УТИЦАЈ НАВОДЊАВАЊА НА ПРИНОС И КОМПОНЕНТЕ ПРИНОСА ЦРНОГ ЛУКА

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за ратарство и повртарство Кандидат: Филип Плавшић дипл. инж. Ментор: др Боривој Пејић ванредни професор УТИЦАЈ НАВОДЊАВАЊА НА ПРИНОС И КОМПОНЕНТЕ ПРИНОСА ЦРНОГ ЛУКА Мастер рад Нови Сад, 2015.

2 Комисија за оцену и одбрану мастер рада: др Боривој Пејић - ментор ванредни професор за ужу научну област ратарство и повртарство Пољопривредни факултет, Нови Сад др Жарко Илин - председник комисије редовни професор за ужу научну област ратарство и повртарство Пољопривредни факултет, Нови Сад др Миливој Белић - члан комисије редовни професор за ужу научну област педологија и агрохемија Пољопривредни факултет, Нови Сад

3 С А Д Р Ж А Ј: РЕЗИМЕ 3 SUMMARY 4 1. УВОД НАЧИНИ ПРОИЗВОДЊЕ ЦРНОГ ЛУКА Производња луковица из арпаџика 9 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА ОГЛЕДА УСЛОВИ ЗЕМЉИШТА МЕТЕОРОЛОШКИ УСЛОВИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА 32 2

4 УТИЦАЈ НАВОДЊАВАЊА НА ПРИНОС И КОМПОНЕНТЕ ПРИНОСА ЦРНОГ ЛУКА РЕЗИМЕ Оглед са наводњавањем црног лука изведен је године на окућници приватног поседа у Бачком Јарку, на земљишту типа карбонатни чернозем лесне терасе. Црни лук је наводњаван кишењем микрораспрскивачима и локално капањем. Оглед је постављен по методу блок система у три понављања и прилагођен условима наводњавања. У огледу је била заступљена и контролна, ненаводњавана варијанта. У истраживањима је била анализирана сорта Холандски жути. Време заливања је одређивано методом водног биланса применом коефицијената културе (kc) и референтне евапотранспирације (ETo). Obračun ETo извршен је FAO-56 Penman-Monteith методом. Дневни утрошак воде на евапотранспирацију рачунат је множењем вредности ETo и kc за поједине подпериоде вегетације црног лука: 0,5 почетни пораст, 0,75 фаза 3-5 листова, 1,05 фаза 7-9 листова, 0,85 до краја вегетације. Наводњавање је обављано када је лакоприступачна вода из слоја земљишта до 30 cm била утрошена од стране биљака. Наводњавање је изведено заливном нормом од 30 mm. На основу резултата истраживања може се извести закључак да је принос црног лука остварен на варијанти наводњавања капањем био статистички сигнификантно већи у односу на варијнту наводњавања кишењем и контролну ненаводњавану варијанту. Статистички значајне разлике у висини приноса нису утврђене између наводњаване варијанте кишењем и контролне варијанте без наводњавања. Коефицијенти искоришћености додате воде наводњавањем (Iwue) били су статистички значајно већи на варијанти наводњавања капањем у односу на варијанту наводњавања кишењем. Већи приноси и веће вредности Iwue указују на предности капања као начина наводњавања у односу на кишење у производњи црног лука у агроеколошким условима Војводине. Кључне речи: црни лук, наводњавање, принос, компоненте приноса 3

5 EFFECT OF IRRIGATION ON YIELD AND YIELD COMPONENTS OF ONION SUMMARY The trial with irrigated onion was conducted on private farm in Bački Jarak near Novi Sad, on the calcareous chernozem soil of the loess terrace in Onion was irrigated by overhead microsprinklers and drip irrigation method. The trial was established in a system of random blocks in three replicates and adapted to technical specifications of irrigation method. The trial included the non-irrigated, control variant. Onion varietie Holandski žuti was analized. Irrigation was scheduled on the basis of water balance method using reference evapotranspiration (ETo) and crop coefficients (kc). ETo was calculated by FAO-56 Penman-Monteith equation. Daily water used by onion was calculated multiplying ETo values with kc for different part of vegetation: 0.5 initial, leaves, 1, leaves and 0,85 for the and of the season. Irrigation started when readily available water in the soil layer of 30 cm was complitely absorbed by plants. Irrigation rate was 30 mm. Obtained results indicate that the yield of onion was significantly higher on drip irrigated variant compared with misprinklers and variant without irrigation. No differences were found between microsprinklers and variant without irrigation. Irrigation water use efficiency coeficients (Iwue) had significantly higher values on drip irrigated variant compared with microsprinklers. Higher yield and Iwue values of onion irrigated by drip irrigation system in relation to microsprinklers indicate that the drip irrigation method has some adventages in onion production in agroecological conditions of the Vojvodina region. Key words: onion, irrigation, yield, yield comonents 4

