Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству

18 Srp Arh Celok Lek. 2011 Jan-Feb;139(1-2):18-24 DOI: 10.2298/SARH1102018T ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 616.314-002-02-057 Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству Иван Тушек 1, Момир Царевић 2, Јасмина Тушек 3 1 Клиника за стоматологију Војводине, Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, Србија; 2 Клиника за дечју и превентивну стоматологију, Стоматолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија; 3 Стоматолошка ординација Палмадент, Нови Сад, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод Ка ри јес у ра ном де тињ ству (КРД) је по се бан об лик ка ри је са млеч них зу ба ко ји се бр зо разви ја и пра ћен је мно гим ком пли ка ци ја ма. Циљ ра да Циљ ра да је био да се утвр ди рас про стра ње ност ка ри је са код ма ле и де це пред школско г у з р ас т а, ус т ан ов и з н ач ај со ц и ја л н е ср е д и н е н а п о ја ву и т е ж и н у о б о љ е њ а и д е ф и н и ш е м о д е л за ње го ву пре вен ци ју. М е т о д е р а д а И с т р а ж и в а њ е ј е и з в е д е н о к а о а н а л и т ич к а с т у д и ј а п р е се к а н а д есет о п р оц е н тн о м узор ку де це (уз ра ста од 13 ме се ци до пет го ди на и че ти ри ме се ца) ко ја жи ве у Ју жно бач ком округу, а по ти чу из раз ли чи те жи вот не сре ди не и из по ро ди ца раз ли чи тог со ци јал ног ста ту са. Сто - ма то ло шким прегледом је утвр ђи ва но по сто ја ње ка ри је са, а по да ци о дру штве ном ста ту су, на - ви ка ма, ставовима, понашању и здрав стве ној оба ве ште но сти до би је ни су ан ке ти ра њем ро ди те - љ а и с п ит ив ан е д ец е. И сп ит ив а њ е з н а ч ај н о с т и р а з л и к а в р ш е н о ј е а н а л и з о м в а р и ја н се и χ 2 -тестом (p<0,05), а ме ђу за ви сност КРД и по је ди нач них обе леж ја ко ја би мо гла би ти пре дик тори обо ље ња л о г и с т ичко м р ег р есиј о м. Резултати Пре ва лен ци ја КРД би ла је 30,5%. Нај ве ћа уче ста лост обо ље ња уоче на је код де ча ка (35,1%), из ван пред школ ских уста но ва (54,2%), код тре ћег и на ред но ро ђе ног де те та (46,9%) и деце чије су мајке биле здравствено необавештене и по вре ме но за по сле не (47,2%), од но сно ко је су за вр шиле само основну школу (59,3%). Нај че шће су би ла обо ле ла де ца ро ди те ља с ни ским ме сеч - ним при ма њи ма (47,1%). Нај че шћи је био по чет ни об лик КРД тип 1 (75,0%). За кљу чак Ви ша пре ва лен ци ја и те жи об ли ци КРД уста но вље ни су код тре ћег и на ред но ро ђе ног де те та, де це му шког по ла и из ру рал них сре ди на. Кључне речи: к ар иј е с ; р ан о д е т и њ с т в о; п р е в а л е н ц и ја; со ц и ја л н а ср е д и н а Correspondence to: Ivan TUŠEK Mileve Marić 21 21000 Novi Sad Srbija ivantusek@gmail.com УВОД Ка ри јес је ви ше у зроч но, ви ше фа зно, ревер зи бил но обо ље ње ин фек тив не при роде ко је ди рект но за ви си од ис хра не, а наста је као ре зул тат ин тер ак ци је при мар них (узроч них) и се кун дар них (пре ди спо нирајућих) фактора, укључујући и време [1]. Етиопатогенеза каријеса је данас релативно добро позната. Кариогена орална флора у при су ству фер мен та бил них угље них хидрата ствара органске киселине које снижавају ph вредност у устима, нарушавају сложе ну ди на мич ку рав но те жу зуб ног пла ка, изазивају деминерализацију глеђи и доводе до појаве иницијалног каријеса, а затим и кавитета на зубу. Данас се каријес у раном детињству (КРД) сматра најчешћом инфективном хроничном болешћу у периоду одојчета, малог и детета пред школ ског уз ра ста [2]. То је по се бан облик каријеса млечних зуба, јавља се врло рано, непосредно након ницања зуба, захвата вратове предњих горњих секутића и очњака, брзо се развија уз касну појаву симптома обољења, а доводи до пропадања круни це и мно гих ло кал них и оп штих ком плика ци ја. Ис тра жи ва ња у све ту и код нас су ука за ла на ве ли ке раз ли ке у пре ва лен ци ји КРД (4-90%), што по твр ђу је постојање разли чи тих фак то ра ко ји ути чу на по ја ву овог обо ље ња у раз ли чи тим сре ди на ма и суб популационим групама [3, 4]. У Србији се све че шће ди јаг но сти ку је овај об лик ка ри је са, што се мо же по ве за ти с на глим па дом животног стандарда, неадекватним приступом у лечењу овог обољења, као и специфичним демографским, психосоцијалним и бихејвиоралним обележјима нашег поднебља. Наша студија представља покушај препознавања сложености етиологије КРД с нагласком на социјалној средини као предиспонирајућим фактором развоја овог обољења. ЦИЉ РАДА Циљ ис тра жи ва ња је био да се ис пи та утицај со ци јал не сре ди не на по ја ву и те жи ну КРД код ма ле и де це пред школ ског уз ра ста у Јужнобачком округу и де фи ни ше мо дел за његову превенцију.

