Основе веб дизајна. Професор: Ненад Здравковић Гимназија Свети Сава Школска година: 2017/18. Апстракт: Основе HTML 5. Основе CSS

Σχετικά έγγραφα
Microsoft Expression Web корисничко окружење. Прављење новог сајта

Теорија електричних кола

1.2. Сличност троуглова

Εργαλεία Ανάπτυξης Εφαρμογών Internet. Δ.Ι.Ε.Κ. Γλυφάδας Τεχνικός Εφαρμογών Πληροφορικής

Γλώσσα περιγραφής οδηγιών εµφάνισης-στοιχειοθέτησης

<a href=" στο κείμενο</a>.

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

ΕΙΣΑΓΩΓΗ ΣΤΗΝ HTML ΣΧΟΛΙΚΟ ΒΙΒΛΙΟ ΚΕΦΑΛΑΙΟ 11 Ευάγγελος Χ. Ζιούλας (Καθηγητής Πληροφορικής)

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Διάλεξη 2η Εισαγωγή στο CSS

ΕΠΛ 003: ΕΠΙΣΤΗΜΗ ΤΗΣ ΠΛΗΡΟΦΟΡΙΚΗΣ ΚΑΙ ΠΛΗΡΟΦΟΡΙΑΚΑ ΣΥΣΤΗΜΑΤΑ HTML

Βασικά στοιχεία του CSS

Σπουδές CAD, Πληροφορικής, Οικονομίας, Διοίκησης και D.T.P. με Σύστημα διδασκαλίας facetoface

Σχεδιασμός και Ανάπτυξη Ιστότοπων

Εισαγωγή στο MS Word

Γαβαλάς Δαμιανός Δικτυακά Πολυμέσα ΙΙ Εργαστήριο #3 0 : Εισαγωγή στacascading Style Sheets (CSS)

1. <body> 2. <header> 3. <h1> My Page </h1> 4. </header> 5. <section>

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

Στην τεχνολογία των CSS, οι κανόνες στυλ (style

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

Εισαγωγή σε HTML και CSS. Παναγιώτης Τσαρχόπουλος

Α ΛΥΚΕΙΟΥ - ΕΦΑΡΜΟΓΕΣ ΠΛΗΡΟΦΟΡΙΚΗΣ ΜΑΪΟΣ 2019 ΕΝΔΕΙΚΤΙΚΕΣ ΕΡΩΤΗΣΕΙΣ ΚΑΤΑΝΟΗΣΗΣ

Προγραμματισμός Διαδικτύου

ПРИРУЧНИК ЗА УПОТРЕБУ СОФТВЕРСКОГ АЛАТА LtSpice СА ПРИМЕРИМА

Η γλώσσα CSS χρησιμοποιείται για τη μορφοποίηση ιστοσελίδων και η σύνταξη της είναι αρκετά απλή.

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Ετικέτες HTML. <!-->: Τα σχόλια χρησιμοποιούνται για να γράφουμε σημειώσεις μέσα στον

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

Cascading Style Sheets (CSS)

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

CSS 1. Διδάσκοντες: Π. Αγγελάτος, Δ. Ζήνδρος Επιμέλεια διαφανειών: Δ. Ζήνδρος Σχολή Ηλεκτρολόγων Μηχανικών και Μηχανικών Υπολογιστών

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Анализа Петријевих мрежа

CSS. Εισαγωγή & Βασικές έννοιες. Cascading Style Sheets. Επικαλυπτόμενα φύλλα στυλ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

Europe Code Week 7-22 Οκτωβρίου Μία γιορτή δημιουργίας με κώδικα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

Διάλεξη 6η CSS Advanced

Η Βίβλος των CSS. Εισαγωγή στα CSS

CSS 2. Διδάσκοντες: Π. Αγγελάτος, Δ. Ζήνδρος Επιμέλεια διαφανειών: Π. Αγγελάτος. Σχολή Ηλεκτρολόγων Μηχανικών και Μηχανικών Υπολογιστών

Количина топлоте и топлотна равнотежа

CSS 3. Διδάσκοντες: Π. Αγγελάτος, Δ. Ζήνδρος Επιμέλεια διαφανειών: Π. Αγγελάτος Σχολή Ηλεκτρολόγων Μηχανικών και Μηχανικών Υπολογιστών