6 1. УВОД Црни лук је двогодишња монокотиледона врста. Захваљујући високој способности адаптације развиле су се бројне популације и сорте прилагођене веома различитим еколошким условима. Код црног лука за исхрану се у току целе године користи луковица, млада биљка или листови као салата, вариво или додатак јелима у свежем стању. Висока биолошка вредност црног лука резултат је специфичног хемијског састава у коме доминирају шећери, витамин C и карактеристично етерично уље. Највећи садржај суве материје има луковица љутих сорти које се производе из арпаџика, а најмањи луковица слатких сорти које се производе из расада или директно из семена. Основни део суве материје чине угљени хидрати (65%) од којих шећери могу да чине 80-90%. У условима наводњавања, односно у кишним годинама, садржај суве материје и шећера се смањује. Од минералних материја црни лук највише садржи Ca, Si, Na, P i Cu. Садржи такође и мале количине лимунске и јабучне киселине. Љут укус и мирис црном луку даје етерично уље. Етеричног уља највише има у клици, а знатно мање у отвореним и затвореним сочним листовима. Љуте сорте садрже око 0,065% етеричног уља. Садржај витамина у црном луку зависи од временских услова у току године и од рејона гајења. Највећи садржај витамина C налази се у зеленим листовима (16-33 mg %), а знатно мање у луковици (2-10 mg %). Луковица садржи око 20 mg % витамина B1 и 10 mg % витамина B2, и зато црни лук представља значајну витаминску храну. 5

7 Сл. 1 Црни лук Црни лук води порекло из низија и планина средње Азије, одакле се проширио преко Ирана прво у долину реке Нила у Египту. Из Египта гајење лука се проширило у стару Грчку, затим Рим и Европу. Данас се црни лук гаји у готово свим земљама света са годишњом производњом од око 85 мил. тона и просечним приносом од 17 t ha -1. Највећи произвођачи у свету су Кина (20,5), Индија (13,4), САД (3,3), Турска (1,9) и Руска Федерација (1,5 мил. тона). У Европи највећи произвођачи су Холандија (1,13), Шпанија (1,10) Украјина (1,0), Пољска (0,62), Немачка (0,41), Италија (0,4) и Румунија (0,39 мил. тона) са просечним приносом од t ha -1 (FAOSTAT, 2014). У протклих 25 година у свету је јасно изражена теденција повећања површина под црним луком. Производња у свету је повећана са милиона тона почетком 80-тих година прошлог века на

8 милиона тона у 2011 години. У Србији лук се гаји на површини од око ha са просечним приносом од 6,21 t ha -1, а у Војводини на око ha са просечним приносом од 8,9 t ha -1 (Статистички годишњак Србије, 2014). У свету се црни лук најчешће наводњава површински браздама, кишењем и у последње време капањем (Perez Ortola and Knox 2014). Резултати бројних истраживања (Al-Jamal et al., 2001, Halvorson et al., 2008) указују на предности наводњавања кишењем и капањем у односу на наводњавање браздама како у погледу постигнутих приноса тако и у погледу ефикаснијег коришћења и уштеде воде. Perez Ortola and Knox (2014) истичу бројне предности наводњавања капањем која се односе на ефикасније коришћење воде и хранива из земљишта уз истовремено спречавање превлаживања и повећања релативне влажноси ваздуха у биљном склопу у поређењу са кишењем као начином наводњавања. Сл. 2 Наводњавање црног лука кишењем Обрачуном коефицијента искоришћености воде додате наводњавањем (Iwue) добија се реалнија представа ефикасности појединих начина наводњавања. Генерално, мање 7

