Текстови натписа на представама Успења Богородичиног у византијској уметности

Текстови натписа на представама Успења Богородичиног у византијској уметности Архимандрит Силас Кукијарис Атина UDC 75.033.2 271.2-312.47 271.2-282:003.071 DOI 10.2298/ZOG1438143K Оригиналан научни рад Осим уобичајеног натписа са називом сцене, Успење Богородичино у уметности доба Палеолога обилује и текстовима исписаним на отвореним књигама светих епископа и на свицима химнографа и пророка сликаних у оквиру ове композиције. Они су исписани и на епизодама које понекад прате главну представу Богородичине смрти. Сабрани су карактеристични примери ових натписа, утврђено је њихово химнографско и богослужбено порекло и понуђена су њихова иконографска тумачења. Кључне речи: византијско сликарство, Успење Богородичино, натписи, химнографија, богослужбени текстови Along with the usual inscription that contains the title of the scene, depictions of the Dormition of Holy Virgin in the art of the Palaiologan period abound in texts inscribed on open books carried by holy bishops or scrolls held by the hymnographers and prophets included in the composition. Inscriptions can also be found in the episodes that sometimes accompany the central representation of the Virgin Mary's death. This paper seeks to compile the most typical examples of such inscriptions, identify their hymnographic and liturgical sources and offer iconographic interpretations. Keywords: Byzantine painting, Dormition of the Holy Virgin, inscriptions, hymnography, liturgical texts У циклусу Дванаест великих празника Успење Богородичино је завршна представа. Њено уобичајено место у програму византијских храмова је на западном зиду наоса, што показује већ један од најранијих примера ове сцене, онај у Богородичиној цркви Манастира Дафни (XI век). 1 На свим представама Успења први план заузима Богородица на одру, испод кога је понекад приказано како анђео одсеца руке Јефонију. Око одра се сликају збијене скупине ожалошћених апостола, епископа, јерусалимских жена и светих химнографа. У средишту сцене, најчешће окружен анђелима, увек је представљан Исус Христос у мандорли, како држи Богородичину душу. У неким случајевима у врху композиције сликају се отворене небеске двери и апостоли које анђели преносе на 1 G. Millet, Le monastère de Daphni: histoire, architecture, mosaïques, Paris 1899, pl. XVI; Κ. Καλοκύρης, Η Θεοτόκος εις την εικονογραφία Ανατολής και Δύσεως, Θεσσαλονίκη 1972, 126 139; Ντ. Μουρίκη, Τα ψηφιδωτά της Νέας Μονής Χίου, Αθήνα 1985, 224 225 (са другим примерима); Е. Kitzinger, Reflections of the feast cycle in Byzantine art, CA 36 (1988) 51 74. Сион, а знатно ређе и пророци. Представљање Успења постаје нарочито често и опширно око 1300. године, после одредбе цара Андроника II Палеолога да цeo месец август буде посвећен Богородици. 2 На овим композицијама веома су занимљиви натписи који означавају и именују не само слику Успења и њене различите делове и епизоде већ су исписани и на свицима и књигама које држе јерарси, свети песници и пророци што окружују Богородицу на одру. Они обогаћују теолошки смисао теме и помажу бољем разумевању чинилаца који су утицали на образовање ове представе у византијској иконографији. Највећи број приказа Успења има натпис Η Κοίμησις της Θεοτόκου, мада он може бити и нешто другачији. На пример, на најранијој познатој представи Успења, у северном параклису Светог Јована у Güllü Dere (913 920), он гласи: Η ΜΕ/ΤΑC/ΤΑCIC/ ΤΗC /ΜΗΤ/ΡΟC Τ/ ΟΥ ΚΥ/ΡΙΟΥ и Η ΚΥΜΙCIC (сл. 1). 3 Приказани јерарси, апостоли и пророци најчешће су обележени само првим словом имена, док се имена химнографа исписују у целости. На неким представама 4 појављује се и натпис ψυχή изнад Богородичине душе у Христовим рукама. 5 Текстови на отвореним књигама светих епископа У највећем броју сачуваних споменика међу особама које окружују одар са Богородицом насликани су и свети јерарси. У својој Дванаестој беседи на Успење Бо- 2 PG 161, col. 1095 1108; V. Grumel, Le mois de Marie des Byzantins, Echos d Orient 31/3 (1932) 257 269; v. и Б. Тодић, Старо Нагоричино, Београд 1993, 103. 3 M. et N. Thierry, Ayvali kilise ou pigeonnier de Güllü Dere, église inedite de Cappadoce, CA 15 (1965) 103; N. Thierry, Haut Moyen age en Capppadoce. Les églises de la region de Çavuşin, 1, Paris 1983, 150; C. Jolivet-Lévy, Les églises byzantines de Cappadoce. Le programme iconographique de l abside et de ses abords, Paris 1991, 38 39; N. Τhierry, L absence de statut du peintre aprеs l iconoclasme, Зограф 26 (1997) 19, fig. 4. 4 Као на икони Успења (почетак XIII века) из Третјаковске галерије, v. А. Корина, Государственная Третьяковская галерея. Каталог собрания, I, Москва 1995, 57 58, илл. 10; о икони из Новгорода из XV века v. J. Solovieva, Oι πύλες του μυστηρίου. Θησαυροί της Ορθοδοξίας από την Αγία Ρωσσία, Αθήνα 1997, πίν. 9. 5 Α. Ξυγγόπουλος, Η πτερωτή ψυχή της Θεοτόκου, ΔΧΑΕ 6 (1972) 1 12. Наравно, на слици се никад не изостављају скраћено написана имена Исуса Христа, Богородице и анђела. 143

ЗОГРАФ 38 (2014) [143 152] Сл. 1. Успење Богородичино, црква Светог Јована у месту Güllü Dere, Кападокија, детаљ Fig. 1. Dormition of the Virgin, church of St. John at Güllü Dere, Cappadoce, detail 144 городице Андреј Критски каже да су уснућу Богородичином присуствовали Свети Дионисије Ареопагит, Тимотеј, Јаков Брат Божји и Јеротеј. 6 Свети Јован Дамаскин у Другом похвалном слову на Успење такође помиње ове епископе међу присутнима око Богородичиног одра, 7 док у Трећем слову на исти празник наводи само Светог Јеротеја. 8 Јован Геометар у делу Εξόδιο ή προπεμτήριο εις τη Κοίμησιν της υπερενδόξου δεσποίνης ημών Θεοτόκου 9 и Исидор Солунски понављају да су четворица поменутих епископа присуствовали Богородичином успењу. 10 Међу представљеним јерарсима обично само један или двојица држе отворене или полуотворене кодексе. Од доба Палеолога, па надаље, у више споменика (сл. 2) 11 на књигама светих епископа исписиван 6 PG 97, col. 1064 1065. 7 PG 96, col. 749. 8 PG 96, col. 760. 9 A. Wenger, L assomption de la Vierge dans la tradition byzantine du VI e au X e siecle, Paris 1955, 370 374. 10 PG 139, col. 136, 145. 