Живорад Марковић 796:371.3 Изворни научни чланак Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на физичку образованост ученика Извод из докторске дисертације: УТИЦАЈ ДВА МОДЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОГРАМА НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У ПРВОМ РАЗРЕДУ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ НА ФИЗИЧКУ ОБРАЗОВАНОСТ УЧЕНИКА одбрањене на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду 2008. године, ментор ред. проф. др Драгољуб Вишњић Физичка култура, Београд, 61 (2007), 1-2, стр. 71 87, таб. 3, лит. 11 Сажетак Циљ рада је био да се установи какви су ефекти континуираног планирања и реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања, а какви су ефекти стандардног планирања и реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања, који се најчешће спроводи у циклусима са одређеним бројем часова и евентуалне разлике између два модела планирања. Спроведено је истраживање лонгитудиналног карактера, односно педагошки експеримент са паралелним групама. Експерименталним третманом је обухваћено 300 испитаника подељених у четири посебна субузорка - према критеријумима пола и узраста. Варијабле које припадају комплексу предикторских варијабли покривале су пет различитих простора. У обради података добијених емпиријским истраживањем, за израчунавање значајности разлика у ефектима примене различитих програмских садржаја, примењена су: мултиваријантна анализа варијансе, Roj-ев тест, дискриминативна анализа, униваријантна анализа коваријансе и мултиваријантна анализа коваријансе. Настава физичког васпитања, са континуираним обучавањем и усавршавањем програмских садржаја, није имала статистички значајног утицаја на антропометријске карактеристике код испитаника и испитаница, значајно је позитивно утицала на побољшање резултата моторичких способности, спортско-техничког достигнућа, нивоа теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању и ставова према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе и као таква може бити поуздана основа и препорука савремене наставе физичког васпитања уз перманентну надградњу тренутних сазнања. Кључне речи: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ / ПРОГРАМ НАСТАВЕ / ФИЗИЧКА ОБРАЗОВАНОСТ УВОД Физичко васпитање, као планско и oсмишљено васпитно образовно подручје, са јасно дефинисаним циљем започиње у институционализованом образовању Србије предшколским васпитањем, а завршава се најчешће са завршетком образовања у средњим школама. ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 71
Живорад Марковић Настава физичког васпитања одржава се у веома различитим условима, који условљавају и различите резултате. Процес физичког васпитања је један од најсложенијих васпитно образовних процеса. Његова сложеност се најбоље огледа кроз структуру процеса "физичког образовања" чији је резултат "физичка образованост". Процес физичког образовања сачињавају следећи елементи: развој моторичких (физичких способности), стицање умења, вештина, и спортско-техничких способности, стицање знања из области физичког васпитања и вежбања (знања "о телесном вежбању", "знања за телесно вежбање" и "знања ради телесног вежбања", формирање ставова и уверења о вредностима физичког васпитања и вежбања - формирање позитивног односа према физичком вежбању и физичком васпитању (углавном се то постиже свеобухватношћу позитивних утицаја кроз наставу и ванчасовне активности) и формирањем навика за бављење вежбањем. У процесу физичког образовања, свакако, најбитнију улогу игра непосредно вежбање поводом кога се стичу и сва остала знања у области физичког васпитања и вежбања Резултат физичког образовања је физичка образованост. Садржаји физичког образовања и физичке образованости су међусобно повезани и имају заједничке елементе (знања, умења, вештине, технике, навике и уверења). Акценат у физичком образовању и физичкој образованости није само на знањима о телесном кретању вежбању, већ на самом телесном кретању вежбању. Физичка образованост је стање или ниво: моторичких и функционалних способности васпитаника, научености спортско-техничких вештина, сазнања о вредности физичког васпитања на ширем плану, усвојених искустава и знања из области физичког вежбања и усвојених навика релевантних за физичко вежбање. Акценат овог рада је на планирању програмских садржаја наставе физичког васпитања, као најзначајније карике у ланцу било којег рада и активности. У циљу изналажења могућности за побољшање радног учинка у процесу физичког васпитања биће понуђен програм у коме ће континуирано бити заступљен на сваком другом часу изборни спорт (рукомет), а на осталим часовима садржаји из гимнастике и атлетике. Основне одреднице и принципи, од којих се пошло при постављању експеримента и изради експерименталног програма, били су следећи: да у програму физичког васпитања буду заступљени колективни и индивидуални спортови: рукомет (спорт са елементима сва три природна начина кретања: трчање, скакање и бацање), гимнастика и атлетика, да програм физичког васпитања садржи телесне активности које се сматрају најефикаснијим у погледу трансформација одређених сегмената моторичких способности и телесне развијености средњешколске омладине, да изабране активности у програму физичког васпитања буду популарне у средини и у школи и опште прихватљиве од стране ученика и да постоји материјална и кадровска покривеност потреба за адекватно спровођење експерименталног програма физичког васпитања. Полазећи од чињенице да је један циклус недовољан да се поједини спорт савлада и да се формирани "трагови" по завршетку циклуса брзо губе, претпоставка је да ће се континуираним планирањем наставе физичког васпитања испољити дуже позитивно дејство понуђених активности, и да ће експериментални модел реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања, са