До при нос грч ко-срп ској сред њо ве ков ној пи сме но сти: хри шћан ка сул та ни ја Ма ра Бран ко вић ( )
|
|
- Σωφρονία Αποστόλου
- 7 χρόνια πριν
- Προβολές:
Transcript
1 УДК: Бранковић М. Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 3/2015, стр. / pp До при нос грч ко-срп ској сред њо ве ков ној пи сме но сти: хри шћан ка сул та ни ја Ма ра Бран ко вић ( ) Георгиос Нектариос Лоис* Факултет хуманистичких наука, Грчки отворени универзитет, Патра Апстракт: У научном раду истражује се улога Србо-гркиње Маре Бранковић, која је живела у првој половини 15. века и била супруга Мурата II (1435). Мара се истицала по дубокој вери у православље и са позиције на којој се налазила утицала је на допринос слободи изражавања поробљених хришћанских верника. Ка да је пре ми нуо Му рат II (1451), ње гов пре сто је наследио његов син Мехмед II (освајач Цариграда) који је као што ћемо видети посебно поштовао и волео своју маћеху Мару. Уосталом, њој је дуговао своје образовање. Мехмед II је уступио Мари варош Јежево, данашње место Дафни код градића Нигрита близу града Сера у северној Грчкој. Јежево се развило у један важан православни центар у османлијском периоду. Мара је преузела на себе улогу заштитнице Православне Цркве у Османлијском царству и била је једина која је имала ути цај на Мех ме да II ко ји ју је по што вао и осло вљавао је мај ком. Ма рин двор у ме сту Је же во ни је био са мо место окупљања многих угледних личности тог доба већ и је дан ду хов ни и кул тур ни цен тар на тлу та дашњег Османлијског царства. У Јежеву Мара је успела да оснује школу иконописа (агиографије) и школу која се бавила преписивањем старих рукописа. Она је даривала многе манастире на Светој Гори. Највећим њеним даром за цело православље сматра се поклон манастиру Светог Павла, у периоду када су Османлије освојиле Ца ри град, а то су би ли Ча сни да ро ви ко је су три мудра ца да ри ва ли Хри сту. Пре не ла их је та мо да би их спасла и сачувала. Кључне речи: Мара Бранковић, српско-грчко порекло, Мурат II, Мехмед II, Јежево, светогорски манастири, Хиландар, Свети Павле. У пр вој по ло ви ни XV ве ка, то ком ко јег су Тур ци Осман ли је опсе да ли Ви зан ти ју, а пра во слав ни хри шћан ски на ро ди на Бал ка- * georgiosnek@hotmail.com. 635
2 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) ну би ли у ве ли кој опа сно сти, Ма ра Бран ко вић (на грч ком Mάρω Μπράνκοβιτς), ко ја је би ла срп ско-грч ког по ре кла, зна чај но је допри не ла обо га ћи ва њу кул тур не ба шти не Ви зан ти је и Пра во слав не Цр кве тог до ба. Ма ра је ро ђе на го ди не. Би ла је ћер ка срп ског де спо та Ђур ђа Бран ко ви ћа 1 и Гр ки ње Је ри не (Ειρήνη), кће ри Ма ти је Кан та ку зи на. Њен отац Ђу рађ Бран ко вић на сле дио је, го дине, на срп ском пре сто лу, сво га уја ка Сте фа на Ла за ре ви ћа. Током овог периода Србија је била суочена са великом кризом и са недаћама услед претњи и сталних сукоба са Турцима. Османлије су наставиле да продиру све дубље и дубље у унутрашњост Србије, заузимајући градове; на првом месту: Ниш и Крушевац. Под претњом најезде Турака многи Срби су били принуђени да избегну у Угарску. Сам Ђу рађ Бран ко вић био је при мо ран да при зна власт тур ског сул тана Му ра та II ( ), да пла ћа го ди шње по ре зе и да нак за сво је вазалство, а године морао је да своју седамнаестогодишњу ћерку Ма ру пре да тур ском сул та ну за же ну, као и да сво је вој не сна ге ста ви на располагање турском султану кад год затреба. 2 Брак из ме ђу Ма ре Бран ко вић и тур ског сул та на скло пљен је у Једре ну 14. сеп тем бра го ди не, и том при ли ком сул тан Му рат II до био је као ми раз мно га под руч ја на ју гу Ср би је, у за ме ну за не ку врсту слободе Српске Деспотовине, која је била под влашћу Османлија и била је у вазалном статусу потпуно потчињена Турцима. 3 Та да су у Једрене стигла оба Марина брата, Гргур и Стефан. 4 Султанија Мара, која је била ћерка хришћанског владара, и која је била слободном вољом предата турском султану, није морала да промени веру. Султан јој је дозволио да задржи своју хришћанску веру, и та његова одлука помогла је Ма ри, ко ја је би ла вла дар ка, али ујед но и ро би ња, да до при не се како би се остварили, у што већој мери, интереси Србије и православља. Она је изразила већу жељу и спремност да сарађује са Османлијама него са Мађарима, који су били римокатоличке вере, али, и поред тога, она није стремила томе да у потпуности потпадне под утицај Турака. Остала је православна хришћанка, помажући српском клиру, са позиције на којој се налазила као султанија, а такође је умногоме до- 1 Више о Ђурђу Бранковићу види у: Ч. Мијатовић, Деспот Ђурађ Бранковић, Бео град 1880; М. Спре мић, Ђурађ Бранковић , Београд 2006; Д. Милошевић, Родослови српских династија, Бе о град 2006, стр К. Јиречек, Историја Срба I, Бе о град 1952, cтр Мара је предата турском султану Мурату II у пролеће године. О овоме види у В. Ћоровић, Историја Срба, Бе о град 2005, cтр М. Спремић, Први пад Деспотовине, Историја српскога народа, II, Српска књижевна задруга, Београд 1982, cтр
3 Г. Н. Лоис, Допринос грчко-српској средњовековној писмености: хришћанка султанија... принела слободи изражавања хришћанских верника у тадашњој поробљеној Србији. Мара је, у ствари, била прави заступник Православне Цркве пред Високом портом током најтежег периода за Србију. Међутим, Мара је била изложена многим патњама и недаћама. Када су њена два брата (Гргур и Стефан) сковали заверу у Цариграду против сул та на, он их је осле пио на Вас крс го ди не, иа ко је Ма ра по ку ша ла да га спре чи у то ме. Мо жда је она, сво јим по сред ством, ус пе ла да при во ли султана да дозволи исте године (1441) њеној ослепљеној браћи да се врате у Србију. Мара је била сведок првог пада Србије под власт њеног супруга Му ра та II, од до го ди не. Би ла је све док ко нач ног па да Ср би је и града Смедерева у руке Турака, године. Свакако, она је доживела, као и сви православци, трагично освајање Цариграда, године, од стране њеног сина Мехмеда II. Такође, Мара је много пута имала прилике да види сву горчину и окрутност примене такозваног закона девширма, (на срп ском да нак у кр ви ), ко ји при ка зу је, на та ко леп на чин, Иво Андрић у својем делу На Дрини ћуприја. И по ред то га, Ма ра је успе ва ла да по мог не оно ли ко ко ли ко је мо гла и где год је мо гла пра во слав ним хришћанима и свим хришћанима, без разлике, са простора Балкана. Сул тан Му рат II ни је по жи вео још ду го. Пре ми нуо је у Је дре ну фебру а ра го ди не. На сле дио га је ње гов син Мех мед II ( ), који је касније био на челу Високе порте у Цариграду, освојивши је на си лу. Од мах чим је до шао на пре сто Осман ли ја, Мех мед II је по ка зао своје освајачке намере. Његов циљ био је освајање Цариграда. Стога је по чео да го ми ла све сво је вој не сна ге и да ку је пла но ве о осва ја њу овог града, остављајући на страну хришћанске снаге са севера. Мехмед Други је, заједно са Ђурђем Бранковићем, обновио ранији споразум о вазалском статусу Србије, користећи при томе, да би остварио своје циљеве, и султанију Мару, удовицу свог оца, која је била ћерка Ђурђа Бранковића. Ов де тре ба ре ћи да је Мех мед II пу но во лео и по што вао сво ју ма ће ху Мару, којој је дуговао своје образовање. 