O ZBEKISTON ESPUBLIKASI QISHLOQ VA SUV XO JALIGI VAZILIGI TOSHKENT IIGATSIYA VA MELIOATSIYA INSTITUTINING BUXOO FILIALI «UMUMKASBIY FANLA> afedrasi Texnologi jarayonlarda ishlab chiqarishni boshqarish va avtomatlashtirish yo nalishi ELEKTONIKA va MPT fanidan KUS ISHI Mavzu: Bipolyar tranzistorlarda uchaytirgichlar Bajardi Uzaova G Teshirdi Xudoyberdiyev A Buxoro-204
Kirish Qishloq va suv xo jaligida o plab tarmoqlarda qo llanilayotgan ilg or texnalogiyalar ishlab chiqorishning avtomatlashtirilgan boshqaruv tizimlaridan foydalanishni talab qiladi. Shuning uchun soxa bo yicha tayyorlanayotgan mutaxasislar avtomatianing texni vositalari avtomati nazorat avtomati rostlash avtamati boshqaruv tizimlari operativ xizmat tarmog i haqida maxsus bilimga ega bo lishlari zarur. Avtomatia fan va texnianing aloxida soxasi bo lib,bu soxa avtomati boshqarish nazariyasi, avtomati tizimlar yaratish prinsiplari va bu tizimda qo llaniladigan texni vositalar bilan shug ullanadi. Avtomatia so zi grecha so zdan olingan bo lib o zi haraatlanuvchan moslamani anglatadi. Texnia tarixida birinchi ma lum bo lgan avtomati qurilma Polzunov bug mashinasi hisoblanadi. Bu mashina oddiy shamol va gidravli detallarning o rniga ishlatilgan va odam ishtiroisiz suvning satxi rostlangan. Bugungi unda avtomatia aloxida fan sifatida o z yo nalishlariga ega. Bu fan avtomati boshqaruv tizimlarining nazariyasi va uning tuzilish tamoyillari bilan shug ullanadi. Qishloq va suv xo jaligini ishlab chiqarishda avtomati boshqarish tizimlarini qo llash yuqori samaradorlia ega, chuni o p bosqichli ishlab chiqarish jarayonlarida iqtisodiy samaradorlia erishish uchun imon boricha mexanizatsiyalash va avtomatlashtirish vositalaridan eng foydalanish talab qilinadi.rostlagichlar stabilizatorlar ijro mexanizmlari va boshqalar. Avtomatianing texni vositalariga nazorat axborotlarini qabul qiluvchi uzatuvchi o zgartiruvchi saqlaguvchi programmalashtirilgan axborot bilan solishtiruvchi buyruq axborotini shaillantiruvchi hamda texnologi jarayonga ta sir o rsatuvchi datchilar relelar uchaytirgichlar logic elementlar Qishloq va suv xo jaligini ishlab chiqarishni avtomatlashtirish 3 ta davrga bo linadi: Birinchi davr: Ayrim texnologi jarayonlarni avtomatlashtirish va ayrim parametrlarini avtomatlashtirilgan agregat yaqinida o rnatilgan yiri o lchamli asboblarning o rsatishi muvofiq ravishda rostlanadi.bunda asboblarni mashina va usunalar yaqiniga joylashtirish deyarli qiyinchililar tug dirmaydi. Avtomatlashtirishning bu davrida shalasi yaxshi o rsatadigan yiri o lchamli asboblar ishlatiladi. Iinchi davr: ayrim jarayonlarning omples avtomatlashtirish. Bunda rostlash aloxida shchitga o rnatilgan asboblar bo yicha olib boriladi. Yiri o lchamli asboblardan foydalanish bu shchitni bir necha metrga cho zilib etishiga olib eladi va shchitni nazorat qilish qiyinlashadi. Avtomatlashtirishning bu davrida shchitdagi asboblarni hajmini ichilashtirish zarurati paydo bo ladi. Bu masalani hal qilish uchun ichi o lchamli iilamchi asboblar ishlatiladi. Uchinchi davr: to liq avtomatlashtirish davri. Bu davrning xaraterli xususiyati shundai barcha jarayonlar yagona dispetchirli punitiga marazlashtiriladi. Shu bilan birga mitti iilamchi asboblarni ishlatish extiyoji paydo bo ladi. Doimiy nazoratni talab qilmaydigan o lchash va rostlash asboblari yiri gabaritli shchitdan tashqariga o rnatiladi.