континуираним обучавањем и усавршавањем програмских садржаја, ефикасније утицати на компоненте физичке образованости ученика. Предмет овог истраживања су елементи физичке образованости испитаника праћене кроз наставу у које се убрајају: моторичке способности, спортско-техничка достигнућа, знања из области физичког васпитања и физичког вежбања, као и ставови испитаника према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе. Предмет истраживања су и антропометријске карактеристике испитаника подложне мењању кроз процесе физичког вежбања. Циљ је установити какви су ефекти континуираног планирања и реализације 72 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на.. програмских садржаја наставе физичког васпитања, а какви су ефекти стандардног планирања и реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања, који се најчешће спроводи у циклусима са одређеним бројем часова и евентуалне разлике између два модела планирања. За реализацију циља истраживања неопходно је било испунити следеће истраживачке задатке: - измерити антропометријске параметре испитаника и испитаница на иницијалном и финалном мерењу и упоредити их тражењем разлика унутар и између група; - проценити моторичке способности испитаника и испитаница на иницијалној и финалној процени и истражити постоје ли разлике унутар и између група; - проценити ниво спортско-техничког достигнућа испитаника и испитаница на иницијалној и финалној процени и истражити постоје ли разлике унутар и између група; - проценити ниво теоријског знања испитаника и испитаница о физичком васпитању и физичком вежбању на иницијалној и финалној процени и истражити постоје ли разлике унутар и између група; - истражити ставове (однос) испитаника и испитаница према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе ради упоређења унутар и између група; - релевантним статистичким методама, индуктивним путем, истражити утицај два начина планирања наставе физичког васпитања на физичку образованост и - на основу квалитативне анализе добијених резултата дати могуће препоруке за теорију и праксу наставе физичког васпитања. МЕТОД Методологијом у овом раду обухваћени су: ток и поступци истраживања, узорак испитаника, узорак варијабли, програм и поступак мерења - процене и математичкостатистичка обрада података. Ток и поступци истраживања Истраживање је лонгитудинално експерименталног карактера (педагошки експеримент са паралелним групама) у коме је, као основни, коришћен експериментални метод, а статистички метод као помоћни. Истраживање је реализовано у Пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика "Свилајнац" у Свилајнцу и у Средњој школи "Свилајнац" у Свилајнцу у трајању од једне школске године. Настава физичког васпитања планирана је и реализована у 70 школских часова. Узорак испитаника Узорак испитаника за планирано истраживање формиран је у складу са постављеним хипотезама, предметом, циљем и задацима истраживања, а био је условљен стручним, организационим и материјалним условима реализације наставе физичког васпитања. Истраживањем - експерименталним третманом је обухваћено 300 испитаника подељених у четири посебна субузорка - према критеријумима пола и узраста: експериментална група са 104 испитаника првог разреда, експериментална група са 50 испитаница првог разреда, контролна група са 104 испитаника првог разреда и контролна група са 42 испитанице првог разреда. Старост испитаника у току експеримента била је 15-16 година. Узорак варијабли Узорак варијабли чиниле су: варијабле из антропометријског простора, варијабле из ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 73
Живорад Марковић моторичког простора, варијабле из простора спортско-техничког достигнућа ученика, варијабле из простора нивоа теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању и варијабле из простора ставова ученика према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе. За праћење две основне димензије, лонгитудиналне димензионалности скелета и циркуларне димензионалности, одређено је следећих пет антропометријских карактеристика: телесна висина - представља лонгитудиналну димензионалност скелета, телесна тежина - представља волуминозност и масу тела, обим опружене подлактице - представља циркуларну димензионалност, обим опружене надлактице - представља циркуларну димензионалност и обим потколенице - представља циркуларну димензионалност. Антропометријске карактеристике мерене су методом Интернационалног биолошког програма. Процена моторичких способности урађена је помоћу девет стандардизованих кретних задатака - "ЕУРОФИТ" батерије. Сви тестови реализовани су у стандардним условима, у сали за физичко васпитање и у спортској хали. Приликом тестирања редослед реализације моторичких тестова, био је следећи: фламинго, тапинг руком, претклон са досезањем у седу, скок у даљ из места, динамометрија доминантне шаке, лежање - сед за 30с, издржај у згибу, чунасто трчање на 10x5 м и истрајно чунасто трчање. Наставни план физичког васпитања за гимназије и средње стручне школе је са истим недељним и годишњим фондом часова. Садржаји програма наставе физичког васпитања усмерени су на: развијање физичких способности, спортско-техничко образовање и повезивање физичког васпитања са животом и радом. Спортско-техничко образовање се реализује у првом, другом и трећем разреду кроз заједнички програм (атлетика, вежбе на справама и тлу) и кроз програм по избору ученика, а у четвртом разреду кроз програм по избору ученика. За процену нивоа усвојености спортскотехничког достигнућа из атлетике, као варијабле у овом истраживању примењене су: ниски старт и техника спринтерског трчања, бацање кугле техником О` Brajen (ученици 5 кг, ученице 4 кг) и скок у даљ корачном варијантом технике. За процењивање нивоа усвојености спортско-техничког