ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У КОНТЕКСТУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ПРИМЕР СТУДЕНАТА У ХРВАТСКОЈ

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД 159.922.4.072-057.875(497.5) 323.1:159.923.072 DOI:10.5937/ZRFFP47-13758 МАРИЈА Д. САКАЧ СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ САША С. МАРКОВИЋ 1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У СОМБОРУ ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У КОНТЕКСТУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ПРИМЕР СТУДЕНАТА У ХРВАТСКОЈ САЖЕТАК. У раду су презентовани резултати емпиријског истраживања чији су задаци подразумевали мерење изражености националног идентитета, затим утврђивање његових структуралних компоненти, као и анализу његове повезаности са одређеним социодемографским варијаблама. При мерењу националног идентитета коришћена је Скала националног идентитета NAIT-K, која обухвата скалу NAIT (Čorkalo i Kamenov, 1998) и елементе скале MEIM (Phinney, 1992), као и Скала Националног идентитета NI (Cinnirella, 1997). Обе скале потврдиле су високу унутрашњу поузданост исказану коефицијентом Cronbach alfa (α=0,92; α=0,87). Поред наведених инструмената примењен је и социодемографски упитник. На пригодном узорку од 209 студената основних студија психологије и педагогије у Загребу, резултати укупног националног идентитета указују на умерену израженост. Док је на скали NI потврђена њена једнодимензионалност, факторском анализом NAIT-K издво- 1 umo3007@yahoo.co.uk ; snezanajelacic@yahoo.com ; milnik.markovic@gmail.com Текс; је нас;ао као резула; раdа на Eројек;у: Друшвени оноси Сра и Хрваа, национални иен- ие и мањинска рава са асека евроских инерација (47024) који финансира Минис;арс;во Eросве;е, науке и ;ехнолошкоo развоја РеEуPлике СрPије. РаD је Eримљен 21. аeрила 2017, а Eрихваћен за оpјављивање на сас;анку РеDакције ЗPорника оdржаном 22. јуна 2017. 263

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 јено је пет фактора које смо дефинисали као истакнут национални идентитет, национализам, космополитизам, конативна димензија националног идентитета и оданост нацији као традиционалном наслеђу. Статистички значајне разлике утврђене су при анализи повезаности националног идентитета и декларативне религиозности, у том смислу да религиозни испитаници имају израженији национални идентитет у односу на нерелигиозне. КЉУЧНЕ РЕЧИ: нација, национални идентитет, студенти. НАЦИЈА И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ У САВРЕМЕНИМ ДРУШТВИМА УEркос очекивањима Dа ће улазак у XXI век оpележи;и DоPа Pез нација и Dа ће EроPлем националноo иdен;и;е;а Eос;а;и анахрона и Eревазиђена концеeција, овај феномен Eоказао се изузе;но о;eорним. У склаdу са OлоPализацијским Eроцесом сма;рало се Dа ће уpрзани развој комуникацијских ;ехнолоoија, за;им јачање међунароdних инс;и;уција као и све;ско ;ржиш;е Eоче;и Dа на- Oризају разлике међу нацијама. У Dруш;веној ;еорији Pили су зас;уeљени Dискурси о ;ранснационализму и Eаннационализму, који су Eре;Eос;ављали Dа ће национални иdен;и;е;и Eос;еEено слаpи;и и ус;уeи;и мес;о DруOим и DруOачијим ка;еoоризацијама. У ;ом кон;екс;у, све; је Eосма;ран као флуиdна, Dинамична и комeлексна мрежа мрежâ (Eriksen, 2004, с;р. 282). Међу;им, Dруш;вена с;варнос; нас уверава Dа везивање за националну EриEаDнос; ос;аје Eрису;но, како у Eоли;ичком ;ако и у кул;урном смислу. Док са јеdне с;ране Dолази Dо с;варања оdређене OлоPалне кул;уре, са DруOе с;ране Eриме;на је све јача ин;еoрација у соeс;вену националну кул;уру и ;ежња за заш;и- ;ом њених вреdнос;и. Овакав Eроцес ис;овремене OлоPализације и локализације, у ли;ера;ури се чес;о означава ;ермином Oлокализација (Mesić, 2006; Ricer, 2012), који је сковао РоланD РоPер;сон (Robertson, 1994; 1995). Кроз Eојам Oлокализације оpјашњава се Dа су Eроцеси хомоoенизације и фраoмен;ације Dва конс;и;у;ивна елемен;а савремених Dруш;ава. ЗPоO ;оoа, ;еоријско и емeиријско Pављење феноменом нације и националноo иdен;и;е;а не OуPи на значају, већ наeро;ив Dоживљава својеврсну рехаpили;ацију и враћа се у цен;ар акаdемских расeрава. ЈеDан оd разлоoа за ;о је Eојављивање оpиља зна- 264 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА чајне ли;ера;уре, али оdлучујући имeулс Dала су Eоли;ичка Dешавања, међу којима је и расeаd ЈуOославије, која су зах;евала реин;ерeе;ације Eојмова е;ници;е;а, нације и национализма. Оно ш;о о;ежава Eоче;ак сваке Dискусије о навеdеним EроPлемима је ;ерминолошка неусаoлашенос; и исeреeле;енос; мнош;ва сроdних Eојмова. За Eо;реPе овоo ис;раживања најзначајнија је Dис;инкција између Eојмова нације и националноo иdен- ;и;е;а која EоDразумева Dа се коd нације наoлашава оpјек;ивна Eоли;ичка Dимензија, Dок се коd националноo иdен;и;е;а, који EреDс;авља свес; о EриEаDнос;и оdређеној нацији, више Eосма- ;ра суpјек;ивна сфера (Đorđević Milošević, 2003). Националном иdен;и;е;у ;реpа Eрилази;и као Eојави која има Dуалан карак- ;ер, јер је он ис;овремено и колек;иван и инdивиdуалан, екс- ;ернизован у Dруш;веној ин;еракцији и ин;ернализован у личној самоинdен;ификацији (Dženkins, 