МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА. ttl. тракасти транспортери, капацитет - учинак, главни отпори кретања. Машине непрекидног транспорта. предавање 2.

Transcript

1 МАШИНЕ НЕПРЕКИДНОГ ТРАНСПОРТА предавање.3 тракасти транспортери, капацитет учинак, главни отпори кретања

2 Капацитет Капацитет представља полазни параметар при прорачуну транспортера задаје се пројектним задатком као запремински капацитет или масени капацитет

3 A[m ] површина попречног пресека материјала на траци Облик пресека Површина пресека Капацитет Запремински капацитет дефинисан је једначином протока: равна трака коритасти, дводелни Za A [m 3 / s ] коритасти, троделни 36 A [m 3 / h ] коритасти, петоделни А тачна вредност површине А * упрошћена А ** приближна i

4 A[m ] површина попречног пресека материјала на траци Облик пресека Површина пресека Рачунски могућу површину попречног пресека одређује ширина траке и облик који она формира у пресеку (равни или коритасти) као и угла насипне косине материјала. равна трака коритасти, дводелни Za Могу се користити следећа упрошћења и зaкључци: коритасти, троделни узима се да су насипне косине равне површине (што стварно није случај) и да су ограничене насипним углом у покрету ϕb коритасти, петоделни А тачна вредност површине А * упрошћена А ** приближна i

5 A[m ] површина попречног пресека материјала на траци Облик пресека Површина пресека Рачунски могућу површину попречног пресека одређује ширина траке и облик који она формира у пресеку (равни или коритасти) као и угла насипне косине материјала. равна трака коритасти, дводелни Za Могу се користити следећа упрошћења и зaкључци: коритасти, троделни корисна ширина траке представља насипну ширину материјала на траци b,9 B,5 [m] где је: B ширина траке коритасти, петоделни А тачна вредност површине А * упрошћена А ** приближна i

6 A[m ] површина попречног пресека материјала на траци Облик пресека Површина пресека Рачунски могућу површину попречног пресека одређује ширина траке и облик који она формира у пресеку (равни или коритасти) као и угла насипне косине материјала. равна трака коритасти, дводелни Za Могу се користити следећа упрошћења и зaкључци: коритасти, троделни за ширине траке B> m и динамички (при кретању) насипни угао ϕb 5, може се рачунати са већом корисном од предложене ширине, под условом да не долази до закошавања траке коритасти, петоделни А тачна вредност површине А * упрошћена А ** приближна i

7 У зависности од величине зрна односно комада материјала, важе следеће препоруке за минималну ширину траке B min d ; ако комади (зрна) величинe d max чине мање од % транспортованог материјала онда ширина траке износи: B min >3d max ако комади (зрна) величинe d max чине око % 6% транспортованог материјала онда ширина траке износи: Након одређивања неопходне ширине траке, коначну вредност треба бирати из реда стандардних вредности: Група A B C D d [mm] <,4, d max >B min >3d max ако комади (зрна) величинe d max чине око 6% транспортованог материјала онда ширина траке износи: 4d max B min B [m],3;,4;,5;,65;,8;,;,;,4;,6;,8;,;,5;,5;,7; 3, E F G H K L >3

8 Капацитет Запремински капацитет дефинисан је једначином протока: [m/s] брзина транспортовања материјала зависи од врсте материјала који се транспортује односно од намене транспортера A [m 3 / s ] бира се из реда следећих препоручених вредности: 36 A [m 3 / h ],;,5;,4;,5;.66;,84;,5;,3;,68;,9;,6; 3,35; 4,9; 4,67; 4,4; 5,85; 6,55; 7,4; 8,4;,

9 Капацитет Запремински капацитет дефинисан је једначином протока: коефицијент смањенја попречног пресeка због неравномерног протoка материјалa који зависи од начина пријема A [m 3 / s ] с обзиром да се проrачун ради за највећи могући капaцитет треба узети његову максималну вредност 36 A [m 3 / h ] акосеунапредзнадаћенеравномерност протoка постојати, може се ићи са мањом вредношћу коефицiјента

