња пи сца ко ре спон ди ра са про ме ном дру штве ног кон тек ста средином осам десе - т и х г о д и н а о ш т р а к р и т и к а с о ц и ја л и с т и ч ко г с и с т е м а, п р е и с п и т и в а њ е д о т а д а ш њ е г ви ђе ња по сле рат не исто ри је и успон иде је о об но ви на ци о нал ног - грађанског - буржоа - ског дру штва. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Алек сан дар По по вић, Мре шће ње ша ра на, дра ма, фар са, по зор и ш т е. Увод У драм ском списатељском опусу Александра Поповића театро - лози њ ег ови с ав р емен иц и 1 ист ич у д в а с т в ар ал ачк а период а п рви (ше зде се т е г о д и не X X ве к а) у ко ме је п и са о ко ма де са п ре о в ла ђу ју ћ и м е ле мен т ом фа р с е ( Ми о чи но вић 1987: 8 11) и по след ње две де це ни је X X ве к а к а да се њег ов а дела одл ик ују сложен и м д ра мск и м п ричама, пре ци зно про фи ли са ним ка рак те ри ма и раз ра ђе ним каузалним одно - сима ( Пут ник 2001: 1071). Да ли је Алек сан дар По по вић осам де се тих за и ста п ро ме н ио п ри ст у п п и са њу и да л и се по тен ц и ја л н и ра з ло зи мо г у тра жи ти у оно ме што је пи сао не по сред но пре овог пе ри о да и/или у спец ифи ч ном суодносу позориш та и д ру ш т ва? Ри чард Шек нер (R ic hard * m a r i n a m a dja r e y a h o o.c o m 1 М и рј ан а М иоч ин ов и ћ, Пет а р М а рј ан ов и ћ, Р ад ом и р Пу тн и к, С л об о д а н С е л ен и ћ, В л а д и м и р С т а м е н ко в и ћ и тд. 79

80 Schec hner) у де лу Per for man ces stu di es на во ди да по зо ри ште има ви ше - струку друштвену функцију: означавање и промена идентитета, ствара ње и одг ајање заједн ице, наг оварање, у веравање, забава... (20 02: 37). И ма ју ћ и у ви д у од нос д ру ш т ва и по зо ри ш та, же л имо да исп итамо како д ра м ска де ла А лек са н д ра Поповић а нас т ала у период у и змеђу д раме Мре шће ње шарана, праизведба годи не, и пра и звед бе ко ма да Та м на је ноћ го ди не чи не овог драм ског пи сца јед ним од нај ре пре зент а т и в н и ји х ау т о ра овог пе ри о да и ма ју ћ и у ви д у бр ој но ви х и з ве де н и х ко ма да, број по нов ног игра ња истог ко ма да, по се ћеност његових предс т а в а, од ла з а к на фе с т и в а ле и на г ра де. 2 Ис тра жи вач Ду шко Ба бић је за Мре ш ће ње ш а ра н а т в р д ио да је п и с а ц п ри х в а т ио т р а д и ц и о на л на пра ви ла за скла па ње ко ма да (1988: 94). На овом ме сту у ра ду на пра виће мо д и г ре си ју да би смо ис п и т а л и ис т о ри ју ра з во ја т рад иц иона лн и х п ра ви ла з а ск ла па њ е ко ма да и да би смо на о сно ву т о г а по к у ша л и да ра зјасн имо з а ш т о по че т ком о са м де с е т и х г о д и на X X век а к ласи чна д ра м ск а с т ру к т у ра, фо р ма л но з а о к ру же на к ра јем X I X век а, пос т аје по но во ак т у ел на у са вре меној српској д рамат у ргији осамдесети х година XX ве ка. Гра ђан ска дра ма је кла сич на драм ска фор ма гра ђа н с ког др у ш т в а и гра ђа н с ког п о зо р и ш т а По јам дра ма по ти че од гр чке ре чи дрáн (drán δραμά) што зна чи чин, де ло, по с а о, и г р о к а з п рик аз а н на поз ор н и ц и (Grč ko-hr vat ski ili srp ski rječ nik 1983: 109). У тре ћем по гла вљу О пе снич ком уми је ћу Ари с т о т е л пи ше: да се ове (тра ге ди је и ко ме ди је) на зи ва ју дра ма ма за то што опонаша ју људе који раде (20 05: 10). Међут и м, у ч ув еној дефин иц ији т раг ед ије дат ој у ис т ом де л у Ари с т о т е л за т ра г и чн у ра дњу не корис т и реч drán већ прак сис (práksis πρᾶξιϛ). Реч прак сис се од но си ла на радњу ко ја има своју намеру и сврху izv ršiva nje, oba vlja nje, iz vo đe nje, rad nja, dje lo vanje, pre duz eć e (Grč ko-hr vat ski ili srp ski rječ nik 1983: 346), те је мо же вр ши ти са мо сло бо дан чо век да кле рад ња у тра ге ди ји за Арис т о т е ла је ра д њ а ко ју врш и слоб ода н чо век. 3 Опат Д Оби њак (François Héde lin, аbbé d Au big nac) у По зо ри шном при руч ни ку из го ди не кори с т и д ра м ск и спев к а о з аједн и чк и т е р м и н з а по зо ри ш т е, т ра г е д и ју и ко ме д и ју (Те о ри ја дра ме ре не сан са и кла си ци зам 1976: 320). У XVIII ве ку Де ни Ди дро (De nis Di de rot) у де лу О д р а мс кој p oez iji (Те о ри ја дра ме, XVI II и XIX век 1985: 13 82) пред ла же да се по ред тра ге ди је и 2 О с в е м у с е д е т а љ н о м о же т е о б а в е с т и т и у Го д и ш њ а к у С т е р и ји н о г п о з о р ја з а с в а к у п о з о р и ш н у с е з о н у п о је д и н ач н о. 3 Ви д. ко мен тар бр. 222 Зде сла ва Ду ка та. 80

81 ко ме ди је уве ду и озбиљ на ко ме ди ја, ко ја би об ра ђи ва ла вр ли не и дужно сти чо ве ка, за тим мо рал на дра ма, у ко јој би по зо ри ште пре и спи тив а ло нај зна чај н и ја мо ра л на п и т а њ а. У сво јој д ра м и О т а ц п о ро д и це у цен т ар збивањ а с т ав љ а нови л и к у д ра м ској и по зо ри ш ној л и т е ра т у ри гра ђа ни на, оца по ро ди це, ко ји је мо рал ни стуб но вог дру штва. То је р е в о л у ц и о н а р н а п р о м е н а ј е р с у д о т а д а г р а ђ а н и б и л и ј у н а ц и с а м о ла к ш и х жа н ро ва (фар си и комед ија). На Д ид роа се надовезује Леси н г (G. B. Les sing), ко ји у Ха мбуршкој драмат ург ији (1950) наново т умач и Ари сто те ло во де ло, уо ча ва и кри ти ку је за блу де у ко је су упа да ли прет - ход н и т у ма ч и, од ба ц у је јед и нс т во мес та и вре ме на, за д р жа ва је д и н с т во ра д њ е и и н си с т и ра на зна ча ју це ло ви т ог и кон с е к вен т ног к а ра к т е ра 4 тј. ли ка. Ле син го во ин си сти ра ње на це ло ви то сти и до след но сти ка - рак те ра са свим је у скла ду са про све ти тељ ским иде ја ма о чо ве ку као ин ди ви дуи ко ја се ра ђа као та бу ла ра за, то ком де тињ ства са зре ва, и у з р е лом до бу до би ја з а о к ру же н у (фи к си р а н у) л и ч но с т. Ле си н г п и ше д ра м у Е м и л и ја Га ло т и о до бр ој к ће ри оца г ра ђа н и на ко ју на с т о ји да за ве де ра зузда н и ари с т о к ра т а, но она с т ра да да би са ч у ва ла оче ву ча с т част оца гра ђа ни на (у тра ге ди ји, у ари сто крат ском пе ри о ду, част је би ла ис к ључ и в о п ра в о ари с т о к ра т а и ч ла но в а к раљ евске пор од ице). Та ко ча с т оца г ра ђа н ске по р о д и це (ко ју мо же у н и ш т и т и ба н к р о т и л и п р е в а ра су п ру г е и л и к ће ри) по с т а је јед на од к љу ч н и х т е ма г ра ђа н ске д ра ме. Да ље т у ма че ње Аристотела и п рош иривање појма д раме доноси Хе гел (Ge org Wil helm Fri e drich He gel), ко ји уво ди по јам су ко ба. То је веома важан мо ме нат за раз вој (гра ђан ске) дра ме јер Ари сто тел не го - во ри о су ко бу већ о по дра жа ва њу рад ње. Чак ни склоп до га ђа ја Ари сто - т е л не по м и њ е у с а мој де фи н и ц и ји т р а г е д и је, в ећ с е ск лоп дог ађаја (mýthos μύθος) 5 на во ди као нај ва ж ни ји еле ме нат т ра ге ди је. Су коб (ко ји Ари с т о т е л не ра з ма т ра) и к а ра к т е ри (ко ји су з а Ари с т о т е ла д ру г и по значају) по с т ају гла вно и нт ересовање д ра мск и х т еорет ичара X I X века. Су коб у гра ђан ској дра ми про из и ла зи из де ла ња про та го ни сте и ње го - вог ан та го н и с те (че с то ви ше њи х, не ре т ко за јед н и ца). Гра ђан ска д ра ма у во д и к а о в а ж а н п р ед ме т су ко ба од но с п ри в ат ног и ја в ног, т ј. ч у в а њ е по ро д и ч не тај не због с т ра ха од скан да ла. 6 Д ра ма т у р ш к у кон с т ру к ц и ју гра ђан ске дра ме су бли ми ра Гу став Фрај таг (Gu stav Freytag) у тзв. фрајт а г о вој п и ра м и д и. За ра з л и к у од Ари с т о т е ла ко ји т ра г е д и ју по сма т ра као про сту или сло же ну (ако има пре о крет и пре по зна ва ње), Фрај таг с т в а р а к о м п л и к о в а н и ј у ш е м у к о ј а ј е п о т п у н о у д у х у ф а с ц и н а ц и ј е 4 Ка рак тер се код Ари сто те ла на во ди на дру гом ме сту, док је на пр вом ме сту рад ња. К од Ле с и н г а к а р а к т е р д о б и ј а п р в о м е с т о, а р а д њ а с е о ч и т а в а к р о з к о н с е к в е н т н о д е л а њ е к а р а к т е р а. 5 О раз во ју пој ма ми тос ви д. код Ди пон. 6 На при мер у Иб зе но вим ко ма ди ма из дру ге, тзв. фо то граф ске фа зе. 81

82 ме ха ни змом ко ја ка рак те ри ше XIX век. Фрај таг се по зи ва на грч ке траг и ча р е, Шек сп и ра и не мачке р ома нт и ча р е. Ц и љ је да и з ву че л и н и ју ко ја повезује читаву тада признату (а то зна чи европ ску) драм ску књижев ност. Циљ ова кве ак ције је идеолошке при ро де утвр ди ти прин ципе раз во ја драм ског ро да, где је вр ху нац ду ге ево лу ци је упра во гра ђанска дра ма (а грч ка тра ге ди ја и Шек спир су пре те че). Та ко за гра ђан ско д ру ш тво ари сто те лов ско -хегеловска д рамат у рг ија постаје к ласи чна, иа ко је у пи та њу са мо јед на од фа за у раз во ју драм ског ства рала штва од ан ти ке до да нас. О в а д и г р е си ја је ве о ма в а ж на да би смо ра з у ме л и ш т а с е до г а ђа у с т в аралаш т ву А лекс а нд ра Поповић а т о ком о с а м де с е т и х и по че т ком де ве десет и х г о д и на X X ве к а, к а да и де је о об но ви г рађа нског д руш т в а доживљавају ренесансу у српском друштву, а не ки од во де ћих те а тро - ло г а д и ск у т у ју о в р ед но с т и ма, ра з л и ц и и сл и ч но с т и ма и з ме ђу ра н и х и л и позн и х д ра ма А лек са н д ра По по ви ћа ( у пор: Ми о чи но вић 1987: 5 29 са Мар ја но вић 2000: 232 и 233). По вра так у глав ни ток срп ске по зо риш не сце не Алек сан дар По по вић се вра ћа у глав ни ток (main stre am) срп ске сце не по че т ком о са м де с е т и х г о д и на X X ве к а. Ве л и к и успех п р ед с т а- вља ТВ дра ма Свињ ски отац ( ре а л и за ц и ја Т В Бе о г ра д, ре д и тељ Злат ко Сви бен, 1981). Свињ ски отац је ме ло дра ма ко ја се одиграва на пе рифе ри ји г ра да м иље добр о познат и обрађив а н у ран и м Поповићеви м д рамама. Л ико ви су ц р но - бе л и. Си н сла би ћ, под јак и м у т ицајем мајке, за љу бљу је се у до бру, ск ром н у и по ж р тво ва н у де вој ку. Она оста је т руд на п ре брак а. Мајк а нез адовољна моралом сна хе на г о в а ра си на да на т е ра же ну да уби је тек ро ђе но де те јер сум ња да ни је ње го во. На кон ни за пе ри пе ти ја и ве ли ких пат њи за до бру и не жну мај ку ме ло дра ма се срећно за вр ша ва. Све је ту та ман ка ко тре ба за јед ну пра ву ме ло дра му: грозн и з л и ко вац све к р ва, патос најав ље но че до мор с т во, и не ви нос т без за шти те мај ка и бе ба, и љу бав ко ја по бе ђу је пре пре ке. Ову ТВ ме лодра му са прет ход ним дра ма ма Алек сан дра По по ви ћа спа ја ју две за једн и чке ц р т е: м и ље бе о г ра д ска пе ри фе ри ја, и ви р т уозна рука д ра мског п и сца ко ји до к а зу је да је по тп уно суверен и к а да п и ше фар се на т ра г у ап сур да и ка да пи ше ме ло дра ме. По в р а т а к н а по з о ри ш н у сце н у А ле к с а н д а р По пови ћ в ер ов а тно д у г у је т а да ш њ ем д и р ек т о ру На р од ног по зо ри ш т а Ве л и м и ру Лу к и ћу, ко ји је омо гу ћио да се у две се зо не по ста ве два ње го ва ко ма да: Афе ра љи љак на сце ни Круг го ди не и Све т и ђа во Рас п у ћин на Ве л и- кој сце ни го ди не Афе ра љи љак има до ста од елемената раног Алексан дра По по ви ћа, док је С в е т и ђ а в о Ра с п у ћ и н с а св и м не т и п и ч а н з а 82

83 По по ви ћев стил, а сасвим налик на до бро скро је ну гра ђан ску исто ријску драму. Ели та тру лог дру штва цар ске Ру си је олако прихвата шарлат ана Ра с п у ћ и на з а свог д у хов ног во ђу на п у т у у т о т а л н у п р о па с т, ко ја се за вр ша ва ра том и ре волуцијом. Комад ко ји го во ри о по след њим го дина ма де ка ден ци је ру ског дво ра при ка зан је две годи не од по чет ка побу не на Косо ву и три од смр ти Јо си па Бро за Ти та (до жи вот ног пред седн и к а СФРЈ ). Ме ђу т и м, све ш т о су п у бл и к а и к ри т и к а ви де ле у ко ма д у и на сце ни де ло ва ло им је да ле ко и од По по ви ћа и од њих са мих. Ко мад је до че кан са збу ње но шћу и не ра зу ме ва њем и бр зо је за бо ра вљен. На кон ови х ко ма да А лек са н дар По по ви ћ п и ше ко ма д Мре шће ње ша ра на у ко ме вир ту о зно спа ја еле мен те гра ђан ске дра ме са фар сично -апсу рдн и м елемент има. Кома д на поче тк у наилази на неодобравање и пе ри пе ти је, са ко јима се ње го во де ло већ су о ча ва ло к рајем шездесети х. Ме ђу т и м, ово су би ле осам де се те и По по ви ће ви м комадом је 8. октобра г о д и не о т во р е но но во по зо ри ш т е у Б е о г ра д у Зве зда ра т е а т ар по зо ри ште ко је у на редних десет го дина постаје простор у коме праи звед бе до ж и вља ва ју д ра ме срп ск и х п и са ца ко је ја сно и гла сно п ро но се глас и дух но вог до ба. Гра ђан ска дра ма и ју на ци из фар се За по че так овог ра да Мрешћење ша ра на од ре д и ћемо као г ра ђа н ск у дра му са ју на ци ма из фар се. Као пр во, ко мад се одиграва у ми љеу г ра ђа н ске с ре д и не гла вн и јуна к, Борко Грац и н, о та ц је пород ице (и ма су пру гу Ми цу, не ма си на, али има же ни ног бра та Ла зу, ко га је узео са се ла да га шко лу је, али он се про мет нуо у си на от пад ни ка ). Бор ко је п р о фе с ор у г и м на зи ји и ба ви с е на у ч н и м ра дом. Ме с т о де ша в а њ а п р ве фа зе Ко зје с т а зе (п р вог ч и на) је т р пе з а ри ја у Б ор ко вом с т а н у. У ста н у су ок у п ље ни нај бли ж и п ри ја те љи (ко ле г и ни ца п рофесорица Боса) и кум Све та са ку ми ћем Ми ћом. Фарсич но -ап сурд но ис ко ше ње грађан ског ми љеа је при сут но од са мог по чет ка. Отац по ро ди це у ства ри ни је отац јер не ма де те. Же на је бит но мла ђа од ње га, што Бор ка став љ а у к а т е г о ри ју л и ко в а и з ко ме д и је и ф а р с е г не вн и с т ар а ц /о т а ц (se ne x ira t u s), ко јег же на ва ра. Део ко мич ног ап сур да је и чи ње ни ца да је Бор ков на уч ни рад ефе ме ран мре шће ње ша ра на. Сто га је он истов р е ме но и do to re ко м и ч к а ма ск а и з фар с е и ко ме д и је де л ар т е ко ја пред ста вља бу да лу и глу па ка ко ји се кри је иза на уч них из ра за и ди о - ло ма (у фар си ни је ре дак слу чај да do to re и se nex ira tus бу ду исти лик). До да тан ап сурд до ла зи ода тле што се ефе мер ни рад презентује док над гра дом па да ју бом бе. Ту се ја вља фе но мен гра ђан ске дра ме нер а з р е шен од но с п ри в а тног и ја вног ( Ми о чи но вић 2008: 207). Бор ко по што-по то же ли да иза ђе у јав ност са сво јим ра дом, али је иза брао 83

84 нај не по вољ н и ји и ча к мо ра л но не п ри х в а тљи в т р е н у т а к зб ог че г а м у к а сн и је с ле д у је ја в на о су да. О н је с т р о г и к ућ н и т иран и н који о с т аје слеп и глув за очи глед не, бр зе и дра ма тич не про ме не у дру штву. На са мом у во д у, ју на ц и по к у ша в а ју да бу д у г ра ђа н ск и уљуд н и и у че н и у д и ск у си ји д ра ма и ма релат и вно м ира н по че т а к т и п и ча н за г ра ђа н ск у дра му. Ме ђу тим, вр ло бр зо их њи хов је зик и на рав ода ју. Драм ска темпе ра т у ра све ви ше ра с т е, г ра ђа н ске ма ске спа да ју о т к ри ва ју ћ и т е ле сне по ри ве гла вн и х јунак а у г рађа нском свет у т елеснос т је под велом је р је по т ен ц и ја л н и ру ш и ла ц р е да. Пр ви ч и н с е з а в ршав а онако к ако би и Ф р ајт а г п р епо ру ч ио у з бу д љи в ом сце ном ко ја (к у м з а гл а в љ ен у WC шо љи на кон бр зог сек са са ку мом) ће др жа ти емо тив ни на бој до по четка дру гог чи на с јед ним до дат ком овај кре шен до се на ла зи на пра вом ме с т у ш т о с е кон с т ру кц ије т иче, а л и т о ном у по т п у но с т и п ри п а д а фар си и ап сур ду. Да би смо разумели однос између грађанског и фарсичног у овом комаду, веома је важно раздво ји ти ка ко ли ко ви се бе до жив ља ва ју од оно га ка ко и х м и као п у бл и ка до ж и в ља ва мо. Он и се бе ви де к а о г рађане добре и психолош к и целовит е и консек вен тне људе који се са исто риј ском си ту а ци јом бо ре нај бо ље што уме ју и зна ју. Ми их такође до живљавамо као консеквентна, заокружена бића која су суштинск и од р е ђе на т е ле сн и м по т р е ба ма (и з у зев Б ор к а у п р вом ч и н у) и ко је ис т о ри ј ск и в а г он т р е ће к л ас е в ози у не по зна т о. Та д р а м ск а и р о н и ја ву че сво је ко ре не де ли мич но из кла сич не ко ме ди је, а још ви ше из театра фар се и ап сур да XX ве ка. Дру га фа за Бо дља м ра з а, у фрај т а г ов ској д ра ма т у р г и ји мо гла би да с е де фи н и ше к а о по т ен ц и ра њ е. На по че т к у д ру г ог де ла по но во п и са ц до да је не ш т о од ат мо с фе р е г ра ђа н ског ко ма да. О т а ц по р о д и це Бор ко је ухап шен. Мица је сада верна и пожртвована супруга која насто ји да одр жа ва ку ћу у ре ду док се отац по ро ди це не вра ти. Бо са се по ка зу је ка о ла ж н и п ри јат ељ који одг ова ра М и ц у од ло ја л но с т и, а к у м Све та је пра ви, ло јал ни кућ ни при ја тељ ко ји по ма же по ро ди ци у не во - љи: ур ги ра код ро ђа ка за ку ма и до но си ку ми бад њак. Ку ма Ми ца му да ру је за Бад ње ве че ма ло угље не пра ши не. Све вре ме гра ђан ска ро - мантика је зачињена сатиром и комеди јом на ра ви о ни штав но сти путни ка тре ће кла се (гра ђа на) пред на ср та ји ма но вих исто риј ских окол но - ст и. Пре о к ре т на ста је ка да се Бор ко вра т и из за т во ра те ле сно и д у хов но слом љен. Са њим до ла зи и пар ти зан ск и ка пе тан Ва са Вуч уровић. Борко, ти ра нин у пр вој фа зи, са да се пот пу но по вла чи Фрај таг би ре као да је то вр ста ко ма да са па сив ним ју на ком до кул ми на ци је и он у ту вр сту ко ма да убра ја не ке од нај бо љих свет ских тра ге ди ја О т е л о, Краљ Лир, Ха млет итд.

85 Тре ћ и ч и н је у фрај т а г овској д ра мат у рг ији мо менат к улм инац ије, т ј. в е л и ке сце не гла в ног ју на к а. И ма ју ћ и у ви д у да с е ра д њ а ко ма да Мреш ћење ш аран а к р еће од нес р еће к а с р ећ и гл а вног јун ак а, т р ећ а фа за Руј обра за је дно дна за не срећ ног Бор ка. Он гла ду је, же на га јав но ва ра са Ву чу ро ви ћем, остао је без по сла и жи ви као под ста нар у сопстве ном ста ну. Ипак, као пра ви гра ђан ски ју нак он не гу би на ду и по ку ша ва да схва ти где је тра гич ки не спо ра зум из ме ђу ње га и влас т и. Ње г о ва вел ика сцена нас т аје када се жена наруг а њег овој с т арос т и и сек су ал ној не мо ћи и он бе сно и не моћ но тра жи од ку ма Све те да пот в р д и њ е г о ву с ек су а л н у моћ: БОР КО: Ка же: Ко ти је крив кад сла бо ра бо ти раш. Ку ме, ја сла бо! Ку ме, ти знаш ка ко ја, ре ци. Ку ме, ка ко ја!... СВЕ ТА: Прет по ста вљам за сво је го ди не још до бро. БОР КО: Не мој, ку ме, да прет по ста вљаш, не го ре ци јав но, не ка се зна, ти знаш ка ко ја... СВЕ ТА: Не ће мо, ку ме, те ра ти мак на ко нац. БОР КО: Не вр дај, ако си ми кум, пре кли њем те, ти знаш ка ко ја... (...) С ВЕ ТА: Гр а н д и о зно! БОР КО: По но ви, ку ме, по зла ти ло ти се, ти знаш. Ка ко ја. С ВЕ ТА: Б а р а ж но, к у ме. Б а р а ж но! БОР КО (за п ла че. Кроз су зе): А она ме без раз ло жно осе ра ва. Ку ме, ти си мој једи ни кум. (По по вић 1987: ). Од овог мо мен та почиње успон за глав ног ју на ка Бор ка. Кум га изво ди у шет њу, а ка да се вра ти, у че твр тој фа зи Камена оаза, он зат иче ра д и ка л но п ромењен у сит уац ију. У ме ђу вре ме н у, на к ра ју т ре ће фа зе ис по ста ви ће се да је Ва са оже њен и да, с тим у ве зи, Ми ци ни пла но ви о пре у да ји па да ју у во ду. На по чет ку че твр те фа зе об ја вљу је се ре зо луц и ја И Б ко ја све ју на ке оси м Бор ка за т и че пот п у но несп ремне. Боркови до ју че ра ш њи не п ри ја т е љи ч и не т ра г и ч не г р е ш ке ко је су по т п у но у ду ху фарсе крајње баналне па и апсурдне. Лаза превентивно потказује Ва су, а л и за т о ш т о је показао т рен ута к људскос т и п рема издајн ик у (дао му па кло ци га ра и ма ло га охра брио), и он би ва за ро бљен. Слич но про ла зи и Бо са. Је ди но Бор ко ко нач но про на ла зи свој пут и циљ служе ње пар ти ји. На том пу ту он за је дно са ку ми ћем га зи пре ко свог ку ма и успева да по вра т и по зи ц и ју у глед ног г ра ђа н и на и оца пород ице коме се М и ца по сл у ш но в ра ћ а. А лек са н дар По по ви ћ се са в р ше но по и г ра в а са фор мом гра ђан ске дра ме ли ко ви има ју ути сак да је од лу ка на њи ма, да он и п р ом и ш љ а ју св о је од л у ке и да на о сно ву с опс т в ен и х одл ук а спро во де сво ју рад њу, а у су шти ни оно што ми ви ди мо је бе сми сле но 85