Бинолар транзисторлар Биполяр транзисторлар де, ќувват кучайтирувчи учта лектр ўтказувчи зонасига га ўлган лектр ўтказувчи асога айтилади. Биполяр транзисторларда ток икки ќутли заряд ташувчилар, яъни лектрон ва коваклар ҳаракатидан кели чиќади. Шунинг учун у транзистор номи иполяр дейилади (икки ќутли). Бу транзисторларнинг p-n-p ва n-p-n турлари мавжуд. - расм. Биполяр транзисторларнинг классификацияси ва шартли елгиланиши Транзисторларни тайёрлашда германийли ва кремнийли ўтказувчи лементдан кўпроќ фойдаланилади. 2-расм. p-n-p (a) ва n-p-n () типли иполяр транзисторларнинг структураси
Биполяр транзисторларда ўрта ќатлами аза (Б) дейилади. Электронлар ва ковакларнинг, яъни заряд ташувчиларнинг манаи ўлган ташќи ќатламлари миттер (Э) ва коллектор (К) де юритилади. Коллектор миттердан келаётган заряд ташувчиларни ќаул ќилади. 3-расм. Кам ќувватли иполяр транзисторнинг структураси (а) ва конструкцияси (). База ќаршилигини жуда юќори ќили тайёрланади. Эмиттер ва коллектор ќаршиликлари са азаникидан анча паст ўлади. Бунда миттернинг ќаршилиги коллектор ќаршилигидан ир неча ароар кам ўлади. Эмиттер аза ўтказишига U кучланиш тўѓри йўналишда ерилади, шунинг учун кучланишнинг кичик ќийматида ћам унда катта ток ћосил ўлади. Коллектор аза йўналишига U к кучланиш тескари йўналишда ерилади. Бу кучланиш миттер ва аза орасидаги кучланишдан ир неча ароар катта ўлади. n-p-n типидаги транзисторларнинг ишлашини кўри чиќамиз: коллектор ва аза орасидаги мусат кучланиш ерилганда миттер токи I нолга тенг ўлганда I ко коллекторнинг ўтказиши томонидан асосий ўлмаган заряд ташувчилар ћаракатидан ћосил ўлган ток оќади. Ћарорат ошганда асосий ўлмаган заряд ташувчилар сони ортади ва I ко коллектор токи кескин оши кетади. Эмиттерни манадаги манфий ќисмга улаганда I миттер токи пайдо ўлади. Ташќи кучланиш миттер ўтишига тўѓри йўналишда ерилганлиги учун лектронлар n-ўтиш томонидан ўти азага келади. База p -ярим
ўтказгичдан тайёрланган шунинг учун лектронлар у ерда асосий ўлмаган заряд ташувчи ћисоланади. 4-расм. Заряд ташувчиларнинг n-p-n типли транзистордаги ћаракати. Базага тушган лектронларнинг ир ќисмгина аза коваклари илан рекоминацияланади, чунки у ерда аза катта нисий ќаршиликка га ўлган юпќа p-типидаги ярим ўтказгичдан тайёрланганлиги саали коваклар концентрацияси кичик. Электронларнинг кўп ќисми са иссиќлик ћаракати (диффузия) ва коллетор майдони таъсирида (дрейф) коллектор токининг асосий I к ташкил ти, коллекторга ети оради. Эмиттер ва коллектор орасидаги токлар орттирмасининг оѓлиќлиги ток ўтказиш коффициентини характерлайди. I к I U к const I I U к const. Ток узатиш коффициенти доим дан кичик ўлади. Замонавий иполяр транзисторларда = 0,9 0,995. Юќорида кўри чиќилган схема аза, миттер ва коллектор занжири учун умумий ћисоланади. Бундай схемада иполяр транзистор уланиши умумий азали схемаси дейилади. Бунда миттер занжири кириш, коллектор занжири са чиќиш занжири дейилади.
Юќоридаги уланиш схемаси жуда кам ќўлланилади. Кўпроќ са кириш ва чиќиш занжирига умумий лектрод ўли миттер ћисоланган схема, яъни умумий миттернинг схемаси ќўлланилади. 5-расм. n-p-n транзисторнинг умумий миттер схемаси ўйича уланиши. Бундай схема учун кириш контури аза-миттер орќали ўтади ва унда аза токи пайдо ўлади ва у ќуйидагича ифодаланади: I Б I I ( ) I Э I 0 I I Транзисторнинг тавсифномалари Транзисторларниг кириш занжиридаги ток ва кучланишларнинг оѓлиќлиги I = f (U ) транзисторларнинг кириш ёки аза тавсифномаси дейилади. 6-расм. Биполяр транзисторнинг ВАТси: а) кириш; ) чиќиш тавсифномалари
Коллектор токини аза токини елгиланган ќийматларидаги коллектор ва миттер орасидаги кучланишга оѓлиќлиги I к = f 2 (U к ), I = const транзисторнинг чиќиш (коллектор) тавсифномалари дейилади. Биполяр транзисторларнинг h- катталиклари Коллектор ўтишини ќизи кетмаслиги учун ундан чиќаётган ќувват ирор ир максимал ќийматдан оши кетмаслиги керак. P к = I к U к P к.max Агар коллектор ва миттер орасида жуда катта кучланиш ерилса коллектор ўтишида лектр тешилиши рўй еради. Шунинг учун транзисторларнинг коллектор кучланиши рухсат тилганидан кичик ўлиши керак. U F I F U U к U к.max I Б U Э ёки U h I h U Э 2 к Б Э Бундай чекланиш коллектор токи ўйича ћам мавжуд I к I к.max I F I I F U U I h I h22 U 2 2 Б ёки 2 к Б Э Агар коллектор токи оши кетса миттер ўтиши ќизи кетади. Юќоридаги учта чекланган гри чизиќлар илан чегараланган ќисм транзисторлар тавсифномасида ишчи ќисм дейилади. Биполяр трнзисторлар ярим ўтказгичли кучайтиргич асои ћисолани, турли хил кучайтиргичларда, генераторларда, логик (мантиќий) ва импульс ускуналарда ќўлланилади. h ќаршилиги; h 2 U ; U к = const (U к =0) иполяр транзисторнинг кириш I U ; I = const (I =0) кучланиш ўйича ички ќайта оѓланиш U к коффициенти;
