РЕФОРМСКЕ ПРОМЕНЕ КАО ДЕТЕРМИНИРАЈУЋИ ФАКТОР ПРИМЕНЕ ИНОВАЦИЈА У НАСТАВИ

Годишњак Педагошког факултета у Врању, књига VIII, 2/2017. Славица ЈАШИЋ * Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије УДК 371.3::3/5 37.014.3:37.026 - оригинални научни рад - РЕФОРМСКЕ ПРОМЕНЕ КАО ДЕТЕРМИНИРАЈУЋИ ФАКТОР ПРИМЕНЕ ИНОВАЦИЈА У НАСТАВИ Сажетак: У време брзих друштвено-економских и технолошких промена школа и настава не могу, као некад, да током дужег времена задрже исти програм и имају исту дидактичко-методичку организацију рада, већ све мора бити усаглашено са новим темпом, ритмом и брзином промена које никог не заобилазе и, наравно, не могу заобићи школу и организацију наставе у њој. Континуирано унапређивање образовно-васпитног система и његово усаглашавање са захтевима савременог друштва неизоставно налажу унапређивање квалитета наставног процеса путем увођења иновација и професионалног развоја наставника. Професионални развој наставника је отворен, динамичан и трајан процес, који подразумева и преношење новог знања из различитих професионалних области и научних дисциплина у свет праксе, као и праћење европских трендова у погледу побољшања квалитета образовања. У средишту нашег истраживања биле су реформске промене у образовању као детерминанте примене иновација у настави, нарочито у настави природе и друштва. Настава природе и друштва представља, у неку руку, репрезент предмета (географија, историја, биологија, физика, хемија, екологија и др), чији су садржаји интегрисани делови ове наставне области. У емпиријском делу рада представљена је анализа утврђивања ставова и мишљења наставника о законитостима и садржајима реформских промена у образовању као детерминанти њиховог ефикаснијег оспособљавања за примену дидактичких иновација, посебно у настави природе и друштва. Резултати теоријско-емпиријског истраживања указују да нема рефoрмe образовања нити унутрашње реформе школе без увођења и стaлне примене иновација (наставних, програмских, евалуативних, медијских и др) у педагошком раду школе. Кључне речи: реформске промене, иновације, модели наставе, школа будућности. 1. Увод Све људске активности привредне, научне, културне, уметничке и друге условљене су друштвено-историјски. Колико је ритам општих друштвено-историјских промена бржи, толико су брже и промене у свим областима друштвене надградње. То важи и за образовање. Некад су образовно- * slavica.jasic@mpn.gov.rs 219

васпитни системи били врло стабилни, па су једном утврђени принципи, циљеви и организација образовања релативно дуго трајали. Убрзани ритам техничко-технолошких промена нашао је свој одраз и у реформама образовно-васпитних система који се трансформишу под утицајем друштвеног и техничко- технолошког окружења. Реформски процеси у образовању имају две основне карактеристике сталност, дакле нису то периодичне кампање, и глобалност, тј. спроводе се у готово свим земљама на планети. Образовање је делатност која је подређена задовољавању друштвених и личних потреба које су условљене временом и цивилизацијским развојем. Некад се човек задовољавао тиме што је подмиривао основне егзистенцијалне потребе обезбеђујући себи храну, одећу и стан да би касније палету потреба проширио на уживање у дометима културно-уметничког стваралаштва. Образовање треба да помогне да се круг људских потреба проширује и да се оне задовољавају. Свака потреба тежи да буде задовољена. Ако нема те тежње, нема ни потребе. Човек који не осећа потребу за учењем неће ни учити, изузев ако га на то неко не присили, али присилно понашање се у квалитету веома разликује од понашања изазваног потребом. Рад из унутрашње потребе води далеко успешнијем остварењу замишљених и постављених циљева. Психолози кажу да потреба мора имати довољну унутрашњу динамику да би између више различитих могућности које се нуде појединцу била концентрисана на једну, којој ће бити посвећено највише пажње, времена и труда. Кратко речено, од динамике неке потребе, од унутрашње снаге којом се њој приступа зависи понашање појединца, зависи у коме ће правцу оно бити окренуто. Довољно снажна динамика је гаранција да ће појединац, настојећи да задовољи одређену потребу, уложити потребне напоре да савлада тешкоће и препреке на путу ка постављеном циљу. 2. Револуција знања Најразвијеније земље света су на путу да постану друштва знања у којим су добро образовани и самомотивисани појединци повезани на информационе мреже ради успешнијег заједничког функционисања. У њима се схвата да је знање најважнији фактор напретка и благостања. Знање се заснива на информацијама двеју врста знати како и знати зашто. Далеко је профитабилније инвестирање у знати како него у сировине и некретнине јер има већи удео у квалитету и вредности производа. Свако знање је основа за ново знање, а свако ново откриће је темељ за даља открића. То генерише технолошке промене које убрзавају стопе раста. Знање садржано у људима и технологији одувек је било суштински значајно за економски развој. У друштву знања могу бити успешне особе које су професионално компетентне. Појам компетентности је еволуирао. Традиционално, компетенција се схвата као способност за ефикасно обављање радних задата- 220

