З А Х Т Е В. за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације

Transcript

1 2 Факултет Филозофски УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ 04/1-2 бр. 6/ (број захтева) (датум) Веће научних области друштвено-хуманистичких наука (Назив већа научних области коме се захтев упућује) З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду («Гласник Универзитета», бр. 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: Јонска острва (пун назив предложене теме докторске дисертације) НАУЧНА ОБЛАСТ историја ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: Име, име једног од родитеља и презиме кандидата: Харис (Едуард) Дајч Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: Филозофски фак. у Београду Година дипломирања: Назив мастер рада кандидата: Утицај хеленизма у југоисточној Европи 18. и 19. века

2 3 Назив факултета на коме је мастер рад одбрањена: Филозофски Година одбране мастер рада: Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће на седници одржаној размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Весна Димитријевић

3 4 Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата Хариса Дајча Име и презиме ментора: Никола Самарџић Звање: редовни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: Француска и Турска Историјски институт, Српска академија наука и уметности, Посебна издања, 28, Београд, 1992, 270 стр. ИСБН Karlo V. Centar za Modernu Politiku, Beograd, 2005, 542 str. (Drugo izdanje, ispravljeno i dopunjeno). ISBN , COBISS.SR-ID Istorija Španije. (Drugo izdanje). Plato, Beograd, 2005, 804 str. (Drugo izdanje, ispravljeno i dopunjeno) ISBN COBISS-ID N. SAMARDŽIĆ, Drugi dvadeseti vek, Beograd: Službeni glasnik 2008, 408 str. ISSN UDK: :28(100) :32 'Обновљени свет' и Српска револуција. Balcanica, XXII, 1991, Културе Мостара. Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану. Историјски институт САНУ, Зборник радова, 16, Београд-Нови Сад, 1998, Ruski mit u srpskoj istoriji. Limes plus, 1, 2005, Hesperia, Beograd, U dugom trajanju istorijskog vremena. Teatron & Scena. Jovan Sterija Popović. 200 godina od roñenja i 150 godina od smrti. Beograd, 2006, ISSN Poslednji epilog hladnog rata. Limes plus, Balkanska Alhemija, S-2005, Hesperia, Beograd, Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничко-технолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор

4 5 треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIe листе, као и Math- Net.Ru листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвено-хуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, као и ЕRIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.) В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Датум М.П. проф. др Весна Димитријевић

5 6 Образложење теме докторске дисертације Јонска острва ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Докторска дисертација би обухватила важан период промена у државном статусу, друштвеној и привредној структури и представљала покушај да на најобухватнији начин пружи јасан приказ друштвених и историјских процеса на овом географском подручју од и Кучук-Кајнарџијског мира до Бечког конреса 1815.године. Предмет истраживања су не само највећа острва која чине архипелаг (Крф, Паксос, Лефкада, Кефалонија, Итака, Закинтос, Китера) него и градови у залеђу (Парга, Воњица, Превеза, Бутринт). Јонска острва су за период краћи од пола века промениле више суверена и управљачких система него било који архипелаг или значајније острво Медитерана у том периоду. Утицај који су на развој ових острва, становништво и привреду имали Венеција, Француска, Русија, Турска и Велика Британија биће најважнији предмет докторске дисертације. Јонска острва су захваљујући тако динамичном развоју постале идеал грчким и другим устаницима. Услед утицаја развијених европских земаља која су њима владала постала су и носиоци модерности и били до уједињења са Грчком најразвијенији део земаља грчког говорног подручја који је снажно утицао на формирање савремене грчке државе. Јонска острва и њихов развој oдвијали су се у саставима последњег великог замаха хеленизма, који је дисезао дубоко у Подунавље, и био опша, широка историјска појава, која је далеко превазилазила, и у простору и у својим садржајима, грчку националну државу која је настала из тих покрета. Последњи грчки хеленистички покрет оставио је снажан утисак међу савременицима, од устаника по Балканском полуострву, који нису разумели ни грчки, нити били писмени, до крунисаних глава која су водила европску политику. Никада касније у потоњој историји Грчке неће се неко уздићи до таквог утицаја који је имао Јоанис Каподистрија, син нобила са Крфа. Јонска острва као архипелаг представљају јасно одређен географски простор поменутих острва, простора између њих и градова у залеђу. Тај простор се може поделити на три целине: Крф као најважније и најбоље утврђено оствро са далеко најважнијом улогу у целом архипелагу, остала острва од којих су Закинтос и Кефалонија најзначајнија услед величине,