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Τεχνολογίες Διαδικτύου (Εξασκηθείτε στην HTML)

Άσκηση 6 Επαναληπτική Άσκηση HTML

Θέματα Προγραμματισμού Διαδικτύου ~ CSS ~

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

Σχεδιασμός και Ανάπτυξη Ιστοσελίδων ΙΙ ΙΕΚ ΤΡΙΑΝΔΡΙΑΣ ΓΡΑΦΙΣΤΑΣ ΕΝΤΥΠΟΥ ΚΑΙ ΗΛΕΚΤΡΟΝΙΚΩΝ ΜΕΣΩΝ. CSS - Cascading Style Sheets

6.2. Симетрала дужи. Примена

Τεχνολογίες Διαδικτύου - Εργαστήριο 1 ο

Εκπαιδευτικά Περιβάλλοντα Διαδικτύου

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

Вежба 4. Графика. Наредба има облик plot(x,y) Аргументи x и y су вектори, који морају имати исти број елемената.

Школска 2010/2011 ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Νέες Τεχνολογίες στην Εκπαίδευση

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

Εισαγωγή στον Παγκόσμιο ιστό και στη γλώσσα Html. Χρ. Ηλιούδης

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

Εργαλεία ανάπτυξης εφαρμογών internet Ι

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

Σχεδιασμός και Ανάπτυξη Ιστότοπων

3. ΕΙΣΑΓΩΓΗ ΣΤΟ CSS ΓΙΩΡΓΟΣ ΓΙΑΝΝΑΚΑΚΗΣ, ΜΑΝΩΛΗΣ ΤΣΙΚΝΑΚΗΣ

Βαρβάκειο Πρότυπο Γυμνάσιο Εργαστήρι Πληροφορικής Σχολ. Έτος Φύλλο Εργασίας 5

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Упутство за избор домаћих задатака

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Σχεδιασμός και Ανάπτυξη Ιστοτόπων. ΕΠΑ.Λ. ΑΛΙΜΟΥ Τομέας Πληροφορικής Κ. Φλώρος

ПРОГРАМ ЗА ОБРАДУ ТЕКСТА MICROSOFT WORD

Решења задатака са првог колоквиjума из Математике 1Б II група задатака

Cascading Style Sheets

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

6.1. Осна симетрија у равни. Симетричност двеју фигура у односу на праву. Осна симетрија фигуре

Το απεικονιστικό μοντέλο μορφοποίησης των CSS

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

Στελεχώνου ε το σή ερα το τώρα και το αύριο!

Η ΓΛΩΣΣΑ ΕΠΙΚΑΛΥΠΤΩΜΕΝΩΝ ΜΟΡΦΟΠΟΙΗΣΕΩΝ CSS

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

2. Επιλέξτε την σωστή ετικέτα HTML που προσφέρει το μεγαλύτερο φόντο κειμένου. <head> <heading> <h6> <h1>

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

I Наставни план - ЗЛАТАР

ΕΠΛ 012. ιαδοχικά Φύλλα Στυλ

Σχεδίαση και Ανάπτυξη Ιστότοπων

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Πληροφορική Τμήμα Σχεδιασμού & Τεχνολογίας Ξύλου & Επίπλου Αντώνιος Καραγεώργος Ευανθία Τσιλιχρήστου. Μάθημα 6 ο Τεχνολογίες Διαδικτύου: HTML II

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

7-22 Οκτωβρίου Μία γιορτή δημιουργίας με κώδικα. Europe Code Week

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Η γλώσσα HTML. Επιμέλεια: Δέγγλερη Σοφία

Εισαγωγή στην Επιστήμη Υπολογιστών. Εισαγωγή στην HTML. Άννα Κεφάλα Παναγιώτα Μιχόλια

Аксиоме припадања. Никола Томовић 152/2011

Transcript:

Основе веб дизајна Професор: Ненад Здравковић Гимназија Свети Сава Школска година: 2017/18 Апстракт: Основе HTML 5 Основе CSS Основе рада у Microsoft Expression Web програму