ка. У постиндустријском друштву, поред способности за успешно обављање задатака, компетенција подразумева и способност управљања променама. Добар професионалац је она особа која се креативно односи према својим задацима. Колико ће неки појединац бити радно ефикасан више зависи од степена његове иновативности, а мање од способности прилагођавања. Кад се говори о дистрибуцији и коришћењу знања, важно је напоменути да се знање више не поима само као одређена количина запамћених информација које се по потреби ваде из меморије и практично примењују. Основни разлог еволуције тога појма је што скуп научних чињеница више није релативно стабилан као у 19. веку, па данас енциклопедијска знања не могу бити циљ образовања. Илузорна је тежња да се ученицима у школи пруже знања довољна за читав живот, јер је то у време експлозивног нарастања фонда научних чињеница немогуће. Због тога је данас право знање оно које је основа за стицање нових знања, а успешна је она школа која код ученика ствара поуздан темељ за будуће учење, која их припрема за критичко размишљање, за анализу, просуђивање аргумената и постављање правих питања. 3. Садашњост, будућност и реформе образовања Реформе образовања постале су текући процес у готово свим земљама света. Унеско је последњих деценија организовао више међународних експертских скупова на којима се расправљало о кризи образовања и његовом реформисању. Школа заостаје за савременим развојем науке и технологије, не задовољава ни приближно потребе производње. У лошем друштву ни школа не може бити добра. Свакако се може рећи да је друштво, кад је реч о реформи образовања, врло неефикасно и да споро реагује на сигнале које добија из струке и наставне праксе. Неопходно је да школа од институције која следи (и то споро) промене, постане предводник друштвено-економских и посебно технолошких промена. Земље Европске уније у реформи образовног система полазе од продуктивне улоге образовања, залажу се за образовање које се темељи на следећа четири стуба: научити како знати, научити како радити, научити како живети заједно и научити како постојати. Посебно се истиче значај учења страних језика, побољшање стручног образовања, перманентно иновирање наставних планова и програма. У литератури се истиче да је донедавно појам знања обухватао скуп меморисаних чињеница и информација које се, у потребном тренутку, могу применити. У модерном добу то није довољно јер нека знања брзо застаревају, а нова још брже настају. Право знање је оно знање које чини темељ новом знању. Добра је она школа која даје темељ за будуће учење, припрема за критичко размишљање, тј. за анализу и просуђивање аргумената, за закључивање, постављање важних питања. Савремене производне активности траже више интелектуалног него физичког рада, више универзалног него посебног знања, више креативности него рутине (Вилотијевић &Газивода, 1998: 17-24). 221