2001, с;р. 27). Основна сeорна Eи;ања око којих се воdе неисцрeне DеPа;е на ;ему нација и националноo иdен;и;е;а ;ичу се ;ешкоћа Dефинисања нације, за;им оpјашњења њеноo нас;анка и развоја, као и указивања на оdреdнице које је конс;и;уишу. Различи;е оdoоворе на ова Eи;ања нуdи шес; основних ;еоријско-ис;раживачких Eрис;уEа: EриморDијализам као ;еорија исконскоo Eос;ојања нације; Eеренијализам оdносно ;еорија мноoовековноo Eос;ојања нације; за;им моdернизам који нацију сма;ра EроизвоDом МоDерне, ODе сeаdају развојне и инс;румен;алис;ичке ;еорије као EоDOруEе; Eо;ом е;носимpолизам који EреDс;авља син;езу Eеренијалис;ичкоO и моdернис;ичкоo с;ановиш;а; ин;еракционизам у коме се наoлашава кон;екс; ин;еракције чланова различи;их е;ничких OруEа; и EослеDњи је Eос;моDернис;ички Eрис;уE који нацију схва;а као Dруш;вену конс;рукцију и оpлик Dискурса (Bakić, 2006). Пи;ање Ша је нација? налази се у наслову EреDавања које је Ернес; Ренан (Ernest Renan) 1882. OоDине оdржао на СорPони. НаOлашавајући волун;арис;ички елемен; њеноo консолиdовања и ;име ан;ициeирајући моdернис;ичко и конс;рук;ивис;ичко с;ановиш;е, Ренан нацију оdређује као свакоdневни EлеPицис; у смислу Dа су EојеDинци ;и који Dоносе оdлуке Dа ли ће Pи;и њен Dео. ОDPацујући EриморDијалис;ичко виђење Dа су национални иdен;и;е;и фиксни и DуPоко укорењени, Ренан сма;ра Dа човек није роp ни своје расе, ни ;ери;орије са које Eо;иче, ни језика којим Oовори, ни релиoије коју Eрак;икује, већ је у моoућнос;и Dа МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 265

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Pира и Eо;врђује своје колек;ивне иdен;и;е;е. Према њеoовом виђењу, нација EреDс;авља јеdан Dуховни EринциE (Renan, 1882). ЈеDну оd Dефиниција која је у савременој научној ли;ера;ури најфреквен;нија Eружио је Ен;они Сми; (Anthony Smith). Према Сми;у, национални иdен;и;е; и нација EреDс;ављају сложене конс;рук;е сачињене оd више узајамно Eовезаних комeонена;а е;ничке, кул;урне, ;ери;оријалне, економске и Eравно-Eоли- ;ичке (Smit, 2010, с;р. 32). ПосеPно, на Eрос;ору Pивше ЈуOославије, у;ицајна је Dефиниција коју је Eружио КарDељ, Eрема коме је нација сeецифична нароdна зајеdница нас;ала на основу Dруш;вене EоDеле раdа еeохе каeи;ализма, на комeак;ној ;ери;орији и у оквиру зајеdничкоo језика и Pлиске е;ничке и кул;урне сроdнос;и уоeш;е (КарDељ, 1973, с;р. 101). Да Pи ка;еoорија нације Eос;ала оpјека; а не среdс;во анализе у Dруш;веним наукама, БруPејкер (Brubaker) сма;ра Dа више није ;олико важно Eос;ави;и Eи;ање ш;а је нација већ Eос;ави;и Eи- ;ања на који начин је нација инс;и;уционализована уну;ар и међу Dржавама и на који начин нација функционише као ка;еoорија Eраксе и као сeознајни оквир. БруPејкер се усмерава и на Eи- ;ања ш;а је ;о ш;о чини уeо;реpу ка;еoорија нације оd с;ране Dржава и Eро;ив њих мање или више ефикасном и оd чеoа зависи усeешнос; Eоли;ичких ак;ера Eри Eозивању на нацију (Brubaker, 1994, с;р. 6; Brubaker, 2004). ПореD МарксовоO (Karl Marx) Eре;ежно економицис;ичкоo схва;ања нације као ис;оријске зајеdнице Dефинисане сeецифичним начином EроизвоDње (Šuvar, 1988), оdoоворе на Eи;ање о Oенези нација Dали су и Ернес; Гелнер (Ernest Gellner), Ерик ХоPс- Pаум (Eric Hobsbawm) и БенеDик; АнDрерсон (Benedict Anderson). Они су DијаOнос;ификовали DуOорочне Eоли;ичке, економске и кул;урне Eромене које су Eос;еEено DоEринеле оdносно условиле нас;анак нација као суш;ински моdерних Eојава. Док Гелнер и ХоPсPаум наoлашавају Eромене у економској и Eоли;ичкој сфери и корене нације налазе у зах;евима инdус;ријскоo Dруш;ва и Eо- Dели раdа у еeохи каeи;ализма (Gelner, 1997; Hobsbaum, 1996), АнDерсон кључним сма;ра кул;урни EреоPражај ;е нацију Dефинише као имаoинарну Eоли;ичку зајеdницу. Према АнDерсону, за развој нације заслужне су комуникацијске ;ехнолоoије и ширење информација Eу;ем масовних меdија који су омоoућили милионима љуdи Dа замисле сеpе као Dео ис;е зајеdнице (Anderson, 1998). Свакако је важно Eомену;и и ВеPерово (Max Weber) суpјек;ивис;ичко с;ановиш;е које концеe; нације сме- 266 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА ш;а у сферу вреdнос;и у смислу осећаја солиdарнос;и EриEаDника јеdне OруEе насeрам ос;алих (Veber, 1976). КаDа је у Eи;ању с;рук;ура нације оdносно оdреdнице које је конс;и;уишу, најчешће се узимају зајеdничка ;ери;орија, е;- ничка сроdнос; оdносно Eорекло, ис;орија и оpележја кул;уре ODе сeаdају зајеdнички језик, оpичаји, релиoија, ми;ови и симpоли. Већину расeрава о нацији Eрожимају Dуалне класификације. Ренан Eрави разлику између францускоo и немачкоo Eојма нације, Ен;они Сми; разликује заeаdни и незаeаdни моdел нације и националноo иdен;и;е;а, а Ханс Кон уeоређује заeаdни и ис;очни национализам. У основи свих ;их класификација је Dис;инкција између е;ничкоo и OрађанскоO Eојма нације коју мноoи савремени ;еоре;ичари оцењују EроPлема;ичном и оoраничавајућом како у анали;ичком ;ако и у норма;ивном смислу (Subotić, 2005). Међу;им, за социолошка ;умачења веома је корисна Dихо- ;омија Мајкла БилиOа (Michael Billig) који иdеално-;иeски разликује врући и хлаdни национализам. Док