86 и т ра г и ко м и ч но ба т р г а њ е људ ског т е ла у по к у ша ју да и з б ег не б ол и обез бе ди се би при јат ност и удоб ност. Пе та фа за Кри стал на ва за, има функ ци ју пе тог чи на, тј. рас плет а. Ви д и мо све л и ко ве још јед ном на но ви м по зи ц и ја ма. Гла в н и ју на к, Бор ко, са мог се бе пер ци пи ра као ју на ка гра ђан ске драме који је неправед но ок ле ве т а н, а л и је сво ји м с оп с т ве н и м де ло в а њ ем ус пе о да сво ју нес ре ћу п реок рене у с рећу и да з асл ужено т рију мфује је р п ра вда мора три јум фо ва ти. Он је углед ни не -отац по ро ди це ко ји је на ви со ком по - ло жа ју, а же на му је са да вер на. Он је у ко ма ду про шао обр ну ти пут од оно га у ко ме би ишао ју нак фар се или ко ме ди је. Он је на по чет ку био se ne x ira t u s и do to re, а на кра ју ко ма да та кав ју нак је по стао углед ни гра ђа нин у то ме је је зи ви ап сурд ове дра ме. У пе т ом деј с т ву в ра ћ а ју се би в ш и нега т и вц и и би вш и п ријатељи да се из ви н у за,,сво ја з ло де ла, да обиђу добр ог чо ве к а и евен т у а л но з а т ра же по моћ. Уж а с т орт уре на Го лом ото ку ви ди се у исто вре ме ном сла ма њу и људ ског ду ха и те ла. Гро теск на ту ча из ме ђу два су жња и оно што го во ре јед ни дру ги ма пот р е сна је и ис т о в р е ме но је зи во ко м и ч на сл и к а до к ле ра з а ра њ е чо ве к а мо же да иде. Бор ко, чо век ко ји је свој жи вот чвр сто узео у сво је ру ке, раз ју ри на па сни ке и ре ме ти о це ми ра, а он да са свим неочекивано доживи в р с т у к а т арзе дос т ојн у свог а псу рд ног п ут а од sene x irat u s и dotore до углед ног гра ђа ни на, оца по ро ди це и сту ба дру штва ко нач ни за - окрет и три јумф те ла усе ре се у га ће. То је по ни же ње за углед ног грађа ни на, али не ма ри, јер Бор ко је тек ју нак фар се на пу ту ка гра ђан ској д ра м и. 86 О кон тек сту уме сто за кључ ка Вла д и м и р Ст а мен ко ви ћ је по во дом п р е м и је р е у Зве зда ра т е а т ру на п и са о: Са да, ка да је тај ко мад, по сле за бра њи ва ња и уну тра шњо сти, инт е р в е н ц и је јед ног р е г и о н а л ног т у ж и о ц а, р а з н и х к а лк ул ац ија с њи м, нај зад при ка зан у Бе о гра ду, ја сно је да је око те епи зо де, са мо јед ног од ч во ри ш т а у ко м и ч кој ра д њи, ис фа бри ко ва н, у гла в ном и з неразумевањ а, ч и т а в спор, још једа н непот реба н пол ит и чк и сл учај у нашем позориш т у (...) Де ја н М и јач (...) на ч и н ио је, да к ле, од По по ви ће в е ко ме д и је з а ба в но сцен ско шти во, скро је но пре све га по уку су ши ро ке пу бли ке. И за то ће њ е г о в а п р ед с т а в а, нај в е р о в ат н и је, би т и ра до и д у г о гледана. Уос т алом, с пра вом јер оно у шта ци ља, и по га ђа (Ста мен ко вић 1987: 254). У шта по га ђа Алек сан дар По по вић? Он по га ђа право у нерв надраже не пу бли ке ко ја жи ви у зе мљи са ин фла ци јом ко ја у том тре нут ку иде

87 и до 80%, у зе мљи ко ја во ди те шке пре го во ре са ММФ-ом око ре прог ра ма д у г о в а, а ис т о в р е ме но с е с т а т и с т и ч к и у т в р ђу је да Ју г о сла ви ја и ма више дес ет ина х иљ ада м ил ијарде ра, т ј. ве о ма б о г а т и х г ра ђа на. У Сло венији Са вез омла ди не да је ини ци ја ти ву да се укине ЈНА, у Сараје ву се одр жа ва ју Зим ске олим пиј ске игре, пар ти ја у Хр ват ској са ставља Бе лу књи гу, а у Ср би ји КПС би је не у спе шну бит ку са ра сту ћим т ензијама на Кос ову. Шт рајкови и пол ит и чк а суђењ а су свакод невица. По ја вљу ју се и но ва ли ца: Сло бо дан Ми ло ше вић је иза бран за пред седн и ка Гра д ског ко м и т е т а Ц К Бе о г ра да, а Во ји сла в Шешељ је д исиден т... Сис т ем С оц ијал ис т и чке Федерат и вне Реп убл ике Југ ос лавије лаг ано и т е ме љ но п у ца по ша во ви ма. Гра ђа н и т о о с е ћ а ју на сво ји м п ле ћ и ма и би ра ју да гле да ју пред ста ве ко је ба ца ју но во све тло на по зна те исто - риј ске чи ње ни це. У ЈДП-у хит пред ста ве су Ко л у ба р с ка б и т ка, пре ма про зи Добрице Ћосића и у Михизовој драматизацији, Бал кан ски шпијун, но ви ко ма д Д у ша на Ко в а че ви ћ а, и Х р в а т с к и Фа ус т Сло б о да на Ш нај де ра. У Ат е љ еу 212 је п ра и звед ба но вог ко ма да Д у ша на Ко в а че - ви ћ а Све ти Ге ор ги је уби ва ажда ху. Зве зда ра т е а т ар је са п р ед с т а вом Мре шће ње ш а ра н а у че с т во в а о на Ст е ри ји ном по зор ју г о д и не. А лек са н дар По по ви ћ н и је до био С т е ри ји н у н а г р а д у з а ов ај ко м а д. Те г о д и не н а г р а д у је до био Р у д и Ше ли го за дра му Ана, ко ја говори о стра да њу ју го сло вен ске ко му нист - ки ње у со вјет ском гу ла гу. За најбољу пред ста ву про гла ше на је пред став а Ма ке дон ског на р од ног т е а т ра и з С ко п љ а Срећ на но ва 1949! п р е ма ис т о и ме ној д ра м и Горд а на М и х и ћ а, а у р е ж и ји Сло б о да на Ун ков ског, ко ји је том при ли ком до био и Сте ри ји ну на гра ду за ре жи ју. Што се п р ед с т а ве Мре шће ње ш а ра н а т и че, гл у мач к у на г ра д у до би ла је са мо Мир ја на Кара но вић за уло гу Ми це. Во ји слав Бра јо вић, за чи ју глу мачк у к а ри је ру је уло г а Ва с е Ву ч у р о ви ћ а би ла п р е к р е т н и ч к а, н и је до био на г ра д у. Сп и са к на г ра ђе н и х п ред с т а ва на Ст е ри ји ном по зор ју г о д и не го во ри у прилог тези да су југословенски народи у том тренутку умет - н и ч к и и и деј но би л и с а сви м з а о к у п љ е н и св о јом рат ном и по рат ном исто ри јом и де кон струк ци јом до та да шњег (со ци ја ли стич ког и ко мунистич ког) раз у ме ва ња те исто ри је. Па ра лел но на светској сцени Мар - га рет Та чер је ус пе ла да сло ми ви ше ме сеч ни шт рајк рудара, Рона лд Реган је до био дру ги ман дант, Лех Ва лен са је иза шао као мо рал ни по бед ник и з би тке са пољск и м ком ун ис т има доби вш и Нобелову наг рад у за м и р. У СССР-у се по ја вио Ми ха ил Гор ба чов. Сце на за но ву, ве ли ку исто ријск у д ра м у се у ве л и ко пос т ав љ ала не ол ибера лн и к ап ит ал из а м је био у успо н у и фи на н си ј ск и и и де о ло ш к и. Да л и су т о ра з у ме л и п у т н и ц и у исто риј ском ва го ну III кла се? 87

88 88 Фар са на пу ту ка гра ђан ској дра ми Ако се са да вра ти мо на по че так и се ти мо Шек не ро вих ре чи да се по з о ри ш т е ба ви озна ча в а њ ем и п р о ме ном и ден т ит ет а, с т в ар ањ ем и од г а ј а њ е м з а ј ед н и ц е, н а г о в а р а њ е м, у в е р а в а њ е м и з аб ав о м, м ож ем о по ста ви ти пи та ње ка ко се у све то укла па ко мад Мре шће ње ш а ра н а у с оп с т в е ном в р е ме н у. О в ај ко м а д по с т а је св е до ч а нс т в о о и нт и мном у ви д у у с оп с т ве н у не сна ђе но с т чо ве к а у т е ш к и м в р е ме н и ма и о т о ме к а ко з ло на нај ба на л н и ји и нај г р о т е ск н и ји на ч и н и злази и з о би чн и х љу д и г ра ђа на ко ји по с та ју ју на ц и фар се. У овом кон к ре т ном сл у ча ју д ра ма и по зо ри ш т е з а јед но сл у же озна ча в а њу и п р о ме н и и ден т и т е т а, у ве ра в а њу и з а ба ви. К а ко с е т о од ра ж а в а на да љи т ок ра з в о ја п и сца Алек сан дра По по ви ћа и ње го ве по зо ри шне и дру штве не за јед ни це? У да љем т о к у ис т ра ж и вања, бави ће мо се на ред н и м ко ма д и ма овог пи сца пре све га Бе лом ка фом и Там на је ноћ. Пра т и ће мо ка ко еле мент и г рађа нског, па и по к у шај (сла ба ш не) г ра ђа н ске побуне, добијају свој про стор у ства ра ла шту Алек сан дра По по ви ћа. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Алек сан дар По по вић ( ) у срп ским по зо ри шти ма. Ау т ор к ат алог а и и зложбе Олг а Мар ко вић. Бе о град: Му зеј по зо ри шне умет но сти Ср би је, Ба бић, Ду шко. По з о р и ш т е и р а ц и о н а л н о г. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, Ди пон, Фло ранс. Ари сто тел или вампир западног позоришта. Превела Мирјана Мио - чи но вић. Бе о град: Clio, Марја но вић, Пе тар. Драм ски пи сци XX ве ка. Бе о град: ФДУ, Ми о чи но вић, Мир ја на. По з о р и ш т е и г и љ о т и н а. Бе о град: Фа бри ка књи га, По по вић, Алек сан дар. Иза бра не дра ме. При ре ди ла и пред го вор написала Мирјана Мио - чи но вић. Бе о град: Но лит, По по вић, Алек сан дар. Д ра ме. При ре д ио и п р о п рат не т ек с т о ве на п и са о Ра до м и р Пу т н и к. Бе о град: Вер зал Прес Вој но и зда вач ки за вод, Ста мен ко вић, Вла ди мир. По ме ри пу бли ке. У: По зо ри ш те у дра ма т и зо ва ном дру ш т в у. Бе о град: Прoсвета, Те о ри ја дра ме ре не сан са и кла си ци зам. При р е д ио Јо в а н Хри с т и ћ. Б е о г ра д: Ун и ве р зи т е т умет но сти у Бе о гра ду, Те о ри ја дра ме XVI II и XIX век. При ре д ио Вла д и м и р Ст а мен ко ви ћ. Беог ра д: Ун иве рзит е т умет но сти у Бе о гра ду, Те о ри ја тра ге ди је. При ре дио Зо ран Сто ја но вић. Бе о град: Но лит, Узе лац, Ми лан. Ес т е т и к а. Но ви Сад: Stylos, Ari sto tel. O pje snič k om u mi je ć u. P re veo, ko men t a re i po go vor na pi sao Z de slav D u k at. Za g reb: Škol ska knji ga, Grč ko-hr vat ski ili srp ski rječ nik. Na osno v i Ž e pić K r k lju še va r je čn ik a prvo i zd anje pr ired il i Oton Gor ski i Ni ko Maj na rić. Dru go iz da nje pri re dio Mi li voj Si ro nić. Tre će iz da nje. Zagreb: Škol ska knji ga, Les sing, Gotthold Ephraim. Ha m b u ršk a dramat u rg ija. Pre veo Vlat ko Ša rić, za štam pu pri re dio ko me n t a re i p o go vor n a pi sa o G u st av Ša m š a lo v ić. Z a g reb: D r ž av no i z d a va č ko p od u ze će Hr vat ske, Schec hner, Richard. Pe r fo r m a n c e s t u d i e s. Lon don: Ro u tled ge, 2002.

89 MARINA MILIVOJEĆ MAĐAREV MREŠĆENJE ŠARANA (SPAWNING CARP) FARCE HEROES ON THE WAY TO BOURGEOIS DRAMA Summary Since the early 1980s, Aleksandar Popović more frequently wrote pieces in which elements of farce combined with the structure of bourgeois drama. In addition to the characters from the far outskirts, he also introduced characters from bourgeois milieu in his plays. A new phase of his work began with TV drama Svinjski otac (Pig father), while fully developed in the drama Mrešćenje šarana (Spawning carp). This paper analyzes how bourgeois drama appeared and why it is treated as a classic and thus opposite to modern drama of the 20 th century, and why this form is classic precisely for civil society. The author is especially concerned with this problem because the attempt to restore the form of classical ie. bourgeois drama occurred in Serbian theaters in 1980s, along with the increasing tendency of destroying the socialist system. The paper examines how Aleksandar Popović combined structural elements of bourgeois drama with elements of farce, for which the writer was particularly known in his early creative phase. Further, the paper examines whether and to what extent this change in his writing style was associated with the writer s previous works, how this tendency would develop in subsequent plays, and how the audience established Aleksandar Popović precisely at this stage as the classic Serbian dramatist, while theatrologists in their researches (except Petar Marjanović and Radomir Putnik) continued to be more interested in dramas from the early phase. Keywords: Aleksandar Popović, Mrešćenje šarana (Spawning carp), drama, farce, theater. 89

90

91 UDC = Д И А Н А M. ПО ПО ВИ Ћ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет * Ори ги нал ни на уч ни рад / Ori gi nal sci en ti fic pa per К А Н А Д СК А ФРА Н КО Ф О Н А Д РА М А У СРП СК И М П РЕ ВО Д И М А ** СА Ж Е ТА К : По з о р и ш н а д е л а к а н а д с к и х д р а м с к и х п и с а ц а јо ш у в е к с у м а л о п о - зна та у Ср би ји, јер је број до са да пре ве де них ко ма да скро ман, на ро чи то ка да је реч о де ли ма ау то ра из Кве бе ка ко ји ства ра ју на фран цу ском је зи ку. Циљ овог ра да је да из д и ј а х р он и ј с к е п е р с п е к т и в е и з л о ж и д и н а м и к у п р е в од н е а к т и в н о с т и и д а н а ј е д н о м м е с т у и з н е с е о ко ји м ф р а н ко - к а н а д с к и м п о з о р и ш н и м ау т о р и м а и д е л и м а је р е ч, к а о и из ко је епо хе. На тај на чин сте ћи ће се увид у драм ско ства ра ла штво тог дêла дво језич не Ка на де, ко је је на шло сво је ме сто у срп ској пре вод ној књи жев но сти као циљ ној к њиже вн о с т и, је р је т о, з а п р а в о, п у т к а с р п с кој п о з о р и ш н ој с ц е н и и с у с р е т у ов д а ш њ е пу бли ке са јед ном још увек не до вољ но по зна том кул тур ном ба шти ном. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: к а н а д ск а д р а м а н а ф р а н ц у ском је з и к у, к в е б е ч к а д р а м а, с р п ск и п р е в о д и, с р п с к а п р е в од н а к њи же в н о с т. Пр ва предста ва на ка надском тлу из ве де на је у Ака ди ји, на франц у ском је зи к у, 14. новембра г од и не. Реч је о ба рок ном ефе ме р ном спек та клу Па ри жа ни на Мар ка Ле скар боа (Marc Le scar bot) под на сло - вом Неп т у но в о п о зор је у Но в ој Фра н ц у с кој (Le Théâtre de Nep tu ne en la No u vel le - Fra n ce) (Toye 1983: 200). По р ед п ри г од н и х ко ма да, т о ком се да м на е с т ог ве ка и г ра ла су се де ла ве л и ка на фра н ц у ског к ла си ц и зма, на р о ч и т о Пје р а Кор не ја ( P ie rr e C ornei lle), а т ек од о с а мнаес т ог в ек а мо же с е г о во ри т и о ра з во ју ау т ен т и ч ног фра н ко -к а на д ског д ра м ског с т в а ра ла ш т в а. Ка надска драма под сталним је ути ца јем исто риј ских и по ли тичк и х ч и н и ла ца, ко ји п ра т е д и на м и к у од но са д в а ен т и т е т а, а н гло фо ног * d i a n a.p o p o v f f.u n s. a c. r s ** Овај рад је на стао на осно ву ис тра жи ва ња за по тре бе док тор ске те зе под на сло вом Ка над ска фран ко фо на књи жев ност у срп ским пре во ди ма, ко ја је од бра ње на го ди не на Ф и ло з о ф ском фа к ул т е т у у Но в ом С а д у к а о п р в а д и с е р т а ц и ја и з о бла с т и фра н ко -к а на д и- сти ке на не ком од уни вер зи те та у Ср би ји. 91

92 и фра н ко фо ног. Са осн и ва њем Ка на ђа ни на (Le Ca na die n) г о д и не, п р ви х новин а у с л у ж би ф р а н ко ф о не б о р б е з а оч у в а њ е и де н т и т е т а, о б ја в љу ју с е д ра ме по л и т и ч ке с а д р ж и не, по т ом и с оц ија лне, које ће пре у зе ти при мат над до та да шњим ре ли гиј ско -мо ра ли за тор ским ко мади ма и де ли ма ко ја су ве ли ча ла па три от ска осе ћа ња ве за на за на стањи ва ње кон т и нен т а. Усмеренос т ка пол ит и чкој и соц ија лној т емат иц и т е ме љ је и с ав р е ме ног ф р а н ко -к а н а д ског т е а т р а, који је у пос ледњ е вре ме по стао до сту пан и срп ским чи та о ци ма. На и ме, прево ђе ње на српски језик драм ских ко ма да фран ко -канад ске књи жев но сти ве зу је се за два де сет и пр ви век. Реч је о скром ном опу су, али ва жно је да се пре во ди лач ка ак тив ност по кре ну ла и да је у с рп ск у п р е вод н у к њи жев но с т к а о ц и љ н у (t a r get l i t e r a t u re) у ша о и з ве - стан број драм ских оства ре ња фран ко фо них ка над ских ау то ра. Пр в а д ра ма п р е ве де на са к а на д ског фра н ц у ског је зи к а на с рп ск и је с те Бу нар (при ча без гла ве и ре па) 1 (Le pu its ou une hi sto i re sans qu e ue ni tête) Не го ва на Ра ји ћа, по зна тог ка над ског пи сца срп ског по ре к ла, ко ји је сво ју сп и са т е љ ск у к а ри је ру з а по че о т ек по ш т о с е о б р е о у К а на д и. 2 О в а њ е г о в а јед но ч и н к а о б ја в љ е на је у мон т р е а л ском ча с о п и с у Де л а Фран цу ске Ка на де (Les Écrits du Ca na da français) го ди не, а у српском п ре во д у, ко ји је са ч и н ио Н и ко ла Ра ји ћ, ш т а мпана је г од ине у ча с о п и су Ра ш ка (Ра јић 2001). Иа ко је ко мад за ми шљен за сцен ско и з во ђе њ е (и ма д и да ск а л и је у ко ји ма су п и ш че ве п р е по ру ке ве з а не з а сценск и п рика з), у Мон т ре а л у и у Бе о г ра д у еми то ван је као радио -д рама (Pa vlo vić 2000: 155). На по ме ни мо да је Не го ван Ра јић пре ове дра ме на пи сао и при пов е т к у ис т о в е т ног на с ло в а, Бу нар (1984), са истом те ма ти ком. Мо тив из на сло ва ме та фо ри чан је и пред ста вља око сни цу ко ја се ве зу је за Раји ћев до ж и в љ ај с оп с т ве ног ис к у с т в а к њи жев н и к а в а н до мо ви не, ч и ји ж и во т с е од ви ја по п у т ж и во т а у бу на ру од не р ђа ју ћег че л и к а. На и ме, то је але го рич на си ту а ци ја књи жев ни ка, или још бо ље, чо ве ка, у из - гнан ству, ко ме од јед ном па да на па мет же ља да не што на пи ше и да не што бу де об ја вље но (Ђе рић 1997/1998: 5). 1 У јед ном ин тер вјуу из 1997, да кле ка да још ни је по сто јао зва ни чан пре вод ове дра ме, Ра јић је свој ко мад на сло вио У б у н а р у. Раз го вор је во дио Зо ран Ђе рић и об ја вљен је у ли сту По љ а. 2 Не г о в а н Раји ћ р о ђен је у Б е о г ра д у г од ине. Ју ла п р е к и да с т у д и је и и ле г а л но на пу шта зе мљу. На кон че тр на ест месеци боравка у избегличким камповима у Аустрији, Итали ји и Не мач кој, об рео се у Па ри зу (1947), где је за вр шио за ин же ње ра. Као про фе сор ма тема ти ке ра дио је у Па ри зу, Стра збу ру и ка сни је у гра ду Троа Ри ви јер, у фран цу ском де лу Кана де, где се на ста нио го ди не. Пр ви ро ман и при по вет ку об ја вио је и убр зо по стао за па жен од к ри т и ке и п у бл и ке. Од по све т ио се ис к љу ч и во п и са њу. Ње г о ва де ла овен ча на су ни зом при зна ња. 92

93 Ра ји ћ се ус ред с ре ђу је на п и т а њ а сло б о де м и сл и, бе с к рај не на де и, ко нач но, оча ја ња, ко је осе ћа пи сац у ту ђи ни. Ову ре флек сив но -але го - риј ску дра му на пи сао је на по чет ку спи са тељ ске ка ри је ре, а убр зо је до ж и ве о да по с т а не п ри зна т и к а на д ск и п и са ц, п р е све г а к рат ке п р о зе и ро ма на, у ко ји ма увек на ви ше или ма ње екс пли ци тан на чин уно си део сво је срп ске про шло сти. То је био слу чај и са по ме ну том дра мом, ш т о је К а н а д а к а о м у л т и к у л т у р н а с р е д и н а, од ув е к о т в ор ен а з а св е с т ва раоце ко ји у но се д у х м ул т и к ул т у ра л но с т и, све с рд но п ри х ва т и ла. Н а р ед но поз ориш но дело, које је о б ја в љ е но у с рп ском п р е в о д у г од ине, је с т е Хи п а т и ја и ли људ ско п а м ће ње (Hypa tie) савременог фра н ко -кана д ског п и сца г рч ког по ре к ла, Па на Бу јукаса ( Pa n Boujoucas) (Bu ju kas ). Међут и м, реч је о п ревод у п ревода, односно о п ревод у са ен гле ског, а не са ори ги нал ног фран цу ског је зи ка, ко ји је ура дио Ђор ђе Кри во ка п и ћ, и у том см и сл у не п ри па да ис том до ме н у п ре вод не к њи жев но с т и. Сле де ћ и по ма к у п ре во ђе њу д ра м ск и х ос т ва ре ња ве зу је се за го ди ну и по ја ву ан то ло гиј ског из да ња, ко је је при ре дио Да вид Ал баха ри, а ко је но си на слов Мо г у ћ и све т о в и (Al ba ha ri 2006). 3 Ова књи га ве о ма је зна чај на, јер оку пља ре пре зен та тив на де ла савремених драмск и х п ис ац а о б а јез и чк а подру чја К а н а де, е н гле ског и ф р а н ц у ског, чи ме се пру жа сво је вр стан увид у ста ње на ка над ској сце ни да нас. У а н т о ло г и ји је уочљи в извес та н, ма да не и нео че к и ва н, д ис ба ла нс у з а с т у п ље но с т и фра н ко фо н и х у од но су на а н глофоне д ра мске п исце. Н а и ме, од у к у п но де в е т д р ам а св ег а т ри с у с а ф р а нц уског јези чког под ру чја, од че га је јед на од њи х, ч у ве ног к ве беч ког д рамат у рга Робера Ле па жа (Ro bert Le pa ge) и Ма ри Бра сар (Ma rie Bras sard), пре ве де на са ен глеског је зи ка, на ко ме је и на п и са на. Би ло ка ко било, одаби р аут орâ и ко мадâ по твр ђу је да су у пи та њу из у зет но вред на оства ре ња на ци о - на л ног т е а т ра. На и ме, зби р к у т ек с т о в а о т в а ра не спор но нај зна чај н и ји фра н ко -к а на дск и поз ориш н и п ис а ц д ру г е по ло ви не д в а де с е т ог в е к а М и ше л Тра м бле ( M ic hel Tr e m blay), ч и ји це ло к у пн и к њижевн и оп ус, би ло да је реч о ро ма ни ма, при по вет ка ма или по зо ришним делима, предс т ав љ а и з у з е т но ма ш т о ви т у, је зи ч к и б о г а т у, а п р е свег а с т ру кт у рно ја к у к њи жев н у ма т е ри ју, ко ја у век, и до след но, и ма д ра м ск и к а ра к т е р, те се мо же ре ћи да је ње го во пе ро пре све га те а тар ско. К а ко по т и че и з мон т р е а л ске ра д н и ч ке по р о д и це, Тра м бле сл и к а тај ми ље, али га и про ши ру је ли ко ви ма са крај ње иви це дру штва. До са да је на пи сао више од три де сет дра ма. Та ко ђе је адап ти рао или пре вео 3 Ан то ло ги ја је про мо ви са на на 51. Ме ђу на род ном сај му књи га у Бе о гра ду го - ди не. Том при ли ком Ви да Ог ње но вић је ис та кла по себ ну дра го це ност овог из да ња, бу ду ћи да су ан то ло ги је драм ских тек сто ва код нас, ина че, из у зет но рет ке. 93