Расправе вођене у оквиру реформисања образовних система у многим земљама ставиле су у фокус богату скалу образовно-васпитних циљева, међу којима су најважнији: - васпитавати креативне личности широких видика подстичући њихов умни, етички и телесни развој; - васпитавати ученике да постану слободни и аутономни људи, који ће самостално расуђивати, а обавезама одговорно прилазити; - васпитавати младе на принципима универзализма, задржавања свога културног идентитета и поштовања особености других култура. Јасно је да једном стечено образовање не може бити доживотно довољно јер доста губи од своје првобитне вредности, па је зато неопходно да се школско образовање постави као темељ за доживотно учење. Једна од основних мана нашега образовања су програми једнаки за све иако су ученици истог календарског узраста, у истом разреду и одељењу неједнаки по потенцијалима и интересовањима. Савремено образовање треба да подстиче код ученика њихове индивидуалне наклоности што значи да програми треба да буду диференцирани, да имају део јединствен за све, али и посебан део обликован према жељама и интересовањима ученика, према њиховом професионалном опредељењу. Школа будућности треба да буде фактор позитивних промена, а да би то била, како кажу М. Вилотијевић и П. Газивода (Вилотијевић &Газивода, 1998: 17-24), треба да: а) васпитава креативне личности широких видика подстичући њихов умни, етички и телесни развој; б) припрема аутономне критичке личности способне да самостално расуђују и одговорно преузимају грађанске обавезе; в) оспособљава ученике да доживотно уче и да се самостално образују; г) образује ученике на принципима универзализма, задржавања свога културног идентитета и поштовања особености других народа; д) припрема толерантне људе који ће уважавати потребе и схватања других и бити спремни да све проблеме и спорове решавају у демократској расправи; ђ) организује образовно-васпитни рад полазећи од индивидуалних склоности и потреба ученика и подстиче развој њихових индивидуалних потенцијала; е) омогућава, наставом високог квалитета, да сви ученици успешно и на време заврше школовање; ж) располаже стручно, педагошко-психолошки, дидактичкометодички, информатички и практично припремљеним наставним кадром који примењује иновације и развија сараднички однос са ученицима; з) организује наставу као интеракцијски процес између наставника и ученика и ученика међусобно, као процес самосталног и групног учења; 222

и) ради по наставном програму који, поред садржаја заједничких за све, има и садржаје диференциране према потребама, интересовањима и професионалним опредељењима ученика; ј) заснива образовно-васпитни рад на наставном програму који се стално иновира у складу са економским, техничким, технолошким, културним и укупним друштвеним променама; к) располаже наставно-техничком базом неопходном за реализацију захтева програма (Вилотијевић &Газивода, 1998: 17-24). 4. Промене у функцијама наставника Због промене положаја ученика у наставном процесу (субјекатска позиција) и због медијско-технолошке модернизације наставе, мења се однос наставник ученик, а у деловању наставника тежиште се преноси са информативне на сарадничко-инструктивну функцију. То је неопходно зато што се шири круг извора које користи ученик. Дидактичке теорије и реномирани стручњаци све више наглашавају значај самосталног учениковог рада. Неопходно је да ученик научи како се учи да би доживотно учио и зато се редукује предавачка функција (препричавање уџбеника и других извора знања). Најважније функције наставника у савременој школи и школи будућности су: Планирање Ова функција је била, и остаје, врло значајна у свим врстама и облицима наставе, јер се свака организована активност мора планирати. Што су облици, наставне методе и поступци и медији које треба користити разуђенији, то планирање постаје сложеније. Тежиште рада премешта се управо на ову фазу. Треба припремити и одабрати различите материјале, припремити себе (имати унапред читав час у глави) и ученике (довести њихова претходна знања на потребан ниво). Организација што је у наставном раду већа оријентација на самосталан рад ученика, а у савременом образовном процесу је тако, то је организација часа тежа и захтевнија. Треба добро, и садржајно и временски, организовати сваку фазу, одржавати контакт са сваким учеником, по потреби кориговати наставни процес, сумирати и верификовати знања. Информативна функција у односу на традиционалну, предавачку наставу, ова наставникова функција битно се мења. Наставник више није једини и главни извор информација. Та обавеза највећим делом прелази на програмиране материјале који се користе уз помоћ компјутера. Наставниково је да одабере најфункционалнији програмирани материјал за одређено градиво и да организује да га ученици ефикасно искористе. Његова је улога много више да организује стицање знања него да га ученицима непосредно предаје. Реализација планираног логично, наставник треба да реализује оно што је испланирао, али је та реализација у савременој доста друкчија него у класичној настави. 223

