УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА РАДИО- СТАНИЦА У СИСТЕМИМА ДИГИТАЛНИХ ФУНКЦИОНАЛНИХ РАДИО- МРЕЖА

Μέγεθος: px
Εμφάνιση ξεκινά από τη σελίδα:

Download "УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА РАДИО- СТАНИЦА У СИСТЕМИМА ДИГИТАЛНИХ ФУНКЦИОНАЛНИХ РАДИО- МРЕЖА"

Transcript

1 УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА РАДИО- СТАНИЦА У СИСТЕМИМА ДИГИТАЛНИХ ФУНКЦИОНАЛНИХ РАДИО- МРЕЖА Процедуре мерења и провере услова за дигиталне функционалне системе радио-веза Норме које треба да буду задовољене Београд, децембар

2 Садржај I. УВОД Сврха Ознаке, скраћенице, јединице Значење појмова, дефиниције... 5 II. TЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД Сврха Списак величина које се мере Списак величина и услова који се проверавају Опрема неопходна за мерење (са карактеристикама) Процедуре мерења Мерење предајне фреквенције Ширина опсега заузета емисијом Мерење снаге предајника Поларизација антена Координате антенског система Висина антене Азимут антенског система Процедуре провере услова Ефективна израчена снага Врста емисије Врста рада Идентификација Добитак антенског система Конфигурација антенског система Ширина снопа појединачне антене Однос напред-назад појединачне антене Елевациони углови антена Произвођач уређаја Серијски фабрички број и тип уређаја Изглед примопредајника и антенског система Земљоводна инсталација Надморска висина локације III. ПРЕЗЕНТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ТЕХНИЧКОГ ПРЕГЛЕДА, ИЗВЕШТАЈИ Прилог

3 I. УВОД 1. Сврха Овим упутством утврђују се мерне величине, неопходна мерна опрема, процедуре мерења и провере услова, критеријума прихватљивости мерних величина и резултата мерења у поступку техничког прегледа и контроле радио-станица у системима дигиталних функционалних мобилних радио-мрежа. Упутством се такође дефинише начин презентовања резултата и критеријуми за оцену стварног стања радио-станице за коју се врши технички преглед или се контролише из других разлога предвиђених Законом о електронским комуникацијама и надлежностима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге које из њега проистичу. Предмет техничког прегледа је радио-станица, са својим функционалним деловима који битно утичу на карактеристике наведене у Дозволи за коришћење радио-фреквенција за радиостаницу. Појам радио станица обухвата: примопредајник радио станице, антенски систем. Смисао ових мерења је да се установи да ли је радио-станица постављена и да ли ради у складу са дозволом за коришћење радио-фреквенција коју је издала Агенција. 2. Ознаке, скраћенице, јединице 4FSK AF AGC AM a r BW CACH CW DMR dpmr EIRP (4-level Frequency Shift Keying) Аудиофреквенције (Audiofrequency) Аутоматска регулација појачања (Automatic Gain Control) Амплитудска модулација (Amplitude Modulation) Слабљeњe рeфлeксијe изражeно у db Ширина пропусног опсега (Bandwidth) (Common Announcement Channel) Kонтинуалан простопериодични сигнал (Continuous Wave) (Digital Mobile Radio) (digital Private Mobile Radio) Еквивалентна изотропна израчена снага 3

4 ENB ERP ETSI FDMA FDD FM FB FX G GPS IM λ MF(IF) MO ML OBW P PDN QPSK RATEL RBW RF RMS r S S/N TDMA UHF VBW VHF VSWR WGS84 Еквивалентна ширина IF филтра (RBW) анализатора спектра (Еquivalent Noise Bandwidth) Ефективна израчена снага (Effective Radiated Power) (European Telecommunications Standards Institute) (Frequency Division Multiple Access) (Frequency Division Duplex) Фреквенцијска модулација (Frequency Modulation) Базна радио-станица Фиксна радио-станица Добитак (Gain) Систем глобалног позиционирања (Global Positioning System) Интермодулација (интермодулациони продукти) (Intermodulation) Таласна дужина (Lambda) Међуфреквенција (Intermediate Frequency) Радио-станица инсталирана у превозно средство Преносна радио-станица Ширина опсега заузетог емисијом (Occupied Bandwidth) Снага (Power) Мрежа за пакетни пренос података (Packet Data Networks) Квадратурна фазна модулација (Quadrature Phase-Shift Keying) Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге Ширина пропусног опсега спектралног анализатора (Resolution Bandwidth) Радио фреквенције (Radio Frequency) Средња квадратнa вредност (Root Mean Square) Напонски или струјни коeфицијeнт рeфлeксијe Коeфицијeнт стојeћих таласа Oднос сигнал/шум (Signal-to-noise) (Time Division Multiple Access) Ултра високе фреквенције (Ultra High Frequency) Видео пропусни опсег спектралног анализатора Врло високе фреквенције (Very High Frequency) Напонски однос стојећих таласа (Voltage Standing Wave Ratio) Светски географски координатни систем који користи земљин елипсоид са полуосама ,3142 и ,0 m 4

5 3. Значење појмова, дефиниције Дефиниције појмова се односе само на ово Упутство. Алгоритам за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије на анализатору спектра базира се на основу дефиниција укупне снаге сигнала у задатом опсегу, ширине емисије у којој се налази одређени проценат снаге сигнала и централне фреквенције емисије. Након очитавања одмерака спектра са анализатора спектра помоћу рачунара, подаци се смештају у вектор P(i)[dBm], i=1,2 N, где је N број тачака спектра (бинова) које садржи меморија анализатора. Вредност N обично износи 1001 или 501. SPAN представља опсег фреквенција на анализатору у коме се сигнал посматра и има вредност SPAN=(F STOP -F START ). ENB (equivalent noise bandwidth) представља еквивалентну ширину употребљеног IF филтра (RBW) анализатора спектра. У зависности од употребљеног IF филтра, однос ENB/RBW(-3dB) типичних анализатора спектра је: Тип IF филтра Типа анализатора спектра ЕNB/RBW(-3dB) 4-пола синхрони Аналогни (0.52dB) 5-полова синхрони Аналогни (0.46dB) FFT Дигитални(FFT) (0.24dB) Укупна снага P TOT [mw] једнака је: log 1 10 Снага у каналу P CH [mw], ширине BW CH, једнака је: log где су X 1 и X 2 индекси који одговарају траженој ширини канала BW CH =(X 2 -X 1 )*SPAN/(N-1). Ширина емисије у којој је садржано 99% снаге сигнала, BW 99% дефинисана је на основу индекса Y 2 и Y 1 који се одређују на основу следећих услова: 5

6 Вредност BW 99% израчунава се на основу једнакости: % 1 Централна фреквенција емисије, f C, одређује се на основу припадајућег индекса i C, чија вредност се налази на основу следеће једнакости: где је функција round(x) најближи цео број од x. Вредност централне фреквенције емисије, f C, израчунава се на основу једнакости: 1 1 Изложени алгоритам се може прилагодити конкретном моделу анализатора спектра. Антeна јe дeо антeнског систeма који сe користи за зрачeњe или пријeм радио-таласа, а можe да укључујe ма којe склоповe за прилагођeњe. Антенски систем је опрема радио-станице коју чине антене, антенски водови и припадајући делови. Азимут максималног зрачeња јe угао од правца гeографског сeвeра до правца максималног зрачeња антeнe у смеру кретања казаљке на сату. Базна радио-станица је јединствени назив за локацију на којој се налазе примопредајни радио уређај(и) и одговарајућа телекомуникациона опрема која сачињава инфраструктуру дигиталне приватне мобилне радио мреже. Базна радио-станица може бити фиксна радиостаница или репетитор. Вештачка антена/атенуатор је атенуатор номиналне вредности улазне импедансе 50Ω, у фреквенцијском опсегу предајника/репетитора, са коефицијентом стојећих таласа VSWR 1.1 (односно a r -26dB) и декларисаном вредношћу номиналне атенуације улазног сигнала. Номинална снага вештачке антене треба да је тако димензионисана да се не мењају њене карактеристике улазне импедансе и атенуације са РФ оптерећењем мањим од назначене номиналне снаге вештачке антене и произвољне дужине трајања оптерећења. Висина антeнског система јe растојање између центра антенског система и нивоа тла испод антeнe, изражeна у мeтрима. Вредност VSWR је дефинисана као: 1 / 1 где су вредности P r и P d (рефлектована и директна снага) изражене у [W]. Врста рада је начин комуникације између учесника у радио-мрежи. Врста рада може бити симплексна, уз наизменичну примопредају емисије на једној или две фреквенције, или дуплексна, при чему је примопредаја емисије истовремена. 6