достигнућа из вежби на справама и тлу, као варијабле у овом истраживању примењене су: премет странце, прескок - згрчка и за ученике - узмак, а за ученице - вага чеоно. За процењивање нивоа усвојености спортско-техничког достигнућа из рукомета, као варијабле у овом истраживању примењене су: хватање и додавање лопте, једнострука финта у јачу страну, скок шут у вис и игра на два гола. Теоријска знања утврђена су посебним тестом знања конструисаним за ово истраживање. Тест се састоји од двадесет питања конципираних тако да што комплексније покрију простор ученичког општег знања о физичком васпитању и физичком вежбању. Задаци су били дефинисани у форми питања са понуђеним алтернативним одговорима различите тежине. Максималан скор тестовних поена износио је 100. За сваког ученика одређен је број освојених поена на сваком питању, као и укупан тестовни скор. У циљу утврђивања валидности теста урађено је пробно истраживање на узорку од 178 ученика првог и другог разреда средње школе. За грубу процену факторске валидности примењеног инструмента (теста знања) на комплетном узорку, примењена је факторска анализа по методу главних компоненти, уз Warimah солуцију ротације главних компоненти. Ставови према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе утврђивани су путем Мерцеровог инвентара става, чију је модификацију извршио Матић 1982. године. Применом овог инвентара става било је потребно утврдити да ли предложени модел 74 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на.. планирања програмских садржаја наставе физичког васпитања утиче на формирање позитивнијих ставова према физичком васпитању и да ли ће се ставови у експерименталним групама разликовати од ставова контролних група испитаника. Мерцеров инвентар става се састоји из 40 ајтема које је испитаник прихватио, или није прихватио. Одговори се дају на петостепеној Ликертовој скали са алтернативама: не слажем се, делимично се не слажем, неодлучан сам; делимично се слажем и потпуно се слажем. Мерцеров инвентар става испитаници су попуњавали у учионици за време редовних часова физичког васпитања. Максимални број бодова колико испитаник може да освоји је 200. Већи број бодова указује на позитивније ставове према физичком васпитању и физичкој култури. Математичко-статистичка обрада података У обради података добијених емпиријским истраживањем, за израчунавање значајности разлика у ефектима примене различитих програмских садржаја, примењена је: мултиваријантна анализа варијансе, Roj-ев тест, дискриминативна анализа, униваријантна анализа коваријансе и мултиваријантна анализа коваријансе. РЕЗУЛТАТИ СА ДИСКУСИЈОМ Анализа разлика између испитаника -испитаница у односу на вредности антропометријских карактеристика У овом делу рада анализиране су антропометријске вредности експерименталне и контролне групе испитаника и испитаница на финалном мерењу. Циљ анализе је био да се утврде евентуалне разлике између експерименталног и контролног третмана. Применом поступка мултиваријантне анализе коваријансе, изједначивши резултате иницијалних мерења, циљ је био сагледати стварне ефекте реализованих третмана на трансформацију антропометријских вредности испитаника и испитаница на финалном мерењу. На основу добијених вредности мултиваријантне анализе коваријансе може се са сигурношћу констатовати да не постоји статистички значајна разлика између третмана испитаника и испитаница на финалном мерењу на основу стања антропометријских вредности. Остварени ниво статистичке значајности код испитаника је p=.219., а код испитаница p=.196. Реализовани третмани својим садржајима нису могли условити статистички значајне промене у простору антропометријских вредности испитаника и испитаница. Добијени резултати су логични, јер су групе формиране по случајним критеријумима, а ради се о испитаницима истог узраста и пола. Уочене разлике су више плод случајности и конституционалних разлика које су изазване различитим утицајима срединских фактора. Хомогеност испитаника експерименталне групе је већа и износи 64.42%. Дефинисане карактеристике своје групе има 67 испитаника, а 37 испитаника има друге карактеристике, а не своје групе. Хомогеност експерименталне групе испитаница, такође, је већа и износи 66.00%. Дефинисане карактеристике експерименталне групе има 33 испитаница, а 23 испитаница има друге карактеристике, а не карактеристике своје групе. Још један емпиријски показатељ сличности, или разлика, је Махаланобисова дистанца. Резултати из табеле 2. указују да је растојање између испитаника умерено и износи.40. Растојање између испитаница је умерено и износи.39. ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 75
Живорад Марковић Табела 1. Значајност разлика између третмана код испитаника - испитаница у односу на стање антропометријских карактеристика на финалном мерењу Манокова анализа n F p Испитаници 5 1.417.219 Испитанице 5 1.509.196 Табела 2. Хомогеност и дистанца (Махаланобисова) третмана испитаника - испитаница у односу на вредности антропометријских карактеристика на финалном мерењу Групе m/n % Експериментална Контролна Експериментална (М) 67/104 64.42.00.40 Контролна (М) 48/104 46.15.40.00 Експериментална (Ж) 33/50 66.00.00.39 Контролна (Ж) 21/42 50.00.39.00 Табела 3. Значајност разлика између третмана испитаника - испитаница у односу на стање моторичких способности на финалној процени Манокова анализа n F p Испитаници 9 17.190.000 Испитанице 9 17.190.000 На основу добијених резултата може се констатовати да експериментални и контролни модел планирања и реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања није изазвао статистички значајне промене у антропометријским карактеристикама испитаника и испитаница. Анализа разлика између испитаника - испитаница у односу на вредности моторичких способности Циљ анализе је био да се утврди да ли