6 7 богатства и положаја и трећу целину коју чине поменути градови и њихово залеђе. Улога градова на континенту је била значајна као посредника између острва и копна. Јонски архипелаг и њихов симболички значај су веома важни за перцепцију савременика на прелазу векова. Тако и за различите устанике у Отоманском царству, међу њима и српске, она представњају идеал и тежње. Аутономија и привилегије које је добио Јонски архипелаг од султана била су од изузетног значаја за савременике, и рад ће се посветити томе значају Јонске републике за српске као и за грчке устанике. Друштвено-економски живот острва обухватиће велики део истраживања. У њему бих се бавио врло специфичним друштвеним односима на Јонском архипелагу, који су се мењали током различитих управа, од Венеције до Британије. Односи неће бити само посматрани само кроз перцепцију односа странаца и острвљана него и као нетрпељивост малих разлика међу самим острвљанима из различитих друштвених средина или порекла. И поред напредних управа од француске из до британске из социјалне прилике се нису много мењале на архипелагу, исте породице су остајале богате, док је већина становништва била сиромашна. Новина која им се пружила била је мобилност и могућност трговине по бенефицираним условима по истоку и залеђини Балканског полуострва већ од Значајније миграције са острва ће почети након Бечког конгреса. Најважнија привредна грана острва је пољопривреда и она ће бити једна од централних тема истраживања у оквиру друштвено-економских односа. Уско повезана са пољопривредом је била и трговина јер су пољопривредни производи били најважнији предмет трговине Јонских острва. Политичка историја и утицај које су различите европске силе имале на Јонски архипелаг представљале би најобимнији део истраживања. Услед обима и комплексности тај део би се хронолошки посматрао: У првом периоду од до цео простор се налази под управом Венеције. Крф je један од њених најзначајнијих војних и трговачких утврђења који је најдуже био у венецијанском поседу. Венеција је контролисала Крф у континуитету од Међутим утицај Венеције је био све слабији у току XVIII века. Она је изгубила велики део својих територија, повратком Пелопонеза под турски суверенитет, Пожаревачким миром из Тежак политички и економски положај Венеције

7 8 одражавао се и на економску стагнацију Јонских острва. Венецијанска војна флота и трговачка моћ биле су су у опадању након седмог рата са Турском, који је почео 1715.и завршио се Она од тада више није ни најмоћнија трговачка држава у источном Медитерану. Крајем овог периода утицај Венеције је био веома уздрман услед њене економске и војне слабости, ратова који су се водили у Европи. Миром у Кампо-Формију Венеција је нестала као независна република и њени Јонски посед je анектирала Француске крајем године. Важан је утицај који је Венеција имала на формирање друштвених структура на архипелагу, и културног идентитета који је под њеним јаким утицајем. Од језика преко музике тај утицај се може пратити до данашњег времена и најочигледнији је кроз поређење са континенталном Грчком где је италијански културни утицај значајно мањи. Крф као град и тврђава је својим изгледом, уређењем и архитектуром италијански град. Веома је жив и важан однос измећу архипелага и Епира који је углавном насељен албансим муслиманским и хришћанским братсвима. Комплексност односа Грка и Албанаца се може пратити најбоље преко односа који је постојао између становништва Јонских оства и континента и обласних господара као што је био Али паша Јањински који је суверено управљао Епиром и установио грчки двор у Јањини, имао подршку у локалном грчком становништву и одржавао живе пословне везе са грчком пословном дијаспором. Deleted: Први француски период присуства на Јонским острвима трајао је кратко (око годину дана на већини острва осим на Крфу где су се задржали скоро пола године дуже) али с обзиром на трагове и промене до којих је довео, оставио је трага. Током тог кратког периода друштвени односи су се променили захваљујући идејама Француске револуције и Наполеоновом законодавству. Увођење модерне администрације је била највећећа заоставштина Француза. Они су департмански поделили архипелаг и залеђину на три целине и организовали чиновнички апарат централистички уређен. И у администрацију и у судство су укључили локално ставоништво што је било од огромног значаја за каснији развој модерне администрације који ће се неометано развити под британском управом. Француска је очикавала да ће у Јонским острвима имати достављача за своје војске на истоку, то је био и један од најважнијих циљева француског генерала Жантилија. Та очекивања су се изјаловила јер се локално произвођачи и трговци нису помогли француске војне напоре