11 Као на иконама из Касторије, из Богородице Мавриотисе (крај XII или почетак XIII века), v. Ε. Τσιγαρίδας, Φορητές εικόνες στη Μακεδονία και το Άγιον Όρος κατά τον 13o αιώνα, ΔΧΑΕ 21 (2000) πίν. 5 и из Археолошког музеја (прва половина XIII века), v. T. Papazotos, Affreschi e icone della Grecia, Firenze 1986, 67 68, fig. 29; на живопису Светог Николе у Прилепу (1298), v. G. Millet, La peinture du Moyen âge en Υοugoslavie, 3, Paris 1962, fig. 27b; на зидним сликама Светог Николе у Станичењу у Србији (1331/1332), v. М. Поповић et al., Црква Светог Николе у Станичењу, Београд 2005, 144; у Светом Георгију у Полошком (1343 1345), v. Ђ. Мано-Зиси, Полошко, Старинар 6 (1931) 117, сл. 1; у Богородичиној цркви у Малом граду на Преспи (1344/1345), v. В. Ј. Ђурић, Мали град Св. Атанасије у Костуру Борје, Зограф 6 (1975) 44, сл. 31 32; у Леснову (1342 1343), v. С. Габелић, Манастир Лесново: историја и сликарство, Београд 1998, 62; у Светом Георгију у Лонганику у Лаконији (1374/1375), v. О. Chassoura, Les peintures murales byzantines des églises de Longanikos, Laconie, Athènes 2002, 160, fig. 3a b; у Свeтом Атанасију Музаки у Касторији (1383/1384), v. Στ. Πελεκανίδης, Μ. Χατζηδάκης, Καστοριά, Αθήνα 1984, 115; у цркви Успења Богородичиног у месту Аливери на Евбеји (1393), v. Αρχιμ. Ι. Λιάπης, Mεσαιωνικά μνημεία Ευβοίας, Αθήναι Сл. 2. Успење Богородичино, црква Светог Ђорђа у Полошком, детаљ Fig. 2. Dormition of the Virgin, church of St. George in Pološko, detail је текст: Μακάριοι άμωμοι εν οδώ, οι πορευόμενοι εν νόμω Κυρίου (Пс 118, 1). Он се без прве речи псалма чита у чину опела покојника и први је стих Прве статије, 12 док се у значајно мањем броју споменика 13 на књигама епископа налази стих: Μακαρίζομεν σε Θεοτόκε Παρθένε και δοξάζομέν σε οί πιστοί κατά χρέος..., што је заправо почетак самогласног богородичног 5. гласа, за који је П. Тремпелас установио да је веома древан. 14 Почетак овог тропара налази се и у ипакоју после треће песме Канона на јутрењу празника Успења Богородице, али без речи πάσαι αι γενεαί. У цркви Палеомонастири у Вронтами (Лаконија) (1201) на књизи једног епископа написано je: εχιρ[αις] σου (sic); 15 у Светом Николи у Вароши код Прилепа на 1971, πίν. 117; у манaстиру Светог Димитрија у Бобошеву у Бугарској (1487 1488), v. H. Staneva, R. Rousseva, The church of St. Demetrius in Boboshevo. Architecture, wall paintings, conservation, Sofia 2009, 65; у цркви Светих Петра и Павла у Трнову (XV век), v. А. Grabar, La peinture religieuse en Bulgarie, Paris 1928, pl. ΧLIII. 12 Α. Goar, Euchologion sive ritualae Graecorum, Graz 1960, 424. 13 Као у цркви Богородице у Оксилиту на Евбеји (крај XIII или почетак XIV века), v. Μ. Εμμανουήλ, Οι τοιχογραφίες του Αγ. Δημητρίου στο Μακρυχώρι και της Κοιμήσεως της Θεοτόκου στον Οξύλιθο της Ευβοίας, Αθήνα 1991, 109; у храму Часног крста у Платанистаси Агијазмати на Кипру, v. A. J. Stylianou, The painted churches of Cyprus: treasures of Byzantine art, London 1985, 199, fig. 112; на икони из манастира Топлу, сада у Музеју митрополије Јерапитне на Криту (XV век), v. Μ. Μπορπουδάκης, Εικόνες της Κρητικής τέχνης, από τον Χάνδακα και την Μόσχα ως την Αγία Πετρούπολη, Ηράκλειο 1993, πίν. 138. 14 Εκλογή Ελληνικής ορθοδόξου υμνολογίας, Αθήνα 1978, 269 270. 15 Ν. Δρανδάκης, Το Παλαιομονάστηρο του Βρονταμά, Αρχαιολογικόν Δελτίον 43 (1988) 574, πίν. 78α, 80α.

Архимандрит Кукијарис С.: Текстови натписа на представама Успења Богородичиног у византијској уметности кодексу који држи Дионисије Ареопагит стоји: ψυχε δικέον εν χιρί Κυρίου (sic), 16 цитат из књиге Премудрости Соломонове (3, 1), а у Грачаници (1320 1321), 17 Леснову 18 и у цркви Светог Константина и Јелене у Охриду (око 1400) 19 на отвореним кодексима светих епископа налази се јеванђељски текст познат из обреда опела упокојених: Είπεν ό Κύριος προς τους έληλυθότας. 20 У манастиру Олимпиотиси (1332 1348) на књизи једног јерарха читамо реч Μακαρία. 21 У Светом Георгију у Лонганику у Лаконији (сл. 3) 22 на књизи једног од светих епископа написано је: Αι χείρες σου εποίησαν με και έπλασαν με συνέτισον με, και μαθήσομαι τας εντολάς σου (Пс 118, 73). Овај стих псалма пева се и као први стих Друге статије у чину опела покојника. 23 На значајном броју зидних слика и икона са сценом Успења Богородичиног, на књигама које држе јерарси налази се само понеко слово или имитација слова, без намере да се образује читљива реч. 24 Разлог томе могао је бити ограничен простор полуотворених књига, који није пружао довољно места да би се написала смислена фраза, али исто тако и високо место у храму на коме су се налазиле слике Успења. Наведени текстови на књигама које држе јерарси преузети су из службе опела упокојених и њиховим исписивањем очигледно се хтело показати да су Богородици приликом њеног успења певани они исти текстови који се користе на опелима сваког другог упокојеног хришћанина. 25 То је у потпуном складу са оним што Јован Дамаскин каже: да је Богородица украс људскога рода 26 и да се по доличном закону природе гробу предаје. 27 16 П. Костова, Програмата на живописот на црквата Св. Никола во Варош кај Прилеп и нејзината функција како гробна капела, Зборник средновековна уметност 3 (2001) 62, 64. 17 G. Subotić, Terra sacra: l arte del Cossovo, Milano 1997, tav. 47. 18 Габелић, op. cit., 62. 19 Г. Суботић, Свети Константин и Јелена у Охриду, Београд 1971, 108. 20 Goar, op. cit., 427. 21 E. Constantinides, The wall paintings of the Panagia Olympiotissa at Elasson in northern Thessaly, Athens 1992, Fig. 20. 22 Chassoura, op.cit., 160, fig. 3a b. 23 Goar, op. cit., 425. 24 Као у манастиру Хори у Цариграду (1316 1321), v. P. A. Underwood, The Kariye Djami, New York 1966, 320 327, Pl. 185; у цркви Христа Спаса у Верији (1315), v. Σ. Πελεκανίδης, Ημερολόγιο 1979 Αθήνα 1979 μήνας Αύγουστος; у Раваници у Србији, v. Б. Живковић, Раваница: цртежи фресака, Београд 1990, 36 37; у храму Богородице у Кантану (XIV век), v. Οι Βυζαντινές Εκκλησίες της Καντάνου, Πολιτιστικός Σύλλογος Καντανιωτών Κάντανος, Κάντανος Χανιών 1999, 98 106; у манастиру Куртеа де Арђеш у Румунији (друга половина XIV века), v. I. D. Stefanescu, La peinture religieuse en Valachie et Transylvanie, Paris 1932, fig. 8, 9. Иста појава се може уочити и на иконама у Византијском музеју у Касторији, v. Ε. Τσιγαρίδας, Φορητές εικόνες στη Μακεδονία, 129, πίν. 6; у музеју Хеленског института у Венецији, v. Ν. Χατζηδάκη, Από τον Χάνδακα στη Βενετία, Ελληνικές εικόνες στην Ιταλίa 15oς-16oς αιώνας, Αθήνα 1993, πίν. 14, 14α; у Пушкиновом музеју у Москви, v. О. Etinhof, Εικόνες της Κρητικής τέχνης, Ηρακλειον 1993, πίν. 87; у манастиру Ивирону на Светој Гори, v. Ε. Τσιγαρίδας, Πρώιμη kρητική εικόνα της Κοιμήσεως της Θεοτόκου στην mονή Ιβήρων, ΔΧΑΕ 28 (2007) 195, πίν. 1, 4. 25 Goar, op. cit., 423 435. 26 PG 96, col. 701. 