постоји или не постоји разлика или сличност између вредности експерименталне и контролне групе испитаника и испитаница у односу на моторичке способности. Анализа је спроведена на девет стандардизованих моторичких кретних задатака. На основу добијених вредности мултиваријантне анализе коваријансе може се са сугурношћу констатовати да постоји статистички значајна разлика између експерименталног и контролног третмана код испитаника и испитаница на основу стања девет истраживаних моторичких варијабли. Остварени ниво статистичке значајности је p=.000. Примена униваријантне анализе коваријансе имала је за циљ да утврди ефекте експерименталног третмана код испитаника и 76 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на.. испитаница у односу на девет истраживаних варијабли. Анализом података из табеле 4. уочавају се статистички значајне разлике између експерименталног и контролног третмана код свих девет истраживаних варијабли код испитаника и испитаница. Табела 4. Значајност разлика између третмана испитаника - испитаница у односу на вредности моторичких способности на финалној процени по варијаблама ANOCOVA F p F p Фламинго 7.203.008 5.165.026 Тапинг руком 25.800.000 15.942.000 Претклон са досезањем у седу 6.464.011 5.232.025 Скок у даљ из места 18.196.000 12.105.001 Динамометрија доминантне шаке 25.230.000 9.967.002 Лежање - сед за 30 с 48.792.000 14.367.000 Издржај у згибу 40.324.000 4.869.030 Чунасто трчање на 10х5 м 42.509.000 8.419.005 Истрајно чунасто трчање 30.838.000 8.083.006 Статистички значајне разлике су у корист експерименталног третмана, што указује на позитивније ефекте наставе физичког васпитања са континуираним обучавањем и усавршавањем програмских садржаја на моторичке способности испитаника и испитаница и његову практичну применљивост у настави физичког васпитања. На основу дискриминативне анализе и статистичке значајности од p =.000 може се констатовати статистички значајна разлика и јасно дефинисана граница између експерименталног и контролног третмана код испитаника и испитаница у односу на стање моторичких способности (Табела 5). Табела 5. Значајност разлика између третмана испитаника - испитаница у односу на стање моторичких способности на финалној процени Дискриминативна анализа n F p Испитаници 9 20.605.000 Испитанице 9 6.201.000 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 77
Живорад Марковић Коефицијенти дискриминативности указују да је највећа дискриминативност између различитих третмана испитаника у односу на вредност моторичких способности на финалној процени код динамометрије доминантне шаке са коефицијентом дискриминативности од.201, а код испитаница у тапингу руком са коефицијентом дискриминативности од.164 (Табела 6). Хомогеност испитаника експерименталне групе је већа и износи 84.62%. Дефинисане карактеристике има 88 испитаника, а 16 испитаника има друге карактеристике, а не карактеристике своје групе. Хомогеност експерименталне групе испитаница је, такође, већа и износи 84.00%. Дефинисане карактеристике има 42 испитанице, а дванаест испитаница нема карактеристике своје групе. Резултати из табеле 7. указују да су растојања третмана испитаника и испитаница већа и износе код испитаника 1.93, а код испитаница 1.64. Табела 6. Коефицијенти дискриминативности између третмана испитаника - испитаница у односу на вредност моторичких способности на финалној процени Варијабле Коефицијенти дискриминативности Динамометрија доминантне шаке.201 Тапинг руком.164 Табела 7. Хомогеност и дистанца (Махаланобисова) третмана испитаника - испитаница у односу на стање моторичких способности на финалној процени Група m/n % Експериментална Контролна Експериментална (М) 88/104 84.62.00 1.93 Контролна (М) 84/104 80.77 1.93.00 Експериментална (Ж) 42/50 84.00.00 1.64 Контролна (Ж) 35/42 83.33 1.64.00 Добијени резултати указују да је експериментални модел планирања и реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања условио боље резултате у моторичким способностима од планирања у контролној групи испитаника и испитаница. Анализа разлика између испитаника - испитаница у односу на третман спортско-техничког достигнућа У овом делу рада анализиране су оцене спортско-техничког достигнућа. Спортскотехничка достигнућа испитаника и испитаница анализирана су помоћу десет варијабли. Свих десет истраживаних варијабли има пет модалитета оцена. На основу параметара мултиваријантне анализе варијансе са сигурношћу се може констатовати статистички значајна разлика између група испитаника и испитаница у односу на третман спортско-техничког достигнућа. На основу резултата Roj-евог теста могу се констатовати статистички значајне разлике између група испитаника и испитаница у односу на третман са иницијално - финалне процене код свих десет истраживаних варијабли спортско-техничког достигнућа. 78 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на.. Разлике су у корист експерименталног третмана. На основу вредности дискриминативне анализе може се са сигурношћу констатовати статистички значајна разлика и јасно дефинисане границе између истраживаних група испитаника и испитаница у односу на третман спортско-техничког достигнућа са иницијално - финалне процене. Табела 8. Значајност разлика третмана између испитаника - испитаница у односу на оцене спортско-техничког достигнућа на иницијално - финалној процени Манова анализа n F p Испитаници 10 13.525.000 Испитанице 10 13.480.000 Табела 9. Значајност разлика у дејству третмана између испитаника - испитаница у односу на оцене појединих варијабли спортско - техничког достигнућа на иницијално - финалној процени Варијабле (М) χ R F p Ниски старт и техника спринтерског трчања.474.500 45.874.000 Бацање кугле техником O' Brajen.463.505 47.076.000 Скок у даљ корачном техником.467.507 47.565.000 Премет странце.329.316 15.273.000 Прескок згрчка.469.500 45.822.000 Узмак.438.468 38.615.000 Хватање и додавање лопте.590.683 120.236.000 Једнострука финта у јачу страну.552.598 76.364.000 Скок шут у вис.562.626 88.435.000 Игра на два гола.517.582 70.355.000 Варијабле (Ж) χ R F p Ниски старт и техника спринтерског трчања.477.527 23.058.000 Бацање кугле техником O' Brajen.548.602 34.153.000 Скок у даљ корачном техником.523.580 30.455.000 Премет странце.511.555 26.649.000 Прескок згрчка.524.548 25.774.000 Вага чеоно.537.589 31.915.000 Хватање и додавање лопте.642.718 63.973.000 Једнострука финта у јачу страну.674.849 155.168.000 Скок шут у вис.651.782 94.388.000 Игра на два гола.637.790 99.802.000 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 79