Транзистор типи Кичик кувватли Ўрта кувватли Катта ќувватли -жадвал Транзистор катталиклари U к.max,в P к.max,вт I к.max,а f ч, Гц С к, h,ом h 2,Ом h 22,Ом пф 5 25 0,0 0,0 000 20 0-6 0,3 0, 8000 0 0000 200 0-7 25 0,3 30 0,05 5 00 20 0-5 00 0,5 000 00 000 200 0-7 50 3 00 0,5 0 0,5 0 50 20 0-3 000 300 000 500 200 0-5 h 2 I I к ; U к = const (U к =0) - ток узатиш коффициенти; h 22 I к ; I = const (I =0) транзисторнинг ички ўтказувчанлиги; U к
Топшириќ Умумий миттер схемаси ўйича уланган кучайтириш каскадини параметрларини ћисолаш. -расм. Умумий миттер схемасида уланган кучайтиргич каскадининг принципиал лектр схемаси. Берилган схема ўйича транзисторли кучайтиргич учун ќуйидаги параметрларни аниќлаш тала тилади:., C- лементларининг номинал ќийматларини; 2. Иш нуќтасидаги h-параметрларини; 3. к.кир - каскаднинг кириш ќаршилигини; 4. к.чиќ - каскаднинг чиќиш ќаршилигини; 5. К куч - транзисторнинг кириш ќисмидаги кучланиш сигнали ўйича узатиш коффициенти; 6. К куч- каскаднинг кириш ќисмидаги кучланиш сигнали ўйича узатиш коффициенти; 7. К к - каскаднинг кириш токи сигнали ўйича транзистор азаси орќали узатиш коффициенти; 8. К к - каскаднинг кириш токи ўйича узатиш коффициенти;
9. К Рк - каскаднинг кириш ќисмида сигнални ќувват ўйича узатиш коффициенти; 0. f юќори - частота кучайтирилувчи юзасининг чегаравий юќори ќиймати;. f ш - шовќин ўйича чегаравий ишчи частота; 2. К ш - ўрта частоталардаги шовќин коффициенти. Ћисолашлар учун ќуйидаги параметрлар ерилади: ). U к.к каскаднинг кириш ќисмидаги кучланиш амплитудаси; 2) г сигнал манаи ќаршилиги; 3) юк юклама ќаршилиги; 4) f паст частота кучайтирилувчи юзасининг пастки ќиймати; 5) M паст, M юк паст ва юќори чегаравий частота ќийматларининг рухсат тилган четга чиќиш ќийматлари; 6) Т 0 К мин, Т 0 К макс чегаравий ишчи ћарорат ќийматлари; 7) E м таъминлаш манаи кучланиши; 8) I I к к - коллектор токининг нисий оѓиши. Транзисторли кучайтириш каскадини ћисолаш усули Кучайтириш каскадини ћисолашнинг асосий осќичларидан ири транзисторнинг елгиланган иш режимини танлаш ва уни стаиллаш ћисоланади. Кучайтириш каскадини тинч ћолатида, яъни сигнал йўќ ваќтида транзисторни иш нуќтасини тўѓри танлаш лозим: I - токни тинч ћолатидаги ќиймати ва U - кучланишнинг тинч ћолатини стаиллаш каскаднинг нормал ишини таъминлаш ва уни юќори сифат кўрсаткичларини саќлашнинг асосий шарти ћисоланади. Электрон лампадан фарќли равишда транзистор паст стаиллашувга га ўлган режимда нормал ишламайди. Транзисторнинг иш режими кириш ва чиќиш тавсифномалари гурућларидан танланади. Бу са каскаднинг ф.и.к. и талаларига, ночизиќли четга чиќиш тавсифномаларига, каскаднинг кўрсатмаларига ва ошќаларга
иноан аниќланади. Ишчи нуќта шундай танланадики, транзисторнинг токи ва кучланиш ќийматлари коллектор кучланиши U max ћамда коллектор токи I max нинг рухсат тилган максимал ќийматларидан орти кетмаслиги, P max коллектордаги ќувват тарќалишидан ћам кўпайи кетмаслиги керак. А ишчи нуќта синфининг кучайтириш режимида ишчи нуќтани танлаш каскаднинг максимал чиќиш кучланиши катталиги фарќли аниќланади. Каскадда олдиндан кучайтириш, ќачонки сигнал амплитудаси кичик ўлганда, ишчи нуќта шундай танланадики, у ћолда транзисторнинг ва утун кучайтириш параметрларининг исталган катталикларини олиш мумкин. Ишчи нуќта танлангандан сўнг, таъминлаш маналарини алмаштириш ва резистор режимлари ёрдамида ћаќиќий схемага уни ўрнатиш лозим. Бундай ћисоларни одатда аналитик равишда амалга ошириш мумкин. Умумий миттерли схемалар ўйича ишловчи транзистор каскадлари кенг тарќалганлиги учун ќуйидаги квивалент схемани оламиз (2-расм): 2-расм. Кучайтириш каскадини ћисолаш учун квивалент схема. Услуий жићатдан ћамда натижаларни тўѓри ћал ќилиш маќсадида кучайтириш каскадининг ћисоини аналитик тенгламалар ёрдамида транзисторнинг кириш ва чиќиш тавсифномаларида график усуллари илан иргаликда оли орилади. Ћисолашлар ир неча осќичда амалга оширилади:
. Кучайтириш каскадини иш режимини доимий ток ўйича ћисолаш. Бу осќичда резисторларнинг тахминий ќийматлари аниќланади ва h- параметрлар ћисоланади. Доимий ток ўйича юклама тўѓри чизиѓи ќурилади ва ишчи нуќта танланади. 2. Ишчи нуќтанинг стаиллигини таъминловчи лементларнинг ќийматлари ћисоланади. 3. Кучайтириш каскадининг иш режимини ўзгарувчан ток ўйича ћисолаш. Ўзгарувчан ток ўйича юклама тўѓри чизиѓи чизилади. Каскаднинг кириш ва чиќиш ќисмидаги ток ва кучланиш амплитудаларининг ўзгариши аниќланади. Кучайтириш каскадидаги кучланиш (К U.к. ), ток кучи (К Iк ) ва ќувват (К Pк ) ўйича кучайтириш коффициентларини, шу илан иргаликда каскаднинг кириш ( кирк ) ва чиќиш ( чик.к ) ќисмидаги резистор ќаршиликлари аниќланади. 4. Каскаднинг частота тавсифномаси ћисоланади. Схеманинг конденсатор сиѓими ва кучатирилаётган майдоннинг f юќори - юќори чегаравий частотаси аниќланади. 5. Шовќин коффициенти ва шовќиннинг чегаравий частотаси ћисоланади.