5 Свакако, Мара га је научила Оче наш и Богородице Дјево. 6 Према тврдњама историчара Критовула, Мехмед је од ње научио да говори грчки. Према мишљењу Георгија Сфранциса, стекао је љубав која приличи краљевима, захваљујући својој маћехи, владарки Мари. Тако је, уз посебне почасти и уз велику пратњу, Мехмед II дозволио Мари, фебруара године, да се врати у Србију, са којом је склопио мировни споразум. Наравно, Мари је враћен и ми раз ко ји је дат при ли ком ње не уда је, а та ко ђе су би ла обез бе ђе на и новчана средства за њену мировину, како наводи историчар Халкокон- 5 В. Ћоровић, Историја Срба, Бе о град 2005, cтр Ђ. Слијепчевић, Историја Српске Православне Цркве, I, Бе о град 1962, cтр
4 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) дил. Иа ко је у том пе ри о ду би ло ра зних по ну да за ње ну уда ју, Ма ра је ипак желела да посвети свој живот доброчинству. 7 Ма рин отац умро је го ди не, а већ на ред не го ди не умр ла је и њена мајка. Тада је наступила криза унутар њене владарске породице, ко ја се огле да ла у то ме што су по сто ја ли они ко ји су ви ше во ле ли да се настави дотадашња мирољубива политика према Османлијама, и они који су се надали помоћи са Запада. 8 Што се ти че Ма ре, она ни је чак присуствовала ни сахрани своје мајке, да би избегла нежељене сусрете са представницима Запада. Отишла је у Једрене, заједно са својим братом Гргуром, који се замонашио у манастиру Хиландар, 9 и са сво јим ујаком Томом Кантакузином. Вероватно је у то време њен други брат, Стефан, отишао у тада православну Албанију и оженио се Ангелином, ћерком тамошњег владара. Султан Мехмед II примио је Мару, уз одавање изузетних почасти, по њеном повратку из Србије. Том приликом јој је уступио варошицу Јежево (на грчком Έζωβα), данашње место Дафни код градића Нигрита, бли зу гра да Се ра, у се вер ној Грч кој (ва ро ши ца Је же во се до године звала Ефхаита, а после године добила је име Дафни) и била је ва жно ме сто кроз ко је су про ла зи ли и у ко ме су се су сре та ли мно ги људи, и, такође, у овој варошици је столовала и једна православна епископија. 10 У то доба епископ је био Јоаникије, један од ктитора манастира Часног Претече у Серу, а у главној манастирској цркви сачуван је његов гроб. Овде вреди напоменути да је у овој новој фази геополитичких одно са, Мех мед II по ла гао пра во на Ср би ју, као син и на след ник Му ра та II, који је оженио српску принцезу Мару, која је била Мехмедова маћеха. 7 Го ди не хро ни чар Г. Сфран цис пи ше да је по сто ја ла по ну да да се Ма ра уда за цара Константина Палеолога XI. Према писању С. Рансимана, Сфранцис је сматрао богату хришћанку Мару, султанову удовицу, још увек пожељном младом женом на тур ском дво ру, ко ја је ужи ва ла из у зет но ве ли ки углед, па би, сто га, мо гла да бу де добра царева супруга. Међутим, Марино одбијање је било упорно и непромењено. Она је желела да се посвети, у остатку свог живота, углавном доброчинствима, остајући неудата. Године Мари је уследила брачна понуда од чешког владара, али и та понуда је доживела исту судбину као и претходна. 8 В. Ћоровић, Историја Срба, Бе о град 2005, cтр Гргур је преминуо у манастиру Хиландар као монах Герман, 16. октобра године. Више о томе види у М. Спремић, Пропаст средњовековне државе, Историја српскога народа, II, Српска књижевна задруга, Београд 1982, cтр Име варошице Дафни наводи се у рукописима који се чувају у многим манасти ри ма на Све тој Го ри, у ко ји ма се го во ри о епи ско пу у ме сту Је же во. Од оних сведочанстава којима располажемо види се да је ова варошица представљала средиште овог подручја, пре него што је изграђено место Нигрита, које ће касније постати административни и црквени центар. Такође треба напоменути да је у Јежеву постојала православна епископија, која је потпадала под јурисдикцију Митрополије града Сера. 638
5 Г. Н. Лоис, Допринос грчко-српској средњовековној писмености: хришћанка султанија... Окружена српским властелинима и црквеним великодостојницима, Мара је одржавала дипломатске односе са многим другим владарима. У вођењу црквене политике Мара је настојала да ојача, унутар Османлијске др жа ве, свој ути цај и углед ко ји је има ла као члан по ро ди це Бранко вић и као су пру га сул та на Му ра та II. Њен син Мех мед II, ко га је она на сле ди ла од дру ге мај ке, мно го ју је по што вао и на зи вао ју је мај ком. 11 Мехмед је сматрао Мару чланом султанове породице. Управо због тога можемо рећи да је Мара, у том конкретном периоду, била једина која је извршила одређени утицај на султана Мехмеда II и преузела улогу заштитнице Православне Цркве унутар Османлијског царства. На тај начин имала је великог утицаја на вођење црквене политике. Она је три пута успела да убеди султана да постави на патријаршијски престо Цариграда тројицу истакнутих јерараха: и то године Митрополита Пловдива (Филипупоља) Дионисија I, године постављен је Србин Рафаило I, а године постављен је Нифон II, са Пелопонеза. На дан 6. мар та го ди не Мех мед II је по све до чио да је Ма ра купила свети храм мале Свете Софије у Солуну, али до дан-данас није прецизно утврђено где се он налазио. Године бугарски монаси за тра жи ли су по моћ од Ма ре и мо ли ли је да се лич но за ло жи код султа на ка ко би им он дао до зво лу да пре ме сте све те мо шти Све тог Јо ва на Рил ског из Тр но ва у Рил ски ма на стир, што је, на кра ју, би ло мо гу ће, јер је Мара успела у преговорима са султаном. 