27 PG 96, col. 716. И на представи Успења светог Николе око светитељевог одра представљају се архијереји и свештеници на чијим се отвореним књигама исписују текстови из чина опела, v. N. Ševčenko, The life of Saint Nicholas in Byzantine art, Torino 1983, 134 145. Сл. 3. Успење Богородице, црква Светог Ђорђа у Лонганику, Лаконија, детаљ Fig. 3. Dormition of the Virgin, church of St. George at Longanikos, Lakonia, detail Текстови на свицима химнографа Од доба Палеолога иконографија Успења Богородичиног обогаћује се представљањем светих песника; они се скоро без изузетка приказују окренути ка Богородици и држе развијене свитке на којима су написани тропари њој посвећени. 28 Најчешћи мелоди који окружују ову сцену јесу свети Јован Дамаскин и Козма Мелод, епископ мајумски, а само у ретким случајевима, на пример у Краљевој цркви манастира Студенице (око 1318/1319), приказују се свети Теодор Студит и Јосиф Мелод. 29 На икони Успења Богородичиног (почетак XV века) из Музеја Павла и Александре Канелопулу у Атини, 30 осим стојећих фигура Јована Дамаскина и Козме Мајумског, у горњем делу су у попрсјима представљени Јосиф Мелод и Теофан. Ови песници су одабрани да прате сцену зато што се на јутрењу празника Успења Богородичиног, 15. августа, певају канони које су написали Козма Мајумски и Јован Дамаскин. Грешке које се у неким случајевима примећују на њиховим свицима 31 као да указују на то да су их сликари исписивали по сећању. 32 То би потврђивала и чињеница да су сликари веома често на свитку једног химнографа исписивали тропар из канона неког другог аутора. На свитку Јована Дамаскина у гробљанском параклису манастира Бачкова (крај XI века) 33 написан је самогласни тропар непознатог песника са 28 Α. Grabar, Les images des poetes et des illustrations dans leurs oeuvres dans la peinture byzantine tardive, Зограф 10 (1979) 14 15. 29 Г. Бабић, Краљева црква у Студеници, Београд 1987, 166 169. 30 Ν. Χατζηδάκη, Μουσείο Παύλου και Αλεξάνδρας Κανελλοπούλου. Βυζαντινή και Μεταβυζαντινή τέχνη, Αθήνα 2007, 114 118. 31 Као у случају Богородице Олимпиотисе код Еласона, v. Constantinides, op. cit., 33, 141; цркве Таксијараха у Касторији, v. Σ. Πελεκανίδης, Καστοριά, Βυζαντινές τοιχογραφίες, Θεσσαλονίκη 1953, πίν. 133; Полошког, v. Мано-Зиси, op. cit., 117, сл. 1, или цркве у Палеомонастири у Вронтами, v. Δρανδάκης, op. cit., 574, πίν. 78α, 80α. 32 Πελεκανίδης, Καστοριά, πίν. 133. 33 Е. Бакалова, Бачковската костница, София 1977, 83 84, т. 61 64. 145

ЗОГРАФ 38 (2014) [143 152] цркви Светог Јована Богослова у манастиру Поганову у Србији (1499) трећи тропар треће песме Другог канона: Δήμος θεολόγων εκ περάτων, εξ ύψους Αγγέλων δε πληθύς, προς Σιών ήπείγοντο. 37 На иконама Успења у музеју Бенаки (XIV век) 38 и Музеју Павла Канелопула (почетак XV века) у Атини, 39 написан је четврти тропар Четврте песме канона: Εί ο άκατάληπτος ταύτης καρπός, δι [ον ούρανός] έχρημάτισε. У цркви Часног крста у Пелендрију на Кипру (XIV век) 40 на свитку Светог Јована Дамаскина налази се ипакој са јутрења 15. августа: Μακαρίζομεν σε [πάσαι αι γενεαί] Θεοτόκε Παρθένε. На фресци у манастиру Новој Павлици (пре 1389) 41 на Јовановом свитку исписан је трећи тропар Девете песме:...ee pysnq ishoda, а у цркви код села Беренде у Бугарској (средина XIV века) 42 ирмос Девете песме другог канона, који се пева 25. марта и на Успење: ]ko vx dou[evnymq bo/iimq kivoty. На епистилу са олтарске преграде из цркве Свете Ане у Верији (XV век) 43 чита се трећи тропар из службе Велике вечерње на празник Успења: Την σήν δοξάζουσι Κοίμησιν [Εξουσίαι, Θρόνοι], који је највероватније Дамаскинов састав. Осим тропара из канона празника Успења Богородичиног, на свитку Јована Дамаскина могу се налазити и тропари 1. гласа Октоиха из васкршњег канона недељног јутрења: Ο χερσ[ίν] αχράντοις εκ χο[ο] ς θεουργικώς κατ α[ρχάς] διαπλ[ά]σ[ας] με, χείρας διεπέτασας εν τω σταυρώ, εκ γης ανακαλούμενος, το φθαρέν μου σώμα, ό εκ Παρθένου προσείληφας, што је случај с његовом представом у храму Светог Николе у Бојани у Бугарској (1259). 44 У параклису Светог Јоакима и Ане у Студеници 45 на свитку Теодора Студита налази се богородичан прве песме Крстопоклоног канона:...me pre;ista kako za;e bez symene... kako dyvstvoue{i ro/ dq[i ]ko mati. На свитку који држи Јован Дамаскин, осим тропара који су заиста његово дело, могу се наћи и тропари из пера Козме Мајумског, као, на пример, у храму Христа Спаса у Верији (1315), 46 где је исписан ирмос Прве песме: Πεποικιλμένη τη θεία δόξη, η ιερά και ευκλεής Παρθένε μνήμη σου..., или у цркви Свете Ирине у Милопотаму на Криту (око 1350), 47 где је на 146 Сл. 4. Свети Козма Мајумски, црква Часног крста у Пелендрију, Кипар, детаљ Fig. 4. St. Kosmas of Maiouma, church of Holy Cross in Pelendri, Cyprus, detail вечерње службе празника Успења: [Ευραίνου] Γεθσημανή της Θεοτόκου το άγιο τέμενος. Такође, на свитку Јована Дамаскина налазе се тропари из Другог канона празника Успења, на пример у Протатону на Светој Гори (око 1290), 34 где је исписан трећи тропар Девете песме: Δεύτε οί πιστοί, προέλθωμεν, της Θεομήτορος...; у Светом Георгију у Полошком 35 исписан је мало измењен други ирмос Пете песме канона: Εξέστη τα συμπαντα, έπί τη σεπτί κιμησι σου σι γαρ απιρόγαμε παρθένε (sic), а у Светим таксијарсима у Касторији (1352) 36 и у 34 Ε. Τσιγαρίδας, Μανουήλ Πανσέληνος, εκ του ιερού ναού του Πρωτάτου, Θεσσαλονίκη 2003, πίν. 128, 130. 35 Мано-Зиси, op. cit., 114, сл. 1. 36 Πελεκανίδης, Καστοριά, πίν. 133. 37 Б. Живковић, Поганово цртежи фресака, Београд 1986, 28 [натпис је исписан на старом српском језику: lik' bgåosloslovec W koncq svi[(e) /e agågelq m(no/estva)..]. 38 Μ. Αχειμάστου-Ποταμιάνου, Δύο εικόνες του. Αγγέλου και του Ανδρέα Ρίτζου στο Βυζαντινό Μουσείο, ΔΧΑΕ 15 (1989 1990) 105 117. 39 Χατζηδάκη, Μουσείο Παύλου και Αλεξάνδρας Κανελλοπούλου, 114, πίν. 104. 40 Ν. Zarras, The Church of the Holy Cross at Pelendri, Lefkosia 2010, Fig. 33, 34; за ипакоj v. Π. Τρεμπέλας, Εκλογή Ελληνικής Ορθοδόξου Υμνολογίας, Αθήναι 1978, 266 270. 41 Б. Живковић, Павлица: цртежи фресака, Београд 1993, 32 33. 42 Α. Grabar, La peinture religieuse en Bulgarie, Pl. ΧL; Е. Бакалова, Стенописите на црквата при село Беренде, София 1976, 39, илл. 33, 35. 43 Θ. Παπαζώτος, Βυζαντινές εικόνες της Βέροιας, Αθήνα 1995, πίν. 188 189. 44 Grabar, La peinture religieuse en Bulgarie, Pl. XXXVIII; I. Gălăbov, Die Inschriften an den Wandmalereien der Kirche in Boiana, Sofia 1963, 36 37, натпис 16 и 17; Е. Бакалова, Литургична поезия и църковна стенопис (Текст от Октоиха в Боянската църква), Старобългарска литература 28 (1994) 148; Τρεμπέλας, op. cit., 289. 45 Бабић, op. cit., 166, сл. 114, 117. 46 Лично запажање. 47 I. Spatharakis, Byzantine wall paintings of Crete, 2: Mylopotamos province, Leiden 2010, 46 49, fig. 54.

