АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА

UDC 364-781.2 UDC 343.85:343.91-053.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1345623C Оригинални научни рад АФЕКТИВНО ВЕЗИВАЊЕ ДЕЛИНКВЕНТНИХ АДОЛЕСЦЕНАТА САНДРА ЧАЧИЋ Центар за социјални рад Сомбор Карађорђева 4, Сомбор, Србија Е-адреса: sandracacic2000@yahoo.com СА Ж Е ТА К: О снов н и ц и љ ис т р а ж и в а њ а од но сио с е н а де фи н и с а њ е афек тив ног ве зи ва ња де лин кве на та, те иден ти фи ко ва ње њи хо вог ти пичног обра сца ве зи ва ња. Афек тив но ве зи ва ње је пра ће но на два на чи на. Анал и зи ра л и смо га са ста но ви ш та се дам ди мен зи ја ве за но ст и, а ко је је у сво ји м ис т р а ж и в а њи м а де фи н и с а л а Н. Х а н а к, к а о и к р о з че т в о р о к а т е г о ри ја л н и моде л с т и ло в а в езив ањ а К. Б а рт олом ју. Ис т р а ж и в а њ е је сп р о в е де но у д в е с ом б о р ске с р ед њ е ш ко ле, у в а с п и т но -по п р а в ном до м у у К ру ше в ц у, т е у в а сп и т ном дом у у Н иш у и о бух в ат ило је 524 исп ит ан и к а, односно 421 адо ле сцен та и 103 де лин квен та. Адо ле сцен ти су би ли уче ни ци дру гог и тре ћег раз ре да Сред ње тех нич ке и еко ном ске шко ле, док су де лин квен ти би л и сви т е с т а би л н и м а ло ле т н и п р е с т у п н и ц и, а ко ји с е по с уд ском р е ше - њу н а л а з е н а р е а л и з а ц и ји в а с п и т не ме р е у јед ној од по ме н у т и х ус т а но в а. Резулта ти истраживања су у складу с теоријским очекивањем. Делинк в ен т и с е че ш ће не си г у р но в е з у ју (68,9 % де л и н к в е н а т а и з у з о р к а је не сиг у р но ве за но). Бо ја ж љи ви с т и л ве зи ва ња се и з д во јио ка о ка ра к т е ри с т и ча н з а дел и н к в ент е. Дел и нк в ент и и м ају пот еш коће у п риб ав љ ању по д рш ке бли ских осо ба, као и у ко ри шће њу осо ба за ко је су ве за ни као,,уто чи шта сиг у рно с т и у с т р есн и м сит уац ијам а, с ис т ов р емен и м дож и в љ ајем с е б е као не ко га ко ни је вре дан па жње и љу ба ви. При су тан је и ви сок сте пен б ол н и х о с е ћ а њ а у в е зи с а де т и њ с т в ом и по р о д и цом, т е а м би в а лен т н и х и не г а т и в н и х а к т у е л н и х по р о д и ч н и х р е л а ц и ја. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: о б р а з а ц и л и с т и л а ф ек т и в ног в е зи в а њ а, д и мен зи ја а ф ек т и в ног в е зи в а њ а, де л и н к в ен ц и ја, а до ле сцен т, де л и н к в ен т ТЕ О РИЈ СКА ОСНО ВА АФЕК ТИВ НОГ ВЕ ЗИ ВА ЊА И МО ДЕЛ СТ И ЛО ВА ВЕ ЗИ ВА ЊА К И M БА Р ТО ЛО М Ј У До по јаве јасног дефинисања појма афек тив не ве за но сти и но вог те о - риј ског ре ше ња, ве за из ме ђу де т е та и мај ке и уоп ш т е де т е т о ва мо т и ви саност за ус по ста вља њем со ци јал них ве за с дру ги ма, осла ња ла се ис кључ и в о на з а до в о љ е њу би о ло ш к и х по т р е ба, а п р е св е г а по т р е б е з а х ра ном. Та ко фи зи ч к а з а ви сно с т де т е т а с т в а ра пси хо ло ш к у; дет е у ч и да пов ез ује

624 мај к у и л и д ру г у осо бу ко ја се о ње м у с та ра са за до во ље њем фи зи о ло ш к и х по т р е ба, т е с е емо ц и о на л но и з г ра ђу је пси хо ло ш к а по т р е ба з а д ру г и м. Ме ђу т и м, на осно ву по сма т ра ња по на ша ња де це ч и је су фи зи о ло ш ке и л и при мар не по тре бе за до во ље не (де те је си то, на спа ва но, здра во) при ме - ћу је се да де те одр жа ва кон такт с мај ком по гле дом, при бли жа ва јој се, проте сту је због ње ног уда ља ва ња и ис по ља ва низ по на ша ња ко ја су са стано ви ш т а би о ло ш к и х, п ри ма р н и х по т р е ба ч и с т а р е д у да н с а у по на ша њу. Уп ра в о по ме ра њ е па ж њ е с фи зи о ло ш к и х по т р е ба на ову р е д у да н с у пред ста вља те о риј ски и прак тич ни скок у пси хо ло ги ји ко ји во ди до по - ја ве но вог пси хо ло шког фе но ме на афек тив не ве за но сти ( у ан гло сак сонској ли те ра ту ри име но ва ног као аttachment). Два ис тра жи ва ча су у при бли жно исто вре ме про у ча ва ли овај фе - но мен с оп и с а н и м ф о к у с ом па ж њ е, Х а ри Х а р лоу ( Ha r r y F. Ha r low), а ме - рич ки пси хо лог, код ре зус мај му на, и Џон Бол би (Ed ward John Mostyn Bowlby), ен гле ск и пси хо а на л и т и чар, код де це из си ро т и ш та, л и ше не мајч и н ске љу ба ви. Б ол би [ Bolwby 1973] в е з а но с т де фи н и ше