Туристичка географија

Transcript

1 Туристичка географија Предавање др Гордана Јовановић др Вук Гарача

2 Туризам европског Медитерана Европско Средоземље је непоновљив природни амбијент на Земљи Медитеран је постао центар европског туризма најразвијеније туристичко подручје света, које годишње посети највећи број иностраних туриста Европе

3 Медитеран се простире упоредничким правцем у дужини од km, док је просечна ширина 600 km. Захвата површину од km²

4 Карта дубине и рељефа Медитерана

5 Медитеран се дели на Источни и Западни, а линија раздвајања је сицилијански пролаз (острво Сицилија и обала Туниса 145 km)

6 Источни медитеран се састоји од више мора, међусобно одвојених мореузима (Отранска врата, Дарданели, Босфор) Овај део Медитерана истиче се занимљивим подморским рељефом, изражене су котлине (Јонска котлина m дубине) Разуђеност Источног Медитерана је наглашена бројним архипелазима, што се повољно одражава на туристичку атрактивност

7 Западни Медитеран се карактерише малом разуђеношћу обала, истичу се велики заливи (Ђеновски, Лионски, Валенсијски) и острва Корзика Сардинија и Сицилија и архипелаг Балеарских острва, посебно атрактивних када је реч о шпанском туризму

8 Медитеранска клима Клима Медитерана је један од примарних чинилаца његове туристичке промоције За развој купалишног туризма посебан значај има температура воде, где је најпогоднија за купање она од 22º С (доњи праг износи 18º С) Медитеран је релативно топло море и оптималне температуре воде односе се на цели летњи период

9 Температура површинског слоја воде Медитерана (Иво Рубић) Балеарска острва 25º С Август Балеарска острва 25º С Далматинска обала 23-25º С Уз обале Егејског мора 22-24º С У јужном делу Црног мора 22º С

10 Фебруар Обале Левантског мора 17º С Јужни део Јонског мора 15º С На шпанској и француској обали 12-13ºС На средишњем делу Јадранског мора 13 º С На средишњем делу Црног мора 6-7º С

11 Карта температура Медитерана

12 Салинитет морске воде је значајан за купалишни туризам Салинитет светског мора износи 35, док у левантским водама износи чак 40. Висок проценат морске соли изузетно погодно делује на организам таласотерапијом, која је саставни део купалишног туризма

13

14 На простору европског Медитерана могу се издвојити три типа времена: Тип летњег антициклона (крај априла/ почетак маја почетка октобра, 25-30º С) најпогоднији за купалишни туризам Тип зимског антициклона (новембар-март, 10-15º С) најпогоднији за здравствени и рекреациони туризам Тип зимског циклона (крај марта/ почетак априла и октобар, 10-15º С) погодан за здравствени и рекреациони туризам

15 У целини гледано клима европског Медитерана је најоптималнија клима Европе Јулске температуре ваздуха крећу се од 24-28º С, а јануарске изнад 0º С, дуга инсолација ч Оптимална релативна влажност ваздуха до 70%, дуги бескишни период (до 5 месеци)

16 Медитеранска вегетација Флористичка структура европског Медитерана је регионално доста разнолика (Источни и Западни Медитеран) Карактеристична је суптропска флора која највећим делом датира из старијег терцијера, а мањим из млађег терцијера и плеистоцена Медитеранска флора има око 60% ендемичних биљних врста, а 40% су последица антропогеног фактора (донете из разних крајева)

17 Флору европског медитерана карактеришу деградиране шуме, тј. макије (грмови мирте, рузмарина и дивље маслине) Медитеранско море, клима и вегетација чине својеврстан природни амбијент изузетне туристичке атрактивности На просторима где не успева макија, распрострањене су предели мирисне медитеранске траве (Шпанци их називају tomillo, Французи garrig, Грци phrzgana )

18 Медитеранска вегетација

19 Једна од биљних врста у оквиру гарига

20 Медитеранска макија и брнистра

21 Мимоза једна од биљних врста Медитерана (распрострањена антропогеним утицајем)

22 Антропогени туристички мотиви Медитерана Савремени туризам Медитерана одликује велики број културноисторијских споменика, који су током векова акумулирани на овом простору Тако је могуће издвојити неколико културних циклуса, односно кругова, који су настајали у различитим историјским епохама:

23 I културни круг археолошки значај (палеолит, неолит, метално доба) II културни круг левантско подручје (Египат, Крит, Троја, Феникија) III културни круг хеленистичка култура (Атина, Велика Грчка, Мала Азија, Егеј, Александрија) IV културни круг римски период (Рим, Солун, Помпеји, Салона, Картагина,) V културни круг Византија и средњи век (Константинопољ, Равена, Венеција, Ђенова, Дубровник, Барселона) VI културни круг од открића Новог света до друге половине XIX века (Америка, Индија, Суецки канал)

24 I културни круг Има велики археолошки значај Период се односи на палеолит, неолит и метално доба Значајна је појава ликовне уметности сликарство у пећинама

25 Пећина Алтамира ( палеолитско налазиште од до г.п.н.е.)