Архимандрит Кукијарис С.: Текстови натписа на представама Успења Богородичиног у византијској уметности Јовановом свитку написан текст другог тропара Треће песме: Γυναίκά σε θνητή άλλ ύπερφυώς και Μητέρα, Θεού είδότες Πανάμωμε. На свитку у рукама Козме Мајумског налазе се тропари које је он саставио, и то стихови из Канона празника Успења. Срећемо их у манастиру Бачково у Бугарској у питању су самогласни са јутрења, песма Византијева (њена друга половина): Ω Παρθένε όρώ σε τρανώς ήπλωμένην ύπτίαν, а у Протатону и на иконама из музеја Бенаки и Канелопулос други тропар Прве песме канона: Αμφεπονείτο άύλων τάξις, ουρανοβάμων εν Σιών. У манастиру Олимпиотиси код Еласона на Козмином свитку је хвалителни тропар са јутрења: Τη άθανάτω σου Κοιμήσει, Θεοτόκε Μήτηρ τής ζωής..., у Светој Ирини у Милопотаму на Криту тропар Девете песме канона јутрења: Τήν τιμιωτέρα τών Χερουβείμ καί ένδοξοτέρα [ασυκρίτως] των Σεραφείμ, την αδιαφθόρως Θεόν Λόγον τεκούσα..., у Светим таксијарсима у Касторији и на епистилу из Свете Ане у Верији: Πεποικιλμένη τη θεία δόξη, η ιερά και ευκλεής Παρθένε μνήμη σου... У цркви Часног крста у Пелендрију на Кипру (сл. 4) и у манастиру Поганову у Србији (сл. 5) на Козмином свитку је исписан други тропар Пете песме канона: Ως έπί νεφέλης Παρθένε, τών Αποστόλων ό δήμος όχούμε, непознатог песника хвалителног тропара са јутрења. 48 На неким свицима које држи Козма Мелод налазе се тропари Јована Дамаскина, што је случај у Бојани, и то трећи тропар Треће песме канона: Δήμος θεολόγων έκ περάτων, έξ ύψους Άγγέλων δέ πληθύς... У цркви Христа Спаса у Верији налазимо други тропар Прве песме: Παρθένοι νεάνιδες, σύν Μαριάμ τή Προφήτιδι, ώδήν τήν έξόδιον νύν άλαλάξατε, а у цркви села Беренде у Бугарској ирмос Девете песме: vxsykq zemnorodenq da vqzigra. У једном грчко-грузијском рукопису с почетка XV века у Руској националној библиотеци (O. I. 58, fol. 124), 49 поред представе Успења исписан је тропар празника: Εν τη Γεννήσει τήν παρθενίαν έφύλαξας έν τη Κοιμήσει τόν κόσμω... Натписи на свицима које држе поменути химнографи, како смо видели, углавном потичу из тропара два канона на јутрењу празника Успења Богородичиног и песничка су дела светог Козме Мајумског и светог Јована Дамаскина. У неким споменицима текстови су преузимани и из тропара са богослужења вечерње истог празника. 50 Један натпис из Октоиха налази се у Бојани у Бугарској и други, из празника Крстопоклоњења, у Краљевој цркви у Студеници. Овој групи припадају и натписи из службе празника Благовести и са богослужења јутрења 25. марта. Сви натписи имају химнолошко-доксолошку садржину и прослављају Богородицу Дјеву као мајку Бога и Господа Исуса Христа, јер се у њој ο αχώρητος Χριστός χωριθήναι ευδόκησε. 51 48 Живковић, Поганово, 28 (натпис је исписан на старом српском језику: ]ko na wblacyh dvåo apslåki likq nosimq...). 49 Л. М. Евсеева, Афонская книга образцов XV в. О методе работы и моделях средневекового художника,, Москва 1998, 323, илл. 176. 50 На свитку Козме Мајумског у манастиру Бачкову: Ευφραίνου Γεθσημανή, της Θεοτόκου το άγιον τέμενος; на епистилу из Свете Ане у Верији, на свитку Јована Дамаскина: Τήν σήν δοξάζουσι Κοίμησιν. 51 Ипакој јутрења 15. августа. Сл. 5. Свети Козма Мајумски, црква Светог Јована Богослова у манастиру Поганову, Србија, детаљ Fig. 5. St. Kosmas of Maiouma, church of St. John Theologos in Poganovo, Serbia, detail Текстови на свицима пророка На неким представама Успења Богородичиног у раздобљу Палеолога приказују се и пророци у непосредној близини или у оквиру ове сцене. Представљени су како држе свитке чији се текстови односе на Богородицу. Многобројни црквени писци који су писали похвале Успењу Богородичином помињу догађаје, визије или дела пророка и тумаче их као прообразе Христа, који је дошао на свет преко Приснодјеве Марије. 52 Највише пророка је насликано на фресци Успења у цркви Светог Георгија у Старом Нагоричину (1317/1318), где су добро сачувани њихова имена и текстови (сл. 6). 53 На левој страни слике, горе, представљен је пророк Гедеон, на чијем је свитку препричана епизода са росом на руну (Суд 6, 37 40). 54 До Гедеона је насликан Исаија, на чијем је свитку исписан текст заснован на његовој визији 52 Помињемо само оне најзначајније од VI до XV века: Теотект Ливиадос, cf. Wenger, op. cit., 282, 286; Модест Јерусалимски, cf. PG 32, col. 3289; Андрејa Критски, cf. PG 97, col. 1064; Јован Дамаскин, cf. PG 96, col. 712 713; Теодор Студит, cf. PG 99, col. 720 722; Исидор Солунски, cf. PG 139, col. 161 164; Генадије, cf. R. Graffin, F. Nau, Patrologia Orientalis, 16, Paris 1922, 150 151, 574, 576; Никола Кавасила, cf. Π. Νέλλα, Η Θεομήτωρ: τρεις Θεομητορικές ομιλίες, Αθήνα 1974 2, 164. 53 Тодић, op. cit., 85 87. 54 Πόκ[ο]ν σε σεμνή πρην κέκλεικα παρθένε / έδειξε μοι γαρ θαύμα του τόκου πόκος, v. Δυονυσίου του εκ Φουρνά, Ερμηνεία της ζωγραφικής τέχνης, Πετρουπόλης 1909, 146; A. Rhoby, Byzantinische Epigramme auf Fresken und Mosaiken, Wien 2009, 106. 147

