НАЛАЗ ВИРУСА ПЧЕЛА И ПАРАЗИТА VARROA DESTRUCTOR У ПЧЕЛИЊИМ ЗАЈЕДНИЦАМА У ОПШТИНИ ТЕМЕРИН

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ветеринарску медицину Арнолд Мајорош НАЛАЗ ВИРУСА ПЧЕЛА И ПАРАЗИТА VARROA DESTRUCTOR У ПЧЕЛИЊИМ ЗАЈЕДНИЦАМА У ОПШТИНИ ТЕМЕРИН Мастер рад Нови Сад, 2014.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ветеринарску медицину Кандидат Арнолд Мајорош, дипл. вет. Ментор проф. др Нада Плавша НАЛАЗ ВИРУСА ПЧЕЛА И ПАРАЗИТА VARROA DESTRUCTOR У ПЧЕЛИЊИМ ЗАЈЕДНИЦАМА У ОПШТИНИ ТЕМЕРИН Мaстер рад Нови Сад, 2014

3 Арнолд Мајорош Мастер рад Садржај САДРЖАЈ 1. УВОД МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ Генетика Анатомија медоносне пчеле 1.2. МЕД Еколошка производња меда Састав меда Својства меда Мед у људској исхрани Врсте меда Еко-пчеларење Пчеларска производња 1.3. ВИРУСИ ИЗАЗИВАЧИ БОЛЕСТИ ПЧЕЛА Хронична парализа пчела - Paralysis chronica Акутна парализа пчела - Paralysis acuta Мешинасто легло Болест деформисаних крила Болест црних матичњака Кашмирски вирус 1.4. ВАРООЗА-VAROOSIS 1.5. ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА ПОЛИМЕРАЗЕ (PCR) 1.6. УДРУЖЕЊЕ ПЧЕЛАРА ШАНДОР СИГЕТИ 1.7. ПРЕЗИМЉАВАЊЕ ПЧЕЛА 2. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 3.1. ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА ПОЛИМЕРАЗЕ (PCR) Припрема узорака за анализу Екстракција нуклеинске киселине и RT-PCR анализа 4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 4.1. НАЛАЗ ВИРУСА ПЧЕЛА 4.2. НАЛАЗ ВАРОЕ КОД ПЧЕЛА 4.3. ПРИКАЗ БРОЈНОГ СТАЊА ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У ОПШТИНИ ТЕМЕРИН 4.4. ПРОПАДАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У ПЕРИОДУ ЗИМОВАЊА 5. ЗАКЉУЧАК 6. ЛИТЕРАТУРА

4 Арнолд Мајорош Мастер рад Резиме РЕЗИМЕ Пчеларство je веома значајнo за пољопривреду. Од суштинске је важности, не само због производње меда и других пчелињих производа, већ и због опрашивања биљака које обезбеђују пчеле. У току последње деценије повећало се научно интересовање за вирусне болести пчела (Apis mellifera). До сада је откривено најмање 18 различитих вируса код пчела, а сматра се да од тога шест вируса изазивају озбиљне болести. Клинички знаци болести и сумња на присуство вируса код пчела у српским пчелињацима постоје дуги низ година, али њихово присуство није било лабораторијски потврђено. У овом мастер раду испитиване су пчеле на присуство шест вируса: Вирус акутне парализе пчела (ABPV), Вирус црних матичњака (BQCV), Вирус хроничне парализе пчела (CBPV), Вирус деформисаних крила (DWV), Кашмирски вирус (KBV) и Вирус мешинастог легла (SBV) у 21 узорку пчела пореклом из 21 кошнице (4 пчелињака) на територији општине Темерин у Србији. Користећи PCR методу којој претходи реверзна транскрипција (RT-PCR), присуство вируса потврђено је у свим испитиваним узорцима (100%). Најчешће нађени вирус био је Вирус црног матичнјака, присутан у свих 21 (100%) узорака, затим Вирус деформисаних крила у 20 (95,24%), Вирус мешинастог легла у 13 (61,90%), Вирус акутне парализе у 9 (42.86%) и Вирус хроничне парализе у 5 (23.81 %) од укупно 21 узорака. Кашмирски вирус није нађен ни у једном узорку. У већини анализираних узорака нађено је више од једне врсте вируса, у појединим узорцима чак 3 до 5 различитих врста вируса у сваком пчелињаку, што представља велику претњу испитаним пчелињацима. Задатак овог мастер рада је био и да се испита присуство паразита Varroa destructor у пчелињим друштавима. Varroa destructor је нађена у 20 од 21 испитиваних пчелињих заједница. Само у 3 пчелиње заједнице број нађених Varroa destructor био је већи од 10. Проценат пропадања пчелиних заједница у периоду зимовања, зима/пролеће 2013/2014. године у 4 испитивана пчелињака износио је 4,6%. Разлози пропадања пчелињих заједница били су грабеж и недостатак хране.

5 Арнолд Мајорош Мастер рад Резиме Увидом у евиденцију Удружења пчелара Шандор Сигети из Темерина из марта године, на територији оштине Темерин број регистрованих пчелара износи 46 са укупно 736 пчелињих друштава.

6 Арнолд Мајорош Мастер рад Abstract ABSTRACT Beekeeping plays a highly significant role within the agricultural sector. It is essential, not just for honey, which has a long medicinal history, and other hive products such as bees wax, but also for the pollination provided by bees. The scientific interest in viral diseases of the honeybee (Apis mellifera) has been increasing considerably during the last decade. At least 18 different viruses have been detected in honeybees so far, but six of them are considered to be able to cause severe disease. Clinical signs of disease and suspicions on the bee viruses presence in Serbian apiaries exist for many years, but with no laboratory confirmation data. This master work describes the detection of six honeybee viruses: acute bee paralysis virus (ABPV), black queen cell virus (BQCV), chronic bee paralysis virus (CBPV), deformed wing virus (DWV), Kashmir bee virus (KBV), and sacbrood virus (SBV) in 21 bee samples originated from 21 beehive (4 apiaries) on the territory of municipality Temerin in Serbia. Using one-step reverse transcription-pcr (RT-PCR), bee virus presence was detected in all examined samples (100%). The most prevalent virus was BQCV, present in all 21 (100%) samples, followed by DWV, SBV, ABPV and CBPV (detected in 20 (95.24%), 13 (61.90%), 9 (42.86%) and 5 (23.81%) samples respectively), while KBV was not detected in any sample. In most of the tested samples more than one virus was identified, there were 3 to 5 different viruses in each apiary, which is a great burden of surveyed apiaries caused by multiple viral infections. Part of this master work was to investigate the presence of Varroa destructor mites in honey bee colonies. Varroa destructor was found in 20 of 21 surveyed apiaries. Only in 3 apiaries number of found Varroa destructor was more than 10. Bee communitie losses for the winter of in 4 surveyed apiaries was 4.6%. Reasons for losses of honeybee colonies were robbery and lack of food. In March 2014, on the territory of municipality Temerin, there was 46 registered beekeepers with a total of 736 bee colonies, by the records of The Beekeepers Association Sándor Szigeti in Temerin.