8 9 на истоку, као што је то био са грчким трговцима са острва Хидре и Спецес у заливу Сароникос која су Наполеону пружила значајну помоћ кријумчарећи робу упркос британској поморској блокади. У наредном временском периоду од до острва су била под заштитом здружених руских и турских снага, под чијим покровитељством је настала Јонска република, позната и као Septinsular Republic или Република седам острва. Трајала је од 1800.до и Тилзитског мира када их Александар Романов је уступио Наполеону. Тај период је један од најважнијих за даљи развој законодавства, регулисања плаћања пореза, уређену економију, привреду и пољопривреду Јонских острва. Упркос томе што је Јонска република била под османским сувернитетом и зависила од војне помоћи Русије и Турске, њено формирање (које прати и званична употреба грчког као службеног језика) допринела је еманципацији локалног становништва. Руси и Турци су преузели наслђе реформисане админситрације која је започета током француског боравка на острву. Власт на острву су поделили са локалним становништвом. Многе од породица које су се у том периоду наметнуле руско-турској управи постале су једне од најважнијих у потоњој историји Грчке: Метаксас, Бенакис, Загуракис, Наранциси, Каподистија, Теотокис, Глезис, Диворас, Фокас. Следећи период француске управе на Јонским острвима трајао је дуже, острва су била укључена у Илирске провинције. Французи су међутим до изгубили све територије осим Крфа који су задржали све до У току овог периода први пут Велика Британија управљала острвима. Након Париског мира и Бечког конгреса из Јонска острва су добила се организују у нови државни облик под британским протекторатом и под називом Уједињене државе јонских острва у које је улазило седам највећих острва Јонског архипелага у федеративном облику. Овај део представља даљу важну фазу у њеном економском развоју, цветању трговине и развоју институција по британском моделу, што је омогућило ширење хеленизма новим таласом грчких миграција. То ширење је ишло највише у правцу Дунавских кнежевина: Влашке и Молдавије у којима су трговци са Јонских острва, од држављани Велике Британије, могли да тргују по бенефицираним условима. То је био почетак таласа миграција који ће трајати са архипелага ка кнежњвинама све до Кримсог рата.

9 10 Оснивање Уједињене државе јонских острва било је јасан крај једног периода који се одликовао динамичним развојем и честим политичким и друштвеним променама. Након 1815.одвијао се равномернији период просперитета овог простора Важни су постали утицаји на избијање устанка у Грчкој Рад ће покушати да након увода у физички простор острва, њихову географију, положај и становништво утврди утицај сваке појединачне стране управе Осим тога, циљ рада јесте и попуњавање једне празнине у српској историографији. Најисцрпнија студија која се бави Јонским острвима у једном ужем историјском оквиру године остала је студија Петра Милосављевића, Јонска република, Република седам уједињених острва Овај рад би требало да пружи шири временско-проблемски оквир од оног који нам је пружило Милосављевићево истраживање, осим тога веома важне необјављене изворе на енглеском и изворе на италијанском које он није имао наћиће се у овом истраживању. Милосављевић се у свом истраживању не дотиче привреде осим унутар друштвених односа у периоду од Рад ће српској историографији додатно пружити слику значаја који архипелаг представља у очима српских устаника, савременика Република седам острва. То врло важно питање у српској историографији би било прво пут знашајније обрађено у ширем контексту друштвено-политчких промена тог времена. Ни постојећи радови у британској и италијанској науци не иду даље од периода када су тамо су тамо Венеција односно Британија присутне, осим тога део грађе који ће се користити у овом истраживању остао је непознат истраживачима. Радови на енглеском и италијанском језику представњају најдрагоценији извор за ову област, међутим ни међу њима нисам нашао студију која би покривала Јонска острва током целог овог периода и обрадила различите стадијуме у његовом развитку од 1774.до 1815.године. МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА Од необјављених извора најзначајнији су фондови из Националног архива у Лондону који се односе на Јонска острва али и на шири простор Леванта, преписку Левантске компаније и целокупне преписке британског амбасадора из Цариграда од 1775.године до прве деценије деветнаестог

10 11 века (фондови: FO 78/1-48, PRO 30/26-27 и SP 97/51 58), грађа о Јонским острвима ( FO 42/1-17) у периоду један је од најважнијих извора грађе за за овај рад. Објављена грађа на руском коју је користио Петар Милосављевић у свом раду биће веома значајна, као и објављена граћа на италијанском. Од истраживача који су се бавили овом темом радови на енглеском и италијанском језику биће од највећег значаја. Осим писаних историјских извора истраживање ће се ослањати и на писане изворе који се односе на материјалну културу, историју архитектуре и историју уметности као једних од највидљивијих производа модернизације средине. СТРУКТУРА РАДА Рад би се састојао од предговора, проширеног уводног дела који би се односио на географију Јонских острва као и историју острва која претходи Кучук-Кајнарџију и години; централног поглавља у којем би се истраживао Јонска острва измећу медитеранских и европских сила и који би даље био хронолошки уређен; последње поглавље бавило би се друштвено-економским животом на Јонским осрвима, за њим би следио закључак. Предговор: У њему би се изнео циљ и предмет докторске тезе поред методологије која је коришћена и грађе која ће бити коришћена у раду. Био би приложен кратак преглед досадшњих најважнијих истраживања која се односе на Јонска острва. Увод - Географија: Би почео од постављања Јонских острва у шири физички простор Медитерана, да би се затим уже усредио на анализирање средине, микроклиме, рељефа, границе и физичко јединство поднебља и историје Јонских острва. У истом поглављу, као увод у следеће поглавље, пружио би се шири контекст односа између сила на Леванту и њихово преламање на простору Јонских острва до осме деценије осамнаестог века. У току XVIII века простор Јонских острва који је под конторлом Венеције постаје предмет интересовања нових сила у Медитерану које су до тада далеко значајније као што су Енглеска и Француска. Ово поглавље би било