ЗОГРАФ 38 (2014) [143 152] 148 Сл. 6. Успење Богородичино, црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, детаљ Fig. 6. Dormition of the Virgin, church of St. George in Staro Nagoričino, detail (Ис 6, 5 7), 55 а Језекиљева визија (Јез 44, 1 3) написана је на свитку овог пророка који је насликан испод Гедеона. 56 Испод Исаије се налази Мојсије са текстом који се односи на неопалиму купину (Изл 3, 2 4). 57 Горе десно је приказан лик пророка Данила, чији свитак описује његову визију (Дан 2, 31 35), 58 а иза њега је Валаам, док је на свитку у његовим рукама препричана садржина његовог сна (Бр 24, 17). 59 Тачно испод њега је насликан Давид, који држи свитак са једним препричаним псалмом (Пс 131, 8), 60 док је иза њега приказан Соломон са текстом на свитку о подизању храма (Прем 9, 8 12). 61 Текстови на свицима пророка у Старом Нагоричину поетски су двостиси у дванаестерцу. 62 Написа- 55 Εγώ δε πρώην ανθρακ[οφόρον] / λαβίδα κέκληκα πριν πάναγνε Μ[ήτ]ηρ Θ[εο]ύ Λόγου, Δυονυσίου του εκ Φουρνά, op. cit., 146; Rhoby, op. cit., 107. 56 Εγώ πύλη σε του Θ[εο]ύ κεκλ[εις]μέν[ην] κέκλεικα πριν πάναγνε Μ[ήτ]ηρ Θ[εο]ύ Λόγου, Δυονυσίου του εκ Φουρνά, op. cit., 146; Rhoby, op. cit., 108. 57 Εγώ βάτ[ον] κέκληκα σε βροτών σκέπη μυστήριον προς σον ιδόν σε βάτο [ξένως], Δυονυσίου του εκ Φουρνά, op. cit., 146; Rhoby, op. cit., 110. 58 Όρο[ς] νοη[όν] ούπερ ετμ[ή]θη λίθο[ς], πλάν[ην] τρέπ[ων] κεκλ[ε]ικά σε βροτ[ων] σκέπη, Δυονυσίου του εκ Φουρνά, op. cit., 146; Rhoby, op. cit., 112. 59 Εγώ προή[δον] το πριν ως μέλ[λε]ι[ς] κόρη. άστρον φαεινόν τ[ου] Θ[εο]ύ τέξεις Λόγον, Δυονυσίου του εκ Φουρνά, op. cit., 146; Rhoby, op. cit., 113. 60 Εγώ κυβοτ[όν] ηγιασμένη κόρην, κέκληκά σε πριν ο βλέπ[ων] ναού την χάριν, Δυονυσίου του εκ Φουρνά, op. cit., 146; Rhoby, op. cit., 113. 61 Εγώ πρείπ[ον] τ[ον] Θ[εο]ύ πά[λαι] Λό[γον] οίκον δομής[ας] τ[ην] αγνείαν σου, κόρη, Δυονυσίου του εκ Φουρνά, op. cit., 146; Rhoby, op. cit., 60, 115. 62 Rhoby, op. cit., 116. Сл. 7. Пророци Јоил и Исаија, црква Богородице Олимпиотисе код Еласона, детаљ Fig. 7. Prophets Joel and Isaiah, church of the Panagia Olympiotissa at Elassona, detail ни су у првом лицу и обраћају се Богородици, величајући њену улогу у тајни оваплоћења Бога Логоса, 63 а сачињени су од препричаних одељака из пророчанстава или из визија пророка на чијим се свицима налазе. Они се готово поклапају са текстовима на свицима пророка у куполи цркве Богородице Перивлепте у Мистри (1360 1370) и са текстовима пророка на икони из Националне галерије Ирске (XV век). 64 Натписи на овим фрескама и иконама пажљиво су одабрани текстови и веома су слични изразима који се користе у химнографији Богородичиних празника, посебно у похвалним словима и беседама на Успење. 65 Текстове натписа из Старог Нагоричина налазимо, додуше мало прерађене, и на више поствизантијских споменика 66 и у Ерминији Дионисија из Фурне, где су наведени у оквиру теме Пророци су те наговестили. 67 Михаило Астрапа, који је сликао фреске у Старом Нагоричину, највероватније је текстове за свитке пророка у Успењу преузео из ове песме, који се датује у XI или у XII век. 68 Пророци су, такође, представљени у близини Успења у манастиру Богородице Олимпиотисе код Еласона (сл. 7). 69 У тимпану на западној страни налази се пророк Јоил, на чијем је свитку исписан навод из 63 Ντ. Μουρίκη, Αι βιβλικαί προεικονίσεις της Παναγίας εις τον τρούλλον της Περιβλέπτου του Μυστρά, Αρχαιολογικόν Δελτίον 25 (1970) 217 249; Rhoby, op. cit., 106, 109, 111, 112. 64 Μουρίκη, Αι βιβλικαί προεικονίσεις, 223; о икони из Ирске v. J. White, National Gallery of Ireland, New York 1968, 44. 65 Μουρίκη, Αι βιβλικαί προεικονίσεις, 220 223; Θ. Λίβα-Ξανθάκη, Οι τοιχογραφίες της Μονής Ντιλίου, Ιωάννινα 1980, 174. 66 Rhoby, op. cit., 106 115. 67 Διονυσίου του εκ Φουρνά, op. cit., 261 262; Тодић, op. cit., 105. 68 Μουρίκη, Αι βιβλικαί προεικονίσεις, 239; eadem, Εικόνες από το 12o ως το 15o αιώνα, in: Σινά. Οι θησαυροί της Ι. Μονής Αγίας Αικατερίνης, Αθήνα 1990, 101 109; В. Милановић, Пророци су те наговестили у Пећи, in: Архиепископ Данило II и његово доба, ed. В. Ј. Ђурић, Београд 1991, 409 423; Тодић, op. cit., 105. 69 Constantinides, op. cit., 7, 141, 143.

Архимандрит Кукијарис С.: Текстови натписа на представама Успења Богородичиног у византијској уметности пророчанства пророка Језекиља (Јез 44, 2) 70 о вратима кроз која нико не пролази, осим самога Бога. С његове десне стране насликан је пророк Исаија, који носи свитак са местом из свог пророчанства (Ис 53, 2), 71 чије се тумачење односи на страдање Месијино. 72 Словне грешке на свицима, приписивање Језекиљевог текста пророку Јоилу, као и неприкладан текст на Исаијином свитку, указују на то да сликар или лице задужено за исписивање натписа на фрескама није водило много рачуна о садржини текстова и о њиховом смислу на зидовима Олимпиотисе. Остали натписи који се повезују са теолошком садржином представе Успења Богородичиног Успење Богородичиног је у неколико споменика пропраћено епизодним сценама које се, зависно од своје хронологије, распоређују пре или после главне представе. Оне објашњавају наративни ток догађаја везаних за Богородичину смрт, а порекло им треба тражити у апокрифним текстовима и похвалама црквених писаца. Натписи на њима су занимљиви јер ближе објашњавају догађаје пре и после погреба Богородичиног, али у исто време допуњују и главну сцену Успења. У Новој цркви Токале Килисе у Кападокији (X век) на представи Успења сачуван је следећи натпис: ΟΙ ΑΠΟΣΤΟΛΟΙ ΕΡΧΟΜΕΝΟΙ... ΝΕΦΕΛΟΝ. 73 Натпис испод сцене Успења у храму Богородице Форвиотисе у Асину на Кипру (1105/1106) чини дванаестосложни епиграм који се највероватније односио на Богородицу, али га је због слабе очуваности готово немогуће растумачити. 