Мотивација ученика и раније и сада, то је задатак наставника. Мотивација ће расти у процесу стицања нових знања јер је сваки савладани задатак подстрек за нове напоре. Сарадничка улога увек је наставник морао да сарађује са ученицима, само што је у традиционалној настави та обавеза сведена углавом на једну фазу часа, на проверавање. Комуникација ученик-наставник мора да буде стална тим пре што је и технички изводљива. Упућивање, саветовање и помагање услови су за ефикасну наставу помоћу ИК технологија. Контрола и евалуација сваки организовани рад подразумева контролу и евалуацију. И за једно и за друго неопходна је повратна информација која је у традиционалној настави стизала ретко и, углавном, прекасно. У компјутеризованом образовном процесу та информација је стална. Време убрзаних промена доноси наставницима и нове улоге за које они морају да се припремају. Бити спреман и отворен за промене једна је од првих и најважнијих нових улога наставника. Настава као технолошки процес мора другачије да се организује јер то захтева савремена информациона технологија. Значај нових технологија у томе је што олакшавају посао и наставнику и ученику, али наставник, иако га те технологије ослобађају неких рутинских послова, и даље остаје најважнији чинилац у наставном процесу који је дужан да добро упозна и мотивише ученике и да се трансформише из преносиоца информација у учениковог помоћника. Наставник своје компетенције развија кроз акциона и квалитативна истраживања и коришћењем записа. То наставнику омогућава да процес посматра изнутра, а да истовремено изађе из оквира учионичких зидова, да успостави професионални дијалог са другима, размену искустава; омогућава професионалну рефлексију и доприноси подизању професионалне културе. 6. Поимање иновација Светски признати аутор Peter F. Drucker каже да ниједна књига не може претвoрити магарца у мудраца или направити генија од човека који нема одговарајуће способности (Drucker, 2006: 58). Ова Дракерова оцена непосредно упућује на значај новина (иновација) које се уносе у струку под утицајем промена које доноси време. Промена је основна карактеристика сваког времена, а промена савременом у добу попримила је неслућено убрзање. Хтели ми то или не, данас постаје јуче, а сутра данас. И то сутра биће боље него данас. Колико ће школа моћи да одговори томе сутра, зависи од тога колико ће моћи да се адекватно мења (Lake, 1994: 32). Мењање подразумева уношење иновација којима се унапређује наставни рад. Иновација се као појам различитo дефинише, зависно од тога којој је области дефиниција намењена. У Википедији (интернет) каже се да је иновација примена нове или побољшане идеје, поступка, добра, услуге, процеса која доноси нове користи или квалитет у примени. То је свака мера која води ка порасту конкурентности. 224

Наведена дефиниција, дата у Википедији, могла би се аналогијом применити и на образовни систем и на наставни процес, тј. могла би се дидактизовати тако да гласи: наставна иновација је увођење у наставни процес и примена нових идеја, поступака, метода, организације којима се повећава ефикасност рада, боље користе време и наставни материјали, побољшава успех ученика, обезбеђује да сваки појединац буде успешан, повећава углед школе. Обележја наставне иновације су: промена, новост, унапређивање, осавремењавање, модернизација. У вези са овим поставља се питање о каквој промени и о каквој новости је реч. То је промена која доноси побољшање самог процеса рада и резултата тога процеса, што значи да треба да допринесе побољшању успеха ученика. Постоје различите класификације образовних иновација које се често међусобно доста разликују, али се у њима може наћи и доста заједничког. Вилотијевић дели иновације на две велике групе на реформске иновације у систему васпитања и образовања и на дидактичко-методичке иновације. Реформске иновације у систему васпитања и образовања аутор дели на четири подгрупе: а) системске иновације, које обухватају радикалније промене у систему васпитања и образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и систему образовања и стручног усавршавања наставника; б) организационо-концепцијске, које се односе на концепцијске промене у организацији наставе (на пример пројекат индивидуалне наставе математике у Шведској, или пројекат модернизације наставе природних наука у САД, пројекат информатизације школе и наставе, микро-настава, школа без разреда и др); в) програмске иновације, које се односе на промене у школским програмима; г) просторно-технолошке иновације, које обухватају новине у изградњи школских објеката, у технолошкој модернизацији школа у виду опремања дидактичким медијима и сл. (Вилотијевић, 1999: 82-120). Постоје различите дефиниције иновација у настави, али све оне имају заједничко језгро које преовлађује и у литератури и међу практичарима, а то је да је иновација новост у постојећој ситуацији, новост за примаоца (субјективни карактер иновације), свесно изведена и скорије настала промена која уноси нове моменте и у позитивном смислу мења суштину датог стања у образовно-васпитном процесу. Иновација не мора бити апсолутно нова у одређеној школској средини, али је неопходно да је она скорије настала и да је скорије ушла у праксу неких школа. Преовладава став да је иновација пут ка променама иако неки те промене одређују као количинске, а други као квалитативне. Иновација то је материјализована идеја могућег повећања ефикасности било ког образовног система. Иновација је потенцијално могућа промена која је циљно усмерена да унесе нове стабилне елементе који омогућавају прелазак система из једног стања у друго. Очигледно је да се овде мисли на промене образовног система, при чему се иновациони процес схвата као процес развоја образовања у коме се стварају, шире и усвајају нове идеје. 225