Srp Arh Celok Lek. 2011;139(1-2):18-24 19 МЕТОДЕ РАДА Истраживање је изведено као аналитичка студија пресе ка на де се то про цент ном узор ку де це у пред школским уста но ва ма и из ван њих на те ри то ри ји Ју жнобачког округа (Нови Сад, Бачка Паланка, Футог, Кисач, Темерин, Госпођинци, Тител, Селенча, Руски Крстур, Велики Рит и Бангладеш). Методом простог случај ног из бо ра ода бра но је 341 де те (191 де чак и 150 девој чи ца) уз ра ста од 13 ме се ци до пет го ди на и че тири месеца, из градске и сеоске средине и из породица раз ли чи тог со ци о е ко ном ског ста ту са. Сто ма то ло шки пре гле д деце је извршен помоћу стоматолошке сонде и огледалца уз природно осветљење. Ди јаг но сти ко ва ње ка ри је са вр ше но је при ме ном Друријевих (Drury) критеријума модификованих према Вај ну (Wyne) [5], ко ји де фи ни шу нај че шћи об лик каријеса који се јавља у најранијем узрасту и обухвата ла би о па ла ти нал не по вр ши не млеч них гор њих секу ти ћа и оч ња ка. Про це на те жи не и кла си фи ка ци ја КРД вршена је на основу захваћености површина зуба на следеће типове: тип 1 по чет ни об лик ( бе ла мр ља ) об у хва та почет не ка ри је сне про ме не у гле ђи без на ру ша ва ња по вр шин ске струк ту ре гор њих млеч них се ку ти ћа и очњака; тип 2 уме ре ни об лик об у хва та ка ри је сне ле зи је нај ви ше два млеч на зу ба или две по вр ши не на једном или ви ше зу ба фронталне ре ги је гор ње ви ли це; тип 3 сред њи об лик об у хва та ка ри је сне ле зи је ви ше од два млеч на зу ба или ви ше од две зуб не повр ши не на јед ном или ви ше зу ба фронталне ре гије горње вилице; тип 4 те жак об лик об у хва та нај ви ше два гангренозна корена фронталне регије горње вилице; тип 5 тежак облик с компликацијама обухвата три и више гангренозних коренова и фистуле, односно оток у пределу апекса гангренозних коренова зу ба. Подаци о преваленцији каријеса бележени су у посебно дизајниран истраживачки картон за епидемио ло шка ис тра жи ва ња пре ма пре по ру ка ма Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је, а за озна ча ва ње ка ри је са употребљен је Клајн Палмеров (Klein Palmer) си стем кеп. Дијагностиковане су и нумерички евидентиране сле де ће но зо ло шке је ди ни це: здрав зуб (З), бе ла мр ља (БМ), зуб са ка ри је сном ле зи јом (К), екс трахо ван зуб (Е), зуб са ис пу ном (П) и ган гре но зни корен зу ба (Р). По да ци о со ци јал ном ста ту су, жи вот ним усло вима, здравственој обавештености, навикама, ставовима и понашању родитеља прегледане деце прикупљени су по мо ћу мо ти ва ци о ног ин тер вјуа и еви ден ти рани у ано ним не ан кет не упит ни ке по себ но ди зај ни ране за ову студију. Истраживање је одобрила Комисија за етич ност ис пи ти ва ња на чо ве ку Ме ди цин ског факул те та Уни вер зи те та у Но вом Са ду. Подаци су обрађени дескриптивним и инференцијал ним ста ти стич ким ме то да ма. Од де скрип тив них статистичких параметара анализирана је преваленција КРД: каријес-индекс особа ( кио ), каријес-индекс зуба ( киз ), просечан број оболелих млечних зуба по осо би ка ри јес-ин декс про сек ( кип ), као и сред ње вредности (X) с њиховим мерама варијабилитета, стандардном девијацијом (SD), стандардном грешком (SE) и ко е фи ци јен ти ма ва ри ја ци је (CV). Испитивање значај но сти раз ли ка вр ше но је ин фе рен ци јал ним ме тода ма: ана ли зом ва ри јан се, χ 2 -тестом (p<0,05) и ло гистич ком ре гре си јом (SPSS for Mic ro soft Win dows), ко ја је упо тре бље на за да ље раз два ја ње фак то ра ри зи ка у од но су на по сма тра ни ис ход (КРД). Уни ва ри јант ном логистичком регресијом испитиван је сваки од фактора ризика понаособ. Они који су се показали као статистички значајни укључени су у мултиваријантну логистичку регресиону анализу која је издвојила независне фак то ре ри зи ка, пре дик то ре за по ја ву КРД. Укупан кеп је у регресионој анализи корелиран с предикто ри ма КРД ра ди де фи ни са ња мул ти ва ри јант ног модела за превенцију овог обољења. РЕЗУЛТАТИ Код 104 де те та (30,50%) ди јаг но сти ко ван је КРД. У интерканином максиларном сектору 1.751 млечни зуб је био здрав, 290 зу ба је би ло за хва ће но ка ри је сом, а пет је би ло са ни ра