74 Представа Успења у Пантократоровој цркви манастира Дечана (око 1335 1348) 75 има уобичајени натпис (Успење Пресвете Богородице), али је изнад њега исписан и ексапостилар празника: apostoli wtq stranq sqberite se tylm moe pogrebite vq gep'simanii tqi /e sinou i bo/e moi priimi douhq moi (сл. 8). Сцену Успења окружују четири епизоде: Молитва Богородичина на Елеонској гори, Вазнесење Богородичино са предавањем појаса апостолу Томи, Пренос њеног тела ка гробу и Апостоли над празним гробом Богородичиним. Епизода Молитве Богородичине на Елеонској гори има једноставан натпис: molenie, а Пренос њеног тела ка гробу само gep'simani]. И уз Вазнесење Богородичино на небо и предавање појаса апостолу Томи написан је кратак одговарајући текст: podavaetq prysveta] Tomy po] 70 Η ΠΗΛΗ / ΑΥΤΗ ΚΕ/ΚΛΗΣΜΈ/ΝΗ [έσται], ΟΥΚ ΑΝΙ/ ΧΘΙΣΕΤΕ/ ΚΑΙ ΟΥΔΕΎC / ΟΥ ΜΉ ΔΙΈΛΘΟΙ, v. Constantinides, op. cit., 106 107. 71 ΙΔΟΜΕΝ /ΑΥΤΟΝ ΚΑΙ /ΟΥΚ ΗΧΕΝ Ι/ΔΟΣ /ΟΥ ΔΕ /ΚΑ- ΛΟΣ, v. Constantinides, op. cit., 107 108. 72 Ευσεβίου Καισαρείας. Εκλογαί προφητικαί, in: PG 22, col. 1245. 73 L. Wratislav-Mitrovic, N. Okunev, La Dormition de la Sainte Vierge dans la peinture médiévale orthodoxe, Byzantinoslavica 3 (1931) 140, fig. 1. 74 Χ. Χατζηχριστοδούλου, Δ. Μυριανθεύς, Ο ναός της Παναγίας της Φορβιώτισσας στην Ασίνου, Λευκωσία 2009, 28; Rhoby, op. cit., 347 348, натпис бр. 235. 75 Зидно сликарство манастира Дечана: грађа и студије, ed. В. Ј. Ђурић, Београд 1995, 30 (исцрпну иконографску студију о иконографији Успења у Дечанима написала је у овом зборнику А. Давидов Темерински, 181 188). Сл. 8. Успење Богородице, црква Христа Пантократора у манастиру Дечанима, Србија, детаљ Fig. 8. Dormition of the Virgin, church of Christ Pantokrator, monastery of Dečani, Serbia, detail sq. Овај детаљ се, иначе, односи на синаксар празника. 76 Апокрифни текстови, а затим Јован Дамаскин, Јован Геометар и други писци помињу да су апостоли са Томом нашли у празном гробу хаљину и појас Богородичин, који су касније пренети у Константинопољ. 77 Апостоли су на фресци приказани нагнути над празним гробом, а сцену прати натпис: i vq treti dqnq priido[e apostolqi i Toma sq nimi pone/e wstalq by i grobou wtvrqstou bqiv[ou i tylo E ne wbryte se prysvet... bo E sinq EE i bogq vq mysto idy/e samq vystq Edinq. Натпис се заснива на текстовима синаксара празника Успења 78 и на речима похвале Јована Геометра. 79 У Светим Теодорима у Мистри (XIV век) 80 у горњем делу фреске Успења постоји натпис: Συναξαμένη δε πάσιν [η Παρθ]ένος σχημα[τίζει το αχραν]ον [αυτης ως] / ηβουλήθη σώμα υπέρ συστα[σεως του κόσμου] και ειρηνι[κής] / της δι ευχών και [ουτω]ς εις χείρας του εαυτής υιού [και Θεού το πνεύμα] / αφίησιν, а изнад епизоде Преноса тела Богородице исписани су текстови: [Και φωνή των υπερ]κοσμίων τάξεων τον αέρα επλήρουν / αυτός πλήρης και υμνολογιών [το θεοδόχον] σώμα προς το μνήμα παραπέμποντες / αίρουσιν οι λοιποί [των Αποστόλων / [οι μεν]το κλιν [διον] и Οι δε των Ιουδαίων άρχοντες / φθόνω χρώμενοι πείθου[σι] ίνα περιτρέψαι την κιβώτιον από, и: Επί τούτοις άρχεται / των εξοδίων / ύμνων ο Πέτρος. Έξήλθε Ι[σρα]ήλ / εκ της Αιγύπτου / Αλληλουια. Прва два текста дословно су преузета из синаксара празника, 81 док је трећи извод из Слова на Успење Богородичино од Јована Солунског. 82 Текстови исписивани на сцени Успења Богородичиног откривају конкретне филолошке изворе које су сликари користили и најчешће их дословно 76 Synaxarium Ecclesiae Constantinopolitanae. Propylaeum ad acta Sanctorum Novembris, ed. H. Delehaye, Bruxellis 1902, 894. 77 Wenger, op. cit., 393 395. 78 Synaxarium Ecclesiae Constantinopolitanae, 894. 79 Wenger, op. cit., 392. 80 G. Millet et al., Monuments byzantins de Mistra: matériaux pour l étude de l architecture et de la peinture en Gréce aux XIVe et XVe siécles, Paris 1910, 39 41. 81 Synaxarium Ecclesiae Constantinopolitanae, 893 894. 82 Graffin, Nau, op. cit., 280. 149

ЗОГРАФ 38 (2014) [143 152] наводили. Пошто смо их размотрили у целини, можемо рећи да су они првенствено били преузимани из службе опела, али да су исто тако коришћени и тропари из канона светог Јована Дамаскина и светог Козме Мајумског, који се певају на празник Успења. Текстови величају Богородицу, која је родила Богочовека Исуса Христа и која није изузета из опште судбине људског рода и од смрти, али која је на славан и чудесан начин пренета на небо силом њеног сина. Понекад је Богородица на одру окружена пророцима, а текстови на њиховим свицима који се на њу односе, уз прообразе које држе, објављују улогу Богородичину у очовечењу Бога Логоса. Остали натписи углавном објашњавају насликане епизоде циклуса Успења и заснивани су на тексту синаксара празника. Занимљива је појава дословног навођења текстова из синаксара у Светим Теодорима у Мистри и донекле у Дечанима, што је иначе доста ретко у касној византијској уметности. ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ REFERENCE LIST 150 Chassoura О., Les peintures murales byzantines des églises de Longanikos, Laconie, Athènes 2002. Constantinides Е., The wall paintings of the Panagia Olympiotissa at Elasson in northern Thessaly, Athens 1992. Etinhof O., Εικόνες της Κρητικής τέχνης, Ηρακλειον 1993 [Etinhof O., Eikones tēs Krētikēs technēs, Ērakleion 1993]. Gălăbov I., Die Inschriften an den Wandmalereien der Kirche in Bojana, Sofia 1963. Goar A., Euchologion sive ritualae Graecorum, Graz 1960. Grabar A., La peinture religieuse en Bulgarie, Paris 1928. Grabar A., Les images des poetes et des illustrations dans leurs oeuvres dans la peinture byzantine tardive, Зограф 10 (1979) 14 15 [Grabar A., Les images des poetes et des illustrations dans leurs oeuvres dans la peinture byzantine tardive, Zograf 10 (1979) 14 15]. Graffin R., Nau F., Patrologia Orientalis, 16, Paris 1922. Grumel V., Le mois de Marie des Byzantins, Echos d Orient 31/3 (1932) 257 269. Jolivet-Lévy C., Les églises byzantines de Cappadoce. Le programme iconographique de l abside et de ses abords, Paris 1991. Kitzinger E., Reflections of the feast cycle in Byzantine art, CA 36 (1988) 51 74. Millet G., La peinture du Moyen âge en Υοugoslavie, 3, Paris 1962. Millet G., Le monastère de Daphni: histoire, architecture, mosaïques, Paris 1899. Millet G. et al., Monuments byzantins de Mistra: matériaux pour l étude de l architecture et de la peinture en Gréce aux XIVe et XVe siécles, Paris 1910. Papazotos T., Affreschi e icone della Grecia, Firenze 1986. Rhoby Α., Byzantinische Epigramme auf Fresken und Mosaiken, Wien 2009. Ševčenko N., The life of Saint Nicholas in Byzantine art, Torino 1983. Solovieva J., Oι πύλες του μυστηρίου. Θησαυροί της Ορθοδοξίας από την Αγία Ρωσσία, Αθήνα 1997 [Solovieva J., Hoi pyles tou mystēriou. Thēsauroi tēs Orthodoksias apo tēn Hagia Rōssia, Athens 1997]. Spatharakis I., Byzantine wall paintings of Crete, 2: Mylopotamos province, Leiden 2010. Staneva H., Rousseva R., The church of St. Demetrius in Boboshevo. Architecture, wall paintings, conservation, Sofia 2009. Stefanescu I. D., La peinture religieuse en Valachie et Transylvanie, Paris 1932. Stylianou A. J., The painted churches of Cyprus: treasures of Byzantine art, London 1985. Subotić G., Terra sacra: l arte del Cossovo, Milano 1997. Synaxarium ecclesiae constantinopolitanae. Propylaeum ad acta Sanctorum Novembris, ed. H. Delehaye, Bruxellis 1902. Thierry M. et N., Ayvali kilise ou pigeonnier de Gülli Dere, église inedite de Cappadoce, CA 15 (1965) 103. Thierry N., Haut Moyen age en Capppadoce. Les églises de la region de Çavuşin, 1, Paris 1983. Τhierry N., L absence de statut du peintre aprеs l iconoclasme, Зограф 26 (1997) 19 [Τhierry N., L absence de statut du peintre apres l iconoclasme, Zograf 26 (1997) 19]. Underwood P. А., The Kariye Djami, New York 1966. Wenger A., L assomption de la Vierge dans la tradition byzantine du VIe au Xe siecle, Paris 1955. White J., National Gallery of Ireland, New York 1968. Wratislav-Mitrovic L., Okunev N., La Dormition de la Sainte Vierge dans la peinture médiévale orthodoxe, Byzantinoslavica 3 (1931) 140. Zarras N., The Church of the Holy Cross at Pelendri, Lefkosia 2010. Αχειμάστου-Ποταμιάνου М., Δύο εικόνες του Αγγέλου και του Ανδρέα Ρίτζου στο Βυζαντινό Μουσείο, ΔΧΑΕ 15 (1989 1990) 105 117 [Acheimastu-Potamianu M., Dyo eikones tou Angelou kai tou Andrea Ritzou sto Vyzantino Mouseio, ΔΧΑΕ 4/15 (1989 1990) 105 117]. Δρανδάκης N., Το Παλαιομονάστηρο του Βρονταμά, ΑΔ 43 (1988), Μελέτες, 574 [Drandakēs N., To Palaiomonastēro tou Vrontama, AD 43 (1988), Meletes, 574] Δυονυσίου του εκ Φουρνά, Ερμηνεία της ζωγραφικής τέχνης, Πετρουπόλης 1909 [Dyonysiou tou ek Phourna, Ermēneia tēs Zōgraphikēs technēs, Petroupolēs 1909]. Εμμανουήλ M., Οι τοιχογραφίες του Αγ. Δημητρίου στο Μακρυχώρι και της Κοιμήσεως της Θεοτόκου στον Οξύλιθο της Ευβοίας, Αθήνα 1991 [Emmanouēl M., Oi toichographies tou Ag. Dēmētriou sto Makrychōri kai tēs Koimēseos tēs Theotokou ston Oksylitho tēs Euvoias, Athena 1991]. Καλοκύρης Κ., Η Θεοτόκος εις την εικονογραφία Ανατολής και Δύσεως, Θεσσαλονίκη 1972, 126 139 [Kalokyrēs K., Hē Theotokos eis tēn eikonographia Anatolēs kai Dyseōs, Thessalonikē 1972, 126 139]. Λιάπης Ι. αρχιμ., Mεσαιωνικά μνημεία Ευβοίας, Αθήναι 1971 [Liapēs Ι. archim., Mesaiōnika mnēmeia Euvoias, Athenа 1971]. Λίβα-Ξανθάκη Θ., Οι τοιχογραφίες της Μονής Ντιλίου, Ιωάννινα 1980 [Liva-Xanthakē Th., Hoi toichographies tēs Monēs Ntiliou, Iōannina 1980]. Μουρίκη Ντ., Αι βιβλικαί προεικονίσεις της Παναγίας εις τον τρούλλον της Περιβλέπτου του Μυστρά, ΑΔ 25 (1970) 217 249 [Mourikē Ḏ., Ai vivlikai proeikoniseis tēs Panagias eis ton troullon tēs Perivleptou tou Mystra, AD 25 (1970) 217 249]. Μουρίκη Ντ., Εικόνες από το 12ο ως το 15ο αιώνα, Σινά. Οι θησαυροί της I. Μονής Αγ. Αικατερίνης, Αθήνα 1990 [Mourikē Ḏ., Eikones apo to 12o ōs to 15os aiōna, Sina. Hoi thēsauroi tēs I. Monēs Ag. Aikaterinēs, Athenа 1990]. Μουρίκη Ντ., Τα ψηφιδωτά της Νέας Μονής Χίου, Αθήνα 1985 [Mourikē Ḏ., Ta psēphidōta tēs Neas Monēs Chiou, Athena 1985]. Μπορμπουδάκης M., Εικόνες της Κρητικής τέχνης, από τον Χάνδακα και την Μόσχα ως την Αγία Πετρούπολη, Ηράκλειο 1993 [Borboudakēs M., Eikones tēs Krētikēs technēs, apo ton Chandaka kai tēn Moscha ōs tēn Agia Petroupolē, Ērakleio 1993]. Νέλλα Π., Η Θεομήτωρ: τρεις Θεομητορικές ομιλίες, Αθήνα 19742 [Nella P., Ē Theomētōr, treis Theomētorikes homilies, Athena 19742]. Ξυγγόπουλος A., Η πτερωτή ψυχή της Θεοτόκου, ΔΧΑΕ 4/6 (1972) 1 12 [Xyngopoulos A., Ē pterōtē psychē tēs Theotokou, DchAE 4/6 (1972) 1 12]. Οι Βυζαντινές Εκκλησίες της Καντάνου, Πολιτιστικός Σύλλογος Καντανιωτών Κάντανος, Κάντανος Χανιών 1999, 98 106 [Oi Vyzantines Ekklēsies tēs Kantanou, Politistikos Syllogos Kantaniōtōn Κantanos, Kantanos Chaniōn 1999, 98 106]. Παπαζώτος Θ., Βυζαντινές εικόνες της Βέροιας, Αθήνα 1995 [Papazōtos Th.,Vyzantines eikones tēs Veroias, Athena 1995]. Πελεκανίδης Σ., Ημερολόγιο 1979 Εμπορικής Τραπέζης μήνας Αύγουστος [Pelekanidēs S., Ēmerologio 1979 Emporikēs Trapezēs mēnas Augoustos]. Πελεκανίδης Σ., Καστοριά, Βυζαντινές τοιχογραφίες, Θεσσαλονίκη 1953 [Pelekanidēs S., Kastoria, Vyzantines toichographies, Thessalonikē 1953].