врући национализам имeлицира ан;аoонис;ичка, екс;ремна и ирационална осећања, хлаdни оdносно Pанални национализам EоDразумева сeле; ру- ;инских и Eрикривених оpлика реeроdукције нације на нивоу свакоdневице и као ;акав чес;о се занемарује у научним Eромишљањима (Bilig, 2009). При ;оме, нације се не Dеле на вруће и хлаdне већ у свакој нацији Eос;оје елемен;и и јеdноo и DруOоO оpлика национализма који се смењују у оdређеним ис;оријским околнос;има. И ЉуPомир ТаDић је сма;рао национализам иdеолоoијом ирационалнос;и, која се у мирним временима служи кул;урним мисионарс;вом у виdу неoовања симpола, оpичаја и ;раdиције, Dок у временима наeе;ос;и исeољава ;амне, а;авис;ичке и наoонске цр;е (Tadić, 1967, с;р. 11). Разма;рајући Eлурали;е; Eрис;уEа и Dиверзи;е; ин;ерeре;ација, можемо се сложи;и са конс;а;ацијом Dа за овако сложен феномен није моoуће формулиса;и јеdну универзалну ;еорију којом Pи он моoао Pи;и оpјашњен (Hall, 1993). ИEак, већ и сама сараdња различи;их с;ановиш;а о;вара Eу;еве за Dаљи EлоDо;воран раd, чак и Pез Eре;ензија за Eос;изањем EараDиOма;ске је- Dинс;венос;и. Док се ;еоријска ис;раживања фокусирају на исeи;ивање кул- ;урно-ис;оријскоo кон;екс;а у којима се нације консолиdују, ем- Eиријска ис;раживања оeерационализују овај Eојам на микро нивоу. Доминан;но у Dомену Eсихолошких наука, исeи;ује се МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 267

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 начин формирања националноo иdен;и;е;а и јачина њеoове израженос;и оdносно значај који EојеDинци EриDају овој комeонен;и иdен;и;е;а. ЈеDну оd најeозна;ијих и нају;ицајнијих с;у- Dија на овим Eрос;орима која се Pавила Dа;им феноменом сeровели су Ро; и Хавелка. Ау;ори навоdе слеdећих Eе; оpлика националне везанос;и: искључива национална везанос, ODе је развијен с;ав о суeериорнос;и влас;и;е нације у оdносу на DруOе, за;им исакнуа национална везанос која иdеализује соeс;вену нацију, оељена национална везанос у којој се развија коеoзис;енција са DруOима, ошељуска везанос, ODе се као Eримарна вреdнос; усeос;авља јеdинс;во човечанс;ва, и неосојање националне везаноси, које свако везивање за нацију сма;ра неeожељним и ш;е;ним (Rot i Havelka, 1972). ПореD мерења израженос;и националноo иdен;и;е;а, емeиријска ис;раживања усмерена су и на о;кривање Eовезанос;и ове комeонен;е са ос;алим цр;ама личнос;и EоEу; ау;ори;арнос;и и конформизма. Значајним и EлоDо;ворним Eоказало се укључивање варијаpле релиoиознос;и у исeи;ивања. РелиOиознос; се јавља као EреDик;ор вреdносних оријен;ација и националис;ичкоo сен;имен;а (Sekulić i Šporer, 2006), а Eроучаване су и њене везе са националном EриEаDношћу (Boneta i Banovac, 2007) и е;ноцен- ;ризмом (Šram, 2008). ОDнос нације и релиoије, а с ;им у вези и релиoиознос;и и националноo иdен;и;е;а, комeлексан је EроPлем, како зpоo вишеdимензионалнос;и и Dинамичнос;и самих феномена засеpно, ;ако и зpоo квали;е;а њихових веза. Теоријска Eромишљања крећу се у расeону оd аналоoије оdносно Eоис;овећивања ова Dва Eојма, Eреко Eроучавања њихове исeреeле;енос;и, све Dо Eо;Eуне Dис;инкције у ;ом смислу Dа се нацији Eрилази као EревасхоDно секуларном феномену (Brubaker, 2011). МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА ЗаDаци овоo ис;раживања EоDразумевају исeи;ивање с;еeена израженос;и националноo иdен;и;е;а коd омлаdине и у;врђивање комeонен;и које Pи EоPлиже оpјасниле сложенос; овоo Dруш;веноO конс;рук;а. Такође као заdа;ак Eос;ављамо у;врђивање Eовезанос;и националноo иdен;и;е;а са оdређеним социо- DемоOрафским карак;ерис;икама. ПосеPну Eажњу Eосве;ићемо варијаpли релиoиознос;и, с оpзиром на ;о Dа се она сма;ра Eре- 268 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА Dик;ором националноo иdен;и;е;а. У склаdу са навеdеним, Eос;ављамо слеdеће хиeо;езе: H1: Очекује се умерено изражен национални иdен;и;е;. H2: Очекује се Dиференцирање с;рук;уралних комeонен;и националноo иdен;и;е;а. H3: КоD исeи;аника који се Dекларишу као релиoиозни очекује се израженији национални иdен;и;е; у оdносу на нерелиoиозне. УЗОРАК Ис;раживањем су оpухваћени с;уdен;и све че;ири OоDине основних с;уdија на с;уdијским OруEама ПсихолоOија и ПеDаOо- Oија ФилозофскоO факул;е;а Универзи;е;а у ЗаOреPу. Формиран је узорак EриOоDноO ;иeа оd укуeно 209 исeи;аника (N=209). Полна с;рук;ура узорка EоDразумева 174 (83,3%) исeи;анице и 35 (16,7%) исeи;аника. Већина исeи;аника су се изјаснили као Eри- EаDници хрва;ске нације (92,8%), Dок су 3,8% EриEаDници неке DруOе нације, а 3,4% није желело Dа оdoовори. 85,6% исeи;аника су с;ановници OраDа, Dок 13,4% живи на селу. Као релиoиозно се изјаснило 68,4% исeи;аника, нерелиoиозних је 30,1%, Dок се 1,4% исeи;аника није оeреdелило. ПојеDине карак;ерис;ике узорка Eриказане су у ;аpели 1. ГОДИНА СТУДИЈА УКУПНО ПРВА ДРУГА ТРЕЋА ЧЕТВРТА ПОЛ МУШКИ 22 11 0 2 35 ЖЕНСКИ 102 31 21 20 174 УКУПНО 124 42 21 22 209 ТАБЕЛА 1: КАРАКТЕРИСТИКЕ УЗОРКА ПОСТУПАК Ис;раживање је сeровеdено у оквиру Eројек;а Друш;вени оdноси СрPа и Хрва;а, национални иdен;и;е; и мањинска Eрава са асeек;а евроeских ин;еoрација у орoанизацији ПеDаOошкоO факул;е;а у СомPору. ПрикуEљање EоDа;ака извршено је ;ехником анке;ирања, а уeи;ник је Pио EриEремљен на хрва;ском језику. ИсEи;аници су DоPили уeу;с;ва о начину њеoовоo EоEуњавања, Dок су о свим евен;уалним нејасноћама имали моoућнос; оpра- МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 269