7 1. УВОД МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ Аpis mellifera и свилена буба до пре 50 година биле су једине врсте инсеката које је човек успешно гајио. Постоје подаци да ју је човек гајио већ око 7000 год. пре н.е. за добијање меда, када су друштва одржавана у глиненим судовима или корпама. Постоји 24 раса врсте Apis mellifera. Расе имају различите физичке (бојa тела, дужинa крила, осетљивост на болести...) и бихевиоралне карактеристике. Расе се могу укрштати међусобно. Таксономски статус врсте Apis mellifera приказан је у табели 1. Табела 1. Таксономски статус врсте Apis mellifera Phylum Arthropoda Classis Insecta Ordo Hymenoptera Superfamilia Apoidea Familia Apidae Subfamilia Apinae Tribus Apini Genus Apis Species mellifera Крањска раса (Apis mellifera carnica) насељава простор југоисточних Алпа, територију бивше СФРЈ, Балкан и Подунавље. Постоје два варијетета (екотипа): сива и жута банатска пчела. Одликују се великом производњом меда. Добро зимују са малом потрошњом меда. Кавкаске пчеле (Apis mellifera. caucasica) су специфичне по екстремној мирноћи. 1

8 Тамне немачке пчеле (Apis mellifera melifera) су познате по добром презимљавању у северним областима. Афричка група пчела има велики број географских раса (12), којима припада и озлоглашена Apis mellifera scutellata. Неколико матица ове високо одбрамбене расе биле су пренете у Бразил Од њих су настале пчеле понате данас као Африканизоване медоносне пчеле. На сликама 1, 2 и 3 приказана су друштва Аpis floreа (мала индијска пчела), Аpis dorsata (џиновска пчела) и Аpis cerana. У последњих неколико година описано је још 3-4 нових врста Слика 1. Радилице врсте Аpis floreа (мала индијска пчела) 2

9 Слика 2. Кошница друштва Аpis dorsata (џиновска пчела) Слика 3. Аpis cerana Архитектура саћа код свих медоносних пчела је веома слична, са шестоугаоним ћелијама. Граде их од воска из воштаних жлезди. У ћелијама одгајају легло и чувају храну. 3

10 Искоришћавање простора у саћу, слично је код свих медоносних пчела: мед је увек у горњем делу саћа, испод су редови ћелија са поленом, легло са радилицама, и легло са трутовским ћелијама. Матичњаци се обично изграђују на нижим ивицама саћа. Све медоносне пчеле имају наслеђену особину понашања: сакупљање одређених количина меда и полена као резерви хране. Количина хране коју медоносне пчеле сакупе зависи од неколико фактора: сезонска способност за сакупљање хране, бројност радилица у друштву и њихова стопа репродукције, капацитет друштва итд. Друга важна наследна карактеристика лежи у начину и месту изградње саћа у природним условима: тако неке врсте рода Apis изграђују гнездо са једним сатом, док друге граде вишесатна гнезда у мрачним шупљинама. Све медоносне пчеле су еусоцијалне врсте инсеката. У пчелињим друштвима постоје три касте пчела: матица, радилице и трутови (Слика 4). Међу кастама постоји јасна подела рада и специјализација у обављању биолошких функција: Матица (репродуктивна женка) специјализована за производњу и полагање јаја. Може да положи 1 јаје у минути, дању и ноћу, око 1500 за 24-сата и 200,000 у току једне године. Трутови (репродуктивни мужјаци). У друштву се може наћи до 500 трутова и то у пролеће и лето. Радилице (стерилне женка) обављју све послове у друштву, скупљају полен и нектар, одгајају ларве у друштву, бране колонију... Друштво може да има до 60,000 радилица. 4

11 Слика 4. Три касте пчелињег друштва Живот свих медоносних пчела почиње од јајета, које полаже матица на дно воштане ћелије у леглу кошнице. После 3 дана из јајета се излеже радиличка ларва. Пчеле дадиље хране ларву најпре матичним млечом, онда поленом и медом још 6 дана. Тада она постаје лутка која мирује. Током 14 дана као лутка, затворена у поклопљеној ћелији, она се развија у пчелу радилицу, излеже се 21. дана. Пчеле радилице су женке али нису плодне. Нормално не полажу јаја. Ако их положе, од њих ће настати трутови. Има их до у друштву. Имају неколико различитих улога у току живота. Живе 4 до 6 недеља у летњим месецима и око 4 до 5 месеци током зиме. У кошници свака пчела према својој старости обавља одређен посао, па тако разликујемо: пчеле хранитељице (0-3 дана старости) - хране младе пчеле и легло пчеле градитељице (3-10 дана старости) - граде саће (луче восак и матични млеч) пчеле чистачице (10-15) чисте кошницу износећи труње и мртве личинке или пчеле, те лепећући крилима на улазу у кошницу убацују зрак у кошницу, чиме у кошници стално одржавају потребну температуру (око 25 C) пчеле стражарице (15-20 дана старости) - чувају кошницу од непријатеља пчеле радилице (20 дана до краја живота) доносе у кошницу нектар, пелуд, прополис и воду. 5

12 За одбрану кошнице и личну одбрану користе жаоку са зупцима кроз коју излучују отров Свеже излучени пчелињи отров је жућкаста, опалесцентна течност слична сирупу, горког укуса, мирисa сличног меду. Садржај воде у пчелињем отрову варира између 55 и 70%, a ph вредност му je кисела (између 4,5 и 5,5). Пчелињи отров је изузетно комплексна мешавина, која се већим делом (80%) састоји од беланчевина. Беланчевине су или велике (протеини) или малемолекуларне масе (пептиди најважнији су биогени амини и феромони који преносе сигнале за узбуну). Пчелињи отров или његове компоненте користе се у апитерапији, алергологији (Мüller, 1998.), у експерименталној биологији (н.пр. Bkaly, 1997.). Када пчела убоде човека, жаока након убода остаје у кожи човека заједно са отровном кесицом. Убоди пчела су посебно опасни за алергичне особе. Особе алергичне на пчелињи отров могу се подвргнути процесу десензибилизације на отров. Радилице имају посебан вид комуникације тзв. плес којим саопштавају локације и количине извора хране другим пчелама сакупљачицама у друштву. Von Frisch је описао њихов плес: 1. Кружни плес (Round dance) - када је извор хране удаљен мање од 50m од кошнице 2. Игра вртења, окретања, махања (Waggle dance) - када је извор хране удаљен више од 50m од кошнице. Приликом окретања абдомен се окреће и крила подрхтавају, при чему се угао понавља у односу на вертикалну осу, или силу теже (овде 20 десно) Из својих жлезда радилице луче феромоне и користе их за препознавање пчела у друштву, пренос алармног сигнала и привалачење других пчела друштва. Матица је (нормално) само једна у друштву. Настаје исхраном женске ларве матичним млечом током ларвалног стадијума. О матици се брину пчеле радилице. Њена основна улога је полагање јаја. Живи 2 до 5 година. Може да положи 1500 јаја на дан у врху сезоне. Уобичајено је да се матице обележавају бојом (свака сезона има своју боју). Пре него што стара матица умре, или оде да формира друго друштво, она положи једно јаје у крупну матичњачку ћелију. Пчеле дадиље хране ларву само са матичним млечом, који производе њихове жлезде у глави. За само 16 дана нова матица се излеже. Она претражује и уништава све ривалске матице, пошто може да буде само једна у друштву. 6