Ипак, и после навођења многих дефиниција остаје питање: може ли се назвати иновацијом она технологија учења коју примењује на стотине школа, а коју у своју праксу жели да уведе нека школа? 7. Савремени приступ настави Савремена настава заснива се на принципима деловања и интегративности, а они траже школу другачију од данашње, школу која ће бити место за стицање искуства, акционо деловање и доминацију учења над поучавањем. Тај концепт изразили су Dryden i Vos (Dryden &Vos, 2001: 114) на овај начин: - данас је свако и наставник и ученик; - за већину је учење најделотворније кад је забавно; - ако обезбедимо право окружење, већина деце ће хтети да самостано усмерава своје учење; - наставник може направити чуда користећи интерактивне електронске комуникације; - када су ученици потпуно укључени у учење, лако се могу усвојити и запамтити чак и сложене информације; - истраживања мозга показују да се интелигенција, у правом окружењу, може побољшати; - свако има свој стил учења који је толико индивидуалан као и наши отисци прстију, па би школе то требало да препознају и да се на то ослањају; - на сваком кораку требало би користити стварни свет као своју учионицу, а да би се нешто научило, потребно је то и чинити. Сваки од наведених захтева у потпуности важи за наставу из било ког предмета, а ми смо из њих извукли најважније одлике које су услов за делотворно учење. Оно мора да буде: забавно, да има право окружење, да се ослања на интерактивне електронске комуникације, ученици морају да буду укључени у учење, интелигенција се може побољшавати, стил учења је индивидуалан, за учење треба користити стварни свет. 8. Предмет и циљ истраживања Предмет истраживања је утврђивање ставова и мишљења наставника о законитостима и садржајима реформских промена у образовању као детерминанти њиховог ефикаснијег оспособљавања за примену дидактичких иновација, посебно у настави природе и друштва. У предмету истраживања имплицирана је сазнајно-информациона компонента јер ће се истраживањем утврдити обим и дубина информисаности наставника о законитостима и токовима реформских промена. Такође, садржана је и емоционална и мотивациона компонента јер ће се у оквиру предмета истраживања утврђивати заинтересованост наставника за примену дидактичких иновација. 226

Дидактичко-логичка структура градива предмета природа и друштво најбоље одговара да се сагледа које иновације наставници практично примењују у настави. Својом дидактичко-логичком структуром садржаја, овај предмет пружа најбоље могућности за моделовање дидактичких материјала из разних врста иновација. Он је у неку руку репрезент више предмета или методолошки речено поузданији узорак за закључивање о практичној обавештености наставника из појединих иновација и њихове примене у настави овог, али и других предмета. 9. Циљ истраживања Циљ истраживања је да се на основу сагледавања постојеће праксе утврди колико су наставници упознати са законитостима реформских промена у образовању као законитим глобалним процесима и шта детерминише ове развојне промене. Да се утврди повезаност и међусобна условљеност реформе образовања и унутрашње педагошке реформе школе и њене утемељености на примени дидактичких иновација у настави. Да се утврди колико су наставници оспособљени за примену дидактичких иновација у настави и, посебно, колико је примена дидактичких иновација повезана са еманципаторском активнијом улогом ученика у своме раду, учењу и развоју. 10. Методе, технике и инструменти истраживања Методе примењене у овом истраживању одабране су у складу са темом, постављеним циљем и задацима истраживања, као и у складу са постављеним хипотезама. У истраживању су коришћене: 1. Методе теоријске анализе - Овај метод има ширу примену у друштвеним наукама. Теоријска анализа изузетно је значајна метода у области научног истраживања јер се њоме може мисаоно анализирати и упоређивати велик број чињеница доводећи их у одређене односе и сврставајући их у одговарајуће системе које постају ново научно осветљавање појединих недовољно истражених научних категорија и резултата. У нашем случају, утицај иновације на квалитет наставног рада. 2. Дескриптивна научноистраживачка метода Servey истраживачки поступак - У појединим методолошким изборима овај Servey поступак сматра се као један од модалитета дескриптивне методе који се односи на откривање чињеница, проучавање стања или онога што је доминантно у једној проучаваној појави. Користи се понекад, за ову методу, израз нормативни преглед који повезује два обележја проучавања и утврђивања норми одређеног стања. Међутим, Servey метод се, за разлику од обичне дескрипције, односи на научну дескриптивну анализу педагошких појава и откривања каузалних односа међу њима. Servey метод, који смо користили у истраживању, коришћен је у његовој наглашеној аналитичкој варијанти (Servey research metod). Овај облик Servey методе укључује експериментисање у циљу долажења до одговора о узрочно-последичним односима. 227

