4.2. МЕРЕЊЕ ДУЖИНЕ, ЗАПРЕМИНЕ И ВРЕМЕНА

Transcript

1 Мерење 4.2. МЕРЕЊЕ ДУЖИНЕ, ЗАПРЕМИНЕ И ВРЕМЕНА МЕРЕЊЕ ДУЖИНЕ Дужина је основна физичка величина и најчешће се обележава ознаком l. Под мерењем дужине подразумевамо мерење висине, дубине, дебљине, ширине пређеног пута, пречника, полупречника итд. Јединица за дужину у Међународном систему мера је метар (m). Када меримо дужину, можемо користити и мање и веће јединице од метра. Ово се не односи само на метар већ и на друге јединице. За мерење јединица које су веће од основних, користе се декадни умношци. Испред назива за одговарајућу већу јединицу пишу се префикси: дека-, хекто-, кило-, мега-, гига-, тера- ( погледати табелу на страни 78.). Дека - значи десет пута већи, хекто - сто пута већи, кило - хиљаду пута већи, мега - милион пута већи. Лењир Метарска трака Већа јединица од метра која се најчешће користи је километар1km = 1000m (километар је хиљаду пута већи од метра). Испред назива за одговарајућу мању јединицу пишу се префикси: деци-, центи-, мили-, микро-, нано-, пико-. Деци - значи десет пута мањи, центи - сто пута мањи, мили - хиљаду пута мањи, а микро - је милионити део. Сходно томе: мање јединице од метра (које се најчешће користе) су: дециметар 1dm = 0,1m (дециметар је десети део метра) центиметар1cm = 0,01m (центиметар је стоти део метра) милиметар 1mm = 0,001m (милиметар је хиљадити део метра) Ласерски даљиномер Микрометарски завртањ 77

2 Физика 6. разред Све што смо досад рекли, можемо изразити помоћу табеле: Табела назива и ознака префикса децимални делови назив префикса ознака декадни умношци назив префикса ознака 0,1 деци d 10 дека d 0,01 центи c 100 хекто h 0,001 мили m кило k 0, микро μ мега M 0, нано n гига G 0, пико p тера Т Помично мерило (нонијус) У зависности од дужине коју меримо, користимо: лењир, метарску траку, челичну (геометарску) траку. Ако меримо дужину књиге, користићемо лењир. За мерење дужине стола користићемо метарску траку, а за мерење дужине плаца геометарску траку. За прецизнија мерења се користе помично мерило (лењир са нонијусом) и микрометарски завртањ и, у новије време, ултразвучни или ласерски даљиномер. 78

3 Мерење ОДРЕЂИВАЊЕ ПОВРШИНЕ Површина је изведена физичка величина. Површина се у математици обележава словом P, а пошто се у физици тим словом обележава снага (физичка величина, коју ћемо учити у седмом разреду), ознака за површину у физици је S. Мерење површине се своди на мерење дужине. Да бисмо одредили површину квадрата, измерићемо дужину једне његове странице () и применити образац S =, односно S = 2. Kод одређивања површине правоугаоника, потребно је измерити дужину () и његову ширину (b) и применити образац S = b квадрат правоугаоник b S = = 2 S = b Јединица за површину је квадратни метар (1m 2 ), а то је површина квадрата чија је страница дужине 1m. Веће јединице од квадратног метра су: ар 1r = 100 m 2 хектар 1h = m 2 квадратни километар 1km 2 = m 2 Kвадратним метрима се изражавају површине станова, арима и хектарима се мере површине земљишта (плацева и њива). Квадратним километрима изражавамо површине држава. 79

4 Физика 6. разред Мање јединице од квадратног метра су: квадратни дециметар 1dm 2 = 0,01m 2 квадратни центиметар 1cm 2 = 0,0001m 2 квадратни милиметар 1mm 2 = 0,000001m 2 Површину попречног пресека жице изражавамо у квадратним милиметрима. МЕРЕЊЕ ЗАПРЕМИНЕ Запремина је изведена физичка величина и означава се словом V. Запремина је део простора коју неко физичко тело заузима. Аутобус има већу запремину од аутомобила. Јединица за запремину у Међународном систему мера је кубни метар (m 3 ). Толико износи запремина коцке чија ивица има дужину 1 m. У пракси се ретко користе веће јединице од кубног метра. Мање јединице од кубног метра су: кубни дециметар 1dm 3 = 0,001m 3 кубни центиметар 1cm 3 = 0,000001m 3 За изражавање запремине течности и гасова често се користе литар и милилитар. Литар (l) 1l = 1dm 3 Милилитар (ml) 1ml = 1cm 3 Пример за већу јединицу од литра је барел. Један барел има 159 литара и користи се за мерење запремине нафте. 80

