ЕФЕКТИ ПРИМЕНЕ ЕТЕФОНА НА ПАРАДАЈЗУ

Transcript

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман фитомедицину и заштиту животне средине Младен Петреш, дипл. инж. ЕФЕКТИ ПРИМЕНЕ ЕТЕФОНА НА ПАРАДАЈЗУ Мастер рад Нови Сад, 2014.

2 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман фитомедицину и заштиту животне средине Кандидат Младен Петреш Ментор доц. др Славица Вуковић ЕФЕКТИ ПРИМЕНЕ ЕТЕФОНА НА ПАРАДАЈЗУ Мастер рад Нови Сад, 2014.

3 КОМИСИЈА ЗА ОДБРАНУ И ОЦЕНУ МАСТЕР РАДА: Доц. др Славица Вуковић, доцент Научна област фитофармација Пољопривредни факултет, Нови Сад Ментор Проф. др Душанка Инђић, редовни професор Научна област фитофармација Пољопривредни факултет, Нови Сад Председник Проф. др Бранко Константиновић, редовни професор Научна област фитофармација и хербологија Пољопривредни факултет, Нови Сад Члан

4 САДРЖАЈ РЕЗИМЕ... 1 SUMMARY УВОД ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Методе испитивања Усев Материјал Протокол огледа Посматрани параметри РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Резултати првог огледа (2013. година) Обим плодова парадајза Маса плодова парадајза Зрелост плодова Примена других препарата и услови током огледа Резултати другог огледа (2014. година) Обим плодова парадајза Маса плодова парадајза Зрелост плодова парадајза Примена других препарата и услови током огледа Појава фитотоксичности ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА ПРИЛОГ... 34

5 Младен Петреш Мастер рад РЕЗИМЕ РЕЗИМЕ Парадајз је једна од најзаступљенијих и најзначајнијих врста поврћа, а уједно и најчешће гајена повртарска врста у заштићеном простору. Растући захтеви тржишта за квантитетом и квалитетом плодова парадајза и потреба крајњих купаца да парадајз буде присутан током целе године, узроковали су унапређење технологије производње и неопходност примене различитих агрохемикалија међу којима и етефон. Етефон (2-хлороетил фосфораста киселина) је регулатор раста биљака, а његова улога при примени у парадајзу је уједначено дозревање плодова и на тај начин раније доспевање на тржиште. Циљ рада је био да се утврди да ли се применом препарата на бази етефона поспешује убрзано и уједначено зрење. Оглед је постављен према стандардним OEPP/EPPO методама: за дизајн експеримента, за фитотоксичност и за одређивање ефеката регулатора раста, метода која је у извесном степену модификована. Оглед је изведен током децембра године и поновљен током марта и априла године на локалитету Госпођинци у усеву cherry парадајза (хибрид Tity F1) у производњи у заштићеном простору. Коришћен је препарат Crveni Strel на бази етефона (480 g/l), формулација концентровани раствор (SL). Препарат је примењен у количини од 2 и 3 l/ha, ручном прскалицом Соло, уз утрошак воде од 600 l/ha. Тип експеримента је био случајан блок систем са четири понављања. Оцена ефеката се састојала од мерења обима 5 плодова на 10 случајно изабраних биљака по понављању, мерење масе 10 плодова по понављању и визуелног упоређивања обојености плодова у варијантама где је примењен препарат 2 и 3 l/ha са контролом. Оцене су изведене непосредно пре третирања, а затим четири и четрнаест дана након третирања у првом и шест, дванаест и осамнаест дана након третирања у другом огледу. Подаци о обиму и маси плодова су обрађени статистичким софтвером SPSS 17, употребом Данкановог теста вишеструких поређења рангова (F однос). Степен зрелости се одређивао визуелно на основу обојености плодова, упоређивањем са контролом. У првом огледу обим плодова парадајза у обе варијанте је био на истом нивоу значајности са контролом током целог огледа. Маса плодова је била на истом нивоу значајности са контролом у обе варијанте. У другом огледу обим у варијантама је био на истом нивоу значајности са контролом у првој оцени, али су плодови у варијанти са 3 l/ha заостајали у развоју, сваком следећом оценом разлика је постајала све уочљивија, а разлике између третмана на крају огледа су биле статистички веома значајне, односно најмањи обим су имали плодови у варијанти са 3 l/ha. Констатовано је да етефон позитивно делује на обојеност плодова парадајза у оба огледа, повећањем концентрације етефона и обојеност плодова је интензивнија, плодови раније и уједначеније сазревају за разлику од плодова у контроли, те могу да се једнократно беру. Забележено је да употреба препарата на бази етефона у количини од 3 l/ha изазива фитотоксичност на лишћу хибрида Tity F1, те је због тога потребно пажљиво одредити оптималну дозу примене, као и проверити ефекте етефона на другим сортама парадајза. Кључне речи: парадајз, етефон, сазревање, фитотоксичност 1

