O ZBEKISTON RESPUBLIKASI VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI ANDIJON MASHINASOZLIK INSTITUTI AVTOMATIKA VA ELEKTROTEXNOLOGIYA FAKUL TETI Maeialshunosli va yangi maeialla exnologiyasi afedasi Qizdiish quilmalai fanidan KURS ISHI Mavzu: Qolpoqli pеch BAJARDI: Qabul qildi: Taqizchi: Kafeda mudii: Yo. Raxmaillaеva Z.Madaminov S.Aajonova Z.Madaminov Andijon 05
O ZBEKISTON RESPUBLIKASI VA O RTA MAXSUS TA LIM VAZIRLIGI ANDIJON MASHINASOZLIK INSTITUTI AVTOMATIKA VA ELEKTROTEXNOLOGIYA FAKUL TETI Maeialshunosli va yangi maeialla exnologiyasi afedasi KURS ISHINI BAJARISH UCHUN TOPSHIRIQ TASDIQLAYMAN Kafeda mudii 0 й Talaba (F.I.SH). Kus ishi mavzusi Hisob-ushuniish hai aibi:. Keali chizmala o yxai Kus ishi ahbai: (F.I.SH) Foydalanadigan adabiyola o yhai Topshiiqni oldim (F.I.SH) (imzo)
faul eining guuh alabasi ning mavzusida bajailgan Kus ishiga T A Q R I Z. Ishning dolzabligi 3. Ishning ijobiy omonlai. Ishning salbiy omonlai Tushuniish haini asmiylashiish 6. Ishning gafi qismini asmilashiish Hulosala Taqiz (imzo, familiyasi, ismi shaifi) Lavozimi Ish joyi 05 yil
Кииш Кус ишининг ақсади совуқ покали сан ахсулоининг еик ишлов еиш қуиласини анлаш ва хисолаш хисоланади. Бунинг учун еаллугия коиналаининг 030 санини анла олаиз. Уша саннинг айѐ ахсулои 0, дан 3,0 гача қалинликка эга ўлган совуи ўалган лена, у кейинчалик аволис ишла чиқаиш учун шаповка қилинади. Маеиали кауглеодли сифаи юқои ўлган 08Ю акали пўла. Совуқ покака ва озаловдан (ѐғсизланиилиш) сўнг углеодли пўла қиқилаига еик ишлов еиш зау ѐпишқоқликни олиш ва йиик донли еалл сукуасини олиш учун 70 750 ºC //, епеауада екисалланган (оч) куйдиилиш. Бу жааѐн ала эилаѐган еханик (оқувчанлик чегааси ва нисий узаювчанликни) хада ехнологик (шапланишни) хусусиялани аъинлайди. Куйдиилишдан сўнг қиқига иккилачи ишлов еиласлиги саали унинг юзасида қипиқланинг қолиши укин эас. Шунинг учун, куйдиилиш 95% азо ва 5% водооддан иоа ўлган хиоя аосфеасида ўказилади //. Оч англи куйдиилиш учун қалпоқли ва узлуксиз печладан фойдаланилади. Узлуксиз агегала аиийки қиздиилиш сифаи юқои ўлади (улон узунлиги ўйла и екисдаги қиздиилиш) ва ахсулдолиги (узлуксиз агегада қиздиилиш вақи 3 инуни ашкил эади) аланд ўлади (қалпоқли печлада эса и неча ўн соа). Қалпоқли печланинг асосий афзаллиги консукциясининг соддалиги ва каа ўлаган ўлча хисоланади. Қалпоқли печ қалпоқ ва и неча сендладан иоа ўлади. Бу ехнологик циклнинг узоқлиги илан оғлиқ. Сопанинг қалпоқ осида қиздиилиш вақида, ошқа сендлада улонлани юклаш, ушииш ва совуиш опеациялаи ажаилади. Биа қалпоқнинг ахсулдолиги соаига,,0 оннани ашкил эади //.