Живорад Марковић Табела 10. Значајност разлика третмана између испитаника - испитаница у односу на оцене спортско-техничког достигнућа на иницијално - финалној процени Дискриминативна нализа n F p Испитаници 10 17.350.000 Испитанице 10 17.350.000 Табела 11. Коефицијенти дискриминативности између третмана експерименталне и контролне групе испитаника - испитаница у односу на оцене спортско техничког достигнућа на иницијално - финалној процени Варијабле Коефицијенти дискриминативности Хватање и додавање лопте (М).189 Једнострука финта у јачу страну (Ж) 1.038 Коефицијенти дискриминативности упућују да је највећа разлика између третмана код испитаника у хватању и додавању лопте са коефицијентом дискриминативности од.189, а код испитаница у једнострукој финти у јачу страну са коефицијентом дискриминативности од 1.038 Хомогеност испитаника експерименталне групе се повећала од иницијалне до финалне процене, док се хомогеност контролне групе испитаника од иницијалне до финалне процене смањила. Табела 12. Хомогеност испитаника - испитаница у односу на оцене спортско-техничког достигнућа на иницијално - финалној процени Групе m/n % m/n % Експериментална иницијално (М) 76/104 73.08 38/50 76.00 Контролна иницијално (М) 88/104 84.62 37/42 88.10 Експериментална финално (Ж) 83/104 79.81 47/50 94.00 Контролна финално (Ж) 65/104 62.50 26/42 61.90 На основу процентуалних вредности може се констатовати највећа хомогеност у експерименталној групи испитаница са финалне процене у којој од 50 испитаница 47 има дефинисане карактеристике своје групе. Најмања хомогеност је у контролној групи испитаница са финалне процене у којој шеснаест испитаница има друге карактеристике, а не своје групе и хомогеност износи 61.90%. Највећа хомогеност је у експерименталној групи на финалној процени. Хомогеност је и показатељ усвојености елемената спортско-техничког достигнућа код 80 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на.. већине испитаника и испитаница експерименталне групе. На основу интерпретираних резултата може се закључити да је експериментални модел планирања и реализације програмских садржаја наставе физичког васпитања условио боље резултате у спортско-техничком достигнућу испитаника и испитаница од модела планирања у контролним групама. Анализа разлика између испитаника - испитаница у односу на третман нивоа теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању Даљом анализом приказане су разлике између третмана експерименталне и контролне групе испитаника у односу на три простора теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању и то: знања о настави физичког васпитања, знања о колективним спортовима и знања о индивидуалним спортовима. Мултиваријантна анализа варијансе указује на статистички значајну разлику третмана између експерименталне и контролне групе испитаника и испитаница у односу на ниво теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању. Статистички значајне разлике су у корист експерименталних група. Вредности Rој-евих параметара указују на статистички значајну разлику између испитаника и испитаница на иницијално - финалној процени у сва три истраживана простора са нивоом статистичке значајности од р=.000. Добијене статистички значајне разлике указују на позитивне ефекте експерименталног третмана. Табела 13. Значајност разлика третмана између експерименталне и контролне групе испитаника - испитаница на иницијално - финалној процени нивоа теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању Манова анализа n F p Испитаници 3 13.188.000 Испитанице 3 13.188.000 Табела 14. Значајност разлика између испитаника - испитаница на иницијално - финалној процени у односу на поједине просторе нивоа теоријског знања Варијабле χ R F p Настава физичког васпитања (М).246.243 8.604.000 Колективни спортови (М).402.410 27.798.000 Индивидуални спортови (М).318.320 15.694.000 Настава физичког васпитања (Ж).388.334 7.550.000 Колективни спортови (Ж).435.462 16.258.000 Индивидуални спортови (Ж).317.308 6.284.000 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 81
Живорад Марковић Како је p =.000 за три синтетизована знања може се констатовати статистички значајна разлика и јасно дефинисана граница између третмана испитаника и испитаница у односу на простор теоријских знања са иницијално - финалне процене. На основу коефицијената дискриминативности може се закључити да у простору знања о колективним спортовима постоји на иницијално - финалној процени највећа разлика, са коефицијентом дискриминативности од.147, код испитаника, а код испитаница са коефицијентом дискриминативности од.201 (Табела 16). Табела 15. Значајност разлика третмана између експерименталне и контролне групе испитаника - испитаница на иницијално - финалној процени нивоа теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању Дискриминативна анализа n F p Испитаници 3 13.950.000 Испитанице 3 8.307.000 Табела 16. Koeфицијенти дискриминативности између третмана експерименталне и контролне групе испитаника - испитаница на иницијално - финалној процени нивоа теоријског знања Варијабле Коефицијенти