26 II културни круг Карактеристчан је за левантско подручје Припадају му египатске пирамиде, сфинга, рушевине Мемфиса, Тебе, Хелиополиса, културна баштина Крита и Троје, микенска култура, као и споменици Феничана и Израела

27 Зосерова пирамида, храм у Балбеку,град Теба

28 Tроја или Илиј (грч. Τροία Troia, такође Ίλιον Ilion; лат. Troia, Ilium; тур. Truva) је легендарни град и поприште Тројанског рата, који је делом описан у Хомеровој Илијади. састављеном у 9. или 8. веку п. н. е. Кносос (грч. Κνωσός) је један од најзначајнијих археолошких локалитета бронзаног доба и највеће налазиште на грчком острву Криту. Претпоставља се да је био центар минојске цивилизације и културе. Налази се 6 километара од Ираклиона, главног града Крита. Открио га је године Минос Калокеринос, али је најзначајнија ископавања водио Артур Еванс.

29 III културни круг Овом културном циклусу припада антички грчки период са центром у Атини, хеленистички период са центром у Александрији, То је период античких полиса (градовадржава) Развој античке уметности и архитектуре (Фидија, Поликлет, Мирон) Карактеристичне су монументалне грађевине, скулптуре профињеног стила, Период развоја науке (Талес, Питагора), филозофије (Аристотел, Херодот) књижевности (александријска библиотека)

30 Градови-државе (polisi) у античкој Грчкој супростављени по политичком систему Атина (Athena) и Спарта (Sparta)

31 У Александријској библиотеци налазиле су се књиге из ондашњег целокупног цивилизованог света: дела из грчке књижевности и филозофије, преведене књиге из египатске, персијске и других књижевности. Преводило се и у супротним правцима, од којих су посебно важни преводи на арамејски и хебрејски, пошто је на тај начин сачуван део грчких књига. Књиге су се налазиле у импозантном комплексу зграда, укључујући две главне: Музеј и Серапис. Централни део у коме су се одвијала истраживања чинило је десет великих сала. Песник Калимарх из Кирене начинио је каталог библиотеке у 120 књига. Процене броја књига и сличног материјала у Александријској библиотеци се доста разликују и крећу до 700 хиљада. [тражи се извор од ] Када је библиотекар Филарет у 3. веку п. н. е. хтео да уврсти Стари завет у фонд библиотеке, окупио је седамдесет двојицу Јевреја који добро познају грчки ради превођења, што сведочи о нивоу учености те епохе. [1]

32 IV културни круг Период античког Рима обухвата цели Медитеран Римљани су били толерантни према културном благу покорених народа, па је чак и усвајају, тако да представља својеврстан сублимат свих пређашњих култура Медитерана Карактеристична је изградња путева, утврђења, урбане агломерације, водоводи, храмови, славолуци, купатила, форуми, арене Развој трговине и занатства

33 Саобраћајна инфраструктура из Римског наслеђа

34

35 Запис из Римског законика (Римско право)

36 V културни круг Под налетом варвара распада се римско царство Обухвата континуиран период између VII и XV века Настају мање државе под утицајем Франака, Визигота, Острогота у западном делу некадашњег царства и Византија у источном Све већи утицај цркве, која је све више подељена на западну сколастичку (католичку) са центром у Риму и источну (православну) са центром у Цариграду Појава ислама у Леванту (Мухамед VI век) Средњи век и феудални период

37

38

39 VI културни круг Почиње открићем Америке године и трје све до друге половине XIX века Средоземље престаје да буде центар света Појава хуманизма и ренесансе (да Винчи, Рафаел, Микеланђело, Бокачо, Петрарка, Ботичели) Значајан утицај Турака и ислама на европски део Средоземља Прокопавањем Суецог канала Медитеран поново постаје атрактивно у транзитном погледу, као краћи пут између Атланском и Индијском океана Период великих археолошких открића (Микена, Троја, Кносос, Тутанкамонова гробница)

40 -Леонардо да Винчи -Венеција значајна у периоду хуманизма и ренесансе

41 Географска карта Медитерана са приобаљем континената Старог света (Европе, Азије и Африке) пре изградње Суецког канала

42 С Суецки канал изграђен 1869.г.

43 Туристичко-географске регије Медитерана Пиринејско полуострво Регије Шпаније Коста Брава и коста Дорада Коста Бланка Коста дел Сол Коста де ла Луз Кантабријско приморје Унутрашњост Шпаније Балеари Канарска острва

44 Апенинско полуострво Регије Италије Лигуријска регија Јадранска ривијера Латинско-етрурска регија Тоскана Умбрија Лацијо Кампања Јужно-италијанска ривијера

45 Балканско полуострво Регије Грчке Атичка регија Пелопонез Крит Спорадско-кикладска регија Крфска регија Халкидики Регије Бугарске Бугарско-црноморско приморје Рилско-чепинска регија Долина ружа