к а о си с т ем по - на ша ња ко ји је усме рен на тра же ње и одр жа ва ње бли зи не са дру гом је - дин ком, а у тај си стем су укљу че на сна жна осе ћа ња. Он уво ди по јам у н у т ра ш њ ег ра д ног мо де ла в е зи в а њ а. Ра на ис к у с т в а с а мај ком и л и о с о - б ом ко ја с е о де т е т у с т а ра у т и ч у на г е не ра л и з о в а на оче к и в а њ а о с е би, о д ру г и м људ има и о св ет у у којем дет е ж иви. Когн ит и вно - а фект и вна с т ру кт ура ови х оче к и в а њ а, на с т а ла к а о р е з ул т ат по но в љ е н и х ис к у с т а в а с мај ком, на зи в а с е у н у т раш њи м ра дн и м моделом а фект и вног в езив ањ а. Ун у т ра ш њи ра д н и мо дел се за сн и ва на се ћа њи ма на ра на ис к у с т ва у ве зи са си гур но шћу и на чи ном на ко ји је мај ка или не ка дру га фи гу ра ве за но - с т и од г о в а ра ла на по т р е б е по је д и н ца. Мо де л с а д р ж и, по р ед оче к и в а њ а си г у р но с т и и р е спон зи в нос т и значајне д ру г е о с о б е, п р е д и спо зи ц и је з а а фек т и в не од г о в о р е и по на ша њ е је д и н ке п р е ма зна чај ној д ру г ој о с о би. Време ном, а на осно ву по на вља ња схе ме ин тер ак циј ских обра за ца по наша ња из ме ђу осо бе ко ја се ве зу је и осо бе за ко ју се ве зу је (обич но мај ка), на ста ју уну тра шње пси хо ло шке струк ту ре, а ко је пре те жно де лу ју из - ван окви ра све сног. Да ље се за пра во уну тра шњи рад ни мо дел опе ра цио на л и з у је п р е т по с т а в к а ма о мо де л у с е б е, а ко ји ч и н и ск у п оче к и в а њ а и в е р о в ањ а дет е т а о с еби, нас т а о на о снову опаженог понашањ а р од ит ељ а п р е ма њ е м у, и п р е т по с т а вком о модел у д руг и х, који п р едс т ав љ а ск у п ве ро ва ња и оче к и ва ња де т е та у ве зи са д ру г и ма, а ко ји је та ко ђе за сно ва н на опаженом понашању р од ит ељ а п р ема дет ет у [St efa nov ić St anojev ić 2002]. Мо дел се бе под ра зу ме ва сте пен до ко јег не ко ве ру је да је при хватљи в и л и не п ри х в а тљи в о с о ба ма з а ко је с е в е з у је. Мо де л д ру г и х под разу ме ва оче к и ва ње у ко л и кој ме ри ће д ру г и би т и до с т у п н и и ре спон зи в н и ка да се од њих по тра жи по др шка. Ове струк ту ре су ком пле мен тар не. Мe ри Ајн св ор т [A i n swor t h & Witt i ng 1969] г о в о ри о и н д и ви д у а л н и м ра з л и к а ма у в е зи в а њу. И н д и ви д у а л не ра з л и ке по ч и в а ју на ра з л и ч и т и м исто ри ја ма ве зи ва ња, на ста лим у од но су с ро ди те љи ма или не ким друг и м зна чај н и м фи г у ра ма у нај ра н и јем де т и њ с т ву о с о б е. Те ра з л и ке с у у т е о ри ји и ис т ра ж и в а њи ма опе ра ц и о на л и з о в а не к р оз о бра сце в е зи в а њ а.

625 Ис тра жи ва ња ука зу ју да је за пре ко 60% ис пи та не не кли нич ке по пу лац и је т и п и ча н си г у ра н обра за ц ве зи ва ња, док су код к л и н и ч ке по п у ла ц и је уче ста ли ји обра сци не си гур ног ве зи ва ња [At kin son & Gold berg 2004]. Сход но на ла зи ма ис тра жи ва ња о по ве за но сти спе ци фич не па то ло - г и је и од ре ђен и х обра за ца ве зи ва ња [Sro u fe, Lev y & Egela nd 1999; Egela nd & Car lson 2004] ис тра жи вач ки ин те рес смо фо ку си рали ка идентификовању нај фре квент ни јег обра сца ве зи ва ња код де лин квент них адо ле сце на та. Б ол би [ Bolwby 1973] сма т ра да је з а че т а к де л и н к в ен ц и је по в е з а н с ра ним ис ку ством не си гур не ве за но сти, од но сно де тач мен том, а што дефи н и ше к а о не до с т а т а к о с лон ца и с т а ра њ а з а на чај ног д ру г ог о де т е т у. О в а де ца с у с у о че на с а с у п р о т и н и м с т а в о ви ма р о д и т е љ а, не а де к в ат н и м т рет ирањем њихови х пот реба, сепарац ијама и п ре тњама нап уш тања. Она у без на ђу из ра жа ва ју љут њу пре ма з на чај ном дру гом, а што још ви ше доп ри носи пор е ма ћ а ју р е ла ц и је де т е - р о д и т е љ. О в а де ца љу т њу кон в е р т у ју у а г р е с и в н о с т т о ком п р ед ш ко л с ко г п е р и о д а, т е у а с о ц и ја л н е и с п а д е у к а сн и јем ра з в ој ном пе ри о д у. У по к у ша ју да и н т е г ри ше ем п и ри ј ск и ра д у о бла с т и ис т ра ж и в а њ а а фек т и в ног в е зи в а њ а од рас л и х, Б а рт оло м ју [ Ba r t ho lo mew 1991] де фи н и- с а ла је чет в ор о к а т е г о ри ја л н и мо де л в