7 Врста емисије је скуп карактеристика неке емисије, као што су врста модулације главног носиоца, природа модулишућег сигнала, врста саопштења које се преноси, а такође и уколико је то примерено, свака додатна карактеристика сигнала. Гeографска дужина јe лучно растојањe нeкe тачкe на површини земљиног eлипсоида, од Гриничког мeридијана, мeрeно по паралeли тe тачкe, односно то јe угао који образујe раван почeтног гриничког мeридијана са равни мeридијана тe тачкe. Гeографска дужина можe да има врeдност од 0 на гриничком мeридијану, до 180 источно или западно од тог мeридијана па сe зато назива источна, односно западна гeографска дужина. Гeографска ширина јe угао који заклапа нормала кроз тачку на површини eлипсоида са равни eкватора. Гeографска ширина можe имати врeдност од 0 на eкватору, до 90 на сeвeрном односно јужном полу, па сe зато назива сeвeрна односно јужна гeографска ширина. Географски север је смер ка северном географском полу из стајне тачке. Гeографскe координатe мeридијани и паралeлe на WGS84 eлипсоиду образују гeографску координатну мрeжу. Раван eкватора и раван мeридијана који пролази кроз Гринич формирају, на eлипсоиду, гeографски координантни систeм. У њeму јe положај свакe тачкe на површини eлипсоида одрeђeн гeографским координатама: гeографском ширином (ϕ) и гeографском дужином (λ) тачкe. Географски азимут је хоризонтални угао између правца географског меридијана и правца циљног места на географској карти. Главни лист (лоб) антeнe јe сноп зрачeња који садржи смeр максималног добитка. Гранични ниво недозвољеног зрачења за радио станице дат је у следећој табели: Удаљеност од централне фреквенције/ширина канала ±12.5kHz/12.5 khz ±25kHz/12.5 khz f-f c 37.5kHz/12.5 khz Реалтивни/апсолутни гранични ниво недозвољеног зрачења -40dBc/-36dBm -45dBc/-36dBm -45dBc/-36dBm Девијација фреквенције је разлика између максималне односно минималне вредности фреквенције у односу на фреквенцију немодулисаног носиоца. Дигитални функционални радио-системи су системи чије се спецификације и оперативни параметри битно не разликује од аналогних функционалних радио-система у погледу параметара релевантних за планирање спектра и радио администрацију. Дигитални функционални радио-системи сагласни ETSI стандарду ЕN и ЕN су дигитални еквиваленти аналогних система који су у складу са ETSI стандардом EN , којим су дефинисани захтеви за аналогне радио уређаје који раде са каналним размаком од 12.5kHz, 20 khz и 25kHz на фреквенцијама између 30MHz и 1GHz. Са становишта електромагнетне компатибилности наведени системи морају да поседују карактеристике еквивалентне аналогним системима који раде са каналним размаком од 12.5kHz. Примери оваквих дигиталних функционалних радио-система су DMR и dpmr. Дуплексна радио-веза је радио-веза између две радио станице, уз истовремени пријем и предају на две фреквенције, у директној комуникацији или преко репетитора. Добитак антене је однос потребне снаге, обично изражен у децибелима, на улазу у референтну антену без губитака и снаге доведене на улаз дате антене, да би обе антене произвеле, у посматраном смеру, исту јачину поља или исту густину снаге на истом растојању. Ако није другачије назначено, добитак се односи на смер максималног зрачења. Добитак се може разматрати за одређену поларизацију. Зависно од избора референтне антене разликују се: а) апсолутни или изотропни добитак (Gi), када је референтна антена изотропна антена изолована у простору; 7

8 8 б) добитак у односу на полуталасни дипол (Gd), када је референтна антена полуталасни дипол изолован у простору, чија екваторијална раван садржи посматрани смер; Додељена фреквенција је центар радио-фреквенцијског опсега додељеног радио станици. Eлeвациони угао антeнe јe угао између смeра максималног добитка и хоризонталне равни. Eмисијe ван опсeга, нежељена зрачења су све eмисијe на јeдној или вишe фрeквeнција нeпосрeдно изван опсeга потрeбног за прeнос сигнала. Ефективна (еквивалентна) израчена снага (ERP) у посматраном смеру је производ снаге која се доводи антени и добитка антене у посматраном смеру у односу на полуталасни дипол. Зeмљин eлипсоид јe матeматички модeл Зeмљe приказан eлипсоидом чијe димeнзијe сe сматрају димeнзијама Зeмљe, а њeгова површина матeматичком површином Зeмљe на нивоу мора на коју сe ортогонално пројeктују свe тачкe са физичкe површинe Зeмљe. Јачина електричног поља је интензитет електричне компоненте електромагнетног поља. Изражава се у V/m. Канални размак јe разлика измeђу цeнтралних фрeквeнција два сусeдна канала. У фреквенцијским опсезима намењеним за рад функционалних система радио-веза МHz, МHz, МHz, МHz и МHz канални размак износи 25 khz или 12.5 khz. Канално преслушавање је пригушење преслушавања из једног у други радио-канал. Линеарно поларизован талас - Електромагнетски талас у којем се вектор електричног поља одржава у истој равни у правцу простирања. Магнетна деклинација је разлика између географског и магнетног севера. Магнетни север је смер северног магнетног пола. Надморска или апсолутна висина јe вeртикално растојањe измeђу нeкe тачкe на физичкој површини зeмљe и нивоа мора изражeног у мeтрима. Нeусмeрeна омнидирекциона антeна јe антeна чијe су особинe зрачeња истe за свe правцe у једној равни. Номинална фрeквeнција јe фрeквeнција одрeђeна дозволом за коришћење фреквенције. Носећа предајна фреквенција канала је централна фреквенција канала. Одступање фреквенције представља разлику између додељене и измерене фреквенције емитованог сигнала. Поларизација антeнe јe карактeристика израченог електромагнетног таласа антeнe, која јe одрeђeна оријeнтацијом вeктора eлeктричног поља у односу на хоризонталну раван. Посебан случај представљају радио-станице на које из различитих разлога није могуће повезати мерну опрему на антенски улаз/излаз примопредајника, односно на стандардни начин описан у овом Упутству. Најчешће је то последица следећих разлога: o Комплетан примопредајник или његов RF део налази се при врху антенског стуба или другој неприступачној локацији, чиме је онемогућено прикључивање мерне опреме на антенски конектор. o Није могуће остварити директан приступ антенском конектору/излазу примопредајника, јер уређај има интегрисану антену. Приватна телекомуникациона мрежа је телекомуникациона мрежа, коју за своје потребе гради, одржава и експлоатише физичко или правно лице, а преко које се не пружају јавне телекомуникационе услуге. Приватна телекомуникациона мрежа може бити повезана са јавном телекомуникационом мрежом. Раван поларизације је раван одређена вектором електричног поља.

9 Радио-станица је један или више предајника или пријемника или комбинација једног или више предајника или пријемника, са једном или више антена и других уређаја, смештених на једној локацији и неопходних за емитовање радио сигнала. Радни фрeквeнцијски опсeг радио-прeдајника јe опсeг у оквиру кога радио-прeдајник мора бити подeшeн за нормалан рад. Радни фреквенцијски опсези за дигиталне радио-станице намењене за рад у функционалним системима радио-веза су идентични радним фреквенцијским опсезима за аналогне радио-станице намењене за рад у функционалним системима радио-веза, односно износе: MHz, MHz, MHz, MHz, MHz. Рам DMR сигнала представља структурирани и синхронизовани временски оквир у склопу кога се врше радио-емисија базне и мобилне станице и приказан је на слици. CACH SYNC Bazna Stanica, Tx Mobilna Stanica, Tx TDMA slot (30ms) TDMA ram (60ms) TDMA Super-ram, (360ms) 264 bita Zaštitni interval (2.5ms) 108 bita 48 bita 108 bita Podaci SYNC Podaci 5 ms 27.5 ms 30 ms Podaci SYNC Podaci Podaci SYNC Podaci TDMA slot 1 TDMA slot ms 30 ms 30 ms TDMA ram mobilne stanice (60ms) C A C Podaci SYNC Podaci C A C Podaci SYNC Podaci C A C TDMA slot 1 TDMA slot ms 30 ms 30 ms TDMA ram bazne stanice (60ms) 9

10 Одлазни канал (БС МС)се непрекидно емитује када je БС (базна станица) активнa, а МС (мобилнa станица) ће се зауставити када нема више саобраћаја за пренос. Одлазни канал садржи заједнички канал (CACH), између појединачних временских слотова који се користе за управљање саобраћајним каналом и сигнализацију. Улазни канал (МС БС) има празан заштитни интервал између временских слотова да би се компензовало кашњење услед простирања. Поље за синхронизација и/или сигнализацију је садржано у центру временског слота. Симплексна радио-веза је радио-веза између две радио-станице, на истој или помереној фреквенцији, уз наизменичну предају и пријем емисије, у директној комуникацији или уз коришћење репетитора. Пренос емисије одвија се наизменично, на једној или две фреквенције. Скретница (диплексер) је филтарска скретница која омогућава истовремени рад предајника и пријемника преко заједничке антене. Слабљeњe рeфлeксијe јe дeфинисано као: a 10 log r S 1 20 log r log S 1 гдe јe: a r - слабљeњe рeфлeксијe изражeно у db, r - напонски или струјни коeфицијeнт рeфлeксијe, S - коeфицијeнт стојeћих таласа. Спорeдни лист (лоб, сноп) антeнe јe ма који лист зрачeња који нијe главни лист. Стандардни атмосфeрски услови при мeрeњу су: тeмпeратура срeдинe у којој сe мeри измeђу C и C, рeлативна влажност ваздуха измeђу 20% и 75%, атмосфeрски притисак измeђу 860mbar (hpa) и 1060mbar (hpa). Стандардни напон напајања радио-прeдајника из градскe мрeжe јe напона 230V/400V +10%/- 15% и фрeквeнцијe 50Hz, ±2%. Угао ширинe главног снопа усмeрeнe антeнe јe угао који захвата главни сноп у посматраној равни измeђу тачака са добитком за 3dB мањим од максималног добитка. Унето појачање (слабљење) представља разлику нивоа сигнала на излазу и улазу уређаја. Усмeрeна антeна јe антeна чији је дијаграм зрачeња у једном или два правца доминантан у односу на остале правце. Фреквенције интермодулационих продуката трећег реда дефинисане су следећим изразима: 2, 2, где је f C предајна фреквенција а f I фреквенција сигнала интерференције. Colour code је концепт селективног приступа радио каналу у случају DMR и dpmr система, аналоган концепту селективног позива код аналогних система који користе CTCSS или DCS. Заснива се на LBT (Listen Before Transmit) начину рада којим се регулише могућност приступа каналу у случају преклапајућих зона покривања више репетитора који раде на истој фреквенцији на основу вредности colour code параметра. Вредност параметра colour code може бити у опсегу од CC0 до CC15. Употреба colour code у DMR системима је обавезна. Постоје три могућа начина рада у случају LBT концепта заснована на вредности colour code параметра: 10

11 Polite to all уређај не прелази у стање предаје ако постоји било каква активност на каналу, без обзира на вредност colour code параметра; Polite to own colour code уређај не прелази у стање предаје уколико предефинисана група са одговарајућим colour code параметром тренутно заузима радни канал; Impolite уређај безусловно прелази у стање предаје, без обзира на стање заузетости радног канала и вредност colour code параметра. Ширина заузетог опсега је ширина опсега између доње и горње граничне фреквенције, које су одређене тако, да је емитована средња снага испод доње и изнад горње граничне фреквенције једнака одређеном проценту β/2 укупне средње снаге дате емисије. Осим ако није другачије одређено од стране ITU-R за одговарајућу врсту емисије, вредност β/2 треба узети да је 0.5%. 11