но, та ко да је киз био 14,42%. Сва ко дете је имало просечно 0,87 оболелих зуба (кип) и 1,86 оболелих зубних површина (кипс). Анализирајући узраст детета и тип КРД (Табела 1) запажено је да је почетни тип каријеса чешћи код деце уз ра ста 13-24 ме се ца (75,0%) и 25-36 месеци (40,7%) у односу на друге типове КРД. Код де це уз ра ста 37-48 ме се ци нај че шће је ди јаг но сти ко ван уме рени об лик КРД (39,6%), док је сред њи об лик био че шћи код де це уз ра ста 49-60 ме се ци (16,7%) у од но су на оста ле старосне групе. Тежак облик КРД без компликација најчешће је установљен у старијем узрасту (12,5%). Такође, највећа учесталост тешког облика КРД с компликацијама забележена је код деце узраста 37-48 месеци (18,8%). Код најстарије деце најчешћи је био умерени тип КРД (29,2%), а за тим по чет ни ка ри јес (25,0%). Код најмлађе деце нису уочена последња три типа КРД. Основни демографски фактори који указују на повезаност социјалне средине и преваленције КРД приказани су у табели 2. Уочена је статистички значајна разлика у учесталости појављивања КРД између деце оба Табела 1. Компаративна анализа узраста и тежине каријеса у раном де тињству (КРД) код деце Јужнобачког округа Table 1. Comparative analysis of children age and severity of early childhood caries (ECC) in the South Bačka area Узраст (месеци) Тежина КРД (% испитаника) ECC severity (% of patients) Age Тип 1 Тип 2 Тип 3 Тип 4 Тип 5 (months) Type 1 Type 2 Type 3 Type 4 Type 5 13-24 75.0 25.0 0 0 0 25-36 40.7 25.9 14.8 0 18.5 37-48 14.6 39.6 14.6 12.5 18.8 49-60 25.0 29.2 16.7 12.5 16.7 www.srp-arh.rs

20 Тушек И. и сар. Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству пола. Запажено је да треће и свако наредно рођено дете у по ро ди ци има ве ће из гле де да обо ли од КРД. Број деце у породици се није показао статистички значајним (p=0,085) у од но су на по ја ву КРД, али је за па жен тренд веће учесталости КРД код породица са двоје и више деце. Преваленција КРД била је приближно два пу та ве ћа код де це ко ја ни су ишла у вр тић. Резултати утицаја социоекономских фактора на поја ву КРД при ка за ни су у та бе ли 3. Као ста ти стич ки зна чај ни из дво ји ли су се: ни во образовања (без образо ва ња), рад ни ста тус мај ке (не за по сле ност) и укупна месечна примања родитеља (ниска примања). Истраживање је такође показало да постоји већа учесталост КРД код де це ко ја жи ве у не ком фор ним ста но вима, али овај податак није био статистички значајан. Ана ли зом ути ца ја на ве де них фак то ра на те жи ну КРД добијени су резултати приказани у табели 4. Код деце повремено запослених мајки били су до три пута чешћи почетни, умерени, средњи и тешки облик КРД у поређењу са децом чије мајке имају стално запослење и је дан и по пут че шћи у од но су на де цу чи је мај ке су незапослене. Тежак облик КРД с компликацијама се статистички значајно чешће јавља код деце незапослених мајки. Такође, значајно је чешћа појава свих типова КРД код деце здравствено необавештених у односу на децу средње и добро обавештених мајки. Табела 2. Утицај социјалне средине на преваленцију каријеса у раном детињству (КРД) Table 2. Influence of social environment on the prevalence of early childhood caries (ECC) Социодемографски подаци Sociodemographic data Пол Sex Дете по реду Child order in family Број деце у породици Number of children in family Боравак у вртићу Child in kindergarden Табела 3. Утицај социоекономског статуса мајке на преваленцију каријеса у раном детињству (КРД) Table 3. Influence of mother s socioeconomic status on the prevalence of early childhood caries (ECC) Социоекономски статус Socioeconomic status Мушки Male Женски Female Прво First Друго Second Наредно All others Једно One Двоје Two Троје и више Three and more Да Yes Не No * није статистички значајно / * not statistically significant Број испитаника (%) / Number of patients (%) Деца без КРД ECC-free children Деца са КРД Children with ECC Број испитаника (%) / Number of patients (%) Деца без КРД ECC-free children Деца са КРД Children with ECC Укупно Total 67 (35.1) 124 (64.9) 191 (100.0) 37 (24.7) 113 (75.3) 150 (100.0) 43 (24.6) 132 (75.4) 175 (100.0) 31 (30.4) 71 (69.6) 102 (100.0) 30 (46.9) 34 (53.1) 64 (100.0) 27 (23.5) 88 (76.5) 115 (100.0) 48 (32.0) 102 (68.0) 150 (100.0) 29 (38.2) 47 (61.8) 76 (100.0) 91 (28.7) 226 (71.3) 317 (100.0) 13 (54.2) 11 (45.8) 24 (100.0) Укупно Total Без образовања Without education 8 (53.3) 7 (46.7) 15 (100.0) Основна школа Ниво образовања Elementary school Education level Средња школа Secondary school 16 (59.3) 66 (28.2) 11 (40.7) 168 (71.8) 27 (100.0) 234 (100.0) Факултет University school 14 (21.5) 51 (78.5) 65 (100.0) Незапослена Unemployed 36 (42.9) 48 (57.1) 84 (100.0) Радни статус Повремено запослена Working status Part time employed 17 (47.2) 19 (52.8) 36 (100.0) Запослена Employed 51 (23.1) 170 (76.9) 221 (100.0) Комфоран стан Услови становања Comfortable flat 91 (29.4) 218 (70.6) 309 (100.0) Livingconditions Некомфоран стан Uncomfortable flat 13 (40.6) 19 (59.4) 32 (100.0) <8000 12 (41.4) 17 (58.6) 29 (100.0) Месечна породична 8001-16000 16 (47.1) 18 (52.9) 34 (100.0) примања (динар) 16001-32000 37 (34.3) 71 (65.7) 108 (100.0) Family income per month (RSD) 32001-64000 29 (23.2) 96 (76.8) 125 (100.0) >64000 10 (22.2) 35 (77.8) 45 (100.0) * није статистички значајно / * not statistically significant p 0.038 0.004 0.085* 0.009 p 0.001 0.000 0.191* 0.023 doi: 10.2298/SARH1102018T

Srp Arh Celok Lek. 2011;139(1-2):18-24 21 Табела 4. Утицај социоекономског статуса и здравствене обавештености мајке на тежину каријеса у раном детињству (КРД) Table 4. Influence of socioeconomic status and health information level of mother s on severity of early childhood caries (ECC) Социоекономски статус Socioeconomic status Радни статус Working status Здравствена обавештеност Health information level Месечна породична примања (динар) Family income per month (RSD) Тип 1 Type 1 Тип 2 Type 2 Тежина КРД (% испитаника) ECC severity (% of patients) Тип 3 Тип 4 Type 3 Type 4 Тип 5 Type 5 Незапослена Unemployed 8.3 13.1 7.1 3.6 10.7 Повремено запослена Part time employed 11.1 13.9 8.3 5.6 8.3 Запослена Employed 7.2 8.6 2.7 1.8 2.7 Необавештена Uninformed 9.4 12.5 15.6 6.3 12.5 Средње обавештена Average informed 8.7 10.2 2.8 2.8 4.3 Добро обавештена Well informed 3.6 9.1 5.5 0.0 5.5 <8000 10.3 13.8 3.4 3.4 10.3 8001-16000 5.9 11.8 17.6 0.0 11.8 16001-32000 9.3 13.0 1.9 6.5 3.7 32001-64000 8.0 7.2 2.4 0.8 4.8 >64000 4.4 8.9 6.7 0.0 2.2 Укупно Total p 100.0 0.017 100.0 0.011 100.0 0.006 У од но су на ме сеч на при ма ња (Та бе ла 3), нај ве ћа учесталост почетног и умереног облика КРД запажена је код де це ро ди те ља чи ја су укуп на ме сеч на при мања била најмања, а средњег и тешког облика обољења с компликацијама код деце родитеља чији су укупни месечни приходи били 8.001-16.000 динара. Тежак облик КРД је најчешће дијагностикован код деце родитеља чија су месечна примања била 16.001-32.000 динара. Најмања учесталост свих облика КРД запажена је код деце родитеља чија су месечна примања била већа од 32.001 ди на ра. Ре зул та ти ис тра жи ва ња су по ка за ли и да по сто ји статистички значајна разлика у учесталости КРД између де це из град ске и се о ске сре ди не. Уоче но је да су де ца која живе на селу статистички знатно чешће оболевала од КРД (41,6%) не го де ца ко ја жи ве у гра ду (20,6%). ДИСКУСИЈА Преваленција КРД код деце предшколског узраста која живе у Јужнобачком округу била је 30,5%, што је категорија средњих вредности распрострањености обољења у односу на ниску преваленцију забележену код де це у Фин ској и Швед ској [6], од но сно ви со ку код деце са Сред њег ис то ка [7], из азиј ских зе ма ља [8, 9], Хиспаноамериканаца и Мексиканаца [10]. Посматрајући земље у окружењу, Маркова [11] у својим истраживањима наводи да је 32,0% трогодишњака у Софији оболе ло од КРД, што су не што ви ше вред но сти не го у нашој студији. Лулић-Дукић и сарадници [12] наводе да је 30,0% де це уз ра ста од две до пет го ди на у Хр ват ској обо ле ло од КРД, а Ца ре вић и Ву ло вић [4] да је пре вален ци ја овог обо ље ња 22,07% код тро го ди шња ка у Јужнобачком округу. Резултати наше студије су показали да је сва ко де те има ло у про се ку 0,87 обо ле лих млеч них зу ба и 1,86 обо ле лих по вр ши на зу ба, што је у скла ду с налазима Гомеса (Go mez) и сарадника код троипогодишња