6 Младен Петреш Мастер рад SUMMARY SUMMARY Tomato is one of the most common and the most important vegetables, and also the most commonly grown vegetable crop in the greenhouse. Increasing market demands for the quantity and quality as well as customers needs for tomato throughout the whole year, have resulted in the improvement of production technology and the necessity of applying different agrochemical compounds, including ethephon. Ethephon (2- chloroethylphosphonic acid) is the plant growth regulator which induces earlier and uniform ripening of tomato fruits. The aim of this study was to determine efficacy of ethephon in promoting rapid and uniform ripening of tomato fruits. The experiment was set up according to OEPP/EPPO standards for design of the experiment, for phytotoxicity assessment and efficacy evaluation. The method was modified to some extent. The experiment was conducted during December 2013 and repeated during March and April 2014 in Gospođinci locality, on tomato crop (hybrid Tity F1) in the greenhouse. The formulation of Crveni Strel, containing active substance ethephon (480 g/l), was soluble (liquid) concentrate (SL). It was applied at two quantities: 2 and 3 l/ha, by Solo manually operated sprayer, with a water consumption of 600 l/ha. The experiment type was a random block design with four repetitions. Efficacy evaluation consisted of measuring the circumference of five fruits on 10 randomly selected plants per repetition, mesuring 10 tomato fruits mass from each repetition and visual comparison of fruit color in the treated variants and control. Evalution was performed prior to the treatment, and additionally four and fourteen days after the treatment in first experiment, and six, twelve and eighteen days after the treatment in the second experiment. Results were analyzed with Duncan s test of multiplied comparison of rangs in statistical software SPSS 17 (F ratio). In the first experiment tomato fruit circumference in both variants was at the same level of significance with control. Friut mass was at the same level of significance with control in both variants. In the second experiment circumference was at the same significance level with control at the begining however, tomato fruit circumference was affected by ethephon and differences became more apparent in every following evaluation, and the differences between variants at the end of the experiment were highly significant, and the smallest circumferences was registered for tomato fruits in the variant treated with 3 l/ha. Ripeness level was determined visually by comparing the fruits coloration in treated variants with control. It was concluded that ethephon had positive effects on the coloration of tomato fruits, with increasing in ethephon concentration fruit color became more intensive, fruits in both variants ripened earlier and more uniform, unlike fruits in control, and could be harvested at once. It has been noted that the use of ethephon at the quantity of 3 l/ha caused foliar phytotoxicity of tomato hybrid Tity F1, and therefore it is necessary to carefully determine the optimal application rate, and test the effects of ethephon on other tomato varieties and hybrids. Keywords: tomato, ethephon, ripening, phytotoxicity 2

7 Младен Петреш Мастер рад УВОД 1. УВОД Парадајз (Lycopersicon esculentum Mill. sin. Solanum lycopersicum L.) је биљка из фамилије Solanaceae и једна је од најзаступљенијих и најзначајнијих врста поврћа, а уједно и најчешће гајено поврће у заштићеном простору. Пореклом је из топлих предела јужне Америке, тако да за гајење захтева услове сличне онима из постојбине (Đurovka i sar., 2006). После открића Америке пренет је у Европу (Đurovka, 2008). У Србији се на отвореном пољу и заштићеном простору гаји на око ha (Brdar- Jokanović i sar, 2013). Веома је тражен плод у људској исхрани који обилује витаминима, поготово А и C (Dhall and Singh, 2013). Растући захтеви тржишта за квантитетом и квалитетом плодова парадајза и потребама крајњих купаца да парадајз буде присутан током целе године, узроковали су да технологија производње напредује, од интензивне стакленичке производње до примене различитих агрохемикалија међу којима je и етефон. Етефон (2-хлороетил фосфораста киселина) је регулатор раста биљака или физиотроп са системичним деловањем. Његова улога при примени у парадајзу је уједначено дозревање плодова и на тај начин раније доспевање на тржиште. У свету се користи и за убрзано сазревање воћа, шећерне репе, кафе, итд. Користи се и да би се олакшала берба воћа, али и убрзало сазревање банана после бербе, подстиче истицање латекса из каучуковог дрвета, убрзава сазревање дувана, спречава полегање цереалија, кукуруза и лана (Bussell, 1973; Crill et al, 1974; Mitić, 1988; Roberts et al., 1998; Dhall et al., 2009; MacBean, 2012; Dhall and Singh, 2013). Код нас је од године био регистрован препарат на бази етефона за примену у засаду вишње и парадајза, а од године више није на списку 3

8 Младен Петреш Мастер рад УВОД регистрованих препарата (Mitić, 1988, 1990, 1992, 1994). Због потребе за коришћењем овог регулатора раста у усеву парадајза, поново постоји захтев за његову регистрацију. На тај начин би се регулисала његова примена на територији РСрбије, али и извршила биолошка испитивања, која су неопходна имајући у виду врло различите услове производње парадајза, као и сортимента. Оваква испитивања би била веома значајна јер не постоји стандардна метода за одређивање ефикасности регулатора раста на парадајзу, нити одређени параметри значајни за праћење деловања истих. 4

9 Младен Петреш Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ Парадајз је биљка из фамилије Solanaceae, пореклом је из јужне Америке, те за успевање захтева услове сличне онима у постојбини (Đurovka i sar., 2006). После открића Америке пренет је у Европу, прво у Шпанију, Португал и Италију. У XVI веку јављају се и први писани подаци о парадајзу, где је назван златна јабука (pomi d oro) или јабука љубави (pom amoris), јер се у то време користио као украсна и лековита биљка са жутим и црвеним плодовима. Парадајз се као поврће почео гајити тек у XIX веку у Шпанији, Италији, Холандији, Енглеској, касније и у Француској и осталим земљама западне Европе, као и у северној Америци (Đurovka, 2008). Најзаступљенија је и економски најзначајнија повртарска врста, а такође је и најчешће гајена у заштићеном простору. У Србији се на отвореном пољу и заштићеном простору гаји на око ha. У Шумадији и западној Србији око 35% производње, у јужној и источној Србији око 30%, у Војводини око 25%, а у Београдском региону се производи око 10% од укупне производње (Brdar-Jokanović i sar, 2013). Парадајз је веома богат извор витамина А и C, те га понегде у свету зову наранџа сиромашних (Dhall and Singh, 2013). Одавно је познато да постоје одређене супстанце које биљке продукују и које су од виталног значаја за њихов раст и развој и једним именом се називају биљни хормони. Биљни хормон се обично дефинише као органска супстанца која се производи у једном делу биљке и транслоцира у друге делове где, у веома ниским концентрацијама, подстиче физиолошку активност. Биљни хормони могу да стимулишу или инхибирају раст, у зависности од физиолошке улоге и концентрације, као и дела биљке на који делују. Када су хемијски синтетисани називају се биљни регулатори раста или физиотропи (Nedić, 2012). Према Fishelu 5