I. Основе HTML-а Шта је HTML? HTML је markup (означавање) језик за описивање и представљање веб докумената или веб страна. HTML је акроним за Hyper Text Markup Language Markup језик представља скуп markup тагова HTML документи су описани преко HTML тагова Сваки HTML таг описује различит садржај документа HTML пример Мини HTML документ: <!DOCTYPE html> <html> <head> <title>наслов стране</title> </head> <body> <h1>мој први наслов</h1> <p>мој први параграф.</p> </body> </html> Објашњење датог примера: DOCTYPE је декларација која дефинише тип документа као HTML Текст између <html> и </html> описује HTML документ Текст између <head> и </head> даје информације о документу Текст између <title> и </title> дефинише наслов документа Текст између <body> и </body> дефинише видљиви садржај веб стране Текст између <h1> и </h1> дефинише наслов првог (највишег) нивоа Текст између <p> и </p> дефинише параграф или пасус HTML тагови HTML тагови су кључне речи (имена тагова) уоквирене угластим заградама: <иметага>садржај</иметага> HTML тагови уобичајено долазе у паровима као на пример <p> и </p> Први таг у пару је почетни или отварајући таг а други је завршни или затварајући таг, са префиксом косе црте пре имена. 2

Веб претраживачи (Web Browsers) Сврха веб претраживача је да прочита и прикаже HTML документ. Претраживач не приказује HTML тагове, али их користи да прикаже садржај на одређени начин у складу са одређеним тагом. Претходна мини веб страна приказана у пртраживачу: HTML стандарди и верзије <!DOCTYPE> декларација <!DOCTYPE> декларација помаже да се веб страна правилно прикаже у веб претраживачу. Постоје различити типови докумената на вебу. Да би приказао коректно одређени документ, претраживач мора да зна и тип и верзију. Ова декларација не зависи од великих и малих слова, тако да су све следеће декларације исправне: <!DOCTYPE html>, <!DOCTYPE HTML>, <!doctype html>, <!Doctype Html> Неке од стандардних декларација HTML5: <!DOCTYPE html> HTML 4.01: <!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN" "http://www.w3.org/tr/html4/loose.dtd"> XHTML 1.0: <!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD XHTML 1.0 Transitional//EN" "http://www.w3.org/tr/xhtml1/dtd/xhtml1-transitional.dtd"> Ми ћемо користити у овој скрипти HTML5. 3

HTML верзије Како се развијао веб, тако се развијао и HTML и стандарди, па до данашњих дана имамо доста верзија: Верзија Година HTML 1991 HTML 2.0 1995 HTML 3.2 1997 HTML 4.01 1999 XHTML 2000 HTML5 2014 4

II. Основе CSS-а CSS је језик који описује стил HTML документа и начин како ће HTML елементи бити приказани. Шта је CSS? CSS је акроним за Cascading Style Sheets CSS описује како ће HTML елементи бити приказани на екрану, папиру или неком другом медију. CSS штеди пуно посла и времен приликом дизајнирања веб сајта. Може да контролише изглед и приказ више веб страна у исто време. Екстерни стилови се чувају у CSS фајловима. CSS синтакса CSS скуп правила се састоји од селектора и блока декларација: Селектор Декларација Декларација Особина Вредност Особина Вредност Селектор бира HTML елемент на који ће се применити стил. Блок декларација садржи једну или више декларација раздвојених тачка зарезом (;). Свака декларација укључује CSS име особине и вредност одвојених двотачком (:). CSS декларација увек завршава са тачка зарезом, а блок декларација је уоквирен са витичастим заградама {. Следећи пример све <p> елементе центрира у средини и поставља боју текста на црвену: Пример: p { color: red; text-align: center; CSS селектори CSS селектори се користе да нађу (или селектују) HTML елементе у зависности од њиховог имена, идентификатора (id), класе или атрибута. Селектор елемента Овај селектор бира елементе засновано на њиховом имену. То је приказано у претходном примеру када смо селектовали све <p> елементе на страни, центрирали их и поставили боју на црвену. 5