е з а но с т и а до лесценат а и одрас л и х. У о сно ви мо де ла с у д в е д и мен зи је, а ко је од г о в а ра ју ра д ном мо де л у ко ји де фи н и ше Б ол би: 1. Д и м е н з и ја а н к с и о з н о с т и р е п р е з е н т у је у н у т р а ш њи р а д н и мо д е л себе. На пози тив ном по лу ова ди мен зи ја пред ста вља интернализован осе - ћај соп с т ве не вред но с т и, а на негат и вном по л у а н к си о знос т и од ба ц и ва ње бли ско сти. 2. Ди мен зи јом из бе га ва ња ре пре зен то ван је уну тра шњи рад ни мо - дел дру гих. По зи ти ван пол ове ди мен зи је пред ста вља при хва та ње блиско с т и, из ра жа ва по ве ре ње у д ру г е и њи хо ву по д р ш к у, док не га т и ва н пол ов е д и мен зи је озна ча в а с т е пен не п ри х в а т а њ а и и з б е г а в а њ а бл и ско с т и. Укр шта њем ове две ор то го нал не ди мен зи је, тј. укр шта њем уну трашњих рад них мо де ла, на ста ју че ти ри ка те го ри је стилова афективног ве - зи ва ња за бли ске од но се: А) Си г у р н и с т и л а фект и вног в езив ањ а к ара кт ери ше комбина ц ија по зи тив ног мо де ла сел фа, тј. ниска анксиозност и позитивног модела друг и х, од но сно н и ско од ба ц и в а њ е. Си г у р не о с о б е и ма ју и н т е р на л и з о в а н о с е ћ ај с оп с т в е не в р ед но с т и и о с е ћ а ју с е п ри јат но у бл и ск и м, и н т и м н и м од но си ма. Они у од но се с дру ги ма ула зе с по ве ре њем и отво ре но шћу. Б) Пре о ку пи ра ни стил ка рак те ри ше не га ти ван мо дел сел фа, од но - сно ви с о к а а н к си о зно с т и по зи т и в а н мо де л д ру г и х, од но сно н и ско од бац и в а њ е. Ос о ба по ла зи с по зи ц и је с оп с т в е не ма њ е в р ед но с т и. О в е о с о б е на с т о је да п ри до би ју од д ру г и х б е з у с лов но п ри х в а т а њ е. О не в е ру ју да би мо гле да се осе ћа ју си гур но и без бед но са мо ка да би на ве ли дру ге да на пра ви на чин од го во ре на њи хо ве по тре бе. В) Б о ја ж љи ви с т и л к а ра кт ерише нег ат ив а н моде л и с е лфа и д руг и х, од но сно вис ок у а н ксиозно с т и и зб ег а в ањ е. Б ојаж љив е о с об е с у, к а о и п р е о к у п и ра не, з а ви сне од т у ђег п ри х в а т а њ а и по т в рде, међут и м, з б ог

626 не г а т и в ног оче к и в а њ а од д ру г и х, и з б е г а в а ју бл и ско с т к а ко би и з б е гл и бол због гу бит ка или од ба ци ва ња. Г ) Од ба ц у ју ћ и с т и л а фек т и в ног в е зи в а њ а к а ра к т е ри ше по зи т и в а н мо дел сел фа и не га т и ва н мо дел д ру г и х, од но сно н и ска а н к си о знос т и вис око и з б е г а в ањ е. Одбац ујуће о с об е и зб ег а в а ју бл и ско с т з б ог не г а т и в н и х оче к и в а њ а од д ру г и х, а л и успе в а ју да од р же о с е ћ а њ е с оп с т в е не в р ед но - с т и од бра м бе н и м по ри ца њем вред но с т и бл и ск и х од но са и ве зи ва ња. Сва че т и ри с т и ла а фект и вног в езив ањ а с у з а м и ш љ е н и к а о т е о ри ј ск и и де а л и с ко ји ма се сва ка осо ба у раз ли чи том сте пе ну мо же иден ти фи ко ва ти. Ре зу ла та т и ем п и риј ске п ро ве ре т е о риј ског мо де ла с т и ло ва ве зи ва ња [Bart ho lo mew & Ho ro witz 1991; Bartholo mew & Per lam 1994] имплицираjy ње го ву при мен љи вост на парт нер ске од но се од ра слих, по том блиске в р ш њ ач ке од но с е (п ри ја т е љ ске и па р т не р ске) а до ле сце на т а к а о и на ис к у с т в а в е з а но с т и у по р о д и ц и. М Е ТО ДО ЛО Г И ЈА ИС Т РА Ж И ВА ЊА Основ ни пред мет ин те ре со ва ња у на шем ис тра жи ва њу би ло је афектив но везивање де лин кве на та. Про блем смо из ра зили кроз два истражив ач к а п и т а њ а: 1. Ко ји о бра з а ц а фек т и в не в е з а но с т и је нај з а с т у п љ е н и ји код де л и н- к в ен т н и х а до ле сце на т а? 2. Ко је д и мен зи је а фек т и в ног в е зи в а њ а ра з л и к у ју де л и н к в ен т не од а до ле сце на т а и з не к л и н и ч ке по п у ла ц и је? Ц и љ ис т ра ж и в а њ а т и ца о с е п р о в е р е в а л и д но с т и т е о ри ј ског мо де ла а фек т и в не в е з а но с т и К и м Б а р т о ло м ју. О п ис у з ор к а и п р о це д у ра ис т ра ж и в а њ а Ис т ра ж и ва ње је сп ро ве де но на у зор к у од 524 ис п и та н и ка, у пе ри о д у од ма ја до но вем бра 2008. го ди не. Узо рак се са сто јао од 421 уче ни ка друг ог и т ре ћег ра з ре да с ред ње т ех н и ч ке и еко ном ске ш ко