10 Младен Петреш Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ (2012), регулатори раста биљака су хемикалије које се користе да би измениле раст целе биљке или њених делова. Да би се обезбедио квантитет и квалитет плода парадајза, веома траженог у људској исхрани, а према растућим захтевима тржишта, да је присутан током целе године, технологија производње у многоме је напредовала, од интензивне стакленичке производње до примене различитих агрохемикалија међу којима је и физиотроп на бази етефона. Његова улога, као физиотропа при примени у парадајзу, је уједначено дозревање плодова и на тај начин раније доспевање на тржиште. Етефон (2-хлороетил фосфораста киселина) је сврстан у регулаторе раста или физиотропе, а намењен је за уједначено и убрзано сазревање плодова парадајза, али и воћа, шећерне репе, кафе, итд. Надаље, етефон се користи и да би се олакшала берба воћа, али и убрзало сазревање банана после бербе, подстакло истицање латекса из каучуковог дрвета, убрзало сазревање дувана и спречило полегање цереалија, кукуруза и лана (Bussell, 1973; Crill et al, 1974; Mitić, 1988; Roberts et al., 1998; Dhall et al., 2009; MacBean, 2012; Dhall and Singh, 2013). Етефон испољава системично деловање разграђује се до етилена који је активни метаболит и гасовити биљни хормон, те делује на процесе раста, сазревања плодова, клијање семена, увенућа цветова, развоја цветних пупољака код јабуке, бољег заметања плодова код краставца, итд. (Roberts et al., 1998; Tseng et al., 2000; MacBean, 2012). Kastori (1998) и Stanković (2010) наводе да етефон може да изазове модификацију пола цветова, односно феминизацију код краставца и диње. Разграђује се на етилен (етен), те на јон фосфата и хлорида у воденом раствору изнад ph 4 5, а реакција је катализована OHˉ јоном, и интензитет разградње расте повећањем ph вредности (Сл. 1.). Такође, раствор етефона је осетљив на UV зрачење (Roberts et al., 1998). етефон етилен фосфатни јон хлоридни јон Слика 1. Разградња етефона на етилен, фосфатни и хлоридни јон (Roberts et al., 1998) Разградња до етилена у биљкама се одвија веома брзо, а повећањем температуре разградња се убрзава. Применом 14 С обележеног етефона утврђено је да се 12 h после третирања могу детектовати први 14 С обележени молекули етилена (Kastori, 6

11 Младен Петреш Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 1998). Woodrow et al. (1988) истичу да активност 14 С етилена насталог од 14 С етефона остаје константна током наредних неколико дана од примене етефона, што доказује да је настали етилен добијен из коришћеног етефона. Препарати на бази етефона се јављају на тржишту у EC, SC i SL формулацијама. Етефон је инкомпатибилан са алкалним једињењима и растворима који садрже металне јоне, као нпр. јоне гвожђа, цинка, бакра и фунгициде који садрже манган. Ниско је токсичан за водене организме, безопасан за пчеле и нетоксичан за кишне глисте. Акутна орална доза LD 50 за пацове износи 1564 mg/kg, акутна перкутана доза LD 50 за зечеве је 1560 mg/kg, LC 50 (4 h) за пацове износи 4,52 mg/l. Најнижа доза на којој су уочени нежељени ефекти (LOAEL) за људе износи 1,8 mg/kg телесне масе (28 дана), најнижа доза на којој нису уочени нежељени ефекти (NOAEL) за људе је 0,5 mg/kg телесне масе дневно (16 дана), а према акутној токсичности WHO класификује етефон у U класу мало вероватно да је токсичан. Надражујуће делује на кожу и очи, те је од стране EPA сврстан у I категорију у односу на ту особину (MacBean, 2012). У Србији је регистрован препарат Cerone (Bayer CropScience) који се користи у усеву пшенице и јечма (Sekulić i Jeličić, 2013), ради скраћења интернодија и повећања механичке чврстине стабла истих, односно отпорности усева на полегање до чега обично долази услед лоших временских услова то јест при повећаној влажности, претераног ђубрења азотом, сортне осетљивости и слично. Етефон може да буде фитотоксичан у парадајзу на температури изнад 30 С, те га не треба примењивати пре кише, а такође не препоручује се припрема препарата на бази етефона у алкалној води, односно ph воде треба да је око 6 (Anonymous 4). Међутим, према Anonymous 5 етефон најбоље ефекте испољава при температурама С. Пошто је по природи етефон јака киселина, потребно је заштити очи приликом примене (Lučić, 2012). Максималан број третирања у току вегетације на истој површини је једном (Mitić, 1992; Anonymous 4). 7

12 Младен Петреш Мастер рад ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА 3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Задатак рада је био да се у производним условима, у заштићеном простору испита деловање физиотропа етефона на усеву парадајза поштујући OEPP/EPPO метода за дизајн екпсперимента и статистичку обраду података, за фитотоксичност, и одређивање ефеката регулатора раста, уз употребу и неколико начина за оцену ефеката препарата Crveni Strel. Циљ рада је био да се утврди да ли се применом препарата на бази етефона поспешује убрзано и уједначено дозревање плодова парадајза. 8

13 Младен Петреш Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Оглед је изведен током децембра године, а поновљен је током марта и априла године на локалитету Госпођинци у усеву парадајза у заштићеном простору на приватном поседу Ђукић у поменутом месту Методе испитивања Оглед је постављен према стандардним OEPP/EPPO методама: за дизајн експеримента (Anonymous 1, 2006); за фитотоксичност (Anonymous 2, 2006) и за одређивање ефеката регулатора раста (Anonymous 3, 2004), метода која је у извесном степену модификована. Пошто у РСрбији није регистрован препарат на бази регулатора раста за убрзано дозревање парадајза, поређење ефеката испитиваног препарата изведено је на основу контролне варијанте Усев Оглед је изведен у усеву cherry парадајза (Solanum lycopersicum var. cerasiforme), хибрид Tity F1 (Syngenta). Размак садње је био 70 cm између редова и 9