дискриминативности Колективни спортови (М).147 Колективни спортови (Ж).201 Највећа хомогеност код испитаника је у експерименталној групи на финалној процени. Дефинисане карактеристике од 104 испитаника има 75, то значи да 29 испитаника има друге, а не карактеристике своје групе и хомогеност је 72.12%. Табела 17. Хомогеност између испитаника - испитаница на иницијално - финалној процени нивоа теоријског знања Групе m/n % m/n % Експериментална иницијално (М) 62/104 59.62 32/50 64.00 Контролна иницијално (М) 62/104 59.62 25/42 59.52 Експериментална финално (Ж) 75/104 72.12 31/50 62.00 Контролна финално (Ж) 55/104 52.88 28/42 66.67 Највећа хомогеност код испитаница је у контролној групи на финалној процени. Дефинисане карактеристике од 42 испитанице имају 28, што значи да четрнаест испитаница има друге, а не карактеристике своје групе и хомогеност је 66.67%. На основу анализе резултата ефеката третмана код испитаника и испитаница може се 82 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на.. констатовати да је експериментални модел планирања и реализације наставе физичког васпитања условио виши ниво теоријских знања о физичком васпитању и физичком вежбању од модела планирања и реализације наставе у контролној групи. Анализа разлика између испитаника - испитаница у односу на третман ставова према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе У овом делу рада извршена је анализа разлика између експерименталне и контролне групе у односу на Мерцеров инвентар става према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе. Вредност мултиваријантне анализе варијансе указује на статистички значајну разлику између третмана експерименталне и контролне групе испитаника и испитаница у односу на Мерцеров инвентар става са нивоом статистичке значајности од p=.000. Статистички значајне разлике су у корист експерименталних група. Rој-ев тест разматра само једну варијаблу, а то је Мерцерова сума и на основу добијених параметара може се констатовати статистички значајна разлика између третмана испитаника и испитаница у односу на Мерцерову суму. Добијене статистички значајне разлике указују на ефекте експерименталног третмана, који је условио позитивније ставове према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе. Табела 18. Значајност разлика између третмана експерименталне и контролне групе испитаника - испитаница у односу на Мерцеров инвентар става Манова анализа n F p Испитаници 1 20.522.000 Испитанице 1 6.754.000 Табела 19. Значајност разлика између третмана испитаника - испитаница у односу на суму Мерцеровог инвентара става Варијабла χ R F p Мерцерова сума (М).368.361 20.522.000 Мерцерова сума (Ж).334.318 6.754.000 Највећа хомогеност код испитаника је у експерименталној групи на финалној процени. Дефинисане карактеристике од 104 испитаника има 72, а 32 испитаника имају друге, а не карактеристике своје групе и хомогеност је 69.23%. Највећа хомогеност код испитаница је, такође, у експерименталној групи испитаница на финалној процени. Дефинисане карактеристике од 50 испитаница има 34, а шеснаест испитаница има друге, а не карактеристике своје групе и хомогеност је 68.00%. ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 83
Живорад Марковић Табела 20. Хомогеност између испитаника - испитаница у односу на Мерцеров инвентар става Групе m/n % m/n % Експериментална иницијално (М) 52/104 50.00 29/50 58.00 Контролна иницијално (М) 71/104 68.27 27/42 64.29 Експериментална финално (Ж) 72/104 69.23 34/50 68.00 Контролна финално (Ж) 57/104 54.81 24/42 57.14 На основу добијених резултата и разлика ефеката третмана може се констатовати да је експериментални модел планирања наставе физичког васпитања имао већи ефекат на формирање позитивнијих ставова испитаника и испитаница према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе од модела планирања и реализације наставе у контролним групама. ЗАКЉУЧАК На основу добијених резултата може се констатовати да је дошло до прираста антропометријских вредности код испитаника и испитаница. Добијене разлике између иницијалног и финалног мерења, на основу вредности мултиваријантне анализе коваријансе, са нивоом статистичке значајности од p=.219 код испитаника и p=.196 код испитаница, не указују на статистички значајне разлике између експерименталног и контролног третмана на финалном мерењу. Поред позитивног утицаја експерименталног и контролног третмана, промене антропометријских вредности на финалном мерењу највећим делом су биле условљене природним растом и развојем, који је у овом узрасном периоду веома интензиван. Евидентан је прираст у телесној висини и телесној тежини. Уочене су индивидуалне разлике где се појединим испитаницима у периоду од једне школске године висина повећала до 10 цм, а телесна тежина до 9 кг. Финално стање моторичких способности испитаника и испитаница у односу на експериментални третман сагледано је помоћу девет стандардизованих моторичких кретних задатака. Мултиваријантном анализом коваријансе констатована ја статистички значајна разлика између експерименталне и контролне групе код испитаника и испитаница у односу на третман девет истраживаних моторичких способности. Униваријантном анализом коваријансе утврђена је значајност разлика између третмана експерименталне и контролне групе испитаника и испитаница по варијаблама. У фламингу постоји статистички значајна разлика између експерименталне и контролне групе испитаника, са нивоом статистичке значајности од p=.008, а код испитаница од p=.026. Статистички значајна разлика је у корист експерименталних група. Поред ефеката експерименталног третмана мора се имати у виду генетска условљеност равнотеже са коефицијентом урођености од 0.90 и висока корелација са координацијом и когнитивним факторима. Успех на тесту зависи, у првом реду, од функције малог мозга, вестибуларног