Селектор идентификатора (id селектор) Овај селектор користи id атрибут HTML елемента да би изабрао тачно одређени елемент. ID елемента мора бити јединствен унутар једне стране, па тако овај селектор селектује само један, јединствени елемент! Да би то извели, постављамо тараба карактер (#) праћено идентификатором елемента. Стил у следећем примеру ће бити примењен на HTML елемент са id="pasus1": Пример # pasus1{ text-align: center; color: red; Напомена: id име не сме да почне са бројем! Селектор класа Овај селектор бира елементе са специфичним атрибутом класе (class). Да би селектовали елементе специфичне класе пишемо тачку карактер (.) праћено именом класе. У следећем примеру сви HTML елементи класе ="centrirano" биће центрирани са текстом црвене боје: Пример. centrirano { text-align: center; color: red; Можемо такође да прецизирамо само одређене елементе класе који ће бити форматирани, као у следећем примеру где се селектују једино <p> елементи класе ="centrirano": Пример p. centrirano { text-align: center; color: red; HTML елементи такође могу да се односе на више од једне класе. У следећем примеру стил <p> елемента се примењује у зависности од две класе " centrirano " и "veliko": Example <p class=" centrirano veliko">ovaj paragraph referencira dve klase.</p> Напомена: име класе не сме да почне са бројем! 6

Селектори груписања Овај селектор се примењује када имамо елементе са истом дефиницијом стила као на пример: h1 { text-align: center; color: red; h2 { text-align: center; color: red; p { text-align: center; color: red; Овде можемо да групишемо селекторе и смањимо и оптимизујемо код, тако што ћемо сваки селектор раздвојити са зарезом као што је приказано у следећем примеру: Пример h1, h2, p { text-align: center; color: red; 7

III. Microsoft Expression Web Expression Web кориснички интерфејс се састоји од бројних окана задатака (task panes), трака алатки (toolbars), и дијалога са широким опсегом могућности. Команде за прилагођавање окружења могу се наћи под View > Toolbars, Tools > Application Options, Tools > Page Editor Options, а за сваки појединачни сајт преко Site > Site Settings опција. Прављење новог сајта 1. Site > New Site 2. У New дијалогу под General изабрати Empty Web Site. 3. Изабрати локацију и одредити име 8

Прављење нове HTML стране Пре прављења нове стране, подесићемо подразумеване вредности за сваку нову страну преко Tools > Page Editor Options: У секцијама Document Type Declaration и Secondary Schema изабраћемо најновији HTML5 стандард, а у секцији CSS Schema version подесићемо на CSS 3 draft. Сада изабрати File >New > HTML. Добра пракса је одмах снимити страну са File > Save (Save All). С обзиром да ће ово бити почетна страна треба је снимити под именом default.html (или index.html). Остале стране можемо називати по жељи, мада је препоручљиво не користити специјалне знаке и размаке. Снимајући нову страну у Save as дијалогу са Change title дугметом можемо да променимо наслов наше стране који ће бити видљив у насловној траци веб претраживача. На крају ћемо са File Properties подесити релевантне особине стране (Page Properties дијалог). 9

HTML елементи и тагови Као што смо напоменули претходно HTML документ се састоји од обичног текста структуирaнoг преко HTML елемената који дефинишу различите делове докумената и начин њиховог приказивања. Сваки елемент је описан преко тагова који га дефинишу. <p>zdravo svete!</p> Таг Елемент Таг Код генерисан до сада: <!DOCTYPE html> <html> <head> <title>hilandar pocetna strana</title> <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="content-type"> <meta content="hilandar, Srbija, manastir, Sveta Gora" name="keywords"> <meta content="ovo je sajt o najlepsem srpskom manastiru Hilandaru" name="description"> </head> <body> </body> </html> Прављење нове CSS стране Уз помоћ каскадних стилова (Cascading Style Sheets (CSS)) врши се презентација страна, тј. изглед и форматирање. Са File > New > CSS команда и са Save снимити под именом format.css. Поново селектујемо нашу почетну (default.html) и на Manage Styles панелу кликнемо Attach Style Sheet (или преко менија Format > CSS Styles > Attach Style Sheet) у дијалог прозору преко Browse дугмета селектујемо претходно креирану format.css страну. Expression Web ће креирати у head секцији за нас следећу линију кода: <link href="format.css" rel="stylesheet" type="text/css"> 10