14 Младен Петреш Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 20 cm у реду. Висина усева је око 2 m. Основна парцела је величине 14 m 2 (1,4 x 10 m) Материјал Током огледа је коришћен препарат Crveni Strel (на бази етефона, 480 g/l), а формулисан је као концентровани раствор (SL). Препарат је примењен фолијарно у количини 2 и 3 l/ha, ручном прскалицом Solo. У контролној варијанти је примењена вода. Препоручена запремина утрошене радне течности је 600 l/ha Протокол огледа Постављена су два огледа током и године. Први оглед (2013. година) Третирање је изведено године. Плодови парадајза су били на почетку зрења, прва 2 3 плода су почела да попримају наранџасту боје (BBCH 81). Оцене ефеката су изведене непосредно пре третирања ( ), четири ( ) и 14 дана после третирања ( ). Други оглед (2014. година) Третирање је изведено године. Плодови су били на прелазу зелене у жуту боју (BBCH 79). Оцене су изведене непосредно пре третирања ( ), шест ( ), 12 ( ) и 18 дана после третирања ( ). - Оцена ефеката се састојала у одређивању просечног обима најстаријих 5 плодова парадајза у грозду на 10 биљака у сваком понављању (200 плодова по варијанти). 10

15 Младен Петреш Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА - Одређена је масе 10 случајно изабараних зрелих плодова парадајза по понављању у време брања у години. - Поређење обојености плодова је извршено у односу на контролу која је приказана на фотографијама. - Током испитивања праћене су промене на листовима или плодовима, односно могућа појава фитотоксичности. Оба огледа су постављена у четири понављања, са распоредом парцела по случајном блок систему Посматрани параметри Утицај етефона на дозревање је оцењeн преко обима (cm) и масе плодова (g), затим обојености плодова у односу на контролу, као и појаве фитотоксичности на третираним биљкама парадајза Статистичка анализа података Подаци о обиму и маси плодова су обрађени статистичким софтвером SPSS 17, употребом Дaнкановог теста вишеструких поређења рангова (F однос), за интервал поверења 95%. 11

16 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА 5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Резултати испитивања ефеката препарата на бази етефона на плодове парадајза у заштићеном простору у локалитету Госпођинци, дати су у Таб. 1 8 и на Сл Резултати првог огледа (2013. година) Обим плодова парадајза У Таб. 1 приказан је просечан обим (cm) плодова парадајза непосредно пре третирања. На основу приказаних резултата могу се уочити уједначене вредности обима плодова у свим испитиваним варијантама, и у просеку се кретао од 10,6 до 10,8 cm. Табела 1. Обим плодова (cm) парадајза непосредно пре третирања (Госпођинци, ) Препарат(l/ha) Понављања X Sd ± I II III IV Crveni Strel (2) 10,8 10,8 10,7 10,6 42,9 10,72 0,96 Crveni Strel (3) 10,5 10,4 10,7 10,8 42,4 10,60 0,18 Контрола 11,0 10,9 10,4 10,9 43,2 10,80 0,27 Σ сума; x просечна вредност; Sd+ стандардна девијација 12

17 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Четири дана после примене препарата Crveni Strel (2 и 3 l/ha), просечан обим плодова парадајза је такође уједначен у свим варијантама, односно на истом су нивоу значајности са контролом (F=0,40 NZ, p>0,05) (Таб. 2). Пораст плодова у односу на претходну оцену је незнатан и кретао се од 10,72 до 10,97 cm што је доказ да примењени физиотроп није зауставио пораст третираних плодова. Табела 2. Обим (cm) плодова парадајза четири дана после третирања (Госпођинци, ) Препарат (l/ha) Понављања X Sd ± I II III IV Crveni Strel (2) 10,8 11,1 11,1 10,9 43,9 10,97 a 0,15 Crveni Strel (3) 10,7 10,8 10,8 10,6 42,9 10,72 a 0,96 Контрола 11,3 10,8 10,6 10,9 43,6 10,90 a 0,29 Σ сума; x просечна вредност; Sd+ - стандардна девијација У Таб. 3 је приказан обим плодова парадајза 14 дана после примене препарата Crveni Strel, који је такође био на истом нивоу значајности са контролом (F=0,23 NZ, p>0,05). Односно примењени препарат независно од примењене количине није зауставио пораст плодова ни после 14 дана од примене и кретао се у просеку 11,02 11,23 cm. Табела 3. Обим (cm) плодова парадајза 14 дана после третирања (Госпођинци, ) Препарат(l/ha) Понављања X Sd ± I II III IV Crveni Strel (2) 10,9 11,1 10,9 11,2 44,1 11,02 a 0,15 Crveni Strel (3) 11,0 11,1 10,9 11,1 44,1 11,02 a 0,95 Контрола 11,4 11,2 11,2 11,1 44,9 11,23 a 0,13 Σ сума; x просечна вредност; Sd+ - стандардна девијација Статистичком обрадом података за обим плодова се може констатовати да су просечне вредности обима плодова парадајза у обе испитиване варијанте и контроли уједначене и да су вредности на истом нивоу значајности са контролом. Овај однос 13

18 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА се није мењао до краја огледа што је доказ да поменути препарат није утицао на пораст или повећање плодова при њиховом убрзаном зрењу Маса плодова парадајза Маса плодова је мерена само у последњој, трећој оцени у овом огледу, односно 14 дана после третирања. Измерене масе плодова парадајза третираног препаратом Crveni Strel у количини 2 и 3 l/ha су на истом нивоу значајности са контролом (F=3,15NZ, p>0,05) (Таб. 4), што је доказ да примењени препарат не утиче ни на масу третираних плодова. Табела 4. Маса плодова (g) парадајза 14 дана после третирања (Госпођинци, ) Препарат (л/ха) Понављања X Sd ± I II III IV Crveni Strel (2) 23,3 22,7 24,8 25,1 95,9 23,97 a 1,43 Crveni Strel (3) 24,6 24,9 22,6 21,4 93,5 23,37 a 1,67 Контрола 25,7 23,8 22,4 25,3 97,2 24,30 a 1,51 Σ сума; x просечна вредност; Sd+ - стандардна девијација Зрелост плодова Утврђивање степена зрелости плодова парадајза, или интензитета обојености, изведено је у односу на плодове из контролне варијанте и то у свакој оцени. 14