13 Када је стара 10 дана, нова матица одлази на свадбени лет, прате је трутови из суседних кошница. Она се пари са 7 или више њих, складишти њихову сперму за остатак живота од 2 до 5 година. Матица положи око јаја дневно, близу по сезони. Ово је неопходно имајући у виду да радилице живе у просеку 6 недеља током лета, а друштво треба да има 40 до 50 хиљада пчела на врхунцу сезоне. Матица производи феромоне који се преносе ваздухом ( матична супстанца ) којима држи друштво у устројству, лојалним и заштитнички расположеним према матици. Феромони матице привлаче радилице ка њој, дају информацију друштву да матица постоји, служе као сексуални атрактанти, стимулишу малу популацију у кошници на већу активност. Има жаоку, али за разлику од радилица њиена жаока нема зупце користи је за убијање друге матице. Трутови су мужјаци у пчелињем друштву, развијају се из неоплођеног јајета. Крупнији су од радилица. Имају крпне очи. Полно зрели су са 2 недеље. Једина улога у животу им је парење са неспареном матицом. Паре се једном у области конгрегације трутова на око 15 до 90 m изнад земље и онда умиру. Преживели бивају избачени из кошнице у јесен и умиру. Немају жаоку. Табела 2. Животни циклус медоносне пчеле Стадијум развоја Трајање стадијума у данима Матица Радилица Трут Јаје Ларва 5,5 6 6,5 Лутка 7, ,5 УКУПНО Генетика Женке (матица и радилице) имају 32 хромозома, 16 од мајке, 16 од оца. Мужјаци (трутови) имају 16 хромозома (само од мајке), јер настају партеногенезом (из неоплођених јајних ћелија) Анатомија медоносне пчеле Медоносна пчела има три главна телесна региона главу, грудни део и абдомен (Слика 5) и сваки регион је састављен из неколико делова. 7

14 Инсекти имају чврст спољашњи омотач назван егзоскелет, за разлику од унутрашњег скелета кичмењака. Егзоскелет се сачињен од хитина, штити унутрашње органе инсеката и помаже да се спречи исушивање. Приликом раста, инсект мора да пресвуче егзоскелет. Слика 5. Телесни региони медоносне пчеле (Биологија медоносне пчеле,проф.др.љубиша Станисављевић,Универзитет у Београду-Биолошки факултет) На глави постоје три ока, која се зову оцеле, налазе се на врху главе између крупних сложених очију. Оцеле детектују светлост, али не могу да се фокусирају или виде слику као веће сложене очи. Пчеле користе своје антене да сазнају више о 8

15 својој околини: Сићушне сензорне длаке на свакој антени им омогућавају да осете мирис, укус, осете покрете ваздуха и да комуницирају једне са другима. Свако сложено око има скоро шестоугаоних фацета (оматидија). Свака фацета је као мини око, које садржи сопствени објектив и сензорне ћелије. Кашиколике закривљене вилице медоносне пчеле, које се зову мандибуле служе им за више радњи: Оне се могу користити да уносе храну, моделују восак за изградњу ћелија саћа, хране младе или матицу, па чак и за борбу. Дуга рилица на предњој страни главе пчела се користи за уношење течности, као што су нектар, мед или вода. На врху рилице се налази језик у виду кашичастог проширења (Слика 6). Слика 6. Глава и усни апарат пчеле (Биологија медоносне пчеле,проф.др.љубиша Станисављевић,Универзитет у Београду-Биолошки факултет) У грудном делу (торакс) налази се "мозак" и 7 ганглија вентрално низ тело. Седма ганглија је близу абдомена. То је разлог зашто одвојен део тела са жаоком пчела наставља да пумпа отров. Ганглије контролишу крила, хемолимфу, ноге, итд. Ваздушне кесе (Слика 7) су у вези са површином преко трахејних цевчица, појављују се у близини крила, служе за дисање. Такође се налазе и дисајни отвори (спиракулуми) са стране абдомена. 9

16 Слика 7. Положај ваздушних кеса (Биологија медоносне пчеле,проф.др.љубиша Станисављевић,Универзитет у Београду-Биолошки факултет) Имају два пара крила. Предња и задња крила на свакој страни су спојена током летења низом кукица (хамули). Брзо покретање крила изазива карактеристично зујање. Медоносна пчела може да лети брзином до 24 km/h. Као и други инсекти, пчеле имају 6 ногу. Примарно их користе за ходање. Међутим, ноге медоносне пчеле имају специјализоване делове као што су чистачи антена на предњим ногама, и поленове корпице на задњим. Длачице медоносне пчеле су гранате. Абдомен медоносне пчеле има шест делова (Слика 8). Гледано са спољашње стране, виде се само шест абдоминалних сегмената, ипак одрасле пчеле имају девет, док ларва има десет сегмената. 10

17 Слика 8. Положај абдомена (Биологија медоносне пчеле,проф.др.љубиша Станисављевић,Универзитет у Београду-Биолошки факултет) Медоносне пчеле имају повратно кретање хране од усних делова до медног желудца и назад. Медни желудац (вољка) је складишни простор за држање свеже сакупљеног нектара или воде и за транспорт до/од гнезда. Варење хране се обавља у средњем цреву. Задње црево апсорбује воду и хранљиве материје и проводи малу количину несварених отпадака у ректум, где се сакупљају до избацивања. У пролеће се сакупљени отпаци избацују у тзв. летовима за прочишћавање. Крв (хемолимфа) се не преноси преко артерија и вена него протиче слободно кроз тело, контролисано од стране дорзалне и вентралне диајафрагме, понекад названих судовима, мехурима или срцем. Кисеоник улази у пчелу преко спиракулума (постоје два низа од по 6 на абдомену и трахејама повезаним са 3 спиракулума на горњем делу торакса) затим иде у мешкове у абдомену који га преносе у крвну течност. Пчеле имају 4 пара воштаних жлезди, која се зову огледалца. Током периода продукције воска у животу радилице, жлезде у великој мери задебљавају и попримају жлездану структуру. Восак се избацује као течност, очврсне у мале пахуљице или листиће (scales), и остају у воштаним џеповима. Воштани листић се 11