Қалпоқ инжекцион гоелкала ѐдаида коксодеен газ илан қиздиилади. Меаллни қиздиилиш уфел ва улон оасида конвекив ва нули иссиқлик алашинув усуллаи хисоига аалга ошиилади. Ковекив иссиқлик алашинув иненсификацияси учун сен асосида жойлашиилган аказдан қочувчи қаноли вениляоладан фойдаланган холда хиоя гази цикуляцияси юзага келиилади.. Бошланғич аълуола уфел колпаковый печь аланс Печнинг йиллик ахсулдолиги (P) 500 инг онн/йил. Печ ўлчалаи, : D=,85; h=,. Рулоннинг хаакеисикалаи: Рулоннинг ашқи диаеи (D ),00 ; Рулоннинг ички диаеи (d ) 0,60 ; Рулон аландлиги (h ),50 ; Сопадаги улонла иқдои (n ) ; Рулоннинг ўлдиилиш коэффициени (η) 0,97. Меалл хаакеисикалаи: Иссиқлик сиғии (c ) 0,67 кдж/(кг К); зичлик (ρ) 7850 кг/³; иссиқлик ўказувчанлик коэффициени (λ ) 3, В/(² К); адиал йўналишдаги эквивален иссиқлик ўказувчанлик коэффициени (λ ) 7 В/(² К); якуний епеауа 70 ºC; епеауаланинг ухса эилган ушиши 50 ºC; ошланғич епеауа 60 ºC. Асолю қоа жиснинг нуланиш коэффициени (c s ) 5,77 В/(² К ). Муфельнинг қоалик даажаси (ε ) 0,7.
Рулоннинг қоалик даажаси (ε ) 0,3. коксодоен газининг энг пас ѐниш епеауаси (Q н ),75 МДж/³. Печнинг ишлаилиш коэффициени ( и ) 0,9. Тўлдиилиш коэффициени ( з ) 0,8. Кладка: Ички қала 00 шаоный легковес ШЛ- Ташқи қала 80 диаои Д-500. Қалпоқли печ хисои. Муфел осида қиздиилишдаги иссиқлик алашинуви хисои Муфелнинг епеауаси ºСни уун қиздиилиш жааѐни учун доиий де қаул қилаиз уф = кон +0=70+0=730 ºС Муфел диаеи D =D +0,35=,00+0,35=,35 Муфел аландлиги H h n 0,0,50 0,0,70 Нуланишнинг еилган иссиқлик узаиш коэффициенини қуйидагига енг де олаиз: C наг п С s D D 5,77 0,7,35,00 0,3,38 В/(² К )
Рулоннинг ашқи ѐн сиининг ўача епеауасини,9 0,9 730 657 ºС 0 уф Газнинг хисоий епеауаси,7 0,7 730 5 ºС г 0 уф Муфелдан нуланиш оқали улоннинг ашқи ѐн сиига иссиқлик узуилиш коэффициени изл г 73 73 5 73 657 73 наг 00 00 00 00 С п,38 5,36 В/(² К) г г Силанинг юзалаи, ²: Ён си F D h n 3,,00,50 9, ; Тоц сии 3, F D d n,00 0,60,86 ; Ички си F d h n 3, 0.60,50.83; в Муфел сии
F D H 3,,35,7,5. Хиоя газининг хақиқий езлиги, /с: Паски улоннинг конвеко айланалаидаги 0,3 500 0,36 3600,86 Рулоннинг ички зичлигидаги в 0,3 500 3600 3, 0,60 8,60 Конвекция ѐдаида иссиқлик узуилиш коэффициенлаини қуйидаги гафикла ѐдаида аниқлайиз α=f(ω), /3/, унда сининг уклилик коэффициенини хисога олаиз, В/(² К): α =,75 α в =5,5 келиилиш коэффициени, у еда коэффициен F F 0,8 в F F в,75,5,86 0,8 5,5 9,,83 в,69,69,69 0,63 В/(² К): Иссиқлик узаилишининг ўача келиилиш коэффициенлаи, изл 5,36 0,63 3,9 0,63,75 5,59