19 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА I оцена - вршена је непосредно пре третирања парадајза, Сл. 1 3 (Госпођинци, ) Слика 1. Боја плодова парадајза непосредно пре третирања у контроли Слика 2. Плодови парадајза непосредно пре третирања (2 l/ha) Слика 3. Плодови парадајза непосредно пре третирања (3 l/ha) 15

20 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА II оцена - извршена је четири дана након третирања Сл. 4 6 (Госпођинци, ) Слика 4. Плодови парадајза у контроли четири дана од почетка огледа Слика 5. Плодови парадајза 4 дана после третирања (2 l/ha) Слика 6. Плодови парадајза 4 дана после третирања (3 l/ha) 16

21 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА III оцена - је извршена 14 дана након третирања, Сл. 7 9 (Госпођинци, ). Слика 7. Плодови парадајза у контроли 14 дана од почетка огледа Слика 8. Плодови парадајза 14 дана после третирања (2 l/ha) Слика 9. Плодови парадајза 14 дана после третирања (3 l/ha) Како се види из приложеног, плодови парадајза су били тек на почетку зрења, односно прва 2 3 плода су почела да добијају наранџасту боју. После четири дана од третирања препаратом на бази етефона, евидентно је убрзано зрење плодова парадајза у обе испитиване варијанте у односу на контролу. У трећој оцени или 14 дана након третирања, могу се уочити интензивно обојени, зрели плодова парадајза 17

22 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА третирани препаратом на бази етефона у односу на контролу, где су плодови парадајза били тек на почетку зрења Примена других препарата и услови током огледа После 24 h од примене препарата Crveni Strel, извршено је превентивно третирање мешавином фунгицида: Signum (boskalid 267 g/l + piraklostrobin 67 g/l) + Melodi combi (iprovalikarb 60 g/l + folpet 375 g/l), од стране произвођача парадајза. Током испитивања праћена је температура и релативна влажност ваздуха у пластенику, што је приказано у Таб. 1 у прилогу Резултати другог огледа (2014. година) Обим плодова парадајза Мерењем обима плодова парадајза непосредно пре примене препарата утврђено је да су вредности обима плодова пре примене препарата на бази етефона износиле у просеку 8,7 10,19 cm (Таб. 5). Табела 5. Обим плодова (cm) парадајза непосредно пре третирања (Госпођинци, ) Препарат (л/ха) Понављања X Sd ± I II III IV Crveni Strel (2) 11,5 10,6 9,56 9,1 40,76 10,19 1,09 Crveni Strel (3) 8,28 8,96 9,1 8,46 34,8 8,70 0,39 Контрола 9,01 8,98 9,3 9,4 36,69 9,17 0,25 Σ сума; x просечна вредност; Sd+ - стандардна девијација Оценом шест дана након третирања препаратом на бази етефона уочено је да обе испитиване количине препарата Crveni Strel (2 и 3 l/ha) нису утицале на значајно повећање обима плодова у односу на контролну варијанту (Таб. 6), дакле нису утицале на пораст плодова. Разлике између варијанти нису статистички значајне (F=4,13 NZ, p>0,05). 18

23 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Табела 6. Обим (cm) плодова парадајза шест дана после третирања (Госпођинци, ) Препарат (l/ha) Понављања X Sd ± I II III IV Crveni Strel (2) 10 10,5 10, ,9 10,2 а 0,23 Crveni Strel (3) 9,7 10,08 9,9 9,5 38,12 9,8 a 0,39 Контрола 10,38 10,53 10,4 10,3 36,74 10,4 а 0,08 Σ сума; x просечна вредност; Sd+ - стандардна девијација Након 12 дана од третирања запажено је, да је обим плодова у варијанти третираној са препаратом Crveni Strel (2 l/ha) на истом нивоу значајности са контролом (Таб. 7). Плодови парадајза третирани истим препаратом али са 3 l/ha, задржали су обим или пораст плода исти као и при претходном мерењу. Односно, евидентирана је значајна разлика најпре између варијанти где је примењен препарат Crveni Strel 2 и 3 l/ha као и између варијанте где је примењено 3 l/ha и контроле (F=11,34**, p<0,01). Табела 7. Обим (cm) плодова парадајза 12 дана после третирања (Госпођинци, ) Препарат (l/ha) Понављања X Sd ± I II III IV Crveni Strel (2) 10,09 10,56 10,4 10,1 41,15 10,28 а 1,09 Crveni Strel (3) 9,7 10 9,95 9,55 39,20 9,8 b 0,39 Контрола 10,38 10,53 10,43 10,34 41,68 10,42 a 0,25 Σ сума; x просечна вредност; Sd+ - стандардна девијација У последњој оцени, 18 дана после третирања, забележено је да су плодови парадајза третирани препаратом Crveni Strel (2 l/ha) на истом нивоу значајности са контролном варијантом, за разлику од плодова третираних са 3 l/ha, где је поново уочено да су плодови мањег обима (Таб. 8). Ово сугерише на могући негативан 19

24 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА утицај препарата због повећане количине примене, услова средине или других фактора које је неопходно евидентирати. Разлике између третмана су статистички значајне (F=14,42**, p<0,01). Табела 8. Просечан обим (cm) плодова парадајза 18 дана после третирања (Госпођинци, ) Препарат (l/ha) Понављања X Sd ± I II III IV Crveni Strel (2) 10 10,68 10,6 10,2 41,48 10,37 a 0,31 Crveni Strel (3) 9,74 9,56 10,1 9,83 34,8 9,8 b 0,22 Контрола 10,54 10,77 10,62 10,5 36,74 10,6 a 0,07 Σ сума; x просечна вредност; Sd+ - стандардна девијација Просечна вредност обима плодова у варијанти третираној са препаратом Crveni Strel 3 l/ha је задржана после шестог дана и значајно је мања од просечне измерене вредности плодова у контролној и варијанти третираној са препаратом Crveni Strel 2 l/ha, и после 12 и 18 дана од третирања Маса плодова парадајза Маса плодова парадајза у другом огледу није вршена због објективних разлога. Наиме, на крају огледа, када је требало да се изврши мерење плодова, радници су већ обрали зреле плодове пре него што им је измерена маса Зрелост плодова парадајза Утврђивање степена зрелости плодова је вршено у односу на плодове из контролне варијанте (Сл ). 20