Креираћемо нови стил за body таг који ће поставити све маргине на 0: Format > New Style у дијалог прозору подесити као на слици: Иначе CSS правило има следећи облик: selector {property: value; У format.css-у биће креиран следећи код: body {margin: 0px; Креирање распореда стране са слојевима (Layers) Слојеви (Layers) у Expression Web се креирају коришћењем div тагова са CSS апсолутним позиционирањем. То значи да могу да се распореде било где на страни прецизирањем локације тачно у пиксел. Једном кад су позиционирани можемо унутар њих убацити било који други елемент као што је графика, текст и сл. Вежба: Креираћемо страну са 4 слоја или секције, свакој секцији дати одговарајући ID (атрибут HTML елемента или тага) као што је приказано на следећој слици: <div id="zaglavlje" style="position: absolute; width: 960px; height: 125px;> </div> <div id="navigacija" style="position: absolute; width: 150px; height: 640px; top: 125px; </div> <div id="sadrzaj" style="position: absolute; width: 810px; height: 640px; left: 150px; top: 125px; </div> <div id="podnozje" style="position: absolute; width: 960px; height: 100px; top: 765px; </div> 11

Пошто је добра пракса да се одвоје структура документа или HTML код од форматирања или CSS кода, креираћемо за сваки див или лејер посебан стил са форматирањем у складу са вредностима датим у наредној табели и све то издвојити у засебан, претходно креирани CSS фајл: div (Layer) Zaglavlje Navigacija Sadrzaj Podnozje width (ширина) 960px 150px 810px 960px height (висина) 125px 640px 640px 100px top (врх) 125px 125px 765px left (лево) 150px За сваки лејер поставићемо одређену боју да би видели тачан распоред. HTML код је: <div id="zaglavlje"> </div> <div id="navigacija"> </div> <div id="sadrzaj"> </div> <div id="podnozje"> </div> а CSS код: #Zaglavlje { position: absolute; width: 960px; height: 125px; background-color: #CCCCCC; #Navigacija { position: absolute; width: 150px; height: 840px; top: 125px; background-color: #999999; #Sadrzaj { position: absolute; width: 760px; height: 840px; top: 125px; left: 150px; background-color: #666666; #Podnozje { position: absolute; width: 960px; height: 100px; top: 965px; background-color: #CCCCCC; 12

Сама веб страна у претраживачу сада изгледа отприлике овако: Убацивање садржаја у Layer Zaglavlje и рад са сликама Следећи корак је да убацимо слику у делу заглавља са Insert > Picture > From File и селектоваћемо Hilandar_zaglavlje.jpg са хард диска. У Accessibility Properties дијалогу убацићемо као обавезно алтернативни текст као на слици: Пошто је слика припремљена претходно, можемо да избришемо атрибуте за висину и ширину, тако да је генерисани код са новим тагом за рад са сликама: <div id="zaglavlje"> <img alt="hilandarska zvona" src="hilandar_zaglavlje.jpg"> </div> HTML слике су дефинисане са <img> тагом. Изворни фајл (src), алтернативни текст (alt), и величина слике (width и height) су дати у облику атрибута: Пример <img src="imeslike.jpg" alt="moja slika" width="400" height="200"> 13

Sekcija Navigacija и рад са хиперлинковима (Hyperlink) Пребацимо курсор на div Navigacija и откуцамо као на слици: Пре креирања хиперлинка креираћемо две празне стране: manastir.html и svetagora.html. Сада селектујемо манастир текст у лејеру Навигација и са Insert > Hyperlink командом креирамо линк према претходно формираној manastir.html страници. Исто поновити и за Света Гора. О нама ћемо поставити линк према спољној почетној страни веб сајта гимназије http://www.sveti-sava.edu.rs/ са Screen Tip текстом. Генерисани код за лејер Навигација сада изгледа овако: <div id="navigacija"> <a href="manastir.html">манастир</a><br> <a href="svetagora.html">света Гора</a><br> <a href="http://www.sveti-sava.edu.rs">о нама</a> </div> Као што видимо хиперлинкови се креирају уз помоћ a тага и href атрибута: <a href=http://www.google.com> Оvo je link prema Google sajtu</a> 14