12 II. TЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД 1. Сврха Овим Упутством описује се начин обављања техничких прегледа радио-станица у дигиталним приватним мобилним радио-мрежама, методе којима се мерења изводе, мерна опрема која се при том користи, начин презентације резултата, случајеви у којима се мерења обављају. Технички преглед мора да се обави у складу са роком који је дат у дозволи за коришћење радио фреквенције за радио-станицу. Приликом техничког прегледа констатује се да ли је систем инсталиран у складу са важећим прописима и нормама. Технички преглед може бити редован, који се обавља пре пуштања радио-станице у рад или ванредан, на захтев Агенције, да би се извршила провера рада радио-станице када се контролом утврди да радио станица омета рад других. Предмет мерења могу бити само параметри којима се проверава усаглашеност са дозволом за коришћење радио-фреквенција и постојање сметњи за рад других радио станица или сервиса. Резултати извршених мерења уносе се у Извештај о извршеном техничком прегледу чији је изглед прописан овим Упутством. 2. Списак величина које се мере У поступку техничког прегледа и контроле радио-станица у дигиталним приватним мобилним радио-мрежама, непосредно се врши мерење следећих електричних параметара: Предајна фреквенција, односно радни канал; Вредност излазне снаге на предајној фреквенцији; Ширина емисије радног канала; Фреквенције и снаге нежељених зрачења Поларизација антена; Такође, у току техничког прегледа радио-станице, уколико је то применљиво, мере се и следећи неелектрични параметри: Координате антенског система; Висине антена; Азимути антена. Овим Упутством дефинисани су и посебни случајеви и услови у којима се неки од наведених параметара не мере, или се мере посебним поступцима. 12

13 3. Списак величина и услова који се проверавају У поступку техничког прегледа и контроле радио-станица у дигиталним приватним мобилним радио-мрежама, тамо где је то применљиво, врши се и провера следећих услова: Ефективна израчена снага; Врста емисије; Врста рада; Идентификација; Добитак антенског система; Конфигурација антенског система; Ширина снопа појединачне антене; Однос напред-назад појединачне антене; Елевациони углови антена; Произвођач и тип уређаја; Серијски број примопредајника; Изглед примопредајника и антенског система; Земљоводна инсталација; Надморска висина локације. У циљу провере услова који се не могу утврдити мерењем на терену, ималац радио-станице је дужан да екипи за обављање техничког прегледа обезбеди увид у оригиналну пројектну документацију, документацију произвођача радио-уређаја и антена са свим релевантним параметрима који описују уређај и посебно примењену антену, односно антенски систем. 4. Опрема неопходна за мерење (са карактеристикама) Анализатор спектра: Опсег фреквенција 10MHz-1GHz; Динамички опсег мин. 60dB; Просечан ниво шума за најнижи пропусни опсег макс. -100dBm; RBW (резолуциони опсег) у опсегу фреквенција 100Hz-5MHz; Вертикални дисплеј тачности ±1,5dB за пун фреквенцијски опсег, вертикалне логаритамске скале од 1 до 10dB по пoдеоку; Уграђен AM/FM демодулатор Карактеристична импеданса 50Ω. Пожељно је да анализатор спектра поседује и додатне могућности процесирања сигнала: Могућност мерења RF снаге интеграљењем по спектру (channel power); Могућност мерења ширине емисије (OBW-occupied bandwidth); Могућност мерења снаге емисије у суседним каналима; Могућност мерења централне фреквенције емисије на основу заузетог опсега; 13

14 Уколико анализатор спектра не поседује ове могућности, неопходно је да се обезбеди могућност процесирања мерних резултата са анализатора спектра на рачунару помоћу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије, у циљу одређивања наведених величина. Вештачко оптерећење/атенуатор: Опсег фреквенција 10MHz-1GHz; Карактеристична импеданса 50Ω; Слабљење рефлексије: боље од 26dB; Снага оптерећења: минимално 100W. Дирекциони спрежник (опционо) Опсег фреквенција 10MHz-1GHz; Карактеристична импеданса 50Ω; Слабљење рефлексије: боље од 26dB; Коефицијент спреге 30dB Снага оптерећења: минимално 100W. Мерна антена (опционо) Штап антена променљиве дужине, таква да се може формирати λ /4 антена на учестаности од интереса. Геолошки или војно-артиљеријски магнeтни компас поседују огледало, мерни прстен и две хоризонталне и једну вертикалну либелу; GPS пријeмник: Могућност истовременог пријема са бар 4 GPS сателита; Дигитални фото-апарат: Меморија за бар 15 слика; Резолуција од најмање 5 мегапиксела; Оптичко зумирање од минимално 3 пута. Калибрисани атенуатор: Распон атенуације у опсегу 0-60dB; Карактеристична импеданса 50Ω. Ласерски мерач даљине: Даљина 200м минимум, минималне тачности 0,3m; Инклинација, тачност боља од ± 0,3. Мерни коаксијални каблови: Слабљење: максимално 1 db; Снага оптерећења: минимално 100W; Слабљење рефлексије: боље од 26dB. 14

15 Напомена: Mерни каблови, вештачко оптерећење/атенуатор и дирекциони спрежник морају бити калибрисани, односно мора бити унапред позната и табелирана фреквенцијска карактеристика коефицијента спреге односно слабљена у фреквенцијском опсегу од интереса, тако да се на свакој фреквенцији на којој се врши мерење може одредити вредност слабљења тест кабла и вештачког оптерећења/атенуатора са тачношћу ±0.25dB. 5. Процедуре мерења Уколико је радио уређај предвиђен да ради са различитим нивоима снаге, номиналне снаге за сваки ниво, односно спектралне карактеристике сигнала за сваки ниво снаге морају бити декларисане од стране произвођача. Захтеви треба да буду испуњени за све нивое снаге на којима је предајник предвиђен да ради. Из практичних разлога, мерења се врше само на најнижем и највишем нивоу снаге за које је предајник декларисан. У циљу реализације мерења, мерни сет поставити према слици II.5-1А или II.5-1Б, зависно од конкретне ситуације. Уколико се ради о ручном уређају који поседује само интегрисану антену, односно уколико не поседује спољни антенски конектор на који је могуће прикључити мерну опрему, мерење се врши коришћењем пријемне мерне антене, као што је приказано на слици II.5-1Ц и не мери се апсолутна вредност снаге предајника, а као снага предајника усваја се вредност декларисана од стране произвођача. Све остале карактеристике се проверавају. Уколико је радио уређај предвиђен да ради са различитим нивоима снаге врши се релативно поређење снаге за различите задате нивое. 15

16 Радио уређај који се мери Атенуатор 50Ω Анализатор спектра Радио уређај који се мери А) Дирекциони спрежник Антена Анализатор спектра Б) Радио уређај који се мери Интерна антена Анализатор спектра Ц) Слика II Мерење предајне фреквенције Поступак мерења је следећи: Анализатор спектра поставити на следећи начин: FC=f (централна фреквенција канала из радио-дозволе); SPAN=100kHz; RBW=100Hz; VBW=1kHz; TRIGGER=FREE RUN; SWEEP TIME=AUTO; REF LEVEL=0dBm; AMP SCALE=log: 10db/div; TRACE=Average. NUMBER OF AVERAGING=25 На основу вредности добијеног спектра сигнала одредити коришћени канал; Забележити централну фреквенцију коришћеног канала. Предајном фреквенцијом, за потребе даљих мерења, сматра се централна фреквенција забележеног канала. 16

17 Централна фреквенција емисије радног канала мери се директном методом или методом процесирања спектра сигнала на рачунару. Директни метод Поступак мерења је следећи: Помоћу анализатора спектра мери се вредност централне фреквенције емисије радног канала предајника, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција канала који се мери); SPAN=40kHz; RBW=100Hz; VBW=1kHz; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max Hold; MEASUREMENT MODE= OCCUPIED BANDWIDTH; PERCENT OF POWER =99%. Вредност централне фреквенције емисије радног канала очитава се на алфанумеричком дисплеју анализатора спектра. Метод мерења процесирањем спектра сигнала на рачунару Поступак мерења је следећи: Помоћу анализатора спектра мери се спектар сигнала предајника, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција канала који се мери); SPAN=40kHz; RBW=100Hz; VBW=1kHz; SWEEP TIME=Auto; TRACE=Max Hold; TRIGGER=FREE RUN; Одмерци измереног спектра сигнала пребацују се у рачунар; Вредност централне фреквенције емисије радног канала израчунава се на основу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије. У Извештај, у поље Фреквенција предајна уноси се централна фреквенција, у формату. [MHz], на којој емитује предајник. Дозвољено одступање предајне фреквенције од централне фреквенције канала, са укљученом мерном несигурношћу, дато је у Табели II

18 Табела II.5-1 Размак између канала (khz) 47MHz до 137MHz (khz) 137MHz до 300MHz (khz) 300MHz до 500MHz (khz) 500MHz до 1000MHz (khz) 12.5 ±1.5 ±1.5 (Б), ±2.0(М) ±1.5 (Б), ±2.0(М) - где је са (Б) означено одступање базне станице, а са (М) одступање мобилне станице. 5.2 Ширина опсега заузета емисијом Ширина опсега заузета емисијом мери се помоћу мерног сета приказаног на слици II.5-1. Ширина опсега заузета емисијом мери се директном методом или методом мерења процесирањем спектра сигнала на рачунару. Директни метод Поступак мерења је следећи: Помоћу анализатора спектра мери се ширина емисије радног канала (OBW-Occupied bandwidth) предајника постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција канала који се мери); SPAN=40kHz; RBW=100Hz; VBW=1kHz; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max Hold; MEASUREMENT MODE= OCCUPIED BANDWIDTH; PERCENT OF POWER =99%. Вредност ширине опсега заузете емисијом очитава се на алфанумеричком дисплеју анализатора спектра. Метод мерења процесирањем спектра сигнала на рачунару Поступак мерења је следећи: Помоћу анализатора спектра мери се спектар сигнала предајника, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција канала који се мери); SPAN=40kHz; RBW=100Hz; VBW=1kHz; SWEEP TIME=Auto; TRACE=Max Hold; TRIGGER=FREE RUN; Одмерци измереног спектра сигнала пребацују се у рачунар; 18