25 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА I оцена вршена је непосредно пре третирања парадајза, Сл (Госпођинци, год.) Слика 10. Плодови парадајза у контроли пре третирања Слика 11. Плодови парадајза пре третирања (2 l/ha) Слика 12. Плодови парадајза пре третирања (3 l/ha) 21

26 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА II оцена - је извршена шест дана након третирања, Сл (Госпођинци, год.) Слика 13. Плодови парадајза у контроли шест дана после третирања Слика 14. Плодови парадајза 6 дана после третирања (2 l/ha) Слика 15. Плодови парадајза 6 дана после третирања (3 l/ha) 22

27 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА III оцена је урађена 12 дана после третирања, Сл (Госпођинци, год.) Слика 16. Плодови парадајза у контроли 12 дана од почетка огледа Слика 17. Плодови парадајза 12 дана после третирања (2 l/ha) Слика 18. Плодови парадајза 12 дана после третирања (3 l/ha) 23

28 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА IV оцена је уједно и последња оцена и урађена је 18 дана након третирања, Сл , (Госпођинци, год) Слика 19. Плодови парадајза у контроли 18 дана после третирања Слика 20. Плодови парадајза 18 дана после третирања (2 l/ha) Слика 21. Плодови парадајза 18 дана третирања (3 l/ha) Плодови у обе испитиване варијанте и контроли су пре третирања почели да мењају боју од зелене ка жутој (Сл ). Шест дана након третирања, плодови у 24

29 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА контроли су и даље у фази прелаза зелене у жуту боју (Сл. 13), док су у варијантама где је примењен препарат Crveni Strel (2 и 3 l/ha) прва три плода почела да попримају наранџасту боју, остали су на прелазу зелене у жуту боју (Сл ). После 12 дана од третирања, уочено је да је већина плодова у контроли и даље у фази прелаза зелене боје у жуту, осим првог плода који је попримио наранџасту боју (Сл. 16). За разлику од контроле, у остале две варијанте више плодова је обојено са бојом приближном зрелим плодовима и сходно условима транспорта вероватно је већ и могућа берба. У варијанти третираној препаратом Crveni Strel са 2 l/ha први плод је црвен, други и трећи су светло црвени, а четврти и пети су наранџасти (Сл. 17). У варијанти са препаратом Crveni Strel 3 l/ha прва три плода су попримила црвену боју (Сл. 18). При четвртој оцени је јасно уочен утицај етефона на обојеност третираних плодова. Док су у контроли прва три плода добила наранџасту боју, а остали плодови су на прелазу зелене у жуту (Сл. 19), у варијанти са 2 l/ha први плод је карактеристично црвено обојен, други и трећи плод су светло црвени, а остали су наранџасти (Сл. 20). У варијанти где је примењено 3 l/ha препарата Crveni Strel, већина плодова су црвени или светло црвени (Сл. 21) Примена других препарата и услови током огледа После 24 h од примене препарата Crveni Strel, извршено је превентивно третирање мешавином фунгицида: Signum (boskalid 267 g/l + piraklostrobin 67 g/l) + Melodi combi (iprovalikarb 60 g/l + folpet 375 g/l), од стране произвођача парадајза. Током испитивања праћена је температура и релативна влажност ваздуха у пластенику, што је приказано у Таб. 2 у прилогу. Поређењем остварених резултата оба огледа и сличних испитивања, може се констатовати да су остварени резултати у сагласности са литературним подацима. Тако Dhall & Singh (2013) наводе да се повећањем количине примене етефона увећава и проценат зрелих плодова и да употреба етефона доприноси уједначеном развоју боје плодова парадајза. Аутори Buescher and Doherty (1978) слично су изнели, да се повећањем концентрације етефона повећава и обојеност плодова парадајза. Како је обојеност плодова узета за меру зрелости истих, то се може констатовати да су резултати ових испитивања у сагласности са претходно поменутим, јер су се разлике у зрелости плодова између контроле и испитиваних варијанти повећавале, што је било запажено сваком наредном оценом. Разлике у 25

30 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА зрелости плодова између испитиваних варијанти су такође уочене. Поређењем обојености се може закључити да су плодови третирани са 3 l/ha препарата интензивније црвено обојени у односу на оне третиране са 2 l/ha. Такође, појава обојености била је ранија и уједначенија у варијанти са већом количином етефона, то се поготово примећује на крају другог огледа. Међутим, за разлику од претходно наведених резултата и резултата овог рада, подаци Moura et al. (1997) показују да је употребом етефона 1000 mg/l убрзано сазревање или промена у боји током три дана у поређењу са контролом, али да након 12 дана није било значајне разлике у интензитету боје. Надаље, према наводима Murray (2001) сазревање парадајза је убрзано за 3 10 дана, односно 8 15 дана и према другим ауторима (Murray, 1998). Helyes et al. (2006, 2007) јер су у својим истраживањима дошли до резултата који потврђују резултате остварене у нашим огледима. Они наводе да је просечно повећање сазревања плодова хибрида Elegi F1 парадајза 25 27% у односу на контролну варијанту, која није третирана етефоном. Уједно, дошли су до занимљиве констатације да се етефон може успешно користити и по кишовитим условима и хладним времену, какви су владали током извођења тог огледа. Crill et al. (1974) констатују да етефон позитивно утиче на убрзавање сазревања и наводи да су плодови третирани етефоном били потпуно зрели после 10 дана, док су нетретирани плодови достигли пуну зрелост тек после 21 дан. Употреба етефона може да скрати период бербе плодова парадајза. Према Logendra et al. (2004), плодови третирани етефоном су три дана раније били спремни за бербу, а период бербе је трајао 11 дана, за разлику од плодова у контроли где је берба трајала преко 22 дана. Иако током огледа није мерена дужина периода бербе ипак се може претпоставити да је берба краће трајала, јер су на крају оба огледа скоро сви третирани плодови парадајза били црвени и спремни за бербу. Према Dhall & Singh (2013) при вишим концентрацијама примене етефона долазило је до труљења плодова парадајза, што је образложено повећаном транспирацијом плодова парадајза који су третирани етефоном (Bondad and Pantastico, 1971). Међутим, током наших огледа није забележено труљење плодова парадајза што се може објаснитим добрим условима гајења и вероватно ниским инфекционим потенцијалом спора гљива проузроковача обољења. Bussel (1973) наводи да употребом етефона може да се повећа принос зрелог парадајза из касне производње и наводи податак да је у производњи парадајза на отвореном принос повећан и у години када је било мраза у јесен, јер плодови сазревају раније и уједначеније, те могу да се оберу раније и у краћем временском периоду, а пре 26