апарата, стања моторике, техничких услова мерења и усавршености координационих елемената кретања, који су у корелацији са равнотежом. Досадашњим истраживањима је утврђено да моторички тест тапинг руком даје доста поуздане информације о сегментарној брзини руку. Успех на тесту зависи у првом реду од брзине покрета руку, односно од репетитивнобалистичког потенцијала мишића руку, која је већим делом генетски условљена. Поред овога битна је и јачина мишића и њихова издржљивост. Добијене вредности у 84 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на.. експерименталним групама су позитивни ефекти много вежби урађених у припремним и главним фазама часова, где је доминирао рад са рукометном лоптом (одизање лопте од тла, вођења у месту и кретању две и више лопти, одузимање лопте партнеру, вежбе у паровима и тројкама, као и колективни напад) који је утицао да дође до знатног побољшања у овој варијабли. Не сме да се приликом уопштавања резултата не узме у обзир високи утицај генетског фактора на сегментарну брзину руку. У претклону са досезањем у седу постоји статистички значајна разлика између испитаника и испитаница у зависности од третмана. Генерални фактор флексибилности (покретљивости) не постоји, већ се може говорити о већој или мањој, бољој или слабијој флексибилности појединих регија тела. Флексибилност није генетски условљена и радом у млађим годинама може се утицати на њен развој. Ово је веома важно за школско физичко васпитање. Успех на тесту зависи од антропометријских карактеристика, снаге флексора трупа, еластичности антагониста, доба дана, температурних разлика и увежбаности. У току експерименталног третмана добијена су побољшања резултата у експерименталним групама, која би била знатнија да је експериментални третман деловао у дужем временском периоду. Скок у даљ из места мери експлозивну снагу чији је коефицијент урођености 0,80. Експлозивна снага се карактерише мишићном контракцијом, која је ексцитирана максималним надражајем централног нервног система, при чему се ангажује максималан број нервних и мишићних влакана, а са циљем да се изврши конкретан моторички задатак (померање тела у простору, или деловање тела на објекат из околине). Резултат на тесту доста зависи од моторичког потенцијала испитаника, опште и посебне моторичке образованости и антропометријских карактеристика испитаника. Знајући за висок степен урођености, који представља лимитирајући чинилац за побољшање резултата, интерпретација резултата је извршена са повећаном опрезношћу, не приписујући пресудни утицај експерименталном третману за побољшање резултата, у овом случају планираној и реализованој настави са континуираним обучавањем и усавршавањем и рукометом као изборним спортом који се спроводио на сваком другом часу током школске 2006/2007. године. Побољшање у динамометрији доминантне шаке поред позитивног утицаја третмана у великој мери корелира са телесном развијеношћу, мада значајну улогу има и фактор који се односи на нервну ексцитацију. Побољшање резултата у лежању - седу за 30 с унутар експерименталних група на финалној процени указује да је настава физичког васпитања са континуираним обучавањем и усавршавањем имала довољно јак физиолошки утицај да изазове позитивне промене у циљу побољшања резултата. Претпоставља се да је репетитивна снага генетски условљена са коефицијентом урођености од 0.50 и резултирана је снагом појединих сегмената тела, односно појединих мишићних група. Тест мери искључиво мишићну јачину, али доста зависи и од мотивационе структуре. У издржају у згибу доминира ангажовање појединих мишића, или мишићних група, раменог појаса и руку у изометријском режиму рада. Резултат, поред изометријске мишићне силе зависи и од антропометријских карактеристика испитаника (телесне тежине) и биомеханичких елемената (дужина полуге подлактице и надлактице и угла између њих). Фактор мотивације је, као предуслов успеха веома значајан, па чак и одлучујући. Заузети положај се одржава све дотле док стижу импулси из централног нервног система. Често испитаник прекине вежбу без икаквих објективних разлога. Брзина, као моторичка способност, је највећим делом диспозиционог карактера, са коефицијентом урођености од 0.90-0.95. Знајући ово, логично је закључити да су могућности значајнијег побољшања овог својства лимитиране. Успех у чунастом трчању на 10х5 м, поред добро савладане технике брзог трчања, у великој мери зависи од моторичког ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 85
Живорад Марковић потенцијала мишића ногу да изведу ефикасно понављајуће балистичке контракције. Рукомет, као спортска игра и много других елементарних игара садрже кретања која изазивају позитивне трансформационе процесе који утичу на побољшање брзине. Реализација програмских садржаја наставе рукомета, гимнастике и атлетике, који су се смењивали у току школске 2006/2007. године представљали су довољно јак подстицај за статистички значајна побољшања резултата у експерименталној групи испитаника и испитаница у истрајном чунастом трчању. У свим истраживаним варијаблама спортско-техничког достигнућа у експерименталним групама испитаника и испитаница дошло је до повећања оцена на финалној процени (највећа повећања су у елементима рукометне технике) у односу на контролну групу испитаника и испитаница у којој ефекти контролног третмана нису изазвали повећање оцена, добијена повећања су мања од повећања у експерименталним групама. Вредности мултиваријантне анализе варијансе, Rој-евог теста и дискриминативне анализе потврђују позитивније ефекте експерименталног третмана код испитаника и испитаница. На основу наведеног могу се са сигурношћу констатовати предности континуираног обучавања и усавршавања програмских садржаја наставе физичког васпитања. Експериментални третман је код испитаника и испитаница условио