9 количине воде додате наводњавањем повећавају вредности Iwue уз услов да се дефицит лакоприступачне воде у земљишту не појави ни у једном подпериоду вегетације гајене биљне врсте (Howell, 2001). Pejić et al. (2014) су у климатским условима Војводине утврдили вредности Iwue у интервалу од 4,35-28,05 kg mm -1 ha -1 за црни лук произведен директном сетвом у условима наводњавања кишењем. У аридним условима Индије Kumar et al. (2007) су обрачунали врености Iwuе у интервалу од kg mm -1 ha -1 за црни лук наводњаван кишењем микрораспрскивачима. Сл. 3 Наводњавање црног лука капањем Једно од основних питања у пракси наводњавања је одређивање времена заливања појединих биљних врста и утврђивање оптималног или рационалног заливног режима у односу на земљиште и климатске услове, ниво агротехнике и биолошке карактеристике гајених биљака. 8

10 Поред праћења динамике влажности земљишта као основе за одређивање времена заливања гајених биљака, обрачун водног биланса земљишта, односно обрачун садржаја лакоприступачне воде за биљке у слоју земљишта где се налази основна маса корена (активна ризосфера) је поступак који се у нашој пракси наводњавања често среће. Поступак је једноставан и проверен у пракси наводњавања у предходних 40 и више година. Посебно је прихватљив за наше променљиве климатске услове где падавине ремете број и распоред заливања. Бошњак, 1999, истиче да су оптималне вредности влажности земљишта за производњу црног лука у агроеколошким условима Војводине на нивоу 80% од пољског водног капацитета (PVK). Такође се истиче просечан дефицит падавина у току вегетационог периода од mm и потребу за 5-6 заливања. Норме заливања су до образовања првог листа мале 5-10 mm, а затим до краја периода наводњавања mm. Око 20 дана пре вађења луковица треба прекинути са наводњавањем. Ово је посебно важно за луковице намењене за зимску потрошњу, јер у супротном не сазревају потпуно и лоше се чувају НАЧИНИ ПРОИЗВОДЊЕ ЦРНОГ ЛУКА Производња луковица црног лука може бити директно из семена, из расада или арпаџика. Сва три начина производње имају своје специфичности Производња луковица из арпаџика Висок и квалитетан принос луковице добија се садњом арпаџика пречника од 0,8 до 1,5 cm. Крупнији арпаџик треба пред садњу постепено загревати у топлој просторији с тим да одстоји 5 до 6 сати на температури од око 30 C, што смањује нежељено цветање. Садњом крупног арпаџика долази до гранања луковице што у значајној мери смањује принос стандардних луковица. Садња арпаџика врши се током марта у редове (25 do 30 x 5 do 10 cm) или у дво и четвороредне траке са размаком трака од 50 до 60 cm, размаком редова cm и размаком у реду од око 5 cm. Ситнији арпаџик сади се гушће од крупнијег. За механизовану садњу мора се користити здрав, непрорасли арапџик јер се само тако осигурава правилан, усправан положај арпаџика при садњи. 9

11 Сл. 4 Луковице арпаџика Производња црног лука из арпаџика се одликује бржим почетним порастом биљака и краћим периодом вегетације у односу на производњу директно из семена. Хранљиве материје у луковицама омогућују да се производња црног лука из арпаџика у Војводини обави у условима природне обезбеђености биљака водом, односно у условима без наводњавања. Међутим, у условима без наводњавања приноси су у корелацији са количином и распоредом падавина јер и најмање одступање од оптималних вредности влажности земљишта доводи до оштрог опадања продуктивности биљака. 10

12 Сл. 5 Оглед са црним луком у условима наводњавања кишењем и капањем (Бачки Јарак, 2014 год., Фото Плавшић, Ф.) 11

13 2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Задатак истраживања је био да се утврди ефекат наводњавања на принос, компоненте приноса и морфолошке карактеристике луковица црног лука произведеног из арпаџика. Такође, да се упореде различити начини наводњавања, кишење и капање и да се на основу резултата пракси наводњавања препоручи бољи имајући у виду добијене приносе, ефикасност коришћења и уштеде воде. Добијени резултати биће искоришћени да се унапреди производња ове биљне врсте и дају препоруке које се односе на рационално наводњавање које подразумева високе приносе луковица доброг квалитета. 12