5 Мерење Код тела правилног геометријског облика, мерење запремине своди се на мерење дужине. Да бисмо израчунали запремину коцке, измерићемо дужину ивице коцке и применити образац V =, односно V = 3. За одређивање запремине квадра потребно је измерити његове димензије (, b, c) и помножити их: V = b c. Коцка Квадар b V = = 3 V = b c c За мерење запремине течности користи се мензура. То је цилиндрични стаклени (или пластични) суд, са угравираном скалом. Мерење запремине течности је врло једноставно: течност се сипа у мензуру и директно се врши очитавање њене запремине. Приликом очитавања запремине, очи треба да буду на истој висини као слободна површина течности. Мензуре различитих величина 81

6 Физика 6. разред Мензура се користи и за одређивање запремине чврстог тела неправилног облика (које се не раствара у течности). Прво у мензуру сипамо течност до одређеног подеока и очитамо вредност запремине течности V 1 = 20cm 3, затим се у мензуру спусти тело и ниво воде се подиже. Тада очитавамо укупну запремину V 2 = 35cm 3. Запремина чврстог тела једнака је разлици укупне запремине и запремине течности. cm 3 cm 3 V- запремина тела V = V 2 - V 1 = 35cm 3-20cm 3 V = 15cm 3 Ако тело не може да стане у мензуру, користи се суд са преливном цеви и мензура. Течност сипамо све до нивоа преливне цеви. Затим убацимо тело у суд и течност се прелије у мензуру. Запремина тела је једнака запремини течности која се прелила у мензуру и можемо је очитати. Погледајте слику. Суд са преливном цеви 82

7 Мерење МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА Савремени живот се не би мого замислити без мерења времена. Један ученик мора да зна кад полази у школу, колико времена ће бити у школи, кад му почиње тренинг, колико тренинг траје, у колико сати треба да подеси будилник итд. Фотографије мензура различите величине. (слика 4.6) У физици, као и у свакодневном животу, можемо на два начина размишљати о времену: 1.Један начин нам описује временски тренутак. Постављамо питање: Кад почиње трећи час? 2. Други начин нам описује временско трајање тј. временски интервал. Постављамо питање: Колико траје школски час? Временски интервал нам даје податак о времену које је протекло од тренутка кад је почео час до тренутка кад се он завршио. Време је основна физичка величина и као ознака за време користи се слово t. Мерна јединица за време је секунда s. У свакодневном животу користимо и веће мерне јединице: минут (min), сат или час (h), дан, година итд. Коју јединицу ћемо користити, зависи од појаве или догађаја, чије време трајања меримо. Ако меримо време трчања на 100m, онда користимо секунде. Време трајања школског часа меримо минутима, а школског распуста данима. 83

8 Физика 6. разред Кад је у питању време, не важи декадни систем, већ, код већих јединица од секундe, важи овакав бројчани однос: 1min = 60 s 1h = 60 min = 3600 s 1дан = 24 h = 1440 min = s Мање јединице од секунде су десети и стоти делови секундe као и: милисекунда 1ms = 0,001s микросекунда 1μs = 0,000001s Најчешће се за мерење времена користи часовник, а за прецизнија мерења хронометар (штоперица). Притиском на дугме хронометар се пушта у рад, а другим притиском се зауставља. Тачност оваквог, механичког хронометра, је десети део секунде. Поред оваквог хронометра постоје и електронски хронометри који се користе за прецизнија мерења, са тачношћу стотог дела секунде. (Стоти делови секунде су важни код пливачких такмичења и атлетичарских трка). Најтачнији је атомски часовник. Већина школских кабинета има метроном, који служи за давање такта приликом свирања. Померањем тега на казаљци можемо мењати ритам (тј. мењамо број откуцаја у секунди). Метроном Атомски часовник 84