18 онда пребацује до мандибула где се жваће у компактну савитљиву масу. После прерастања периода лучења воска, код радилица жлезде се дегенеришу и чини их раван слој ћелија. Радилице имају Nasanoff жлезду на крају свог абдомена. Ову Nasanoff жлезду користе пчеле стражарице на улазу у кошницу да рашире мирис који спроводи младе пчеле назад на улаз током раних летова. На крају радиличког абдомена је жаока (ovipositor). Жаока радилице је назубљена тако да приликом убода она остаје забодена у кожу. У покушају да се ослободи, део пчеле (жаока, отровна кеса и ганглија) остаје, што оштећује пчелу и она умире. Отровна кесица наставља да се контрахује рефлексно, континуирано пумпајући отров у рану још неколико секунди. Жаока матице је слабо назубљена и поново употребљива, а служи за убијање ривалских матица МЕД Еколошка производња меда У природи постоје два извора слатких сокова из којих пчеле производе мед: нектар и медљика (медена роса). Нектар је слатки сок који излучује медоносно биље из посебних жлезда - нектарија. Оне се обично налазе у цвету биљке. Хемијски састав нектара као и концентрација шећера у њему, различит је и зависи од врсте медоносног биља. Мед произведен од нектара назива се цветни мед. Медљика је слатки сок који излучују разне врсте лисних уши. Мед произведен од медљике назива се мед медљиковац. Пчеле скупљају слатке сокове у природи и доносе их у кошницу у свом усном мехуру (устима). У усном мехуру пчеле нектар се меша са материјама које пчела лучи из својих жлезда. По доласку у кошницу пчела сакупљачица предаје скупљени нектар младим пчелама хранитељицама, чије жлезде имају већу способност да претварају сложене шећере у једноставне шећере. Даљи поступак састоји се у томе да пчеле одлажу нектар у ћелије саћа, али само до половине ћелије како би сувишна вода из нектара што пре испарила, истовремено под деловањем ферментације повећава се концентрација 12

19 шећера у нектару што кроз неко време доводи до згушњавања нектара и његовог претварања у мед Састав меда Главни састојци меда су шећер (око 76%), вода (око 18%) и остало (око 6%). Основну карактеристику меду даје шећер, а остали састојци који се у меду налазе у мањим количинама пресудни су за разлику између разних врста меда (боја, арома, укус). Шећер се у меду састоји од три врсте шећера: Воћни шећер (фруктоза или левулоза), којег у меду има највише, око 41% Грожђани шећер (глукоза или декстроза), око 34% Обични шећер (тршчани или сахароза) којег има најмање 1-2% Међусобни однос разних врста шећера у меду зависи од извора, односно цветне паше, а донекле и од ензима инвертазе који разлаже обични шећер на грожђани и воћни. Тај ензим се већ налази у цвету из којег пчеле сакупљају нектар, али је присутан и у самом организму пчеле. Зрео мед нема више од 2% обичног шећера, зато што ензим инвертаза разлаже обични шећер на једноставне шећере. Ензим инвертаза наставља своје деловање у меду и после врцања, ако грејањем меда или неким другим поступком није био уништен, тако да стајањем мед зри, тј. има све мање обичног шећера. Остали састојци меда, њих око 6% су декстрини, минерали, протеини, киселине и витамини. Њихов однос у саставу меда је врло различит у различитим врстама меда. Минерали су врло важни за раст и здравље људског тела. Познат је значај гвожђа у хематопоези, као и калцијума изградњи костију. Мед углавном садржи следеће минерале: калијум, сумпор, калцијум, натријум, фосфор, магнезијум, силицијум, гвожђе, манган и бакар. Протеини, као саставни делови биљака у мед долазе из нектара и полена. Киселине које се налазе у меду су углавном јабучна и лимунска, а витамина има у врло малим количинама. У меду су пронађени: витамин Ц и неки витамини Б комплекса. Количина витамина у меду зависи од биљке са које пчеле сакупљају нектар, од зрелости меда и од полена у меду. Та мала количина добродошла је као допуна уносу витамина у свакодневној исхрани. У меду су још пронађена и етерична 13

20 уља која му дају карактеристичну арому. Но, те су материје врло лабилне и лако испаре грејањем меда Својства меда Кристализација настаје кад грожђани шећер не остаје више у течном стању у меду, него се претвара у чврсту материју, кристале. Кристализација захвата само један саставни део меда, декстрозу. Други део левулоза, и даље остаје у течном стању и ствара танки текући слој око кристала декстрозе. Кристализовани мед има сличности са чврстим шећерима па се зато и назива ушећерени мед. Такав мед мења и боју и укус. Кристализација зависи од степена концентрације шећера у меду и односа грожђаног и воћног шећера. Што је више грожђаног шећера, а мање воћног, кристализација је бржа и јача и обрнуто. Мед се у новом, младом саћу спорије кристализује, а у старом саћу или врцани мед кристализује се брже. Могућност кристализације је мања, што је садржај воде у меду већи. Гушћи је мед засићенији грожђаним шећером и зато склонији кристализацији. За врење вреди управо супротно правило. Што је мед ређи то је склонији врењу. Мед прве класе не сме имати више од 20% воде у себи. Тај се проценат иначе креће између 13% и 21%, већ према врсти меда и стадијуму зрења. Зато је врло важно да се мед из кошница не вади прерано, док није потпуно поклопљен Мед у људској исхрани Индустријска производња шећера задовољила је све веће потребе људи, које производња меда није могла, па је тако потиснула потрошњу меда на штету људске потребе. Обични шећер или сахароза је дисахарид и тело га најпре помоћу ензима раставља на грожђани шећер (декстрозу) и воћни (левулозу), тј. инвертује га. Будући је мед већ природни инвертни шећер наш организам не треба да га разлаже. Мед је се лакше вари и зато је погоднији за људски организам, а нарочито за малу децу која имају осетљивије варење, за болеснике и старије људе. Доказано је и да организам задржава у себи више калцијума добијеног из хране, ако се обични шећер замени медом, а исто важи и за магнезијум. Мед, помаже и у стварању хемоглобина у крви. Витамини, протеини и неке друге материје, иако их у меду нема много, ипак дају предност меду у људској исхрани. Осим за људску храну мед се користи и у 14