14 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Оглед са наводњавањем црног лука из арпаџика изведен је године на окућници приватног поседа у Бачком Јарку, на земљишту типа карбонатни чернозем лесне терасе. Предусев црном луку била је соја. Основна обрада земљишта, орањем, на дубину од 30 cm обављена је 23. октобра године. Непосредно пре садње лука узети су узорци земљишта за агрохемијску анализу. Садња је обављена ручно 18. марта године на размак између редова од 30 cm и 10 cm у реду на дубину од 4-5 cm. Оглед је постављен по методу блок система у три понављања и прилагођен условима наводњавања. У истраживањима је била заступљена сорта Холандски жути на основној парцелици величине 6 m 2 (2 реда дужине 10 m). Након садње, у циљу правовременог и уједначеног ницања обављено је заливање црног лука са нормом заливања од 3-4 mm. Црни лук је наводњаван кишењем микрораспрскивачима (интензитет распрскивача 43 mm h -1, при радном притиску 2 b) и локално капањем (размак латерала 30 cm, размак капљача 20 cm, проток капљача 1,8 l h -1 ). У огледу је била заступљена и контролна, ненаводњавана варијанта. Лук је никао 28. марта године. Заштита од корова је урађена окопавањем у више наврата. Заштита од инсеката (лукове муве и минирајуће лукове муве) рађена је инсектицидима Wizard (2,5 g/10 l воде) и Dimetogal (15 ml/10 l воде) у три наврата (10 априла, 2 маја и 12 јуна), а од болести (пламењача) фунгицидом Ridomil (25g/10 l воде), 19 маја. Прихрана биљака је обављена 15. априла амонијум сулфатом (NH4)2SO4) са количином од 250 g/21 m 2, 120 kg ha -1, односно 30 kg ha -1 активне материје. Вађење луковица је обављено 4. јула године. Укупна количина воде додата наводњавањем, односно норма наводњавања износила је 93 mm на варијанти са орошавањем, односно 73 mm на варијанти наводњавања капањем. 13

15 Сл. 6 Садња огледа (Фото Плавшић, Ф.) Време заливања је одређивано методом водног биланса применом коефицијената културе (kc) и референтне евапотранспирације (ETo). Свакодневно је билансиран садржај лакоприступачне воде у слоју земљишта до 30 cm. Када су резерве лакоприступачне воде сведене на минимум приступало се заливању. Количине падавина су мерене на парцели пољским кишомером и у обрачуну су регистроване као прилив воде. У случају падавина већих од капацитета земљишта за лакоприступачну воду у слоју до 30 cm, обрачуната је и процеђена вода у дубље слојеве земљишта. Наводњавање је обављано заливном нормом од 30 mm. 14

16 Обрачун референтне евапотранспирације (ETo) извршен је FAO-56 Penman-Monteith методом, која је од стране FAO предложена као стандардна, применљива у свим климатским условима и у свим временским периодима (Allen et al., 1998). ETo референтна евапотранспирација (mm dan -1 ), Rn нето радијација на површини усева (MJ m -2 dan -1 ), G земљишни топлотни флукс (MJ m- 2 dan -1 ), T температура ваздуха на два метра висине ( C), u2 брзина ветра на два метра висине (m s -1 ), es напон засићене водене паре (kpa), ea стварни напон водене паре (kpa), es-ea дефицит засићености водене паре (kpa), пад напона засићености водене паре (kpa C -1 ), γ психрометријска константа (kpa C -1 ). Дневни утрошак воде на евапотранспирацију црног лука је рачунат множењем вредности ETo са коефицијентима културе (kc) за поједине подпериоде вегетације: почетни пораст 0,5 (од 28 марта до 17 априла), фаза 3-5 листова 0,75 (од 17 априла до 9 маја), фаза 7-9 листова 1,05 (почетак формирања и пораст луковице, 9 маја до 13 јуна), до краја вегетације 0,85 (од 13 јуна до 4 јула). ETPd = ETo kc ETPd = дневни утрошак воде на потенцијалну евапотранспирацију (mm) kc= коефицијент културе Након вађења, луковице су остављене на парцели 2-3 дана, а након тога стављене су на промајно место још неколико дана. После сушења, луковице су измерене а вредности 15