ле у Сом бо ру, као и 103 де лин к ве на та (24 ис пи та ни ка из ва сит не уста но ве у Ни ш у и 79 ис пита ни ка из васпитно -поправног дома у Крушевцу). Просечна старост узор - ка је 17 го ди на. У са ку пљању ис пи та ни ка де линквената постојало је неколико огран и че њ а. К а о п р в о, у у з о ра к с у у к љу че н и с а мо он и ма ло ле т н и ц и ко ји с у има ли ви ше од три кри вич на де ла, од но сно ко ја су у не ком вре мен ском пе ри о д у и ма л и р е ц и д и в е. К а о д ру г о, у Н и ш у и Кру шев ц у с е у т р е н у т к у истра жи ва ња налазило укупно 186 делин квен та, од че га су 95% њих муш ког по ла. Зб ог т о г а с у и з ис т ра ж и в а њ а у о б е г ру пе ис к љу че не де в ој ке. Као тре ће, ни су сви де лин квен ти те ста бил ни, јер је је дан део њих мен тално до вољ но не раз ви јен, ма њи део је не пи смен или је у тре нут ку те стира њ а био под ме д и к а мен т ном т е ра п и јом. Та ко ђе, т р е ба и ма т и у ви д у да је мо т и в а ц и ја у чес т в ов ањ а у ист раж ив ању дел и нк в енат а н иск а, а ш т о је све ути ца ло на ве ли чи ну де ла узор ка ко ји се од но си на де лин квен те.

О пе ра ц и о на л и з а ц и ја в а ри ја бле и ме р н и и н с т ру мен т з а п ри к у п љ а њ е по да т а к а 627 Ва ри ја блу афек тив ног ве зи ва ња би ло је ре ла тив но ла ко ис тра жи ват и, је р фе но мен а фек т и в ног в е зи в а њ а под у п р т је б о г а т ом и до с лед ном т е о риј ском и ем п и риј ском осно вом. Ме ђу т и м, за г о т о во све пси хо ло ш ке фе но ме не, па та ко и за афек тив но ве зи ва ње, типично је то што их не мо жемо ди рект но ме ри ти, не го са мо пре ко опе ра ци о на ли зо ва них ин ди ка то ра. Да би смо што пот пу ни је,,ухва ти ли онај део ва ри ја билитета везивања спе ц и фи ч ног за де л и н к вен т е, п ро бле м у смо п ри с т у п и л и на д ва на ч и- на. На и ме, пр во смо усме ри ли ис тра жи вач ки фо кус па жње на иден тифи ко в ањ е к ара кт ерис т и чног о брасца в езив ањ а дел и нк в енат а у св етл у мо де ла К. Бар то ло мју, а по том смо се ба ви ли иден тиф ка ци јом оних димен зи ја в е зи в а њ а ко је нај б о љ е ра з л и к у ју де л и н к в ен т е и а до ле сцен т е, а ко је с у опе ра ц и о на л и з о в а не ско р о ви ма на ск а ла ма ме р ног и н с т ру мен т а УПИ ПАВ-Р [Упитник за про це ну афек тив не ве за но сти, Ха нак 2004]. УПИ ПАВ-Р пред ста вља пси хо ме триј ски про чи шће ну вер зи ју пр во - бит ног у пит ни ка У П И П А В. За сни ва ла се на те о ри ји афек тив ног ве зи ва ња и индикаторима различитих организаци ја афек тив ног ве зи ва ња пре у зе - т и х и з к л ин и ч к и х и н с т ру ме на т а А А I (Adu lt At t a c h me nt I ne rv iew) и А А P (Adult At tac hment Pro jec ti ve). УПИ ПАВ -Р је кон стру и сан као сед мо сте - пе на ска ла Ли кер то вог ти па. Ис пи та ни ци су од го ва рали тако што су означа ва ли сте пен свог сла га ња или не сла га ња с тврд ња ма у уп ит ни ку. Ин стру мент се са сто ји од сле де ћих суб ска ла: Страх од гу бит ка спо ља шње ба зе си гур но сти се од но си на страх од гу бит ка фи гу ре ве за но сти и ве ро ва ње да је гу би так не на док на див, с фатал ним по сле ди ца ма по да љи жи вот осо бе. Не раз ре ше на по ро дич на тра у ма ти за ци ја го во ри о из ра жа ва њу не - га тив них и бол них осе ћа ња у ве зи са де тињ ством и по ро ди цом, као и о не гативним или ам би ва лент ним по ро дич ним ре ла цијама у садашњости. Не га тиван мо дел сел фа пред ста вља ве ро ва ња о сопстве ној не аде - кват но сти, те не си гур но сти у се бе и сво је вред но сти. Не га т и ва н мо дел д ру г и х од но си се на не га т и в на ве ро ва ња о људ ској при ро ди, те на по тре бу да се бу де опре зан и дис тан ци ран у од но су на д ру г е. Ко ри шће ње спо ља шње ба зе си гур но сти по ка зу је да осо ба има фигу ре за ко је је ве за на, на ко је мо же да се осло ни, те да те фи гу ре уме да кори сти као ба зу си гур но сти, као и да јој је ва жно да има осло нац у дру гим љу д и ма. Капаци тет за мен та ли за ци ју: опи су ју се од но си на интроспек тив - ност, спо соб ност ем па т и је и ра з у ме ва ње се бе и д ру г и х у кон тек ст у од но са с њи ма. Ре г у ла ц и ја бе са г о во ри о не п ри ја т ељ ск и м осе ћа њи ма и осве т н и ч ком по на ша њу п ре ма д ру г и ма, а у кон фл и к т н и м и емо т и в но фру с т ри ра ју ћ и м си т у а ц и ја ма. У на шем ис т ра ж и в а њу у п и т н и к у це л и н и по к а з у је до бр е ме т ри ј ске к а ра к т е ри с т и ке и т о п ри х в а тљи ву по зда но с т, а л фа.86, т е ви с о к у р е п р е -