94 де ла Ари сто фа на (Ari stop ha nes), Го го ља (Го голь) и Че хо ва (Че хов) за квебечка позориш та, а п ревод ио је и комаде ан гло фо н и х ка на д ск и х п и са ца на француски. Његова позоришна дела имају изузетну снагу, и преве - де на су на ви ше од два де сет је зи ка, што га је учи ни ло пи сцем свет ског гла са. Пи са њем је по чео да се ба ви ше зде се тих го ди на и од мах је скрен уо па ж њу на свој ра д у пот ребљавајућ и су п стан дард н и је зи к, на ро ч и то ва ри је тет фран цу ског го во ра ко јим се слу жи ла рад нич ка кла са у Монт ре а л у, ко ји се назив а ж уа л ( jou al) 4 (La u ren de au 2004: 431). Трам бле је био пр ви ка над ски пи сац ко ји је увео тај спе ци фич ни го вор у књи жевна о с т в а р е њ а ( La u ren de au 1990: 82), у дра ме 5 и ро ма не, чи ме се ње гов и ма г и нар н и све т п ри бл и ж ио р е а л ном све т у, а ш и р ој п у бл и ц и по с т а о мно го бли жи. По ред то га, у де ли ма не скри ве но из ра жа ва и сво је сек суа л но оп ре де ље ње, као и у ве ре ње да ра з л и ч и тос т н и је ма на, већ не ш то што жи во ту у друштвеној заједници пру жа ра зно ли кост. У Трам блео - вом ства ра ла штву зна чај но ме сто за у зи ма ју со ци јал не те ме, да ка ко канадске. Проблеми д руштвене заједнице, ма ко ли ко би ли те шк и и м у ч ни, у њ е г о вом де л у у век су п р ед с т а в љ е н и с т и л и зо в а но, све де н и на п и т а- ње до бре и л и ло ше ко м у н и к а ц и је ме ђу љу д и ма, ш т о је т ема која може да и ма и з в а н на ц и о на л н у в р ед но с т. У дра ми Ствар ни свет? (Le vrai mon de?), на с т а лој г о д и не, ко ју је на срп ски пре ве ла Је ле на Ста кић го ди не, Трам бле обрађује јед но ње му ва жно пи та ње, а то је где су гра ни це ства ра лач ког чи на. Ст о г а је гла в н и ју на к п и са ц. М ла д и ћ К лод, не з а до во љ а н од но си ма у по ро ди ци, по ду хва та се пи са ња по зо ри шног ко ма да у ко ме же ли да искаже све ш то м у леж и на с рц у. За л икове у зи ма ч ла но ве сво је по ро д и це и, не ме ња ју ћи њи хо ва ствар на име на, пу шта их да ого ле сва сво ја нез а до вољ с т в а и ко нач но п р о г о во р е о п р о бле м и ма и т а бу и ма. А л и, сâ м Клод је ди ни је лик ко ји се не по ја вљу је у том свом ру ко пи су. За пра во, Трам бле је уде сио да ми као чи та о ци (или гле да о ци) схва ти мо ка ко је Клод сва своја не га тив на осе ћа ња ко ја у ствар но сти гаји према оцу транспо но вао у лик мај ке. И за то ће упра во њој да ти свој ду го пи са ни кома д, на кон че г а ће усле д и т и ра с п л и т а њ е по р о д и ч н и х од но са. По ч и њу полемике и прекори, говори се о границама између реалног и фиктив - 4 Жу а л је в ар и је т е т г о в о р н о г ф р а н ц у с ко г је з и к а, с п е ц и ф и ч а н з а монт р еа лс к у с р ед ин у у ко јој су рад ни ци, под ја ким ути ца јем ен гле ског је зи ка и гра ма ти ке, при ла го ђа ва ли, од но - с н о и с к р и в љ а в а л и, ф р а н ц у с ке н а с т а в ке з а ко н ј у г а ц и ј у и и з г о в о р. Н а с т а о је, и р а з в и ја о с е, и з м е ђу и г о д и н е и д о б и о п е јо р а т и в н у н о т у, од н о с н о п о с т а о је с и н о н и м з а ф р а н - ко ф о н у н е е л и т у. 5 Пр во де ло на пи са но на жу а лу је по зо ри шни ко мад Ми ше ла Трам блеа из го ди - не Les bel les-sœurs (н и је п р е в е д е н о н а с р п с к и је з и к). Од т а д а ћ е и д р у г и ау т о р и п р о м о в и с а - т и ж у а л и с т в о р и ћ е с е т а ко з в а н а ж у а л с к а к њи же в н о с т ( l it t é r a t u r e jo u a l i s a n t e), ч и ја ћ е у л о г а би ти ве о ма ва жна за по раст све сти о кве беч ком иден ти те ту за вре ме Мир не ре во лу ци је. 94

95 ног, о од но су из ме ђу оно га што сва ко од њих за и ста же ли да иза ђе на пов рш ин у и оног а ш т о с е жел и о с т а в и т и п р и к р и в е но, у ч а у р е но и, на рав но, ван до ма ша ја пу бли ке, од но сно Дру го га. Пр ав е ћ и по з о ри ш т е у по з о ри ш т у, од но сно у в о де ћ и д в ој н и ке на сце ну, пи сац де ком по ну је по ро ди цу, ука зу ју ћи на по тре бу да се пре - в а зи ђу по с т о је ћ и су ко би у њ ој ( Po po vić 2013). Де ло је вр ло сло је ви то, а је дан од за кљу ча ка је да из го ва ра ње исти не не зна чи од мах и раз у- ме ва ње Дру го га. Трам бле ука зу је на сву сло же ност ме ђу људ ске ко мун и к а ц и је. П и т а ње да л и ж ивимо иск ре но и л и у ла ж и, ис к а з а но је к р оз од нос пре ма самима се би (указује се на по тре бу за стал ном ин тро спекци јом), као и кроз раз го вор са дру ги ма, и то они ма ко ји би тре ба ло да су на м најбл и ж и. Ове у н и ве р за л не т е ме ис п ре п ле т а не су са још не к и м, та ко ђе зна чај ним за Трам блеа, а то су, пре све га, за пи та ност о уло зи ко ју мо гу да има ју пи сац и ње го во де ло, као и пи та ње ре ал не мо ћи из го вор е не р е ч и. 6 Драм ски пи сац мла ђе генерације Норман Шорет ( Normand Chauret te), по п у т Трам блеа по знат као ау тор ве ћег бро ја позориш н и х комада и ка о ве о ма за па жен п ро зн и п иса ц, п рославио се рад ио -д рамама, који х је са мо у пе ри о ду од до на пи сао ше зде сет и пет. Пр ва у ни зу на г ра ђи в а н и х по зо ри ш н и х д рама јес т е Сан о јед ној но ћи про ве де ној у бол н и ц и (Rêve d une nu it d hôpital). 7 Шо рет је и вр стан пре во ди лац с ен гле ског је зи к а, на р о ч и т о Шек сп и р о ви х (Sh a ke sp e a re) де ла. 8 Има изв а н р е да н о с е ћ ај з а је зи к, 9 т е с у, с а сви м ра з у м љи в о, њ е г о ви п р е в о д и в р х у н ск и, а л и, с д ру г е с т ра не, п р е во ђе њ е њ е г о ви х т ек с т о в а н и је ла к за да так. У том смислу, доступност ње го вог по зо ри шног ко ма да у српском пре во ду пред ста вља са мо по се би при ви ле ги ју. Шо ре т о ва по е т ска д ра ма у сло бод ном с т и ху Кра љице (Les Re ine s), ко ја да ти ра из го ди не, до срп ских чи та ла ца сти гла је 2006, у прев о д у М а ри с т еле Вел и чкови ћ. О бр ађује ис т ори јск у т ем у, и з периода 6 За срп ску пре вод ну књи жев ност ово је зна чај но де ло. Не мо же мо а да не при ме ти мо да је жу ал пре во ди о цу кат кад пред ста вљао про блем. На при мер, жар гон ска реч за мај ку (moman), мо гла је би т и п р е в е де на д ру г а ч и је, на п ри ме р к а о с т а ра или као ке ва, али је у пре во ду не сп р е т но п р е не т а к а о м а м у т, што у срп ском је зи ку има дру га чи ју ко но та ци ју, чи ме се пиш че в с т и л, и а ко в е ру је мо не н а ме р но, н а ру ш а в а. Н а в е д и мо с а мо је д а н од п ри ме р а: М а м у т е... ви ше ти ни шта не вре ди да се пра виш лу да [...]. 7 За овај ко мад, на пи сан го ди не, Шо рет је до био низ при зна ња: На гра ду Ра дио К а на де (1976 ), Наг рад у Пол Ж и лс он з а најб ољу д ра м у на фра н ц у ском је зи к у, ко ју до де љу је Асо ци ја ци ја фран ко фо них ра дио -ста ни ца, чи је је се ди ште у Ло за ни, и у два на вра та пре - сти жну На гра ду ге не рал ног гу вер не ра (1996. и 2000). 8 Пре вео је на фран цу ски и адап ти рао укуп но де сет Шек спи ро вих дра ма. 9 О н је п р е д а в а о л и н г ви с т и к у и т р а нс ф о рм а ц и о н у г р а м а т и к у, а по т ом је к а о п р о ф е с о р ф р а н ц у с ко г је з и к а п од у ч а в а о д о с е љ е н и ке и з А з и је. Д а к л е, и м а о је п р ил ике д а и ст р аж ује раз не аспек те је зи ка и про ве ри их у на став ној прак си, а сво ја је зич ка ис тра жи ва ња унео је до не кле и у чи тав свој спи са тељ ски рад. 95

96 вла да ви не ен гле ског кра ља Едвар да IV од Јор ка. На дво ру вла да је зови та кли ма, јер је краљ на умо ру, и кра љи ца Ели за бе та стре пи да јој Глос т е р и не у би ју де ц у, н а с лед н и ке к ру не. У Ку л и с е н а л а з и ше с т на г и зда н и х к ра љи ца, з а п ра во ше с т же на и з к ра љ ев ске ло зе, ко је су вид но уз не ми ре не, вр зма ју се, пе њу се у Ку лу и си ла зе, јер их је об у- зе ло пред о се ћа ње да се бли жи смрт вла да ра, што ће има ти ути ца ја на д а љи т ок ис т о ри је. Њи хо ви р а з г о в о ри од с л и к а в а ју меш авин у л и чн и х кон фли ка та са д р жав ним, уз п ри ме су ме та фи зи ч ке зебње п ред гашењем људског ж иво т а. Основно осећ ање које п р ож има л икове јес т е бе знађе, је р с е ис т ори ја п и ше (г о т о в о) у в ек с л и ч н и м ок ру т н и м сце на ри ји ма. Ис т о ри ј ск а под ло г а ов де је по ла зи ш т е з а о све тљ а в а њ е јед ног р е а л ног ис т о ри ј ског в р е ме на, а л и и з а у н и ве р з а л не т е ме, ко је н и су са мо к раљ е в ске, не г о з а л а з е у фи ло з о ф ско п р о м и ш љ а њ е ж и в о т а уоп ш т е, и чо ве ко вог ме ста у све ту. По ред овог ка над ског ко ма да шек спировске инспирације, у Албах а ри је в ом и з б о ру з а а н т о ло г и ј ско и з да њ е на ш ло с е и де ло јед ног од нај зна чај н и ји х са вре ме н и х д ра ма т у р га К ве бе ка Ро бе ра Ле па жа, ау то ра ко ји је че сто пи сао у са рад њи са глу ми цом и дра ма тур гом Ма ри Брасар. Њи хов ко мад По ли граф (Polygraph) спа да у ред зна чај них оствар е њ а, 10 и сјај но је што је пре ве ден на срп ски је зик. Али, за пра во, овај комад не при па да кор пу су фран ко -ка над ске књи жевности, јер је извор - но на пи сан на ен гле ском. На и ме, Ле паж, ко ји је по те као из би лин гва л не по ро ди це, сво ја де ла ства ра на оба зва нич на је зи ка Ка на де. У овом случа ју, срп ски пре вод с ен глеског није превод превода, него превод с ориг и на ла, ш т о је за п ро у ча ва о це п ре вод не к њи жев нос т и важа н подат а к. 11 То је ујед но и по след ње де ло кве беч ких ау то ра ко је је на шло сво је ме сто у по ме н у т ој а н т о ло г и ји. П р е в о де ф р а н ко -к а н а д ск и х д р а м а н а с рп ск и је з и к у по т п у њу ју насло ви Пе вање сокоћала (Le Chant du di re-di re) и Дра же ње сте но ви ти х 10 Према Алба ха ри је вим ре чи ма, овај ко мад, за јед но са претход ним позоришним про - јек том Ви н ч и, п р едс т ав љ а Леп аж а к а о једног од н ајз ан им љивији х поз ориш н и х с т в ар ал ац а (2006: 580). Тим де ли ма ау тор је на ја вио сво је мул ти ме ди јал не про јек те ко је је ра дио то ком д е в е д е с е т и х г о д и н а XX ве ка, као што су С е д а м т о ко в а р е ке О т е, Ге о м е т р и ја ч у л а и Да љ а стра на Ме се ца. Јо ван Ћи ри лов ока рак те ри сао је Ле па жа као нај ве ћег по зо ри шног умет - ни ка Ка на де (2006: 9). Ле паж је у свом по зо ри шном опу су окре нут би лин гви зму као осо бе но сти ка над ског и де н т и т е т а, м у лт имед ија лн и м и ст р аж ив ањим а, з ат и м п р еис п ит ив ању с опс т в ене л и чнос т и и хо мо сек су ал но сти. Ње гов рад на фил му, као глум ца и ре ди те ља, та ко ђе ре жи ра ње сцен - ск и х н а с т у п а по з н ат и х м уз ич ар а у з ем љи и у и нос т р а н с т ву, г о в о р е о њ е г о в ом в и ше с т ру ком т а лен т у и о не у мор ном а н г а ж ма н у. У п р о јек т и ма ко је је ра д ио, че с т о је у че с т в о в а ла гл у м и ца и драм ска спи са те љи ца Ма ри Бра сар, што је слу чај и са По л и г р а ф о м. 11 По ш т о је р е ч о ко м а д у б и л и н г в а л н о г к в е б е ч ко г ау т о р а, ч и је с в е у к у п н о д е л о, б и л о д а је н а с т а л о н а ф р а н ц у с ко м и л и н а е н г л е с ко м је з и к у, с у ш т и н с к и п р ед с т а в љ а је д и н с т в е н у ц е л и н у, ов ај ко м а д, у п р ко с ф о р м а л н о м к р и т е р и ј у м у ( је з и к у о р и г и н а л а), м о же м о с м а т р а т и ф р а н ко - к а н а д с к и м о с т в а р е њ е м. 96

97 п а са (Le Lan gue-à-lan gue des chi ens de roc he), из го ди не, ау то ра м ла ђе г е не р ац ије Дан ијела Дан ис а ( Da n iel Da n is) ( Да нис 2010). Обе д ра ме, у срп ском п ре во д у Љи ља не Ма т и ћ, об ја в ље не су за јед но, у ис тој књи зи, го ди не. О ви ко ма д и спа да ју у р ед а в а н г а рд н и х по з о ри ш н и х о с т в ар ењ а. Да ни сов но во го вор, ка ко га назива Д раган Милинковић Фимон (Да нис 2010: 151), пред ста вља спој кла сич не те мат ске осно ве и крај ње ино ват и в ног по зо ри ш ног и з ра з а у ко ме је реч оно што спа ја, осва ја и чи ни ж и во т, док г у би т а к г о вора пос т аје неш т о пог у бно и деп рим ирајуће. У том сми слу би се мо гло ре ћи, на рав но са свим услов но, да се Да ни сов по зо ри ш н и c re do за сни ва на ра си нов ским осно ва ма. Да н и с о в а и ма г и на ц и ја је б е с к рај на и њ е г ов све т, ма ко л и ко био не о би ча н и не с т в а ра н, д у б о ко је у ко р е њ ен у п р о бле ме св а ко д нев ног жи во та. У Певању сокоћала, које је ау т о ру до не ло п ре с т и ж н у На г ра д у ге не ра л ног г у вер не ра, у цен т ру па ж ње је че т во ро си ро ча д и ко ју у сре ћ и и љу ба ви од га ја с та ра тељ ска по ро д и ца. Је зи к ко ји м ко м у н и ц и ра ју вр ло је оску дан, све ден на ре чи и син таг ме. Ста ра те љи су на пра ви ли со ко - ћа ло ( le Dire- dire ), нап раву у коју деца из го ва ра ју ре чи, же ље, осе ћа ња, ка ко би за у з врат до би ја ла бом бо не и л и нов ч и ће. До ла зак ол у је у т ре н у ру ш и све п ред соб ом, па и њихову с ре ћу, је р с т а ра т е љи с т ра да ју. Пу на з а х в а л но с т и п р е ма њи ма, де ца на с т а в љ а ју сло ж а н з а јед н и ч к и ж и во т, а л и ће се у мешат и закон и д руш т вене заједн ице, која и м п роналази нове ста ратеље и на ла же ме ђу соб но раз два ја ње. Но е ма, ко ја пе ва њем по куша ва да осво ји град, из гу би ће моћ го во ра и кре тања. Браћа покушава ју да по зи т и в н и м емо ц и ја ма и ре ч и ма у ч и не ч у до, да јој поврате веру у жи вот и раз бу де кло ну ли дух, али, без у спе шно. Си же је нео би ча н, и вр ло сло је ви т. Ун и ве р за л нос т Со ко ћа ла ле ж и у т е ма ма бл и ск и м са в р е ме ном чо ве к у. У о сно ви је б ор ба з а од р ж а њ е жи во та по је дин ца, али и по ро ди це као осно ве дру штва, ко ја је при каз а н а к р о з с уд а р д в а св ет а : у рб аног, ко ји по т е н ц и р а т е х но м а н и ј ск и на ч и н ж и во т а, и рура лног, коме, з ап раво, п р ет и опасно с т од нес т а нк а (Ma tić 2010: ), што ни је са мо ка над ска те ма. Да нис у је зи ку успе в а да п р е п ле т е у т и ца је усме ног, на р од ног на с ле ђа и с а в р е ме ног је зи к а. У њ е г о вом т ек с т у ју на ц и ма ло г о во р е, р е че н и ч на си н т а к са је к рај њ е р е д у ко в а на, ш т о по ма же да с е о с т в а ри ау т о р о в а з а м и са о, а т о је да с е р е д и т е љу о с т а ви на во љу да и з г ра д и с оп с т ве н у ви зи ју ко ма да на осно ву по н у ђе ног п ред ло ш к а, бу д у ћ и да је на самом поче тк у д раме ау т ор ис т а к а о к а ко н и је да о з а о к ру же н и т екс т. Д руг и м реч има, Дан ис же л и да под с т а к не ре д и т е ља, гле да о ца и л и ч и т а о ца на даљи а нг аж ма н. У т ом см ис л у, св а к и п р е в од њ е г о в ог ко ма да т р ебало би да омог ућ и с т а в љ а њ е а к цен т а на под с т и ца њ е ма ш т е и ра з м и ш љ а њ а, а не да п р е - не се је зич ки до вр шен текст, јер он то, за пра во, и ни је. 97

98 Дру ги преве де ни ко мад овог аутора, ко ји ка зу је при чу о сте но вит и м пси ма, т а ко ђе на да н и с ов ск и на ч и н п ри с т у па п р о бле м и ма са в р е - ме ног чо ве ка. Реч је о од но су пре ма ко ре ни ма и соп стве ном иден тите ту, али и о чул но сти и же љи за тра ја њем. Је зич ки зах те ван текст, у ко ме ни јан се мо гу да од лу че да ли ће ис каз да скли зне у ба нал ност, чак у ска ред ност, ни је лак по ду хват за пре во ди о ца. Ина че, за овај конт р о ве рз н и ко ма д, п и са ц је са ч и н ио по с е ба н р еч н и к к ве б еч к и х р е ч и и и з ра з а, з а и зда ње на ме ње но фра н ц у ском т р ж и ш т у, где се к ве бе ц и зм и, од но сно фра н ко -к а на д ск и р е г и о на л и зм и, не би мо гл и ла ко ра з у ме т и, а пре вод на срп ски за и ста је од ме рен и пра ти пи шчев је зич ки на бој. У овом ко ма ду, реч је о из ми шље ном остр ву, на ко јем се у ре довн и м ра з ма ц и ма по ја в љу ју ве т ар и п л и ма. Л и ко ви т ра же спа с у л у д и м ж у р к а ма ( pa r t y r a ge ) и у ор г и ја њу. Ау т ор, с јед не с т ра не, п ри к а зу је д руш т во у коме в ла да ју те ле снос т, д ро га, на си ље, који воде ка врху нц у д ра ме, к а ме но в а њу и на си л ној см р т и ју на к а, а с д ру г е с т ра не, у но си лир ске па са же ко ји, та ко ђе, чи не ва жан део при че, и слу же да уне су по ет ску но ту као ја сан кон траст не при јат ним сце на ма. Данис је пи сац п ре по зна тљи вог је зи ка и д ра ма т у р г и је и спа да у ред н ај зн а ч ај н и ји х у К в е б е к у. К а о п р едс т а в н и к мо де р ног и з р а з а, п р е м а ре ч и ма Д ра г ана М и л и н ко ви ћ а Фи мо на, сма т ра се неспорно највећ и м ис тра жи ва чем ме ђу са вре ме ним ка над ским пи сци ма. Чи та о ци ма и по - зо ри ш н и м гле да о ц и ма сво ји х т ек с т о в а он у пор но п ри п р е ма не о би ч на ис к у с т ва по зо ри ш ног новог овора, осећ а њ а и ме т а фо ри ч н и х до г а ђа њ а, ко ја су г е с т и в но в о де у п р ом иш љ ањ е и з а п и т а но с т о п ри р о д и на шег крат ког по сто ја ња на пла не ти. (Да нис 2010: 153). О том истра жи ва њу у по зо ри шту Да нис и сам го во ри, не до жи вљава ју ћи се бе као пи сца, не го као сце но гра фа ре чи. Уз то, осе ћај за ри там и ме ло д и ју и с к а з а д о п р иноси с т в ар ању једне пос е бне а тмо сф ер е у ње го вим де ли ма и, сва ка ко, да је лич ни пе чат ње го вој дра ма тур ги ји. 98 За к љу ча к Освр т на репертоар д рамск и х де ла која су са кана дског франц уског је зи к а п р е ве де на на с рп ск и у к а зу је на не ко л и ко з а к љу ча к а. Нај п р е, у х р о но ло ш ком см и с л у, на п р е в о де је би ло по т р е б но д у г о че к а т и. Тек поче тком д вадесе т и п рвог века, тачн ије год ине, п реведено је п рво д рам ско де ло, и то п и сца с рп ског по ре к ла, Не го ва на Ра ји ћа. По том насту па за тиш је до го ди не, ка да је је дан драм ски текст пре ве ден с ен гле ског пре во да, а од го ди не на ста вља се са ди рект ним пре во - ђе њем ори ги на ла. Да кле, у од но су на чи тав кор пус пре водâ фран ко -канад ске књи жев но сти, дра ме чи не нај но ви ји, од но сно нај мла ђи део си стема с рп ске п р е вод не к њи жев но с т и.

99 Ако гово ри мо о зна ча ју драм ских пи са ца ко ји су до ступ ни у српском пре во ду, мо же се кон ста то ва ти да је из бор из ван ре дан, јер је реч о врхун ским именима франкофоног дêла Ка на де, Кве бе ка, до бит ниц и ма м но г о бр ој н и х зна чај н и х на г ра да, ч и ја де ла су и г ра на у зе м љи и из ван ње, у су сед ним Сје ди ње ним А ме ри ч к им Д р жа ва ма, на европ ск им и д ру г и м све тск и м сценама, дак ле о ауторима који заиста реп резент ују свој национал ни те а тар. У ре пер то ар срп ске преводне драмске књижев но с т и у ш л и су, да к ле, ем инен тн и савремен и п исц и и у буд ућнос т и се мо же оче к и ва т и на с тава к п ревођења њихови х дела, а л и и дела нек и х д руг и х, нови х и ме на ко ја би с рп ској п у бл и ц и мо гла бит и зан им љива. 12 У д ра ма ма је нај че ш ће п ред ста в љен ло ка л н и к ве беч к и м и ље, на ма не по знат, а л и су т е ме у н и ве р з а л не: по ло ж ај п и сца у са в р е ме ном д руш т ву, од нос п ре ма се л у и г ра д у, по ро д и ч н и од но си, од нос п ре ма вла ст и и та ко ре дом. У струк тур ном сми слу, уви ђа мо да је реч о дра ма тур зи ма ч и је концепц и је п ре ва зи ла зе ок ви ре к ла си ч ног по зо ри ш т а. Ове д ра ме, дак ле, у нос е модера н п рис т у п позори ш ној у ме т но с т и и п р ед с т а в љ а ју ау т о р е нај б о љ е а в а н г ар д и с т и ч ке т ра д и ц и је. Ка да је реч о кри ти ци кве беч ких драм ских де ла до ступ ној на српском је зи к у, мо же мо г о в о ри т и је д и но о п р ед г о в о ри ма и по г о в о ри ма по с е б н и х к њи г а, од но сно а н т о ло г и ј ске з би р ке по з о ри ш н и х ко м а д а. Иа ко ма ло број не, дра го це не су за чи та о це ко ји се сусрећу са њима не - до вољ но по зна т и м п и сц и ма. Срп ск и п ре во д и фран ко -ка на д ск и х д ра ма за са да н и су по ста вља н и на сце ну. Оста је на да да ће у бу дућ но сти до ћи до по зи тив ног по ма ка у том п рав ц у, као ш то се до го д и ло са ру ск и м ко ма д и ма, ч и је а дап та ц и је су, ка ко је Јо ван Ћ и ри лов тач но п ри ме т ио, за ж и ве ле на на ш и м сце на ма на кон об ја вљи ва ња ан то ло ги је но ве ру ске дра ме из го ди не (Ćiri lov 2006: 9). Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Да нис, Д а н и је л. Пе ва ње со ко ћала: и Дражење стеновитих паса: отворена сцена. Преве ла са фран цу ског Љи ља на Ма тић. Бе о град: Но лит Ал те ра, Ђе рић, Зо ран. Три чи на исте дра ме: оти ћи, оп ста ти и вра ти ти се (раз го вор са Не го ва ном Ра ји ћ е м). По љ а бр. 407/408 (1997/1998): 3 5. Ра јић, Не го ван. Бу нар (при ча без гла ве и ре па). Пре вео Ни ко ла Ра јић. Ра шка бр. 36/37 (2001): Пре во ди ка над ских по зо ри шних ко ма да на срп ски, би ло са фран цу ског или с ен гле - ског је зи ка, за пра во су на ста вак са рад ње ко ју Ср би ја одр жа ва са Ка на дом. На и ме, у мон - треалском по зори шту Про спе ро (Pro spe ro) по ста вље ни су тек сто ви на ших при зна тих драмс к и х с т в а р а л а ц а, м е ђу ко ји м а је Д у ш а н Ко в а ч е в и ћ, а л и н а е н г л е с ко м је з и к у. О с т а је н а д а д а ћ е с е т ај т р е н д н а с т а в и т и и о б о г а т и т и р е ж и ја м а с р п с к и х д р а м с к и х о с т в а р е њ а з а к а н а д с к у ф р а н ко ф о н у п у б л и к у. 99