17 приноса прерачунате у t ha -1. Након сушења обављена је анализа луковица, компоненте приноса, морфологија и садржај суве материје у лабораторији за испитивање биљног материјала на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Сл. 7. Вађење црног лука (Фото Плавшић, Ф.) Вредности Iwue (Bos, 1980) су обрачунате као количник приноса луковица у условима наводњавања и количине воде додате наводњавањем (Al Jamal et al., 2001). Iwue = Yi/I Iwue kg m -3 Yi принос у условима наводњавања (kg ha -1 ) I норма наводњавања (m -3 ) 16

18 4. УСЛОВИ ИЗВОЂЕЊА ОГЛЕДА 4.1. УСЛОВИ ЗЕМЉИШТА Оглед је постављен на земљишту типа чернозем, подтип на лесу и лесоликим седиментима, варијетет карбонатни, форма средње дубоки. Чернозем покрива највеће површине у Војводини. На релативно дубоком пресеку карбонатног чернозема јасно се издваја од површине ка дубини, прво, акумулативнохумусни А хоризонт, најчешће до дубине cm. Испод њега налази се прелазни AC хоризонт дубине cm, што укупно чини cm. Испод те дубине појављује се матични супстрат лес, као C хоризонт. На основу изгледа пресека профила може се закључити да је карбонатни чернозем Војводине педолошка творевина типа A-AC-C типа (Živković i sar., 1972). Карбонатни чернозем лесне терасе је по механичком саставу тежа иловача са 18-28% глине, мрвичасто-грудвасте структуре, са врло добрим системом пора и стабилним структурним агрегатима, што омогућује добро пропуштање и процеђивање сувишне воде, односно повољан водни, ваздушни и топлотни режим. Реакција земљишта је слабо алкална у целом профилу, а у доњим хоризонтима алкалност се повећава као последица већег садржаја креча. Садржај хумуса опада са дубином. Органска материја и хумус повољно утичу на способност земљишта да задржава воду, побољшава структуру, повећава стабилност структурних агрегата и побољшава снабдевање биљака водом. До смањења садржаја хумуса у војвођанским земљиштима долази услед нерационалног газдовања и нередовног ђубрења органским ђубривима. Садржај CaCO3 правилно расте са дубином услед испирања из горњих слојева. У ораничном слоју га има око 6%, а у зони таложења и преко 30% (Vučić, 1964). Тренд испирања карбоната из војвођанског чернозема се и даље наставља, што потврђују 17

19 резултати Bićanića (1988), који је утврдио садржај CaCO3 у ораничном слоју од само 1,95%, а у зони таложења преко 32%. Садржај укупног азота и лако приступачног калијума опада са дубином, уз добру обезбђеност у активном делу профила. Према истраживању Živkovića i sar., (1972), природне залихе лако приступачног фосфора су ниске, тако да је оранични хоризонт средње обезбеђен, подоранични слој је слабо обезбеђен, а на већим дубинама га скоро нестаје. На основу изнетих резултата, може се закључити да је чернозем природно богато и плодно земљиште. Осцилације у висини приноса су узроковане сушом, једностраним коришћењем и недовољном агротехником. На чернозему треба спроводити комплексне агротехничке мере уклучујући и наводњавање, што обезбеђује да ово земљиште буде највиших производних способности. Сл. 8 Профил карбонатног чернозема лесне терасе (ориг. Белић, М.) 18

20 4.2. МЕТЕОРОЛОШКИ УСЛОВИ Приликом анализе добијених резултата истраживања неопходно је анализирати климатске чиниоце који условљавају раст и развиће црног лука током вегетационог периода. Најбитнији метеоролошки елементи су падавине и температура ваздуха. Подаци о температури ваздуха добијени су са метеоролошке станице на Римским Шанчевима, а падавине су регистроване непосредно на парцели пољским кишомером Падавине и температура ваздуха У биљној производњи падавине су један од најзначајнијих чинилаца у постизању високих и стабилних приноса. Од падавина зависи количина воде у земљишту и оне треба да обезбеде сталан прилив воде у приступачном облику за нормалан раст и развиће биљака. Црни лук је биљка широког ареала распрострањености. У току раста и развића има различите али умерене захтеве према топлоти. 19