Ћ И С О Б Л А Ш I. Доимий ток иш режимида ћисолаш к резистор ќаршилигининг ќийматини аниќлаймиз. Одатда к ќуйидаги тенгсизликдан аниќланади: К. юк к у ерда К к резистор ќаршилиги ва юк юклама ќаршиликларининг оѓлиќлигини ћисога олувчи коффициент; К = (,2,5) паст юкламалар учун ( юк к Ом), К = (,5 5,0) юќори юкламалар учун ( юк > к Ом), юк = 0,5 к Ом ўлганлиги учун, юќоридаги тенгликдан К =,5 де оламиз. К + юк к К юк к к К юк = 0,5,5,0 0, 5 = = 0,3 к Ом 0, 5 к = 0,3 к Ом Резистор ќаршилиги ќийматини аниќлаймиз. ни ќуйидаги шарт асосида аниќланади: = (0, 0,5) к нинг ќиймати ќанчалик катта ўлса, доимий ток ўйича манфий ќайта оѓланиш (ќ.) шунча чуќур ўлади ва иноарин, схеманинг иссиќлик ўйича стаиллиги шунча яхши ўлади. Коллектор токининг нисий четга чиќиши ћароратнинг 40 0 К елгиланган оралиѓида унча катта ўлмаслигини ћисога оли, ќўйидагига га ўламиз. = 0,5 к = 0,5 0,3 = 0,5 ком. 3- расмдаги чиќиш тавсифномаларидан иккита нуќта ўйича юклама тўѓри чизиѓини ќурамиз.
-инчи нуќта I =0; U к = Е к = 0 В. E 2 нчи нуќта I 0 0 ; U êý 0; I 22,2 0,5 0,3 0,45 ма; Ý а) ) 3-расм. Биполяр транзисторнинг ВАТси: а) кириш; ) чиќиш тавсифномалари
А синфи режим учун ишчи нуќтани шундай танлаш керакки, у нуќтанинг чегаравий четга чиќиши вольт-ампер тавсифномасининг (ВАХ) узилган ёки ночизиќли майдонига тушмаслиги лозим. Шунинг учун иш нуќтасини юклама тўѓри чизиѓининг ўртасидан танлаймиз. U к 5 В; I 5мА Транзистор коллекторидаги тарќалиш ќувватини (Р к ) аниќлаймиз: Р к = U к I = 5 5 = 75 0-3 Вт Шундай ќили, коллектордаги ќувват тарќалиши ўйича иш тартии рухсат тилади. Ишчи нуќтада аза токини аниќлаймиз: I = 300 мка чиќиш тавсифномасига кўра. U к =5В, I =300 мка ўлганлиги туфайли, кириш тавсифномасида ишчи нуќтани аниќлаймиз. Ишчи нуќта майдонида кириш ва чиќиш тавсифномалари ўйича характеристик учурчаклар ёрдамида h 3 параметрлари ќийматлари аниќланади (3 расмга ќаранг). 3 расмда етарли ўлмаган тавсифномалар пунктер чизиќлар илан ќўлда чизилади. База токлар ќийматлари ва коллектордаги кучланишнинг кириш ва чиќиш тавсифномаларидаги етишмаган ќийматлари чап ва ўнг юќори ва пастки ќўшни тавсифномаларнинг ўрта ќийматлари орќали ерилади. Натижада транзисторнинг умумий миттер схемаси ўйича ишлатилгандаги иш нуќтасининг h параметрлари ќийматлари кели чиќади. h транзисторнинг кириш ќаршилиги U 0,22 0,2 0,02 h 0,25 ком U I 0,4 0,24 0,6 к const h 2 транзисторнинг кучланиш ўйича ќайта оѓланиш коффициенти h U I 0,22 0,2 0,02 2 0,0008 I 0,4 0,24 22,5 const h 22 транзисторнинг чиќиш ўтказувчанлиги
I л 23 0 3 h22,08 мом I U 2,5 0,5 2 к const h 22 транзистор токининг узатиш коффициенти h I I 23 0 3 л 2 65 U к 0,6 0,4 0,2 const Т симон квивалент схема параметрларини ерилган h параметрлари ўйича жавдал ёрдамида амалга оширамиз (-жадвал илова ќилинади). r коллектор ўтиш ќаршилиги; r миттернинг ўтиш ќаршилиги; r аза ќаршилиги; дрейф транзистори учун r = r ', яъни у катталик азанинг тарќалиш ќаршилиги. 2 илова тенгламалари асосида: r h2 65 5 6, 0,60 3 h22,08 0 Ом r h 0,0008 2 3 h22,080 0.74 Ом r r ' h h 2 ( h h 22 2 3 ) 0,830 ( 65) 25 25 48,86 76,2 Ом 3,08 0 r ќаршилигини намунавий (типик) режим учун С к коллектор ўтиш сиѓими ва ќайта оѓланиш занжирининг ваќт доимийси τ ќийматлари орќали аниќлаш мумкин. c r иловада ерилган маълумотлар асосида к = 400пс = 400 0-2 с ва С к = 8 пф = 8 0-2 Ф га га ўламиз. ќиламиз: Бу ќийматларни r ни аниќлаш формуласига ќўйи ќуйидагини ћосил к r с к 400 8 50 Ом