10 Капацитет коефицијент смањења капацитета због нагиба транспортера Запремински капацитет дефинисан је једначином протока: A [m 3 / s ] као препоруке могу се узети вредности дате у табели : 36 A [m 3 / h ] Табела. Коефицијент смањења капацитета δ [ o ] до ,96,93,89,85,8,78,74

11 Капацитет Запремински капацитет дефинисан је једначином протока: Од запреминског на капацитет транспортоване масе у јединици времена прелази се уводјењем насипне густине материјала: A 36 A [m [m 3 3 / s ] / h ] m ρ [g/s] или [g/h] m

12 [m 3 /s] [ m / s ] равни дводелни троделни петоделни Облик пресека A[m ] површина попречног пресека материјала на траци Површина пресека φ b B [m] β º β º β 3º β 35º β 45º равна трака коритасти, дводелни Za 5º,3,4,5,65,8,,,4,6,8,,5,5,75 3,,3,6,,9,3,48,7,98,9,65,5,3,,4,6,37,58,93,37,89,49,38,395,43,68,9,6,,9,37,46,46,7,5,7,34,39,394,49,39,47,55,644,8,35,36 коритасти, троделни º коритасти, петоделни А тачна вредност површине А * упрошћена А ** приближна i 5º ,53,33,4,5,634,835,997

13 Отпори кретања траке За прорачун отпора кретања и силе у траци потребно је познавати услове у којима транспортер ради, па се на основу те анализе врши димензионисање: траке, погонског и повратног (затезног) бубња, способност преноса трењем, затезног уређаја, погонског система (мотор, редуктор, спојнице, кочница), растојање носећих и повратних ваљака, прелазних секција формирања корита траке и преласка траке у равни део Случај Стање кретања устаљени рад устаљени рад устаљени рад устаљени рад покретање покретање кочење мировање (укочен) мировање (укочен) Услови рада дефинисани су случајевима оптерећења разврставаних у 9 група према табели Оптерећена траса успон пад цела без терета успон пад успон пад успон Релативна брзина Δ

14 Отпори кретања траке Ради упрошћења прорачуна уводе се величине сведене на јединицу дужине транспортера: специфичне масе [g/m] специфична оптерећења [N/m] m m m за материјал m B m q m m g m m g m B m. за траку q m g m m n p m l m l n n p p за носеће ваљке за водеће ваљке q q n p m m n p g g

15 Велики број појединачних отпора кретања при транспорту материјала може се сврстати у три групе отпора: главни отпори F wgl споредни oтпoри H L q m +q m d m q n ΣF wr l n ω a) F wgl H F wsp δ l p допунски oтпoри F wp q +q p F wdop L q H F F z ΣF wr укупни отпор кретања за случај оптерећења : F z F wp q H F F w F + ΔF ( ) wgl ( ) w( ) F z b)

16 укупни отпор кретања за случај оптерећења : Отпори кретања траке F w F + ΔF ( ) wgl ( ) w( ) при чему, сходно табели, може бити: ΔF ( ) Fwsp + Fwdop ; ΔFw ( ) w Случај Стање кретања Оптерећена траса Релативна брзина Δ Фиктивни коеф. кот. f Отпори кртања ΔF устаљени рад успон f F sp +F dop устаљени рад пад,6 f 3 устаљени рад цела f F sp +F dop 4 устаљени рад без терета,3 f F sp +F dop 5 покретање успон f F sp +F dop 6 покретање пад,6 f 7 кочење успон f 8 мировање (укочен) пад,6 f 9 мировање (укочен) успон,6 f