21 Сл. 9 Мерење падавина на парцели пољским кишомером (Фото Плавшић, Ф.) У периоду вегетације црног лука пало је 328 mm кише, односно за 28,6 mm више у односу на вишегодишњи просек Војводине (Таб. 1). Просечна температура ваздуха (Таб. 1) у периоду вегетације (16,4 o C) била је нешто виша у односу на вишегодишњи просек (15,2 o C) и није била ограничавајући фактор успешне производње црног лука. 20

22 Таб. 1. Сума месечних падавина и средње месечне температуре ваздуха у вегетационом периоду црног лука у 2014 год. Вишегодишњи просек Сума месечних Средње месечна месечних падавина (mm) у температура падавина за вегетационом ваздуха периоду ( o Војводину C) (mm) ( ) Месец Вишегодишњи просек месечних температура ваздуха ( o C) за Војводину ( ) Март 37 9,9 37,1 6,4 Април 52 13,2 48,8 11,4 Мај ,3 59,6 16,8 Јун 59 20,5 85,7 19,9 Јул 4 21,9 68,2 21,4 Укупно ,4 299,4 15,2 21

23 5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ За успешно гајење поврћа основни услов представља обезбеђење биљака водом. Повртарске биљке се углавном гаје у условима наводњавања, јер само повољан водни режим биљака и земљишта обезбђује добар принос и квалитет поврћа. Не може се замислити гајење поврћа без наводњавања. Таб. 2. Принос, маса луковице, пречник и висина луковице, садржај суве материје црног лука у условима различитих начина наводњавања и контролној варијанти без наводњавања Маса Пречник Висина Принос СМ I wue Понав. (kg ha -1 луковице луковице луковице ) (%) (kg m (g) (cm) (cm) -3 ) Кишење (S) Капање (D) Контрола (Ø) 1 38,67 142,79 7,34 4,69 15,98 41,6 2 40,17 139,20 7,36 4,42 14,15 43,2 3 39,67 138,64 7,34 4,60 13,72 42,7 просек 39,50 140,21 7,35 4,57 14,62 42,5 1 44,27 119,06 6,87 4,35 15,13 60,6 2 41,72 142,28 7,38 4,37 15,75 57,1 3 43,72 159,95 7,64 4,41 14,95 59,9 просек 43,23 140,43 7,30 4,38 15,28 59,2 1 39,52 98,30 6,74 4,10 15, ,02 99,92 6,44 4,14 15, ,35 101,00 6,36 4,35 15,33 просек 38,29 99,74 6,51 4,20 15,71 У условима кишне 2014 год. са падавинама у периоду вегетације црног лука од 328 mm (Таб. 1) остварен принос луковица на варијанти наводњавања капањем (43,23 t ha -1 ) био је статистички сигнификантно већи и у односу на варајанту наводњавања кишењем (39,50 t ha -1 ) и контролну варијанту без наводњавања (38,29 t ha -1 ), (Таб. 2, Граф. 1). 22

24 Сл. 9 Сакупљање луковица након вађења (Фото Плавшић, Ф.) Већи принос луковица остварен на варијанти наводњавања капањем упућује на закључак да је овај начин наводњавања у кишној години имао предност, да је локално влажење земљишта било прихватљивије у односу на влажење целе површине коју обезбеђује наводњавање кишењем. Вероватно су постојале и разлике у микроклиматским условима у биљном склопу, између поменутих начина наводњавања које су могле имати утицаја на остварене разлике у висини приноса. Број и распоред заливања као и 20 mm мање воде на варијанти наводњавања капањем су такође могли утицати на водни режим земљишта и на разлике у постигнутим приносима. Perez Ortola and Knox (2014) такође указују на предности наводњавања капањем које се односе на ефикасније коришћење воде и хранива из земљишта уз истовремено спречавање превлаживања и повећања релативне влажноси ваздуха у биљном склопу у поређењу са кишењем као начином наводњавања. Мале разлике у висини приноса између варијанте наводњавања кишењем и контролне ненаводњаване варијанте указују на допунски карактер наводњавања у климатским 23