ка у Чи леу (0,76±1,55) и Ви лем сове (Willems) и сарадника код двогодишњака у Белгији (0,83±1,22) [13]. Такође, Касте (Kaste) и са рад ни ци [10] су код де це уз раста од две до четири године у Сједињеним Америчким Државама дијагностиковали просечно 1,22±1,18 оболелих зуб них по вр ши на, а Дос Сан тос (dos San tos) и Со вијеро (So vi e ro) [14] 1,7±2,5 код тро го ди шња ка у Бра зи лу. Анализирајући узраст деце и тежину КРД, запажена је највећа учесталост почетног каријеса (тзв. бела мрља) у односу на остале типове, што потврђују и истраживања Друрија (Drury) и са рад ни ка [15], ко ји су код де це уз ра ста 6-18 ме се ци уочи ли ве ћу пре ва ленцију почетног каријеса у односу на каријесне лезије на глатким површинама горњих предњих млечних зуба. Наша студија је указала на директну повезаност узраста де те та и те жи не КРД. С об зи ром на то да се са узра стом по ве ћа ва број зу ба, ло гич но је оче ки ва ти да се уз не про мен љи ве усло ве сре ди не (на ви ке у ис хра ни, орална хигијена, профилакса флуором) повећава и број оболелих зуба, а обољење погоршава. Резултати нашег истраживања су показали већу учесталост КРД код деча ка, што је у скла ду с на ла зи ма Деј ви са (Da vi es) [16], хрватских [12] и бразилских истраживача [17]. Да ли су пол не раз ли ке у рас про стра ње но сти КРД ре зул тат боље оралне хигијене код девојчица [18] или културолошки условљеног начина исхране мушке деце показаће наредна истраживања. Утвр ђе но је да тре ће и сва ко на ред но де те у по роди ци има ве ћи ри зик за на ста нак КРД, што је по тврђе но и у ис тра жи ва њи ма Ха та ба (Hattab) и сарадника [19]. Не дав ни из ве штај Аме рич ке ака де ми је за пе дијатрију [20] као највероватнији разлог наводи ранију вер ти кал ну и хо ри зон тал ну тран сми си ју му тантног стрептокока између мајке и мушке деце, односно између блиских сродника мушког пола. Укупан број деце у породици се у нашем истраживању није показао као статистички значајан фактор настанка КРД, мада су по да ци из ли те ра ту ре у ве зи с тим опреч ни [2, 21]. Анализирајући појаву КРД у предшколским установа ма и из ван њих, уста но ви ли смо два пу та ма њу пре- www.srp-arh.rs

22 Тушек И. и сар. Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству валенцију обољења код деце која бораве у вртићу и поред доказане веће могућности хоризонталног ширења мутантног стрептокока с једног детета на друго дете у колективу. Учесталост тежих облика КРД такође је била ве ћа код де це ко ја ни су ишла у вр тић. Вент (Wendt) и са рад ни ци [22] ис ти чу да су раз лог то ме тзв. уоброчена исхрана и интензиван здравственоваспитни рад са де цом у пред школ ским уста но ва ма, у ко ји се по ред педагога укључују и стоматолози. На ша сту ди ја је по ка за ла да је пре ва лен ци ја КРД обр ну то про пор ци о нал на ни воу обра зо ва ња мај ки. Учесталост појављивања КРД код деце високообразова них мај ки је знат но ма ња у од но су на де цу нео бразо ва них и мај ки с основ ном шко лом, што је по твр ђено и истраживањима других аутора [7, 21]. С обзиром на то да постојећа мрежа образовних установа у Војво ди ни ни је при ла го ђе на де мо граф ским, со ци о е коном ским и обра зов ним по тре ба ма ста нов ни штва, те да ње на ре фор ма тек пред сто ји, ре ал но је оче ки ва ти да се учесталост оболевања од КРД повећа. Утврђено је такође да постоји директна корелација између радног статуса родитеља и преваленције КРД, што су у сво јим ис тра жи ва њи ма по твр ди ли и Ку мер (Kummer) и са рад ни ци [23] и Ла во јин (La woyin) и сарад ни ци [24]. Де ца за по сле них мај ки три пу та ма ње обо ле ва ју од КРД у од но су на де цу чи је мај ке не ра де, што се можда може објаснити вишим нивоом образова ња и здрав стве не кул ту ре за по сле них же на и чи њеницом да њихова деца чешће бораве у предшколским установама, у којима су, како је раније наведено, забележени мања преваленција КРД и лакши облици овог обољења. Тренд повећања стопе незапослености, првен стве но мла дих же на, због тре нут но ак ту ел не поли ти ке за по шља ва ња и оп ште еко ном ске кри зе, најве ро ват ни је ће усло ви ти да ље по ве ћа ње уче ста ло сти КРД ако се у об зир узму ре зул