21 козметици, у медицини, као антисептик за ране, за израду неких мириса итд. Такође треба споменути и производе пчелињих активности као што су восак, полен, матични млеч, прополис, који сами или у комбинацији са медом постају не само вредне намирнице, него се користе и у медицинске сврхе. Тако се на пр. прополис користи у народној медицини за лечење гнојних рана, опекотина, жуљева, брадавица итд. Полен, богат корисним материјама делује против слабокрвности, нормализује рад органа за варење, поправља апетит и радну способност, снижава крвни притисак, те повећава количину хемоглобина у крви Врсте меда Багремов мед је изразито светле бој, угодног мириса и благог укуса. Убраја се у најцењеније врсте меда. Помаже код несанице, умирује превише надражени нервни систем и отклања последице нагомиланог стреса. Месецима остаје у течном стању. Багремов мед добар је за умирење, код вртоглавице, несанице и сличних сметњи. Препоручује се узимање са чајем од камилице јер се тако појачава деловање и меда и чаја. Препоручује се узимање увече, пре спавања. Мед кестена је таман, препознатљивог мириса и изразито карактеристичног горког укуса. Повољно делује на целокупни дигестивни систем. Препоручује се да се конзумира за лечење органа за варење. Има изванредно деловање у опоравку код жутице, после операције жучи и сл. Липов мед је бистар, готово прозиран, угодног мириса и благог укуса. Доноси олакшање код прехлада, упала дисајних и пробавних органа, те неких бубрежних обољења. Неизмерно значење има у избацивању штетних материја из организма јер поспешује метаболизам. Мед од липе смирује грчеве, примењује се против бубрежних болести. Треба напоменути да се не сме давати особама које пате од болести срца и крвних судова, што исто важи за чај од липе. Кадуљин мед се користи против прехлада јер омогућује лакше избацивање слузи из душника и бронхија, па и из желуца и једњака. Тако се болесник боље осећа, и враћа му се апетит. Чај с медом од кадуље не сме да се узима врућ, већ млак. Шумски мед је врло таман, специфичног мириса и укуса. Наглашено богатство минералних материја (гвожђе) подиже ниво хемоглобина у крви, повећава снагу срца и издржљивост крвних суова, као отпорност имуног система. Препоручује се деци, трудницама и старијим особама. Шумски мед - мед од медљике још се зове и медљиковац. 15

22 Ливадски мед је мед од разног ливадног цвећа, па му је према томе и деловање широко. Препоручује се у свакодневној исхрани, нарочито деце и старијих особа, као и свих оних којима је потребан опоравак и додатна енергија. Судећи по количинама ливадског меда ливаде су значајна паша за све пчеле. Сунцокретов мед је tamno жут, препознатљивог мириса и укуса. Благотворно делује на респираторни систем, а због својих јединствених састојака повољно утиче на регулацију односа масних киселина у организму. Врло се брзо кристалује у облику крупних хрскавих кристала. Мед од лаванде, у чају од камилице, метвице или пелина смирује организам, користи се против надутости и поспешује мокрење. Добро делује против мигрене и вртоглавице и препоручује се онима који болују и од болести срца и крвних судова. Мед дивље трешње освежавајућег је мириса и препознатљивог укуса. У народној медицини се користи за освежавање и јачање срца и крвних судова. Мед од воћака, у нашим крајевима обично се не врца, јер га пчеле готово у потпуности потроше за развитак легла Еко-пчеларење Многи стручњаци тврде да би сваки мед по свом квалитету биомед, тј. да је чист јер потиче од биљака и цвећа. Пчела, ако се и отрује са заштитним средством, она умире, па штетна/отровна супстанца не доспева у кошницу и мед. Постоје и стручњаци који тврде да ни један мед данас није чист. Односно, да не може бити чист због загађења ваздуха и киселих киша које свуда падају. Чињеница је да инсектициди не убијају сваку пчелу. Заштитна средства постепено губе своју токсичност и условљавају различита сублетална оштећења. Такве пчеле, које су оштећене физички или хемијски, враћају се у кошницу и са собом уносе остатке хемијских средстава. Та хемијска средства су штетна и за човека. У кошницу, односно у пчелиње производе улазе штетне резидуе, и то не само због савремених агротехничких мера, него и као последица загађивања (олово, кадмијум,тешки метали) као и индустријских загађења. Локацију за пчелињак и пашу треба одабрати тако да буде на месту које је довољно удаљено од таквих загађења. Потребно је применити начин рада уз чију помоћ ће се одбранити пчеле од болести и штеточина и то на такав начин да здравље пчелиње заједнице не буде доведено у питање, као и да се у пчелињим производима не нађу никакве резидуе. 16

23 Мед произведен по еколошким принципима пчеларења није једнак комерцијалном меду. Еко-мед је заиста чист и здравији, па постоји оправдана потреба тржишта за таковим медом. Постоје четири основна принципа еко-пчеларења, а то су: -избор одговарајућег места за пчелињак, односно одговарајући избор пчелиње паше -одговарајућа пчеларска технологија -одговарајућа здравствена заштита пчела без ризика -прописно руковање, обрада и складиштење пчелињих производа Успешност пчеларења зависи од избора одговарајуће пчелиње паше. То је она пчелиња паша која поред властитих потреба осигурава за пчелињу заједницу више нектара и полена и то по могућству континуирано. Код еко-пчеларења потребно је још и да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква подручја налазе се у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се узгаја тзв. здрава храна. Када пчелар пронађе место за свој стационарни или селећи пчелињак тада га обележи на географској карти и то пошаље у надлежни државни контролни центар. У центру се захтев размотри и може да се прихвати или може да се затражи да потражи боље место за еколошко пчеларење.одржавањем и обележавањем одговарајућег изолацијоног појаса (удаљености) пчелар се заштићује од загађених подручја. Предност еко-пчеларења јесте коришћење савремене опреме, али од тога је важнији однос пчелара према пчелама. Основне карактеристике доброг пчелара су: да мотри заједницу и понашање пчела на лету и да добро познаје стање у кошници и без честог отварања кошнице. Све неправилности или промене добро око може да открије према стању у лету. Кошнице морају бити постављене на одговарајућа постоља у полухлад на места која су заштићена од ветра са летом окренутима према истоку. Између кошница мора постојати удаљеност око 1m (по том питању ситуација није повољна на покретним пчелињацима). Исправно је кошнице поставити што ближе паши. Ако је висина терена различита, тада се кошнице смештају што ближе дну брега да би се пчеле са теретом враћале у кошницу низбрдо. Потребно је осигурати трајно и темпирано хигијенско појило. При селидби је потребно врло опрезно руковати са кошницама и пчелама у њима ради што мањег узнемиравања и стреса. 17