13 Го ди не Ма ра је дошла у посед, заједно са Фаик-пашом, једног језера близу града Сера. Такође је даривала, пуно пута, митрополијски храм у Серу. Марино црквено власништво и њен посед у месту Јежево нису представљали само место окупљања многих угледних личности тога доба, већ се ов де ра ди ло о ду хов ном и кул тур ном цен тру, ко ји се на ла зио на тлу тадашњег Османлијског царства. Мара је тада у овој варошици основала школу агиографије, а такође је основала и школу која се бавила преписивањем старих рукописа. Године по њеној наредби писар Владислав преписао је књигу Шестоднев, од Светог Василија Великог. Мара је да ла да се са гра ди и ку ла (пирг) по све ће на Све том Ђор ђу, чи ји оста ци су сачувани до данашњег дана. Сматра се да је варошица Јежево била, на 11 Мех ме до ва мај ка је умр ла го ди не, и он се то ком це ле сво је вла да ви не односио према Мари као према другој мајци. 12 Ди о ни си је I био је вр ли и му дри отац. На не ки на чин он је био ду хов но оли че ње Митрополита ефеског Светог Марка, који је био противник унијата. После шест година патријарашке службе Дионисије је напустио трон и повукао се у манастир Икосифинисис, на планини Пангеон. 13 Д. Богдановић, Нова средишта књижевне делатности, Историја српскога народа, II, Српска књижевна задруга, Београд 1982, cтр. 338; В. Ћоровић, Историја Срба, Бе о град 2005, cтр
6 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) неки начин, место њеног самоизгнанства. И као што каже Епископ Атана си је Јев тић, мо гу ће је да је Ма ра при ми ла и мо на шки чин, иа ко не постоје конкретна сведочанства о томе. Године у тој варошици су се на ста ни ли и жи ве ли, за јед но са Ма ром, све до го ди не, њен ујак Тома Кантакузин, као и многи други Срби и Грци, и монаси и властелини. Настављајући традицију свога оца, Мара је издашно даривала многе манастире на Светој Гори, посебно манастире Хиландар и Свети Павле. Света Гора чува седам османлијских докумената који говоре о Мариним активностима на том пољу, а такође постоје и многобројни несређени и непреведени документи о томе. И у манастиру Светог Павла налазе се два писана документа која се односе на Марину личну имо ви ну, и ту се на во ди да је она по кло ни ла три пе ти не (3/5) сво је имовине манастиру Хиландар, као и да је две петине (2/5) поклонила манастиру Светог Павла. Најстарији писани документ датира из 1. марта године. Тада је од ватре страдао манастир Есфигмен, а Мара је откупила метох овог манастира у Проблаку, заједно са тврђавом и млином, и поклонила га је манастиру Светог Павла, како ова имовина не би напустила Свету Гору. Наиме, у овом документу пише следеће: Εγώ η Μάρω η κυρά από την Εζωβά εγύρε υσα ίνα αγοράσω (Ја, Ма ра, го сподарица из Јежева тражила сам да купим...). У тексту документа од 13. априла године, Мара носи следећу титулу: Σουλτάνα του αυτοκράτορος Μουράτ Ευσ εβής αυτοκράτειρα, Μάρα, θυγάτηρ του Δε σπότο υ Γεωργίου (Султанија цара Мурата побожна царица, Мара, кћерка деспота Ђурђа). Такође, она је оверавала хрисовуље печатом са прстена свога оца. Године Мара је поклонила велике површине земље у Јежеву и Моравици светогорским манастирима Хиландару и Светом Павлу, где су боравили српски и грчки монаси. Штавише, манастир Хиландар чува још четири писана документа која говоре о Мари, наводећи многе поклоне које је она даривала, као и њене одлуке у вези са решавањем спорова око власништва над имањима. Међутим, поклањање земље манастирима не може се сматрати највећим даривањем владарке Маре манастирима на Светој Гори, већ се њеним највећим поклоном може сматрати онај који је она даривала манастиру Светог Павла, а то су Часни дарови које су Христу принела тројица мудраца. Према Светом Предању, ови поклони су се налазили у Јерусалимској Цркви све до, отприлике, 400. године после Христа, када су пренети у Цариград. Оданде су премештени у Никеју због освајања Цариграда од стране крсташа, године. Шездесет година касније, ови дарови су поново враћени у Цариград. Када је уследило освајање Цариграда од стране Османлија, Мара је, да би спасила ове 640
7 Г. Н. Лоис, Допринос грчко-српској средњовековној писмености: хришћанка султанија... Часне дарове, одлучила да их премести у манастир Светог Павла, на Све тој Го ри Атон ској, чи ји је кти тор био њен отац. 14 Тако, данас међу многим драгоценим реликвијама, које се чувају на Светој Гори, изузетно место заузимају ови Часни дарови: злато, тамјан и смирна. Злато се налази у облику двадесет осам пажљиво исклесаних плочица. Тамјан и смирна сачувани су као мешавина у облику седамдесет куглица. Како би били боље сачувани, ови дарови раздељени су и налазе се у одвојеним ковчезима са светим моштима, у ризници овог манастира. Такође, у манастиру Ватопед, на Светој Гори, до данашњих дана сачуван је Марин дар драгоцени везени приказ Христове сахране. Такође је Мара даривала манастир Светог Павла имањем у солунској области Каламарја. Једно предање каже да је овај део града Солуна добио име по владарки Кали Марија (у преводу Добра Марија) или Каламарија, па се данас назива Каламарја. Тамо су се налазили и метоси манастира Хиландар, све док их године Турци нису спалили. На заласку свог живота, Мара је, вођена дубоко религиозним и патриотским осећањима, даривала манастир Светог Павла имањем од укупно 16 хиљада јутара земље у Јежеву, тврђавом са кулом, тамошњим светим храмом, разним здањима, шумом и делом језера са рибарским газдинством. Како би после своје смрти осигурала увек вољене светогорске манастире Хиландар и Свети Павле, Мара Бранковић се године повезала са влашким војводом Владимиром IV ( ) и поверила му је бригу о овим манастирима. Касније су ови манастири уживали заштиту свих наредних војвода, које је требало да при зна, јед ног по сле дру гог, и Ви со ка пор та. После Марине смрти, 14. септембра године, у месту Јежево настанили су се монаси из манастира Светог Павла, који су, касније, подигли и другу кулу. Постоје три верзије о томе где се налази Марин гроб. Пр ва на во ди да се њен гроб на ла зи не где из ме ђу две ку ле. Дру га вер зи ја ка же да се њен гроб на ла зи на Све тој Го ри, а тре ћа да се он налази у манастиру Икосифинисис, на Пангеону. Закључак Као закључак можемо да кажемо да у време када балканске државе падају једна за другом у руке Османлија, Мара Бранковић, која је била 14 Јед но пре да ње го во ри о Ма ри ном ви ђе њу у сну, то ком ко јег је она чу ла је дан глас који јој је наредио да стане на једном одређеном месту, јер је женама забрањено да посећују Свету Гору, управо у моменту када су монаси овог манастира силазили са намером да приме Ча сне да ро ве. На овом ме сту на пу ту од та да се на ла зи је дан ма ли све ти храм (ка пе ли ца). 641