25 Prinos (t/ha) условима Војводине, односно да приноси гајених биљака у појединим годинама зависе пре свега од количине и распореда падавина. Pejić and Gajić (2006), Pejić et al., (2011), Pejić et al., (2014), такође истичу допунски карактер наводњавања у климатским условима Војводине, односно да падавине условљавају број и распоред заливања и да у појединим годинама ефекат наводњавања на приносе гајених биљака изостаје или је врло скроман. Високи приноси луковица остварени на варијанти без наводњавања указују да се црни лук из арпаџика у климатским условима Војводине може производити и у условима природне обезбеђености биљака водом. Међутим, производња у условима без наводњавања је несигурна зависи од услова године, пре свега од количине и распореда падавина b a b 30 S D Ø Граф. 1. Ефекат начина наводњавања на принос црног лука Вредности масе луковица су биле статистички високо сигнификантно веће у условима наводњавања кишењем (140,21 g) и капањем (140,43 g) у односу на ненаводњавану, контролну варијанту (99,74 g) (Таб. 2, Граф. 2). Статистички значајне разлике нису утврђене у маси луковица измедју наводњавања кишењем и локално капањем. 24

26 Masa lukovice (g) a a b S D Ø Граф. 2. Ефекат начина наводњавања на масу луковица црног лука Разлике у статистичким вредностима приноса луковица (Граф. 1) и масе луковица (Граф. 2) између варијанти наводњавања се могу објаснити чињеницом да је маса луковица рађена на узорку од 10 биљака у три понављања, а принос је узео у обзир све биљке на основној парцелици величине 6 m 2 (2 реда дужине 10 m). Вредности коефицијената искоришћености воде додате наводњавањем (Iwuе) биле су статистички сигнификантно веће на варијанти наводњавања капањем (59,2 kg m -3 ) у поређењу са варијантом наводњавања кишењем (42,5 kg m -3 ), (Tab. 2, Graf 3). Разлике у вредностима су резултат разлика у приносу и количини додате воде наводњавањем. 25

27 Iwue (kg m -3 ) 80,0 70,0 a 60,0 50,0 b 40,0 30,0 20,0 10,0 0,0 S D Граф. 3. Коефицијенати искоришћености воде додате наводњавањем код различитих начина наводњавања Сличне резултате Iwuе коефицијената за црни лук истичу и други аутори. Nagaz et al. (2012) су за аридне услове Туниса утврдили Iwuе коефицијенте у интервалу од kg m -3 за црни лук наводњаван капањем за приносе луковица у интервалу од 24,3 26,1 t ha -1. У години истраживања на варијанти наводњавања капањем норма наводњавања је била мања за 20 mm, односно додато је 21,5% мање воде. Al Jamal et al. (2001) истичу значај познавања обрачунатих вредности Iwue коефицијената за различите начине наводњавања у смислу да одговорни за пољопривреду, водопривреду и наводњавање у једној земљи сугеришу корисницима система за наводњавање који начин наводњавања је најприхватљивији са аспекта висине приноса гајених биљака, уштеде воде и енергије. Пречник луковица је био статистички високо сигнификантно већи у условима наводњавања у односу на контролу (6,51 cm). Између варијанти наводњавања кишењем (7,35 cm) и капањем (7,30 cm) нису утврђене статистички значајне разлике у пречнику луковица (Таб. 2, Граф. 4). 26

28 Visina lukovice (g) Prečnik lukovice (cm) a a b S D Ø Граф. 4. Ефекат различитих начина наводњавања на пречник луковице Висина луковица је била високо сигнификантно већа, односно сигнификантно већа између варијанти наводњавања кишењем (4,57 cm) и капањем (4,37 cm) у односу на контролу (4,20 cm) (Таб. 2, Граф. 5). 4,8 4,7 4,6 4,5 4,4 4,3 4,2 4,1 4 3,9 3,8 3,7 a ab b S D Ø Граф. 5. Ефекат различитих начина наводњавања на висину луковице 27

29 Sadržaj suve materije (%) Утврђен је статистички високо сигнификантно већи садржај суве материје у ћелијском соку луковица на ненаводњаваној (15,71%) у односу на варијанту наводњавања кишењем (14,62%) и сигнификантно већи у односу на варијанту наводњавања капањем (15,28%), (Таб. 2, Граф. 6). 16, ,5 15 b ab a 14, ,5 13 S D Ø Граф. 6. Ефекат различитих начина наводњавања на садржај суве материје у ћелијском соку луковица 28