628 зен та тив ност КМО.897. При каз по у зда но сти и ре пре зен та тив но сти по - је ди нач них ска ла дат је у Та бе ли број 1. Та бе ла 1: По у зда ност и ре пре зен та тив ност УПИ ПАВ-Р С К А Л Е K A РA K T E PИC T И K E Број ај те ма КМО АЛ ФА Страх од гу бит ка 11.893.88 Не га ти ван мо дел сел фа 11.885.81 Ко р и ш ћ е њ е с е бе 11.875.84 Не га тив ни дру ги 11.866.80 Ре г у л а ц и ја б е с а 11.8 42.79 Не р а з р е ш е н а т р а у м а т и з а ц и ја 11.8 0 9.81 Капацитет за ментализацију 11.776.70 РЕ ЗУЛ ТА Т И ИС Т РА Ж И ВА ЊА Уче с т а ло с т ра с по де ле ис п и т а н и к а по о бра сц и ма в е зи в а њ а К ла с т е р а на л и з ом ис п и т а н и ц и и з у з ор к а св р с т а н и с у у че т и ри с т и- ла в е зи в а њ а, а на о сно ву р е з ул т а т а на у п и т н и к у з а п р о це н у а фек т и в не ве за но сти, УПИ ПАВ Р. По том је над фре квен ци ја ма рас по де ле ис пи тани ка по сти лови ма ве зи ва ња оба вљен хи ква драт тест, како би се прове - ри ла зна чај ност раз ли ка у уче ста ло сти рас по де ле по раз ли чи тим сти ло - ви ма на н и в оу це лог у з ор к а и на н и в оу г ру пе. Сле де т а б е ла р н и п ри к а зи р е з ул т а т а Та бе ла 2: Фре квен ци је по сти ло ви ма на ни воу узор ка Кла стер ф е к в е н ц и ја п р о ц е н ат x 2 Df p Б о ја ж љи в и Од б а ц у ј у ћ и С и г у р н и П р е о к у п и р а н и 127 21 318 58 24,2 4,0 60,7 11,1 400.107 3.000 Та бе ла 3: Фре квен ци је по сти ло ви ма на ни воу гру пе Не д е л и н к в е н т ф е к в е н ц и ја п р о ц е н ат x 2 Df p Б о ја ж љи в и Од б а ц у ј у ћ и С и г у р н и Преокупирани 77 14 286 44 18, 3 3, 3 67, 9 10, 5 432.748 3.000 Де л и н к в е н т и фре к в е н ц и ја пр о ц е н ат x 2 Df p Б о ја ж љи в и Од б а ц у ј у ћ и С и г у р н и Преокупирани 50 7 32 14 48,5 6,6 31,1 13,6 43.369 3.000

На осно ву до би је них ре зу ла та та за кљу чу је мо да је за 68,7% де линк в е на т а и з на шег у з ор к а к а ра к т е ри с т и ча н не к и од не си г у р н и х с т и ло в а ве зи ва ња, а при том за 48,5% делинквена та као спе ци фи чан из дво јио се боја ж љи ви с т и л в е зи в а њ а. 67,9% не де л и н к в е на т а је си г у р но в е з а но, а ш т о је у ск ла д у с до са да ш њи м ис т ра ж и ва њи ма на нор ма л ној по п у ла ц и ји. Не - сигурно је везано 32,1% неделинквената, а што указује да негативна искуства ве зи ва ња не во де ну жно па то ло ги ји, или пре ци зни је 18,3% бо ја жљив о в е з а н и х а до ле сце на т а н и с у н у ж но де л и н к в ен т и. На осно ву из дво је ног спе ци фич ног сти ла ве зи ва ња, мо же се за кључ и т и да де л и н к вен т и и ма ју н и ско са мо по у зда ње, да себе дож ив љавају као не ког ко н и је вре да н па ж ње и љу ба ви д ру г и х, а д ру г е ви де у не га т и в ном све тлу, као осо бе на ко је се не мо же осло ни ти и ко је их мо гу по вре ди ти. У ве зи са ра ним ис ку стви ма у по ро ди ци има ју ло ша и тра у ма тич на ис ку ства, а и са да шње ре ла ци је у по ро ди ци су че сто кон фликт не. Због ло ших ис куста ва ко ја су има ли с ро ди те љи ма, пла ше се ве зи ва ња, те га и из бе га ва ју. С о б зи р ом да је з а 31,3% де л и н к в е на т а и з у з ор к а к а ра к т е ри с т и ч но си г у р но в е зи в а њ е, к а о и да је з а 18,3% не де л и н к в е на т а к а ра к т е ри с т и ч но не си гур но ве зи ва ње, мо же се за кљу чи ти да афек тив но ве зи ва ње не до - п ри но си ди рект но и ис к љу чи во по ја ви де лин к вен ци је, не го је то п ре сп ле т ис к у с та ва ве зи ва ња и д ру г и х фа к т о ра ри зи ка, а ш т о већ п ред с та в ља изазов за но ви ис тра жи вач ки по ду хват. Ра з л и ко в а њ е г ру па по д и мен зи ја ма в е зи в а њ а Да би смо утвр ди ли по ко јим се ди мен зи ја ма, од но сно ор га ни за ција м а а ф е к т и в н о г в е з и в а њ а р а з л и к у ј у д е л и н к в е н т н и и н е д е л и н к в е н т н и а долесцент и, п ри ме н и л и смо с т а т и с т и ч к и по с т у па к д ис к ри м и на т и в не а на л и з е. Ре з ул т а т и с у п ри к а з а н и у с ле де ћ и м т а б е ла ма: Та бе ла 4: Па ра ме т р и д и с к р и м и н а т и в не фу н к ц и је Д и с к р и м и - н а т и в н е фу н к ц и је К а р а к т е р и - с т и ч н а вред ност П р о ц е н а т в а р и ја н с е Ко е ф и ц и је н т к а н о н и ч ке ко р е л а ц и је Wilks l a m b d a χ² df p 1.119 100,00.327.893 58.513 7.000 629 Та бе ла 5: Ма т р и ц а с т р у к т у ре и з о л о в а не фу н к ц и је ВАРИЈАБЛЕ Не р а з р е ш е н а т р а у м а т и з а ц и ја Не г а т и в а н с е л ф Ко р и ш ћ е њ е б а з е с и г у р н о с т и Страх од гу бит ка ба зе си гур но сти Ре г у л а ц и ја б е с а Ме н т а л и з а ц и ја Негативни други ФУНКЦИЈА.850.548 -.467.210.200.076 -.001