100 Al ba ha ri, Da vid (ur.). Mo g u ć i s v e t o v i: s a v r e m e n a k a n a d s k a d r a m a. Iz bor i po go vor Da vid Al ba ha ri. Pred go vor Jo van Ći ri lov. Be o grad: Zap ter Bo ok World, Bu ju kas, Pan. Hip at ija ili lju ds k o p a mć enje. P r eve o s a e ng leskog Đ orđe K r ivok apić. Beog r a d: Fi lip Viš njić, Ći ri lov, Jo van. Dvo je zič na Ka na da i nje na dra ma. U: Al ba ha ri, Da vid (ur.). Mo g u ći s ve to v i: s a v r e m e n a k a n a d s k a d r a m a. I z b o r i p o go vo r D a v id A l b a h a r i. P r e d go vo r Jo va n Ći r i lov. Be o grad: Zap ter Bo ok World, 2006: 7 9. La u ren de au, Paul. Jo ual po pu li, jo ual dei!: un aspect du di sco urs épi lin gu i sti que au Québec. Présen ce f r a n c o p h o n e br. 37 (1990): La u ren de au, Paul. Jo ual fran gla is français: la pro xi mité dans l épi lin gu i sti que. U: Éloy, J.-M. (ur.). D e s l a n g u e s c o l l a t é r a l e s: P r o b l è m e s l i n g u i s t i q u e s, s o c i o l i n g u i s t i q u e s e t glo t t o p o li t i q u e s d e l a p r o x i m i t é li n g u i s t i q u e. Knj. 2. Pa ris: Har mat tan, 2004, Ma tić, Ljiljana. L e l y s d a n s l a n e i ge: e s s a i s d e li t t é r a t u r e q u é b é c o i s e. No vi Sad: Fi lo zof ski fa kul tet, Pa vlo vić, M i h a i lo B. Sr p ske t e me Ne go va n a R a ji ća. Ана л и Ф и ло ло ш ког фа к ул т е т а св. 20 (2000): Po po vić, Di a na. Le théâtre dans le théâtre com me procédé littéra i re dans Le vrai mon de? de Mic hel Trem blay. Го д и ш њ а к Ф и л о з о ф с ко г ф а к ул т е т а у Но в ом С а д у књ (2013): Toye, William (ur.). T h e O x fo r d C o m p a n i o n t o C a n a d i a n Li t e r a t u r e. To ron to: Ox ford: New York: Ox ford Uni ver sity Press, Diana M. Popović FRENCH CANADIAN DRAMA IN SERBIAN TRANSLATIONS Summary Canadian playwrights are still insufficiently known in Serbia for the reason that the number of their pieces translated into Serbian so far is modest, especially when it comes to the works of authors from Quebec and other French-speaking areas of Canada. The aim of this paper is to present in diachronic perspective the dynamics of translation activities in Serbia in this domain. It would give an insight into a list of French-Canadian theater authors and dramas that had already found their place in Serbian translations, and also threw light on this part of cultural heritage of bilingual Canada. Translating dramas is in fact an activity which makes them available to be set on Serbian theater stages, which would be precious for both cultures. Keywords: French-Canadian drama, Quebec drama, Serbian translations, Serbian target literature. 100

101 UDC :929 Kozincev G Shakespeare W. ЗО РА Н КО П РИ ВИ Ц А Фа кул тет драм ских умјет но сти, Це ти ње / Фи ло ло шки фа кул тет, Ник шић / Ф и ло з о ф ск и ф а к у л т е т, Н и к ш и ћ * Ори ги нал ни на уч ни рад / Ori gi nal sci en ti fic pa per SIG N U M T EM PO R IS Г РИ ГО РИ ЈА КО ЗИ Н Ц Е ВА ек ра н и з а ц и ја Ха м ле т а из го ди не 1 СА Ж ЕТА К: Шек сп и р о в а т р а г е д ија Ха млет по Кози нцеву је т р аг ед ија с ав ес т и. По р ед по л и т и ч ке, он н а гл а с а к с т а в љ а и н а с о ц и ја л н у, п а и фи ло з о фск у д име нзију ов ог Ше к с п ир о в о г ко м а д а. И а ко с е н а б а в и п с и хо л о ш ко м а н а л и з о м л иков а, Коз и нц е в н е п р о п у ш т а д а и с т а к н е Х а м л е т о в е п с ихол ош ке р е а к ц и је н а з би в а њ а ко ји м а је ок ру же н. Он у ње му пре по зна је не са мо по де ље ну и рас тр за ну лич ност, него и чо ве ка ко ји је о к р у же н б р ој н и м д и л е м а м а, н е ко г ко с е н а л а з и н е с а м о н а г р а н и ц и и з м е ђу ж и в о т а и смр ти, би ти ил не би ти, него и из ме ђу два раз до бља, две епо хе, у дру штву ко је поч и њ е д а с е п л а ш и св о је не х у м а но с т и и б е з о с е ћ ај не п р а зн и не. Ше ксп ир ови м д р а мск и м т е к с т о в и м а, п о Ко з и н ц е в у, н и је п о т р е б н а б и л о к а к в а н а д г р а д њ а, т е с т о г а к р е а т и в н а с н а г а р е д и т е љ а н е л е ж и у д о с л ед н ој п р и м е н и с в а ко г д е т а љ а и з њ е г о в о г п л а н а, в е ћ у не м и ло с рд ном од ба ц и в а њу св е г а л и ч ног, св е г а ш т о м у ор г а н ск и не п ри па да. По ла з е ћ и од п р е м и с е д а Ше кс п ир ов д р а мс к и с т и х и м а н ес п о рн е в из уе лн е в р едн ос т и, Коз и нц е в ј е с в о ј з а д а т а к а д а п т а т о р а с х в а т и о к а о п о к у ш а ј д и р е к т н е т р а н с п о з и ц и ј е п о е т с к и х с л и к а с а д р ж а н и х у Ше кс п ир ов и м д р а мс к и м т е кс т ов им а у п ол ив ал е н т н е ф и л мс к е с л и ке. Њ е г о в а е к р а н и з а ц и ја Х а м л е т а, к а о јед н а од н ај з н а ч ај н и ји х ф и л м с к и х а д а п т а - ци ја до да нас, не пред ста вља са мо је дин ствен и, ре кли би смо, не по но вљив s i g n u m t e m p o r i s, н е г о и н е с к р и в е н и п о к у ш а ј д а с е п о м и р е д в е н е п о м и р љ и в е с у п р о т н о с т и : истин ско би ће умет но сти и хи по кри зи ја h o m o p o li t i c u s -a. КЉУЧНЕ РЕЧИ: знак времена, тра ге ди ја са ве сти, по ли тич ка и со ци јал на ди - ме нзија, д р а м ск и т е кс т, а д а пт ац ија, т р а нспозиц ија, и нт е рт е кс т уа лно с т, л ико ви, деко р, ко с т и м и, м о н о л о з и, с п е к у л а т и в н и ко н ц е п т. По с т о је не ке к њи г е, под се ћа ру ск и фи л м ск и и по зо ри ш н и ре д и т ељ Гри г о ри ј М и хај ло ви ч Ко зи н цев ( Гри г о ри й М и ха й ло ви ч Ко зи н цев), з а ко је ни ка да не мо же те твр ди ти да сте их до кра ја про чи та ли, јер оне за х те ва ју м но га ч и та ња и док и х на но во ч и та те, из гле да да и х на но во * z o r a n. ko p r i v i c m a i l.c o m 1 Га мле. СССР, Лен филм,

102 и от кри ва те. Јед на од та квих књи га по ње му је и Шек спи ров Ха м ле т. 2 Ко зи н цев с е н и к а да н и је ба вио ис к љу ч и в о с е ма нт и чком фу н кц ијом т ек с т а, већ је сво ју па ж њу усме ра в а о на њ е г о ву гло ба л н у зна чењ ск у с т ру к т у ру. Је д и но у т а к вом т ра г а њу он је п р о на ла зио см и са о к а ко по зо риш не т ако и фи л м ске а да п т а ц и је к њи жев ног дела. У п р от и вном, сâм кре а тив ни по сту пак би се, по ње му, свео на пре сли ка ва ње естетск и х в р ед но с т и и з кор п у са д ру г и х си с т е ма у ме т н и ч ке и з ра ж ај но с т и, чиме би се добила само верна копија тран спо но ва на у оквир функ цио - на л но д ру га ч и је осм и ш ље н и х из ра жај н и х ко ор д и на та. Знат но п ре по - четка рада на филмској адаптацији Хам ле та, Ко зин цев је из ви ше аспек а т а т е ме љ но п р о у ча в а о ову Шек сп и р о ву т ра г е д и ју. Та ко он ру ском редитељу Серге ју Ге ра си мо ву (Сер гей Ге ра си мов) п ред ла же да Ха м ле та а дап т и ра у ФЕКС ма н и ру, п ри че м у би до м и нан т н у уло г у и ма ла из ражај на ска ла пан то м и ме, а с к рај њи м ц и љем да се Шек сп и ров к ла си ч н и текст сим пли фи ку је и са вре ме ном гле да о цу при бли жи на нов и ориг и на ла н на ч и н. Ко зин цев је Ха мле та, али и Кра ља Ли ра, са мно штвом препознатљи ви х (соц)ре а л и с т и ч к и х к у л и са, а дап т и рао п ре ма п ре во д у Бо ри са Пастер на ка (Борис Леонидович Пастернак). У вези с тим Козинцев каже: О кт о бар ск а р евол уц ија и дог а ђаји који су јој с лед ил и, с т ворил и су но ве пој мо ве о људ ској све сти. Поку шао сам да ре кон стру и шем Ха мле - та, али да не за бо ра вим до га ђа је из исто ри је ко ји су се у ме ђу вре ме ну од и гра ли. То је за ме не би ло зна чај ни је не го да ти Ха мле та у ње го вом р о ма н т и зм у ( Ђу ро вић 1969: 21). Но, Ко зин це вљев Ха м ле т, по ред из у зет них си не матичких вредно - сти, зна ча јан је и по ни зу оригина лних ре ше ња ко ја пра те ток адап та ци је. Пр о у ча ва ју ћ и т еме љно свак и од а спек а т а ове и о с т ал и х Шексп ир ови х трагедија, Козин цев је, исто вре ме но, по ка зи вао не скривено интересовање и за у метничк и релевантне шекспиров ске адап та ци је д ру гих ау то ра. 3 По зна ти су и ње го ви днев ни ци ко је је во дио то ком сни ма ња, а ко ји, поред си не ма т и ч к и х, и ма ју и одређене л ит ерарно - есејис т и чке вреднос т и. Све то нас упу ћу је на по ми сао о сна жном при су ству еле мен та ин тертек сту ал но сти у ње го вом ра ду и ука зу је на по тре бу ана ли тич ког су че - љ а в а њ а д в а од во је на и у м но г и м сво ји м а спек т и ма не з а ви сна т ек с т а, 2 Ко зин цев ће Ха мле та по ста ви ти на сце ни Пу шки но вог ака дем ског театра у Лењин - гра ду го ди не и по пут Ло рен са Оли ви јеа, ко ји је у Old Vic-у г од ине и г ра о Х ам лет а, до ћи до из ве сних са зна ња о мо гућ но сти ма ње го ве филм ске тран спо зи ци је. 3 Ко з и н це в је, п р и с т у п а ју ћ и а д а п т а ц и ји Ха м л е т а, по себ но имао у ви ду ис ку ства оних ре дитеља, пре свих Оли ви јеа и Ку ро са ве, ко ји су сво јим екра ни за ци ја ма Шек спи ро вих драмс к и х ко м а д а п о с т и г л и з н а ч ај н е с и н е м а т и ч ке п о м а ке. 102

103 ори ги нал ног Шек спи ро вог и изведеног Ко зин це вље вог и Па стер нако вог. Ка ко ис т и че ру ск и т е о ре т и чар А. Л и п ков (А. Л и п ков), Па с т е р на к је Ко зин це ву да вао не ке крај ње ра ди кал не са ве те: Ре ж и т е, ск ра ћу ј т е и п ре к ра јај т е до м и ле во ље. Шт о ви ше из ба ц и т е из тек ста, то бо ље. [...] Рас по ла жи те, уоп ште, с тек стом с пу ном сло бо дом, то је ва ше пра во (Лип ков 1997: 120). Ко зин цев је у ви део да Шекспиров текст оставља до вољ но п ро стора з а т еме љн у и це ло ви т у фи л м ск у т ра н спо зи ц и ју, а л и је, с д ру г е с т ра не, ис ти цао мо гу ћа огра ни че ња сва ког чи та ња, па чак и оних де ла ко ја саоп ш т а в а ју у н и ве р з а л не по ру ке, к а к во је не су м њиво, и мож да више од о с т а л и х, Шек сп и р ов Ха млет. 4 И па к, Ко зи н цев и п и са ц сце на ри ја Пастер нак до тог сте пе на су скра ти ли и пре ра ди ли из вор ни текст да он ви ше и з гле да к а о ре кон с т ру кц ија Шексп ировог комада, ча к више нег о што је то било и са Оли ви јеовом (La u ren ce Oli vi er) филм ском адап тац и јом. 5 Али за раз ли ку од Оли ви јеа, Ко зин цев у оквир сво је при че о данском к раљевићу враћа т ри важ на л ика: Форт и нбраса и Розенк ранца и Ги л ден стер на, иа ко је, поп у т Ол ивијеа, исекао п рибл иж но ист и број сце на. 6 Во ђен и де јом руск и х ф ормал и с т а о по т р е би п р е в а зи ла же њ а ау т о ма т и зо в а ног ис к у с т в а, Ко зи н цев је на с т о ја о да т о по с т и г не и на по љу спе ц ифи ч но к и не м а т о г р а ф ске с т и л и з а ц и је. А д а п т и р а т и јед но књи жев но де ло за филм, по ње му, не зна чи исто што и уба ци ти га у прорез ма ши не, при ти сну ти дугме и добити фи нал ни про из вод ко ји ће за дово љи т и од ре ђе не ес те т ске по т ре бе. То ис то да к ле, де а у то ма т и за ц и ју т ре ба п римен ит и и к ада је реч о а да пт ац ији Шексп ир ови х д ра мск и х т ек с т о ва. Да к ле, к роз т ај си с т ем п ро ла зи не са мо сад ржај к њижевног де ла, него и у к у п на ор га н и за ц и ја фор ма л н и х еле ме на та де а у то ма т и- зу ју се ка ко мо де л и та ко и ме то де и с ред с т ва из ра жа ва ња. Ко зи н цев је дошао до зак љу чка да је пот реба да се п ре и сп и та ју ра н и је ме то до ло ш ке 4 Као је дан од про бле ма у Шек спи ро вом Х а м л е т у, Ко з и н ц е в и с т и ч е н е м о г у ћ н о с т с а - гле да ва ња нај зна чај ни јих ства ри ко је, по ње му, не ка ко увек оста ју из ван на шег ви до кру га. 5 Ha mlet. Two Ci ti es, Uni ted King dom, Из о ста вље ни су : раз го вор По ло ни ја и Ро зен кран ца и Гил ден стер на о до ла ску глум а ц а н а д в о р и Х а м л е т о в о м п р и ја т е љ с ко м од н о с у п р е м а њ и м а ( I I I,1); к р аљ ев а одл ук а д а Ха мле та по ша ље у Ен гле ску на кон ње го вог раз го во ра са Офе ли јом у the nunnery сце не (III,1); По л о н и ј е в о о б а в е ш т а в а њ е Х а м л ет а о т ом е д а д о л а з е к р а љ и к р а љ и ц а ( I I I, 2); Х а м л е т о в а по хвала Хо ра цијевих врлина (III,2); сцена пантоми ме (III,2); Офе ли јине ре чи на кон Ха мле - т о в о г од л а с к а : О, к а к а в д и в а н т у п ос рн у д у х! [...] ( I I I,1); д о л а з а к По л о н и је в д а с а о п ш т и Х а м л е т у д а б и к р а љи ц а же л е л а д а р а з г о в а р а с њи м, к а о и Х а м л е т о в о и с м е в а њ е По л о н и је в е рев но сти и ли це мер ства ( Ви ди те ли онај облак ко ји го то во / им а об лик ка ми ле? [...] ) (III,2); Ха мле тов мо но лог: Авет но до ба по но ћи је сад / кад гро бље зја, а па ко раз ве ја ва / за ра зу све том. (III,2); Ха мле то во из не над но по ја вљи ва ње и ди ле ма да ли да уби је кра ља или не, док се овај мо ли (III,3). 103

104 п р е м ис е п р оист ек ла не к а о р езулт ат п римене нови х обл ик а фи л мског из ра жа ва ња, већ ње го ве ја сно из ра же не же ље да за филм адаптира драмски текст ко ји, иа ко да ти ра с по чет ка XVII ве ка, у се би са др жи мо дер ну при чу о чо ве ку, жи во ту и исто ри ји. 7 С у о чен с не и з бе ж н и м п рисус т вом феномена и нт е рт екс т уа лнос т и ко ји је, уз то, од су штин ског зна ча ја за ра зу ме ва ње ње го вог од но са према Шек сп и р о ви м д ра м ск и м т ек с т о ви ма и њ е г о в ој у к у п ној по е т и ц и, Ко зин цев је у свом днев ни ку за пи сао: Ма ко ли ко ми на сто ја ли да ожи ви мо свет Ен гле ске или Дан ске, филм ће, у сва ком слу ча ју, би ти ру ски. Ми још има мо на шег Ха мле та из време на Бје лин ског и Хер це на (Ko zint sev 1996: 243). Ко зи н цев п ри том у ка зу је и на одређене асоц ијат и вне моменте када је у п и т а њу ру ска к њи жевнос т, т е т ако сце н у м и шо лов ке оп и су је ка о љер мон тов ску, а са ми за вр ше так Шек спи ро ве тра гедије сматра пушкинов ск и м. И п а к, е ви ден т но је д а је Ко зи н це в св о ју визију Шексп ир а п р о јек т о в а о, и т а к вог г а ру ској п у бл и ц и п р е до ч ио, под сна ж н и м у т и- ца јем До сто јев ског. Иа ко је америчка филм ска кри ти ка на ту ве зу укази ва ла као на Бра ћу Ка ра ма зо ве из Ел си но ра, Ко зи н цев, из бе га ва ју ћ и да тражи слич ност из ме ђу Шек спи ро ве Ен гле ске тог вре ме на и Пе тро - гра да Достојевског, интертекстуални en co un ter Шек спи ра и До сто јев - ског п р о на ла зи у фа н т а с т и ч ном р е а л и зм у. По њ ем у, дак ле, ма к ако с е т о ч ин ило пара док са л н и м, ве л и ка у ме т н и ч ка де ла данаш њице не само што мо гу да ути чу на умет нич ка де ла из бу дућ но сти, него и на она из п р о ш ло с т и, а на ч и т а о ц у о с т а је да, п ра т е ћ и са в р е ме н у л и т е ра т у ру, у с т а ри м к њи г а ма о т к ри в а нов е в р еднос т и. Кози нцев у ме тн и чк а дела са гле да в а ис к љу ч и во у њи хо вој си м би о зи, ме ђу с о б ној по ве з а но с т и и п р о ж имању, а не н ик ако к а о и зд војене и ау т о ном не це л и не. По с т а в љ а се, ме ђу тим, пи та ње, ка ква се то ве за ус по ста вља из ме ђу два пи сца и њихови х на изглед д и вер ген т н и х зна чењ ск и х и се мант и чк и х ст ру кт ура, и ма ју ћ и у ви д у Ко зи н це в ље во т у ма че ње тог фе но ме на. У на с то ја њу да дâ одго вор на то п итање, Барбара Л им и н г ( Ba rbara Leam i ng) п роналази ве зу из ме ђу Ко зин це вље вих прин ци па кри тич ке ме то до ло ги је и те о - риј ских про ми шља ња Ели о та и Бор хе са: 7 Укра јин ски филм ски глу мац и ре ди тељ Сер геј Бон дар чук (Cергей Бон дар чук) у Кози нцев љ е вом Хам лет у п р епозна о је оне т рад иц иона лне в р еднос т и које су у по тп уном ск лад у с ње го вом мо дер ном ви зу ром, за раз ли ку од оних фил мо ва у ко ји ма до изражаја долазе софис т и ц и р а н а т е х н и ч к а р е ш е њ а, а ко ји с у у б и т и п р а з н и и б е з в е л и к и х и д е ја, м и с л и и п о р у к а : Шта чи ни Ха мле та истин ски са вре ме ним? Исти ни тост фи ло зоф ске и умет нич ке кон цеп ције. Ис т ин ит о с т к ар а к т е р а и око л но с т и. Ис т и н и т о с т ко ју у ме т н и к не н амећ е глед аоц им а, в е ћ се она кри је у су шти ни све га што се де ша ва (Ђу ро вић 1969: 6). 104

105 Ов де нам ва ља раз ми сли ти о на чи ну на ко ји Ели от ука зу је да ве лик а у ме т н и ч к а де л а з а и с т а мод ифик ују н а ш дож ив љ ај дел а која с у и м претходила. Значајно ново дело мења поредак који су успоставила прет - ходна мо ну мен тал на умет нич ка де ла. По Бор хе су, на пример, Браунинго ва поези ја се мо же ра з у ме т и на нов на чин по сле чи та ња Каф ке (Le a ming 1980: 101). 8 Ко зин цев, ко ји вра ћа ње де ли ма про шло сти ви ди као про јек то вање вла сти тих же ља, о то ме ка же: У Шек спи ро вим ко ма ди ма као и у све му што је чо век ство рио од р е ђе н и а спек т и су бл и ж и у ме т н и ц и ма јед не на ц и је и л и епохе, д руг и, не к и ма ко ји с е р а з л и к у ју од њи х. Ре т о ри ч ке и с ло же не ме т а ф о р е је с у не што што осе ћам да нам је ве о ма стра но (Ko zint sev 1997: 67). За фи л м ск у а да пт ац ију Хам л ет а Гри г о ри ја Ко зи н це в а не мо же се, ме ђу тим, твр ди ти да са др жи ис ку ства ис кљу чи во ру ске кул тур не и у ме т н и ч ке ба ш т и не. Ко зи н це в а су, к а о с т в а ра о ца, по с е б но и н т е р е с о - ва л и п р о бле м и ко ји се ја в љ а ју у у ме т н и ч кој т ра н спозиц ији к ласи чног т ек с т а ко јој п ри с т у па р е д и т е љ и /и л и а да п т а т ор д ру г е на ц и о на л но с т и и за п ри ме р у зима Куросавин у фи л мск у а да птац ију Идиот а 9 с рад њом сме ште ном у савремени јапански миље, све ту ко ји је, иа ко спо ља раз - л и ч и т, к а да је р еч о у н у т ар њ ем п р о ж и в љ а в а њу и пси хо ло г и ји ју на к а, у по т п у но с т и и ден т и ча н све т у До с т о јев ског. 10 Процес естетског (пре) обликовања за Ко зин це ва има кључ ни значај, та ко да се суш т и нск и п роблем т ра нспозиц ије из једног у ме тн и чког ме ди ја у дру ги у кон крет ном слу ча ју из ли те ра ту ре у филм сво ди на и з на ла же њ е ек ви в а лен т не т ек с т у р е у н у т ар ко је ће с е р е д и т е љ е в а за ми сао нај пот пу ни је оства ри ти. То у ре а ли стич ком про стор ном оквиру фи л м ске д и је г е зе д ру г и м ре ч и ма зна ч и а п со л у т но од ба ц и ва ње сви х суви ш н и х, бар окн и х и к и тњ ас т и х е ле ме на т а и ор на мен т и ке ко ји во де 8 Т. С. Е л и о т ( T h om a s St ea r n s El io t) је с в оје в и ђ е њ е и с т о р и је к њ и ж е в н о с т и, п о ко м е би књи жев на де ла тре ба ло чи та ти у од но су на де ла ко ја им прет хо де, из нео у свом по зна том е с е ј у Тр а д и ц и ја и и н д и в и д у а л н и т а л е н а т. К а ф к а и њ е г о в и п р е т ход н и ц и н а з и в је е с е ја Хор хеа Лу и са Бор хе са (Jor ge Fran ci sco Isi do ro Lu is Bor ges Ace ve do), у ко јем он из но си знаме ни ту те зу да сва ки пи сац ства ра сво је соп стве не прет ход ни ке. 9 Ha g u c h i. Japan, Daiel, Ко зин це ва су, ипак, нај ви ше ин те ре со ва ле Ку ро са ви не филм ске адап та ци је Шек спир о в и х т р а г е д и ја. Та ко с у н а њ е г а п о р ед ау т е н т и ч н о г ја п а н с ко г д е ко р а у К р в а в о м п р е с т о л у, ф и л м у ко ји Ко з и н ц е в с м а т р а јед н о м од н ај у с п е л и ји х а д а п т а ц и ја Ше к с п и р о в и х д р а м с к и х де ла уоп ште, по се бан ути сак оста ви ли ја пан ски глум ци ко ји су сво је емо ци је и стра сти ис - ка зи ва ли на на чин ко ји је ди ја ме трал но раз ли чит од оног у европ ском по зо ри шту и фил му. Њи хо ву глу му, по Ко зин це ву, ка рак те ри ше уну тар ња ау тен тич ност, упр кос од су ству спо љаш њ е у в е р љи в о с т и. 105

106 по вр шно сти и ис пра зно сти, не от кри ва ју ни шта но во ни ти мо гу да до - п ри не су њ е ној на д г ра д њи. Д ру г и м р е ч и ма, не по јед но с т а в љу ју ма т е - ри ју, што би тре ба ло да је њи хов при мар ни циљ, већ је усло жња ва ју. 106 Рад ре жи се ра ме ни у пот пу но сти ли чи на рад ту ма ча. За ми сао постав ке то ни су из ло же не иде је, сли ке, ам би јент ко је је ство рио ау тор. То је проду же так ње го вог де ла на дру гом ма те ри ја лу (Ко зин цев 1981: 124). Шек сп и р о ви м т ек с т о ви ма, по Ко зи н це ву, к а ко у по е т ском т а ко и тех нич ком сми слу, ни је по треб на би ло ка ква над град ња, те сто га сна г а р е д и т е љ а не ле ж и у до с лед ној п ри ме н и св а ког дет аљ а и з њ ег овог пла на, већ у не ми ло срд ном од ба ци ва њу све га лич ног, све га што му орган ски не при па да (Ko zint sev 1996: 275). Н а т ај н ач и н Коз и нц е в и с т ич е з н а ч ај с у ш т и н с ке о р г а н и ч н о с т и т ек с т а, л и т е рар ног и си не ма т и ч ког. У б ор хе с ов ском см ис л у, т о је скор о као да текст тре ба да жи ви свој соп стве ни жи вот (Le a ming 1980: 104). Ко зи н цев Е л си нор до ж и в љ а в а к а о спе к у ла т и в н и кон цеп т ко ји се не сво д и на ње го во до слов но п ре сл и ка ва ње. 11 Ут и цај Ље ва Ку ље шо - ва (Лев Вла ди ми ро вич Кулешoв) на ства ра ње та квог кон цеп та, што је, з а п ра во, д ру г и на зи в з а и ма г и нар н и п р о с т ор н и ок ви р, код Ко зи н це в а је очигледан, али не у сми слу до слов ног при хва та ња со лип си зма монт а ж не док т ри не ко ји под ра зу ме в а фра г мен т а ц и ју п р о с т ор н и х од но са и п ри ме н у мон т а ж не г е о г ра фи је. И па к, на п ри ме ру Е л си но ра нај јасн и је се мо же п ре по зна т и ње г о ва п ри вр же нос т основн и м пос т улат има ру ске мон та жне шко ле бу ду ћи да асо ци ја тив но -ме та фо рич ки и симб о л и ч к и д ис к у р с ч и н и о сно ву Ко зи н це в љ е ве т ех н и ке фи л м ског п рипо ве да ња en général. Ко зи н цев је по с е б но и н си с т и ра о на спе ц и фи ч но фи л м ском ко д у гл у мач ке изра жај но ст и ко ји би се у знат ној ме ри ра з л и ко вао од тех н и ке глу мач ке игре у по зо ри шту. Сâм из раз ли ца глум ца и ње го ва ми кро физи о но м и ја б е з е фе к а т а ко ји с е до би ја ју ш м и н ком ч и не о сно ву т ог ви да и з р а ж ај но с т и у Кози нцев љ еви м ек р ан из ац ијама Шексп ир ови х драм ских де ла. И као што се про ти вио ба рок ним еле мен ти ма у осмиш љ а в а њу ком по зи ц и је де ко ра, Ко зи н цев је био још в е ћ и п р о т и в н и к глу мач ке ру ти не и те а т ра лности, праћених притом улеп ша ним тек стом, и у исти мах сна жно афир ми сао суп тил ну и не на ме тљи ву глу му, што је има ло за циљ да се и сâма пу бли ка кре а тив но под стак не и по кре не. 11 У ве зи са спе ку ла тив ним кон цеп том при ме ње ним на слу чај Ел си но ра, Ко зин цев ис ти че: Оп шти из глед двор ца не сме би ти при ка зан. Он ће се по ја ви ти са мо у је дин ству утисака раз ли читих аспе ка та Ел си но ра. А ње гов спољ ни из глед у мон та жи се квен ци сни мље - ним на раз ли чи тим ме сти ма (Ko zint sev 1996: 265).