30 6. ЗАКЉУЧАК На основу резултата истраживања утицаја наводњавања кишењем и капањем на принос, компоненте приноса и морфолошке особине луковица црног лука произведеног из арпаџика може се извести закључак да је статистички сигнификантно већи принос црног лука био на варијанти наводњавања капањем у односу на варијнту наводњавања кишењем и контролну ненаводњавану варијанту. Статистички значајне разлике у висини приноса нису утврђене између наводњаване варијанте кишењем и контролне варијанте без наводњавања. Сл. 10 Наводњавање црног лука капањем (Фото Плавшић, Ф.) 29

31 Коефицијенти искоришћености додате воде наводњавањем (Iwuе) били су статистички значајно већи на варијанти наводњавања капањем у односу на варијанту наводњавања кишењем. Већи приноси и веће вредности коефицијената Iwuе указују на предности капања као локалног начина наводњавања којим се вода доводи директно у зону корена и не влажи надземни део биљке у односу на кишење којим се влажи надземни део биљке и уједначено наводњава површина унутар утврђене шеме распореда распрскивача. Пречник луковица је био статистички високо сигнификантно већи у условима наводњавања у односу на контролу. Између варијанти наводњавања нису утврђене статистички значајне разлике у пречнику луковица. Висина луковица је била високо сигнификантно већа, односно сигнификантно већа између варијанти наводњавања кишењем и капањем у односу на контролу. Утврђен је статистички високо сигнификантно већи садржај суве материје у ћелијском соку луковица на ненаводњаваној у односу на варијанту наводњавања кишењем и сигнификантно већи у односу на варијанту наводњавања капањем. Сл. 11 Вађење црног лука на огледу (Фото Плавшић, Ф.) 30

32 Резултати истраживања у једној години нису довољни за извођење коначних закључака тако да ће истраживања бити настављена и у наредном периоду. Међутим, прелиминарни резултати указују да ће наводњавање капањем у скорој будућноси, због бројних предности, бити примењивано на већим површинама, пре свега у повртарској производњи. 31

33 7. ЛИТЕРАТУРА 1. Allen, R.G., Pereиra, L.S., Raes, D., Smиth, M., Crop Evapotranspиratиon (Guиdelиnes for Computиng Crop Water Requиrements). FAO Irrиgatиon and Draиnage Paper No. 56, FAO, Rome, Italy. 2. Бошњак, Ђ., Наводњавање пољопривредних усева. Пољопривредни факултет Нови Сад. 3. Enciso, J., Wiedenfeld, B., Jifon, J., Nelson, S., Onion yield and quality response to two irrigation scheduling strategies. Sci. Horticult. Sci. Horticult. 120: FAOSTAT, On line statistical data base of the food and Agriculture. Agriculture Organization of the United Nations Hallim, O.A., Ener, M., A study of irrigation scheduling on onion (Allium cepa L.) in Turkey. J. Biol. Sci. 1(8) Howell, T. A., Enhancing water use efficiency in irrigated agriculture. Agron. J. 93: Kumar, S., Imtiyaz, M., Kumar, A., Rajbir, S., Response of onion (Allium cepa L.) to different levels of irrigation water. Agric. Water Manage. 89: Pejić, B., Gajić, B., Defficit irrigation of sugar beet., Bibliotheca fragmenta 11/2006: , Warszawa, Poland 9. Pejic, B., Maheshwari, B. L., Šeremešić, S., Stričević, R., Pacureanu-Joita, M., Rajić, M., Ćupina, B., Water-yield relations of maize (Zea mays L.) in temperate climatic conditions. Maydica, 56 (4): Pejic, B., Gvozdanović-Varga, J., Milić, S., Ignjatović-Ćupina, A., Krstić, Dj., Ćupina, B., Effect of irrigation schedules on yield and water use of onion (Allium cepa L.). Afr. J. Biotech. 10 (14): Pejić, B., Gajić, B., Bošnjak, Dj., Stričević, R., Mačkić, K., Kresović, B., Effects of water stress on water use and yield of onion. Bulg. J. Agric. Sci., 20: Статистички годишњак Србије,