24 Пчеле треба заштитити од болести и штеточина. Ову заштиту је потребно решити лековима, средствима и методама које не шкоде ни пчеларима ни потрошачима меда. Претпоставља се да су тзв. селективни лекови пчелама врло мало нашкоде за разлику од паразита, за чије уништење су намењени. Постоје знатне разлике између лекова у деловању, концентрацији, користи и штети коју чине. Разлике зависе у првом реду од леталног ефекта појединог средства, а у другом реду од брзине разградње. За лечење варое биопчелари не смеју, из сигурносних разлога, да користе препарате са липофилним својствима. Једино их могу користити за тестирање присутности/заражености вароом пре узимања. Ако је резултат тестирања позитиван, пчелару је дозвољено да користи било који регистрован лек, јер је ипак основни задатак пчелара да не дозволи пропадање пчелиње заједнице. До нестанка липофилних лекова из воска пчелар не може свој мед да декларирише као еколошки производ. Препарати који се у еколошком пчеларењу користе у борби против варое су на бази етеричних уље и трава. Осим ових препарата преостаје још неколико органских киселина као што су оксална и мравља. Постоје и специјални препарати на бази лековитог биља. Можемо закључити да све неприродне материје еко-пчелари користе само у случају нужде, а никада у превентивне, односно профилактичке сврхе. У еколошком пчеларењу превентива значи осигурати пчелама добре, квалитетне животне услове. Правилно руковање пчелињим производима подразумева све поступке од вађења из кошнице преко конфекционирања, паковања дистрибуције и продаје. У еколошком пчеларењу није примерено максимално изврцавање, тј. остављање заједнице без залихе меда и полена. Сличну равнотежу потребно је успоставити и при производњи воска, матичног млеча и пчелињег отрова. Неисправно је врцати оквире са леглом. То се првенствено односи на кошнице без матичне решетке. Правилима еколошког пчеларења регулисани су изградња и правилна употреба места за врцање и квалитет опреме која се при томе користи. Коначни производ подлеже строгом лабораторијском надзору. Обележје екопроизвод добије се само у случају ако резултати контроле искључују присутност остатака заштитних средстава, антибиотика, индустријског шећера и било које друге стране материје. 18

25 Пчеларска производња За врцање меда потребно је одабрати сунчан дан када је температура између 20 и 25 C, како би радилице биле изван кошнице. Само зрели мед сме да се врца, односно када је поклопљено око 2/3 површине оквира медом, јер тада мед садржи мање од 20% воде. Ако је садржај воде у меду већи може доћи до врења и кисељења ускладиштеног меда. Зрелост меда лакше је постићи у ЛР него у АЖ кошницама. Слика 9. Припреме за врцање Нектар који је унесен у саће још није зрео мед, пчеле тек треба да га прераде у мед. У кошници нектар продужава зрење, а да ли је мед зрео, препознаје се по томе што је саће с медом поклопљено за око 50-75% с обе стране. Може се догодити да и зрео мед није сваки пут поклопљен јер странице саћа због слабе паше нису сасвим испуњене. Ако такав оквир с медом држимо у рукама хоризонтално, установићемо да ли је мед зрео. Испадају ли капљице меда из саћа без икаквог замаха, значи да мед није зрео и да се мора још чекати, али ако мед не цури, могу се узимати оквири за врцање (Слика 9). 19

26 Изузетак чини мед медљиковац. Када се ради о овој врсти меда, онда не треба чекати да мед буде поклопљен. Овај мед се мора врло често врцати, јер иначе очврсне у саћу па га је немогуће извадити. Мед се не сме врцати из саћа у којем се налази легло, поготово док је непоклопљено. За време јаких паша понекад се догађа да се на неком оквиру нађе тек мања количина поклопљеног легла, а нема довољно простора за унос новог нектара. У том случају препоручује се да се такви оквири ставе у медишта. Причека се док легло изађе, а затим се врши врцање. Када се установи да је у већини кошница мед зрео, тј. да је што више поклопљен (осим ако се ради о меду медљиковцу) треба припремити све што је потребно. Треба водити рачуна да пчеле имају довољно празног саћа за унос нектара јер би иначе принос подбацио. Не сме се пропустити време за правовремено одузимање и врцање меда (Слика 10). За време главне паше потребно је пазити на унос нектара и зрење меда у кошницама. Исто тако се не сме преуранити, јер незрео мед није ни за домаћу употребу, а поготово не за продају. Да се не би преуранило ни закаснило, потребно је чешће прегледати медишта и то предвече. Није потребно прегледавати све оквире у медишту, него само један крајњи и средњи оквир. Тако ће се видети колико су попуњени и колико је површине саћа поклопљено. Потребно је водити рачуна од којих биљака потиче мед. 20

27 Слика 10. Одузимање оквира са медом Не би се требало чекати поклапање саће изнад меда, ако се ради о медљиковцу, него га врцати чим се види да при прегледу не капље из саће. Ако је унос од цветних врста биљака, изузетно је важно да мед буде потпуно зрео. Ако се ради о слабој а дуготрајној паши, онда се у истом медишту могу наћи осим потпуно зрелог меда и капљице тек унесеног нектара на истом оквиру. Тада је потребно одабрати оквире с потпуно зрелим медом и њих одузети, а на њихово место ставити друге празне између оквира с још незрелим медом. Велики значај има величина оквира и тип кошнице. Приликом одузимања оквира потребно је водити рачуна о добу дана када је најбоље вадити оквире с медом за врцање. Свако узнемиравање пчела, посебно за главну пашу, омета њихов рад. Због тога може доћи до опадања приноса меда. Пчеле ће читавог дана радити слабије што ће узроковати смањење приноса, ако се 21

28 узнемирују у преподневним сатима. Време које се препоручзје за одузимање оквира са медом за вриеме главне паше је око сати. Најбоље је извађене оквире сa медом и пчелама ставити у прву оквирњачу да се пчеле насисају меда. Док се последњи оквир извади из медишта, пчеле су се на првом извађеном оквиру насисале меда. Након тога најприје се вади први извађени оквир из оквирњаче и пчеле се с њега стресу назад у кошницу. Сите пчеле се више не враћају на оквир на којем су биле. Пчеле су сите и не боду па се може лако радити без употребе дима. Стресу се лаганим ударцем десне руке по левој у којој се држи оквир. Мања количина пчела која заостане на оквиру омете се неком мирисном травом. Осим травом, пчеле се још ометају и гушчијим пером које је претходно умочено у чисту хладну воду у коју је усуто мало винског сирћета (тај мирис одбија пчеле да не боду). За сваку кошницу је потребно имати посебно перо, ако је на пчелињаку било пчелињих заједница које су заражене( америчком кугом легла) Препоручљиво је да се на место одузетих оквира за врцање ставе празни да се пчеле не би два пута узнемиривале. Ако у пчелињаку има неке заразне болести, тада се не смеју мешати оквири из разних кошница. Потребно је најпре изврцати из здравих, па тек потом из заражених или сумњивих на заразу. Мед из таквих кошница се не сме мешати. Може се догодити да на јакој паши део плодних оквира буде испуњен медом. У том случају матице немају места за одлагање јаја. Ако бисмо тако оставили, дошло би до знатног слабљење пчелиње заједнице, што би се негативно одразило у следећој години. У оваквој ситуацији потребно је оквире с много меда а мало поклопљеног легле пренети у медни део кошнице, а на њихово место ставити друге оквире са правилно изграђеним саћем (ако их нема онда са сатним основама). Када из тих преметнутих оквира цело легло изађе, потребно је и њих следећи пут изврцати. Једнако се поступа ако се у плодишту налази мед који није добар за зимовање пчела (репичин мед или мед медљиковац од којег пчеле оболе). Бежалица је справа која пчеле удаљи из пуних медишта. Бежалица се стави у отвор на поклопцу који се налази испод крова кошнице. Поклопац са уметнутим бежалицама стави се између плодишта и медишта око 2 дана пре узимања меда. Пчеле понекад оставе медишта већ након 12 сати, а понекад то може трајати и до 48 сати. Све ово зависи од времена и јачине пчелиње заједнице. Бежалица се увек ставља у вечерњим сатима (никада у јутарњим, јер би се при већим врућинама пчеле могле угушити). Медиште се поклопи другим поклопцем. Пчеле на овај начин врло 22