8 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) српско-грчког порекла, живи са Османлијама, али истовремено чува нетакнуту своју веру, као члан Православне Цркве. Овим својим одлучним ставом и понашањем, Мара је успела да придобије поверење и поштовање Осман ли ја, што је до ве ло до то га да јој они до пу сте да се за ла же за добробит хришћана. У временском периоду о којем говоримо, потчињени православни балкански народи живели су у миру и у братским односима. Њихова религиозна свест била је јача од њихове националног идентитета. Стога, овај њихов суживот представља највећу заоставштину међу православним балканским народима и највећу вредност која траје до данас. И лик Маре Бранковић умногоме је допринео очувању баштине балканских народа. Остаци здања у месту Јежево, близу данашњег грчког града Сера, сведоче о томе да је током наше историје постојала једна вредна и динамична владарка, која је волела мир, слободу и православље. 642 Библиографија Богдановић, Д. (1982), Нова средишта књижевне делатности, Историја српскога народа, II, Српска књижевна задруга, Београд, cтр Јеф тић, А. (2006), Επίσκ οπος Ζαχλουμίου, Ερ ζεγοβίνης και Παραθαλασσίας, Η Ορθόδοξη Κληρονομιά στη Χε ρσόνησο του Αίμου στο πα ρε λθόν και στο παρόν. Η Μάρα Μπράνκοβιτς στην Νιγρίτα τον 15 ο αι. Μια Ορθόδοξη παρουσία στα υπόδουλα Βαλκάνια, Δημοσίευση στον Συλλογικό Τόμο: Ο Κόσμος της Ορθο δοξίας στο πα ρε λθόν και στο παρόν, Θε σ σαλονίκη, σσ Јиречек, К. (1952), Историја Срба, I, Београд. Ка лић, Ј. (2001), Срби у позном средњем веку, Београд. Мијатовић, Ч. (1880), Деспот Ђурађ Бранковић, Београд. Милошевић, Д. (2006), Родослови српских династија, Београд. Слијепчевић, Ђ. (1962), Историја Српске Православне Цркве, III, Београд. Спремић, М. (1982), Први пад Деспотовине, Историја српскога народа, II, Српска књижевна задруга, Београд, cтр Спремић, М. (1982), Пропаст средњовековне државе, Историја српскога народа, II, Српска књижевна задруга, Београд, cтр Спре мић, М. (2006), Ђурађ Бранковић , Београд. Спре мић, М.; Ка лић, Ј. (1982), Сул тан Мех мед II Осва јач и Ср би ја, Историја српскога народа, II, Српска књижевна задруга, Београд, cтр Ћоровић, В. (2005), Историја Срба, Београд. Fotić, A. (2000), Despina Mara Branković and Chilandar, Between the Desired and the Possible, Међународни научни скуп Осам векова Хилан-
9 Г. Н. Лоис, Допринос грчко-српској средњовековној писмености: хришћанка султанија... дара, историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, зборник, Бе о град, стр При мље но: Исправљено: Одо бре но: The Con tri bu tion of Chri stian Sul ta na Ma ra Bran ko vić ( ) for the Gre ek-ser bian Me di e val Li te racy Georgios Nektarios Lois Faculty of Humanities and Social Sciences, University of Patras Summary: In the study it is exa mi ned the ro le of Ma ra Bran ko vic, Serb-Gre ek wo man, who li ved in the first half of the 15th cen tury and was the wi fe of Mu rad II (1435). Mara was distinguished by a deep Orthodox faith and the position in which influenced in the contribution of the freedom of expression of the enslaved Christian believers. When Mu rad II died (1451), his thro ne was suc ce e ded by Mehmed II (conqueror of Constantinople), which as we will see gre atly re spec ted and lo ved his step mot her Ma ra. Meh med II bro ught Ma ra the ho u se in Yez hov, and that pla ce was not only a me e ting pla ce of many pro mi nent persons of that ti me, but al so a spi ri tual and cul tu ral cen ter on the territory of the Ottoman Empire. Mara donated many monasteries on Mount Athos, but the gre a test gift (the Holy Gifts which are the three wi se men ga ve to Je sus) was gift to the mo na stery of St. Paul, in the period when the Ottoman Turks conquered Constantinople. Key words: Mara (Maro) Branković, Serbian-Greek ori gin, Mu rad II, Meh med II, Yez hov, Mt. At hos, Chi landar, Sa int Paul. 643
10 Теолошки погледи / Theological Views XLVIII (3/2015) Συμβολή στην ελληνοσ ερβική Με σαιωνική Γραμματεία. Η χριστιανή σουλτάνα Μάρω Μπράνκοβιτς ( ) Γεώργιος Νεκτάριος Λόης Ελληνικού Ανοικτού Πα νεπιστημίου Σχολής Ανθρωπιστικών Σπουδών, Πάτρα Περίληψη: Στην εργ ασία διερευνάται ο ρόλος της ελληνοσ ερβίδας Μάρως Μπράνκοβιτς, η οποία έζησε το πρώτο ήμισυ του 15 ου αιώνα και ήταν σύζυγος του σουλτάνου Μουράτ Β (1435). Η Μάρω διακρίθη κε για την βαθιά πίστη της στην Ορθο δοξία και από τη θέση της επέδρασε ευερ γετικά στην ελε υθ ερία της εκφράσεως των πιστών υποδούλων χριστιανών. Όταν απεβίωσε ο Μουράτ Β (1451), στον θρόνο τον διαδέχθηκε ο υιός του Μωάμεθ Β ο Πο ρθητής, ο οποίος όπως διαπιστώνουμε εσέβετο και αγαπούσε ιδιαιτέρως την μητριά του Μάρω. Άλλωστε, σε αυτή όφειλε την όποια μόρφωση. Ο Μωάμεθ Β παραχώρησε στην Μάρω, την κωμόπολη Έζοβα, την ση μερινή Δάφνη, πλ ησίον στην Νιγρίτα Σερρών της Βορείου Ελλάδος. Η Έζοβα εξελίχθη κε σε ένα σπουδαίο κέντρο της Ορθο δοξίας την περίοδο των Οθωμανών. Η Μάρω είχε αναλάβει τον ρόλο της προστάτιδος όλης της Ορθοδόξου Εκκλησίας στην Οθωμανική αυτοκρατορία και ήταν η μόνη που είχε επιρροή στον Μωάμεθ Β, ο οποίος την σεβόταν και την αποκαλούσε μητέρα. Το αρχοντικό της Μάρως στην κωμόπολη Έζοβα δεν ήταν μόνο κόγχη διέλε υσης υψηλών προσωπικοτήτων αλλά και ένα πνευματικό και πολιτιστικό κέντρο, στην τότε οθωμανική επικράτεια. Στην Έζοβα η Μάρω κατόρθωσε να δημιουργήσει σχολή αγιογραφίας και αντιγραφής χειρογράφων. Η ίδια προσέφε ρε πολλές δωρεές στο Άγιον Όρος. Ως κεφαλαιώδης όμως προσφορά για την Ορθο δοξία θεωρείται, όταν έγινε η Άλωση της Κωνσταντινούπολης από τους Οθωμανούς, η δωρεά στην ιερά μονή Αγίου Παύλου των Τιμίων Δώρων που προσέφεραν οι τρείς Μάγοι στον Χριστό. Τα μετέφε ρε εκεί για να τα σώσει. Λέξεις κλειδιά: Μάρω, Μπράνκοβιτς, ελληνοσερβικής καταγωγής, Μουράτ Β, Μωάμεθ Β, Έζοβα, αγιορείτικες μονές, Χιλανδάρι, Αγίου Παύλου. 644
КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ
Н И КО Л И Н А Т У Т У Ш КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле генда ма о на с т а н к у по је д и н и х ц р к а в а и ма на с т и ра. 1 Ро ма