11 12 неопходно пратити одговарајућим мапама и картама простора Јонских острва и Медитерана Политика Јонска острва у међународној политици између европских сила: Поглавље би представљало централно и најобимније поглавље у којем бих истраживао Јонска острва измећу медитеранских и европских сила, а које би услед обимности било хронолошки уређено: Јонска острва и Венеција ( ), односио би се на период током којег је Венеција контролисала Јонска острва све до анексије од стране Француске. У њему бих упоредио Јонска острва са залеђином на континенталном делу Грчке, утицај Венеције на развој Јонских острва као посебне целине. Однос између острва под контролом Венеције и осталих сила. Јонска острва и Француска ( ), односило би се на период током којег је Француска контролисала Јонска острва све до пада Крфа фебруара и доласка Руса и Турака. Веома важан стратешки положај који острва имају за Наполеона и његову египатску експедицију био би један од централних делова овог дела. Такође, бавио бих се и приближавањем великих противника у ширем басену источног средоземља и Балканског полуострва, Русије и Турске, као последицу Француског присуства на Јонским острвима. Јонска острва и Русија ( ), и поред тога што су у овом периоду Јонска острва под заштитом Турске и што признају султана као врховног господара, пажња у овом поглављу ће бити усмерена на однос између Руса и Грка. Централни део представља оснивање Јонске републике под протекторатом Русије и Турске, као и однос исте према великим силама и њихов положај у Медитерану током Наполеонових ратова све до мира у Тилзиту. Јонска оства и Француска ( ), односило би се на период у којем Французи опет долазе на острво и разлике између те управе и првобитне из године. Припајање Јонских острва Илирским провинцијама и промене до којих долази у односу на период до године. Јонска острва и Велика Британија ( ), односило би се на борбу Француске и Велике Британије за потпуну контролу над Јонским острвима,

12 13 утицај који Енглези имају на даље развијање Јонских острва и значај који острва имају за Енглеску. Завршни део овог поглавља би се односио на утицај који је формирање Јонске републике имало на српске устанике почетком деветнаестог века али и на почетак грчког устанка 1821.године. Друштвено - економски живот: Уводни део би представљао однос економије и простора, да би преко демографије дошао до централног дела трговине и пољопривреде. Она би била повезана са саобраћајем у том делу средоземног басена, како поморским, тако и континенталним. Најважнији су утицаји који су на развој трговине имале Венеција, Енглеска, Турска, Француска и Русија. Преко архивске изворне грађе могао бих пратити трговачки промет на острвима из године у годину и доводити га у везу са политичким приликама на Јонским острвима. У току управе Венеције може се пратити колико је најважнијим и грчким али и италијанским породицама као што су биле Орио и Мартиненга било да важно да задрже све своје пољопривредне поседе јер су им оне биле и главни извор прихода и друштвеног статуса. Предмет истраживања друштвених односа били би динамични односи унутар самог становништва на Јонским острвима: грчког и италијанског; хришћанског, муслиманског и јеврејског; аристократа, сељака и трговаца; богатијих и сиромашнијих грађана; однос између владајуће елите (чиновничке или војне) и становништва током трајања различитих управа од Венеције до Британије. Кроз праћења историје појединих породица као што су Метаксас, Глезис, Бенакис, Булгаракис, може се видети оријентација најмоћнијих оствљана на земљорадњу и сточарство, док је трговина и поред тога што је била уносна, и даље сматрана мање отменим послом. Закључак: Закључак би пружио синтезу резултата до којих се дошло на крају истраживања. Београд, 30. јануар 201. Харис Дајч

13 14 ОДAБРAНА БИБЛИОГРАФИЈА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Необјављени извори: Архивска грађа: ИЗВОРИ Национални Архив у Лондону (National Archives) : Ф. Forreign Office FO 78 Turkey General correspondence Ф. Forreign Office FO 42 Ionian islands General correspondence Ф. Forreign Office FO 32 Greece General correspondence Ф. Forreign Office FO 421 Confidential prints Ф. Forreign Office FO 261 Southern Department and Foreign Office: Embassy, Ottoman Empire: Letter Books Ф. Forreign Office FO 198 Records of Embassies, Legations, Consulates, etc 1775/1941 Ф. Forreign Office FO 196 Records of Embassies, Legations, Consulates, etc Ф. Public Record Office PRO 30/26 Correspondence. To Levant Company Ф. Secretaries of State SP 97 State papers Turkey Објављени извори: Archivio di Stato di Venezia : Fonti per la storia delle Isole Ionie : Corfu, Cefalonia, Zante e Santa Maura / Michela Dal Borgo, IT\ICCU\VEA\ Biblioteca dell'archivio di Stato di Venezia - Venezia VE (Roma 1996) S. Romanin, Storia documentata di Venezia, 10 voll., Filippi, Venezia 1975, 3a ed. (voll. VIII, IX, X) G. Campos, Il commercio esterno veneziano della seconda metà del 700 secondo le statistiche ufficiali, in "Archivio Veneto", LXVI, 1936.