29 брзо осете да су без матице и одмах почну да се провлаче кроз бежилицу. Пчеле се не могу враћати, па се медиште постепено ослобађа. Приликом одузимања оквира из медишта након 48 сати, може се наћи још понешто пчела при дну средишњих оквира. Оне се могу лако очистити и без употребе дима. Оквирњача за пренос оквира служи за пренос пуних оквира с медом од пчелињака до просторије за врцање. Употребљава се и приликом прегледа пчела када је потребно први крајни оквир извадити и ставити привремено у оквирњачу (никако поред кошнице). Употребљава се и за пренос празних оквира из складишта до пчелињака, за привремено држање оквира на којем се налази матица са пчелама за замену или означавање. Важно је да просторија за врцање меда буде потпуно чиста, светла и неприступачна за пчеле, осе и друге инсекте. Уколико је мед згуснут, потребно је да се просторија загреје на C, па кад се довољно загреје, почне се врцати. Слика 11. Просторија за врцање меда Осим чистоће просторије за врцање, важна је и чистоћа одеће, руку и прибора за врцање. Унесене оквире с медом прво је потребно сортирати по старости саћа, по тежини меда у саћу, а по могућству и по сортама меда. 23

30 Опрану и осушену врцаљку потребно је поставити водоравно и учврстити је да се при раду не би покретала. Воштани поклопци скидају се ножем или вилицом. Прибор је потребно држати у врућој води, јер није могуће чисто и брзо радити са хладним прибором. При самом отклапању саћа треба настојати што мање захваћати у дубину саћа с медом. За време отклапања саћа потребно је водити рачуна да мед не би капљала по поду и да се комадићи саћа не разносе на ногама изван просторије, јер би се таквом неопрезношћу могао изазвати грабеж на пчелињак. Понекад се догоди да покоја пчела буде унесена у саћу. Те пчеле онда наваљују на прозоре или на постављену мрежу. Тим је пчелама онда потребно омогућити излазак кроз постављену бежалицу. Отклопљено саће ставља се у кош врцаљке (пази се да супротне тежине саћа са медом буду приближно једнаке). Такође је потребно пазити да је саће приближно исте старости (лакше је регулирати брзину окретања). Исто тако треба настојати да саће буде наслоњено уз сам кош врцаљке, јер би се иначе ломило. У почетку се кош са врцаљком окреће лагано док из спољне стране оквира не изађе један део меда. Након краћег времена окретање се заустави и оквири се окрену на другу страну. При томе се пази да се стављају у кош врцаљке онако како је претходно споменуто. Окретање се наставља мало брже што зависи од старости и јачине саћа. Када мед више не излази из саћа онда се поновно окрене прва страна саћа која се сада потпуно изврца бржим окретањем коша. Када је изврцано неколико оквира са медом, отвори се славина да мед исцури у подметнуту посуду. Ако се врца док паша још траје изврцано саће може се одмах враћати у кошницу у свако доба дана (ако нема заразе). Пре враћања саћа у кошницу, изврцано саће је потребно поквасити у хладној чистој води, отрести и у оквирњачама однети на пчелињак и стављати у кошнице. Ако је паша престала, празно саће се враћа касно предвече да би га пчеле преко ноћи могле очистити. Изврцани мед се разлива у веће посуде, затим се покрије чистим платном. У зависности од температуре просторије у којој се налази мед, остави се да стоји 3 до 4 дана. Просторија у којој се чува мед треба да је чиста, сува и проветрена са температуром од око 25 C. Након неколико дана са површине меда обере се пена у којој има поленивих зрнаца и труња. Обирање пене се понови више пута, све док површина меда не остане потпуно чиста и док не престане стварање пене. 24

31 Када престане стварање пене, мед се цеди кроз троструку газу. Газу је потребно претходно поквасити у чистој води и темељито исцедити. Овако припремљена газа стави се изнад друге чисте веће посуде у којој ће се мед даље таложити. Уколико је мед још топао, цеђење тече доста брзо. Ако је мед хладан, он се згусне и не може брзо да се процеди. Врло је важно да приликом цеђења мед не пада с висине у малим густим капљицама јер, пролазећи кроз ваздушни простор, ствара се на хиљаде малих ваздушних мехурића који замуте мед. Када се мед оцеди и избистри у већим посудама потребно га је сортирати по пореклу (да се одреди од којих биљака потиче), али и по садржају воде у њему. Потпуно зрео мед са 18-20% воде има специфичну тежину између 1,412 и 1,430, а то значи да 1 L таквог меда има масу између 1,412 и 1,430 kg (понекад и више). Просторија у којој се чува мед мора бити чиста, сува и проветрена. У њој не сме бити ништа што испушта непријатне и оштре мирисе. То су материје као што је петролеј, бензин, катран итд. Посебно се мора пазити да просторија за чување меда не буде влажна, јер и најзрелији мед у влажној просторији повлачи влагу из зваздуха па се поквари, проври и укисели. Посуђе напуњено медом мора бити добро затворено. Мед не сме бити изложен непосредним сунчаним зрацима, јер се тим уништавају његове добре особине. Познато је да се сваки природни мед пре или касније кристалше, стврдне или ушећери. Тиме се квалитет меда не погоршава, али се мења изглед и конзистенција меда. Кристализацију меда тешко је спречити. Да би се потпуно уклонили кристали декстрозе у меду, било би потребно загрејати мед на температуру од 70 Cу трајању од 30 минута. Али толика температура је опасна за квалитет меда. Кристализован мед подложнији је врењу и кварењу од течног зато што се повећава проценат воде у оном делу меда који се није кристалисао. Мање количине меда могуће је повратити у течно стање врло једноставним поступком. У већу посуду успе се вода коју је потребно претходно угрејати на тихој ватри. На дно посуде стави се комад даске, па на то посуда са кристализованим медом. Време које је потребно за отапање меда зависи од количине меда и од температуре воде у којој се мед отапа. Боље је продужити време отапања него да се мед прегреје. Температура не би смела да пређе 40 C (прегрејани мед губи природну арому, као и храњиву и лековиту вредност). 25