630 Та бе ла 6: Цен тро и ди гру па на изо ло ва ној функ ци ји и тач ност кла си фика ц и је ГРУПА ФУНКЦИЈА ТАЧНОСТ KЛАСИФИКАЦИЈЕ Не д е л и н к в е н т и Делинквенти -1.68.41 72.2% 68.0% Ре зул тат ме ре ња афек тив не ве за но сти пре ко се дам ди мен зи ја указ у је да с е дел и н к в ен т и ра з л и к у ју од не де л и н к в е нат а на т ри д имензије в ез а но с т и и т о на д имензијама: нера зр ешене пор од и чне т раумат из ац ије, не га ти ван селф и ко ри шће ње ба зе си гур но сти. О в е т ри д и мен зи је де фи н и ш у д ис к ри м и на т и в н у фу н к ц и ју ко ју смо на зв ал и и зос т ана к с амопоуздањ а и бл искос т и. О ву д иск рим инат и вн у фу нк ци ју ин тер п ре ти ра ли смо као ви сок сте пен по те шко ћа у п ри ба вља њу по д р ш ке од зна чај н и х д ру г и х, као и у ко ри ш ће њу осо ба за ко је је ис п и таник ве зан као из во ра си гур но сти у стре сним си ту а ци ја ма, с исто вре ме - н и м до ж и в љ а јем с е б е к а о не ко г а ко н и је в р е да н па ж њ е и љубави д руг и х (н и ско с а мо по ш т о в а њ е), а п ри с у т а н је и ви с ок с т е пен б ол н и х о с е ћ а њ а у ве зи са де тињ ством и по родицом, те амбивалентних и негативних поро - д и ч н и х р е ла ц и ја у с а да ш њ о с т и. Де л и н к в ен т и с е на ла з е на по зи т и в ном по л у ов е д ис к ри м и на т и в не фу н к ц и је, а ш т о у к а з у је да с у з а њи х к а ра к т е ри с т и ч на не г а т и в на о с е ћ а- ња у ве зи са де тињ ством и по ро ди цом, да не га тив но вред ну ју се бе, те да у с т р е сн и м си т у а ц и ја ма не зна ју да п ри ба в е по д р ш к у и па ж њу значајн и х дру гих (пре све га ро ди те ља). За неде линквенте из узорка важе су протне карактеристике, одговара ју ће за негативан пол дискриминативне функције. Наиме, неделинквент и и ма ју п ре т е ж но по зи т и в на осе ћа ња у ве зи са де т и њс т вом и пород ицом, по зи т и в но в р ед н у ју с е б е, а у с т р е сн и м си т у а ц и ја ма т ра же и ко ри с т е по - др шку зна чај них дру гих осо ба. Д И СК У СИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ИС Т РА Ж И ВА ЊА На о сно ву п р е гле да р е з ул т а т а ис т ра ж и в а њ а мо же с е кон с т а т о в а т и да у зна чај ној ме ри по д р ж а в а ју до с а да ш њи т е о ри ј ск и конт екс т а фект и в - ног в е зи в а њ а. На ла зи с у у ск ла д у с до с а да ш њи м ис т ра ж и в а њи ма у о бла с т и в е зива ња [Bowlby 1973; Ege land and Car lson 2004; Ain sworth and Wit ting 1969; Ba r t ho lo mew 1991]. За 67,9% ис п и т а н и х а до ле сце на т а к ара кт ерис т ича н је си г у ра н о бра з а ц в е зи в а њ а, док је 68,7% де л и н к в е нат а несиг у рно в ез ано. К а о т и п и ча н о бра з а ц с е и з д в о јио, а у ск ла д у с мо де лом ко ји де фи н и ше Б а р т о ло м ју, б о ја ж љи ви с т и л в е зи в а њ а. О но ш т о с е г е не ра л но мо же з а ме ри т и к а т е г о ри ја л ном с а гле да в а њу фе но ме на к а ко у на шем т а ко и у д ру г и м ис т ра ж и в а њи ма, је с т а в љ а њ е а к цен т а на онај бр ој с л у чајев а који с е најчеш ће налаз е у једном о брасц у, а п р о п у ш т а њ е он и х ис п и т а н и к а ко ји п ри па да ју д ру г ом о бра сц у, а ис т ој