та ти на ше сту ди је [25]. С об зи ром на то да је у на шем ис тра жи ва њу пре вален ци ја КРД би ла 1,4 пу та ве ћа код де це ко ја су ста новала у некомфорним становима, било би занимљиво у наредним истраживањима укључити и друге социјалне индикаторе (величина стана, број телевизора, телефона, рачунара по члану домаћинства итд.) као могуће предиспонирајуће факторе за појаву КРД. Укупна месечна примања, као показатељ социоеконом ског ста ту са ро ди те ља ис пи ти ва не де це, би ла су ста ти стич ки зна ча јан фак тор ри зи ка за по ја ву и тежи ну КРД. Уче ста лост КРД је би ла нај ма ња код деце чији су родитељи имали месечна примања већа од 64.000 динара, нешто већа код деце родитеља чији су месечни приходи били од 16.001-32.000 динара, а највећа код деце родитеља с приходима мањим од 16.000 динара месечно, што је у складу с истраживањима Халета (Hallet) и О Рор ка (O Rourke) [2, 21], ко ји су за пазили линеарно повећање преваленције и тежих облика КРД са сма ње њем укуп ног го ди шњег по ро дич ног при хо да. Ве ћа ма те ри јал на из два ја ња имућ ни јих роди те ља за ква ли та тив но-кван ти та тив но из ба лан сирану исхрану, профилаксу флуором и оралну хигијену нај ве ро ват ни је су раз лог ни же пре ва лен ци је КРД код њихове деце. Даља истраживања дала би одговор на питање евентуалне корелације нивоа образовања и укупних месечних примања родитеља у односу на појаву и тежину КРД на нашем поднебљу, будући да степен образовања и рад ни ста тус код нас ни су увек директно пропорционални укупним месечним приходима и материјалном благостању породице. У вези с тим значајно је нагласити да је у условима транзиције и раширене сиве економије доходак често потцењен, а родитељи нису увек спремни да открију све изворе прихода. Осим тога, значајан је удео сопствене пољопривред не про из вод ње у укуп ним при хо ди ма, по себ но у сеоским срединама, који се преко новчаног дохотка не може исказати, па би га у наредним истраживањима за про це ну со ци о е ко ном ског ста ту са ро ди те ља сва ка ко тре ба ло укљу чи ти, као и од ре ђи ва ње тзв. ми ни мал не потрошачке корпе и укупне линије сиромаштва [25]. По ред пре ва лен ци је, и те жи на КРД је у ди рект ној корелацији с радним статусом мајке. Код деце повреме но за по сле них мај ки нај ве ћа је уче ста лост по четног, уме ре ног, сред њег и те шког об ли ка КРД, што је у скла ду с ре зул та ти ма Вар га са (Var gas) и са рад ни ка [26], који наводе да повремено запослене мајке најчешће не ма ју здрав стве но оси гу ра ње, па им је огра ничена доступност стоматолошкој служби. Знатно мања учесталост свих типова КРД запажена је код деце мајки са стал ним за по сле њем, што се мо же до ве сти у везу са, како је раније наведено, вишим нивоом образова ња, здрав стве не оба ве ште но сти и ме сеч них при мања мајки, као и са чињеницом да њихова деца чешће бо ра ве у пред школ ским уста но ва ма ко је су ин те гриса не у си стем пре вен тив не сто ма то ло шке здрав ствене за шти те [27]. Та ко ђе, те жи на КРД је би ла ди ректно пропорционална укупним месечним примањима у породици, а најтежи облици обољења су дијагностиковани код деце чији родитељи имају најмања месечна при ма ња. Здравствена необавештеност мајки се такође показала као статистички значајан предиспонирајући фактор ве ће уче ста ло сти те жих об ли ка КРД код њи хо ве де це, што је у свом ис тра жи ва њу по твр дио и Исмаил (Ismail) [28], ко ји је ис та као да рас про стра ње ност и тежина КРД зависе од знања и спремности родитеља да пр вен стве но ко ри гу ју сво је по на ша ње ра ди очу ва ња соп стве ног, а за тим и орал ног здра вља сво га де те та. То подразумева примену позитивних навика и ставова у интегрални здрав модел понашања путем континуиране едукације превасходно родитеља, а преко њих и њи хо ве де це. С об зи ром на то да у град ским и се о ским сре ди нама живе људи различитог друштвеног статуса и различите етничке припадности, посебно су била значајна истраживања утицаја ових животних средина на појаву КРД. Тако је утврђено да постоји већа учесталост КРД код де це у се о ској сре ди ни (41,6%) не го у градској (20,6%). Деца и њихови родитељи на територији Јужнобачког округа немају подједнак приступ здравственим информацијама и стоматолошкој служби највероватније због удаљености од здравствених центара, doi: 10.2298/SARH1102018T