107 Ко зи н цев љ е в е фи л м ске а да пт ац ије н и по чем у не п р едс т ав љ ају ко пи је ли те рар них ори гинала. Тако је и проблему транспозиције Шекспи рових драмских текстова приступао са позиција откривања естет - ск и х спец ифи ч но с т и фи л ма, а л и и он и х фа к т о ра ко ји де т е р м и н и ш у ње г о ве с т и л и с т и ч ке и и зраж ајне д имен зи је. Свој ра д је у по р е ђи в а о са ра дом ар хе о ло га ко ји се сво ди на ства ра ње це ли не из ни за по је ди начни х фрагмена та. Но, Ко зин цев се у и сти н у су о ча ва с јед ним, ре к ли би смо ко тов ским пи та њем, као, уо ста лом, и ве ћи на ре ди те ља ко ји при ступа ју адап та ци ји Ха м ле та: ка ко оса вре ме ни ти Шек спи ра, а исто вре ме - но му оста ти ве ран? Тим пре што је Ха м лет, ка ко ка же Кот, као спу жва, у ко л и ко н и је у ра ђен на с т и л и зо в а н и л и а н т и к в а ра н на ч и н, он од ма х ап сор бу је све про бле ме на шег вре ме на (1963: 76). Је дан од про бле ма са ко ји м се Ко зи н цев су о ч ио а дапт ирајућ и Ха м ле та ве зан је и за ла тент ни у т и цај Ло р ен са Ол и ви је а. Од ба ц у ју ћ и уло г у еп и г о на Ко зи н цев је по - се б но на гла ша ва о мо г ућ нос т број н и х и ра зно вр сн и х ч ит ања Хам лет а, ода брав ши као до ми нант ну те му вла сти упра во ону ко ју је Оли ви је у сво јој а да п т а ц и ји з а о би ша о. 12 Чи ње ни ца је, ме ђу тим, да су и Оли ви је и Козинцев темељно истраживали потенцијалне транслационе могућно с т и Шек сп и ро вог д ра мског т екс т а у односу на п римен у спец ифи чно фи л м ск и х и з ра ж ај н и х с р ед с т а в а. То је не су м њи во би ла с т в ар с т и ла, лич ног из бо ра и умет ничког сензибили те та оба ре ди те ља, ко је сег менте ори ги на л ног тек ста да ин кор по ри ра у на ра тив н у факт уру свог фи лма, а ко је не. Но, Ко зин цев се у сво јој адап та ци ји у не ким аспек ти ма ипак угле дао на прет ход но ис ку ство Оли ви јеа, што је и ра зу мљи во, а што он и не по ри че, на п р о т и в! Ол и ви је о в а ек ра н и з а ц и ја Ха м ле т а Ко зи н- це ву н и је по сл у ж и ла са мо к а о п у т о к а з, већ је п р ед с т а в љ а ла по ла зн у т ачк у з а њ ег ов а свеук у пна т раг ањ а. 13 Оно што Ко зин цев ни је мо гао и ни је, чи ни се, же лео да из бег не, а што је ди рект но ве за но за Оли ви јеова ми зан сцен ска ре ше ња, би ла је ин вен тив на упо тре ба сте пе ништâ у ра з во ју д ра м ске ра д њ е. 14 Иа ко је п ри х в а т ио Ол и вијеову и деју о фу н к- 12 Иа ко се истин ски ди вио Оли ви је о вом фил му и сма трао га за о кру же ном и ко хе рентном умет нич ком це ли ном, Ко зин цев је, на кра ју, ипак од лу чио да филм ском све ту по ну ди још јед но ви ђе ње ве ли ке Шек спи ро ве тра ге ди је. 13 Не ке од т и х с л и ч н о с т и с у м а с к а ко ја п р е к р и в а л и ц е Х а м л е т о в о г о ц а, с т е п е н и ш т е, празне сто лице, реквизити путујућих глумаца, симболичка употреба крста у сцени на гро - б љу, vo i c e - ove r мо но ло з и, по г р е б н а по в о рк а и д в ор а ц који, к ако п р им ећује Џоџ е н с, у ис т ин у по ста је јед на од d r a m a t i s p e r s o n a e. 14 По з и в а ј у ћ и с е н а с т у д и ј у Ко н с т а н т и н а Р у д н и т с ко г ( Ko n s t a n t i n Ru d n it s k y) о р у с ко м и со вјет ском те а тру, бри тан ски шек спи ро лог Нил Теј лор (Neil Taylor) на во ди при мер гру зијс ко г р е д и т е љ а М а рд з а н и ш в и л и ја и з г о д и н е, у ч и јој с е п о с т а в ц и Х а м л е т а ц е л о к у п н а рад ња од ви ја на јед ном огром ном сте пе ни шту. Из то га се, да кле, мо же за кљу чи ти да мо тив с т е п е н и ш т а и њ е г о в а у л о г а у о в о м Ше кс п ир ов о м ком ад у н ис у б ил и н еп оз н ат и н и р ан о м с о вје т с ко м т е а т р у. Те ј л о р јо ш п р и м е ћу је: Ол и в и је о в е с т р м е с т е п е н и ц е с у ч е с т о е л е м е н а т 107

108 ци о нал ној и сим бо лич кој улози овог еле мен та сцен ског из ра за, Ко зинцев, р е к л и би смо, нај ви ше под у т и ца јем ру ске по зо ри ш не т ра д и ц и је, до да је још јед н у по п у л и с т и ч к у. 15 Ха м ле т је, по Ко зи н це ву, т ра ге д и- ја савес т и. О н овог Шек сп и р о вог ју на к а до ж и в љ ав а к а о човек а свог а вре ме на. Још док је ра дио на позоришној ин сце на ци ји Ха м ле та, ис ти цао је да г а у њ е м у по с е б но и н т е р е су ју по д у дар но с т и са са в р е ме н и м т р е - н у т ком. Та к а в п ри с т у п, ко нач но, п р ед с т а в љ а к а ко по ла зи ш т е т а ко и су ш т и н у Ко зи н це в љ е ве фи л м ске а да п т а ц и је овог Шек сп и р о вог де ла у ко ме је пре по знао ја сну по ли тич ку ди мен зи ју. А до ко је ме ре је био у ве р ен да и де кор у њ е м у и ма не д во см и сле н у по л и т и ч к у ко но т а ц и ју, све до ч и њ е г о во сле де ће з а па ж а њ е: Ар х и т ек т у р а Е л си но р а не с а с т о ји с е од зи до в а, в ећ од у ш и ју ко је зи до ви има ју. По сто је вра та да се иза њих бо ље при слу шку је, про зо ри да се са њих бо ље ухо ди (Ko zint sev 1996: 225). Но, у на ве де ним Ко зин це вље вим ре чи ма мо гли би смо да по траж и мо и не по с р ед н у ве зу са Ко т о ви м т у ма че њ ем мо де р но с т и, т ач н и је а к т у е л но с т и ове Шек сп и р о ве т ра г е д и је, а л и и ве р но с т и њ е г о ве а да п- та ци је иде ји из ра же ној у њој. У сво јим адап та ци ја ма како позоришним тако и филмским класи чн и х д ра мск и х де ла, Ко зи н цев је по с е б н у па ж њу пок лањ а о улози де ко ра и на с т о ја о да не ут рал ише њ ег ов, по не к а д не п ри ме р е но ја к ути цај. Де кор, по ње му, не сме да из ла зи из окви ра свој стве них филмском на чи ну из ра жа ва ња, што ће ре ћи да мо ра би ти прила го ђен условно с т и м а фи л м ског и з р а ж ај ног ме д и ја, и н и к а ко, s u b r at ion e њ ег ов е о б је д и њу ју ће фу н к ц и је у поз ориш ном ко м а д у, д а по с т а не с а м с е би свр ха. Од зна ча ја је то да се де кор ни по че му не из два ја и не прет поста вља оста лим еле мен ти ма филм ског из ра за, а не да ли је фик си ран, с т и л и зо в а н и л и ау т ен т и ча н. О но ш т о с е, по Ко зи н це ву, п р е в а с ход но мо ра са ч у ват и је с т е п и ш че ва ау т ен т и ч на по е т ска ви зи ја, а не е с т е т ск и и уметнички вер но уоб ли чен еп. Ко зин цев је, по ред синематичке функц и о н а л но с т и де ко р а, пос е бн у п аж њу по св е ћ и в а о и фу н к ц и о н а л ној уло зи ко с т и ма, не п р е с т а но и ма ју ћ и у ви д у опа сно с т ко ју с о б ом но с е к и ч- е фек т и, а л и и п и т о р е ск н и де т а љи ко ји су нај че ш ће во д и л и до де ко р а, ко ји с л у ж и з а т ај не, и з о лов ане с ус р ет е, д ок с у Ко з и н це в љ е в е ш и р е с т е пе н и це ја в не (Taylor, Neil: The Films of Ha mlet. Da vi es 1994: 184). 15 М и с л и м д а јед н о к л а с и ч н о д е л о, и с т и ч е Ко з и н ц е в, д о ж и в љ а в а п р о м е н е у с в а кој но вој епо хи. За сва ку ге не ра ци ју оно има нов сми сао и мно га но ва зна че ња. Та ко је са да и Ха млет, у на шем схва та њу и осе ћа њу, мо дер на те ма у мно гим сво јим де ло ви ма. Са свим је мо гућ но и са свим уме сно из ве сти га ака дем ски, али чи ни ми се у исто вре ме да Шек спир з а х т е в а јед н у н о в у, и н д и в и д у а л н у и н т е р п р е т а ц и ј у ( Ђу ро вић 1969: 20). 108

109 г ру б е и м и т а ц и је к л а си чн и х с л ик а рск и х дел а, пос е бно он и х која с у п ред с т ав љала и л и си мбол изовала и де је изражене у сам и м к њижевн и м де л и ма. Ко зи н цев је с т е т е ж ио ви зу е л ној по е зи ји, а л и ис к љу ч и во оној која ће у пот пу но сти из ра зи ти естет ске вред но сти активних елеменат а фи л мског п рипов ед ањ а. О н с е, д ак ле, к рит и чк и и зјасн ио п р от и в си мб ол и чк и х в из уе лн и х ф о рм и које н и с у д о к р а ја а р т и к у л и с а не и мотива ци о но оправ да не. Ви зу ел на ком по зи ци ја кадра и визуелни еле - мент и фи л ма, по ње м у, мо ра ју да бу д у не са мо л и ков но е с т е т и зо в а н и, нег о и д ра ма т у р ш к и оп ра в да н и. Ви зу ел на ар т и к улац ија е о и псо т реба да и з ви р е и з с а ме с т ру к т у р е де л а и да а к т и в но у чес т вује у р а зр ад и њег овог т ематског т ока визуелн и ри т а м т ако пос т аје одра з т ематског рит ма, а ви зуелна пое тска слика поези ја п ла сти ч ног осе ћа ја (Ko zint sev 1996: 237). Ана лизирајући Шекспирове драмске текстове превас ходно из лите рар ног аспек та, Ко зин цев је по себ ну па жњу по све ћи вао зна ча ју и уло - зи мо но ло га ко ји, по ње м у, че с то п ред с та в ља ју ч и та ве сце не у ко д у. На ре ди те љу је да по ку ша да тај код де ши фру је и ис тра жи то је, да кле, њ е г ов хе р ме не у т и ч к и з а да т а к! к а о ш т о би, п ри ме ра ра д и, у ч и н ио с ко дом у де т ект и вском р оман у. О н п ри т ом ч ит ањ е монолош ког кода до во ди у бли ску ве зу са уну тра шњом рад њом. Мо но ло г е т р е ба од в о ји т и од оп ш т ег т о к а фи л ма. То н и с у ри је ч и, не го то ко ви ми сли. Уну тар њи сви јет чо вје ка по ста је чу јан. Из хаоса осје - ћа ња обра зу ју се ми сли (Ко зин цев 1973: 75). Ра де ћи на ми зан сцен ском уоб ли ча ва њу мо но ло га би ти ил не би ти, Ко зи н це в љ ев п ри мар н и ц и љ био је да о т к ри је везу и змеђу јунаковог д у хов ног ж и во т а и ма т е ри ја л ног све т а, а не са мо да ло ц и ра сце н у у чи јем ће сре ди ш т у би т и ју нак ко ји ће го во ри т и мо нолог (Ko zint sev 1997: 114). Сто га се и при кло нио при род ном ам би јен ту, во де ћи ра чу на о композиционој и дра ма ту р шкој узгло бље но сти се квен ци у глоба лну естетску фа кт у ру фи лма, ка о и о успос т ав љању спец ифи чног ск лада визуелн и х и ау д и т и в н и х кон с т и т у ен т и. 16 Уво ђе ње Д у ха у ра д њу, ка ко са ес те т ске та ко и си не ма т и ч ке тач ке гле д и ш т а, не су м њи во п р ед с т а в љ а је да н од нај ве ћ и х и з а зо в а з а св а ког ре д и т е љ а. Ко зи н цев је, з а ра з л и к у од ве ћ и не он и х који су п рис т упал и ек ра н и з а ц и ји ове Шек сп и р о ве т ра г е д и је, у Д у х у п р е по зна о по е т ск и, а не ми сти чан лик. Да би по сти гао ње гов по ет ски из глед, он је прих в а т ио уобич ајен у фи л мск у т р а нск ри пц ију која у к ључ ује у пот р ебу 16 По Ко зин це ву, филм тре ба да бу де ја сан и сви ма до сту пан, па је, сход но то ме, оба веза ре ди те ља да се ко ри сти ми кро скоп ским до за ма из ра жај них сред ста ва (Koзинцев 1973: 77). 109

110 с ен к и, д в о с т ру ке екс по зиц ије, п р ови дн и х кон т у ра и с л и ч но. Је д и но Хам ле т у т реба да бу де до п у ш т е но да ви д и и з ра з њег овог л ица, док би с е гле да о ц и ма на зна ч и л и са мо ат мо с фе ра и о с е ћ ај њ е г о вог п ри су с т в а и са мо би на тре ну так мо гли да ви де ње го ве очи. Ко зин цев та кав ефек ат по с т и же су бл и ма ц и јом к ру пног п лана, ш т о Д ух у Х ам лет овог оца д а је и з в е сн у људ ск у д име нз ију, а р ед ит ељ еву пое тск у виз ију ч ин и са д р жај н и јом и б ог ат ијом. О н је на т ом л и ц у о т к рио, к а ко к а же, не к у вр ст у по но сне пат ње и з лосл у тне снаге, и на по мен из не ве ре не љу ба ви два ока пу на ту ге (Ko zint sev 1996: 265). Сле де ћи про блем ве зан је за по ја ву Духа Хамлетовог оца у краљичиној соби. У уводним секвенца ма фил ма Ха млет ни је био је ди ни ко ји је мо гао да по твр ди ње го во при су ство, али ка сни је, у сце ни у кра љи чи ној со би, он је то и да ље могао, али не и кра љи ца (та ко је и код Шек спи ра). Ко зин цев тај ефе кат пос т иже на т ај на ч и н ш т о of f-sc re e n п р о с т о ру да је посе бно а с оц ијат и вно и си м б о л и ч ко зна че њ е. Д у х је а к узмат и чко биће. Њ ег ов о п рис ус т в о Кози нцев најав љује на д ва нач ина: п репознатљивом м узи чком фразом и и з ме њ е н и м и з ра зом Х а м ле т о вог л и ца. И н т ен зи т е т п ри су с т в а Д у х а по ја ча ва и из раз за пре па шће ња ко ји се, по сред но, очи ту је на кра љич и ном л и ц у док по сма т ра Хам летову ре а к ц и ју на ње го ву по ја ву. Да к ле, Ко зин цев ми кро глу му Ха мле та и кра љи це ба зи ра превасходно на ефект у и з не на ђе њ а и по ве ћ а ној т ен зи ји ко ја на с т а је к а о по сле д и ца ис к ључе њ а јед ног од а к т е ра д ра м ског зби в а њ а. На и ме, к ра љи ца не мо же да види Духа, али је запрепашћена Хамлето вим ха лу ци нант ним ви зија ма, док Ха млет, за сле пљен енергијом која долази из акузмо -зоне, пре - стаје бит и свестан њеног п рисуст ва. Визуелно и симболи чк и у печатљив на чин ди на ми за ци је про сто ра до ла зи до из ра жа ја и у сце ни ми шо ловке у ко ма ду уну тар ко ма да, с тим што ов де ба кље, као кон крет ни си м б ол и, и ма ју фу н к ц и ју и н т ен зи фи к а ц и је до г а ђа њ а и ог ра н и ча в а њ а п р о с т ор ног ок ви ра д и је г е т и ч ке с т в ар но с т и. 17 Ма колико било уочљиво и мизансценски оправдано кретање камер е у Ол и ви је о вом Ха м ле т у, чи ни се да је ње на по кре тљи вот у Ко зинцев љевој ек ран изац ији знатно изражен ија. 18 Кози нцев је већ ин у кад ро - в а сн и м ио и з до њ ег ра к у р са, ш т о не д во см и сле но у п у ћу је на њи хо во им пли цит но ме тафо рич ко значење. С друге стране, Козинцев је, за разли к у од Оливијеа, избегавао дијагона лне тачке гледиш та, не налазећ и у њи ма аде к ват н у сим бо ли ч к у вред ност. Из ба ци ва њем сце не К ла у ди је ве 17 Џо џенс у том сми слу ука зу је на пи ранде лов ску кон фу зи ју из ме ђу жи во та и умет но - с т и у Ше к с п и р о в о м ко м а д у, ко ја у Ко з и н ц е в љ е в о м ф и л м у п о с т а је в и з у е л н а с т в а р н о с т: У с ц е н и ко м а д а н е по с т о ји јед н а по з о р н и ц а в е ћ д в е, а Х а м л е т по с м а т р а и јед н у и д ру г у. С в а ко од кра ље ва и кра љи ца глу ма ца по сма тра и игра за дру го га (Jor gens 1977: 232). 18 Та ко је Нил Теј лор из ра чу нао да је у Ко зин це вље вој екра ни за ци ји Ха мле та у че трде сет шест од сто ка дро ва при сут но или зу ми ра ње или по ме ра ње ка ме ре. 110

111 мо л и т ве Ко зи н цев т ра ж и на ч и н да ју на к а о сло б о д и мо ра л не д и ле ме о ко јој је к њи жев на к ри т и ка то л и ко п и са ла и рас п ра в ља ла да к ле, уби т и или не уби ти, осве ти ти се или не осве ти ти. Сто га он те мат ско те жи ште по ме ра, т о је с т д ра ма т у р ш к и усме ра в а т а ко да т а Х а м ле т о в а д и ле ма не оп те ре ти за ми шље ну ли ни ју при че. Али, за раз лику од Козинцевље - вог Кра ља Ли ра, са драм ском про гре си јом ко ја иде не са мо ли ни јом глав ног за п ле та, него и л и н и ја ма број н и х и ра з г ра на т и х под за п ле та, у Ха мле ту је драмска структура у цело сти ко хе рент на, са ја сно ар ти кул и са ном л и н и јом т о к а п ри че у ко јој су сви б е о ч у зи у ла н ц у до г а ђа њ а ве о ма т е сно по ве з а н и. Тач н и је, у Кра љу Ли р у Ко зи н цев на гла са к с т а- в љ а н а си мб о л и ч ко ви з у е л но и з р а ж а в а њ е. По л аз ећ и од п р ем ис е д а Шек сп и р ов д ра м ск и с т и х и ма не спор не ви зу е л не вред но с т и, он је свој з а д а т а к а д а п т а т о р а с х в ат ио к а о пок уш ај д ир ек тне т р а нспозиц ије по е т ск и х с л и к а с а д р ж а н и х у Шек сп и р о ви м д р а м ск и м т ек с т о ви ма у по ли ва лент не филм ске сли ке. Ипак, по Ко зин це ву, то је је дан од нај те - жих за да та ка и иза зо ва, али у њи ма је, исто вре ме но, са дра жа на и сва драж адап та ци је кла сич ног драм ског тек ста. Он је, уз то, у адап та ци ји Ха м ле та, ка ко ка же, раз вио пет основ них сим бо ла: ка мен (зи ди не Ел сино ра), гво ж ђе (ору ж је), ва т ру (ба к ље по бу на), во д у (мор ск и та ла си ко ји уда ра ју о зид и не д вор ца ха ос, ме т еж) и зе м љу (све т и з ва н Е л си но ра). Шек спир је, по Ко зин це ву, свог ју на ка пред ста вио не са мо као не ког ко се на ла зи на гра ни ци из ме ђу жи во та и смр ти, би ти ил не би ти, него и из ме ђу два раз до бља, две епо хе, у дру штву ко је по чи ње да се пла ши св о је не х у м а но с т и и б е зос ећ ајне п р а зн и не. Од Х а м ле т а по ч и њ е и с њи м с е з а в р ша в а ве ћ и на д ра м ск и х зби в а њ а к а ко у са мом д вор ц у т а ко и из ван ње га. 19 А Е л си нор, она ко к а ко г а ви д и Ко зи н цев, п р ед с т а в љ а си м у лак ру м ог р омне з ат в орске т в рђав е. У п рилог т ој т в рдњи и д у и ула зна ка пи ја са ре шет ка ма и гво зденим шиљ ци ма, као и ду гач ке ланце те вој н и ка у ок ло п и ма. Би т и у хо да на дан ском д во ру, би т и По ло н и је или Ро зен кранц и Гил ден стерн, по ста је са став ни део оп скур не сва ко - дне ви це. Ди на ми за ци ја простора Елсинора и његово симболичко активи ра ње у м но гоме за ви се од ред итељске кон цеп ц и је, а л и оно ш то сва к и ре ди тељ мо ра ап ри ор но да п рих вати јесте један од два мог ућа п рист упа: да од лу чи, ка ко ка же Деј вис, да ли је Ел си нор у су шти ни ме сто или кон цеп т ( Da vi es 1990: 20). Ко зин цев је у том по гле ду, као што смо већ ис та к ли, био крај ње де ци дан. За ње га је Ел си нор спе ку ла тив ни кон цепт, п а г а је и з т ог р а з ло г а г о т о в о не мо г у ћ е у це ло с т и п р ев ес т и у в из у- е л н у фор м у; на п лат н у с е мо ра ју п ри к а з а т и са мо од во је н и п р о с т ор н и 19 По јед н и ма, Ко зи н це в љ е в ог Х а м ле т а т р е ба по сма т ра т и ис к љу ч и в о к а о с а в р е ме н и к а, док дру ги у ње му пре по зна ју кон тем пла тив ну лич ност ко ја, ду бо ко све сна око ва у ко ји ма се на ла зи, упор но тра га за не по зна тим и уз ви ше ним. 111