СТЕ ФАН НЕ МА ЊА И БУ ЂЕ ЊЕ НА ЦИ О НАЛ НЕ СВЕ СТИ У СР БА
Ме га тренд уни вер зи тет Бе о град, Фа кул тет за по слов не студи је, Фа кул тет за кул ту ру и ме ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340434C УДК 94(497.11) 11/12 94(=163.41) 11/12 321.17:929 Стефан
ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
ПОЈ МО ВИ СЕ КУ ЛА РИ ЗМА И ЛА И ЦИ ЗМА
Ал фа уни вер зи тет, Бе о град, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштвену те о ри ју, Цен тар за ре ли гиј ске сту ди је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340473P УДК 299.5(049.2)
ГО СТИ О НИ ЦЕ ПРЕ ТЕ ЧЕ КА ФА НА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш; Са мо стал ни ис тра жи вач, Ле ско вац DOI 10.5937/kultura1651119D УДК 394.1:640.416(497.11) 04/14 316.728(497.11) 04/14 94:316.343(497.11)
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША ( )
ТЕ МАТ: 80 ГО ДИ НА ДА НИ ЛА КИ ША (1935 1989) А Л Е К СА Н Д А Р Ј Е Р КОВ УВЕК О КИ ШУ, А СА ДА ЈОШ И О ПИ ТА ЊУ ЉУ БА ВИ У ЈЕ СЕН ГО ДИ НЕ 7464. ( ПО ВИ ЗА Н Т И Ј СКОМ РА Ч У Н А ЊУ ВРЕ М Е Н А), НА
14 Број март 2012.
14 Број 16 7. март 2012. за под руч је Основ ног су да у По жа рев цу и При вред ног су да у По жа рев цу де сет из вр ши те ља; за под руч је Основ ног су да у По же ги и При вред ног су да у Ужи цу пет
О мах на са мом по чет ку тре ба ре ћи да је про фе сор Бог ан Лу бар ић један
Саборнос 4 (2010) Α Ω 367 372 УДК 271.2-1 Јустин Поповић, свети(049.3) Бла го је Пан те ић Богословско дру штво Отач ник, Бе о град Ју стин По по вић, нео па три сти ка и ру ска фи о со фија поводом будућности
СТА ВО ВИ УЧЕ НИ КА ОСНОВНИХ И СРЕД ЊИХ ШКО ЛА О ПРЕД МЕ ТУ ЛИКОВНА КУЛ ТУ РА
Ви со ка шко ла стру ков них сту ди ја за вас пи та че и по слов не ин фор ма ти ча ре Сир ми јум, Срем ска Ми тро ви ца DOI 10.5937/kultura1547242K УДК 316.644-057.874:73/76(497.11) 371.3::73/76(497.11)
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 83 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS IN HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983) носио назив Зборник
НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ. Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао
НОРМА Вл а д о Ђу ка н о в и ћ НЕ ПРО ПИ СНИ МИ ГРАН ТИ Не дав но ми је у ру ке до шла бро шу ра у ко јој сам, из ме ђу оста лог, про читао и ово: KO SU NEPROPISNI MIGRANTI? Ne p r o p i s n i m i g r
Дин ко Да ви дов, дописни члан
Дин ко Да ви дов Дин ко Да ви дов, дописни члан САНУ, ро ђен је 4. ок то бра 1930. го ди не у се лу Сив цу (Бачка). Гим на зи ју и Фи ло зоф ски фа кул тет за вр шио је у Бе о граду. У Га ле ри ји Ма ти
24 Број децембар 2012.
24 Број 123 28. децембар 2012. Члан 30. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о од ре ђи ва њу слу ча је ва у ко ји ма не ма оба ве зе из да вања ра чу на и о ра
КРИ ЗА ХРИ ШЋАН СКОГ ИДЕН ТИ ТЕ ТА И КРИ ЗА КУЛТУ РЕ
Уни вер зи те т у Ис точ ном Са ра је ву, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Ис точ но Са ра је во, Република Српска DOI 10.5937/kultura1444279P УДК 27-662:316.7 930.85::27 27-662:316.48 19/20 оригиналан
ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И Л А Н Д А Р СКОМ И СТ У Д Е Н И Ч КОМ
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 726.7(=163.41)(495) UDC 726.7(497.11 Studenica) UDC 091=163.41 DOI: 10.2298/ZMSDN1551239P ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ОД НОС КТИ ТО РА И ИГУ МА НА П РЕ М А Х И
СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ
Српска канцеларија на острву Лезбосу 13 DOI: 10.2298/PKIJF0975013D УДК 94(497)-6 СРП СКА КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА НА ОСТР ВУ ЛЕ ЗБО СУ Рад се ба ви пи та њем по сто ја ња кан це ла ри је за ко ре спон ден ци ју
ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА КА
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман за но ви нар ство, Ниш DOI 10.5937/kultura1339041A УДК 070.11:659.4(497.11) 2013 прегледни рад ПРИН ЦИ ПИ СА РАД ЊЕ НО ВИ НА РА И ПР СТРУЧ ЊА
III. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ
3) об ра чун ски пе ри од је сте вре мен ски пе ри од у ко ме се вр ши об ра чун ис по ру че не то плот не енер ги је ко ји сво јим ак том про пи сује над ле жни ор ган; 4) ре гу ла тор ни пе ри од је
Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса
DOI: 10.2298/SARH1402029T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.37-002-07 29 Поређење биохуморалних и морфолошких параметара код акутног панкреатитиса Томислав Тасић 1, Саша Гргов 1, Александар Нагорни
ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1547115R УДК 14 Ниче Ф. 17 Ниче Ф. оригиналан научни рад ПО РЕ КЛО КАО ГРИ МАСА: НИЧЕ О ВО СХВА ТА ЊЕ ГЕНЕАЛО ГИ ЈЕ
ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ НОСТ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442203R УДК 316.7:37 37.036 37.014:7.01 оригиналан научни рад ВРЕД НО СТИ ОБРА ЗО ВА ЊА И УМЕТ
КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ ( )
Мр Александра Смирнов-Бркић Филозофски факултет у Новом Саду Тема такмичења из историје 2012/2013. година КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (306 337) Део I ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Константиново порекло Диоклецијан
СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ
UDC 323.1(=163.41) DOI: 10.2298/ZMSDN1134001M Оригинални научни рад Милован М. Митровић СРПСКА ИДЕЈА У ДОБА ЗБРКАНЕ ИСТОРИЈСКЕ СВЕСТИ СА ЖЕ ТАК: У овом ра ду хи по те тич ки се раз ма тра фе но ме но ло
НОВИ САД Година XIII Број 10 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2017. Година XIII Број 10 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Жарко Б. Вељковић, Јелена Мирковић О правописној транскрипцији сливеним дз неких грчких
ЗА ШТО ПО СЕ ЋЕ НОСТ НО ЋИ МУ ЗЕ ЈА НЕ ПРЕД ВИ ЂА ПО СЕ ЋЕ НОСТ МУ ЗЕ ЈА ТОКОМ ГО ДИ НЕ: ОД НОС СТА ВО ВА И ПО НА ША ЊА
За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет - Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340445J УДК 316.644-051:069.12(497.11)
НОВИ САД Година XIV Број 11 ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ
НОВИ САД 2018. Година XIV Број 11 НОВА СЕРИЈА ГЛАСИЛО МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА КУЛТУРУ УСМЕНЕ И ПИСАНЕ РЕЧИ САДРЖАЈ Норма Рада Стијовић Чи ја је Го спо ђи ца? (о по се сив ном ге ни ти ву)....................
Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни ку Исто ри ја за 6. раз ред основ не шко ле
УДК: 37.016:94(075.2)(049.32) 94(=18)(497):930(049.32) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 105 132. Кри ти ка на во да о Ал бан ци ма у уџ бе ни
ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет за спе ци јал ну еду ка ци ју и ре ха би ли та ци ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1340173T УДК 159.964.2 Фројд С. 159.964.2:2 159.964.2:141.319.8 оригиналан научни
ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ, ПРЕД РА СУ ДЕ И АН ТИЦИГАНИ ЗАМ У СР БИ ЈИ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1442285M УДК 316.647.8(=214.58)(497.11) 316.774:654.197(497.11) 2012 оригиналан научни рад ДРУ ГОСТ РО МА НА МАРГИНИ ВАР ВА РА СТЕ РЕ О ТИПИ,
Пи смо пр во [Меланији] *
Евагрије Понтиjски, Писмо прво [Меланији] УДК: 27-475.5 27-285.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 2/2013, стр. / pp. 331 336. Иза бра на пи сма Пи смо пр во [Меланији]
Ап со лут са мо по ни ште ња, а из ово га апсо. Маја Д. Стојковић УДК Филолошки факултет
1 Маја Д. Стојковић УДК 821.163.41.09-24 Универзитет у Београду DOI 10.7251/fil1511143s Филолошки факултет У ра ду се, на при ме ру исто риј ске дра ме Је ли са ве та, кне ги ња цр но гор ска Ђу ре Јак
ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА ОН ТО ЛО ГИ ЈА ЈО ВА НА ЗИ ЗЈУ ЛА СА
Ла зар Не шић 1 УДК: 271.2-1 Јован, пергамски митрополит Цен тар за му зи ку, ре ли ги ју 271.2-18 и кул ту ру Осмо гла сник Бе о град Пре глед ни рад Да тум при је ма: 4. јул 2017. ПЕР СО НА ЛИ СТИЧ КА
NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА
NATIONAL INTEREST JOURNAL FOR NATIONAL AND STATE ISSUES ISSN 1820-4996 UDK 323.1(=163.40) година VIII vol. 13. 1/2012. ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ Митрофанова А.
Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене*
Иконостас у Дечанима првобитни сликани програм и његове позније измене* Бранислав Тодић** Универзитет у Београду, Филозофски факултет UDC 75.046.3:726.591](497.11 Dečani)»13/15» DOI 10.2298/ZOG1236115T
ВЛ А Д А. 16. октобар Број 99 3
16. октобар 2012. Број 99 3 2763 На осно ву чла на 83. став 4. За ко на о елек трон ским ко му ни каци ја ма ( Слу жбе ни гла сник РС, број 44/10) и чла на 42. став 1. Зако на о Вла ди ( Слу жбе ни гла
ДУШАН МИЛЕНКОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ма н за фи ло зо фи ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1653130M УДК 14 Платон 17 Платон 17 Аристотел 78.01:172(38) оригиналан научни рад МО РАЛ НО ВАС ПИ
ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ 2015 ПОЛИТИКА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ The Policy of National Security Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 011/3349203,
Бес пла тан пре воз за пен зи о не ре
www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 21. јануар 2015. Број 2812 Цена 50 динара у овом броју: МИЛАН ШОДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕОЧИН: Имам визију и знам
КО ЛА БО РА ЦИ О НИ ОД НОС ВА ТИ КА НА И АУСТРО УГАРСКЕ У ПРИ ПРЕ МИ НА ПА ДА НА СРБИ ЈУ ГО ДИ НЕ *
УДК 94(100) 1914/1918 +94(497.11) 1914 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2014. год. 21. vol. 44. стр. 55-76. Ра до слав Га ћи но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град КО ЛА БО РА
ШЕФ ДР ЖА ВЕ У СР БИ ЈИ КРАЉ НА СПРАМ П РЕД СЕД Н И К А РЕ П У БЛ И К Е *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13038 Др Сло бо дан П. Ор ло вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду sor lo vic@pf.uns.ac.rs
Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији
DOI: 10.2298/SARH1304207L ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 613.81-053.6(497.11) 207 Употреба алкохола међу адолесцентима у Србији Драгана Лутула Н Голо 1, Споменка Ћирић-Јанковић 2, Милена Шантрић-Милићевић
ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД СВЕТОГ САВЕ (IX H 8 [Š 10])
UDC 091(=163.41) UDC 271.222(497.11)-36:929 Simeon Mirotočivi, Sveti UDC 27-36:929 Sava, Sveti DOI: 10.2298/ZMSDN1552451R ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПИТАЊЕ РАШЧИТАВАЊА ЈЕДНОГ МЕСТА У ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА ОД
ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES
UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXII XXXIII ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ
За што во лим Е=mc 2?