19 Вредност ширине опсега заузетог емисијом израчунава се на основу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије. У Извештај, у поље Ширина канала -уноси се ширина опсега заузетог емисијом, у формату. [ khz]. Вредност ширине опсега заузетог емисијом, са укљученом мерном несигурношћу, мора бити мања од 7.6 khz+5%, односно од вредности која је дата у дозволи за коришћење радио фреквенција за радио-станицу увећане за 5%. Провера спектралне маске емисије За суседне канале у односу на радни канал ширине 12.5kHz, поступак мерења је следећи: Анализатор спектра поставља се на следећи начин: FC=f (централна фреквенција суседног канала); SPAN=40kHz; RBW=100Hz; VBW=1kHz; SWEEP TIME=AUTO; AMP SCALE=log: 10db/div; DETEKTOR MODE=RMS; MEASUREMENT MODE= CHANNEL POWER; TRACE=Average; NUMBER OF AVERAGING=25; CHANNEL WIDTH=12.5kHz. Након 2 минута очитава се вредност нивоа са анализатора спектра. Очитана вредност мора да буде за више од 40 db потиснута у односу на ниво измерене снаге у радном каналу или у апсолутном износу мања од -36 dbm. За све несуседне канале радног канала и све фреквенције из опсега 9kHz до 1GHz, изузев радног канала и њему суседних канала, очитана вредност мора да буде за више од 45 db потиснута у односу на ниво измерене снаге у радном каналу, односно апсолутна вредност свих дискретних продуката мора бити нижа од -36 dbm. Уколико овај услов није задовољен, макар у једној тачки, сматра се да нежељена зрачења не задовољавају спектралну маску. У Извештај, у поље Суседни канали, односно 2f 0 се уписује најгора вредност потискивања суседних канала и вредност потискивања другог хармоника респективно, у формату [dbc]. У случају да се детектује присуство других нежељених сигнала, изузев сигнала у суседном каналу и на фреквенцији другог хармоника, у опсегу до 1GHz, у поље Примедбе у Извештају се уписује његова фреквенција и вредност потискивања, у формату. [MHz], односно [dbc] респективно. 19

20 5.3 Мерење снаге предајника Мерење снаге предајника обавља се помоћу анализатора спектра, при чему је мерна опрема повезана на радио-станицу према слици II.5-1А или II.5-1Б. Директни метод мерења снаге у спектралном домену Мерење директне снаге предајника може се вршити у спектралном домену. Поступак мерења је следећи: Анализатора спектра поставља се на следећи начин: FC=f (централна фреквенција канала); SPAN=20kHz; RBW=100Hz; VBW=1kHz; TRIGGER=FREE RUN; MEASUREMENT MODE= CHANNEL POWER; TRACE=Max Hold; CHANNEL WIDTH=12.5kHz. Вредност снаге очитава се на алфанумеричком дисплеју анализатора спектра. Метод мерења снаге процесирањем спектра сигнала на рачунару Поступак мерења је следећи: Помоћу анализатора спектра мери се спектар сигнала предајника, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција канала); SPAN=20kHz; RBW=100Hz; VBW=1kHz; SWEEP TIME=Auto; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=Max Hold; Одмерци измереног спектра сигнала пребацују се у рачунар; Вредност директне снаге радног канала израчунава се на основу алгоритма за одређивање укупне снаге, ширине емисије и централне фреквенције емисије. Директни метод мерења снаге у временском домену С обзиром да 4FSK тип модулације представља модулацију са константном анвелопом, мерење снаге dpmr сигнала, који користи FDMA метод вишеструког приступа, може се у том случају директно вршити у временском домену. Услучају DMR сигнала који користи TDMA метод вишеструког приступа и састоји се од два временска слота са заштитним интервалом између слотова у трајању од 2.5ms, као што је приказано на слици II.5-2, неопходно је извршити синхронизацију анализатора спектра како би се очитавање снаге сигнала вршило на средини припадајућег временског слота. 20

21 +4 dbp +1 dbp -3 dbp Центар слота -57 dbp 1.5 ms ms ms 1.5 ms 27.5 ms Слика II.5-2 Поступак мерења је следећи: Помоћу анализатора спектра мери се снага сигнала предајника, постављањем анализатора спектра на следећи начин: FC=f (централна фреквенција канала); SPAN=0Hz; RBW=100kHz; VBW=1МHz; SWEEP TIME=60ms; TRIGGER=FREE RUN; TRACE=RMS; У Извештај, у поља Вредност снаге и Ефективна израчена снага предајника" уносе се измерене вредности снаге, односно прорачунате вредности ефективно израчене снаге у [W]. Дозвољено одступање измерене предајне снаге и добитка антенског система је такво да одступање ефективно израчене снаге у односу на додељену вредност не сме бити веће од +1.5dB (41.25%). 5.4 Поларизација антена Поларизација антена се установљава визуелним прегледом антенског система за познате конфигурације и типове антена, или увидом у документацију произвођача. Поларизација предајне антене се проверава уз помоћ анализатора спектра и мерне антене са линеарном поларизацијом, коју је могуће ротирати у простору. Поступак мерења је следећи: 21

22 Мерење се врши у далеком пољу антене, на удаљености већој од 5 метара испред антене. Бира се мерна локација у чијој близини се не налазе рефлектујуће површине, по могућству по надморској висини што приближнија тачки на којој је монтирана предајна антена. Ротацијом мерне антене у равни нормалној на правац зрачења предајне антене посматра се одзив на анализатору спектра. Измери се угао положаја антене у којем одзив на анализатору има максималну вредност. Измери се угао положаја антене у којем одзив на анализатору има минималну вредност. Уколико има више изражених максимума или минимума, тада је избор мерне тачке неадекватан и треба се померити на нови положај и поновити поступак. Разлика ових углова треба да је у границама 90 ±10. Уколико је разлика у одзивима анализатора спектра при вертикално и хоризонтално постављеној мерној антени већа од 10dB, утврђује се да је примењена линеарна поларизација и то вертикална или хоризонтална, у зависности од резултата мерења. У супротном ради се о мешовитој поларизацији предајне антене. У Извештај, у поље Поларизација антенског система - уписује се код за установљени тип поларизације: H хоризонтална, V вертикална, М мешовита, за сваки сектор понаособ. 5.5 Координате антенског система Географске координате антенског система радио-станице мере се директно уз помоћ GPS пријемника. Поступак мерења је следећи: Пре почетка мерења, потребно је утврдити координатни систем који GPS користи. Изворне GPS координате су у WGS-84 систему. WGS-84 координате се у GPS пријемнику аутоматски конвертују у сферичне коодинате географске ширине, географске дужине и надморске висине; За одређивање географских координата неопходно је обезбедити поуздан пријем сигнала што се верификује на основу податка о процењеној хоризонталној тачности мерења GPS пријемника, која треба да буде боља од 10m. У Извештај, у поље Координате локације (WGS-84) - уноси се измерена вредност географске дужине у формату Е 0 o (степени, минути, секунде) и географске ширине у формату N4 _ o (степени, минути, секунде). Обавезан је унос координата у систему WGS-84. Одступање координата антенског система од податка из дозволе за радио станицу, не може бити веће од 100m. 22

23 5.6 Висина антене Индиректни метод: Поступак мерења је следећи: На одређеној удаљености (до 50m) поставити ласерски мерач даљине са могућношћу мерења угла (слика II.6-6); Измерити углове (означене сa α t ) под којим се види врх, а потом угао α d под којим се види дно антене; Измерити α S угао под којим се види подножје антенског стуба; Измерити растојање до врха d t а потом до дна d d антене; Измерити растојање d S до подножја антенског стуба; Висина врха антене је H t = d t sin(α t ); Висина дна антене је H d = d d sin(α d ); Висина дна антенског стуба је H S = d S sin(α S ); Висина центра антене је H C = (H t + H d )/2 ± H S. При том се висина H S додаје ако се подножје антенског стуба налази испод нивоа ласерског мерача даљине, односно H S одузима уколико се подножје антенског стуба налази изнад нивоа ласерског мерача даљине. Слика II.6-6 Мeрeњe висинe антeнe са мeрном тачком изнад равни основe стуба Директни метод: Поступак мерења је следећи: Висина антене мери се помоћу ласерског даљиномера са могућношћу мерења растојања између две тачке у простору из треће (стајне) тачке у простору, под условом да је тачност даљиномера боља од 0.3m. 23

24 У Извештај, у поље Антенски систем-висина центра -уноси се измерена висина антене изнад тла, у метрима. Дозвољeна толeранција висине центра антeнe у односу на податак из дозволe за радио станицу јe ±5m. 5.7 Азимут антенског система Поступак мерења је следећи: Азимут антене сe мeри геолошким или војно-артиљеријским магнeтним компасом, који треба да поседују огледало, мерни прстен и две хоризонталне и једну вертикалну либелу; Заузeти позицију испод антeнe, тако да је кућиште компаса усмерено што приближније хоризонталној оси антенског система, при чeму у ближој околини мeрнe локацијe нe смеју постојати масивни фeро-магнeтски матeријали како би се избегли утицаји на компас, а врло је важно померити се од стуба најмање 3 m да би се избегао утицај самог стуба на компас, а тиме и на прeцизност мeрeња; Пре почетка мерења довести обе хоризонталне либеле у вршни положај; Усмерити визир компаса у правцу објекта чији се азимут тражи; Употребом мерног прстена на компасу и уз помоћ огледала компаса поклопити лик југа мерног прстена у огледалу са ликом севера магнетне игле те очитати тражени угао. Добијена вредност представља азимут антене, односно антенског система у односу на магнетни север, α М ; Вредност азимута антене, односно антенског система, у односу на географски север, α G изражена је као: где је δ-магнетна деклинација, чија приближна вредност за територију Србије износи 3 о 48 ; У Извештај, у поље Антенски систем-азимути -уносе се измерени азимут антене у односу на географски север у степенима ( o ). Дозвољeна толeранција азимута максималног зрачeња прeдајнe антeнe у односу на податак из дозволe за радио станицу јe ± Процедуре провере услова Процедуре провере услова врше се у случајевима где су наведене провере сврсисходне, односно за базне станице и репетиторе примењију се у потпуности, а за мобилне и ручне радио-станице примењују се у зависности од конкретних околности и начина примене. 24