31 Младен Петреш Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА појаве мраза. Logendra et al. (2004) у раду наводе да је принос парадајза био мањи за 30% због мање просечне величине зрелих плодова парадајза, односно да раније сазревање доводи до тога да плодови не достигну пуну величину. То је у сагласности са резултатима овог рада, јер су у другом огледу плодови парадајза у варијанти где је примењен препарат Crveni Strel у количини 3 l/ha били мањи од почетка, међутим њихов пораст је задржан и после 12 и 18 дана и био је на значајно нижем нивоу у односу на контролу и варијанту третирану са препаратом Crveni Strel (2 l/ha) Појава фитотоксичности Током огледа применом препарата Crveni Strel у количини 2 l/ha није проузроковао фитотоксичне промене на плодовима и листовима парадајза, док је примењен у количини 3 l/ha изазвао промене на најстаријим, доњим листовима парадајза, али не и на плодовима. Фитотоксичност на лишћу при примени препарата Crveni Strel у количини од 3 l/ha је уочена у оба огледа (Сл ). Према Anonymous 6 (2013) етефон може да изазове жућење лишћа или дефолијацију. Ozgen et al. (2000) наводе да употреба етефона у парадајзу може да изазове брзу и обимну дефолијацију. Жућење лишћа паприке констатовали су Worku et al. (1975), а на неким биљкама и опадање и лишћа и цветова третираних биљака. Међутим, појава фитотоксичности на старијим листовима је од мањег значаја, јер се они уклањају ради боље инсолације и убрзавања зрења плодова. Слика 22. и 23. Појава фитотоксичности на старијим листовима парадајза хибрида Tity F1 третираних препаратом Crveni Strel са 3 l/ha у оба огледа 27

32 Младен Петреш Мастер рад ЗАКЉУЧАК 6. ЗАКЉУЧАК На основу изведених испитивања о утицају физиотропа етефона на убрзано сазревање парадајза и остварених резултата могу се извести следећи закључци: Обим, или величина плодова парадајза нису били под утицајем препарата на бази етефона, међутим при примени препарата у количини од 3 l/ha, евидентирано је значајно умањење плодова после 12 и 18 дана од третирања у односу на обим плодова третираних количином од 2 l/ha и оних у контроли, или се може констатовати заустављање у порасту плодова хибрида Tity F1 али имати у виду и вишу просечну температуру (21 23 C) у другој години испитивања у односу на прву годину (13 15 C); Етефон позитивно делује на убрзано зрење плодова парадајза, повећањем концентрације етефона и обојеност плодова је интензивнија; Употребом етефона плодови парадајза раније сазревају и после 14, односно 18 дана од третирања, код плодова где је примењен препарат Crveni Strel, независно од количине може се отпочети с бербом плодова; Плодови парадајза уједначеније сазревају, односно у исто време сазрева највећи број плодова, те се број брања, а тиме и ангажовање радне снаге може редуковати; Препарат на бази етефона није утицао на промену масе плодова у односу на оне у контроли; Употреба препарата у количини од 3 l/ha изазвала је фитотоксичност на лишћу парадајза хибрида Tity F1, односно потребно је наставити даља испитивања са укључењем већег броја сорти и хибрида, као и оптималних количина препарата, али и услова производње. 28

33 Младен Петреш Мастер рад ЗАКЉУЧАК Како етефон у Србији није регистрован за употребу у парадајзу оваква испитивања су веома значајна јер не постоји стандардна метода за одређивање ефикасности регулатора раста у парадајзу, нити су одређени валидни параметри за праћење деловања етефона. Ово су прелиминарна истраживања која би свакако требало наставити у циљу проналажења најпогодније методе за одређивање ефеката регулатора раста у парадајзу, као и одређивање оптималне количине етефона којом би се постигло уједначено и брже зрење плодова парадајза, али без негативних ефеката или фитотоксичости за лисну масу. 29

34 Младен Петреш Мастер рад ЛИТЕРАТУРА 7. ЛИТЕРАТУРА 1. Anonymous 1 (2006): Desing and analysis of efficacy evaluation trials-pp1/152 (3). EPPO Standards, Guidelines for the Efficacy Evaluation of Plant Protection Products, Vol. 1. general and Miscellaneous Guidelines, New and Revised Guidelines, OEPP/EPPO, Paris, Anonymous 2 (2006): Phytotoxicity assеssment- PP 1/135 (2). EPPO Standards, Guidelines for the Efficacy Evaluation of Plant Protection Products, Vol. 1. general and Miscellaneous Guidelines, New and Revised Guidelines, OEPP/EPPO, Paris, Anonymous 3 (2004): Regulation of growth in stone fruits PP 1/208 (1). EPPO Standards, Guidelines for the Efficacy Evaluation of Plant Protection Products, Vol. 4. Herbicides & Plant Growth Regulators, New and Revised Guidelines, OEPP/EPPO, Paris, Anonymous 4: 5. Anonymous 5: 6. Anonymous 6 (2013): Nufarm Galleon Growth Regulator Bondad N. D., Pantastico,Er. B. (1971): Ethrel-induced ripening of immature and maturegreen tomato fruits. Economic Botany, 26: Brdar-Jokanović, Milka, Pavlović, Suzana, Zdravković, M., Ugrinović, M., Zdravković, Jasmina (2013): Svojstva Cherry paradajza vezana za toleranciju na sušu u vegetativnom periodu životnog ciklusa. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 45, No. 86, str: Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. 30