112 сег мен ти, док оп шти план двор ца тре ба да се пројектује у гледаоче - вој ма шти, јер би, у про тив ном, све из гле да ло не знат но и ума ње но. 20 Ел си нор, ко нач но, са свим сво јим сја јем, за не ко га ко ми сли и осе ћа као Ха млет мо же пред ста вља ти са мо там ни цу. 21 Ро зен к ранц и Ги л ден стерн у Ко зин це вље вој ек ра низацији Хам лета п ри к а з а н и су к а о а г ен т и К ла у д и је ве по л и ц и ј ске д р ж а ве, ш т о а с о ц и ра на по ли тич ко устрој ство и вре ме у ко јем је овај ре ди тељ ства рао. Алузи ја на с та љи н и с т и ч к у с т ра хо в ла д у је оч и глед на. И ма мо и ју на ка ко ји је ж р т ва та к ве в ла да ви не. 22 Све то, с дру ге стра не, Оли ви јеа ни је ин тере со ва ло, па му ни Ро зен кранц и Гил ден стерн у том сми слу ни су би ли по т р е б н и. Но, з а ра з л и к у од Ол и ви је о вог фи л ма, у ко јем су с е р ви л н и и л ицеме рн и д в о р ја н и п а си в н и по см а т р а ч и р а дњ е, код Коз и нцев а, о би ч н и љу д и, љу д и и з на р о да, у че с т ву ју у сви м в а ж н и ји м зби в а њи ма и по ја вљу ју се увек ка да се то од њих оче ку је, би ло да се чи та Кла у ди јев п р огла с, сах рањује Офел ија и л и односи Х ам лет ово б еж иво тно т ело. Ко зи н цев, дак ле, поред пол ит и чке, нагласа к с т ав љ а и на соц ија лн у, па и фи ло зоф ск у д и мен зи ју овог Шек сп и ро вог ко ма да, а пси хо ло ш к у карак те ри за ц и ју л и ко ва, ко ја је код Ол и ви јеа п ри мар на, по т и ск у је у д ру г и план. Ра з лике између Оливијео ве и Козин це вље ве ек ра ни за ци је Ха м ле та огле да ју се и у тех нич кој ком по нен ти. У оба фил ма тех нич ке осо бе но - с т и јав љ ају с е к а о послед ица њихови х р е д и т е љ ск и х кон цеп ц и ја. Та ко је ш и р о к и е к р а н Ко зи н це ву омо г у ћ ио ис т и ц а њ е л и ко в а у п р ед њ е м к ру п ном п лан у, у з ис товремено п риказивање збивања у пољу д уби нске ви зу ел но ст и. Ол и ви је је своју монтаж н у концепц ију у главном засн ивао на ве зи в а њу к а д р о в а п р е т а па њ ем, док је Ко зи н цев, о че м у је већ би ло р е ч и, о с т а о на по зи ц и ја ма ру ске мон т а ж не ш ко ле, ко ја с е з а сн и в а на сукцесивном везивању кадрова, директ ном резу и фрагментацији вре - ме/п р о с т о ра. Ко зи н цев сво је л и ко ве о б л и к у је не п ри ме ном к л и ше а и т и п и з а ц и је, в ећ п ут ем њихов ог спец и фи ч ног м и с а о ног и емо т и в ног 20 По Деј ви с у, п ри с у с т в о Е л си но ра у фи л м у мо ра би т и ви ше и м п л и ц и т но не г о екс п л и- ц и тно: Ф у н к ц ија Е л си но ра је по п у т фу н к ц и је ш у ме у Ку р о с а ви ном Крв ав ом п рес т ол у, иако је Ко зи н це в љ ев Е лсинор, по с амој св ојој п рир од и, о т е ло в љ е њ е јед не по л и т и ч ке а п с т ра к ц и је (Da vi es 1990: 20). 21 Ам е р и ч к и т е о р е т и ч а р Џе ф р и Р и в с (G e of f r e y Re e ve s) т а м н и ц у у Ко з и н ц е в љ е в о м фи л м у ви д и к а о гло ба л н у ме т а ф о ру. Сл и ч ног с у м и ш љ е њ а би л и још не к и т е о р е т и ча ри. Та ко Ку стов за илу стра ци ју Ел си но ра као там ни це узи ма огром ни по крет ни мост и гру би ме тал ни ко р с е т п р е ко ко је г а О ф е л и ји н а в л а ч е ц р н и н у, Л и п ков х л а д н е к а м е н е з и д о в е, ч е л и ч н е ш л е - м о в е и з а ш и љ е н е ш к р и п у ћ е р е ш е т ке, а Џо џ е н с т р а г о в е т а м н и ц е п р о н а л а з и ч а к и у д р в е н ој огра ди на сте пе ни шту кроз ко ју Ха млет и Офе ли ја раз го ва ра ју сва ко од њих ви де ћи у оном д р у г о м з а т в о р е н и к а (Jor gens 1977: 232). 22 По све је нео бич на по ду дар ност да је и сам Ино кен тиј Смок ту нов ски (Ин но кен тий Смок ту нов ский), Ко зин це вљев Ха млет, био жр тва ре пре си је то ком Дру гог свет ског ра та, а по том и у Гу ла гу. 112

113 д ис к у р са. Њи хо в а пси хо ло ш к а к а ра к т е ри з а ц и ја че с т о је у д и р ек т ној ве зи са и з гле дом, од но сно п р оменом кос т има. 23 По Кози нцеву, л икови у Ха м ле т у има ју свој cho rus не ку вр сту еха, што Офе ли јин слу чај, к а ко код Шек сп и ра т а ко и у њ е г о вој ек ра н и з а ц и ји, т о не д во см и сле но пот в р ђу је. И па к, з а р а з л и к у од Ол и ви је а, Ко зи н цев по в р е ме но к и да ус по ста вље ну ли ни ју асоцијативних образаца узгредним натуралистичким де таљима. Међутим, сами дво рац је, ка ко ис ти че Џо џенс, виђен је д и но у фра г мен т и ма, оп ск у ра н, п р е ве л и к и ком п л и ко в а н да би с е у це ло с т и о б у х в а т ио (Jor gens 1977: 228). Џо џенс је, не сум њи во, у праву ка да твр ди да је Ко зин цев са му ат мос фе ру Ел си но ра про јек то - вао под сна жним ути ца јем Оли ви јеа. Али је исто та ко ја сно да ако је Ко зин цев не где же лео да се у пот пу но сти осло бо ди Оли ви је о вог утица ја, он да је то би ло упра во ов де. 24 Ко зин цев ак цен т у је дез ин те г ра ци ју Ха м ле то ве ли ч ност и и спољње пок р е т а че који је у з р ок ују. Па иако с е не ба ви пси хо ло ш ком а на л и зом ли ко ва, о че му је већ би ло ре чи, Ко зин цев ни у јед ном тре нут ку не проп у ш т а да ис т а к не Ха м лет ове психоло ш ке ре а к ц и је на зби в а њ а ко ји ма је окру жен. Он је свог Ха мле та дра ма тур шки об ли ко вао та ко да и ка да се, наизглед, на ла зи у по зи ц и ји па си в ног по сма т рача, он и даље, сам и м сво ји м п ри су с т вом, о б је д и њу је м но ш т во д ис пе р зи в н и х д и је г е т и ч к и х конституенти ко је драм ски тре ну так на ла же. Ха млет је у Козинцевље - вом фил му при ка зан као оштро профилисана и слојевита драмска лично с т, а њ е г о в а по в р е ме на не а к т и в но с т п р о же т а је д у б о к и м по е т ск и м кон темп лацијама. Козинцев у њем у не види само подељен у и раст рзан у лич ност, него и чо ве ка ко ји је окру жен број ним ди ле ма ма за ко је не нала зи ре ше ња. И с то га, ре к л и би смо, у са мом по с т у п к у ка рак те ри за ц и је глав ног ли ка тре ба тра жи ти су штин ску раз ли ку из ме ђу Ко зин це вље - ве и Ол и ви је о ве а да п т а ц и је. Мо ра с е, т а ко ђе, з а па зи т и да иа ко и је да н и дру ги ре ди тељ ства ра ју осо бе не кон цеп ци је глав ног ли ка, у Оли вије о вом фи л м у г о т о во сви до г а ђа ји п р е ла ма ју с е к р оз п ри зм у њ е г о ви х и н т е лек т у а л н и х и емо т и вн и х п р еж ив љ ав ањ а, док је код Кози нцев а он, уз то, још и уче сник ак ту ел них дру штве них зби ва ња. Пи та ње које Ко зин цев упор но по ста вља и на ње га тра жи од го вор мо гло би да гла си: да л и ће Ха м ле т у по ћ и за ру ком да т ри ју м фу је на д м ра ком Ел си но ра, оча јем и б е з на ђем? Ф орт и нбра с, који је у Ко зи н це в љ е в ој в е р зи ји на од р е ђе н и на ч и н ен и г ма т и ч на л и ч но с т, а л и ч и је су на ме р е оч и глед не, 23 Џо џ е н с, т а ко ђ е, п р и м е ћу је д а Х а м л е т о в и п р е л а з и с а ц р н е од е ћ е н а м о н а ш к у, п о т о м на ко жни пр слук за ма че ва ње, озна ча ва ју ва жне ета пе у раз во ју ње го ве лич но сти. 24 Ту пре вас ход но има мо у ви ду спољ ни из глед двор ца, то јест ње го ву сло бод ну и неограничену про стор ну фраг мен та ци ју. Ве ћи на ре ди те ља, ка ко по зо ри шних та ко и филм - ских, по ла зе ћи од Ха мле то вог за па жа ња да је Дан ска там ни ца, пре ма Ел си но ру, као ње ном сре ди шту, упра во се та ко и од но се. 113

114 ус по с т а в љ а р ед на да н ском д во ру и Х а м ле т у ода је вој не по ча с т и. Џо - џенс у Х ам ле т ов ој см рт и п римећује још је д а н, ов ог п у т а и р о н и ч а н обрт суд би не: Ха мле та из но се на сце ну у ду гој и све ча ној по вор ци; он по ста је део дворске церемоније, пред ставе коју је за живота покушао да уништи (Jor gens 1977: 234). За вр шном се к вен цом, са сен ком твр ђа ве и мо рем, Ко зин цев за тва ра к ру г. Ст а т и ч на ком по зи ц и о на с т ру к т у ра с по че т к а фи л ма т ако до бија сво је ов а п ло ће њ е и ја сно ме т а фо ри ч ко зна че њ е. Ве ћ и на т е о р е т и ча ра и кри ти ча ра ко ји су пи са ли о Ко зин це вље вом Ха мле ту ис ти че на глаше ну упо тре бу та ко зва них евокативних сим бо ла. Сâма филм ска слик а, по њи ма, ко нач но, по п ри ма зна че њ е си м б о ла. О н и, т а ко ђе, ск р е ћу па жњу и на зна чај ну уло гу Шостаковичеве музике у стварању емотив - ног н а б о ја, подв л ачећ и п ри т ом њ ен у н а гл а ше н у д р а м ск у у по т р е бу, та ко да по чи ње те да се пи та те да ли је филм на пра вљен да би се прила го дио му зи ци, пре не го да ли је му зи ка ком по но ва на да би се при лаго д и ла фи л м у ( Pe ar son, Ga br iel, Er ic R ho de. Scre e ned Cul t u re. Ec ker t 1972: 151). Ко зин цев, по Бар ба ри Ли минг, у сво јим шек спи ров ским филмо ви ма Ха м ле т у и Кра љу Ли ру на на чин ка ко то у сво јим зна ме ни тим есе ји ма ви де Ели от и Бор хес ства ра сво је соп стве не прет ход ни ке. Пре ма то ме, мо же мо ре ћи да је Шек спи ров текст на но во на пи сан. [...] До бар чи та лац у су шти ни, бар у не ком де лу, пи ше текст ко ји чи та. Ко зи н цев сх в а т а Шек сп и р а у см и с л у и с т и л у п и с а њ а Ме је р хољ до ви х п р о д у к ц и ја, Го г о ље ви х п ри ча, р о ма на До с т о јев ског, по зо ри ш н и х ск и ца Едвар да Гор до на Кре га, ра ни јих шек спи ров ских фил мо ва [...] тра ди ци је ру ског уче ња Шек спи ра, итд. (Ли минг 1979: 73). У на ве де ним ре чи ма Ли мингове садржана је суштина Козинцевљевог све ко л и ког т ра га ња на по љу фи л м ске у ме т но с т и. Оно н и ка да н и је би ло усме ре но на ис траживање искључиво једног од аспеката. Козинцев љева ек ран и за ц и ја Ха м ле т а, ка о јед на од нај значајн ији х фи л мск и х а да п т а ц и ја до да на с, не п р ед с т а в љ а са мо је д и н с т вен и, р е к л и би смо, не по но в љи в sig n u m te m p o r i s, већ и не скри ве ни по ку шај да се по ми ре две не по мир љи ве су прот но сти: истин ско би ће умет но сти и хи по кризи ја h o mo p o li t i c u s -a. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Бје лин ски, Ви с а р и он Гр и г о р је в и ч. Сту ди ја о Ха мле ту. Бе о град: Про све та, Ге ра си мов, Сер гей. Лич ност ма сте ра. Ис к у с с во Ки но бр. 3, Дрейден, Сим. Пол ве ка с Ко зин це вим. Ис к у с с во Kинo бр. 12,

115 Ја вор шек, Јо же. Ак ту ел ност Шек спи ро вог Ха мле та. С ц е н а бр. 3, Клајн, Ху го. Шек спир и чо ве штво. Бе о град: Про све та, Ко зин цев, Гр и г о р и ј. К а ме н, же љ е з о, в а т р а ( И з р е ж и с е р о в ог д не в н и к а). С и н е а с т бр. 21/22, Ко зин цев, Гри го рий. O ре жис су ре. Ис кус с во Kинo бр. 10, Ко стић, Ве се лин. Ха м л е т Ви љ е м а Ше к с п и р а. Б е о г р а д: З а в од з а у џ б е н и ке и н а с т а в н а сред ства, Кот, Јан. Ше к с п и р н а ш с а в р е м е н и к. Бе о град: СКЗ, Кот, Јан. И да ље Шек спир. Но ви Сад: Про ме теј, Ли минг, Бар ба ра. Филм и кла сич ни по зо ри шни текст. У: Филм, по зо ри ште и ли те рат у р а, ФЕСТ, Лип ков, A. Сло во в спо ре. Ис кус с во Kинo бр. 9, Па ри, Жан. Ха млет или лич но сти си на. С ц е н а бр. 3, Пе трић, Вла ди мир. Шек спир и филм. Б е о г р а д: Ју г о с ло в е н с к а к и но т е к а, По го же ва, Людми ла. На ста ла по ра вос по ми на ний. Ис кус с во Kинo бр. 9, По по вић, Вла де та. Жи вот и де ла Ви ље ма Шек спи ра. Бе о град: СКЗ, Сре мец, Р у долф. Гри г о риј М и хајлови ч Кози нцев ( ). У: По глед на филм. Заг реб, Сце на. Спе ци јал ни број ча со пи са по све ћен Ха м л е т у. Но ви Сад: Сте ри ји но по зор је, Тра у берг, Ле о нид. O Козинцевe. Ис кус с во Kинo бр. 4, Ту ма че ње Шек спи ра у европ ским по зо ри шним шко ла ма. Бе о град: ФДУ Ин сти тут за позо ри ште, филм, ра дио и те ле ви зи ју, Фер га сон, Ф р е н с и с. По ја м по з о р и ш т а ( Х а м ле т, к р а љ е в и ћ Д а н с ке: А н а ло г и ја р а д њ е). Бе о град: Но лит, 1979, Хейфиц, Ио сиф. Пе ред фо то гра фией. Ис кус св во Kинo бр. 3, Ша мић, Мид хат. Кра так осврт на Шек спи ро ву тра ге ди ју Ха млет и ње ну филм ску а д а п т а ц и ју. Бра зда (1949): Шклов ский, Вик тор. О том как ро дился новый эпос. Ис кус с во Kинo бр. 4, Bush, Ge of frey. S h a k e s p e a r e a n d t h e Na t u r a l C o n d i t i o n. C a m b r id g e: H a r v a r d Un i ve r s it y Press, Da vi es, Anthony. Fil m i n g S h a k e s p e a r e s Pl a y s: T h e Ad a p t a t i o n s o f L a u r e n c e O li v i e r, O r s o n Wel les, Pe ter Bro ok and Aki ra Ku ro sa wa. Cam brid ge: Uni ver sity Press, Da vi es, Ant hony (ed.). S h a k e s p e a re a n d t h e Mo v i ng Im a ge. The Plays on Film and Te le vi sion. Cam brid ge: Uni ver sity Press, Dent, Alan (ed.). Ha mlet: The Film and the Play. Lon don: World Film Pu bli ca ti ons, Do nald son, Peter. Sha ke spe a rean Films / Sha ke spe a rean Di rec tors. Bo ston: Un win, Hyman, Do ver, Vilson. What Hap pens in Ha mlet?. Cambridge, Do ver, Vil son Džon. S u š t i n a o Š e k s p i r u. Be o grad: Kul tu ra, Ec kert, Char les W. (ed.). Fo c u s o n S h a k e s p e a r e a n Fil m s. New Jer sey: Pren ti ce-hall, Inc., Englewood Cliffs, Eli ot, T. S. Ha mlet. U: S e le c t e d E s s a y s. Lon don: Fa ber and Fa ber, 1958, Gar rett, John (ed.). Ta l k i n g o f S h a k e s p e a r e. Lon don: Hod der & Sto ug hton, Han že ko vić, Fe dor. Sha ke spe a re i film. Fil m s k a k u l t u r a br. 20, Ha zlit, Viliem. O Ha mle tu. Be o g rad, Pro sve t a No lit Za vod za ud žben ike i nast avna sredst va, Jor gens, Jack J. Shakespeare on Film. Bloomington and London: Indiana University Press, Ko zint sev, Grigori. S h a k e s p e a r e: Ti m e a n d C o n s c i e n c e. New York: Hill & Wang, Ko zint sev, Grigori. King Le ar: The Spa ce of Tra gedy (The Di ary of Film Di rec tor, Fo re word by Pe ter Bro ok). Lon don: He i ne man, Ko zi kow ski, Stan ley J. Sha ke spe a re s Ha mlet. E x p li c a t o r, Spring Le a ming, Barbara. G r i go r i Ko z i n t s e v. Bo ston: Twayne, Per soon, Ja mes. Sha ke spe a re s Ha mlet. E x p li c a t o r, Win ter

116 Zoran Koprivica KOZINTSEV S SIGNUM TEMPORIS Summary Shakespeare s tragedy Hamlet, according to Kozintsev, is the tragedy of conscience. This approach represents both the starting point and the essence of its film adaptation. Rosencrantz and Guildenstern appear in it as agents of Claudius police state, which is unambiguously associated with the political structure and the time when the director created it. However, in addition to political, Kozintsev also put an emphasis on social and even philosophical dimension of the Shakespeare s play. The characters are not formed by using clichés and typification, but by their specific thought and emotional discourse, and the psychological characterization is of secondary importance. Although he does not deal with their psychological analysis, Kozintsev does not fail to point out Hamlet s psychological reaction to the events occurring around him. Kozintsev sees in Hamlet not only a divided and torn personality, but also a man who is overwhelmed by numerous dilemmas for which there is no solution, someone who is not only on the border between life and death, to be or not to be, but also between the two time periods, two epochs, in a society that begins to fear its inhumanity and insensitive gaps. Kozintsev never dealt with exclusively semantic function of the text, but he directed his attention to its global semantic structure. Only in this quest Kozintsev found meaning in both theatrical and film adaptations of literary works. Otherwise, the very creative process would be, according to him, reduced to a mapping of aesthetic values from the corpus of other systems of artistic expression, which would only result in a true copy transposed in the functional framework of differently designed expressive coordinates. Kozintsev perceives works of art solely in their symbiosis, interconnectedness and intertwining, and not at all as a separate and autonomous whole. Shakespeare s texts, according to Kozintsev, do not need, both in poetic and technical sense, any upgrade, and therefore the creative power of the director lies not in the consistent implementation of every detail of his plan, but the ruthless rejection of all personal, everything that does not organically belong to it. Therefore, he approached the problem of their transposition from the position of detecting aesthetic specifics of the film, as well as those factors that determine its stylistic and expressive dimensions. He compared his work to the work of an archaeologist, which is tantamount to the creation of the whole from a number of individual fragments. Visual composition of the frame and the visual elements of the film, according to Kozintsev, must fully be not only aestheticised, but also dramaturgically justified. The visual articulation therefore should originate from the very structure of the work and actively participate in the development of its thematic stream the visual rhythm in that way becomes a reflection of the thematic rhythm and the poetic visual image the poetry of plastic feeling. Starting with the premise that Shakespeare s dramatic verse has indisputable visual values, he understood his task of adaptor as an attempt of the direct transposition of poetic images contained in Shakespeare s dramas into polyvalent film images. Kozintsev s adaptation of Hamlet, as one of the most important film adaptations to date, is not only a unique and, it can be said, unrepeatable signum temporis, but the unabashed attempt to reconcile two irreconcilable opposites: the true being of art and hypocrisy of homo politicus. Keywords: sign of the times, the tragedy of conscience, political and social dimension, dramatic text, adaptation, transposition, intertextuality, characters, decor, costumes, monologues, speculative concept. 116

117 UDC ( Novi Sad) 1966(1991) СР ЂА Н Ђ. РА Д А КО ВИ Ћ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Ака де ми ја умет но сти * Oригинални на уч ни рад / Ori gi nal sci en ti fic pa per НЕПРОФЕСИОН А ЛН А ПРО ИЗ ВОД ЊА А НИ МИ РА НИ Х ФИЛ МО ВА У НО ВОМ СА ДУ ДО ГО ДИ НЕ СА ЖЕ ТАК: У ра ду се излажу ма ње по зна ти по да ци о усло ви ма у ко ји ма су наста ја ли ани ми ра ни фил мо ви у Но вом Са ду пре и на кон за вр шет ка Дру гог свет ског ра та, а за тим се пра те по је ди на оства ре ња ко ја су на ста ја ла у но во сад ским ки но -клуб о в и м а, у п е р и о д у од д о г о д и н е у ко је м је з а п о ч е т а и р а з в и ја н а п р о ф е с и о - н а л н а п р о и з в од њ а а н и м и р а н и х фи л мо в а. Ц и љ ис т р а ж и в а њ а је ф о р м и р ањ е ис т о ри ј ске пе р спе к т ив е о о би м у и к в а л и т е т у п р ои зв одњ е а н им ир ан и х фи лмов а у Нов ом С а д у д о го ди не и рас па да СФР Ју го сла ви је. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Вла ди слав Илин, Ки но-клуб Но ви Сад, ани ми ра ни филм, Нико ла Гру јић, Нео план та филм. Не ма сум ње да је раз вој ани ми ра ног фил ма у Но вом Са ду и Вој води ни започет осни ва њем филм ске ку ће Нео планта филм, која је по - сто ја ла од до го ди не. У пе ри о ду од до го ди не у Нео план ти је би ло ак тив но ви ше ау то ра, али су се по успе ху и квалитету по себ но из дво ји ли Бо ри слав Шај ти нац (осам анимираних филмо ва, од ко ји х је једа н реал изова н у ко а у т ор с т ву са Н и ко лом Мај да ком) и Зо ран Јо ва но вић (три ани ми ра на фил ма). Оства ре ња Бо ри сла ва Шајт и н ца и Зо ра на Јо в а но ви ћ а су, зб ог и з у зе т н и х фе с т и в а л ск и х успе х а и в е л и к и х на г ра да (по с е бно на и нт е рна ц и о на л ном н и в оу), в е о ма бр з о по ста ви ла но во сад ску ани ми ра но - филм ску про дук ци ју на ки не ма то - граф ску ма пу Евро пе. Ипак, у пе ри о ду од до го ди не, услед смање ног буџе та, Нео п лан та п р ви п у т на кон осн ивања н ије с т варала а н и м и ра не фи л мо ве. Уп ра во у т ом пе ри о д у у но во са д ск и м к и но -к л у- бо ви ма је ре а ли зо ван зна чајан број краткометражних анимираних остваре ња. У овом ра ду нај пре ће се по ну ди ти груб при каз де ло ва ња но воса д ск и х к и но -к л у бо ва на пољу ан им ираног фи лма (у ц иљу форм ирања * s r dja n. r a d a ko v ic13@g m a i l.c o m 117

118 исто риј ске перспект иве о настанк у и оби м у де ло ва ња), и он ће се, за т им, у по р е д и т и с а о би мом п р ои зв одњ е на п р о фе си о на л ном н и в оу. Осв р т на п р о и з водњу а н и м и ра н и х фи л мо в а у но во са д ск и м к ино -к л уб овима ве о ма је ва жан, јер п ре гле дом са ч у ва не до к у мен та ц и је мо же мо п ро на ћ и в е з е, р а з л и ч и т е по к у ш а је с а р а д њ е и з ме ђу Не о п л а н т е и по је д и н и х к и но -к л у бо ва. И пак, за јед н и ч к и ра д и ко п ро д у к ц ијск и п ланови н икада н и су бил и сп роведен и у дело и време је показало да је вел ик и потенц и- ја л о с т а о не ис ко ри ш ћен. Да би се ра з у ме ле окол но ст и у ко ји ма су но во са д ск и к и но -к л у бо ви де ло в а л и у д ру г ој по ло ви н и с е да м де с е т и х г о д и на X X век а, в а ж но је вра т и т и се у п ро ш лост и дефин исат и оби м и н те ре со ва ња за ан и м и ра н и филм у Но вом Са ду од са мих по че та ка. По зна то је да је нај ве ћи до принос п ро у ча ва њу к и не ма то г ра фи је у Вој во д и н и до Д ру гог све т ског ра та дао Де јан Ко са но вић, филм ски исто ри чар чи ји је рад осно ва за сва на р ед на ис т ра ж и в а њ а. У некол ико к ап и т а л н и х де ла Де ја н Ко са но ви ћ је нед во см ислено у к аза о да је, већ од п р ви х п ро јек ц и ја бра ће Л и м и је р, к и не ма т о г ра фи ја у Вој во д и н и и ма ла у бр з а н ра з вој, а да је Но ви Са д, к а о ис т а к н у т а ју ж на ау с т р о у г ар ск а п р о ви н ц и ја, био но си ла ц т ог ра з - во ја. 1 На кон се ри је г о с т ов ањ а ра зл ич ит и х п ут ујућ и х биоскопа (п рема ис т ра ж и в а њи ма Де ја на Ко са но ви ћ а р еч је о пе ри о д у од до го ди не) пр ви стал ни би о скоп у Но вом Са ду је осно ван ја ну а ра го - ди не под име ном Апо ло про јек то граф д.д.. Убр зо је усле ди ло и отвара њ е д ру г ог би о ско па Тив ол и, а г о д и не је о т в о р ен и т р е ћ и но во са дск и би о скоп Кор зо. И н т е ре с о в а ње з а фи л м било је вел ико, и ни је слу чај но да је упра во у Но вом Са ду об ја вљен и пр ви кри тич ки т екс т о к и не ма т о г ра фи ји у ко јем је по к у ша но да се, поређењем фи лма и по зо ри ш т а, вред нос т нове у ме тнос т и ве же за по ја м спек т а к ла. Ау т ор члан ка ко ји је у ок то бру го ди не био об ја вљен у но во сад ском Бран и к у био је но ви нар и п убл иц ис т а Ж ар ко О г њ а но ви ћ ( ). У таквом ам бијен ту је, већ го ди не, мла ди Вла ди мир То то вић ре а лизо вао пр ви но во сад ски игра ни филм ко ји је на звао Лопов као детект ив, и п ри ка зао га у ја н у а ру го д и не у би о ско п у Кор зо, у з рас п ро да те ула зни це и зна чај ну ме диј ску па жњу: Ка да је филм био го тов, а са стојао се из два де ла, То то вић га је дао на бес плат но при ка зи ва ње вла сник у би о ско п а Кор зо, Ђу ри С т ој ко ви ћу, ко ји је п л ак ат ир ањ ем и з азв а о 1 Већ у но вем бру го ди не лист Бра ник је на ја вио пр ву но во сад ску би о скоп ску про - је к ц и ј у : У ов д а ш њ е м п о з о р и ш т у Л. Д у н ђ е р с ко г а п р и р е д и ћ е г. М. Ко в ач и з Бу д и м п е ш т е у су бо ту 26. ок то бра (7. но вем бра) и у не де љу 27. ок то бра (8. но вем бра) о. г. по мо ћу апа ра та за про јек ци ју ве штач ку пред ста ву, у ко јој ће се ви де ти, ка ко се раз не сли ке у при род ној ве лич и н и и в е р н о с т и м е њ а ј у. О с и м з н а м е н и т о с т и и з с в и х п е т д е л о в а с в е т а и з е м а љ а п р и к а з а ћ е г. Ко вач по кре тљи ве и ко мич не фи гу ре и ди вот не игре с бо ја ма, та ко да ће сва ки по се ти лац има ти вр ло за ни мљи во ве че (Ко са но вић 1985: 193). 118