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 ;и;и се ис;раживачу. ОPјашњено је Dа је анке;ирање анонимноo карак;ера и Dа се оpавља у циљу научноo исeи;ивања с;авова. ИНСТРУМЕН- ТИ Инс;умен;и који су коришћени у овом ис;раживању су: Скала националноo иdен;и;е;а NAIT (Čorkalo i Kamenov, 1998), са варијаpлама скале MEIM (Phinney, 1992) које се оdносе на кона;ивну комeонен;у, Скала националноo иdен;и;е;а NI (Cinnirella, 1997), као и социоdемоoрафски уeи;ник. Скала националноo иdен;и;е;а NAIT конс;руисана је у оквиру Ле;ње школе EсихолоOије оdржане у ДуPровнику 1998. OоDине. У својој коначној верзији, NAIT с;анdарdизовани уeи;ник сас;оји се оd 27 варијаpли. ОD исeи;аника се ;ражи Dа за сваку оd ових ;врdњи изразе свој с;еeен слаoања на класичној Ликер;овој Eе- ;ос;еeеној скали ODе 1 EреDс;авља најслаpији ( уоeш;е се не слажем ), а 5 највећи с;еeен слаoања ( у Eо;Eунос;и се слажем ). Како минималан укуeан резул;а; износи 27, а максимални 135, већи резул;а; указује на израженији национални иdен;и;е;. Пре;хоDна ис;раживања Dиференцирала су че;ири фак;ора који су Dефинисани као: осећај изражене националне EриEаDнос;и, национализам или искључива национална везанос;, оdанос; нацији и космоeоли;изам. С оpзиром на ;о Dа NAIT скала не оpухва- ;а кона;ивну комeоне;ну, коришћена је њена Eроширена варијан;а, NAIT-K скала (Каменов, Jelić, Franceško, Mihić, 2006) којој је DоDа;о 5 варијаpли скале MEIM (Phinney, 1992), ;акође Ликер;овоO ;иeа. У ;ом случају, на ;ој новој оpјеdињеној скали, моoући резул;а;и за свакоo EојеDиначноO исeи;аника крећу се у расeону оd минималних 32 Dо максималних 160. Уну;ашња EоузDанос; NAIT-K скале Eроверена је коефицијен;ом Cronbach alfa који у овом ис;раживању веома висок и износи 0,92. Скалу националноo иdен;и;е;а конс;руисао је Марко Цинирела (Marco Cinnirella) у циљу мерења националноo иdен;и;е;а у Бри;анији и И;алији, и с ;им у вези, мерења евроeскоo иdен;и- ;е;а. Сас;оји се оd 7 варијаpли, оd којих свака оpухва;а 5 с;уeњева слаoања, оd највећеo Dо најмањеo. На Eример, исeи;аник ;реpа Dа оdлучи на којем с;еeену се налази њеoов с;ав о ;оме колико је заdовољан ш;о је EриEаDник своје нације, оd ка;еoорије изрази- ;о заdовољан, Dо њене суeро;нос;и нимало заdовољан (Cinnirella, 1997). ПрикуEљене EоDа;ке смо решифровали на ;ај начин Dа, аналоoно NAIT-K скали, већи укуeан резул;а; EреDс;авља јаче изражен национални иdен;и;е;. Резул;а;и су моoући у расeону оd минималних 7 Dо максималних 35. По;врђена је јеdно- 270 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА Dимензионалнос; скале којом је оpјашњено 56,8% варијансе и Eроверена је њена уну;рашња EоузDанос; кроз Cronbachovu alfu која у овом случају износи 0,87. Овакав резул;а; указује на високу EоузDанос; и у склаdу је са Eре;хоDно вршеним мерењима. У ориoиналном ис;раживању Цинирела је заpележио резул;а;е α=0,88 за Pри;ански узорак и α=0,83 за и;алијански (Cinnirella, 1997), Dок су у ис;раживањима вршеним на Eрос;ору Pивше ЈуOославије DоPијене вреdнос;и за ову скалу α=0,86 (Kamenov, Jelić, Franceško, Mihić, 2006) и α=0,84 (Mihić, 2009). СоциоDемоOрафским уeи;ником оpухваћена су Eи;ања о Eолу, националној EриEаDнос;и, мес;у с;ановања и Dеклара;ивној релиoиознос;и. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Како су скале националноo иdен;и;е;а (NAIT-K и NI) коришћене у овом ис;раживању Eоказале висок коефицијен; уну;рашње EоузDанос;и, формирали смо укуeан резул;а; за оpе скале. Ари;ме;ичка среdина националноo иdен;и;е;а мерена NAIT-K скалом износи М=86,27 ш;о указује на умерену израженос;. КаDа је укуeан резул;а; EоDељен са 35, оdносно са Pројем варијаpли на скали, DоPијена је М=2,69. Просечан резул;а; на NI скали износи М=23,71, а каdа се EоDели са 7, оdносно Pројем варијаpли износи М =3,39. Између ове Dве мере националноo иdен;и;е;а у;врђена је висока корелација r = 0,68, p<0,005, ш;о је у склаdу Dа очекивањима. N МИНИМУМ МАКСИМУМ АРИТМ. СРЕДИНА СТД. ДЕВИЈАЦИЈА NAIT-K 206 39 133 86,27 19,361 NI 209 10 34 23,71 5,259 ТАБЕЛА 2: ДЕСКРИПТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ УКУПНОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА МЕРЕНОГ СКАЛАМА NAIT-K И NI РаDи с;ицања увиdа у с;рук;уру националноo иdен;и;е;а, Eримењена је фак;орска анализа NAIT-K скале. ОEравDанос; уeо- ;реpе фак;орске анализе Eроверена је најeре ;ес;ом Kaiser-Mezer-Olkin Measure of Sampling Adequacy (КМО = 0,88) који је Eрема- МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 271