631 к л и н и ч кој по п у ла ц и ји. На п ри ме р, по ш т о се у на шем ист раж ивању 48,5% ис п и т а н и к а св р с т а ло у б о ја ж љи ви с т и л в е зи в а њ а, ри зи к у је мо да п р е види мо да се 20,2% ис пи та ни ка на ла зе у дру га два обра сца, а 31,1% де линк в е на т а је ча к си г у р но в е з а но. Мо же с е кон с т а т о в а т и да је к ат ег орија лн и п р е глед с т в ари доба р з а брз о и дент ификов ањ е ев ент уа лн и х ризи чн и х г ру пац ија, а л и не и з а коначно з ак ључ ив ањ е о иск ључ ив ом о брасц у а фек т и в ног в е зи в а њ а од р е ђе не к л и н и ч ке и л и не к л и н и ч ке по п у ла ц и је. Ме ђу т и м, з а пси хо ло г е п ра к т и ча р е м но г о в е ћ и и з а з ов п р ед с т а в љ а те сти ра ње упо треб не вредности добијених ре зул та та, а са ци љем уна пре - ђе ња пси хо ло ш ке п ра к се. У т у свр ху ре зул та т и на шег ис т ра ж и ва ња мо г у да се ис ко ри сте на два на чи на и то као осно ва за кре и ра ње пре вен тив ног пси хо ло шког третмана или за дефинисање циљева психолошког третмана у ок ви ру п р о це с а р е с о ц и ја л и з а ц и је де л и н к в е на т а. У окви ру пре вен тив ног трет ма на ла ко се на осно ву ти пич ног обрасца в е зи в а њ а мо же и ден т и фи ко в а т и ц и љ на ри зи ч на г ру па, а т ри д и мензи је а фект и вног в езив ањ а у к аз ују к а ко ји м о бла с т и ма т р е ба усме ри т и т р е т ма н. Крај њи ц и љ био би нор ма л и з а ц и ја ра н и х ис к у с т а в а в е зи в а њ а, у т ом см и сл у да а до ле сцен т мо же да ус по с та ви фу н к ц и о на л не ре ла ц и је у са да шњо сти и да кон тро ли ше тран сфер ра ни јих ло ших осе ћа ња на са даш ње ре ла ц и је, т е п ро ме на до ж и в ља ја се бе као не ко га ко је вре да н па ж ње дру гих љу ди. Прак тич но, то би зна чи ло да се ефе кат трет ма на кон крет но п ра т и п р е ко ус по с т а в љ а њ а но ви х, фу н к ц и о на л н и х о бра з а ца в е з а но с т и и ко ри шћења других као ослонца и подршке у стресним ситуацијама. Нара в но, у к љу че нос т сви х ч ла но ва по ро д и ч ног си с т е ма, а ко се и ма ју у ви д у р е з ул т а т и ко ји у к а з у ју на т ра н сг е не ра ц и ј ск и п р е но с о бра з а ца в е зи в а њ а, т р е ба ло би да зна чај но до п ри не с е успе х у т р е т ма на а до ле сцен т а. Тр е ба и ма т и у вид у да и ден т и фи ко в а њ ем с а мог т и п и ч ног о брасца не пог ађамо це ло куп ну ри зич ну по пу ла ци ју, та ко да се три ди мен зи је чи не по у здани је за од ре ђи ва ње циљ не гру пе. Шт о с е т и ч е т р е т м а н а д е л и н к в е н а т а у и н с т и т у ц и ја м а, п р и с т у п је неш т о д ру г ач и ји. У к ла си ч ном и н с т и т у ц и о на л ном п рис т уп у, т р е тма н је п ре ва с ход но г ру п н и. Пред г ру п у ко ја је д и ја г но с т и ч к и хе т е ро г е на по с тавља ју се исти ци ље ви. Основ ни циљ про гра ма ре со ци ја ли за ци је усме - р ен је на а с о ц и ја л но по на ша њ е, од но сно и з г ра д њу с о ц и ја л но по же љ ног по на ша њ а. На ше ис т ра ж и в а њ е у к а з у је да с е де л и н к в ен т и ра з л и к у ју од адоле сце на та на три димензије везивања, а што имплицира и проблематичне области на којима треба радити то ком бо рав ка адо ле сцент них де - л и н к в е на т а у и н с т и т у ц и ји. Основ но огра ни че ње у овом ис тра жи ва њу бли ско је ве ћи ни ис тражи ва ња у кли нич кој пси хологији, а то је пи та ње ве ли чи не и ре пре зен татив но сти узор ка. Ни смо има ли по те шко ћа у п ри ба вља њу до вољ но ве ли ког бр о ја а до ле сце на т а, а л и ш т о с е т и че де л и н к в е на т а по с т о ја ле с у и з в е сне т е ш ко ће. Од л у ч и л и смо се да ис п и та мо оне де л и н к вен т е до ко ји х је би ло нај ла к ше до ћ и и ко ји п ред с та в ља ју к рај њу д и ја г но с т и ч к у екс т рем н у г руп у. Тако смо ис т ра ж и в а њ е сп р о в е л и на де л и н к в ен т има који с е налаз е на р е а л и з а ц и ј и в а с п и т н е м е р е у н е к о ј од и н с т и т у ц и ј а. С т о г а ј е с л а б о с т

632 сп р о в еденог ист раж ив ањ а ш т о не о бух в ат а онај в ан и нс т ит уц иона лн и в а ри ја би л и т е т де л и н к в ен ц и је и а фек т и в ног в е зи в а њ а, а л и и па к о б у х в а- та је дан екс трем пси хо ло шког про сто ра. Ре зул та т и се од но се са мо на м ла д и ће, је р до ре п ре зен та т и в ног бро ја де во ја ка на овај на чин ни смо ус пе ли да до ђе мо, па не зна мо ка кве би смо спе ц и фи ч но с т и р е г и с т р о в а л и с о б зи р ом на пол де л и н к в ен т а. Сле де ће огра ни че ње ти че се не за хвал но сти ис тра жи ва ња са ме по - п у ла ц и је а до ле сце на т а, а ш т о с е огле да у т о ме да с е не к и а спек т и ис п и- т иван и х фе номена не мог у јасно д иферен ц и ра т и од нор ма л н и х, ра з вој н и х фе но ме на. Та ко на пример, непостојање раз ли ке на ска ла ма ди мен зи ја не - га т и в н и д ру г