За што во лим Е=mc 2? Ајн штај нов про зор у свет ма ште и ре ал но сти Mогуће je ра ђа ње јед ног но вог све та са зна ња у ко ме је Ајн штај нов про зор оно ме сто у гра ђе ви ни људ ског зна ња ко је
Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића*
Мање познате и непознате иконе из ризнице манастира Прасквице: дела сликарâ Радула, Димитрија и Максима Тујковића* Милош Живковић** Византолошки институт САНУ UDC 75.051.046.3(497.16 Praskvica)»16/17»
КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ
ВЕ СНА ТРИ ЈИЋ КОД Х И П ЕР БО РЕ ЈА Ц А: ЛОМ ПАР И ЦР ЊАН СКИ 1. У књи зи есе ја Ми ла Лом па ра Ап о л о но в и п у т о ка з и, 1 посв еће ној опусу Милоша Црњанског, нарочито место заузимају тумачења
Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у Србији
744 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):744-749 DOI: 10.2298/SARH1312744V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-001-053.2(497.11)"2003/2010" Епидемиолошке одлике повреда зуба код деце у
ВЛА ДАР И ДВОР У СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОЈ СР БИ ЈИ 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.511(497.11) 04/14 doi:10.5937/zrpfns50-11744 Др Ср ђан Н. Шар кић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S.Sar kic@pf.uns.ac.rs
Как Бог велик! Ι œ Ι œ Ι œ. œ œ Ι œ. œ œ œ œ œ œ œ œ. œœœ. œ œ. œ Œ. œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ
Как Бог велик! oprano Любовь Бондаренко Степенно Œ Светлана Зайцева Аранж. Станислав Маген ass Œ 1.Как Бог ве.как Бог ве Piano Œ Œ Как Как Бог Бог ве ве лик! Е лик! Мне не го по ве ли чье ня тно, сво им
С А Д Р Ж А Ј. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. П р а восу ђ е. Београд, 9. мај Година LXXIII број 44
ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. мај 2017. Година LXXIII број 44 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј В л а д а Одлука о уста но вља ва њу Да
Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића материце у трудноћи
192 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):192-197 DOI: 10.2298/SARH1304192S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-006-08:618.3-06 Испитивање природног тока и лечења премалигних промена грлића
СН Е Ж А Н А БО Ж А Н И Ћ s b o z a n m a i l.c o m. ЂУ РА Х А Р Д И h a r d i dju r m a i l.c o m
UDC 316.334.56 04/14 UDC 39(=163.41) 04/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1550079B ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД РЕ Л И Г И О ЗНО -МО РА Л Н И КОН Т ЕКСТ Д РУ Ш Т ВЕ Н Е ЗА Ш Т И Т Е СРЕД ЊО ВЕ КОВ НОГ П РО СТО РА СН Е Ж А
ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549056D УДК 316.334.5 316.42:502.131.1 оригиналан научни рад ПЕР МА КУЛ ТУ РА КАО НО ВА
ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ ТАЛ НО: ОД ПО ЛИ СА ДО ВИР ТУ ЕЛ НЕ ЗА ЈЕД НИ ЦЕ
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Уни вер зи тет ска би бли о те ка Све то зар Мар ко ви ћ; РТС Ра дио Бе о град DOI 10.5937/kultura1755334S УДК 316.32:004 316.776 прегледни рад ЗА ПАД НА КУЛ ТУ РА И ДИ ГИ
Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице
DOI: 10.2298/SARH1406351M ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.155-056.7-055.25 351 Гинеколошко-акушерске интервенције код жена са Бернар Сулијеовим синдромом приказ две болеснице Мирјана Митровић 1,
Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу жби Све том Ахи ли ју Ла ри ском
УДК: 271.2-282 091=16 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 47 58. Осврт на про бле ма ти ку раз ли чи то сти и не пот пу но сти сло вен ских слу
ОД НОС БЕ О ГРА ЂА НА ПРЕМА РАЗ ЛИ ЧИ ТИМ ВР СТА МА ГРАФИ ТА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442302P УДК 316.723:003.6.079 316.644:003.6.079(497.11) оригиналан научни рад ОД НОС БЕ
АХИ ЛЕ ЈЕВ ШТИТ ВИ СТА НА ХЈУ ОД НА: ЕК ФРА ЗА КАО МЕ ТА ПО Е ЗИ ЈА
Дубравка Ђ. Поповић Срдановић Ду брав ка Ђ. По по вић Ср да но вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за српску и компаративну књижевност Оригинални научни рад УДК 821.111-1.09
КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ
С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци
М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m i lo r a d dju r
UDC 316.32 UDC 321.7 DOI: 10.2298/ZMSDN1552531D П РЕ ГЛ Е Д Н И Н А У Ч Н И РА Д ГЛО БА Л И ЗА Ц И Ј СК И И ЗА ЗОВ Д Е МО К РА Т И Ј И М И ЛО РА Д ЂУ РИ Ћ Бра ће Рибникарa 56/401, Но ви Сад, Ср би ја m
Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ
Драгана Милијашевић ХИДРОГЕОГРАФСКА СТУДИЈА РЕКЕ ЂЕТИЊЕ Београд 2010 GEOGRAPHICAL INSTITUTE JOVAN CVIJIĆ SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL ISSUES 76 Dragana Milijašević HYDROGEOGRAPHIC STUDY
Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса
DOI: 10.2298/SARH1502023R ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.291 : 616.132-085.817 23 Улога терапије пејсмејкером у лечењу болесника са синдромом каротидног синуса Никола Радовановић 1, Братислав
СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ О НА НЕ МА ЊЕ
Дарко Ј. Крстић Дар ко Ј. Кр стић 1 Цен тар за Цр кве не сту ди је Ниш Оригинални научни рад УДК 821.163.41-94.09 Сава, свети Примљено 13. 12. 2011. СО ФИ О ЛО ШКИ ОКВИР СА ВИ НОГ ЖИ ТИ ЈА СВЕ ТОГ СИ МЕ
БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 20 (2), Бр. 59, 269-440, 2014 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 20 (2), Бр. 59, 2014. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
Месијанизам. у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи о царевима. 1. Месијанска идеја
УДК: 27-243.32/.45-277 26-32-277.2 Те о ло шки по гле ди / The o lo gi cal Vi ews Го ди на / Vo lu me XLVI II Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 7 28. Месијанизам у 1. и 2. књизи Самуиловој и 1. и 2. књизи
Све ти Ахи ли је Ар хи ли је,
УДК: 27-36:929 Ахилије, свети Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 363 376. Све ти Ахи ли је Ар хи ли је, један све тац са две ва ри јан те име на
Про бле ми. Ори ге но ве хри сто ло ги је. Александар Ђаковац* Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд
УДК: 27-31 Ориген 27-1 Ориген Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 2/2015, стр. / pp. 237 256. Про бле ми Ори ге но ве хри сто ло ги је Александар Ђаковац* Универзитет
О про бле му су прот ста вље но сти
УДК: 271.2-247-277 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 1/2013, стр. / pp. 137 150. О про бле му су прот ста вље но сти је ван ђел ских Пас хи Никола З. Поповић* Епархија
П РА В И Л Н И К. о енергет скoj ефи ка сно сти згра да. 11) го ди шња по треб на при мар на енер ги ја ко ја се ко ри сти узгра ди, Q
На осно ву чла на 201. тач ка 1) За ко на о пла ни ра њу и из градњи ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/09, 81/09 ис прав ка, 64/10 УС и 24/11), Ми ни стар жи вот не сре ди не, ру дар ства и про стор ног
СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И
Л И Н Д А Х А Ч И ОН СВЕ КО Л И К И ПО Л А РИ Т Е Т И Д И В Н И Х Г У БИ Т Н И К А Див ним гу бит ни ци ма при писива ни су ра зни епи те ти: од опсце ног и бун тов ног до из ван ред ног и хра брог ро
Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
694 Srp Arh Celok Lek. 2012 Nov-Dec;140(11-12):694-698 DOI: 10.2298/SARH1212694J ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7:616.441-008.357.4 Клиничка процена знакова и симптома Грејвсове офталмопатије