Овај метод имплицира примену различитих нструмената као што су упитници, евидентне листе, чек-листе, скале процене, различите врсте тестова дакле оних инструмената који се у нашем приказивању и примењују. Применом ове методе прикупљени су подаци о ставовима наставника према примени дидактичких иновација што ће омогућити откривање одговарајућих каузалних веза и извођења одговарајућих закључака о утицају иновације на квалитет наставног процеса. 11. Узорак истраживања Истраживање је обављено на стратификованом узорку (Табела 1), који репрезентује популацију наставника и испитаних студената изабраних факултета. Испитаници обухваћени истраживањем јесу наставници основних и средњих школа са територија школских управа Београд, Чачак, Пожаревац, Нови Сад и Врање, као и студенти учитељских факултета, Педагошког факултета, Филозофског и Математичког факултета. Комбиновани су намерни (стратификовани) и ненамерни (једноставни, случајни узорци). Стратификација узорка извршена је у оквиру подгрупа (стратума) градских, приградских и сеоских школа у којима наставници раде. Табела 1: Структура узорка на основу основу скала процена на које су одговарали Узорак ƒ % Испитаници који су одговарали на скалечр 1 1 и ОН 2 230 100.0 Испитаници који су одговарали на скалекеш-1 3 и КЕШ-2 4 268 100.0 Испитаници који су одговарали на скалу СУ 163 100.0 Укупно 661 100.00 12. План обраде и анализе података Подаци које смо у овом истраживању добили обрађени су квалитативно и квантитативно. Статистичка обрада података рађена је у статистичком програму SPSS верзија 13.0 и обухватала је израчунавање фреквенцијa, проценатa, поинт-бисеријске корелације, рангова, као и аритметичке средине, стандардне девијације и χ-квадрат тест. 1 ЧР-1 - Скала процене о ставовима и мишљењима наставника о чиниоцима који утичу на реформске промене у образовању 2 ОН - Скала процене о ставовима и мишљењима наставника о својој оспособљености за реформске развојне (иновативне) промене у школи. 3 КЕШ 1 Скала процене о ставовима и мишљењима наставника о концепцији ефикасније школе будућности. 4 КЕШ 2 Скала процене о ставовима и мишљењима студената о концепцији ефикасније школе будућности 228

13. Резултати истраживања и њихова интерпретација Резултати истраживања дати су у фреквенцијама и процентима према редоследу постављених задатака и с њима повезаних хипотеза истраживања. На основу израчунатих статистичких вредности утврђене су поједине законитости и извршено тестирање постављених хипотеза истраживања. 13.1. Мишљење наставника о чиниоцима и ланцу реформских промена Наставници су веома добро упознати са чиниоцима који детерминишу реформске промене. Листа чинилаца који утичу на реформске промене (Графикон 1): 1. Нова улога знања као најважнијег развојног потенцијала. Две основне карактеристике савременог друштва су информација и промена. Знање је промена. Удео знања се стално повећава. Сматра се да је знање значајније и од финансијског капитала; 2. Нова улога школе која од традиционалног заостајања мора постати предводник иновативних промена; 3. Брзе научно-технолошке промене и потреба да се бајата знања замењују иновативним. Зато и школа мора бити у сталним, развојним променама; 4. Промене у друштву које се убрзано мења утичу и на реформске промене у образовању; 5. Потреба да школа у ери брзих промена буде утемељена на еманципаторском васпитању ученика како би се избегла превелика прагматизација образовања, да служи само профиту уместо да се богати и хуманизује личност појединца; 6. Нужност да се превазиђе раскорак између друштвено прокламованих циљева и традиционалне, превазиђене организације рада школе која мора давати иновативна, а не бајата знања; 7. Потреба да се рад у школи утемељи на новој, информатичкој уместо на садашњој традиционалној парадигми још Ј. А. Коменског. 229