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 шио минимално EреEоручену вреdнос; оd 0,6, а за;им и Barlett s Test of Sophericity који је Dос;иOао с;а;ис;ичку значајнос; p<0,001, указујући на фак;оријаpилнос; корелационе ма;рице. ПринциEом Oлавних комeонен;и изdвојено је Eе; фак;ора националноo иdен;и;е;а којима је оpјашњено 53,3% варијансе. ОDлука о оoраничавању Pроја фак;ора Dонесена је и у склаdу са скри DијаOрамом. ФАКТОР ВРЕДНОСТИ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ КОРЕНОВА ТОТАЛ % ВАРИЈАНСЕ КУМУЛАТИВНИ % 1 9,774 30,543 30,543 2 2,262 7,067 37,610 3 1,865 5,828 43,438 4 1,837 5,739 49,177 5 1,280 4,000 53,177 ТАБЕЛА 3: ВРЕДНОСТИ ОБЈАШЊЕНЕ ВАРИЈАНСЕ Први фак;ор којим је оpјашњен највећи Eроцена; варијансе и на коoа се OруEисало највећи Pрој ај;ема, оdноси се на с;авове који ис;ичу национални иdен;и;е; ( Ге о а живим исицао их своју националну рианос ). ВаријаPле које Oа Dефинишу указују на јасно формиран национални иdен;и;е;, ( Смарам а сам врло свесан рианоси власиој нацији ), високо развијену свес; о EриEаDнос;и својој националној OруEи и EриDавање великоo значаја овој врс;и иdен;и;е;а ( Изузено ми је важна рианос мојој нацији ), за;о ш;о она Eружа осећај EриEаDнос;и ( Осећај везаноси за сосвени наро јеан је о најлеших осећаја које ојеинац може имаи ). У склаdу са навеdеним саdржајима, овај фак;ор Dефинишемо као исакнуи национални иение. БР. БР. САДРЖАЈ АЈТЕМА КОРЕЛ. АЈТЕМА 1 Н22 МОЈА НАЦИОНАЛНОСТ МИ ЈЕ САСВИМ НЕБИТНА. -,716 2 Н15 НЕ ОСЕЋАМ ДА ПРИПАДАМ НИЈЕДНОЈ НАЦИЈИ. -,702 3 Н17 ИЗУЗЕТНО МИ ЈЕ ВАЖНА ПРИПАДНОСТ МОЈОЈ НАЦИЈИ.,672 ТАБЕЛА 4: ИЗВОД ИЗ МАТРИЦЕ ФАКТОРСКЕ СТРУКТУРЕ NAIT-K СКАЛЕ ЗА 1. ФАКТОР 272 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА 4 Н19 ОСЕЋАМ ДА ВРЕДИМ ЗБОГ БОГАТЕ КУЛТУРЕ МОГ НАРОДА.,657 5 Н21 ГДЕ ГОД ДА ЖИВИМ ИСТИЦАО БИХ СВОЈУ НАЦИОНАЛНУ ПРИПАДНОСТ.,641 6 Н16 ОСЕЋАЈ ВЕЗАНОСТИ ЗА СОПСТВЕНИ НАРОД ЈЕДАН ЈЕ ОД НАЈЛЕПШИХ ОСЕЋАЈА КОЈЕ ПОЈЕДИНАЦ МОЖЕ ИМАТИ.,639 7 Н11 СМАТРАМ ДА САМ ВРЛО СВЕСТАН ПРИПАДНОСТИ ВЛАСТИТОЈ НАЦИЈИ.,594 8 Н6 ПОНОСИМ СЕ ИСТОРИЈОМ СВОГА НАРОДА.,537 9 Н4 ДЕЦУ ТРЕБА УЧИТИ ДА ВОЛЕ СВОЈ НАРОД.,529 10 Н25 ПРИПАДНИЦИ ИСТОГ НАРОДА БИ СЕ ТРЕБАЛИ УВЕК ДРЖАТИ ЗАЈЕДНО.,493 11 Н24 СВАКИ ПУТ КАД ЧУЈЕМ НАШУ НАЦИОНАЛНУ ХИМНУ ОСЕТИМ ПОНОС.,487 12 Н26 ОСЕЋАЈ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ МЕ ЧИНИ ЦЕЛОВИТОМ ОСОБОМ.,486 13 Н28 ТРУДИО САМ СЕ САЗНАТИ ШТО ВИШЕ О СВОЈОЈ НАЦИЈИ, НПР. О ЊЕНОЈ ИСТОРИЈИ, ТРАДИЦИЈИ И ОБИЧАЈИМА.,479 ТАБЕЛА 4: ИЗВОД ИЗ МАТРИЦЕ ФАКТОРСКЕ СТРУКТУРЕ NAIT-K СКАЛЕ ЗА 1. ФАКТОР ДруOи фак;ор којим је оpјашњен зна;но нижи Eроцена; варијансе, моoао Pи се означи;и као национализам. У овом оpлику национални иdен;и;е; је Eримаран оpлик колек;ивноo иdен;и- ;е;а. ОDликују Oа наoлашено иdеализовање влас;и;е нације ( Иако је мој наро малоројан, у њему је уно више сосоних љуи нео у руим нароима ), за;им Dис;анцирање оd EриEаDника DруOих нација ( Доар рианик наше нације се не и реао ружии са нашим неријаељима ), као и Dис;анцирање оd EриEаDника своје зајеdнице који не Dеле ;акве с;авове о значају нације ( Љуи који не воле свој наро заслужују резир ). Овај оpлик националноo иdен- ;и;е;а EреDс;авља Eо;Eуну иdен;ификацију EојеDинца са нацијом ( Среман сам аи живо за свој наро ). БР БР. САДРЖАЈ АЈТЕМА КОРЕЛ. АЈТЕМА 1 Н13 ЉУДИ КОЈИ НЕ ВОЛЕ СВОЈ НАРОД ЗАСЛУЖУЈУ ПРЕЗИР.,662 2 Н18 У СВИМ ИСТОРИЈСКИМ СУКОБИМА СА ДРУГИМ НАЦИЈАМА МОЈ ЈЕ НАРОД УВЕК БИО У ПРАВУ.,619 3 Н20 БЕЗ ОСЕЋАЈА СВОЈЕ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ БИО БИХ СИРОМАШАН.,598 4 Н27 ДОБАР ПРИПАДНИК НАШЕ НАЦИЈЕ СЕ НЕ БИ ТРЕБАО ДРУЖИТИ СА НАШИМ НЕПРИЈАТЕЉИМА.,554 ТАБЕЛА 5: ИЗВОД ИЗ МАТРИЦЕ ФАКТОРСКЕ СТРУКТУРЕ NAIT-K СКАЛЕ ЗА 2. ФАКТОР МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 273

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 5 Н10 ЧОВЕК БЕЗ ЈАСНОГ ОСЕЋАЈА НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ ЈЕ ЧОВЕК БЕЗ ИДЕНТИТЕТА.,502 6 Н5 ИАКО ЈЕ МОЈ НАРОД МАЛОБРОЈАН, У ЊЕМУ ЈЕ ПУНО ВИШЕ СПОСОБНИХ ЉУДИ НЕГО У ДРУГИМ НАРОДИМА.,495 7 Н9 СПРЕМАН САМ ДАТИ ЖИВОТ ЗА СВОЈ НАРОД.,462 ТАБЕЛА 5: ИЗВОД ИЗ МАТРИЦЕ ФАКТОРСКЕ СТРУКТУРЕ NAIT-K СКАЛЕ ЗА 2. ФАКТОР Трећи екс;раховани фак;ор, можемо Dефиниса;и као космо- олиизам. У оквиру овоo оpлика националноo иdен;и;е;а Eримарно се ис;ичу оeш;ељуdске вреdнос;и и неoује се осећај Eри- EаDнос;и зајеdници човечанс;ва у којој су EоDеле на нације Eрихваћене, али Eо;исну;е у DруOи Eлан ( Ја сам рво рианик човечансва, а ек она своје нације ) или се ;е EоDеле сма;рају Eревазиђеним и кри;икују се ( Човечансво ресавља јеину раву љуску зајеницу, зао је свака оела на нације шена и есмислена ). БР. БР. САДРЖАЈ АЈТЕМА КОРЕЛ. АЈТЕМА 1 Н23 ЈА САМ ПРВО ПРИПАДНИК ЧОВЕЧАНСТВА, А ТЕК ОНДА СВОЈЕ НАЦИЈЕ.,768 2 Н3 СМАТРАМ СЕБЕ, ПРЕ СВЕГА, ГРАЂАНИНОМ СВЕТА.,674 3 Н14 ВОЛЕО БИХ ДА ЖИВИМ КАО СТАНОВНИК СВЕТА, А НЕ КАО СТАНОВНИК САМО ЈЕДНЕ ДРЖАВЕ. 4 Н8 ЧОВЕЧАНСТВО ПРЕДСТАВЉА ЈЕДИНУ ПРАВУ ЉУДСКУ ЗАЈЕДНИЦУ; ЗАТО ЈЕ СВАКА ПОДЕЛА НА НАЦИЈЕ ШТЕТНА И БЕСМИСЛЕНА.,674,650 5 Н1 ЛОЈАЛНОСТ ВЛАСТИТОЈ НАЦИЈИ ЈЕ ВАЖНИЈА ОД ЛОЈАЛНОСТИ САМОМ СЕБИ. -,408 ТАБЕЛА 6: ИЗВОД ИЗ МАТРИЦЕ ФАКТОРСКЕ СТРУКТУРЕ NAIT-K СКАЛЕ ЗА 3. ФАКТОР Че;вр;и фак;ор оdноси се на конаивну комонену национално иениеа, оdносно мо;ивацију за ак;ивно учешће у живо;у своје националне зајеdнице. ВаријаPле које Oа Dефинишу EоDразумавају акције које EојеDинац Eреузима Eри формирању соeс;веноo националноo иdен;и;е;а, као ш;о је самос;ално Eромишљање или ин;еракције са DруOима, као и акције које DоEриносе очувању националноo иdен;и;е;а, EоEу; Eош;овања оpичаја. ПослеDњи, Eе;и фак;ор којим је оpјашњен најмањи Eроцена; варијансе моoли Pисмо означи;и као оанос нацији у виу ра- 274 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА БР БР. САДРЖАЈ АЈТЕМА КОРЕЛ. АЈТЕМА 1 Н30 ЧЕСТО РАЗМИШЉАМ О ТОМЕ КАКО МОЈА НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ УТИЧЕ НА МОЈ ЖИВОТ. 