Ћар иккила ћолатда ћам r нинг ќийматлари ир-иридан кам фарќ ќилади, у са h параметрларини олинган ќийматларини тўѓрилигини кўрсатади. Ќолган катталикларни аниќлаш мезони сифатида ишчи нуќтани стаиллигини таъминлаш тала килинади. Маълумки, транзисторнинг махсус хусусиятларидан ири унинг параметрлари ћарорат ва иш режимларига оѓлиќлигидир. Иш нуќтасининг ћар ќандай I ва U a = I a катталикларига силжиши транзисторнинг дифференциал параметрларини ўзгаришига оли келади. Агар А нуќтасининг силжиши ћарорат ўзгариши илан оѓлиќ ўлса, параметрларнинг ћароратга ќия оѓлиќлиги ћосил ўлади. I a ва U a параметрларининг катта силжиши сезиларли ночизиќли хатоликларга ва ћаттоки сигнални ќисман ёки тўлиќ четга чиќи кетишга оли келади. Транзисторнинг ишчи токи ќийматига, яъни ишчи нуќтасининг стаиллигига ќуйидаги асосий катталиклар таъсир ќилади: I o иссиќлик токи, миттер ўтишидаги кучланиш ва токнинг интеграл узатиш коффициенти β. Бу катталикларнинг арчаси транзистор иш режими ва ћароратга оѓлиќ. Коллектор токи тўлиќ орттирмасининг режим катталиклари ўзгаришига оѓлиќлигини кўри чиќамиз. I I ( ) I o ( Io I ) у ифодага I аза токи орттирмасини ќўямиз. База токининг ўзгариши кучланиш ўзгариши ћамда аза занжирида коллектор орттирмасининг тарќалиши илан оѓлиќ. I U I унда миттер ва аза орасидаги занжир ќаршилиги. - токнинг тарќалиш коффициенти, у катталик коллектор токининг ќанча ќисми аза занжирида тарќалаётганлигини кўрсатади. ифодасига I ни ќўямиз ва ундан унинг режими нисийдир. Демак: I
I I o U I I унда β УЭ схемаси ўйича транзисторнинг кучайтириш коффициенти; УБ схемаси ўйича транзисторнинг кучайтириш коффициенти. h o 2 ; h 2 h2 I I Io - канлиги ћисога олинса тўлиќ орттирма ќуйидагича ёзилиши мумкин: юритилади: I h 2 I o U I Ќавсдан ташќарига чиќарилган ифода ностаиллик коффициенти де S Ифодадан кўринадики, S катталиги умумий ћамда трансзисторнинг иш режими ва ћароратга оѓлиќ мас, ва режим резисторлари катталикларининг муносаати орќали аниќланади: γ катталигининг 0 дан ( =, ) гача ( =, ) ўзгартирилса S ностаиллик коффициенти S min = ; S max =β оралиќда ўзгаради. Демак, максимал стаиллик ќийматига ришиш учун γ шарти ажарилишига ришиш ёки» тенгсизлик ажарилиши ћар доим ћам маќсадга мувофиќ ўлмайди. Шу ваќтгача, из I o, U, β катталикларини ќандай шартларга иноан ќаул ќилинганини елгиламай, умумий ћолда кўрсатган дик. Амалда, I o ва U катталикларини ќаул ќилишда фаќат ћароратга оѓлиќ ўлган ћолдаги ќийматларини олиш мумкин: I o I T T0 0 0 0 o2 Io германийли транзистори учун
0 o T T0 5 0 2 I o I I кремнийли транзистори учун. I 0 o у T 0 o K ћароратида коллектор ўтишидаги тескари ток. Масалан, агар германийли транзисторда I 0 o=2мка ўлса, Т 0 =293 0 К, Т=333 0 К (60 0 с) ћароратда I o 333 293 0 22 Эмиттер-аза ўтишида кучланиш ўзгариши 2 32 2 30 мка U T, у ерда γ t аза кучланишининг иссиќлик силжиши коффициенти. Умумий ћолда γ t азадаги ерилган силжиш ва ћароратга оѓлиќ, лекин ћисолашларни енгиллаштириш маќсадида γ t ћароратга оѓлиќ мас, де ќаул ќилинади ва унинг ўртача ќийматидан фойдаланилади γ t =-2,3 мв/град. Бу ћолда U кучланиш ўзгариши ћарорат ўзгариши илан чизиќли оѓланишга га. β интеграл кучайтириш коффициенти ћам ћароратга оѓлиќ. β коффициентининг ћароратга оѓлиќ тавсифномалари иловада келтирилган. Коллектор токи катталигининг рухсат тилган ќийматдан четга чиќиши ва I t ифодасига, ќийматларининг киришини ћисога оли, ушу катталиклардан ирини маълум де ќаул ќиламиз ва ошќасини аниќлаймиз. Масалан, катталиги маълум де олинса, ќиймати топилади, у ћолда I к < I к.