14 15 ЛИТЕРАТУРА - Andreas M.Andreades, Ἡ Ἑπτανησιακὴ δημοσία οἰκονομία κατὰ τὴν περίοδον , Corfu M. Berengo, La società veneta alla fine del Settecento, Sansoni, Firenze M. Berengo, Problemi economico-sociali della Dalmazia veneta alla fine del XVIII secolo, in "Rivista storica italiana", LXVI, M. Brusatin, Venezia nel Settecento. Stato, architettura, territorio, Einaudi, Torino B. Caizzi, Industria e commercio della Repubblica Veneta nel XVIII secolo, Banca Commerciale Italiana, Milano Paul Cernovodeanu, L activte des maisons de commerce et des negociants Ioniens du bas-danube durant l intervalle , Economies Meditarraneennes equilibres et intercommunications, Athenes R. Cessi, Storia della Repubblica di Venezia, 2 voll., Principato, Milano- Messina 1968, 2a ed.; - R. Cessi, Campoformido, a cura di R. Giusti, Antenore, Padova 1973, 2a ed. - D.E. Clarke, Travels in Various Countries of Europe, Asia and Africa, London, C. W. Crawley, John Capodistrias and the Greeks before 1821, Cambridge Historical Journal, Vol. 13, No. 2 (1957), pp Published by: Cambridge University

15 16 - G. Dumas, La fin de la République de Venise. Aspects et réflets littéraires, P.U.F., Paris Димитрије Ђорђевић, Огледи из новије балканске историје, Београд F.Eckhart, Kereskedelmunk konzvetio a XVIII. Szazadban Palumbo Fossati, Berretti frigi e alberi della libertà: i Francesi a Venezia nel 1797, in Venezia e Parigi, Electa, Milano P. Graves, Britton and Turk, London G. Grotte, History of Greece, London С. Гавриловић, Прилог историји трговине и миграција Балкан Подунавље XVIII и XIX век, Београд стр G. Gullino, La congiura del 12 ottobre 1797 e la fine della Municipalità Veneziana, in "Critica storica", XVI, Хан, Верена уредник, Градска култура на Балкану : (XV - XIX век). 2 : зборник радова, Београд : Српска академија наука и уметности, J. Hathaway, The Grand Vizier and the False Messiah, The Sabbatai Sevi Controversy and the Ottoman Reform in Egypt, Journal of American Oriental Society, December Χιωτιζ Παναγιωτηζ Ν. Ιστορια τηζ Επτϖησου απο Βεϖετοκρατιαζ µεχρι τηζ ελευσεοζ των Αγλλων1500;1816,µετα παραρτηµατοζ τιζ υµπραξεοσ των επταϖησιων καα τοϖ ελληικωϖ αψοϖα του Εκδοτηζ: καραβια,.ν. Αϖαστατικεσ Εκδοσειζ,Σειρα:Βιβλιοτθκ Ιστορικωϖ Μελετων 2008 Χιωτιζ Παναγιωτηζ Ν.Ιστορια του Ιονιου κρατουζ απο αυστασεωα υτου µεχρισ ενεσεωσ(ετη )Περιεχων τα απο Αρµοστειαζ

16 17 Αδαµ 1824 εωσ ενωσεωσ 1864, Εκδοτηζ.Καραβια,.Ν. Αϖαστα τικεσ Εκδοσειζ, Σειρα: Βιβλιοτθηκη Ιστορικωϖ Μελετων Историја народа Југославије, том 2, Београд Стр - Patricia Kennedy Grimsted, Capodistrias and a "New Order" for Restoration Europe: The "Liberal Ideas" of a RussianForeign Minister, , The Journal of Modern History, Vol. 40, No. 2 (Jun., 1968), pp Published by: The University of Chicago. - Duane Koenig, A Report from the Ionian Islands, December 1810, The Journal of Modern History, Vol. 15, No. 3 (Sep., 1943), pp Published by: The University of Chicago - Stanley Lane-Poole, Sir Richard Church, The English Historical Review, Vol. 5, No. 17 (Jan., 1890), pp Published by: Oxford University Press. - Мichel Lascaris, Salonique a la fin du XVIIIe siecle d apres le conul de France J.V.Arasy, Les Balkans, X, No.4, Athens N. Mangini, L organizzazione teatrale a Venezia nel Settecento, in Alle origini del teatro moderno e altri saggi, Mucchi, Modena Μαυρογιαννιζ Γεοασιµοζ, Ιστορια τωϖ Ιοϖιωϖ Νησωϖ, 1 2, - Αθηνα 1984.M. Mazzucchelli, La Rivoluzione francese vista dagli ambasciatori veneti, Laterza, Bari Deleted: - Петар Милосављевић, Јонска република, Република седан уједињених острва , Београд (Просвета) Р. Клог, Историја Грчке новог доба, Београд La civiltà veneziana del Settecento, Sansoni, Firenze 1960.