в в 0,63 5,5 5,9. Рулондаги епеауавий айдон хисои Рулондаги епеауала ақсиоини ва епеауалаинг ухса эилган иневалини аъинлаш учун кеадиган қиздиилиш вақини аниқлаш учун кеа ке яқинлашув усулидан фойдаланаиз. Ўқли ва адиал йўналишдаги иссиқлик ўказувчанлик коэффициенлаини қуйидагига енг де олаиз. Био сонига: Bi D d 3,9,00 7 0,60 3,9 Bi в D d 5,9,00 7 0,60,59 μ эксеал нуқасининг нисий жойлашуви диаела ва Био сони нисаига оғлиқ холда аниқланади: /3/, гафиг ўйича D,00 Bi,59 3,33 0, 8 d 0,60 Bi 3,9 μ =0,7 Шакл коэффициени 0,5 ln 0,5 3,33 3,33 ln 3,33 0,8 Йўналишдаги улоннинг хисоий қалинлиги, : Радиал йўналишдаги
D d,00 0,60 S 0,8 0,7 0, ; Ўқ йўналишидаги S,5 h 0,5,5 0,75. z 0 Йўналишдаги иссиқлик ўказувчанлик коэффициенлаи, ²/с: Радиал йўналишдаги 3,6 3,6 7 a 0,009 ; с 0,67 0,97 7850 Ўқ йўналишидаги 3,6 3,6 7 a z 0,03. с 0,67 7850 Йўналишдаги Био ва Фуье сонлаи: S a Bi Fo S у еда τ қиздиилиш вақи, ч; адиал йўналишдаги S 3,9 0, a 0,009 Bi,0 Fo 0, 08 7 S 0, в S z 5,59 0,75 az 0,03 Bi z 0,3 Fo z 0, 0 7 S 0,75 z z
Рулондаги епеауала ақсиои Солишиа епеауа уф уф нач z Рулондаги епеауала ақсиоининг хисои келиилган. жадвалда Рулондаги епеауала ақсиои. жадвал. τ, ч Fo Bi θ пов. θ ex. Fo z Bi z θ ex.z θ пов θ ex. пов, ºC ex ºC Δ, ºC 0,056,0 0,500 0,980 0,08 0,3 0,990 0,95 0,970 398 80 38 0 0,80,0 0,8 0,70 0,0 0,3 0,900 0,53 0,68 56 96 65 0 0,560,0 0,057 0,387 0,80 0,3 0,87 0,06 0,36 699 58 8 30 0,80,0 0,030 0,7,60 0,3 0,707 0,0 0,6 76 6 9 35 0,980,0 0,03 0,76,70 0,3 0,667 0,05 0,7 70 65 69 0,0,0 0,07 0,38,680 0,3 0,6 0,00 0,08 7 673 5 5,60,0 0,03 0,09,890 0,3 0,580 0,008 0,053 75 69 3.3 Бўлидаги песла (сендла) сонини аниқлаш Бўлининг ахсулдолиги P P 500000 73,6 од 360 360 /ч Садка ассаси 3 3 G 0785 D d п 0 0785,00 0,60 7850 0,3 Қиздииш ва ушла уиш вақи 5 соа. Совуилиш вақини 70 соа де қаул қилаиз. Технологик цикл τ=5+70+5=0 соа. Сенднинг ахсулдолиги
P 73,6 P с,5 /ч 0 Бўлидаги сендла сони қуйидагича аниқланади N P P с од и з 73,6 67,5 0,9 0,8 Қиздииш қалпоқлаининг сони N колп N н 67 5 0 63. Иссиқлик аланси Иссиқликнинг кииши Ёнилғининг киёвий иссиқлиги Qн V Q x, 3,6 у еда V ѐнилғи сафи, ³/с. Q V,75 н Qx 3, 6 3,6 3,6 V V кв Иссиқлик сафи Меаллнинг қиздиилиши Меаллни қиздиилиш учун зау ўлган иссиқликни циклнинг оши ва охии учун хисола чиқаиз. Олинган наижала ѐдаида печнинг иссиқлик қувваини (қиздиилишнинг ошланишида газни аксиал