Архимандрит Кукијарис С.: Текстови натписа на представама Успења Богородичиног у византијској уметности Πελεκανίδης Στ., Χατζηδάκης М., Καστοριά, Αθήνα 1984 [Pelekanidēs S., Chatzēdakēs M., Kastoria, Athena 1984]. Τρεμπέλας Π., Εκλογή Ελληνικής Ορθοδόξου Υμνολογίας, Αθήναι 1978 [Trempelas P., Eklogē Ellēnikēs Orthodoksou hymnologias, Athena 1978]. Τσιγαρίδας E., Πρώιμη κρητική εικόνα της Κοιμήσεως της Θεοτόκου στην μονή Ιβήρων, ΔΧΑΕ 4/28 (2007) 195 [Tsigaridas E., Prōimē Krētikē eikona tēs Koimēseōs tēs Theotokou stēn Monē Ivēron, DChAE 4/28 (2007) 195]. Τσιγαρίδας E., Φορητές εικόνες στη Μακεδονία και το Άγιον Όρος κατά τον 13ο αιώνα, ΔΧΑΕ 4/21 (2000) [Tsigaridas E., Phorētes eikones stē Makedonia kai to Agion Oros kata ton 13o aiōna, DChAE 4/21 (2000)]. Τσιγαρίδας Ε., Μανουήλ Πανσέληνος, εκ του ιερού ναού του Πρωτάτου, Θεσσαλονίκη 2003 [Tsigaridas E., Manouēl Panselēnos, ek tou ierou naou tou Protaton, Thessalonikē 2003]. Χατζηδάκη N., Από τον Χάνδακα στη Βενετία, Ελληνικές εικόνες στην Ιταλία, 15ος 16oς αιώνας, Αθήνα 1993 [Chatzēdakē N., Apo ton Chandaka stē Benetia, Ellēnikes eikones stēn Italia 15os 16os aiōnas, Athena 1993]. Χατζηδάκη Н., Μουσείο Παύλου και Αλεξάνδρας Κανελλοπούλου. Βυζαντινή και Μεταβυζαντινή τέχνη, Αθήνα 2007 [Chatzēdakē Hē., Mouseio Paulou kai Aleksandras Kanellopoulou. Vyzantinē kai Metavyzantinē technē, Athena 2007]. Χατζηχριστοδούλου Χ., Μυριανθεύς Δ., Ο ναός της Παναγίας της Φορβιώτισσας στην Ασίνου, Λευκωσία 2009 [Chatzēchristodoulou Ch., Myriantheus D., O naos tēs Panagias tēs Phorviōtissas stēn Asinou, Leukōsia 2009]. Бабић Г., Краљева црква у Студеници, Београд 1987 [Babić G., Kraljeva crkva u Studenici, Beograd 1987]. Бакалова E., Литургична поезия и църковна стенопис (Текст от Октоиха в Боянската църква), Старобългарска литература 28 (1994) 148 [Bakalova E., Liturgichna poezii a i t srkovna stenopis (Tekst ot Oktoikha v Boi anskata t sŭrkva), Starobŭlgarska literatura 28 (1994) 148]. Бакалова Ε., Бачковската костница, София 1977 [Bakalova E., Bachkovskata kostnit sa, Sofii a 1977]. Бакалова Е., Стенописите на църквата при село Беренде, София 1976 [Bakalova E., Stenopisite na t sŭrkvata pri selo Berende, Sofii a 1976]. Габелић С., Манастир Лесново: историја и сликарство, Београд 1998 [Gabelić S., Manastir Lesnovo: istorija i slikarstvo, Beograd 1998]. Ђурић В. Ј., Мали град Св. Атанасије у Костуру Борје, Зограф 6 (1975) 44 [Djurić V. J., Mali grad Sv. Atanasije u Kosturu Borje, Zograf 6 (1975) 44]. Евсеева Л. M., Афонская книга образцов XV в. О методе работы и моделях средневекового художника, Москва 1998 [Evseeva L. M., Afonskai a kniga obrazt sov XV v. O metode raboty i modeli akh srednevekovogo khudozhnika, Moskva 1998]. Живковић Б., Павлица: цртежи фресака, Београд 1993 [Živković B., Pavlica: crteži fresaka, Beograd 1993]. Живковић Б., Поганово: цртежи фресака, Београд 1986 [Živković B., Poganovo: crteži fresaka, Beograd 1986]. Живковић Б., Раваница: цртежи фресака, Београд 1990 [Živković B., Ravanica: crteži fresaka, Beograd 1990]. Зидно сликарство манастира Дечана: грађа и студије, ed. В. Ј. Ђурић, Београд 1995 [Zidno slikarstvo manastira Dečana. Građa i studije, ed. V. J. Djurić, Beograd 1995]. Корина A., Государственная Третьяковская галерея. Каталог собрания, 1, Москва 1995 [Korina A., Gosudaratvennai a Treti akovskai a galerai a. Katalog sobranii a, 1, Moskva 1995]. Костова П., Програмата на живописот на црквата Св. Никола во Варош кај Прилеп и нејзината функција како гробна капела, Зборник средновековна уметност 3 (2001) 62, 64 [Kostova P., Programata na živopisot na crkvata Sv. Nikola vo Varoš kaj Prilep i nejzinata funkcija kako grobna kapela, Zbornik srednovekovna umetnost 3 (2001) 62, 64.]. Мано-Зиси Ђ., Полошко, Старинар 6 (1931) 117 [Mano-Zisi Dj., Pološko, Starinar 3 (1931) 117]. Милановић В., Пророци су те наговестили у Пећи, in: Архиепископ Данило II и његово доба, ed. В. Ј. Ђурић, Београд 1991, 409 423 [Milanović V., Proroci su te nagovestili u Peći, in: Arhiepiskop Danilo II i njegovo doba, ed. V. J. Djurić, Beograd 1991, 409 423]. Поповић М. et al., Црква Светог Николе у Станичењу, Београд 2005 [Popović M. et al., Crkva Svetog Nikole u Staničenju, Beograd 2005]. Суботић Г., Свети Константин и Јелена у Охриду, Београд 1971 [Subotić G., Sveti Konstantin i Jelena u Ohridu, Beograd 1971]. Тодић Б., Старо Нагоричино, Београд 1993 [Todić B., Staro Nagoričino, Beograd 1993]. The texts of inscriptions in depictions of the Dormition of the Holy Virgin in Byzantine Art Archimandrite Sylas Koukiaris A particularly interesting element in depictions of the Dormition of the Holy Virgin are the texts of inscriptions, which not only serve to identify the scene and its individual episodes but are also inscribed on the scrolls and books held by holy bishops, poets and prophets surrounding the Virgin s funeral bier. They enhance the theological meaning of the theme and enable a better understanding of all factors that influenced the formation of this extensive theme in Byzantine art. Holy bishops most commonly Dionysius the Areopagite, Timothy, James the brother of the Lord and Hierotheos were also depicted among the figures that surround the Holy Virgin s funeral bier. Some of them, usually one or two, are holding open or half-open books inscribed with texts from the funeral service over the dead. The use of these texts in the Dormition of the Holy Virgin was meant to show that the funeral hymns sung to the Virgin Mary were the same as those used in funeral services for all Christians. This is in full accord with the interpretation of John Damascene, according to which the Virgin Mary was the beautification of the human race ; she was mortal and she died, according to the law of nature. In the art of the Palaiologan period, the iconography of the Dormition of the Holy Virgin was enriched with images of holy poets. They were almost invariably depicted as turning to the Holy Virgin and holding open scrolls inscribed with troparia dedicated to her. The most commonly depicted holy poets include John Damascene, Cosmas, Theodore the Studite and Joseph the Hymnographer. The texts on the scrolls held by these hymnographers were mainly taken from the troparia of two canons sung during the celebration of the Dormition of the Holy 151

ЗОГРАФ 38 (2014) [143 152] Virgin; their authors were St Cosmas and St John Damascene. Some depictions also show lyrics adopted from the troparia sung during the Matins and Vespers services on this feast. Depictions of the Dormition of the Holy Virgin sometimes feature prophets, either incorporated in the scene or depicted in its immediate vicinity. They are shown with scrolls in their hands; the texts on the scrolls make reference to the Virgin Mary. Numerous ecclesiastical writers mentioned events, visions or deeds of prophets and interpreted them as prefigurations of Christ, who came into the world through the Virgin Mary. The texts that accompany images of the prophets in frescoes and icons are very similar to the expressions used in the hymnography related to the feasts of the Holy Virgin and particularly to those used in panegyrics and sermons on the occasion of the feast of the Dormition of the Holy Virgin. Nevertheless, they are the most similar to the verses of the hymn The Prophets from Above, which were also recommended by painter s manuals to be inscribed next to the Dormition of the Holy Virgin. In case the scene includes separate episodes in the form of a prologue and an epilogue, they are also accompanied by interesting inscriptions. Such inscriptions were particularly extensive in the monastery of Dečani and the church of Saints Theodores at Mystras. They were entirely adopted from the Synaxarion of the feast or praises authored by ecclesiastical poets and they were part of the liturgical service on the feast of the Dormition of the Holy Virgin. 152