17 18 - William Miller, The Ionian Islands under Venetian Rule, The English Historical Review, Vol. 18, No. 70 (Apr., 1903), pp Published by: Oxford University Press. - Ph. Monnier, Venise au XVIIIe siècle, Perrin, Paris G. Moschini, Della letteratura veneziana del secolo XVIII fino ai nostri giorni, 4 voll., Palese, Venezia Г.Μοσχοπουλοσ, Οι Ελληϖεσ τησ Βεϖετιασ και Ιλλυριασ ( ), Αθηνα Миленко Палић, Анастасијевић Димитрије - Сабов, Енциклопедија Новог Сада 2, Нови Сад D. Panzas, International and Domestic Maritime Trade in the Ottoman Empire during 18 th century, International Journenal of Middle East Studies, vol. 24, Ι.Α.Παπαδριαϖου, Οι Ελληνεσ αποδηµοι στισ γιουγκοσλαϖικεσ χ ωρεσ (18οσ 20οσ αι.), Θεσσαλονηιλκι Ј. Пападрианос, Грци на српсом тлу, Београд N. Charles Pappas, Greeks in Russian military service in late XVIII and XIX century, Thessaloniki Pino-Branca, Riforme finanziarie e inizi di tendenze unitarie nella politica veneta di Terraferma nel secolo XVIII, in "Atti del Reale Istituto Veneto di Scienze, Lettere ed Arti", tomo XCV, Г.Витоковић, Споменици из будимског и пештанског архива, Гласник Српског Ученог Друштва, 2. одељак, Грађа за новију српску историју, књига Шеста, Београд Д. Ј.Поповић, О Цинцарима, прилози питању постанка нашег грађанског друштва, Београд Д. Ј.Поповић, Београд пре 200 година, Београд1935.

18 19 - С. Поповић, Путовање, Путовање по новој Србији , СКЗ, Београд В.Поповић, Источно питање, Историјски преглед борбе око опстанка Османлијске царевине у Лепанту и на Балкану, Београд J. H. Rose, Napoleon and English Commerce, The English Historical Review, Vol. 8, No. 32 (Oct., 1893), pp Published by: Oxford University Press - J. Holland Rose, The Political Reactions of Bonaparte's Eastern Expedition, The English Historical Review, Vol. 44, No. 173 (Jan., 1929), pp Published by: Oxford University - Samardžić Nikola, "Obnovljeni svet" i srpska revolucija, Balcanica. br. 22 (1991), str Самарџић, Никола, О просторном идентитету предмодерног Балкана Новопазарски зборник Књ. 27 (2003), стр Χιωτιζ Παναγιωτηζ Ν. Ιστορια τηζ Επτϖησου απο Βεϖετοκρατιαζ µεχρι τηζ ελευσεοζ των Αγλλωϖ 1500;1816, µετα παραρτηµατοζ τη ζ συµπραξεοσ των επταϖησιων καα τοϖ ελληικωϖ αψοϖα του Εκδοτηζ: καραβια,.ν. Αϖαστατικεσ Εκδοσειζ, Σειρα: Βιβλ ιοτθηκη Ιστορικωϖ Μελετων 2008 Χιωτιζ Παναγιωτηζ Ν.Ιστορια του Ιονιου κρατουζ απο αυστασεωζ αυτου µεχρισ ενεσεωσ (ετη ) Περιεχων τα απο Αρµοστει αζ Αδαµ 1824 εωσ ενωσεωσ 1864, Εκδοτηζ.Καραβια,.Ν. Αϖαστα τικεσ Εκδοσειζ, Σειρα: Βιβλιοτθηκη Ιστορικωϖ Μελετων Paul W. Schroeder, The Collapse of the Second Coalition, The Journal of Modern History, Vol. 59, No. 2 (Jun., 1987), pp Published by: The University of Chicago.

19 20 - A. E. Sokol, Nelson and the Russian Navy, Military Affairs, Vol. 13, No. 3 (Autumn, 1949), pp Lawrence Sondhaus, Napoleon's Shipbuilding Program at Venice and the Struggle for Naval Mastery in the Adriatic, , The Journal of Military History, Vol. 53, No. 4 (Oct., 1989), pp Стајић, Цинцари у Новом Саду, Нови Сад A. M. Stanislavskaia, Rossiia i Gretsiia v kontse XVIII-nachale XIX veka: Politika Rossii v Ionicheskoi respublike, gg. [Russia and Greece in the late Eighteenth and Early Nineteenth Centuries:Russian Policy in the Ionian Republic, ], Moscow Storia della cultura veneta, vol. 5/I e 5/II, Neri Pozza, Vicenza 1985, Stiffoni, Per la storia dei rapporti diplomatici tra Venezia e la Spagna del Settecento, in "Rassegna Iberistica", 27, Владимир Стојанчић, Грчка општина у Београду на преласку XVIII у XIX век, стр. 88. Годишњак града Београда књига XXXIV T. Stoianovich, The Conquering Balkan Orthodox Merchant, Cambridge G. Tabacco, Andrea Tron e la crisi dell aristocrazia senatoria a Venezia, Del Bianco, Udine 1980, 2a ed. - Peter Topping, Venice's Last Imperial Venture, Proceedings of the American Philosophical Society, Vol. 120, No. 3 (Jun. 15, 1976), pp Published by: American Philosophical Society. - Venezia e le isole Ionie. A cura di Chryssa Maltezou e Gherardo Ortall ( IVSLA 2005) - Ventura, Il problema storico dei bilanci generali della Repubblica Veneta, in Bilanci generali della Repubblica di Venezia. vol. IV. Bilanci dal 1756 al 1783, Antoniana, Padova 1972.