35 Младен Петреш Мастер рад ЛИТЕРАТУРА 9. Buescher, R. W., Doherty, J. H. (1978): Color Development and Darotenoid Levels in Rin and Nor Tomatoes as Influenced by Ethephon, Light and Oxygen. Journal of Food Science, Volume 43, Issue 6: Crill, P., Burgis, D. S., Worthington, J. T., (1974): The influence of ethephon and stage of electronically determined maturity on ripening of tomato fruit. Proceedings of the Florida State Horticultural Society 1973, 86: Dhall, RK, Mahajan, B.V.C., Dhatt, A.S. (2009): Effect of ethephon and ethylene gas on ripening and quality of detached winter tomato. Abstracts Book, 6th International Postharvest symposium, 8-12 April 2009, Antalya, Turkey. 12. Dhall, R.K., Singh, P. (2013): Effect of Ethephon and Ethylene Gas on Ripening and Quality of Tomato (SolanumLycopersicum L.) during Cold Storage. Journal of Nutrition and Food Science, Vol. 3, Issue 6: Đurovka, M., Lazić, Branka, Bajkin, A., Potkonjak, Agnes, Marković, V., Ilin, Ž., Todorović, Vida (2006): Proizvodnja povrća i cveća u zaštićenom prostoru. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Banja Luka. 14. Đurovka, M. (2008): Gajenje povrća na otvorenom polju. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. 15. Fishel, F. M. (2012): Plant Growth Regulators. Agronomy department, Florida Cooperative Extension Service, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida, PI Helyes, L., Dimény, J., Lugasi, A., Schober, G. Y., Pék, Z. (2006): Appreciation of ethrel on ripening dynamic and on the content of ingredients in processing tomato (Lycopersicon lycopersicum (L.) Karsten) varieties. International Journal of Horticultural Science, 12 (4): Helyes, L., Lugasi, A., Schober, G. Y., Pék, Z. (2007): Effect of Ethrel on Ripening Dynamic and Lycopene Content in Case of Two Processing Varieties. ActaHorticulturae (ISHS) 758, X International Symposium on the Processing Tomato: Kastori, R. (1989): Fiziologijabiljaka. Naučnaknjiga, Beograd. 19. Kastori, R. (1998): Fiziologija biljaka. Feljton, Novi Sad. 31

36 Младен Петреш Мастер рад ЛИТЕРАТУРА 20. Logendra, L.S., Mun, J.G., Gianfagna, T.J., Janes, H.W. (2004): Ethephon Concentrates and Advances Harvest for Limited Cluster Greenhouse Tomato Crops. HortScience, 39 (7): Lučić, K. (2012): Sredstva za zaštitu bilja 2012.g. Glasnik zaštite bilja, Zagreb: MacBean, C. (2012): The Pesticides Manual, 16 th edition. British Crop Production Council, Farnham, United Kingdom. 23. Mitić, N. (1988): Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Jugoslaviji. Sedmo, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Privredni pregled, Beograd. 24. Mitić, N. (1990): Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Jugoslaviji. Osmo, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Privredni pregled, Beograd. 25. Mitić, N. (1992): Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Jugoslaviji. Deveto, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Privredni pregled, Beograd. 26. Mitić, N. (1994): Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Jugoslaviji. Deseto, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Privredni pregled, Beograd. 27. Moura, M. A., Zanin, S. R., Finger, F. L. (1997): Influence of Ethephon and a Surfactant on Ripening of Harvested Tomato Fruits. HortScience, vol. 32, no. 3: Murray, M. (1998): Enhancing Early Maturity in Processing Tomatoes with the Use of Ethephon. HortScience, vol. 33, no. 3: Murray, M. (2001): UsingEthephon EffectivelyFor Enhancing Early-season. Acta Hort. (ISHS) 542: Nedić, M. (2012): Biljni hormoni i regulatori rasta Ozgen, M., Palta, P. J., Ryu, S.B. (2000): Mitigation of Ethephon Injury to Tomato Plants by a Natural Lipid Lysophosphatidylethanolamine (LPE): Influence on the Activity of Phospholipase D (PLD). HortScience, vol. 35, no. 3: Roberts, T.R., Hutson, D.H., Lee, P.W., Nicholls, P.H., Plimmer, J.R. (1998): Metabolic Pathways of Agrochemicals. Part 1: Herbicides and Plant Growth Regulators. The Royal Society of Chemistry, Cambridge, UK. 33. Sekulić, Jelena, Jeličić, Snežana (2013): Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji (2013). Biljni lekar, br. 1 2:

37 Младен Петреш Мастер рад ЛИТЕРАТУРА 34. Stanković, Ž. (2010): Fiziologija biljaka. Državni univerzitet u Novom Pazaru. 35. Tseng, Su-Hsiang, Chang, Pi-Chiou, Chou, Shin-Shou (2000): A Rapid and Simple Method for the Determination of Ethephon Residues in Agricultural Products by GC with Headspace Sampling. Journal of Food and Drug Analyses, Vol. 8, No. 3: Woodrow, Lorna, Thompson, R.G., Grodzinski, B. (1988): Effects of Ethylene on Photosynthesis and Partitioning in Tomato, Lycopersiconesculentum Mill. Journal of Experimental Botany, Vol. 39 (6): Worku, Z., Herner, R.C., Carolus, R.L. (1975): Effect of stage of ripening and ethephon treatment on color content of paprika pepper. ScientiaHorticulturae, vol. 3, issue 3:

38 Младен Петреш Мастер рад ПРИЛОГ 8. ПРИЛОГ Табела 1. Температура и релативна влажност ваздуха у пластенику током трајања експеримента у години Датум T max ( C) T min ( C) T sr ( C) Влажност ваздуха (%) , , , , , , , , , , , , , , ,

39 Младен Петреш Мастер рад ПРИЛОГ Табела 2. Температура и релативна влажност ваздуха у пластенику током трајања експеримента у години Датум T max ( C) T min ( C) T sr ( C) Влажност ваздуха (%) , , , , , , ,