Srp Arh Celok Lek. 2011;139(1-2):18-24 23 те социјалних и језичких баријера. У најнеповољнијем по ло жа ју су де ца из ром ских насеља у Ве ли ком Ри ту и Бангладешу, првенствено због недостатка социјалног и здрав стве ног оси гу ра ња, као и де ца у не раз вијеним општинама Тител, Кисач и Руски Крстур, у којима доминира становништво без сталног запослења или које се бави само пољопривредном производњом. ЗАКЉУЧАК У комплексној интеракцији предиспонирајућих фактора социјална средина (социоекономски статус, здравстве на оба ве ште ност, град ска и се о ска жи вот на средина) значајно утиче на преваленцију и тежину КРД код мале и деце предшколског узраста у Јужнобачком окру гу. На осно ву ло ги стич ке ре гре си о не ана ли зе као доминантни фактори посебно су се издвојили место становања, редослед рођења и пол детета, те су укључени у модел за превенцију КРД. У искорењивању КРД неопходно је ангажовање целокупне друштвене заједнице и локалне самоуправе, како би се сузбили фактори ризика који доводе до настан ка овог обо ље ња, јер је КРД бо лест с ва жним социоекономским, политичким и образовним импликацијама за чије је решавање неопходна реорганизација дру штве них вред но сти и по ли тич ких при о ри те та. У про мо тив ним ак тив но сти ма и здрав стве но ва спитном ра ду тре ба ко ри сти ти све рас по ло жи ве ко му никационе технологије, средства масовних медија с лингвистички прилагођеним здравственоваспитним програмима интегрисаним у школски и образовни систем и елиминисати утицај социјалне неједнакости на даљи тренд повећања учесталости КРД. ЛИТЕРАТУРА 1. Vulović M, Beloica D, Ivanović M, Carević M, Gajić M, Stevanović R, et al. Preventivna stomatologija. Beograd: Elit Medica; 2002. 2. Hallett KB, O Rourke PK. Pattern and severity of early childhood caries. Community Dent Oral Epidemiol. 2006; 34:25-35. 3. Livny A, Sgan-Cohen HD. A review of a community program aimed at preventing early childhood caries among Jerusalem infants a brief communication. J Public Health Dent. 2007; 67(2):78-82. 4. Carević M, Vulović M. Evaluacija Programa preventivne stomatološke zaštite 1996 2000. Stomatološki glasnik Srbije. 2003; 50(1):7-11. 5. Wyne A. Early childhood caries: nomenclature and case definition. Comm Dent Oral Epidemiol. 1999; 27:313-15. 6. Nordblad A, Souminen-Taipale L, Rasilainen J, Karhunen T. [Suun terveydenhuoltoa terveyskeskuksissa 1970-luvulta vuoteen 2000] (Oral Health Care at Health Centres from the 1970s to the year 2000). Report 278. Helsinki: National Research and Development Centre for Welfare and Health (STAKES); 2004. 7. Rajab LD, Hamdan MA. Early childhood caries and risk factors in Jordan. Community Dent Health. 2002; 19:224-9. 8. Tsai AI, Chen CY, Li LA, Hsiang CL, Hsu KH. Risk indicators for early childhood caries in Taiwan. Community Dent Oral Epidemiol. 2006; 34:437-45. 9. Jin BH, Ma DS, Moon HS, Paik DI, Hahn SH, Horowitz AM. Early childhood caries: prevalence and risk factors in Seoul, Korea. J Public Health Dent. 2003; 63:183-8. 10. Kaste LM, Selwitz RH, Oldakowski JA, Winn DM, Brown LJ. Coronal caries in the primary and permanent dentition of children and adolescents 1-17 years of age: United States, 1988-1991. J Dent Res. 1996; 75:631-41. 11. Markova N. Early childhood caries Caries infantiae [PhD thesis]. Sofia: University of Sofia; 2003. 12. Lulić-Dukić O, Jurić H, Dukić W, Glavina D. Factors predisposing to early childhood caries (ECC) in children of pre-school age in the city of Zagreb, Croatia. Coll Antropol. 2001; 25(1):297-302. 13. Willems S, Vanobbergen J, Martens L, De Maeseneer J. The independent impact of household and neighborhood-based social determinants on early childhood caries. Fam Community Health. 2005; 28:168-75. 14. dos Santos APP, Soviero VM. Caries prevalence and risk factors among children aged 0 to 36 months. Pesqui Odontol Bras. 2002; 16(3):203-8. 15. Drury TF, Horowitz AM, Ismail AI, Maertens MP, Rozier RG, Selwitz RH. Diagnosing and reporting early childhood caries for research purposes. J Public Health Dent. 1999; 59:192-7. 