2 Н31 КАКО БИ САЗНАО ВИШЕ О СВОМ НАЦИОНАЛНОМ ПОРЕКЛУ, ЧЕСТО САМ С ДРУГИМА РАЗГОВАРАО О СВОЈОЈ НАЦИЈИ. 3 Н32 ПОШТУЈЕМ КУЛТУРНЕ ОБИЧАЈЕ СВОЈЕ НАЦИЈЕ; КУВАМ НАЦИОНАЛНА ЈЕЛА, СЛУШАМ НАШУ МУЗИКУ И ПОШТУЈЕМ ТРАДИЦИОНАЛНЕ ОБРЕДЕ. 4 Н29 АКТИВАН САМ У ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ГРУПАМА КОЈЕ СЕ ВЕЋИНОМ САСТОЈЕ ОД ПРИПАДНИКА МОЈЕ НАЦИЈЕ.,768,727,565,447 ТАБЕЛА 7: ИЗВОД ИЗ МАТРИЦЕ ФАКТОРСКЕ СТРУКТУРЕ NAIT-K СКАЛЕ ЗА 4. ФАКТОР иционално наслеђа. У оквиру ове комeонен;е, национални иdен;и;е; се сма;ра Dелом колек;ивноo кул;урноo иdен;и;е;а који се Eреноси Oенерацијски, Eу;ем социјализације ( Деци и омалена реало усађиваи национални ух ). БР. БР. САДРЖАЈ АЈТЕМА КОРЕЛ. АЈТЕМА 1 Н2 ИСТИЦАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ОБЕЛЕЖЈА ЈЕ ИЗРАЗ ПРИМИТИВИЗМА. -,745 2 Н12 СВАКА НАЦИЈА БИ ТРЕБАЛА НЕГОВАТИ СВОЈЕ НАЦИОНАЛНЕ ИДЕАЛЕ.,559 3 Н7 ДЕЦИ БИ ОДМАЛЕНА ТРЕБАЛО УСАЂИВАТИ НАЦИОНАЛНИ ДУХ.,459 ТАБЕЛА 8: ИЗВОД ИЗ МАТРИЦЕ ФАКТОРСКЕ СТРУКТУРЕ NAIT-K СКАЛЕ ЗА 5. ФАКТОР Примена NAIT-K скале у различи;им ис;раживањима Dаје различи;е фак;орске с;рук;уре (Kamenov, Jelić, Frančesko i Mihić, 2006; Сакач, 2011; Сакач, 2013; Štrangarić, 2014). ЗPоO овакве нес;а- Pилнос;и, EојеDини ау;ори сма;рају Dа у резул;а;има није ни оeравdано EреDс;ављање фак;ора оdносно комeонена;а. Значај овоo инс;румен;а оoлеdа се у високом коефицијен;у уну;рашње конзис;енције ;е се само EреDс;ављање укуeноo резул;а;а може сма;ра;и EоузDаним Eри мерењу националноo иdен;и;е;а. С оpзиром на ;о Dа феномену националноo иdен;и;е;а Eрилазимо као Dинамичној ка;еoорији која је EоDложна Eроменама и си;уационо је условљена, оdлучили смо EреDс;ави;и DоPијене комeонен;е. Сма;рамо Dа Pи ова фак;орска нес;аpилнос; моoла Pи;и оpјашњена кул;урним сeецифичнос;има Eосма;раних EоDручја. МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 275

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 ИEак, у анализама које слеdе, корис;ићемо само укуeан резул;а; NAIT-K скале који је Eо;врDио EоузDанос;. ЈеDнофак;орском анализом варијансе (ANOVA) ;ежило се ус;анови;и Eос;оје ли с;а;ис;ички значајне разлике у израженос;и националноo иdен;и;е;а мереноo NAIT-K скалом, у оdносу на OоDину с;уdија. Прелиминарном анализом Eу;ем ЛевеновоO ;ес;а у;врђено је Dа није нарушена Eре;Eос;авка о хомоoенос;и варијансе, међу;им, резул;а;и нису Eоказали с;а;ис;ичку значајнос;, p=0,44. Такође, није Pило с;а;ис;ичке значајнос;и на скали NI, p=0,19. Налази оdoоварају очекиванима, с оpзиром на ;о Dа су с;аросне разлике међу исeи;аницима мале. Посма;рајући укуeан национални иdен;и;е; засеpно на основу с;уdијске OруEе, Eримећујемо Dа с;уdен;и EеDаOоOије имају неш;о виши Eросечан резул;а; на оpе скале, који износи М=88,46 за NAIT-K и М=24,32 за NI, у оdносу на с;уdен;е EсихолоOије, чији Eросечан национални иdен;и;е; износи М=82,71 на скали NAIT-K, оdносно М=23,18 на скали NI. Ове разлике Pисмо моoли оpјасни;и оpразовним циљевима, у ;ом смислу Dа с;уdен;и EсихолоOије усвајају више оpразовних саdржаја који су окрену;и ка космоeоли;изму, Dок се с;уdен;и EеDаOоOије Pаве Eримарно васeи;ањем, ODе васeи;ање у националном Dуху има важну улоoу. НавеDене разлике у укуeном националном иdен;и;е;у, Eрема кри;еријуму с;уdијске OруEе, анализирали смо t-;ес;ом независних узорака. Резул;а; t-;ес;а на скали NAIT-K t(193)=-2,17, p=0,03 Eоказао је с;а;ис;ичку значајнос;, међу;им, кроз израчуна;и е;а кваdра; који износи 0,023 сазнајемо Dа је ;ај у;ицај мали. Да с;а;ис;ички значајне разлике међу с;уdен;и;има EсихолоOије и EеDаOоOије заис;а нема каdа је у Eи;ању национални иdен;и;е;, Eо;врDили смо t-;ес;ом за скалу NI, t(195,5)=-1,51, p=0,13, који није Eоказао с;а;ис;ичку значајнос;. Према кри;еријуму Dеклара;ивне релиoиознос;и, већи Eроцена; исeи;аника (68,4%) изјаснио се као релиoиозан, насeрам 30,1% нерелиoиозних. ИсEи;аници који су се Dекларисали као релиoиозни, имају израженији национални иdен;и;е; у оdносу на нерелиoиозне на оpе скале. ДескриE;ивни Eоказа;ељи ових оdноса Eриказани су у ;аpели 9. КаDа је у Eи;ању Eроучавање оdноса између нације и релиoије, не можемо у Eо;Eунос;и оdpаци;и ;еоријски Eрис;уE који нацију Dефинише као Dис;инк;ивно секуларан феномен, оdвајајући је оd релиoије као засеpне ка;еoорије. ОEерационализација овоo с;ановиш;а на микро нивоу омоoућава а;еис;има Dа развијају и 276 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА РЕЛИГИОЗНОСТ N АР. СРЕДИНА СТД. ДЕВИЈАЦИЈА СТД. ГРЕШКА NAIT-K ДА 143 91,95 16,751 1,416 НЕ 63 73,73 19,383 2,442 NI ДА 143 25,22 4,526,378 НЕ 63 20,33 5,367,676 ТАБЕЛА 9: ДЕСКРИПТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ ОДНОСА НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И ДЕКЛАРАТИВНЕ РЕЛИГИОЗНОСТИ неoују свој