рух.т. I I к. рух. т к. руххс. I t o U I 2 Бу ћолда агар ќиймати маълум де ћисоланса, ќиймати ќуйидаги ифода орќали аниќланиши мумкин: I к. рух I o U I 2 Эмиттер ўтишидаги кучланиш орттирмаси ќуйидагича аниќланади:
U = γ t T = 2,3 80 = 84 мв. Коллектор ќайтиш токи орттирмасини Кельвин ўйича ћароратларда аниќлаймиз: I o I T0 o 0 0 0 0 T 2 K T 0 K T K T 0 K o 2 0 2 0 K 33293 233293 52 0 2 0 5 3 2,835,50 4, мка Ток ўйича кучайтириш коффициенти орттирмасини аниќлаймиз. 2- иловадаги графиклардан (5-расм) ћарорат оралиќлар ўйича олинади. Минимал ћарорат ўйича h h 2 2 T T 0 Максимал ћарорат ўйича h h 2 2 h 2 T T 2 0,2; T 0,55 h T 0,55 65 35, 75 0,55; h 2 2 0 h 2 T h T 78 35,75 42,25 2 2 0,2,2 65 78; h Коллектор токининг рухсат тилган ќийматидан кели чиќи, резистори ќаршилиги ќийматини аниќлаймиз 65 4,5 o,5 0,84 55,835 0,5 0.5 5,2 0,5 5,06 ком 5,3 42,25 0,78 65 0.04 2 65 I = I + I = 5 + 0,5=5,3 ма = 5, ком ва 2 резистор ќаршиликларини аниќлаймиз: Е I 0 5, 5 к 3 5,3 0 0,5 0,002295 22,2 ком 2
5, 22,2 0,5 6,6 ком II. Ўзгарувчан ток ўйича кучайтириш каскадини иш режимини ћисолаш Ћисолаш асоси сифатида ўрта частотали кучайтириш каскадини квивалент схемасини оламиз.. Ћисолашнинг график варианти Ўзгарувчан ток ўйича юклама тўѓри чизиѓини чизамиз. Олинган квивалент схемага кўра кучайтириш каскадининг юклама ќаршилиги сифатида юк квивалент ќаршиликни олиш мумкин: ўтказамиз ' юк r юк к к юк юк 0,3 0,5 0,3 0,5 0,045 0,45 0,кОм 00 Ом 3- расмдаги А нуќтадан урчак остида юклама тўѓри чизиѓини arctg arctg 45 ' K 0, 0 юк м I ва U к масшталарини тенглаштириш учун махраждаги tg елгиси остидаги коффициентни К м =0 га тенг де оламиз. К м m m I U к 0 Каскаднинг кириш ќаршилигини к.кир аниќлаймиз т. кир 5, 0,25 к. кир т. кир 0,6 ком 5, 0,25 т. кир у ерда т.кир - транзисторнинг кириш ќаршилиги I к.кир : т.кир = h = 0,25 ком Кучайтириш каскадига келувчи кириш токи амплитудасини аниќлаймиз 0
I U 0,55 0,25 к. кир к. кир Г т. кир 0,48мА Транзисторнинг киришидаги сигнал, кучланишнинг амплитуда ќийматини аниќлаймиз U т. кир Iк. кир к. кир 0,4890 9,2 мв 3 расмдаги кириш тавсифномаларига А нуќтага нисатан U т.кир ўзгарувчан кучланиш катталигини ќўямиз. U т.кир ни чекка ўлчамлари ўйича кириш тавсифномасида U к =5 В учун транзистор кириш токининг амплитуда ќийматини аниќлаймиз. I т.кир = 0,2 ма База токини чекка ќийматларини чиќиш тавсифномасидан аниќлаймиз. У ўйича юкламадаги сигнал амплитудасини аниќлаймиз, яъни каскаднинг чиќишда U к.чиќ =3В ўлгандаги ќийматда т. чик 925,9 Ом 0,9 ком 3 h,08 0 22 Каскаднинг чиќиш ќаршилигини аниќлаймиз: т. чик 0,3 0,9 0,27 к. чик т. чик 0,225 к Ом 0,3 0,9,2 т. чик Кучланиш ўйича кучайтириш коффициентини K U аниќлаймиз KU U U т. кир 3 0,092. к. чик 32,9 Узатиш коффициентини K ' U аниќлаймиз ' KU U U к. чик к. кир 3 0,55 5,45 Ток ўйича кучайтириш коффициенти K ' I аниќлаймиз K I I I т. чик т. кир 6 0,4 42,9 Узатиш коффициенти K ' I аниќлаймиз.