М аритметичка средина SD стандардна девијација Графикон 1: Чиниоци реформских промена 13.2. Упознатост наставника са кључним елементима реформских промена Испитаницима је понуђена листа (Графикон 2) елемената реформских промена према редоследу по којем би требало да се утврди стратегија њиховог одвијања. Пошло се од чињенице да у реформским променама треба дефинисати концепцију школе. Какву школу треба моделовати да би она била школа успеха за све ученике, да би сваког ученика доводила до успеха према његовим индивидуалним могућностима и склоностима. Испитаници указују да су најважнији: 1. Стимулација наставника за квалитетнији рад. Овај индикатор се налази на првом месту ранг скале; 2. Дефинисање нове просторне организације рада школе, дефинисање нове концепције школе; 3. Дефинисање стандарда евалуације рада школе; 4. Дефинисање стандарда организације рада школе (величина школе, величина група, структура рада школе, нови видови рада осим наставе). 5. Дефинисање образовања наставника за реализацију нове концепције школе. 230

6. Постоји задовољавајући степен информисаности и упућености наставника о законитостима који детерминишу реформске промене у образовању. Може се укратко констатовати да су: - Наставници у довољној мери упознати са законитостима и чиниоцима који условљавају развојне промене у образовању; - Наставници задовољавајуће упознати и са кључним елементима у реформском ланцу које треба мењати како би се оне боље научно утемељиле; - Уочена је извесна необавештеност и несистематичност у познавању општих фактора реформе на чијем упознавању свакако треба даље радити. M аритметичка средина; SD стандардна девијација. Графикон 2: Редослед реформских промена 13.3. Примена иновативних модела рада у настави Природе и друштва Из приказаних резултата (Графикон 3) може се уочити да се најчешће примењују у настави (прва група) индивидуализована, проблемска и егземпларна настава. У настави Природе и друштва егземпларна настава има своју посебну погодност примене, те је очекивано да се она више него неки други иновативни модели користи у овом предмету. Објашњење 231

зашто се ова три иновативна модела издвајају од осталих могуће је тражити у чињеници да су ове иновације међу првим унете у наставну праксу наших школа, те су на неки начин наставници са њима више упознати од осталих. Међутим, и ова три модела не примењују се чешће у настави Природе и друштва. М-вредности једва прелазе теоријску средњу вредност, а једна од ових иновација (егземпларна настава) се налази нешто испод теоријске вредности (М=3). Иновације које прелазе М=2 вредност чине другу групу иновација, међу којима су: програмирана настава, компјутерско-информативна, смисаоно-вербална (М=2.69), интерактивна (М=2.47), тимска (М=2.69), микро-настава (М=2.74), настава на даљину (М=2.07), игролика (М=2.05), модуларна (М=2.04), хеуристичка (М=2.00). Трећу, најслабије примењивану групу иновативних модела, чине интегративна (М=1.91), пројектна настава (М=1.90), развијајућа настава (М=1.91), искуствена настава (М=1.76), личносно-усмерена настава (М=1.74), претичућа настава (М=1.66). И друга, а још више трећа група иновација према М-вредностима, веома се ретко примењују у настави Природе и друштва. Ови резултати јасно указују да се иновативне промене у настави још увек нису укорениле. Традиционална настава чини кључно обележје рада у настави. Природа и друштво интегративни је предмет јер садржи биологију, физику, хемију, географију, историју и слично. Примена иновација у овом предмету осликава шире стање ствари. Реформске промене нису дубље продрле у организацију наставе у нашим школама. Нема унутрашње промене рада без интензивније примене иновација у настави. Поставља се питање шта је узрок оваквом стању. Сигурно је да одговоре треба тражити у више праваца. Међутим, кључни разлог је, сигурно, недовољна оспособљеност наставника за примену појединих иновативних модела рада у настави. Не може недовољно оспособљен наставник бити носилац иновативних промена у школама. Међутим, примена иновација тражи и бољу мотивисаност наставника. За сваки час на коме се примењује нека од иновација треба издвојити више часова за припрему материјала, упутства, извора и евалуативних материјала за самоевалуацију и евалуацију. Нужно је, наиме, да примену иновација прати и друга педагошка инфраструктура у коју спадају моћни Wеб портали у којима би се налазили материјали извори за све предмете и све часове из тих предмета. Наставници би електронски могли да преузимају материјале и брже и економичније, без улагања много времена, да припреме квалитетније часове. Системски приступ у ширењу, дисиминацији иновација услов је за њихову интензивнију примену у школама. 232