32 1.3. ВИРУСИ ИЗАЗИВАЧИ БОЛЕСТИ ПЧЕЛА Вируси не поседују механизме да се независно размножавају асимиловањем храњивих материја, као што је то случај код бактерија, него могу да се умножавају једино унутар живих ћелија свог домаћина. Приликом инфицирања ћелије, вирус искоришћава њен апарат како би се умножио. Овај процес може да потраје, наизглед без неке веће промене за ћелију, све док је жив организам чији је ћелија део, али најчешће долази до оштећења инфицираних ћелија, њихове смрти, дезинтеграције, а тиме и до ослобађање многобројних вирусних честица. Ове честице или вириони су толико сичушни да се не могу видети светлосним микроскопом. Вируси нападају све форме живота, па тако инфицирају и инсекте свих врста мноштвом својих типова. Ови вируси су обично специфични за једног домаћина или им је радијус ограничен на свега неколико домаћина. Вириони неколико различитих добро познатих вируса инсеката уграђују се у криласте матриксе протеина полиедре, који су толико велики да се лако могу видети светлосним микроскопом. Овако угњежђени вируси су уобичајени за индекте, већином за ларве Lepidoptera, тако да постоји много познатих примерака. Код медонисних пчела установљен је већи број различитих вируса. Вируси као сва остала жива бића имају специфичне морфолошке и биохемијске карактеристике Хронична парализа пчела - Paralysis chronica Вирус који узрокује парализу носи назив вирус хроничне парализе пчела (CBPV Chronic bee paralysis virus), како би се разликовао од вируса акутне парализе. Разлика у испољавању синдрома вероватно је одраз генетских разлика међу пчелама. Вирус је установљен у Аустралији, Новом Зеланду, Кини, Мексику, САД, Скандинавским земљама, континенталној Европи, у медитеранским земљама, Великој Британији, Украјини, Канади. Из организма пчела оболелих од хроничне парализе могу се екстраховати милиони честица вируса. Бројна ткива бивају инфицирана вирусом међу њима су и 26

33 мозак и нервне ганглије. Има случајева када вирус убија лутке у касном стадијуму њиховог развоја у друштвима јако захваћеним парализом. Потребно је више милиона вирусних честица да би дошло до пероралног инфицирања пчела. Пријемчивост пчела на ингестирани вирус у извесној мери се повећава услед присуства сломљених длака. Други сличан природни начин инфицирања пчела, за који је потребно свега неколико честица, је преко пора у кутикули, насталих услед сломљених, ишчупаних длака. На тај начин долази до излагања цитоплазме епителног ткива и када се пчеле згомилају вирус се једноставно утрља у рану Главнина вируса хроничне парализе налази се у проширеним медним кесицама оболелих пчела, као и у полену који су сакупиле привидно здраве јединке из болесних друштава. Вирус вероватно излучују пчеле из својих жлезда у течност која улази у медну кесицу, а која се у том моменту прикључује сакупљеном полену. Можда је од већег значаја чињеница да се вирус хроничне паралyзе нађе обично у друштвима које пчелари сматрају здравим. Лоше време, слаб род пољопривредних култура или неке пчеларске активности која у кратком временском периоду доводе до престанка акртивности пчела, у далекој мери утичу на ниво ширења парализе међу пчелама. Запажено је да се симптоми парализе пре испоље код оних пчела којима је уклоњена матица. Ова вирусна болест се испољава у виду два различита синдрома. Први, тип 1, који је уобичајен у Великој Британији, пчелари су описали као парализу пре више од сто година, обухвата ненормално треперење крилима и подрхтавање тела захваћених пчела. Овакве пчеле престају да лете, често пузе по земљи или уз стабљику траве, понекад на стотине њих. Често се збијају једна уз другу у кошници. Такође су им често надувани абдомени, а крила делимично раширена и дислоцирана. Овај механички ефекат убрзава наступ тзв. дизентерије, а оболеле јединке умиру за неколико дана. Друштва захваћена у већем обиму изненада пропадају. Други синдром, тип 2, има низ имена black robbers, little black итд. У великој мери подсећа на опис црних пчела великог абдомена. На почетку оболеле пчеле могу да лете, али остају скоро без свих длака, тако да попримају тамнију, готово црну боју, што чини да изгледају мање него обично, али са релативно ширим абдоменом, док на јакој светлости попримају прљав изглед. Остале пчеле из друштва их нападају и боду, а када излете из кошнице спречен им је поновни улазак у њу. У току неколико дана оне почињу да подрхтавају, не могу да лете и ускоро умиру. У 27

34 деловима епитела задњег црева оваквих пчела нађу се базофилна цитоплазматска телашца, која изгледа да су специфична за ову болест. Често се оба синдрома појаве у једном друштву, али обично је један од њих доминантан Акутна парализа пчела - Paralysis acuta Узрочник акутне парализе пчела је вирус (ABPV Acute bee paralysis virus). Откривен је током рада на вирусу хроничне парализе пчела. Екстракти пчела оболелих од хроничне парализе или пореклом од наизглед здравих пчела ињицирани су здравим пчелама, након чега су неке од њих страдале због деловања вируса акутне парализе. Овај вирус се у лабораторији боље умножава на 35ºC него на 30ºC, али најбрже убија пчеле на нижој температури. Поменути температурни ефекти су супротни онима код вируса хроничне парализе. Сматра се да крпељ активира вирус или га ослобађа из ткива где се обично налази, приликом продирања у тело латентно инфицираних пчела, које убрзо бивају системски инфициране и на крају умиру. Крпељ такође служи као вектор вируса преносећи га са заражених на здраве одрасле пчеле и лутке. Acarapis spp. су једини познати ектопаразити пчела за које би се могло очекивати да слично преносе вирус, али они то не чине. Вирус акутне парализе пчела понекад се нађе и у полену који сакупе наизглед здраве пчела, као и у њиховим торакалним пљувачним жлездама. Слично се дешава и са бумбарима. Међутим вирус није установљен у полену биљака на које су слетели бумбари који сакупљају полен, тако да не изгледа вероватно да се ради о биљном вирусу. Одрасле пчеле у којима је вирус активиран, могу пре него што умру да инфицирају младе ларве, вероватно тако што пренесу велике количине вируса у њихову храну приликом жлездане секреције. Ларве које су унеле довољну количину вируса умиру пре него што им се поклопе ћелије, оне које преживе настављају да се развијају, али могу да постану латентно инфициртане одрасле пчеле Мешинасто легло Болест изазива вирус мешинастог легла (SBV - Sacbrood bee virus), који је први је идентификовао White у САД, и доказао да се ради о филтрабилном агенсу. Када се овај вирус дода храни ларвама у непоклопљеном леглу, оне умиру од 28