Убацивање садржаја у Layer Sadrzaj и форматирање текста Позиционирамо курсор унутар лејера, отворимо Word фајл под именом Hilandar.doc селектујемо комплетан текст и у Expression Web-у изаберемо Edit > Paste Text. У Paste Text дијалогу изабраћемо последњу опцију: Normal paragraphs without line breaks. Форматирање наслова Селектоваћемо први параграф: Hilandar Χιλανδαριου... и преко Common траке алата изабрати Heading 1 <H1>. Следећи ћемо поставити на H2. Форматирање текста Селектоваћемо Манастир Хиландар је први српски универзитет текст и преко Common траке алата кликнути на B иконицу што ће поставити strong таг за овај део текста, нешто слично bold команди у Word-у. <p>баштина Хиландарска је ванвременска и ванпросторна, а само се њени делови огледају у следећем: <strong>манастир Хиландар је први српски универзитет</strong> и Приметићемо да се таг strong угњездио унутар параграф тага, јер се води као таг са мањом тежином. Селектоваћемо сада последњи параграф у тексту: Речју,... и преко Common траке алата кликнути на I иконицу што ће поставити em таг за овај део текста, нешто слично italic команди у Word-у. На параграф испод H2, можемо да применимо strong таг. 15

Уз помоћ алатке за несортиране листе (Bullets) креирати следеће набрајање: Икона Богородице Тројеручице Икона Христа Пантократора и Икона Богородице Одигитрије. Напомена: текст пре и после листе набрајања мора мануелно да се допуни са завршним тј. почетним <p> таговима. Несортиране листе се креирају као што можемо видети уз помоћ ul (Unsorted list) и li (List item) тагова. Коришћење CSS-а за поравнање слика Испред текста Један од... другог параграфа убацићемо слику са Insert > Picture > From File под именом Hilandar_glavna.jpg (опет ставити алтернативни текст). Направићемо нови стил који ће поравнати слику удесно и направити мало размака између слике и суседног текста. Овај стил ће се примењивати уз помоћ класа, тако да може бити коришћен на било ком елементу документа који ће бити дефинисан именом те класе: 1. Изабрати New Style са Apply Styles окна задатака. 2. У New Style дијалогу унети.slikadesno у пољу Selector. 3. Напомена: Сви стилови за класе почињу са тачка знаком. 4. У Layout категорији New Style дијалога поставићемо Float на десно (right). 5. У Box категорији додај Margin деселектовати Same for all изнад Margin и ставити 10 px за леву и доњу маргину. 6. Завршити са OK креирање новог стила. Креирани код стила:.slikadesno { float: right; margin-left: 10px; margin-bottom: 10px; 16

Сад кад смо креирали стил, његова примена је лака: 1. Селектовати слику коју смо убацили у лејер Садржај и 2. У Apply Styles окну задатака селектовати.slikadesno стил. Убацивање садржаја у Layer Podnozje Откуцати следећи текст: Сва права задржана 2010-2014. Дизајн NZ Studio Corp. Copyright знак убацити куцањем Модификоваћемо стил преко Manage Style панела > десни клик на #Podnozje па Modify Style команда. Сад кад имамо неки садржај а с обзиром да је ова секција последња, избрисаћемо вредност за висину, јер ће она бити аутоматски постављена у зависности од садржаја. У категорији Block поставићемо text-align вредност на center. NZ Studio Corp текст истаћи са strong тагом уз помоћ B иконице. Довршавање сајта Хиландар уз фино подешавање Да одмакнемо мало текст од ивице контејнера постављањем padding опције на 10px. p, a, h1,h2 {padding: 10px; Повећаћемо величину фонта за линкове у навигација секцији на 24: a {font-size: 24px; За Садржај поставићемо позадинску боју (background-color) на црну, а боју фонта (color) на белу. Центрирање стране / садржаја Да бисмо центрирали комплетан садржај направићемо нови div са ID= Omotac, позиционирати га уз помоћ CSS-a релативно и поставити леву и десну маргину на ауто вредност: Нови див мора почети пре отварајућег body тага и завршити пре затварајућег body тага, како би сви претходни лејери били угњеждени унутар њега. #Omotac { margin: 0px auto; position: relative; width: 960px; 17