20 21 - F. Venturi, Settecento riformatore. V. L Italia dei lumi. 2. La Repubblica di Venezia ( ), Einaudi, Torino В.Вујић, Срби и Грци, Нови Сад М. Вукелић, Стварање новогрчкогстандардног језика и језик грчкосрпске подунавске дијаспоре, Београд S.B.Wittmayer, A Social and Religious History of the Jews, New York, C.M.Woodhouse, The Greek war of Independence, Capetown C. Zaghi, L Italia di Napoleone dalla Cisalpina al Regno, Utet, Torino 1986.

21 22 НАУЧНО-НАСТАВНОМ ВЕЋУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ ОДЕЉЕЊУ ЗА ИСТОРИЈУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА Извештај о предлогу теме докторске дисертације Хариса Дајча Јонска острва Током свога једногодишњег боравка у Лондону, где је уписао мастер студије на University College London (UCL) кандидат Харис Дајч је наставио истраживање историје хеленског света на широком пространству Југоисточне Европе у раздобљу које је претходило грчкој националној револуцији Веома важна и занимљива тематика, никад у том смислу није у потпуности истражена. Хеленски свет обухватао је и Малу Азију, а грчке заједнице биле значајан етнички, културни и привредни чинилац балканских градова, до крајњих дубина Подунавља. Процес националног ослобађања и стицања државног суверенитета, који је окончан стварањем модерне Грчке, свео је грчку нацију на њене актуелне државне границе, подразумевајући преостале заједнице у Турској, пре свега њену престоницу, и економску емиграцију у Европи и САД. Такве промене одвијале су се само у једном столећу, између и 1923, и биле, зато, драстичан историјски дисконтинуитет, нарочито у контексту дугог трајања грчке културе, миленијумима уназад. Зато сам сматрао да је потребно истражити у потпуности историју грчких заједница у Југоисточној Европи у времену које је претходило томе наглом процесу. О поменутој проблематици сачувана је обимна и изузетно вредна грађа, пре свега британског и француског порекла. Такође су важни архиви, у том смислу, у Турској, Италији и Русији. Британска грађа, настала у активностима тадашње највеће и најуспешније светске империје, с веома прецизним и важним интересима на Медитерану, остаје, ипак, прворазредни извор, који нуди одговоре на најважнија питања, и она која се односе на унутрашњу, интимну, свакодневну историју Југоисточне Европе. Прва од тематских целина у архивском раду Х. Дајча

22 23 која се наметнула готово сама по себи, нудећи занимљиву хронику промена у суверенитету, облицима владавине и друштвеним преображајима, чије су поједине карактеристике готово парадигматичне у односу на остале хеленске и балканске заједнице, била је историја Јонских острва у раздобљу од Кучук-Кајнарџијског мира до закључења Берлинског конгреса Предмет овог истраживања су највећа острва Јонског архипелага, Крф, Паксос, Лефкада, Кефалонија, Итака, Закинтос и Китера, градови у залеђу, Парга, Воњица, Превеза, Бутринт, и грчко етничко залеђе у Епиру. Јонска острва су за мање од пола века промениле више суверена и управљачких система него било који архипелаг или значајније острво Медитерана у том периоду. Постала су једна од најинтензивнијих сфера међународних односа: смењивали су се, као суврени, Венеција, Француска, Русија, Турска и Велика Британија. У копненом залеђу одвијао се аутономистички покрет Али-паше Јањинског који је суверено управљао Епиром и установио источњачки двор са грчком администрацијом у Јањини, имао подршку дела локалног грчког становништва и одржавао живе везе са грчком пословном дијаспором. Захваљујући динамичном развоју догађаја и улози, нарочито појединих личности, у грчкој националној револуцији, Јонска острва постала су симбол, светионик, идеја водиља грчким устаницима и још неким балканским ослободилачким покретима. Српска национална револуција била је први модеран национално-ослободилачки покрет, и у том смислу су њени догађаји, идеје, поруке и одјеци имали универзалан значај и значење у општој историји европског национализма и романтизма. Узајамност српског и грчког националног покрета једна је од важних тема и овог истраживања. Јонска острва су до уједињења са Грчком била најразвијенији део земаља грчког говорног подручја. Остала су кључна спона предмодерне хеленске и оновремене модерне европске цивлизације и политике. Хеленски свет је својим простирањем и стварношћу у којој су се преплитале свакодневне историје савремених европских народа далеко превазилазио доцнију грчку наицоналну државу. Хеленска култура тога времена постала је најважнији инспиратор савременог европског романтизма, национализма и либерализма. Последњи хеленски покрет оставио је снажан утисак и на устанике по Балканском полуострву, мада нису разумели грчки, нити су били писмени. Будућа аутономна Кнежевина Србија, хеленске заједнице, Јонска острва, центри националних и ослободичачких покрета у Италији или Шпанији, све су то била међу собом необичним нитима повезана језгра нове европске политичке и културне стварности.