17 Отпори кретања траке Главни отпори кретања F wgl У главне отпоре кретања траке могу се сврстати отпори кретања једне iте деонице транспортера дужине l i спадају: отпори кретања носећих ваљакаролни (трење у лежиштима ваљака); отпор притиска измедју траке и ваљака; отпор деформације траке и материјала при кретању преко носећих ваљака; отпор успона при савладавању висинске разлике; отпор убрзавања: материјала, траке и обртних делова носећих ваљака и бубњева при покретању или кочењу

18 a) Главни отпори кретања F wgl F (i) l l 3 H 3 l 4 H 4 H l o l l H F wgl(i) b) l (i) δ(i) a) први сабирак односи на отпоре трења котрљања траке и материјала преко носе}их ваљака (q m +q ) sinδ (i) l n(i) q F (l) qm +q (q m +q ) cosδ (i) F wgl [( q ) f cos δ () i () i () i m () i f ( q m () i ) sin δ () i m () i () i + Δ ( θ ) l() i g

19 a) Главни отпори кретања F wgl F (i) l l 3 H 3 l 4 H 4 H l o l l H F wgl(i) b) l (i) δ(i) a) q (q m +q ) sinδ (i) l n(i) F wgl () i m () i F (l) qm +q (q m +q ) cosδ (i) [( q ) f cos δ () i () i ( q m () i ) sin δ () i m () i () i f + други сабирак представља отпоре котрљања у лежиштима ваљака Δ ( θ ) l() i g

20 a) Главни отпори кретања F wgl F (i) l l 3 H 3 l 4 H 4 H l o l l H F wgl(i) b) l (i) δ(i) a) q трећи сабирак представља компоненту отпора који се јавља због нагиба транспортера F (l) (q m +q ) sinδ (i) qm +q (q m +q ) cosδ (i) l n(i) F wgl [( q ) f cos δ () i () i () i m () i f ( q m () i ) sin δ () i m () i () i + Δ ( θ ) l() i g

21 a) Главни отпори кретања F wgl F (i) l l 3 H 3 l 4 H 4 H l o l l H F wgl(i) b) l (i) δ(i) a) F wgl () i m () i F (l) (q m +q ) sinδ (i) qm +q (q m +q ) cosδ (i) [( q ) f cos δ () i () i ( q m () i ) sin δ () i m () i () i f l n(i) + Δ ( θ ) l() i g q четврти сабирак представља инерцијалне отпоре материјала, траке и ваљака при покретању

22 Отпори кретања траке Главни отпори кретања F wgl Након увођења замена добија се упрошћени облик главног отпора кретања оптерећене траке: F w wgl ( ) q w () i () i θ + f l () i () i m () i Уведене замене у виду коефицијената су: θ Δ g Δ + sinδ + f cosδ ; δ g () i () i () i () i () i 4 J d m < ( за δ cos ) фактор редукције ротационих маса ваљака

23 Отпори кретања траке Главни отпори кретања F wgl Вредности за δ () i и Δ треба у наведеним коефицијентима ставити са својим предзнаком: за успон: + δ за пад: δ () i при покретању: при кочењу: () i Δ + Δ Након увођења замена добија се упрошћени облик главног отпора кретања оптерећене траке: F w wgl ( ) q w () i () i θ + f l () i () i m () i Уведене замене у виду коефицијената су: θ Δ g Δ + sinδ + f cosδ ; δ g () i () i () i () i () i 4 J d m < ( за δ cos ) фактор редукције ротационих маса ваљака

24 Отпори кретања траке Главни отпори кретања F wgl Укупни главни отпор кретања траке са транспортованим материјалом за целу трасу транспортера добија се из суме отпора за сваку деоницу посебно: F wgl n i Δ ( ) q m () i w () i () i θ + f l() i g Код малих дужина и великих брзина транспортовања треба узети у обзир и момент инерције повратног (затезног) и осталих бубњева на траси. Пошто се убрзање, може одредити тек након димензионисања погона, треба најпре рачунати са слуајевима оптерећења 4.

25