сафла) ва ѐнилғининг солишиа сафини (қиздиилиш давининг якунидаги наижаладан фойдаланган холда) аниқла олиш укин. нач =60 ºC Қиздиилишнинг ошланғич ва кейинги оенлаидаги еаллинг иссиқлик сиғилаини, /3/ с 0 =0,85 кдж/(кг К); с =0,86 кдж/(кг К); с 5 =0,60 кдж/(кг К) Қиздиилишнинг ошланиши ( соа) 0, 0, 398 80 ºC пов ex Т ух =600 ºC чиқи кеаѐган газланинг епеауаси G,3 Q c c0 0 0,86 0,85 60 78,9 кв 3.6 3.6 Қиздиилишнинг якуни (5 соа) 5 пов ex 75 69 70 ºC 3 3 3 3 T ух = уф +0+50=730+0+50=900 ºC G,3 Q 5 c5 5 c0 0 0,60 70 0,85 60 56,0 кв 3.6 3.6 5 Тахлала оқали йўқоиладиган иссиқлик Тахлала оқали йўқоиладиган иссиқликни қуйидаги фоула оқали аниқлайиз Q q F, кл кл кл у еда q кл ахланинг иссиқлик оқии, q кл =0,5кВ/² (/3/ гафикла ѐдаида аниқлайиз);
F кл ахла сиининг юзаси. D 3,,85 Qкл qкл Fкл qкл ( D h) 0,5 ( 3,,85,) 5,77 кв Чиқи кеаёган газланинг иссиқлиги Q ух i ух 3,6 V, у еда i ух уун газлаининг энальпияси i 600 =3,5 МДж/³, i 900 =,5 МДж/³ iух 3,5 Qух600 V V 0, 97V 3,6 3,6 iух,5 Qух900 V V, 5V 3,6 3,6 Девонинг солишиа иссиқлик йўқоишлаини аниқлаш g0 S S л к, у еда, фуеовка сиининг ички ва ашқи епеауалаи S,S фуеовка қалалаининг қалинлиги λ,λ алохида қалаланинг иссиқлик ўказувчанлик коэффициени. Фуеовка қалалаи иссиқлик қашилигини аниқла олаи. икки қалали ахла учун шао қалаининг ўача епеауаси қуйидагига енг ўлади: с=0,5 (80-0) =365ºС с=0,5 ( ички +с) =0,5 (80+365) =557,5ºС
у еда ички ички ахла епеауаси хаво цехдаги хаво епеауаси с=0,5 (c+в) =0,5 (557,5+0) =88,75ºС Шаоли λ=0,96 В/ К Диаоили λ=0,6 В/ К Бундан ахланинг йиғиндивий иссиқлик қашилиги: R л S S, у еда S ва S қалала қалинлиги 3 R л 0,50 0,96 0,50 0,6,69( г В ) αл+к=70,в/к; / αл+к=/70,=0,0 g 80 0 0,69 0,0 В/ 9 Хисо силаини аниқлаш а) F ѐн. с=,,=,73 ) F под =3,0,6=,3 в) F оц =3,0,6=,3 F ууий хисо =Fa+F+Fв=,6+,3+,3=,9 Бундан кели чиқадики Q6=3,9=,5кВ
Тешикла оқали йўқоишлани аниқлаш Q 5 С пив F ак [( ) ( T T 00 00 ) ], у еда F ак акив си F ак =F ов Кν К ν ойна ешигининг дифация коэффициени К ν=0,, Fов=ВН (ойна ўлчалаини консукив жихадан анланади) Fак=ВНКν=0,90,50,=0,8 Спив=6,7 993 93 Q 6,7 0,8[( ) ( ) ] 8, 5кВ 5 00 00 Хисога олинаган йўқоишла Хисога олинаган йўқоишлани 0% де қаул қилаиз Q 0, неуч Q Q кл Q 0, 78,9 5,77 9,5 кв неуч Q 0, 56,6 5,77 7, кв 5 неуч Иссиқлик аланси Қиздиилишнинг ошланиши 3,6V =78,9+5,77+0,97V +9,5 V =5,5 ³/соа Печнинг иссиқлик қувваи 5,5*3,6=8,5 кв Қиздиилишнинг угаши 3,6V =56,6+5,77+,5V +7, V =39,5 ³/соа Ёнилғининг солишиа сафи
q 3,6 Qi 3,6 39,5 5 3,6 930 кдж/кг G,3 Фойдаланилган адаиёла. Коолев А.А. Механическое ооудование поканых и уных цехов. - М.: Меаллугия, 987;. Кивандин В.А., Маков Б.Л. Меаллугические печи. - М.: Меаллугия, 977; 3. Тычак В.М., Гусовский В.Л. Расче нагеваельных и еических печей. - М.: Меаллугия, 983. Разещено на Allbes.u