25 6.1 Ефективна израчена снага Добија се прорачуном на основу измерене снага предајника, добитка антенског система (са урачунатим губицима у кабловима. Уколико није могуће утврдити произвођача, нити власник радио станице располаже каталошким карактеристикама уграђеног прибора (конектори, каблови), за израчунавање се узимају параметри из расположивих каталога познатих светских произвођача. Поступак прорачуна је следећи: Ефективна израчена снага (ERP) предајника једнака је: где су: P TX излазна снага предајника [dbw] и P TX [dbw] = 10 log P TX [W], G SIST добитак антенског система [dbd]. Прерачунавање снаге из [dbw] у [W] врши се према изразу: 10. Израчуната снага уноси се у Извештај о техничком прегледу, уписује у поље Ефективна израчена снага предајника и изражава у ватима [W]. Дозвољено одступање ефективно израчене снаге у односу на додељену вредност је до +1.5dB (41.25%) у односу на вредност из дозволе. 6.2 Врста емисије Проверава се из техничке спецификације произвођача и на основу спектралне карактеристике сигнала. Предвиђени тип модулације за DMR и dpmr тип уређаја је 4FSK са девијацијом датом у табели, а примењени метод вишеструког приступа је TDMA за DMR системе и FDMA за dpmr системе. DMR 4FSK девијација dpmr 4FSK девијација Дибит Симбол Девијација Дибит Симбол Девијација Hz Hz Hz Hz Hz Hz Hz Hz Вршна позитивна и негативна девијација су 2749 Hz ± 10 %, или 2474 Hz до Hz. Врста емисија означава се према заузетом фреквенцијском опсегу, типу модулације, типу модулишућег сигнала и типу информације која се преноси, према следећој табели: 25

26 DMR 7K60FXD 2-слот DMR TDMA подаци 7K60FXE 2-слот DMR TDMA говор 2-слот DMR TDMA говор и 7K60FXW подаци dpmr 4K00F1D 6.25 khz dpmr FDMA подаци 4K00F1E 6.25 khz dpmr FDMA говор 6.25 khz dpmr FDMA говор и 4K00F1W подаци Утврђена врста емисије уписује се у извештај о техничком прегледу, у поље Врста емисије. 6.3 Врста рада Утврђује се након провере фреквенције пријемника и предајника радио станице. Након провере фреквенција предајника и пријемника на сваком каналу, одређује се шифра врсте рада на следећи начин: S1=наизменична примопредаја на једној фреквенцији; S2=наизменична примопредаја на две фреквенције; SJ=предаја (пријем) емисије само у једном смеру; D=истовремена примопредаја на две фреквенције 6.4 Идентификација Очитати colour code (CC0 do CC15) и знак идентификације (ID-до 8 децималних цифара) станице на декодеру идентификације, а ако то није могуће проверити врсту идентификације очитавањем података радио-станице, преко рачунара и одговарајућег програма. Декодер идентификације може се реализовати помоћу анализатора спектра са уграђеним FМ демодулатором и аудио излазом, који се повезује на аудио улаз (line in) персоналног рачунара и одговарајућим рачунарским програмом. Дирекциони спрежник Радио уређај који се мери Антена А) Анализатор спектра са FМ демодулатором аудио line in Радио уређај који се мери Интерна антена Анализатор спектра са FМ демодулатором аудио line in Б) 26

27 Рачунарски програми намењени декодовању сигнала су, например, W-CODE, произвођача WAVECOM ELEKTRONIK AG (комерцијални производ) или DMRDecode (Java, Open Source). Очитану идентификацију (colour code и знак идентификације) уписати у извештај о техничком прегледу у рубрике Colour code и Знак идентификације. 6.5 Добитак антенског система Добија се прорачуном на основу каталошких података произвођача за дати тип антене, употребљених коаксијалних каблова, делитеља снаге (разделника) и конектора. Поступак прорачуна је следећи: Добитак антенског система G SIST [db] у датом правцу је: где су: G ant добитак антене у односу на полуталасни дипол [db d ], A K слабљења каблова [db], A KON слабљења конектора [db], Добијени (израчунати) резултати уписују се у Извештај о техничком прегледу у рубрику Добитак антенског система и изражава у [db d ]. Дозвољено одступање добитка антенског система је такво да одступање ефективно израчене снаге у односу на додељену вредност не сме бити веће од +1.5dB. 6.6 Конфигурација антенског система У Извештај о техничком прегледу, на основу визуелног увида, уписује се: У поље Тип антене уноси се код антене, према Прилогу 1. У поље Усмереност антене уноси се одговарајућа ознака (D/N). У поље Добитак антене уноси се каталошки податак о добитку антене или антенског система. У поље Слабљење конектора уноси се каталошки податак о слабљењу конектора на антенским кабловима. У поље Тип коаксијалног кабла уноси се тип антенског кабла, према Прилогу 1. У поље Дужина коаксијалног кабла уноси се дужина антенског кабла, изражена у метрима. 27

28 У поље Слабљење укупно уноси се укупно слабљење од излаза предајника до антене или антенског система. 6.7 Ширина снопа појединачне антене 3-dB угао ширине снопа (угао половине снаге) добија се као каталошки податак од стране произвођача за сваку врсту антене. Добијени резултати уписују се у Извештај о техничком прегледу у рубрику Угао ширине снопа и изражава у [ ]. Дозвољено одступање угла ширине снопа у односу на додељену вредност је +10 (степени). 6.8 Однос напред-назад појединачне антене Представља каталошки податак, који даје произвођач антене. Добијени резултат се уписује у Извештај о техничком прегледу у рубрику Однос напред - назад и изражава у [db]. Дозвољено одступање односа напред-назад у односу на додељену вредност је -5dB. 6.9 Елевациони углови антена Уколико је елевација постигнута механичким нагибом антене, тада се елевациони угао утврђује проценом. У Извештај, у поље Антенски систем-елевациони углови - у прво поље уноси се механичка елевација антене изражена у степенима ( o ), при чему се усваја да елевације на горе имају позитиван, а елевације на доле негативан предзнак. У средње поље уноси се електрична елевација антене изражена у степенима ( o ), са аналогним предзнаком Произвођач уређаја У Извештај, у поље Произвођач уређаја - уноси се произвођач уређаја Серијски фабрички број и тип уређаја У Извештај, у поље Серијски фабрички број и тип уређаја уписује се серијски број (S/N) и произвођачки тип уређаја Изглед примопредајника и антенског система Уз Извештај о техничком прегледу неопходно је доставити јасне фото снимке антенског стуба, антенског система и предајника. Снимци могу бити и у електронској форми у неком од стандардних дигиталних формата (BMP, JPEG, TIF). 28

29 6.13 Земљоводна инсталација Уколико се визуелним прегледом установи да су присутни сви делови земљоводне инсталације, односно громобранска хватаљка, спусни проводник, уземљивач, проводници за изједначење потенцијала, као и да су радио-станица, антенски систем и антенски каблови на одговарајући начин повезани са земљоводном инсталацијом, у Извештај, у поље Земљоводна инсталација се уноси да је земљоводна инсталација присутна Надморска висина локације Hадморска висина локацијe проверава сe на основу измерених географских координата локације уз помоћ неког од доступних 3D модела терена. У Извештај, у поље Надморска висина локације уноси се вредност надморске висине очитана са 3D модела терена, у метрима. Дозвољeна толeранција надморске висинe у односу на податак из дозволe за радио станицу јe ±10m. III. ПРЕЗЕНТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ТЕХНИЧКОГ ПРЕГЛЕДА, ИЗВЕШТАЈИ Регулаторној агенцији за електронске комуникације и поштанске услуге се доставља: електронска форма извештаја која се уноси преко интернет портала, један примерак извештаја на папиру, потписан и оверен од стране корисника и ангажованог лица које је извршило мерење. У заглавље формулара Извештаја са техничког прегледа радио-станице уносе се следећи подаци: поље "Ималац радио-станице" пун назив фирме имаоца радио-станице, ПИБ и матични број фирме; поље "Адреса и седиште имаоца радио-станице " град и адреса на којој је регистрована фирма имаоца радио-станице; поље "Број дозволе за радио-станицу" уноси се број Дозволе за радио-станицу, датум издавања и датум до кога Дозвола важи, у формату дд.мм.гг; поља "Место" и "Датум вршења техничког прегледа" уноси се место и датум вршења техничког прегледа, у формату дд.мм.гг. 29

30 Табела III.1 Листа поља из дозволе за радио станицу са референцом на мерне методе или методе провере Шифра поља Опис Параграфи у Упутству са методама мерења или провере Јединица фреквенције Предајна фреквенција Фреквенција у вези са горњом (пријемна, резервна и друго) Редни број канала Врста радио-станице Врста службе Локација предајника Назив уже локације предајника Географска дужина и ширина по Гриничу Надморска висина терена(m) Знак идентификације Ширина опсега заузета емисијом, врста емисије Код снаге Јединица снаге Вредност снаге Померај фреквенције (offset) ТВ предајника и претварача Висина предајне антене изнад терена (m) Ефективна висина предајне антене (m) Тип предајне антене Поларизација Усмереност предајне антене Азимут максималног зрачења Угао ширине главног снопа предајне антене Добитак предајне антене/антенског система (db) Елевациони угао главног снопа Однос напред-назад (db) Доња граница фреквенцијског опсега Горња граница фреквенцијског опсега Селективност и осетљивост пријемника Време рада Максимално радно време радио-станице Покретљивост радио-станице Број радио-станица у мрежи Произвођач радио-станице, тип радио-станице Серијски број радио-станице 6.9 Подаци који се измере или провере у току техничког прегледа уносе се у електронску форму извештаја из кога се штампањем добије следећа форма извештаја: 30

31 Број извештаја: ИЗВЕШТАЈ СА ТЕХНИЧКОГ ПРЕГЛЕДА РАДИО СТАНИЦЕ Датум: Ималац радио станице ПИБ Mатични број Адреса и седиште имаоца радио станице Број дозволе за радио станицу:,издата, а која важи до Место техничког прегледа: Датум: На основу техничког прегледа радио станице утврђено је следеће: Р.б канал а Фреквенција [MHz] Предајна Пријемна Произвођач уређаја Излазн а снага [W] Серијски фабрички број и тип уређаја ERP [W] Ширина канала [khz] Однос снага [dbc] Врста рада Суседни канали Координате локације [WGS84] Дужина Ширина Надморска висина локације m Тип антене 2f 0 Colour code Знак идент Врста емисије Висина центра ант. система изнад тла m Добитак ант. система dbd Усмереност антене Добитак антене dbd Азимут антенског система ⁰ Слабљење конектора db Поларизација антенског система Тип коаксијалног кабла Угао ширине снопа ⁰ Дужина коакс. кабла m Однос напред-назад db Слабљење укупно db Елевациони углови антенског система ⁰ Земљоводна инсталација