119 ве л и ко и н те ре со ва ње у г ра д у (...) п ри ка з о ње м у до нео је та да ш њи но - во сад ски лист Uj v idé k i Hir la p (Мар ко вић 1963). Све по ме н у те ин фор ма ци је ко ри сне су за ра з ви ја ње те зе да у Но вом Са ду и Вој во ди ни и пре, а на ро чи то по сле Пр вог свет ског ра та, ин тер е с о в а њ е з а к и не ма т о г ра фи ју н и је је њ а в а ло, ш т а ви ше, у Кра љ е ви н и Срба, Хрв ат а и Сло в е на ца био је п риме т а н по ра с т к ино - амат е рск и х а к т и в но с т и. Пр е ма до с адаш њи м ист р аж ив ањима, п рви в ојв ођа нск и ани ми ра ни филм ски по ку шај на стао је у Сом бо ру, и иза ње га је био пот пи сан Ер нест Бо шњак, уз Су бо ти ча ни на Алек сан дра Лиф ку и Но воса ђа н и на Вла д и м и ра То т о ви ћ а, је да н од нај в а ж н и ји х п и о н и ра фи л ма у срп ској ки не ма то гра фи ји. Реч је о фил му Ов де тра жи па ћеш на ћи ми ли он: Го ди не Бошњак је реализовао кратки анимирани рекламни филм Ов де тра жи па ћеш на ћи ми ли он јед но с т а в н у а н и ма ц и ју ис е ча к а (ко ла ж а) р е а л и зо в а н у до с т а п ри м и т и в ном т ех н и ком сл и ч и ца по сли чи ца: да ждев њак, ко ји по пла ну Сом бо ра ше та ули ца ма и пока з у је рад ње у ко ји ма се п ри к уп ов ини ро бе до би ја срећ ка ко ја би мо г ла да и з в у че на л у т р и ји м и л и он. Био је то пр ви до ма ћи ани ми ра ни филм у југ ословен ск и м зе м љ а ма (ч у ва се у Фи л м ском арх иву Југ ословенске к и но т е ке) ( Ко са но вић 2012: 44). То да је пр ви ани ми ра ни филм на стао у Сом бо ру а не у Но вом Са ду по сле д и ца је не о че к и ва ног с т и ца ја окол но с т и. На и ме, Ер не с т Б о ш њ а к је п р ед по че т а к Пр в ог св е тског рат а п ла н и ра о да в ла с т и т у фи л м ск у опре му пре се ли из Сом бо ра у Но ви Сад, а ње го ва ини ци ја ти ва је до била ве ли к у по д р шк у та да шње у п раве Новог Сада: Ернест Бошњак је био д убоко у бе ђен да је мог уће орг ан изова т и у Вој во д и н и до ма ћу фи л м ск у п р ои з вод њу. За т о с е он к ра јем и л и по че т ком г о д и не обра ћ а оп штин ским вла сти ма у Сом бо ру са мол бом за по моћ да по диг не филмски сту дио, да му се у ту свр ху од ре ди и бес плат но усту пи зе мљи ште. Оп шти на ње го вог род ног гра да га је од би ла, па се он го ди не са истом мол бом обра ћа ма ги стра ту у Но вом Са ду. Уо чи са мог ра та, сред и ном г о д и не, но во са д ск и ма г и с т рат од г о в а ра по зи т и в но, ча к је на вод но био од р е ђен и т е р ен з а по д и з а њ е с т у д и ја, а п р ед ви ђе на је и мо г ућ но с т фи на н си ј ске по мо ћ и. А л и, и з би ја њ е п р вог све т ског ра т а је п р е к и н у ло ов ај по д у х в ат који к асн и је и н и к а д и н и је био о с т в а р ен (Ко са но вић 1985: ). Да к ле, због нежељен и х околност и ст варалаш т во Ернеста Бош њака се ни је ве за ло за Но ви Сад, па се та ко пр ви ани ми ра ни филм ски по ку шај до го дио у Сом бо ру. Ипак, очи глед но је да су филм ски ства ра о ци стал но г равит ирал и ка Новом Сад у. 2 Први т рагови о новоса дск и м ан им ирано - 2 Уз м и м о к а о јо ш јед н у и л у с т р а ц и ј у п р и м е р ф о т о г р а ф а Д у ш а н а Ја к ш и ћ а ( ) ко ји је сво је филм ско пред у зе ће Ти тан филм пре се лио го ди не из Бе че ја у Но ви Сад. 119

120 - филм ским ак тив но сти ма во де у три де се те го ди не и при пи су ју се ау то - ру који се у а псол у тно сви м и зворима по м и ње к а о ж и т е љ Оси је к а. Реч је о Вл а д и с л аву И л ин у, који је г од ине р еал из ов а о а н им ир ан и филм под на зи вом Са н м а ле Ин ге де мон с т ри ра ју ћ и з а ви д н у ве ш т и н у у ани ма ци ји пред ме та. Де јан Ко са но вић је у сва ком за пи су у ко јем је ис т ра ж и вао к и не ма то г рафске делатност и у Ју го сла ви ји до го д и не по ми њао овог ау то ра, међутим, његово стваралаштво је везивао искључи во за Оси јек: Илин Вла ди слав, к и но а ма тер из Оси је ка. По ред д ру г и х, сни мио филм Пе ња ње уз Лов ћен ко ји је са чу ван. Сни мио (око 1938) ани ми ра ни лут ка-филм Сан мале Инге (2000: 93). У ка пи тал ној с т уд и ји но вијег д а т у м а, у п у бл и к а ц и ји Ки н е м а т о г ра ф и ја и ф и л м у Кра ље в и н и СХС/ Кра ље в и н и Ју го с ла в и ји Деја н Косанови ћ је објавио нове податке о раду Владислава Или на и по но во као пре би вали ште на вео Оси јек, ме ђу тим, ово га пу та је је дан од својих филм ских за пи са ве зао за Но ви Сад: Вла ди слав Илин, к и ноамат е р и з Осијек а, ко ји је сво ју п р о д у к ц и ју на зв а о Ла ци филм, сни мио је по ред оста лих, фи л мо ве Пе ња ње уз Лов ће н (1935), Ве с л ач к и к л уб Да н у б и ус из Но вог Са да и ани ми ра ни филм Сан ма ле Ин ге (1938) (2011: 81). Да нас се фил мо ви Вла ди сла ва Или на чу ва ју у Хр ват ској ки но те - ц и, и ч и њ е н и ца је да су сви фи л мо ви овог к и но - а ма т е ра п р о на ђе н и у Осијек у. Ч ињен ица је и да се у поп ису фи л мо ва Хр ват ске к и но т е ке ка о име ау то ра на во ди Ла ди слав Илин, уме сто Вла ди слав (Фил мо ви у Хр ватској Ки но те ци : 21 24). С дру ге стра не, у ве ли ком бро ју тек сто ва из хр ват ских из во ра на во ди се име Вла ди слав Илин, али се, опет, као ме сто бо рав ка ау то ра, на во ди Оси јек: Народна техника осно - ва на је у Оси је ку го ди не. Од та да до да нас по стиг нут је низ за паже н и х ре зулт а т а на ор г а н и зи ра њу ра з л и ч и т и х т ех н и ч к и х а к т и в но с т и и о сн и в а њу р а з л и ч и т и х к л у б о в а (...) До о сн у т к а к инок л уб а било је по зна то тек не ко ли ко ен ту зи ја ста ко ји су рас по ла га ли вла сти том ки но - о п р е мом и ко ји су сн и ма л и фи л мо ве з а в ла с т и т у д у ш у. Нај по зна т и ји је од њих mr. ph. Вла ди слав Илин, шеф бол нич ке ље кар не, ко ји је дјело вао из ме ђу два сви јет ска ра та (Фра њић, Хрп ка 2004: 3). Број ни из во ри по твр ђу ју да је Вла ди слав Илин био ма ги стар фар - ма ц и је и да је на кон ра та во д ио оси јеч к у бол н и ч к у апо те к у, 3 ш та ви ше, је дан део ње го вих филм ских ак тив но сти, ко је су се по сле Дру гог светског ра та дефинитивно одвијале у Осијек у, подразумевао је спој његовог 3 У и с т о р и ја т у К л и н и ч ко г б о л н и ч ко г ц е н т р а О с и је к В л а д и с л а в И л и н с е, н а п р и м е р, п о м и њ е и к а о к љу ч н а л и ч н о с т з а о р г а н и з о в а њ е т р а н с фу з и је к р в и: У с в и б њу г о д и н е о с н о в а н а је С т а н и ц а з а т р а н с фу з и ј у к р в и, з а с л у г ом к и р у р г а п р и м. д р. Јо с и п а Б е н ч е в и ћ а. З а рад ста ни це у по че ци ма за слу жни су: пр ви во ди тељ др. Грун ба ум, mr.ph. Вла ди слав Илин и кирург др. Бранко Ми ло ше вић. По да так се на ла зи на зва нич ној интернет страници Кли - н и ч ко г б о л н и ч ко г ц е н т р а О с и је к : w w w. k b o. h r/ K l i n i ke I O dje l i / Tr a n sf u z ij s k a Me d i c i n a 120

121 ме ди цин ског и филм ског зна ња: У исто се ври је ме за ни ма ње за ме диц и н ск и фи л м ја в љ а и код по је д и н и х не п р о фе си ј ск и х фи л м ск и х ау т о - ра. Та ко је Иво Жга лин сни мио филм ски за пис Тран сфу зи ја кр в и (1947.) оси јеч к и фар ма це у т Вла ди слав И лин фи л мо ве Опе ра ци ја гу ше (1948.) и Цар ски ре з (1949.), ли јеч ник А лександар Паспа Операција п рогеније (...) (Мај цен 1998: 164). И п а к, не ја сно по в е зи в а њ е фи л м ског с т в а р а л а ш т в а Вл а д и с л а в а Или на до по чет ка Дру гог свет ског ра та са Но вим Са дом на ла зи се и у по је ди ним хр ват ским пре гле ди ма исто ри је фил ма: Из ван Ки но - клу ба За греб, по је ди ни филм ски ама те ри ја вља ју се у Ри је ци (Иван Тићак, Бо рис Пај к у рић, Ми лан Ди л ни), у Сп ли т у (Дин ко Мр ко њић, Вин ко Ма р о је ви ћ, А н т е Б ен зон) у К ар лов ц у Јо си п Ва н и ш т а, у Ви р о ви т и ц и Бран ко Зи мер ман, те Вла ди слав Илин ко ји та да жи ви у Но вом Са ду. 4 Да к ле, у в ећ ин и и зв ора в ез а и змеђу Влад ис лав а И л ина и Нов ог Са да је приказана мутно. Аутор овог рада је прве информације о настанк у ан и м и ра ног фи л ма Сан ма ле Ин ге у Но вом Са ду (уоп ште, свих Илино ви х фи л мо в а ко ји су на с т а л и до к ра ја Д ру г ог све т ског ра т а) до био од М илор ад а Пу тн ик а, поз н ат ог нов о с а д ског к у л т у р ног р а д н и к а у обла ст и фо то г ра фи је и неп рофесиона лног фи лма, који је и мао п рил ик у да ви д и И л и но ве фи л мо ве у За г р е бу. М и ло ра д Пу т н и к је п р ви у И л и- нови м фи л м ск и м з а п и си ма ко ји се да на с ч у в а ју у Хрв атској к инот ец и пре по знао Но ви Сад и око ли ну (нпр. Каћ), а за тим је имао при ли ку и да упо зна Ин ге Илин, ћер ку Вла ди сла ва Или на ко ја је, као де вој чи ца, би ла п ро та го н ис т к и ња ан и м и ра ног ос т ва ре ња Сан ма ле Ин ге (ка сн и је с е и п р о фе си о на л но ба ви ла гл у мом т у ма че ћ и јед н у од гла в н и х уло г а, лик Да не, у фил му Влак без во зног ре да Ве љк а Булајић а). 5 М илора д Пут ник је од Ин ге Илин са знао још не ке де та ље о по ро ди ци Илин, попут оног да је Вла ди сла вов отац та ко ђе био фар ма це ут, и да је био власник апо те ке у Но вом Са ду. Иа ко су са зна њ а М и ло ра да Пу т н и к а о с т в а ра ла ш т ву Вла д и с ла в а И л ина са сви м довољна, у ц иљу о тк лањ ањ а сви х недоум ица о порек л у и месту пребивања породице Илин до кра ја Дру гог свет ског ра та, најло гич ни је је погледати историјска истраживања фармацеутских делатно сти у Но вом Са ду у пр вој по ло ви ни XX ве ка. Ве о ма ла ко се мо гу п р о на ћ и по да ц и да је Вла д и с ла в ов о т а ц, Д у ша н И л и н, г о д и не про дао апо те ку Код ан ђе ла у Сом бо ру и ку пио апо те ку у Но вом Са ду, на да на шњем Тр г у м ла де на ца број се дам: По сле отварања пете апотеке у г ра д у, по че т ком го д и не по к рен уо је по ст у пак за от ва ра ње ше сте 4 Ци тат пред ста вља део кон ци зног исто ри ја та ки не ма то граф ских де лат но сти у Хр ват - ској, и пре у зет је са зва нич не ин тер нет стра ни це Хр ват ског филм ског са ве за ( 5 Осно ва фил ма Са н м а ле Ин ге је с ле де ћ а: де в ој ч и ца з а сп и, а з а т и м п р ед ме т и и л у т ке око ње по чи њу да ожи вља ва ју. 121

122 апо те ке Адолф Грос из Ср бо бра на (...) Ми ни стар ство је овај пут по зитив но ре ши ло по сту пак, али је дозволу до де ли ло Бе ли Ки хле ру за апо - те ку ко ју је тре бао да отво ри на Тр гу кра љи це Је ле не (да нас Трг младе на ца). А пот ек а је о т ворена г од и не, под на зи вом Код ма ђа р ске к ру не. О Б е л и К и х ле ру немамо п уно подат ак а (...) У Новом Сад у н ије био ду го, јер је већ го ди не апо те ку про дао Ду ша ну Или ну. Ду шан Илин је ро ђен у Омо ру код Те ми шва ра го ди не, а ди пло ми рао је го д и не у Бу д и м пе ш т и. Пре к у по ви не ове апо те ке и мао је апо те к у у Сом бо ру Код ан ђе ла, ко ју је про дао апо те ка ру Си ми Ву ји ћу. Апо - те ку је др жао до по сле осло бо ђе ња, а умро је на пра сно го ди не (Ку зма но вић, Сав ков и др. 1995: 2.20). 6 Да к ле, нема н и к а к ве су м ње да је по р о д и ца И л и н ж ивела у Новом Са ду од го ди не до кра ја Дру гог свет ског ра та, а чак су ис тра же не и окол но сти због ко јих се пре се ли ла у Оси јек: Он је [Душан Илин] водио апо те ку све до го ди не, ка да је, због свог на вод но ло шег др жања за вре ме ок у па ц и је осу ђен на ка зн у г у би т ка г ра ђан ск и х п ра ва, па је тим из гу био и пра во на др жа ње апо те ке. Док јој је био вла сник проме нио јој је на зив у Апо те ка Код кру не (Штра сер 1995: 7). На осно ву свих по да та ка ја сно је да је ани ми ра ни филм Сан ма ле Ин ге на стао у Но вом Са ду, као и сви Или но ви филм ски за пи си до почетка Другог светског рата (из самих наслова филмова могуће је закључи ти да су не ки од њих за пи си са пу то ва ња, али су, ло гич но, сви на к ра ју би л и до вр ша ва н и у Но вом Са д у: Пу то ва ње на Лов ћен, Да ну би ус, Сан мале Инге, Берлин 1939, Ле тњи дани у Да л ма ци ји... С дру ге стра не, ч и ње н и ца је да се то ком Д ру гог све т ског ра та по род ица И л и н ск лањала и з Новог Сада у ма њ а ме с т а, па н и је мо г у ће са п рец изнош ћу у т врд ит и из ког ме ста је Вла ди слав Илин де ло вао). Све у све му, Вла ди слав Илин се мо же обе ле жи ти као је дан од нај ва жни јих но во сад ских си не а ста изме ђу два ра та (уз Ро до љу ба Ма лен чи ћа и Ла за ра Ве лиц ког) и, де фи нитив но, као пи о нир но во сад ског ани ми ра ног фил ма. По окон ча њу Дру гог свет ског ра та Но ви Сад је, ка да је реч о кине ма т о г ра фи ји, де л ио суд би н у са о с т ат ком ра зо р е не зе м љ е ко ја је з а- по че ла о б но ву под и ме ном Фе де ра т и в на На р од на Ре п у бл и к а Ју г о слави ја, не г и ра ју ћ и кон т и н уит е т са п р едратн и м к улт у рн и м м иљ еом. Рат је, разумљиво, довео до великих страда ња и ми гра ци ја, не ки од но во - сад ских ки но-а ма те ра су се исе ли ли (Илин), а не ки су на ста ви ли са ра дом ( Ве л и ц к и), а л и су, су ш т и н ск и, тек на кон не ко л и ко го д и на ус по - ста вље ни но ви об ли ци ки не ма то граф ских де лат но сти. Про јек то ри, каме ре и тра ке ко је је за пле нио оку па тор би ли су пр ви им пулс за ожив ља ва ње к ино -а ма т е ри зма у Но вом Са д у. По п ра ви л у, у ч и т а вој зе м љи По ме ну та апо те ка по сто ји у Но вом Са ду и да нас, на истом ме сту, под име ном Еску лап.

123 је, уз за пле ње ну тех ни ку и зна ча јан од зив мла дих љу ди ко ји су се нај пре окупља ли у организацији Техника и спорт, из ра ста ла та ко зва на Нар од на т ех н и к а, и з ко је су з ат и м н ицал и бр ојн и, ра зл ич ит и к л уб ови и сек ц и је. К ино -к л у б Но ви Са д је по че о са а к т и в н и м, конт ин уиран и м ра дом го ди не (та да се звао Слав ко Вор ка пић, од го ди не је на зив про ме њен у Ки но-клуб Но ви Сад ), а пр ву ка ме ру и тра ке од 16 мм је обез бе ди ла Ју го сло вен ска на род на ар ми ја. Пре гле дом ма ло - број них до са дашњих ис траживања ни је мо гу ће са си гур но шћу по твр - д и т и да је у пе де с е т и м г о д и на ма у Но вом Са д у би ло ба в љ е њ а а н и м и- р а н и м фи л мом. Ме ђу п рви м аут орима и о сн и в а ч и ма к л у ба би л и с у Бо ри вој М и ро са в ље ви ћ и М и о д ра г Зо ри ћ, у п р вој по ло ви н и пе де се т и х фил мо ве су сни ма ли Ла зар Хаџић, Мирко Беговић и Бранко Милоше - вић, а у дру гој, по ред ових ау то ра и Пе тар Ла ти но вић, Сла вуј Ха џић, Пр во слав Ма рић, Бо рис Ко вач, Или ја Сав ков (Ша кић, Ми ло ше вић 1973: ). Ипак, постоје трагови о зачетку анимирано -филмских активно сти на кра ју пе де се тих и по чет ком ше зде се тих го ди на. По мен ут и М и ло ра д М и к а Пу т н и к, и на че не к а да ш њи п редседн и к К и но -к л у ба Но ви Са д и Фо то -к и но -ви део са ве за Вој во д и не, иза се бе је оста вио ва жне за пи се о ки но-а ма те ри зму у Но вом Са ду у дру гој поло ви н и X X ве ка и та ко с т во рио осно ву за са гле да ва ње па ра лел н и х то - кова к инемато г ра фи је (Пут ник 1994: ). 7 Ка да је реч о ани ми ра ном фи лм у, М ило ра д Пу т н и к је по су м њ а о да је к ра јем пе де се т и х г о д и на у Но вом Са д у фи л мске пок ушаје ове врсте ч и н ио А лек сан дар Пај ван ч и ћ, ау тор за ко га се по у зда но зна да је пи о нир ске ани ми ра не фил мо ве реал и зо в а о по че т ком ше зде с е т и х г о д и на у Б е о г ра д у. 8 7 Са ве з фот о и к ино -а мат ера Војвод ине (м ног о к асн ије п реименова н у Фо т о -к ино -виде о са вез Вој во ди не) осно ван је 8. апри ла го ди не. 8 Алек сан дар Пај ван чић, ро ђен го ди не у Но вом Са ду, био је до го ди не профе сор на Фа кул те ту при ме ње них умет но сти у Бе о гра ду (на истом фа кул те ту је, по за вр шет - ку Сред ње умет нич ке шко ле Бог дан Шу пут у Но вом Са ду, сту ди рао и ди пло ми рао го ди не на ка те дри гра фи ке). То ком умет нич ке ка ри је ре кре тао се кроз обла сти гра фич ког д и з ај н а, т и п о г р а ф и је, к а р и к а т у р е и а н и м а ц и је. С а м о с т а л н о је и з л а г а о о ко т р и д е с е т п у т а ( у Му з е ју п ри ме њ е н и х у ме т но с т и, С а ло н у У П И Д И В - а у Но в ом С а д у, З аг р ебу, Ш в ајц а рској...). Из ла гао је на више од пет сто ти на ко лек тив них из ло жби у зе мљи и ино стран ству. Ње го ва д е л а с е н а л а з е у Му з е ј у п р и м е њ е н е у м е т н о с т и, Му з е ј у п л а к а т а и Му з е ј у с п о р т а и т у р и з м а у Вар ша ви, Зби р ц и п ла ка та са ве за у ме т н и ка СССР-а у Мо ск ви, Вој во ђа н ском м у зе ју и Зби р ц и п ла к а т а Ст ој ков у Но вом Са д у. Н ису сач ув ан и пода ц и о ра н и м к и но -а ма т е р ск и м а н и м и ра н и м ра до ви ма Алек сан дра Пај ван чи ћа у Ки но -клу бу Но ви Сад (у Филмском каталогу Војво - ди не који су го ди не са ста ви ли Ја ња Ша кић и Бран ко Ми лошевић, филмови Алексан - д ра Пај в а нч ић а с е не по м и њу. С д ру г е с т ра не, п р е ма се ћ а њу к и но -к л у ба ша са к ра ја пе де се т и х и по че т ком ше зде се т и х г о д и на, А лекса ндар Пајва нч и ћ је био веома а кт ива н ч ла н К ино -к л уба Но в и С а д ). Шт а в и ш е, н и с у б и л и с а ч у в а н и н и т р а г о в и о а н и м ир ан и м ф и лм ов им а к ој е ј е Алек сан дар Пај ван чић ствараo по од ла ску из Но вог Са да у Бе о град на сту ди је, у окви ру Ки но-клу ба Бе о град. Ипак, сам ау тор је слу чај но, око го ди не, ус пео да про на ђе рол ну 16 мм фил ма на ко јој су се на ла зи ле про бе за ње гов ани ми ра ни филм Пе р п е т ум м о б и л е из 123

124 Оно што се да нас са си гур но шћу мо же твр ди ти је сте да су не профе си о на л не а к т и в но с т и на по љу а н и м и ра ног фи лма з апочеле уласком у ше зде се те го ди не, и то не у Ки но-клу бу Но ви Сад, већ у јед ној школи. Настав ник фи зи ке у Основ ној шко ли Ђорђе Натошевић, Душан Ба шић, са мо и ни ци ја тив но је по кре нуо још године фото -секци ју, а од го ди не, на кон што је на ба вље на пр ва 8 мм ка ме ра, иниц и ра о је и сн и ма њ е фи л мо в а, па с е с ек ц и ја п р е т во ри ла у Фо т о -к и но клуб Оглед. 9 Пр е по зна в ш и ве л и к и л и ков н и и фи л м ск и дар по је д и- на ца, Д у ша н Б а ш и ћ је до дат но мо т и ви са о у че н и ке и фор м и ра о г ру пе ко је су од г о д и не по че ле да о т к ри в а ју т ај не сн и ма њ а сл и ч и ц у по сл и ч и ц у. Све је ре зул т и ра ло на с т а н ком ча к пе т к рат ко ме т ра ж н и х ани ми ра них фил мо ва у го ди ни (упо тре бља ва ни су cut-out тех ник а, ко ла ж, а н и ма ц и ја ис е ча к а) ко је је по ве зи в а о ис т о ве т а н з а п ле т ко ји је уче ни ци ма су ге ри сао наставник Душан Башић На плоч ни ку је прона ђен нов ча ник и... Реч је о а н им иран и м фи лмовима: Мам а ц, Свем и р, Нос, Ка у бој и Џу н г л а. Пр ва три фил ма су би ла об је ди ње на у ом ни бус Т р и ан и м и ране п р иче и го ди не учествовала су на Ве не ци јан ском би је на лу у кате го ри ји фил мо ва ко је су ре а ли зо ва ла деца, а затим су освоји ла и ве л и к у на г ра д у Ср е бр н у ме да љу Ве не ц и ја н ског би је на ла! И з у зе т а н и не о че к и в а н и успех и з а зв а о је ве л и к у ме д и ј ск у па ж њу у це лој Ју г о сла ви ји, 10 па су уче ни ци 6. апри ла го ди не по се ти ли За греб филм и оска ровца Душана Ву ко ти ћа, ко ји им је об ја снио ка го ди не. О то ме је пи сао Раст ко Ћи рић: Не дав но је Алек сан дар Пај ван чић про на шао у свом ате љеу рол ну 16мм тра ке и по сум њао да би на њој мо гле да бу ду про бе из гу бље ног фи л м а Пе р п е т ум м о б и л е. (...) Овај филм, чи ја је тон ска ко пи ја из гу бље на, из ра ђен је у Ки но к л у бу Б е о г р а д т о ко м п и о н и р с к и х д а н а б е о г р а д с ко г ц р т а н о г ф и л м а. П р о б е п о ч и њу д е с е т о - се кунд ном ани ми ра ном шпи цом (опи са ном у про шлом бро ју) у ко јој је ани ми ран знак секци је за ани ма ци ју Ки но клу ба Београд (рад А. Пајван чи ћа). Ево крат ког са др жа ја. Из пе ћи - не из ла зе два пре и сто риј ска чо ве ка. Ко мад сте не па да јед ном од њих на гла ву и овај за то оп ту жи оног дру гог. У обла ку дима настаје туча ко ја се продужава кроз историју : сукобља - ва ју се цр ве ни и пла ви (ко мен тар ау то ра, по што је про ба цр но-бе ла) вој ни ци и на кра ју две н у к л е а р н е р а ке т е с т в а р а ј у е кс п л о з и ј у и ф и н а л н и о б л а к д и м а (...) А ко је п о р е ђ е њ е у м е с н о, про на ла зак ра ног фил ма Пер пе тум мо би ле за срп ску ани ма ци ју би мо гао да има зна чај как а в б и и м а л о о т к р и ћ е р а д н и х м а т е р и ја л а н е ко г и з г у б љ е н о г ф и л м а и з в р е м е н а К а р а ђ о р ђ а, не дав но про на ђе ног пр вог срп ског игра ног фил ма (2007: 52 54). Да кле, мо гу ће је да је Алексан дар Пај ван чић ства рао ани ми ра не фил мо ве и у Но вом Са ду, има ју ћи у ви ду да је пр ве ани ми ра не фил мо ве у Ки но-клу бу Бе о град ре а ли зо вао као већ ис ку сан ани ма тор. 9 С в е и н ф о р м а ц и је о к и н е м а т о г р а ф с к и м а к т и в н о с т и м а у ш ко л и Ђ о р ђ е Н а т о ш е в и ћ п р и к у п љ е н е с у п р е г л е д о м а л бу м а с а ф о т о г р а ф и ја м а, д и п л о м а м а и т е к с т о в и м а ко ји с е у т ој ус т а н о в и ч у в а ј у. 10 У днев ним ли сто ви ма је о успе ху пи са но са оду ше вље њем: На ово го ди шњем ме - ђу н а р од н о м ф е с т и в а л у ф и л м о в а у В е н е ц и ји, ф и л м с к а с е к ц и ја н о в о с а д с ке О с н ов н е о г л ед н е шко ле Ђор ђе На то ше вић до би ла је ве ли ко при зна ње. Осво ји ла је дра го це ни тро феј, сре - б р н у м е д а љу L a bi e n n a le d i Ve n e z i a, ко ја је п о с л ед њи п у т з а је д а н д е ч и ји ф и л м д о д е љ е н а п р е 25 г о д и н а. Н а г р а ђ е н и ф и л м Тр и а н и м и р а н е п р и ч е у п о т п у н ос т и с у с ам и с н им ал и и з а ф е с т и в а л п р и п р е м и л и н о в о с а д с к и п и о н и р и (Успех у Ве не ци ји 1964). 124