16. Davies GN. Early childhood caries a synopsis. Community Dent Oral Epidemiol. 1998; 26(Suppl 1):106-16. 17. Marciel SM, Marcenes W, Watt RG, Sheiham A. The relationship between sweetness preference and dental caries in mother/child pairs from Maringá-Pr, Brazil. Int Dent J. 2001; 51(2):83-8. 18. White D, Lader D. Periodontal condition, hygiene behaviours and attitudes to oral health. Children s Dental Health in the United Kingdom 2003. London: Office for National Statistics; 2003. 19. Hattab FN, Al-Omari MA, Angmar-Mansson B, Daoud N. The prevalence of nursing caries in one-to-four-year-old children in Jordan. ASDC J Dent Child. 1999; 66:53-8. 20. American Academy of Pediatrics. Oral health risk assessment timing and establishment of the dental home. Pediatrics. 2003; 111(5):1113-6. 21. Hallett KB, O Rourke PK. Social and behavioural determinants of early childhood caries. Aust Dent J. 2003; 48:27-33. 22. Wendt LK, Hallosten AL, Koch G, Birkhed D. Analysis of caries related factors in infants and toddlers living in Sweden. Acta Odontol Scand. 2006; 54:131-7. 23. Kummer SC, Giugliani ERJ, Susin LO, Folleto JL, Lermen JR, Wu VYJ, et al. Evolução do padrão do aleitamento materno. Rev Saude Publ. 2000; 34:143-8. 24. Lawoyin TO, Onadeko MO, Olawuyi JF. Factors associated with exclusive breastfeeding in Ibadan, Nigeria. J Hum Lact. 2001; 17:321-5. 25. Vlada Republike Srbije. Drugi izveštaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. Beograd, 2007. Available from: http://www.prsp.gov.rs. 26. Vargas CM, Ronzio CR, Hayes KL. Oral health status of children and adolescents by rural residence, United States. J Rural Health. 2003; 19(3):260-8. 27. Carević M, Vulović M. Effect of national program for prevention of oral diseases in Serbia (1996-2000). Abstract book. 7th Congress of Balkan Stomatological Society, Kushadasi, Turkey, 2002. 28. Ismail AI. Determinants of health in children and the problem of early childhood caries. Pediatr Dent. 2003; 25:328-33. www.srp-arh.rs

24 Тушек И. и сар. Утицај социјалне средине на појаву каријеса у раном детињству Influence of Social Environment on Caries Prevalence in Early Childhood Ivan Tušek 1, Momir Carević 2, Jasmina Tušek 3 1 Faculty of Medicine, Dental Clinic, University of Novi Sad, Novi Sad, Serbia; 2 Department of Paediatric Dentistry, Faculty of Dentistry, University of Belgrade, Belgrade, Serbia; 3 Private Dental Office Palmadent, Novi Sad, Serbia SUMMARY Introduction Early childhood caries (ECC) is a special form of caries that affects decideous teeth with rapid progression and numerous complications. Objective The aim of the study was to define the prevalence of ECC in children of the South Bačka area, the importance of social environment for the prevalence and severity of ECC, and define the model for its prevention. Methods The survey was the cross-sectional analytical study in the 10% sample of children, aged 13-64 months, different sex, social status and human enviroment. Severity and prevalence of ECC were assesed by dental check-ups. The epidemiological data were obtained by the interview of parents. The tests of significant statistical differences were performed by the analysis variance and χ 2 (p<0.05) test, as well as interdependence of ECC and single characteristics that could be a predictor of the disease by the logistic regression. Results The prevalence of ECC was 30.5%. The highest disease frequency was found in children of male sex (35.1%), out of kindergardens (54.2%), in the third and the next born child in the family (46.9%) and in part-time employed mothers (47.2%) who had only elementary education (59.3%) and were poorly informed about oral health. The highest prevalence (47.1%) of ECC was found in children whose parents had the lowest income per month. Type 1 of ECC was the most presented one (75.0%). Conclusion The higher prevalence and more severe ECC were found in the third and the next born male child from rural environment. Keywords: caries; early childhood; prevalence; social environment Примљен Received: 31/12/2009 Прихваћен Accepted: 12/03/2010 doi: 10.2298/SARH1102018T