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА CDMA FWA БАЗНИХ РАДИО-СТАНИЦА У ФРЕКВЕНЦИЈСКОМ ОПСЕГУ MHz

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА CDMA FWA БАЗНИХ РАДИО-СТАНИЦА У ФРЕКВЕНЦИЈСКОМ ОПСЕГУ MHz УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА CDMA FWA БАЗНИХ РАДИО-СТАНИЦА У ФРЕКВЕНЦИЈСКОМ ОПСЕГУ 410-430 MHz Процедуре мерења и провере услова за CDMA FWA базне радио-станице. Норме које треба да

Διαβάστε περισσότερα

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ

УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ УПУТСТВО О МЕРЕЊИМА ТЕХНИЧКИХ И ДРУГИХ ПАРАМЕТАРА БАЗНИХ СТАНИЦА МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ Процедуре мерења и провере услова за базне станице мобилне телефоније. Норме које треба да буду задовољене. Верзија 2.0

Διαβάστε περισσότερα

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm

налазе се у диелектрику, релативне диелектричне константе ε r = 2, на међусобном растојању 2 a ( a =1cm 1 Два тачкаста наелектрисања 1 400 p и 100p налазе се у диелектрику релативне диелектричне константе ε на међусобном растојању ( 1cm ) као на слици 1 Одредити силу на наелектрисање 3 100p када се оно нађе:

Διαβάστε περισσότερα

1.2. Сличност троуглова

1.2. Сличност троуглова математик за VIII разред основне школе.2. Сличност троуглова Учили смо и дефиницију подударности два троугла, као и четири правила (теореме) о подударности троуглова. На сличан начин наводимо (без доказа)

Διαβάστε περισσότερα

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА

предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Висока техничка школа струковних студија у Нишу предмет МЕХАНИКА 1 Студијски програми ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ II ПРЕДАВАЊЕ УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ СИСТЕМА СУЧЕЉНИХ СИЛА Садржај предавања: Систем

Διαβάστε περισσότερα

У П У Т С Т В О. о техничко-експлоатационим условима за дифузне радио-станице са фреквенцијском модулацијом

У П У Т С Т В О. о техничко-експлоатационим условима за дифузне радио-станице са фреквенцијском модулацијом На основу члана 8. став 1. тачка 1) Закона о електронским комуникацијама ( Службени гласник РС, број 44/10), члана 12. став 1. тачка 1) и члана 16. тачка 4. Статута Републичке агенције за електронске комуникације

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 2 ПОЈАЧАВАЧ СНАГЕ У КЛАСИ Б 1. 2. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола i i i Милка Потребић др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА

2. Наставни колоквијум Задаци за вежбање ОЈЛЕРОВА МЕТОДА . колоквијум. Наставни колоквијум Задаци за вежбање У свим задацима се приликом рачунања добија само по једна вредност. Одступање појединачне вредности од тачне вредности је апсолутна грешка. Вредност

Διαβάστε περισσότερα

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је:

b) Израз за угиб дате плоче, ако се користи само први члан реда усвојеног решења, је: Пример 1. III Савијање правоугаоних плоча За правоугаону плочу, приказану на слици, одредити: a) израз за угиб, b) вредност угиба и пресечних сила у тачки 1 ако се користи само први члан реда усвојеног

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МАТЕМАТИКА ТЕСТ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

Нивелмански инструмент (нивелир) - конструкција и саставни делови, испитивање и ректификација нивелира, мерење висинских разлика техничким нивелманом

Нивелмански инструмент (нивелир) - конструкција и саставни делови, испитивање и ректификација нивелира, мерење висинских разлика техничким нивелманом висинских техничким нивелманом Страна 1 Радна секција: 1.. 3. 4. 5. 6. Задатак 1. За нивелмански инструмент нивелир са компензатором серијски број испитати услове за мерење висинских : 1) Проверити правилност

Διαβάστε περισσότερα

Антене и простирање. Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена. 1. Антене - намена и својства

Антене и простирање. Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена. 1. Антене - намена и својства Антене и простирање Показна лабораторијска вежба - мерење карактеристика антена 1. Антене - намена и својства Антена је склоп који претвара вођени електромагнетски талас у електромагнетски талас у слободном

Διαβάστε περισσότερα

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице.

КРУГ. У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. КРУГ У свом делу Мерење круга, Архимед је први у историји математике одрeдио приближну вред ност броја π а тиме и дужину кружнице. Архимед (287-212 г.п.н.е.) 6.1. Централни и периферијски угао круга Круг

Διαβάστε περισσότερα

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда

ОБЛАСТИ: 1) Тачка 2) Права 3) Криве другог реда ОБЛАСТИ: ) Тачка ) Права Jov@soft - Март 0. ) Тачка Тачка је дефинисана (одређена) у Декартовом координатном систему са своје две коодринате. Примери: М(5, ) или М(-, 7) или М(,; -5) Jov@soft - Март 0.

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: ОСНОВИ МЕХАНИКЕ студијски програм: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 2. Садржај предавања: Систем сучељних сила у равни

Διαβάστε περισσότερα

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА

TAЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА TЧКАСТА НАЕЛЕКТРИСАЊА Два тачкаста наелектрисања оптерећена количинама електрицитета и налазе се у вакууму као што је приказано на слици Одредити: а) Вектор јачине електростатичког поља у тачки А; б) Електрични

Διαβάστε περισσότερα

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила.

Вектори vs. скалари. Векторске величине се описују интензитетом и правцем. Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Вектори 1 Вектори vs. скалари Векторске величине се описују интензитетом и правцем Примери: Померај, брзина, убрзање, сила. Скаларне величине су комплетно описане само интензитетом Примери: Температура,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 011/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја.

Први корак у дефинисању случајне променљиве је. дефинисање и исписивање свих могућих eлементарних догађаја. СЛУЧАЈНА ПРОМЕНЉИВА Једнодимензионална случајна променљива X је пресликавање у коме се сваки елементарни догађај из простора елементарних догађаја S пресликава у вредност са бројне праве Први корак у дефинисању

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1

Слика 1. Слика 1.2 Слика 1.1 За случај трожичног вода приказаног на слици одредити: а Вектор магнетне индукције у тачкама А ( и ( б Вектор подужне силе на проводник са струјом Систем се налази у вакууму Познато је: Слика Слика Слика

Διαβάστε περισσότερα

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве

г) страница aa и пречник 2RR описаног круга правилног шестоугла јесте рац. бр. јесу самерљиве в) дијагонала dd и страница aa квадрата dd = aa aa dd = aa aa = није рац. бр. нису самерљиве г) страница aa и пречник RR описаног круга правилног шестоугла RR = aa aa RR = aa aa = 1 јесте рац. бр. јесу

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба

Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање. 1. вежба Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет Предмет: Паркирање ОРГАНИЗАЦИЈА ПАРКИРАЛИШТА 1. вежба Место за паркирање (паркинг место) Део простора намењен, технички опремљен и уређен за паркирање једног

Διαβάστε περισσότερα

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0

Предмет: Задатак 4: Слика 1.0 Лист/листова: 1/1 Задатак 4: Задатак 4.1.1. Слика 1.0 x 1 = x 0 + x x = v x t v x = v cos θ y 1 = y 0 + y y = v y t v y = v sin θ θ 1 = θ 0 + θ θ = ω t θ 1 = θ 0 + ω t x 1 = x 0 + v cos θ t y 1 = y 0 +

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 013/014. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ.

Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама r и ϕ. VI Савијање кружних плоча Положај сваке тачке кружне плоче је одређен са поларним координатама и ϕ слика 61 Диференцијална једначина савијања кружне плоче је: ( ϕ) 1 1 w 1 w 1 w Z, + + + + ϕ ϕ K Пресечне

Διαβάστε περισσότερα

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10

Tестирање хипотеза. 5.час. 30. март Боjана Тодић Статистички софтвер март / 10 Tестирање хипотеза 5.час 30. март 2016. Боjана Тодић Статистички софтвер 2 30. март 2016. 1 / 10 Монте Карло тест Монте Карло методе су методе код коjих се употребљаваjу низови случаjних броjева за извршење

Διαβάστε περισσότερα

Вежба 8. Мерење нивоа пријемних сигнала код земаљске и сателитске ТВ дифузије

Вежба 8. Мерење нивоа пријемних сигнала код земаљске и сателитске ТВ дифузије Вежба 8: Мерење нивоа пријемних сигнала код земаљске и сателитске ТВ дифузије 1. Циљ вежбе У оквиру ове вежбе, студент ће се упознати са: а) фреквенцијским опсезима земаљских, сателитских и КДС сигнала,

Διαβάστε περισσότερα

Анализа Петријевих мрежа

Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Анализа Петријевих мрежа Мере се: Својства Петријевих мрежа: Досежљивост (Reachability) Проблем досежљивости се састоји у испитивању да ли се може достићи неко, жељено или нежељено,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Тест Математика Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 00/0. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

6.5 Површина круга и његових делова

6.5 Површина круга и његових делова 7. Тетива је једнака полупречнику круга. Израчунај дужину мањег одговарајућег лука ако је полупречник 2,5 сm. 8. Географска ширина Београда је α = 44 47'57", а полупречник Земље 6 370 km. Израчунај удаљеност

Διαβάστε περισσότερα

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ 1. Удео снаге и енергије ветра у производњи електричне енергије - стање и предвиђања у свету и Европи. 2. Навести називе најмање две међународне организације

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, вежбе, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 7. Теорија електричних кола Милка Потребић Др Милка Потребић, ванредни професор,

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије површинских носача. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2. За плочу

Διαβάστε περισσότερα

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије

Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке. Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије Могућности и планови ЕПС на пољу напонско реактивне подршке Излагач: Милан Ђорђевић, мастер.ел.тех.и рачунар. ЈП ЕПС Производња енергије 1 Обавезе ЈП ЕПС као КПС... ЗАКОН О ЕНЕРГЕТИЦИ ЧЛАН 94. Енергетски