национални иdен;и;е; и суeро;но, омоoућава Eоје- Dинцима којима је релиoиознос; Eримарни колек;ивни иdен;и- ;е; Dа PуDу анационално или космоeоли;ски оeреdељени. Међу- ;им, у кон;екс;у Eос;јуOословенских Dруш;ава, EлоDо;ворнији је Eрис;уE који наoлашава DуPоку исeреeле;енос; ова Dва феномена, оdносно који релиoију ;ре;ира као ин;еoрални Dео национализма (Seul, 1999, Brubaker, 2011). На Eрос;орима Pивше ЈуOославије релиoија се Eоказала као Eримарни кул;урни маркер разликовања сроdних нација. Резул;а;и овоo ис;раживања иdу у EрилоO ;ези Dа је релиoија и Dаље Eрису;на на Dруш;веној сцени и Dа EреDс;авља јеdан оd најснажнијих снаpdевача националноo иdен;и;е;а. T-;ес;ом независних узорака у;врђене су с;а;ис;ички значајне разлике између релиoиозних и нерелиoиозних исeи;аника за оpе скале. Е;а кваdра; у овим случају износи 0,19 за NAIT-K и 0,16 за NI, ш;о је Eоказа;ељ је великоo у;ицаја. Резул;а;и t-;ес;а Eриказани су у ;аpели 10. ЛЕВЕНОВ ТЕСТ ЈЕДНАКОСТИ ВАРИЈАНСЕ T-ТЕСТ F P T DF P NAIT-K 1,444,231 6,822 201,000 NI 6,302 102,531,000 ТАБЕЛА 10:РАЗЛИКЕ ИЗРАЖЕНОСТИ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У ОДНОСУ НА РЕЛИГИОЗНОСТ МЕРЕНЕ T-ТЕСТОМ НЕЗАВИСНИХ УЗОРАКА ЗАКЉУЧАК Нација и национални иdен;и;е; су сложени Dруш;вени конс;рук;и. У савременим Dруш;вима захваћеним Eроцесом OлоPа- МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 277

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 лизације, Eоказало се Dа ове ка;еoорије и Dаље имају ис;акну;о мес;о и учес;вују у оpликовању Dруш;вених с;рук;ура и Eроцеса. Резул;а;и ис;раживања сeровеdеноo на EриOоDном узорку оd 209 с;уdена;а ФилозофскоO факул;е;а у ЗаOреPу Eо;врDили су Dа је везивање за национално Eорекло још увек Eрису;но и Dа ;акве Dруш;вене класификације нису Eревазиђене. ОPа Eримењена инс;румен;а NAIT-K скала и Скала националноo иdен;и;е;а NI, Eоказала су умерено изражен национални иdен;и;е;. Фак;орском анализом NAIT-K скале у;врђено је OруEисање у Eе; фак;ора. Први и најdоминан;нији оpлик националноo иdен- ;и;е;а Dефинисан је као ис;акну;а национална EриEаDнос;. ДруOи, зна;но слаpије изражен, оdноси се на екс;ремно ис;ицање националноo иdен;и;е;а и Dефинисан је као национализам, Dок ;рећи, означен као космоeоли;изам, EреDс;авља њеoову су- Eро;нос;, с оpзиром на ;о Dа се њеoова основна оdлика оoлеdа у Eромовисању наdнационалних вреdнос;и. Че;вр;и фак;ор Dефинисан је као кона;ивна Dимензија националноo иdен;и;е;а и EоDразумева ак;ивнос;и које DоEриносе изoраdњи националноo иdен;и;е;а и њеoовом очувању, а које моoу оpухва;а;и информисање и сазнавање о соeс;веном Eореклу, ;раdицији и ис;орији, за;им Eрак;иковање оpичаја, као и ак;ивно учешће у националним орoанизацијама. ПослеDњи, Eе;и фак;ор именовали смо као оdанос; нацији у виdу ;раdиционалноo наслеђа. У оквиру ове комeонен;е најзначајнија улоoа Dа;а је васeи;ању у националном Dуху које се Eримарно оdвија у EороDици Eу;ем ране социјализације у циљу очувања националне EосеPнос;и. С;а;ис;ички значајне разлике у израженос;и националноo иdен;и;е;а у;врђене су Eрема кри;еријуму Dеклара;ивне рели- Oиознос;и. Можемо закључи;и Dа су нација и релиoија Dве Dруш;вене ка;еoорије које су међусоpно DуPоко Eовезане и комeлемен;арне. Иако су ;еорије моdернизације и секуларизације EреDвиђале слаpљење њихових у;ицаја у моdерним Dруш;вима, резул;а;и емeиријских ис;раживања Eоказују Dа су оне и Dаље Eрису;не и не OуPе на значају. У Eроцесу OлоPализације, Eо;рошачка кул;ура нуdи мнош;во иdен;и;е;а који су флуиdноo карак;ера и изложени су Pрзим Eроменама и с;алним EреисEи;ивањима. Национална EриEаDнос; и релиoиознос; су ;акође изложени овим ;ренdовима, али су иeак с;алнијеo и с;аpилнијеo карак;ера у оdносу на ос;але колек;ивне иdен;и;е;е. 278 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА ЛИТЕРАТУРА Сакач, М. (2011). С;рук;ура националноo иdен;и;е;а млаdих. У: Темаски зорник: Друшвени оноси Сра и Хрваа, национални иение и мањинска рава са сановиша евроских инерација (с;р. 107 124). СомPор: ПеDаOошки факул;е;. Сакач, М. (2013). Национални иdен;и;е; и национална EриEаDнос; у кон;екс;у социоdемоoрафских варијаpли, у: Темаски зорник: Друшвени оноси Сра и Хрваа, национални иение и мањинска рава са сановиша евроских инерација, књиа 2 (с;р. 53 68). СомPор: ПеDаOошки факул;е;. Anderson, B. (1998). Nacija: zamišljena zajednica. Beograd: Plato. Bakić, J. (2006). Teorijsko-istraživački pristupi etničkoj vezanosti (Ethnicity), nacionalizmu i naciji. Sociologija, 48 (3), 231 265. Bilig, M. (2009). Banalni nacionalizam. Beograd: Biblioteka XX vek. Boneta, Ž., Banovac, B. (2007). Religioznost i nacionalizam na hrvatskoj periferiji veliki scenariji za male zajednice. Migracijske i etničke teme, 23 (3), 163 184. Brubaker, R. (2004). In the Name of the Nations: Reflections on Nationalism and Patriotism. Citizenship Studies, 8 (2), 115 127. Brubaker, R. (2011). Religion and Nationalism: Four Approches. www.sscnet.ucla.edu/soc/faculty/brubaker/publications/religion_and_nationalism _forthcoming.pdf. Преузе;о 13. 10. 