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
ОГРА НИ ЧЕ ЊА ПО КРЕ ТА ПРА ВО И КЊИ ЖЕВ НОСТ ПРИ МЕР СО ФО КЛА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 34:82 doi:10.5937/zrpfns51-15399 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду d.avra mo vic@pf.uns.ac.rs
АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА
UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија
Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони узраст
DOI: 10.2298/SARH1306337M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.2-074-055.26 337 Значај одређивања нивоа феритина у серуму труднице у предвиђању рађања новорођенчади телесне масе мале за гестациони
Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бојан Јовић РАЂАЊЕ ЖАНРА ПОЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНО-ФАНТАСТИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ УПОРЕДНА ИСТРАЖИВАЊА УРЕДНИК БОЈАН ЈОВИЋ РЕЦЕНЗЕНТИ др МИРЈАНА ДРНДАРСКИ др АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ БОЈАН ЈОВИЋ РАЂАЊЕ
Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне трудноће
54 Srp Arh Celok Lek. 2014 Jan-Feb;142(1-2):54-58 DOI: 10.2298/SARH1402054V ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.31-02 ; 616.98:579.882 Испитивање улоге хламидијских стрес-протеина у настанку ванматеричне
CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н
Н Е ВЕ Н А СА ВИ Ћ CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н 282 СА Ж Е ТА К : Пр ед с т а в љ е н и р а д ис т р а ж у је ис т о ри ј ск и р а з в ој и оства ре ња уоб ли че
Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести
DOI: 10.2298/SARH1406291S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.281-085.357 ; 615.357:577.175.5 291 Интратимпанична примена кортикостероида у лечењу Менијерове болести Снежана Санковић-Бабић, Раде
Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia coli
634 Srp Arh Celok Lek. 2013 Sep-Oct;141(9-10):634-639 DOI: 10.2298/SARH1310634M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 612.015.1 Производња пила, хемолизина и сидерофора код уринарних изолата Escherichia
Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне терапије пародонтопатије код болесника са дијабетес мелитусом тип 2 клинички ефекти
738 Sr Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):738-743 DOI: 10.2298/SARH1312738M ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.379-008.64-06 ; 616.314.17-085 Утицај степена метаболичке контроле на успех каузалне
Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
DOI: 10.2298/SARH1506341C ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.36-002.828-085 : 616.411-002.828-085 : 616.155.392-06 341 Повољан исход лечења хепатоспленичне кандидијазе код болесника с акутном леукемијом
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ИСТОРИЈУ 92 MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES PROCEEDINGS OF MATICA SRPSKA FOR HISTORY Покренут 1970. године До 28. свеске (1983)
Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни
Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, Зборник радова, књ. 7, приредио Богољуб Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2010. Универзитет у Београду Православни
Јован Пејчић УДК
1 Јован Пејчић УДК 821.163.41.09 Универзитет у Нишу DOI 10.7251/fil1511121p Филозофски факултет У ра ду се ис тра жу ју ми то ло ги ја и се ман ти ка зе мље у по е зи ји и про зи Вељ ка Петро ви ћа. Зе
ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ ISSN
Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 313 НИКШИЋ 3О. МАЈ 2008. ISSN 1805136 Програми рада новоформираних ДОО до 2010. Апострофиране кључне активности Стране 10-15. 1
ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ ISSN ПОДГОРИЦА
Електропривреда Лист Електропривреде Црне Горе АД Никшић ГОДИНА: XXX БРОЈ 314 НИКШИЋ 29. ЈУЛ 2008. ISSN 1805136 Влада, Министарство, Електропривреда: Покренут развој енергетике (Alea iacta est!) ПОДГОРИЦА
Корнелија Јохана де Вогел
УДК: 27-1:141.131 141.131 Дори Х. Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLV Број / Is sue 2/2012, стр. / pp. 329 392. Корнелија Јохана де Вогел Апстракт: У свом чланку Die andere Theologie
ГЛАСНИК. Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности. Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Број 28 // Београд, октобар, 2017 // Година IX ISSN 1821-3995 Сви чланови ЛКС осигурани од професионалне одговорности Покренута могућност онлајн пријаве насиља над лекарима
БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
Београдска дефектолошка школа, Вол. 18 (2), Бр. 53, 203-378, 2012 I ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 18 (2), Бр. 53, 2012. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА
ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА
Е С Е Ј И С ЛО Б О Д А Н Г И Ш А Б О Г У НО ВИ Ћ ХЕ ГЕЛ И БЕ КЕТ: ТЕ О РИ ЈА И УМЕТ НИЧ КА П РА К СА СК ЕП Т И Ч К Е СВЕ СТ И Јер ни шта не зна ти, то ни је ни шта, ни шта не хте ти да се зна та ко ђе,
Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких параметара
770 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):770-774 DOI: 10.2298/SARH1312770T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.5-085 Процена исхода индукције порођаја у зависности од различитих клиничких
ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1653047T УДК 791.3 19/20 7.097 20 111.852 17 оригиналан научни рад ΚΑΛΟΚΑΓΑΘΙΑ И ЕСТЕ ТИЧ КЕ НОР МЕ СА ВРЕ МЕ НОГ ХОЛ ИВУД А Са же
БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА
ISSN 0354-8759 БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА Вол. 19 (3), Бр. 57, 2013. Раније ДЕФЕКТОЛОШКА ТЕОРИЈА И ПРАКСА (1977-1995) Раније СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА (1952-1977) I БЕОГРАДСКА ДЕФЕКТОЛОШКА ШКОЛА (БДШ) Издавач
Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу
DOI: 10.2298/SARH1212699S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 617.7-007.681 699 Поређење болесника с нормотензивним и симплекс глаукомом према старости и полу Милан Стојчић 1, Параскева Хентова-Сенћанић
И Д Е А Л Н Е Д Р Ж А ВЕ
Пре глед ни чла нак 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns51-13682 Ми лош Р. Га лић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mi lo s ga lic91@ yah o o.c
SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце)
Младен В. Шобот УДК: 2-137:523.9(091) Храм Св. Василија Острошког, Шабац Стручни рад mladensobot1983@gmail.com Примљен: 10.12.2015. SOL INVICTUS (Непобедиво Сунце) Резиме: Сун це у ре ли гиј ском схва
Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним методама
DOI: 10.2298/SARH1304187T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 618.146-002-07-057.875 187 Инфекција грлића материце бактеријом Chlamydia trachomatis код студенткиња дијагностика класичним и молекуларним
Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом
Srp Arh Celok Lek. 05 Sep-Oct;43(9-0):567-57 DO: 0.98/SARH50567H ОРИГИНАЛНИ РАД / ORGNAL ARTCLE UDC: 66.379-008.64-06-055.6 : 66./.-053. 567 Кардиореспираторни поремећаји код новорођенчади мајки са дијабетесом
КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ ВИ ЗИЈ СКИХ ПРО ГРА МА У СР БИ ЈИ ВИ ЂЕН ОЧИ МА ДЕ ЦЕ И РО ДИ ТЕ ЉА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за пси хо ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754263P УДК 316.774:654 316.644:316.77 оригиналан научни рад КВА ЛИ ТЕТ ДЕЧ ЈИХ ТЕ ЛЕ