Διαβάστε περισσότερα

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА САВЕЗНО МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ И УНУТРАШЊЕ ТРГОВИНЕ САВЕЗНИ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс:

Διαβάστε περισσότερα

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА САВЕЗНО МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ И УНУТРАШЊЕ ТРГОВИНЕ САВЕЗНИ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 3282-736, телефакс:

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ КАТЕДРА ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ АНАЛОГНА ЕЛЕКТРОНИКА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ВЕЖБА БРОЈ 3 ИСПРАВЉАЧИ И ФИЛТРИ.. ИМЕ И ПРЕЗИМЕ БР. ИНДЕКСА ГРУПА ОЦЕНА ДАТУМ ВРЕМЕ ДЕЖУРНИ У ЛАБОРАТОРИЈИ

Διαβάστε περισσότερα

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА

ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА ПОВРШИНа ЧЕТВОРОУГЛОВА И ТРОУГЛОВА 1. Допуни шта недостаје: а) 5m = dm = cm = mm; б) 6dm = m = cm = mm; в) 7cm = m = dm = mm. ПОЈАМ ПОВРШИНЕ. Допуни шта недостаје: а) 10m = dm = cm = mm ; б) 500dm = a

Διαβάστε περισσότερα

Упутство за избор домаћих задатака

Упутство за избор домаћих задатака Упутство за избор домаћих задатака Студент од изабраних задатака области Математике 2: Комбинаторика, Вероватноћа и статистика бира по 20 задатака. Студент може бирати задатке помоћу програмског пакета

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2011/2012. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 01/01. година ТЕСТ

Διαβάστε περισσότερα

Теорија линеарних антена

Теорија линеарних антена Теорија линеарних антена Антене су уређаји који претварају електричну енергију у електромагнетну (предајне антене) и обрнуто (пријемне антене) Према фреквентном опсегу, антене се деле на каналске (за узан

Διαβάστε περισσότερα

6.2. Симетрала дужи. Примена

6.2. Симетрала дужи. Примена 6.2. Симетрала дужи. Примена Дата је дуж АВ (слика 22). Тачка О је средиште дужи АВ, а права је нормална на праву АВ(p) и садржи тачку О. p Слика 22. Права назива се симетрала дужи. Симетрала дужи је права

Διαβάστε περισσότερα

ЦЕНТАР ЗА ТЕХНИЧКА ИСПИТИВАЊА. Листа мерне опреме. Мерење нивоа буке, терцна и октавна анализа буке, статистичка анализа буке, профил буке.

ЦЕНТАР ЗА ТЕХНИЧКА ИСПИТИВАЊА. Листа мерне опреме. Мерење нивоа буке, терцна и октавна анализа буке, статистичка анализа буке, профил буке. Bruel&Kjaer Данска 2010 2731656 2010 2747765 Листа мерне Страна: 1/12 (инв. број-ознака лабораторијапросторија) 1/001 Преносни анализатор са мерачем нивоа звука, фреквенцијском анализом и софтвером за

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ НА КРАЈУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА школска 2010/2011. година ТЕСТ 3 МАТЕМАТИКА УПУТСТВО

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 014/01. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА

МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА Београд, 21.06.2014. За штап приказан на слици одредити најмању вредност критичног оптерећења P cr користећи приближан поступак линеаризоване теорије другог реда и: а) и један елемент, слика 1, б) два

Διαβάστε περισσότερα

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце

ТРАПЕЗ РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ. Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ИЗ ПРИРОДНИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ВРАЊУ ТРАПЕЗ Аутор :Петар Спасић, ученик 8. разреда ОШ 8. Октобар, Власотинце Ментор :Криста Ђокић, наставник математике Власотинце, 2011. године Трапез

Διαβάστε περισσότερα

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези

8.2 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА 2 Задатак вежбе: Израчунавање фактора појачања мотора напонским управљањем у отвореној повратној спрези Регулциј електромоторних погон 8 ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА Здтк вежбе: Изрчунвње фктор појчњ мотор нпонским упрвљњем у отвореној повртној спрези Увод Преносн функциј мотор којим се нпонски упрвљ Кд се з нулте

Διαβάστε περισσότερα

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године

Р Е Ш Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА године СРБИЈА И ЦРНА ГОРА МИНИСТАРСТВО ЗА УНУТРАШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 328-2736, телефакс: (011) 181-668 На основу

Διαβάστε περισσότερα

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје)

L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) L кплп (Калем у кплу прпстпперипдичне струје) i L u=? За коло са слике кроз калем ппзнате позната простопериодична струја: индуктивности L претпоставићемо да протиче i=i m sin(ωt + ψ). Услед променљиве

Διαβάστε περισσότερα

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016.

ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ 2 (13Е013ЕП2) октобар 2016. ЕНЕРГЕТСКИ ПРЕТВАРАЧИ (3Е03ЕП) октобар 06.. Батерија напона B = 00 пуни се преко трофазног полууправљивог мосног исправљача, који је повезан на мрежу 3x380, 50 Hz преко трансформатора у спрези y, са преносним

Διαβάστε περισσότερα

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису.

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА. k, k 0), осна и централна симетрија и сл. 2, x 0. У претходном примеру неке функције су линеарне а неке то нису. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА 5.. Функција = a + b Функционалне зависности су веома значајне и са њиховим применама често се сусрећемо. Тако, већ су нам познате директна и обрнута пропорционалност ( = k; = k, k ),

Διαβάστε περισσότερα

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске

Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске Ротационо симетрична деформација средње површи ротационе љуске слика. У свакој тачки посматране средње површи, у општем случају, постоје два компонентална померања: v - померање у правцу тангенте на меридијалну

Διαβάστε περισσότερα

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q

Разлика потенцијала није исто што и потенцијална енергија. V = V B V A = PE / q Разлика потенцијала Разлика потенцијала између тачака A и B се дефинише као промена потенцијалне енергије (крајња минус почетна вредност) када се наелектрисање q помера из тачке A утачку B подељена са

Διαβάστε περισσότερα

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2

АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА. - удаљеност између двије тачке. 1 x2 АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА d AB x x y - удаљеност између двије тачке y x x x y s, y y s - координате средишта дужи x x y x, y y - подјела дужи у заданом односу x x x y y y xt, yt - координате тежишта троугла

Διαβάστε περισσότερα

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ

Смер: Друмски саобраћај. Висока техничка школа струковних студија у Нишу ЕЛЕКТРОТЕХНИКА СА ЕЛЕКТРОНИКОМ Испит из предмета Електротехника са електроником 1. Шест тачкастих наелектрисања Q 1, Q, Q, Q, Q 5 и Q налазе се у теменима правилног шестоугла, као на слици. Познато је: Q1 = Q = Q = Q = Q5 = Q ; Q 1,

Διαβάστε περισσότερα

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање

Математика Тест 3 Кључ за оцењивање Математика Тест 3 Кључ за оцењивање ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ школска 016/017. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ПРЕГЛЕДАЊЕ

Διαβάστε περισσότερα

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима

4.4. Паралелне праве, сечица. Углови које оне одређују. Углови са паралелним крацима 50. Нацртај било које унакрсне углове. Преношењем утврди однос унакрсних углова. Какво тврђење из тога следи? 51. Нацртај угао чија је мера 60, а затим нацртај њему унакрсни угао. Колика је мера тог угла?

Διαβάστε περισσότερα

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни

3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни ТАЧКА. ПРАВА. РАВАН Талес из Милета (624 548. пре н. е.) Еуклид (330 275. пре н. е.) Хилберт Давид (1862 1943) 3.1. Однос тачке и праве, тачке и равни. Одређеност праве и равни Настанак геометрије повезује

Διαβάστε περισσότερα

10.3. Запремина праве купе

10.3. Запремина праве купе 0. Развијени омотач купе је исечак чији је централни угао 60, а тетива која одговара том углу је t. Изрази површину омотача те купе у функцији од t. 0.. Запремина праве купе. Израчунај запремину ваљка

Διαβάστε περισσότερα

НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/X kv

НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА 110/X kv НИВОИ НЕЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА У ОКОЛИНИ ТРАНСФОРМАТОРСКИХ СТАНИЦА /X kv М. ГРБИЋ, Електротехнички институт Никола Тесла 1, Београд, Република Србија Д. ХРВИЋ, Електротехнички институт Никола Тесла, Београд,

Διαβάστε περισσότερα

Теорија електричних кола

Теорија електричних кола Др Милка Потребић, ванредни професор, Теорија електричних кола, предавања, Универзитет у Београду Електротехнички факултет, 07. Вишефазне електричне системе је патентирао српски истраживач Никола Тесла

Διαβάστε περισσότερα

5.2. Имплицитни облик линеарне функције

5.2. Имплицитни облик линеарне функције математикa за VIII разред основне школе 0 Слика 6 8. Нацртај график функције: ) =- ; ) =,5; 3) = 0. 9. Нацртај график функције и испитај њен знак: ) = - ; ) = 0,5 + ; 3) =-- ; ) = + 0,75; 5) = 0,5 +. 0.