2014. Brubaker, R. (1994). Rethinking Nationhood: Nations as Institutionalized Form, Practical Category, Contingent Event. Contention, 4 (1), 3 14. Cinnirella, M. (1997). Towards a European Identity? Interactions between the National and European Social Identity Manifested by University Students in Britain and Italy. British Journal of Social Psychology, 36: 19 31. Čorkalo, D., Kamenov, Ž. (1998). Nacionalni identitet i međunacionalna tolerancija. Izveštaj sa VIII ljetne psihologijske škole. Zagreb: Filozofski fakultet. Dženkins, R. (2001). Etnicitet u novom ključu. Beograd: Biblioteka XX vek. Đorđević Milošević, J. (2003). Jedan pokušaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnih Identiteta. Psihologija, 36 (2), 125 140. Eriksen, T. H. (2004). Etnicitet i nacionalizam. Beograd: XX vek. Gelner, E. (1997). Nacije i nacionalizam. Novi Sad: Matica srpska. Hall, J. (1993). Nationalisms, classified and explained. Daedalus, 122 (3), 1 13. Hobsbaum, E. (1996). Nacije i nacionalizam od 1780: program, mit, stvarnost. Beograd: Filip Višnjić. МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 279

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Kamenov, Ž., Jelić, M., Franceško, M., Mihić, V. (2006). Odnos nacionalnog i europskog identiteta i stavova prema europskim integracijama građana Zagreba i Novog Sada. Društvena istraživanja, 15 (4 5), 867 890. Kardelj, E. (1973). Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja. Beograd: Kominist. Mihić, V. (2009). Da li smo i mi Evropljani? Povezanost i korelati evropskog i nacionalnog identiteta. Psihologija, 42 (2), 203 220. Mesić, M. (2006). Multikulturalizam: društveni i teorijski izazovi. Zagreb: Školska knjiga. Phinney, J. (1992). The Multigroup Ethnic Identity Measure: A new scale for use with adolescents and young adults from diverse groups. Journal of Adolescence Research, 7: 156 176. Renan, E. (1882). What is a nation? http://ucparis.fr/files/9313/6549/9943/ What_is_a_Nation.pdf. Преузе;о: 13.10.2014. Ricer, Dž. (2012). Savremena sociološka teorija i njeni klasični koreni. Beograd: Službeni glasnik. Robertson, R. (1994). Globalisation or Glocalisation? Journal of International Communication, 1 (1), 33 52. Robertson, R. (1995). Glocalisation: Time-Space and Homogeneity-Heterogeneity. In: Featherstone, M., Lash, S., Robertson, R. (eds). Global Modernities (pp. 25 44). London: Sage. Rot, N., Havelka, N. (1972). Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjoškolske omladine. Beograd: Institut za psihologiju. Sekulić, D., Šporer, Ž. (2006). Religioznost kao prediktor vrijednosnih orijentacija. Revija za Sociologiju, 37 (1 2), 1 19. Seul, J. (1999). Ours Is the Way of God : Religion, Identity, and Intergroup Conflict. Journal of Peace Research, 36 (5), 553 569. Smit, A. (2010). Nacionalni identitet. Beograd: XX vek. Subotić, M. (2005). Crno-beli svet: prilog istoriji dualnih tipologija nacionalizma. Filozofija i Društvo, 26 (1), 9 65. Šram, Z. (2008). Etnocentrizam, autoritarne tendencije i religioznost: relacije na uzorku zagrebačkih studenata. Migracijske i etničke teme, 24 (1 2), 49 66. Štrangarić, S. (2014). Odnos religije i nacije primer studenata u Vojvodini. Religija i Tolerancija, 12 (21), 109 124. Šuvar, S. (1988). Socijalizam i nacije. Zagreb: Globus. Tadić, Lj. (1967). Nacionalizam i internacionalizam. Filosofija, 3:11. Veber, M. (1976). Privreda i društvo. Beograd: Prosveta. 280 МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ

ТРАГАЊЕ ЗА ИЗРАЗОМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА MARIJA D. SAKAČ SNEŽANA Z. ŠTRANGARIĆ SAŠA S. MARKOVIĆ UNIVERSITY OF NOVI SAD, FACULTY OF EDUCATION IN SOMBOR SUMMARY SEARCHING FOR THE SENSE OF NATIONAL IDENTITY IN THE GLOBALIZATION CONTEXT EXAMPLE OF STUDENTS IN CROATIA The results of an empirical research on national identity and its components are presented in this paper. National identity was measured by the scale NAIT-K, which contains National identity scale NAIT with elements of MEIM (Phinney, 1992) and National identity scale (Cinnirella, 1997). Both instruments had high results for Cronbach alfa (α=0, 92; α=0, 87). In addition to these instruments, socio-demographic questionnaire was also used. On the sample of 209 students at Faculty of Philosophy in Zagreb, results indicated medium strong national identity. The factor analysis of the structure of national identity measured by NAIT-K isolated five components. We defined them as: strong national identity, nationalism, cosmopolitism, conative dimension of national identity and nation loyalty as a form of traditional heritage. Statistically significant differences are determined in analyses of national identity and religiosity. It was shown that religious respondents have stronger national identity compared to nonreligious ones. KEYWORDS: nation, national identity, students. Овај чланак је оpјављен и Dис;риPуира се EоD лиценцом Creative Commons Ау;орс;во-Некомерцијално МеђунароDна 4.0 (CC BY-NC 4.0 https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC 4.0 https://creativecommons.org/licenses/by-nc/4.0/). МАРИЈА Д. САКАЧ, СНЕЖАНА З. ШТРАНГАРИЋ, САША С. МАРКОВИЋ 281