Комплетан HTML код (default.html) <!DOCTYPE html> <html> <head> <title>hilandar pocetna</title> <meta content="x-none" http-equiv="content-language"> <meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="content-type"> <meta content="hilandar, Srbija, manastir, Sveta Gora" name="keywords"> <meta content="pocetna strana sajta posvecenog najlepsem srspskom manastiru Hilandaru" name="description"> <link href="format.css" rel="stylesheet" type="text/css"> </head> <body> <div id="omotac"> <div id="zaglavlje"> <img alt="hilandarska zvona" src="hilandar_zaglavlje.jpg"> </div> <div id="navigacija"> <a href="manastir.html">манастир</a><br> <a href="svetagora.html">света Гора</a><br> <a href="http://www.sveti-sava.edu.rs/" title="сајт гимназије Свети Сава">О нама</a> </div> <div id="sadrzaj"> <h1>хиландар Hilandar Χιλανδαριου Chilandar</h1> <h2>манастир Хиландар</h2> <p><img alt="слика Хиландара" class="slikadesno" src="hilandar_glavna.jpg"> Један од неколицине српских ктиторских манастира Свете Горе је и манастир Хиландар православни духовни центар, средњовековни град, духовно, културно и државно благо Срба, огледало српске душе, понос, утеха и пут ка Господу. Потребно је много времена, простора, енергије, воље и знања да се представи манастир Хиландар. Оно што га чини великим су дела и речи која нам је даривао кроз пролазно време и непролазну веру Христову и крст у коме смо сви и у коме је све.</p> <p><strong>манастир Хиландар је први српски универзитет</strong> и један од најстаријих у свету.</p> <p>има највећи број чудотворних икона:</p> <ul> <li>икона Богородице Тројеручице</li> <li>икона Христа Пантократора, и</li> <li>икона Богородице Одигитрије</li> </ul> <p><em>речју, оно што је сачувано у Хиландару веће је од свег сачуваног наслеђа у осталим српским манастирима.</em></p> </div> <div id="podnozje"> <p>сва права задржана 2010-2014. Дизајн <strong>nz Studio Corp</strong>.</p> </div> </div> </body> </html> 18

Комплетан CSS код (format.css) body { margin: 0px; background-color: #CCCCCC; #Omotac { margin: 0px auto; position: relative; width: 960px; #Zaglavlje { position: absolute; width: 960px; height: 125px; background-color: #CCCCCC; #Navigacija { position: absolute; width: 150px; height: 840px; top: 125px; background-color: #999999; #Sadrzaj { position: absolute; width: 810px; height: 840px; top: 125px; left: 150px; background-color: #000000; color: #FFFFFF; #Podnozje { position: absolute; width: 960px; top: 965px; background-color: #333333; text-align: center; color: #FF6600; font-weight: bold;.slika-desno { float: right; margin-left: 10px; margin-bottom: 10px; a {font-size: 24px; p, a, h1,h2 {padding: 10px; 19

Финални изглед почетне стране Хиландар веб сајта 20

Преглед и објашњење коришћених тагова: ТАГ <!DOCTYPE> <html> <head> <title> <meta> <body> Опис Дефинише тип документа. Дефинише основу HTML документа. Дефинише секцију са информацијама о документу Дефинише наслов документа Дефинише метаpodatke HTML dokumentu Дефинише тело (садржај) документа <h1> to <h6> Дефинишу HTML наслове <p> <br> Дефинише параграф Убацивање прелома линије <!--...--> Дефинисање коментара <em> <q> <strong> <img> <a> <link> <ul> <ol> <li> <style> <div> Дефинише наглашени текст. Дефинише текст под наводницима Дефинише важан текст Дефинише слику Дефинише хиперлинк Дефинише релацију између документа и спољног ресурса Дефинише несортирану листу Дефинише сортирану листу Дефинише ставку листе Дефинише информације о стилу документа Дефинише секцију у документу 21