K I I I т. чик к. кир 6 0,48 2,5 Ќувват ўйича кучайтириш коффициентини аниќлаймиз: K p K I K U 32,9 42,9 4,4 2. Ћисолашнинг аналитик варианти. т.кир = r + r (h 2 +) = 76,2 + 0,74 (65 + ) = 76,2+48,84=25,04 Ом. - аза занжиридаги вивалент ќаршилиги ва т. кир транзисторнинг кириш ќаршилиги ўртасида ток таќсимланиш коффициенти. 5,06 5,06 0,97 5,06 0,25 5,85 т. чик т. кир 0,3 0,9 0,3 0,9 0,225 0,225 0,3 0,9 0,5 0,225 0,375 0,5 0,3 0,9 т. чик т. чик н к. т кир т. чик н т. чик γ 2 транзисторни чиќиш ќаршилиги ва юклама ўртасида ток таќсимланиш коффициенти. 0,6 К '' I h 2 2 650,970,6 37,83 K '' U h 2 ' юк т. кир 65 0, 0,25 52,0 Турли ћисолаш вариантлари асосидаги катталик ќийматларини таќќосла ќуйидагича хуласага келиш мумкин, график йўл илан ћисолашдаги хатоликлар катта мас, тахминан 27% га тенг. Боѓловчи сиѓимни кучланиш ўйича кучайтириш коффициентига таъсирини кўри чиќамиз. Аввал С2 = С3 = де оли Сни аћамиятини кўри чиќамиз. Сонли таћлил учун г га конденсатор ќаршилигини ќўшиш керак, C шунда K ( ) K u uo j c j c г г к. кир к. кир
Оддий ўзгаришлардан кейин K u ( ) K uo j н j унда н=с( г + к.кир ); К ио ўрта частота чегараси учун кучланиш ўйича кучайтириш коффициенти. С9 локировкаловчи сиѓимни таъсирини таћлил ќилиш учун ўрта частота учун К и тенглиги ќўлланилади, унда r ќаршилигига С3 конденсатор ќаршилиги ќўшилади. Шундан сўнг К и тенглама ќуйидаги кўринишда ўлади: K u ( j) K uo н j н j унда н3 = С2 ( + н ). Частота сиќилиш (камайиш) коффициенти ќуйидаги нисат ўйича аниќланади М н КU н, К унда К Uн ω н га тенг ўлгани учун кучланиш ўйича кучайтириш коффициенти. Частота кичрайишини ерилган катталигини таъминлаш учун ќуйидаги шарт ажарилиши керак: К н М U Ћар ир сиѓим таъсирини ћисога олиш ќуйидаги тенгликдан кўринади: М М н U 0 н К U 0. нм нг М н3 Ћар ир сиѓимда кичрайиш сатћини таќсимланишини ери, f н частотани пастки чегарасида ваќт доимийсини керакли ќийматидан уларнинг ќийматини топиш мумкин.. 2 н М н н Масалан, С2 учун
2f н, унда 2 нг н С М н 2 С 2 2f 2 н М н н. III. Кучайтирилаётган катталик учун частотанинг юќори ќийматини ћисолаш Ћисолаш учун юќори частота кучайтириш каскадини квивалент схемасини асос ќили оламиз. Юќори частотали УЭли транзисторнинг коллектор токини ўсиш ваќт доимийсини аниќлаймиз. у h к унда к рухсат тилган частотада ќайта оѓланиш занжирини ваќт доимийси, ГТ 308 транзистори учун к = 400 Пс. 2 ' юк юкламанинг квивалент ќаршилиги. Аниќланган катталикларни у га ќўйи, ќуйидагини оламиз: ' юк у=400 0-2 +65 00 8 0-2 =5,24 0-8 с γ аза занжирига тармоќланувчи коллектор токи ќийматини аниќловчи манфий ќайта оѓланиш коффциентини аниќлаймиз: C к r ; r r ' г ' г ' г г г 5,06 5,06 0,83 ком r r r ' г,74 0,74 8, 0 0,74 76,2 830 906,94 0 4. Частотанинг юќори чегарасини аниќлаймиз f юќ. юк 2 6 4 h 65 8, 0,05265 2 0,98 9,7 0 2 8 5,24 0 0,7 0,000524 у М юк /с f юк 9,7 0 юк 2 6,28 6 3, 0 6 Гц IV. Кучайтиргични шовќин катталикларини ћисолаш
Нормал ћароратда ўрта частотадаги шовќин коффициенти аниќлаймиз. K ш r ' г 2 76,2 K ш 830 20,026 0,092 9,2 0,303 6,92 т ' 2 r h г ' г 2 830 76,2 0,08 830 2 I 5,3 0 3
Илова. ГТ 308Б типидаги транзисторнинг лектрик параметрлари (p-n-p): Коллектор ќайтиш токи - I к.к = 5 мка; Чегаравий юќори частотада ќайта оѓланиш занжиридаги ваќт доимийси = 400 пс = 4000-2 с. Коллектордаги ўтиш сиѓими с = 8 пф = 80-2 Ф; Коллектор миттер доимий кучланиши U к = 5 В; Коллектор доимий токи, I к =50 ма. Коллектордаги доимий ќувват тарќалиши, P к =50 мвт. Чегаравий частота, f h = 2,4 мгц. МП 38Б типидаги транзисторнинг лектрик параметрлари (n-p-n): Коллекторнинг ќайтиш токи - I к.к = 5 мка; Чегаравий юќори частотада ќайта оѓланиш занжиридаги ваќт доимийси = 200 пс = 2000-2 с. Коллектордаги ўтиш сиѓими с = 60 пф = 600-2 Ф; Коллектор аза доимий кучланиши U к = 5 В; Коллектор доимий токи, I к = 20 ма. Коллектордаги доимий ќувват тарќалиши, P к =50 мвт. Чегаравий частота, f h = 0,5 мгц. f h токни узатиш коффициенти, модули h 20 ни 2 марта пасайишига тўѓри келадиган частота.