125 Три ани ми ра не при че (1964) ко изгле да про фе си о нал на, сту диј ска про из вод ња ани ми ра них филмов а. Понесе н и еу фо ри јом у че н и ц и су на с т а ви л и да сн и мају фи лмове у окви ру школ ског ки но-клу ба, и го ди не је иста гру па уче ни ка (појача на но вом ге не ра ци јом) оства ри ла још је дан велики интернацио нал ни успех. Освојена је трећа награда на Светском фестивалу дечијег фил ма у Ми ла ну, са цр та ним фил мом Твист. Л иде р у р еал из ац ији овог о с т в а р е њ а з а д у жен з а ц рт а њ е, р е ж и ју и а н и ма ц и ју био је у че н и к М и лен ко Гр г ар. 11 Чак је са чу ван и опис фил ма: Филм но во сад ских уче ни ка уства ри је ом ни бус са ста вљен од три крат ке, ду хо ви те при че (...) Ин те ре сант но је да је као му зич ка прат ња за овај филм узе та ком по зи ци ја Марш на Дри ну. Цео филм Три ани ми ра не ша ле тра је око 7 ми ну та. Због спе ци јал не тех ни ке у овај филм би ло је по треб но уло жи ти до ста тру да. При пре ме за сни ма ње по че ле су сто га још кра јем фе бру а ра. Од кар то на су на пра вље ни глум ци и де кор, а чла но ви сек ци је за фи зи ку на пра ви ли су сво јим дру го ви ма спе ци ја лан сто за сни ма ње аними ра них фил мо ва. За тим се пре шло на рад са ки но-ка ме ром. У при ро ди је сни мљен сва ки п о к р е т ко ји с у у а н и м и р а н о м ф и л м у т р е б а л и д а н а п р а в е к а р т о н с к и г л у м ц и. Уч е н и ц и с у д у г о а нал изирал и к и но т ра ке с а ов а ко сн и м љ е н и м ма т е ри ја лом и т ек пос ле п р еш л и на п рав о с н и м а њ е а н и м и р а н о г ф и л м а (Успех де це ки но а ма те ра 1964). 11 И овај филм је иза звао зна чај ну ме диј ску па жњу, чак и чу ђе ње: Али, су де ћи по аплау з у и од у ше в љ е њу п у бл и ке, нај ви ше је од у ше вио (ме не ча к з а па њио) ц р т а н и фи л м (не, н и је штам пар ска гре шка, ра ди се ствар но о цр та ном фил му) ТВИСТ, уче ни ка из Ки но-клу ба основне шко ле Ђор ђе На то ше вић из Но вог Са да. Да се ко јим слу ча јем ове го ди не по ја вио на Ф е с т и в а л у к р а т ко м е т р а ж н о г и д о к у м е н т а р н о г ф и л м а у Б е о г р а д у, с и г у р а н с а м д а б и д о б и о исти она кав, ако не и ве ћи, апла уз ка кав је до био и филм Рон до Див не Јо ва но вић, про шле г о д и н е н а м а р т ов с ко м ф е с т и в а л у. У р и т м у т в и с т а н а п л а т н у и г р а ј у ц р т е ж и д е ч а к а и д е в ој - чи ца, очи по сма тра ча, игра и сам гра мо фон и ње го ва игла, игра сто и на ње му ча ша и фла ша, игра лу стер на пла фо ну, игра ју про зо ри и вра та, игра све у по мам ном рит му, у бес пре кор ној с и н х р о н и з а ц и ји з в у к а и с л и ке, с в е д о к р е ш ч е н д а, д о п о е н т е д о с а т и р е н а т в и с т о м а н и ј у (Ви да ко вић 1965). 125

126 Твист (1965) Успех з а успе хом до ве о је до кон т и н у и ра не п р о и з вод њ е фи л мо в а у овој шко ли ко ја је тра ја ла све до ула ска у осам де се те, а у том ра спо ну п р о фе си о на лц и су нер е тко д рж ал и п р е да в а њ а и во д и л и о бу ке, ме ђу њи ма и Н и ко ла Мај да к, ко ји је а к т и в но под с т и ца о ра д на а н им ираном фи л м у. 12 То ком и го д и не у че н и ц и су ре а л и зо ва л и још не ко - ли ко ани ми ра ни х фи л мо ва (нек и су п редстављали комбинацију и г раног и а н им ираног фи л ма) по п у т: Пи с ме ни за да т ак (комбиноване т ехн ике), Ра ке т а X-13 (лут ка-филм), Шумск и оркес т ар (ц ртан и фи л м), Рођендан (ц р та н и фи л м), и са њи ма та ко ђе осва ја л и на г ра де у зе м љи, 13 а у ка сни- 12 Ни ко ла Мај дак је и у по зним го ди на ма по ми њао школ ску ани мирано - филмску про - дук ци ју у Но вом Са ду: Ше зде се тих го ди на, био сам по зван на јед ну зим ску ра ди о ни цу у Но вом Са ду, та да су би ле по пу ла р не лет ње и зим ске филм ске шко ле, а ова се одр жа ва ла у Основ ној шко ли Ђор ђе На то ше вић. По ред ме не, уче ство ва ли су и Бо ри вој Дов ни ко вић и М а рко Б аб а ц, к а о фи л м ск и р а д н и к и п р ед с т а в н и к Н а р од не т е х н ике, пон ик а о и з К ино к л уб а Б е о г р а д. Н ис а м с е још б а в и о п е д а г о г и јом у а н и м а ц и ји, а л и је т р еб ал о д а н еш т о к аже м о т ој обла сти, ко је Ди зни и слич но. Би ле су две гру пе од ра сли и де ца ко ја су по ка зи ва ла сво је ра до ве, оно што су до та да ура ди ли. Упра во у тој шко ли от крио сам не ве ро ват не ства ри. Деча к, ма л и ша од ше с т - се да м г о д и на, у чен и к п рвог ра зреда, нап равио је и зв а нреда н а н им иран и филм, а ње гов учи тељ не зна ани ма ци ју и не уме ни шта да му об ја сни. Деч ко је из ми слио диван гег о ли ку ко ји иде око ло и раз гле да кан те за ђу бре. Отво ри јед ну и за ву че гла ву у њу да ви ди шта има, а она га по је де. До и ста ду хо ви то и ефект но ани ми ра но (Сте фа но вић 2003: 129). 13 Филм Ра к ет а X-13 је го ди не на гра ђен Брон за ном ме да љом на 4. Ре ви ји фил мо ва ко је су сни ма ла де ца Ју го сла ви је, по ред фил ма Твист ко ји је осво јио Злат ну плаке ту. Филм Пи с м е н и з а д а т а к је н а Ре п у б л и ч ко м ф е с т и в а л у а м а т е р с ко г ф и л м а у Н и ш у у д е ц е м б р у г о д и н е, о с в о ји о З л а тн у п л акет у К и н о к л у б а С р б и је, а н а г р а д а з а ц р т е ж до де љ е н а је и ц р т а ном фи л м у Шумс к и оркес т а р. Аут ору ц рт еж а у фи лм у Шумс к и оркес т а р, уче ни ку Ми ла ну Узел цу, у ви ду спе ци јал не на гра де је до де љен руч ни ча сов ник. 126

127 јем пе ри о д у в р е д и по ме н у т и још и фи л мо ве: Ма л и ло п ов (1966; Дру га награда на 2. Смо три фил мо ва омла ди не Ју го сла вије у Сарајеву) и Пертла (1972; Сре бр на пла ке та на 4. Смо три фил мо ва пи о ни ра и омлад и не Вој во д и не). Иа ко је у и з ра д и по ме н у т и х фи л мо в а у че с т во в а ло м но г о де це и не за х ва л но је би ло ко га из два ја т и, д ва у че н и ка су се за н и јан су ис та к ла. Пр ви је већ по ме н у т и М и лен ко Гр г ар, а д ру г и М и ла н Узе ла ц, у че н и к ко ји је био з а д у жен з а ц р т а њ е у нај ве ћем бр о ју помен ут и х о с т в ар ењ а. ( М и ла н Уз е ла ц је по з а в рше тк у Основне ш коле Ђ орђе Нат ошеви ћ у пи сао Сред њу у ме т ни ч к у школ у Богдан Шу п у т и ка сни је је ст у ди рао с л и к а р с т в о на А к а де м и ји у ме тнос т и у М и нхен у у к ласи п р офес ор а Ге р харда Бе р ге ра на од се к у сло бод не г ра фи ке. У зре л и м го д и на ма по - с т ао је је да н од по зна т и ји х новоса дск и х сл и ка ра.) За несен а н и м и ра н и м фи л мом, М и ла н Узе ла ц је, па ра ле л но са ра дом у ш ко л и и за х ва љу ју ћ и чи ње ни ци да је имао вла сти ту ка ме ру, по чео и код ку ће да пра ви цр тане фил мо ве у са рад њи са бра том Ср ђа ном, цр та ју ћи ди рект но на хар - ти ју и сни ма ју ћи сли чи цу по сли чи цу. Убр зо су бра ћа Узе лац от кри ла да у К и но -к л у бу Но ви Са д мо г у да ра з ви ја ју и мон т и ра ју фи л мо ве, и го д и не је у овом к л у бу на с тао њи хов ан и м и ра н и п р ве нац, ц р но - - бе л и ц р т а н и фи л м Не де ља. Ми лан је био за ду жен за цр та ње и ани мац ију, а Ср ђан за конт рол у камере и сн имање. Фи л м је показивао досад у и ча мо ти њу по след њег да на у не де љи и за пра во је био ини ци ја ци ја се - ри јала који су бра ћа п ла н и ра ла да ре а л и зу ју са и де јом да свак и наредн и филм бу де на зван по сле де ћем да ну. Не д е љ а (1965) И з а и с т а, г о д и н у да на к а сн и је, усле д ио је и на с т а в а к а н и м и ра ног пр вен ца ко ји је та ко ђе реа ли зо ван у окви ру Ки но-клуба Но ви Сад, под на зи вом: По не де ља к, п р в и рад н и да н. У на став ку фил ма Не де ља н и је у че с т во в а о М и ла н Узе ла ц, већ је ком п ле т а н фи л м р е а л и зо в а о Ср ђа н 127

128 (цр та ње, ани ма ци ја, сни ма ње) уз по моћ Мир ка Дошена и Дра га на Јовића. 14 Овај филм је ра ђен у ко ло ру и по ка зи вао је да и по не дељ ком, у су шти ни, ни ко ни шта ни је ра дио, али су се, и по ред то га, све ча но отвара ла но ва рад на ме ста, но ве ве ли ке фо те ље за ди ректоре (што је предста вља ло од ли чан по вод за др жа ње бес крај них, ис пра зних го во ра). По не де љак, пр ви рад ни дан (1966) Усле ди ло је још јед но ани ми ра но оства ре ње на ко јем је тан дем Узе ла ц опе т з а јед н и ч к и ра д ио, ме ђу т и м, на кон м у ко т рп ног сн и ма њ а ис по с т а ви ло с е да је це о мат ерија л био по дек спо н и ра н, и фи л м з а т о н и к а д а н и је био д о в р ше н и п р и к а з а н. У св а ком с л у ч а ју, а н и м и р а но - -филм ски рад бра ће Узе лац под сти цао је и дру ге ау то ре, па је и бу ду ћи ис так ну ти ства ра лац у Нео план ти, та да ки но -клу баш (та ко ђе не када ш њи у че н и к Основ не ш коле Ђ орђе Нат ошеви ћ ), Ђ орђе Деђа нск и, г о д и не ре а л и зо ва о к рат ко ме т ра ж н и ц р но - бел и а н им иран и фи л м Тач ка (Ша кић, Ми ло ше вић 1973: 210). Ср ђан Узе лац је исте го ди не постао се кре тар Ки но-клу ба Но ви Сад, а за тим го ди не пред седник, и у том пе ри о ду се ма ње ба вио ства ра ла штвом. 15 Ипак, ка да је о 14 С в е и н ф о р м а ц и ј е о а к т и в н о с т и м а К и н о - к л у б а Но в и С а д н а п ољу а н им ир ан о г ф и л м а у ш е з д е с е т и м г о д и н а м а X X в е к а ау т о р у ов о г р а д а је с а о п ш т и о С р ђ а н Уз е л а ц л и ч н о. С р ђ а н Уз е л а ц је н а ко н к и н о - а м ат е рс к и х а кт и вн ос т и у ш ез д ес ет и м г од ин ам а, с т уд ир а о и за вр шио еко но ми ју, а за тим се за по слио као је дан од пр вих сни ма те ља на ТВ Но ви Сад. Цео рад ни век је про вео као те ле ви зиј ски сни ма тељ. 15 Во ђе ње клу ба је био зах те ван по сао јер је обим до де љи ва них фи нан сиј ских сред става из бу џе та за кул ту ру за ви сио од успе ха ин сти ту ци је, осво је них на гра да, ран ги ра ња члано ва и слич но. Чла но ви клу ба су се кроз рад на фил мо ви ма бо ри ли за зва ња (или кла се ) ко ја је до де љи в а о С а в е з ор г а н и з а ц и ја а ма т е р ског фи л ма Ју г о с ла ви је, на с л и ча н на ч и н к а ко се то да нас ра ди у ша ху. Нај ви ши ранг био је сти ца ње зва ња мај стор ски кан ди дат, а ти ту ла м а ј с т о р ј е, у с у ш т и н и, з н а ч ил а д а о с об а м ож е п р оф ес ион а лн о д а с е б ав и ф и лм о м. С в е 128

129 ани ми ра ном фил му реч, го ди не је са Ђор ђем Де ђан ским ре а лизо в а о до к у мен т ар н и фи л м Вре ме п лов у ко јем је у ве ли кој ме ри би ла з а с т у п љ е на stop-mo tion а н и ма ц и ја о бје к а т а. А ни ми ра ни фи л мо ви К и но -к л у ба Но ви Сад иза ко ји х је нај че ш ће био по т п и са н Ср ђа н Узе ла ц у че с т вов а л и су на бр ој н и м фе с т и в а л и ма и осва ја ли су на гра де, а нај ве ћи успех за бе ле жен је на Ма лој Пу ли или МА ФАФ-у ( Ме ђу клуп ском ау тор ском фе сти валу аматерског филма Ју г ослави је) г о д и не (фе с т и ва л је п ра т ио највећу југ ословенск у смот ру п рофесиона лног фи лма у Пул и). На д руг ом по ред у фес т ивал у а ма т е р ског фи л ма у Ју г о сла ви ји фи л м Не де ља је, за јед но са оста лим о с т в а р е њи м а К ино -к л уб а Нови С а д (к л у пск а с еле кц ија), о св ојио д руг у наг рад у Ср ебрн у п лакет у фес т ив ала ( Пер цан 1975: 18 24). 16 По ред к и не ма то г раф ск и х а к т и в но с т и у ш ко л и Ђор ђе На то ше ви ћ и Ки но-клу бу Но ви Сад, од 20. ма ја го ди не са ра дом је за по чео још један важан но во сад ски ки но-к л уб К и но-к л уб Про ар те. Осни вач овог к л у ба био је Пе т ар Јо но ви ћ, фи л м ск и ен т у зи ја с т а ко ји је не д у г о по сле осни ва ња за бе ле жио и прве клуп ске ре зул та те (Јо но ви ћев ау тор - ски игра ни филм Ша ра н за ве р нос т о сво јио је г о д и не на г ра д у на фе с т и ва л у а ма т е р ског фи л ма у Љу т о ме ру). И па к, озби љ н и ји ра д на ан и м и ра ном фи л м у у К и но -к л у бу Про ар те де сио се на кон не ко л и ко г о д и на од осн и ва њ а, у време к ада је у к упа н бр ој к ино -к л уб ова у целој Ју го сла ви ји, па и у Но вом Са ду, на гло и за па њу ју ће по рас тао. 17 Ге не ра л но, с ре д и ном се да м де се т и х г о д и на у Но вом Сад у је, о си м већ по ме н у т и х к л у б о в а, нај а к т и в н и је де ло в а ла г ру па к и но -к л у б о в а и с ек ц и ја ко ју су ч и н и л и: Фо т о -к и но -к л у б Бра н ко Б а ји ћ, К и но -к л у б Све т о з ар Ма р ко ви ћ, К и но -к л у б Све т, К и но -к л у б Д уг а, Ст уд ио ани ми ра ног фи л ма, а у к рат ком пе ри о д у је по сто јао и К ино-к л уб Од по ме н у т и х к л у бо ва нек и су п редс т ав љал и п род ужет а к п росве тн и х ак тив но сти ко је су се од ви ја ле на сли чан на чин као и у шко ли Ђор ђе по ме ну то во ди ло је ка ства ра њу ве ли ке ком пе ти тив но сти, по себ не ат мос фе ре и ства ра лач - ко г д у х а м е ђу к и н о - к л у б а ш и м а ш и р о м Ју г о с л а в и је. 16 Пр ву на гра ду, Злат ну пла ке ту гра да Пу ле, осво јио је филм ски сту дио Ате ље млад и х и з П а н ч е в а (н ај и с т а к н у т и ји ф и л м б и о је Пр о л е ћ е је д о ш л о у с т а н м о г а б р а т а Ча р л и ја И в а н а Ра к и џ и ћ а). У с е л е к ц и ји К и н о - к л у б а Но в и С а д, п о р ед Не д е љ е би ли су, на при мер, при ка за ни и фил мо ви Му ке и Уро ља на ов че ти на Же ли ми ра Жил ни ка ко ји су осво ји ли и по - с е б н е н а г р а д е. Н а ч е т в р т о м М А ФАФ -у, г о д и н е, т р е ћу н а г р а д у з а к л у п с к у с е л е к ц и ј у ( Брон за ну пла ке ту ) осво јио је Ки но-клуб Ки но-клин ци из Но вог Са да са фил мо ви ма: На ш п а м е т а н ч о в е к, До л е р а т у В и је т н а м у и Уљез. Нај ве ро ват ни је је опет реч о ани ми рано - и г р а н и м о с т в ар ењим а у ч ен ик а О с новн е ш кол е Ђ о рђ е Н ат ош ев и ћ, је р је пор ед н аг р а де з а к л у п ск у с е лек ц и ју, по с е б н у н аг р ад у о св ојио и в е ћ по ме н у т и Но в о с а ђ а н и н М и лен ко Гр г а р, и то за иде ју фил ма До ле рат у Ви јет на му. 17 У по је ди ним из во ри ма се, осим КК Но ви Сад и КК Про ар те, као ак тив ни ки но- -клу бо ви на кра ју ше зде се тих го ди на у Но вом Са ду по ми њу још и: Ака дем ски ки но клуб Но ви Сад, ФАГ Ама тер, Гру па Ро н д о (Ми ло ше вић 2011: 29 30). 129

130 На то ше вић, па је та ко Ки но-клуб Свет во дио Ан драш Отош у Основној шко ли Пе те фи Шан дор, а Ки но -клуб Ду га његова супруга Мар - г и т а у Основ ној ш ко л и Ва са Ст а ји ћ. Ст у д ио а н и м и ра ног фи л ма је во дио п ро фе сор Гру ји ћ у Средњој у ме тни чкој школи Богдан Шуп у т. 18 Ра злог за експанзију к ино -аматеризма к роз ш колске акт и вност и мог уће је по тра жи ти у из ван ред ној техничкој опремљености новосадских шко - ла ( ра с по ла г а њ е к а ме ра ма и п р о јек т о ри ма), и у ч и њ е н и ц и да је фи л м у Вој во ди ни у јед ном тре нут ку чак био и део на став ног пла на и про грама. С дру ге стра не, то ком се дам де се тих го ди на били су при метни пад це на филм ске тех ни ке и њена ве ћа до ступ ност, па је го то во сва ка просеч на но во сад ска по ро ди ца мо гла се би да при у шти куповину фото -апара та или 8 мм ка ме ре (сли чан сце на рио се де сио и кра јем осам де се тих, када је дошло до пада цена видео -камера, и оне су по ста ле при сту пачн и је ш и р ем к ру г у ко ри сн и к а). Уз све помен ут е околнос т и, у вре ме к ада је Не оп ла нт а п рес т ала са п ро д у к ц и јом ан и м и ран и х фи лмова, у Но вом Са д у је ан и ма ц и ја би ла ви д акт и вност и коју је у п раж њавао значајан број к ино -аматера (највећ и бр ој а ма т е р ск и х а н и м и ра н и х фи л мо в а на с т а о је у пе ри о д у од с ре д и не се дам де се тих до, от при лике, средине осам де се тих го ди на). Као ре зулт ат, по је д и на 8 м м а н и м ирана о с т в арењ а новоса дск и х аут ора о св ајала су в а ж не на г ра де на фе с т и в а л и ма у з е м љи и и но с т ра н с т ву. Не к и од нај и стак ну ти јих ау то ра би ли су: Јо ви ца Ма ри чић (Ти ца, Краљ ан дергра ун да), Дра ган Мај кић (Скок, Ка ве з), Ни ко ла Гру јић (Детант, Либер те), Не на д М и л и нов (Кад би сло но в и п ро го во ри ли, За ча ран круг), Ве ра Гру ји ћ (Сед ма си ла и при ну да, Пу т о в а ња, п у т о в а ња), Ан драш Отош и К а р о л и на К а са ш ( Да ље, даље, Никад с т а т и) итд. 19 Ау т о ри су де ло - ва ли у раз ли чи тим клу бо ви ма (Дра ган Мај кић у КК Но ви Сад, Нико ла и Ве ра Гру јић у КК Про ар те, Не над Ми ли нов у САФ Бог дан Шу пут, Ан драш Отош и Ка ро ли на Ка саш у КК Свет ), а по је дин ци су де ло ва л и у ви ше к и но -к л у бо ва (Јо ви ца Ма ри ч и ћ је с т варао и у САФ Бог дан Шу пут и у КК Но ви Сад ). У ци љу бо љег раз у ме ва ња оби ма и зна ча ја ки но - а ма тер ских акт и в но с т и на по љу а н и м и ра ног фи л ма у Но вом Са д у у д ру г ој по ло ви н и се дам де се тих и по чет ком осам де се тих го ди на XX ве ка, ва жно је де фин и са т и це ло ви т у ч и на к мак ар једног од по ме н у т и х с т в а ра ла ца. Ау т ор овог ра да имао је рет ку, дра го це ну при ли ку да упозна комплетан аними ра ни опус Ни ко ле Гру ји ћа (до да нас је, сре ћом, остао са чу ван), па 18 Ми ло рад Пут ник по ред ових пе да го га по ми ње још и Еми ла Ма р ци ки ћа и Алек сан - дра Ја но ши ја (1994: 138). 19 Ау т о ра је би ло ви ше. На п ри ме р, до да на с с у с а ч у в а н и а н и м и ра н и фи л мо ви Џак Тибо ра Чи ко ша и Осва јач Де ја на Или ћа из Ки но -клу ба Но ви Сад. Из дво је ни су са мо но во садски ки но - ама те ри ко ји су осва ја ли зна чај не на гра де и при зна ња са анимираним остварењима. 130

131 Скок Де т а н т чак и да стек не увид у број осво је них на гра да и при зна ња. 20 Број наг ра да које је Н и ко ла Гру ји ћ са ан и м и ра н и м фи л мо ви ма осва јао не са мо да је фа сци нан тан, него и на нај бо љи на чин по ка зу је ко ли ко је био разви јен к и но -а ма т е ри за м у СФР Ју г о сла ви ји ( реч је о невероватно г устој м ре ж и фе сти ва ла и смо т ри ши ром зе м ље на ре ги о на л ном, ре п у блич ком и са ве зном ни воу). Ни ко ла Гру јић је у пе ри о ду од до го дине ре а ли зо вао чак једанаест анимираних филмова (неки су били конц и п и р а н и к а о а н и м и р а но -и г р а не ф о р ме, а у по је д и н и м фи л мо в и м а 20 Ни ко ла Гру јић је одво јио вре ме и труд, и по тра жио кра јем го ди не све сво је фил мо ве на 8 мм, као и ди пло ме, ме да ље и при зна ња ко је је у про шло сти осва јао на фе стива ли ма, а за тим их пру жио ау то ру овог ра да на увид. Ва жно је на по ме ну ти да је уку пан број фи л мо ва (не само а н им иран и х, нег о и док умент арн и х, и г ра н и х, екс пе ри мен т а л н и х), као и број о с в о је н и х ф и л м с к и х н а г р а д а Н и ко л е Гр у ји ћ а, п р и л и ч н о в е л и к. Ау т о р р а д а д у г у је в е л и к у за хвал ност Ни ко ли Гру ји ћу на по мо ћи и пред у сре тљи во сти. 131