Графикон 3: Иновативни модели рада 14. Закључак На основу свих података укључених у овај рад (теоријских и емпиријских), може се закључити да је кадровски потенцијал наставника, који су кључни носиоци реформских промена, задовољавајући. С друге стране, постоје необавештеност и несистематичност у познавању општих фактора реформе. Добијени резултати истраживања такође су показали да су испитаници упознати са чиниоцима који условљавају развојне промене у образовању, као и са кључним елементима у реформском ланцу које треба мењати ради бољег научног утемељења. Нова улога школе тражи нове компетенције наставника који имају позитивне ставове о структуралним елементима концепције будуће школе. Наставници се, такође, недовољно оспособљавају за будућу ефикаснију реформисану школу, упознати су са иновативним моделима и медијским иновацијама, али их уопште или недовољно примењују. Резултати наших истраживања указују да је потребно утврдити нову, ефикаснију концепцију школе, која би била школа успеха за све ученике. Нема рефoрмe образовања нити унутрашње реформе школе без увођења и стaлне примене иновација (наставних, програмских, евалуативних, медијских и др) у педагошком раду школе. Неопходно је утврдити стратегију развојних промена, формирање моћних web-портала у којима би били потхрањени иновативни материјали за све врсте иновација и за све наставне предмет и тематске области. Ове материјале радили би експерти и креативни наставници. 233

Литература 1. Arts, W., Halman, L. (eds.). (2004). European values at the turn of the millennium. Leinden-Boston: Brill, 34-39. 2. Банђур, В., Поткоњак, Н. (1999). Методологија педагогије. Савез педагошких друштава. 25-38. 3. Банђур, В., Кундачина, М. (2004). Акционо истраживање у школи. 42-68. 4. Белкин, А. С. (1997). Теорија и практика витагенного обучениа с олографическим методом преокциј. Нижниј Тагил: НТФ IРРО 21-27. 5. Бехарева, Л. Н. (1991). Интеграција наставних предмета у основној школи на завичајној основи. (8). 10-22. 6. Brown, J., Bryan, J. (1998). Interdisciplinary planning and instruction for diverse learners: Horizontal and vertical considerations. Missouri Reader 22 (2),14 23. 7. Вилотијевић М., Газивода П. (1998), Неопходност промена у основном образовању. 17-24. 8. Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 1. 82-120. 9. Вилотијевић, Н. (2006). Интегративна настава природе и друштва. 37-52. 10. Vars, G. F. (1991). Integrated Curriculum in Historical Perspective, Educational Leadership. 49(2), 14-15. 11. Dryden, G., Vos, J. (2001). Revolucija u učenju. Zagreb: Educa. 12. Ђорђевић, В. (2007). Иновативни модели наставе (Интегративна настава, Пројектна настава и Интерактивна настава). Образовна технологија (4). 76-97. 13. Lake, K. (1994). Integrated curriculum. School improvement research series.portland: Northwest Regional Educational Laboratory. доступно на: www. Nwrel. org /archive/sirs/8/c016.html, приступљено: 15.09.2015. 14. Главина, А. (2005). Приказ разредног пројекта интегриране наставе. Живот и школа. (14), 107-115. Slavica Jašić REFORMS AS A DETERMINING FACTOR OF INNOVATIONS APPLICATION IN TEACHING Summary: At the time of rapid social-economical and technological changes school and teaching cannot keep the same syllabus for a longer period, as they used to; neither can they have the same didactic-methodical work organization. Instead, everything has to be in compliance with a new pace, rhythm and speed of changes that affect everything, including school and its work organization. Due to the continuous advancement of the educational system and its compliance with the demands of contemporary society, it is inevitable to advance the quality of the teaching procedure by making innovations and by professional development of teachers. The professional development of teachers is an open, dynamic and permanent process in which knowledge about different professional fields and scientific disciplines are transferred into practice; it also follows European trends in the advancement of teaching. 234

Educational reforms as a determining factor of innovations application in nature and society teaching are at the core of this research.in a way, nature and society teaching reflects other subjects, such as geography, history, biology, physics, chemistry, ecology etc. The content of these subjects is integrated into nature and society. The empirical part of this work contains the analysis of teachers thoughts and opinions on norms and content of educational reforms as a determining factor of more efficient application of didactic innovations, especially in nature and society teaching. The results of theoretical-empirical research show that it is necessary to make a new, more efficient concept of school which would result in success for all the participants. There are neither educational reforms nor internal reforms without making and applying constant innovations in teaching, syllabuses, evaluation, mediums etc. Key words: reforms, innovations, class models, school of the future. 5 Примљено: 13. 11. 2016. године. Одобрено за штампу: 16. 10. 2017. године. 235