и, ме на та л и за ц и је и с т ра ха од г у би т ка ба зе си г у р но с т и, мо - г у ће је о б ја сн и т и ра з в ој н и м п р о це си ма ко ји на а до ле сцен т ном у з ра с т у ма ск и ра ју с у ш т и н ск у ра з л и к у у на в е де н и м д и мен зи ја ма в е зи в а њ а. Та ко ђе, као огра ни че ње на ме ће се и то што за пра во не ма мо кон тролне мере на димензијама пре свега афективне везаности, на пример, проце - на од стра не ро ди те ља. Ти ме из о ста је увид у суп тил ни је ве зе из ме ђу про - ц е н е д е т е т а и р о д и т е љ а, к а о и у в и д у т р а н с г е н е р а ц и ј с к у п е р с п е к т и ву в е з а но с т и. Са дру ге стра не, ода бра ли смо ста ти стич ке ме то де за об ра ду по дат а к а по мо ћу ко ји х смо по к у ша л и да на в е де на ог ра н и че њ а д р ж и мо под кон т р о лом, т е да њи хов ев ен т у а л н и у т и цај е л и м и н и ше мо. На т ај на ч и н смо добил и податке који р еп р ез ент ују једн у см ис лен у, конзис т ен тн у пси хо ло ш к у р е а л но с т ис п и т и в а н и х фе но ме на. ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА Мирић, Јован; Александар Димитријевић. Афективно везивање: експериментални и клинички приступи, VII, Београд, Центар за примењену психологију: 2006. Ainsworth, Mary; Barbara A. Wittig, Barbara. Attachment and exploratory behavior of one year olds in strange situacion. London, Methuen; 1969. Atkinson, Leslie; Susan, Goldberg. Attachment issues in psychopatology and intervecion. Mahwah, NJ, Lawrence Erlbaum Associattes: 2004. Bartholomew, Kim; Leonarad, Horowitz. Attachment styles among young adults: A test of a four category model. Journal of Personality and Social Psychology, 61, 1991: 226 244. Bartholomew, Kim, Perlman, Daniel. Advanses in personal relationships: Vol. 5 Attachment processes in adulthood. London, Jessica Kingsley: 1994. Bowlby, John. Attachment and loss: Vol. 2. Separation. Basic Books. New York 1973. Egeland, Byron; Carlson, Elizabeth, A. (2004). Attachment and psychopatology. In Atkinson, L., Goldberg, S. (eds.) Attachment issues in psychopatology and intervecion. Lawrence Erlbaum Associattes. Mahwah, NJ 2004: 27 48. Hanak, Nataša. Konstruisanje novog mernog instrumenta za procenu afektivnog vezivanja kod adolescenata i odraslih. Psihologija, XXXVII, 1, 2004: 123 142. Sroufe, Alan L.; Elizabeth A. Carlson,; Alissa K. Levy; Byron, Egeland. Implications of attachment theory for developmental psychopathology. Development and Psychopathology, 11, 1999: 1 13. Stefanović Stanojević, Тatjana. Bliske partnerske veze. Psihologija, XXXV, 1 2, 2002: 123 142.

Original scientific paper ATTACHMENT BONDING OF DELINQUENT ADOLESCENTS by SANDRA ČAČIĆ Center for Social Work, Sombor 4 Karađorđe Street, Sombor, Serbia Е-mail: sandracacic2000@yahoo.com 633 SUMMARY: Main objective of this research is to define adolescence bonding as well as to identify their typical bonding type. The bonding was observed in two ways. The analysis was based on seven attachment dimensions that were defined by N. Hanak, as well as on the basis of Bartholomew s four-style attachment model. The research was conducted at multiple sites: two secondary schools in Sombor, the Juvenile Correctional Institution in Kruševac and the Juvenile Correctional Facility in Niš. It included 524 persons, 421 adolescents and 103 delinquents. Adolescents are the second and the third grade students of the Secondary Technical School and the Secondary School of Economics, while delinquents were testable juveniles. All of them are under correctional measures in the above mentioned institutions. All results are in accordance with the theoretical expectations. Delinquents attach in insecure way more frequently: 68, 9% delinquents from our sample showed insecure attachment. The fearful type of attachment appears to be typical of delinquents. Delinquents are facing difficulties in obtaining support of close persons, as well as in using significant persons they are related to as safe harbours in stressful situations. In addition, they would see themselves as not worthy of attention and love. There is a high level of painful feelings related to childhood and family, as well as ambivalent and negative current family relations. KEYWORDS: attachment type or style attachment, attachment dimension, delinquency, adolescence, delinquent.