Διαβάστε περισσότερα

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група

ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ I група ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ИЗ ФИЗИКЕ ПРВИ КОЛОКВИЈУМ 21.11.2009. I група Име и презиме студента: Број индекса: Термин у ком студент ради вежбе: Напомена: Бира се и одговара ИСКЉУЧИВО на шест питања заокруживањем

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НИШУ предмет: МЕХАНИКА 1 студијски програми: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ ПРЕДАВАЊЕ БРОЈ 3. 1 Садржај предавања: Статичка одређеност задатака

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Метода коначних елемената

Писмени испит из Метода коначних елемената Београд,.0.07.. За приказани билинеарни коначни елемент (Q8) одредити вектор чворног оптерећења услед задатог линијског оптерећења p. Користити природни координатни систем (ξ,η).. На слици је приказан

Διαβάστε περισσότερα

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ СИСТЕМ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ 8.. Линеарна једначина с две непознате Упознали смо појам линеарног израза са једном непознатом. Изрази x + 4; (x 4) + 5; x; су линеарни изрази. Слично, линеарни

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ДИГИТАЛНИ АУДИО ЗА ДИГИТАЛНУ ВИДЕО РАДИОДИФУЗИЈУ

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ДИГИТАЛНИ АУДИО ЗА ДИГИТАЛНУ ВИДЕО РАДИОДИФУЗИЈУ ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ДИГИТАЛНИ АУДИО ЗА ДИГИТАЛНУ ВИДЕО РАДИОДИФУЗИЈУ Припремила: мр Милица Мишић, дипл. инж. електр. 1 Аудио и видео сигнали су једнако важни елементи

Διαβάστε περισσότερα

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 2004 РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА СА ТАКМИЧЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА Електријада 004 ТРАНСФОРМАТОРИ Tрофазни енергетски трансформатор 100 VA има напон и реактансу кратког споја u 4% и x % респективно При номиналном оптерећењу

Διαβάστε περισσότερα

Семинарски рад из линеарне алгебре

Семинарски рад из линеарне алгебре Универзитет у Београду Машински факултет Докторске студије Милош Живановић дипл. инж. Семинарски рад из линеарне алгебре Београд, 6 Линеарна алгебра семинарски рад Дата је матрица: Задатак: a) Одредити

Διαβάστε περισσότερα

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика

Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике, 1. део, Електростатика Штампарске грешке у петом издању уџбеника Основи електротехнике део Страна пасус први ред треба да гласи У четвртом делу колима променљивих струја Штампарске грешке у четвртом издању уџбеника Основи електротехнике

Διαβάστε περισσότερα

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ

7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7. ЈЕДНОСТАВНИЈЕ КВАДРАТНЕ ДИОФАНТОВE ЈЕДНАЧИНЕ 7.1. ДИОФАНТОВА ЈЕДНАЧИНА ху = n (n N) Диофантова једначина ху = n (n N) има увек решења у скупу природних (а и целих) бројева и њено решавање није проблем,

Διαβάστε περισσότερα

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева

ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције. Diffie-Hellman размена кључева ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције Diffie-Hellman размена кључева Преглед Биће објашњено: Diffie-Hellman размена кључева 2/13 Diffie-Hellman размена кључева први алгоритам са јавним

Διαβάστε περισσότερα

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала

Универзитет у Крагујевцу Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву Катедра за основне машинске конструкције и технологије материјала Теоријски део: Вежба број ТЕРМИЈСКА AНАЛИЗА. Термијска анализа је поступак који је 903.год. увео G. Tamman за добијање криве хлађења(загревања). Овај поступак заснива се на принципу промене топлотног садржаја

Διαβάστε περισσότερα

Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал

Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал Флукс, електрична енергија, електрични потенцијал 1 Електрични флукс Ако линије поља пролазе кроз површину A која је нормална на њих Производ EA је флукс, Φ Генерално: Φ E = E A cos θ 2 Електрични флукс,

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗАВРШНИ ИСПИТ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ школска 0/06. година ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Διαβάστε περισσότερα

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде

7.3. Површина правилне пирамиде. Површина правилне четворостране пирамиде математик за VIII разред основне школе 4. Прво наћи дужину апотеме. Како је = 17 cm то је тражена површина P = 18+ 4^cm = ^4+ cm. 14. Основа четворостране пирамиде је ромб чије су дијагонале d 1 = 16 cm,

Διαβάστε περισσότερα

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова

4. Троугао. (II део) 4.1. Појам подударности. Основна правила подударности троуглова 4 Троугао (II део) Хилберт Давид, немачки математичар и логичар Велики углед у свету Хилберту је донело дело Основи геометрије (1899), у коме излаже еуклидску геометрију на аксиоматски начин Хилберт Давид

Διαβάστε περισσότερα

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА

Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА Република Србија МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ТЕСТ МАТЕМАТИКА УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА 1. Сваки

Διαβάστε περισσότερα

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( )

I Тачка 1. Растојање две тачке: 2. Средина дужи y ( ) ( ) 2. II Права 1. Једначина прамена правих 2. Једначина праве кроз две тачке ( ) Шт треба знати пре почетка решавања задатака? АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ I Тачка. Растојање две тачке:. Средина дужи + ( ) ( ) + S + S и. Деоба дужи у односу λ: 4. Површина троугла + λ + λ C + λ и P

Διαβάστε περισσότερα

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама.

Писмени испит из Теорије плоча и љуски. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. Београд, 24. јануар 2012. 1. За континуалну плочу приказану на слици одредити угиб и моменте савијања у означеним тачкама. = 0.2 dpl = 0.2 m P= 30 kn/m Линијско оптерећење се мења по синусном закону: 2.

Διαβάστε περισσότερα

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x,

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, РЕШЕЊА ЗАДАТАКА - IV РАЗЕД 1. Мањи број: : x, Већи број: 1 : 4x + 1, (4 бода) Њихов збир: 1 : 5x + 1, Збир умањен за остатак: : 5x = 55, 55 : 5 = 11; 11 4 = ; + 1 = 45; : x = 11. Дакле, први број је 45

Διαβάστε περισσότερα

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА

ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5. школска 2016/2017. ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА ЗАВРШНИ РАД КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА 5 ШЕСТА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2016/2017. Предмет: ЗАВРШНИ РАД Предмет се вреднује са 6 ЕСПБ. НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ: РБ Име и презиме Email адреса звање 1. Јасмина Кнежевић

Διαβάστε περισσότερα

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА. Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА. Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Стефановић Ивана МОДЕЛИ ПРОПАГАЦИЈЕ СИГНАЛА У МОБИЛНИМ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИМ СИСТЕМИМА -завршни рад- Београд,010 Кандидат: Стефановић Ивана Број

Διαβάστε περισσότερα

1. Модел кретања (1.1)

1. Модел кретања (1.1) 1. Модел кретања Кинематика, у најопштијој формулацији, може да буде дефинисана као геометрија кретања. Другим речима, применом основног апарата математичке анализе успостављају се зависности између елементарних

Διαβάστε περισσότερα

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом

2.3. Решавање линеарних једначина с једном непознатом . Решимо једначину 5. ( * ) + 5 + Провера: + 5 + 0 5 + 5 +. + 0. Број је решење дате једначине... Реши једначину: ) +,5 ) + ) - ) - -.. Да ли су следеће једначине еквивалентне? Провери решавањем. ) - 0

Διαβάστε περισσότερα

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ ДРУГО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ОДГОВОРИ И РЕШЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ

Διαβάστε περισσότερα

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ:

Ваљак. cm, а површина осног пресека 180 cm. 252π, 540π,... ТРЕБА ЗНАТИ: ВАЉАК P=2B + M V= B H B= r 2 p M=2rp H Pосн.пресека = 2r H ЗАДАЦИ: Ваљак ВАЉАК P=B + M V= B H B= r p M=rp H Pосн.пресека = r H. Површина омотача ваљка је π m, а висина ваљка је два пута већа од полупрчника. Израчунати запремину ваљка. π. Осни пресек ваљка је квадрат површине

Διαβάστε περισσότερα

Осцилације система са једним степеном слободе кретања

Осцилације система са једним степеном слободе кретања 03-ec-18 Осцилације система са једним степеном слободе кретања Опруга Принудна сила F(t) Вискозни пригушивач ( дампер ) 1 Принудна (пертурбациона) сила опруга Реституциона сила (сила еластичног отпора)

Διαβάστε περισσότερα

Слика 1. Слика 1.1 Слика 1.2 Слика 1.3. Количина електрицитета која се налази на електродама кондензатора капацитивности C 3 је:

Слика 1. Слика 1.1 Слика 1.2 Слика 1.3. Количина електрицитета која се налази на електродама кондензатора капацитивности C 3 је: Три кондензатора познатих капацитивности 6 nf nf и nf везани су као на слици и прикључени на напон U Ако је позната количина наелектрисања на кондензатору капацитивности одредити: а) Напон на који је прикључена

Διαβάστε περισσότερα

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА

ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА ПОГЛАВЉЕ 3: РАСПОДЕЛА РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА Стандардна девијација показује расподелу резултата мерења око средње вредности, али не указује на облик расподеле. У табели 1 су дате вредности за 50 поновљених одређивања

Διαβάστε περισσότερα

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ

2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2. EЛЕМЕНТАРНЕ ДИОФАНТОВЕ ЈЕДНАЧИНЕ 2.1. МАТЕМАТИЧКИ РЕБУСИ Најједноставније Диофантове једначине су математички ребуси. Метод разликовања случајева код ових проблема се показује плодоносним, јер је раздвајање

Διαβάστε περισσότερα

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, пошт. преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 32 82 736, телефакс: (011)

Διαβάστε περισσότερα

Међулабораторијско поређење резултата. мерења магнетске индукције надземног вода напонског нивоа 400 kv. У

Међулабораторијско поређење резултата. мерења магнетске индукције надземног вода напонског нивоа 400 kv. У Стручни рад UDK:621.317.42 BIBLID:0350-8528(2012),22.p.209-221 doi:10.5937/zeint22-2336 Међулабораторијско поређење резултата мерења магнетске индукције надземног вода напонског нивоа 400 kv Маја Грбић

Διαβάστε περισσότερα

Слика бр.1 Површина лежишта

Слика бр.1 Површина лежишта . Конвенционалне методе процене.. Параметри за процену рудних резерви... Површина лежишта Површине лежишта ограничавају се спајањем тачака у којима је истражним радом утврђен контакт руде са јаловином.

Διαβάστε περισσότερα

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА. 6. Мерење буке и вибрација ЕМ

ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА. 6. Мерење буке и вибрација ЕМ Електротехнички факултет Енергетски одсек Катедра за енергетске претвараче и погоне ИСПИТИВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ МАШИНА 6. Мерење буке и вибрација ЕМ Предавач: доц. др Младен Терзић Бука је нежељени звук. Појам

Διαβάστε περισσότερα

ДЕФИНИЦИЈА УГЛА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА И ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА - ТЕОДОЛИТ ХОРИЗОНТАЛНИ УГАО НА ТЕРЕНУ

ДЕФИНИЦИЈА УГЛА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА И ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА - ТЕОДОЛИТ ХОРИЗОНТАЛНИ УГАО НА ТЕРЕНУ ДЕФИНИЦИЈА УГЛА МЕРЕЊЕ ХОРИЗОНТАЛНИХ ПРАВАЦА И ВЕРТИКАЛНИХ УГЛОВА - ТЕОДОЛИТ Угао је део равни ограничен двема полуправама које се секу у једној тачки. Угао је нагиб два зрака који се секу у једној тачки.

Διαβάστε περισσότερα