Илова 2 4-расм. Биполяр транзисторнинг ВАТси: а) кириш; ) чиќиш тавсифномалари 5-расм. Транзисторнинг ћарорат тавсифномаси
Вариант Топшириќ вариантлари Ћисолаш учун ерилганлар U к,в г, юк, f н,гц M н,m T 0 К мин T 0 К макс, E м I к /I к Транзистор ко ком в, 0 С С, тури м В 0,5 0,095 300 0,7-0 50 0 0,3 Майдон 2 0,6 0,09 400 0,75-20 40 2 0,3 Биполяр 3 0,4 0,085 500 0,8-30 30 0 0,3 Интеграл 4 0,3 0,08 200 0,85-40 55 0 0,3 Майдон 5 0,7 0,075 00 0,7-25 45 0 0,3 Биполяр 6 0,5 0,07 600 0,9-5 35 0 0,3 Интеграл 7 0,4 0,06 300 0,75-5 35 0 0,3 Майдон 8 0,2 0,05 00 0,7-5 50 0 0,3 Биполяр 9 0,25 0,055 500 0,9-5 30 0 0,3 Майдон 0 0,5 0,06 200 0,8-25 40 0 0,3 Интеграл 0,35 0,065 500 0,75-35 35 0 0,3 Биполяр 2 0,4 0,07 300 0,8-0 35 0 0,3 Интеграл 3 0,45 0,075 400 0,85-5 50 0 0,3 Майдон 4 0,5 0,08 400 0,9-20 45 0 0,3 Биполяр 5 0,55 0,085 200 0,7-25 40 0 0,3 Интеграл 6 0,6 0,09 500 0,85-35 50 0 0,3 Майдон 7 0,65 0,095 00 0,8-30 35 0 0,3 Биполяр 8 0,7 0,07 600 0,9-40 45 0 0,3 Майдон 9 0,75 0,5 300 0,7-5 50 0 0,3 Интеграл 20 0,8 0,55 00 0,75-0 35 0 0,3 Биполяр 2 0,75 0,2 200 0,8-20 40 0 0,3 Майдон 22 0,7 0,255 500 0,85-5 45 0 0,3 Интеграл 23 0,65 0,3 400 0,9-25 50 0 0,3 Биполяр 24 0,6 0,35 300 0,85-35 30 0 0,3 Биполяр 25 0,55 0,355 600 0,8-40 35 0 0,3 Биполяр Илова 3
Вариант Топшириќ Умумий миттер схемаси ўйича уланган кучайтириш каскадини параметрларини ћисолаш. Илова 4 Умумий миттер схемасида уланган кучайтиргич каскадининг принципиал лектр схемаси. Берилган схема ўйича транзисторли кучайтиргич учун ќуйидаги параметрларни аниќлаш тала тилади:., C- лементларининг номинал ќийматларини; 2. Иш нуќтасидаги h-параметрларини; 3. к.кир - каскаднинг кириш ќаршилигини; 4. к.чиќ - каскаднинг чиќиш ќаршилигини; 5. К куч - транзисторнинг кириш ќисмидаги кучланиш сигнали ўйича узатиш коффициенти; 6. К куч- каскаднинг кириш ќисмидаги кучланиш сигнали ўйича узатиш коффициенти; 7. К к - каскаднинг кириш токи сигнали ўйича транзистор азаси орќали узатиш коффициенти; 8. К к - каскаднинг кириш токи ўйича узатиш коффициенти; 9. К Рк - каскаднинг кириш ќисмида сигнални ќувват ўйича узатиш коффициенти; 0. f юќори - частота кучайтирилувчи юзасининг чегаравий юќори ќиймати;. f ш - шовќин ўйича чегаравий ишчи частота; 2. К ш - ўрта частоталардаги шовќин коффициенти. Ћисолаш учун ерилганлар U к,в г, юк, f н,гц M н,m в T 0 К мин, T 0 К макс, E м, I к /I к Транзистор ком ком 0 С 0 С В тури 0,5 0,095 300 0,7-0 50 0 0,3 Майдон
Илова 5 ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЌИШЛОЌ ВА СУВ ХЎЖАЛИГИ ВАЗИРЛИГИ ТОШКЕНТ ИРРИГАЦИЯ ВА МЕЛИОРАЦИЯ ИНСТИТУТИ Кафедра: «Сув хўжалиги лектротехникаси ва уни автоматлаштириш» К У Р С И Ш И Бажарди: А ва Б йўналиши осќич гурућ талааси Текширди: Тошкент 200 йил
Куранов Адулла Сидельников Виталий Михайлович Пиримов Одил Жўраевич Электроника ва МПТ фанидан курс ишини ажариш учун МЕТОДИК КЎРСАТМА Мућаррир: М. Нуртоева Д. Байзоќова Босишга рухсат тилди 20 й. Ќоғоз ўлчами 60х84 /6 Нусћа ћажми осма таоќ, нусћа Буюртма ТИМИ осмахонасида чоп тилди Тошкент - 700000, Ќори-Ниёзий кўчаси, 39-уй.