значајније побољшање нивоа теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању на финалној процени. Мултиваријантна анализа варијансе, Rој-ев тест и дискриминативна анализа упућују на констатацију, да су ефекти експерименталног третмана били успешнији од контролног и условили веће промене у нивоу теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању испитаника и испитаница. Структура одговора на Мерцеров инвентар става, иницијално - финално се знатно променила. Одговор "неодлучан сам" - иницијално, замењен је у већини случајева одговором "делимично се слажем" и "потпуно се слажем" - финално. У контролној групи испитаника и испитаница почетна структура одговора на крају третмана остала је непромењена. Наведено указује на позитивније ставове у експерименталним групама што потврђују вредности мултиваријантне анализе варијансе и Rој-евог теста. Општи закључак добијених резултата и разлика истраживаних варијабли код испитаника и испитаница, могао би се исказати следећом констатацијом: Настава физичког васпитања, са континуираним обучавањем и усавршавањем програмских садржаја, није имала статистички значајног утицаја на антропометријске карактеристике код испитаника и испитаница, значајно је позитивно утицала на побољшање резултата моторичких способности, спортско-техничког достигнућа, нивоа теоријског знања о физичком васпитању и физичком вежбању и ставова према настави физичког васпитања и вредностима физичке културе и као таква може бити поуздана основа и препорука савремене наставе физичког васпитања уз перманентну надградњу тренутних сазнања. ЛИТЕРАТУРА /1/ Ацковић, Т. (1975). Оквирни програм теоретске наставе из области физичког васпитања за ученике основне школе. Физичка култура, (2), 31-31. /2/ Бокан, Б., и Матић, М. (1982). Импликације вредносних ставова ученика према телесном кретању - вежбању и спорту у писменим задацима из матерњег језика на теме експлицитно и имплицитно асоцијативне подручју физичког васпитања. Физичка култура, (2), 150-155. 86 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2
Утицај два модела реализације програма наставе физичког васпитања у првом разреду средње школе на.. /3/ Буђа, И. (1996). Наставници физичког васпитања о себи и својим условима рада. Физичка култура, 50 (3), 195-200. /4/ Вишњић, Д., Јовановић, А., и Милетић, К. (2004). Теорија и методика физичког васпитања. Аранђеловац: Виктор штампа. /5/ Вуловић, Г. (1987). Интензификација средстава физичког васпитања у уводној и припремној фази часа физичког васпитања као начин побољшања биомоторичких способности код ученика трећег разреда средњег усмереног образовања и васпитања. Непубликовани магистарски рад. Београд: Факултет физичког васпитања. /6/ Галић, М. (1995). Детерминанте става и учешћа у спортско-рекреативним активностима. Физичка култура, 49 (1), 7-15. /7/ Здански, И., и Галић, М. (2002). Дидактика физичког васпитања. Бања Лука: Удружење грађана- наставника основних и средњих школа "Петар Кочић". /8/ Кавчић, Ј. (1976). Шта је телесно васпитање, а шта телесно образовање и њихов значај. Физичка култура, (3), 209-214. /9/ Катић, Р. (1985). Релације између морфолошких карактеристика и успеха у предмету тјелесни одгој у усмјереном образовању, Физичка култура, (1), 14-16. /10/ Кљајевић, В. (2005). Ефекти различитих програма наставе физичког васпитања на трансформацију димензија антрополошког статуса ученика завршних разреда средње школе. Непубликована докторска дисертација. Нови Сад: Факултет физичке културе. /11/ Крсмановић, Б. (1985). Ефикасност наставе физичког васпитања у зависности од модела наставних програма. Непубликована докторска дисертација. Нови Сад: Факултет физичке културе. /12/ Крсмановић, Б., и Берковић, Л. (1999). Теорија и методика физичког васпитања. Нови Сад: Факултет физичке културе. /13/ Крулановић, Р. (2006). Ефекти различитих програма вежбања и њихов утицај на морфолошке, моторичке и функционалне карактеристике ученика. Непубликовани магистарски рад. Нови Сад: Факултет физичке културе. /14/ Кукољ, М. и сар. (1997). Карактеристике моторичких особина спортиста у периоду сазревања. Физичка култура, 51 (4), 552-560. /15/ Курелић, Н., и сар. (1975). Структура и развој морфолошких и моторичких димензија омладине. Београд: Институт за научна истраживања, Факултет физичког васпитања. /16/ Максимовић, С. (2000). Ефекти два различита програма рукомета на ученике петог разреда основне школе. Непубликовани магистарски рад. Београд: Факултет физичке културе. /17/ Марковић, Ж. (2006). Утицај два начина планирања на резултате наставе физичког васпитања у првом и другом разреду средње школе. Непубликовани магистарски рад. Београд: Факултет спорта и физичког васпитања. /18/ Марковић, Ж. (2006). The level of information and theoretical knowledge of secondary school students. Физичка култура, (2), 196-201. /19/ Матић, М. (1976). Прилог проучавању зависности резултата у тестовима снаге од неких чинилаца мотивације у одређеном поступку њихове примене на ученицима. Непубликована докторска дисертација. Београд: Факултет физичког васпитања. /20/ Милановић, Љ. (2000). Нека запажања о ефикасности два различита програма вежбања (званичног и алтернативног) у редовној настави физичког васпитања у основној школи. Физичка култура, 54 (1-4), 63-68. /21/ Радовановић, Ђ. (1992). Морфолошке карактеристике ученика средњих школа с' обзиром на врсту и интензитет телесне активности. Физичка култура, (3), 195-198. /22/ Станојевић, А. (1986). Прилог изучавању теоретских знања и ставова ученика у средњем усмереном образовању и васпитању као фактор њиховог ангажовања у физичком васпитању. Физичка култура, (1), 12-15. др Живорад Марковић, Пољопривредно ветеринарска школа са домом ученика "Свилајнац", 35210 Свилајнац, Жикице Јовановића Шпанца 64 035/323-594 ФИЗИЧКА КУЛТУРА, БЕОГРАД, 61 (2007) 1-2 87