23 24 Јонска острва откривају и карактеристичне дуализма тога времена: између суверена и странаца и домаћег становништва, између града и села, између мора и копна. У овом истраживању обратиће се пажња на друштвено-економски живот који је постао специфичан и успед честих промена стране управе, од Венеције до Велике Британије. Смењивале су се администрације и утицаји свих карактеристичних политичких и државних система тога времена, од османског блиског присуства и млетачке аристократске олигархијске републике, преко наполеоновске реформске управе, до Британске империје. Друштвени односи, мада су се одвијали у малом друштву и у тесним остврвским границама, били су веома сложени. Одвијали су се између странаца и острвљана, међу самим острвљанима, између острва и градова на обали и у залеђу. Могуће је установити и карактеристичну друштвену стратификацију, која открива да се, без обзира на француске реформе и, потом, дугорочну припадност Британској империји, прилике нису нагло мењале, нарочито у смислу расподеле друштвеног богатства. Унутрашња структура рада може пратити опште промене у контексту стране управе. Од до Јонска острва била су под управом Венеције. Крф je био под Венецијом од Венеција је Пожаревачким миром изгубила Пелопонез и Крит, и задржала Јонска острва, Превезу и Арту. Мир у Кучук Кајнарџију је озваничио нов изглед међународних односа у којима се огледало повлачење Венеције као медитеранске силе. Русија је уговором добила право да интервенише у Влашкој и Молдавије у случају злоупотреба османске Порте, обезбедила важне луке у Црном мору, и стекла ново важно место у међународним односима. У таквим околностима је и хеленски покрет добио на нарочитом подстицају. Венеција је затим нестала у првом налету Наполеонових освајања 1797, и Француска је припојила Јонска острва крајем Прво раздобље француског присуства на Јонским острвима трајао је само до 1799, али је француска администрација значајно изменила затечене друштвене односе. Французи су увели нову поделу на департмане и у централизовану администрацију и у судство укључили локално становништво. У наредном периоду од до острва су била под заштитом здружених руских и турских снага, под чијим покровитељством је настала Јонска република, или Septinsular Republi, Република седам острва. Тилзитском миром је Русија уступила Јонску републику Наполеону. Јонска република била је под формалним османским сувернитетом, али

24 25 је уведен грчки као службени језик и даље се еманциповало домеће становништво. Истакле су се и прве породице од изузетне важности у доцнијој грчкој политичкој историји (Метаксас, Бенакис, Загуракис, Наранциси, Каподистија, Теотокис, Глезис, Диворас, Фокас). Нова француска управ атрајала је од до 1810, кад су острва укључена у Илирске провинције. Французи су ипак до изгубили острва, осим Крфа који су задржали до Након Париског мира и Бечког конгреса Јонска острва су потпала под британски протекторат као Уједињене државе јонских острва у облику федерације. Дуг континуитет успостављеног британског суверенитета омогућио је бржи економски развој и реформу институција по британском моделу. Грчки национални покрет био је, између осталог, испуњен миграцијом до Влашке и Молдавије, где су грчки трговци са Јонских острва, као британски држављани, добили прилику да тргују по бенефицираним условима. При том је оснивање Уједињене државе јонских острва било јасан крај раздобља честих политичких промена, и почетак равномерног просперитета. Мада су политички потреси и узбуђења поново наступили избијањем Грчког устанка Овај рад би требало да испуни и једну празнину у српској и балканској историографији. Од изузетне је, ипак, важности, студија Петра Милосављевића Јонска република, Република седам уједињених острва која је подстакла истраживање Хариса Дајча у шитрем временском, географском и тематском оквиру, засновано на савременој енглеској и италијанској грађи. Важно је да се овом прилико истраже и одјеци хеленског покрета у Српској револуцији и њеним културним и идејним основама. Британска и италијанска грађа пружају континуирану и поуздану слику догађаја и увиде у друштвену структуру, демографију, миграције и привреду. Од необјављених извора најзначајнији су фондови из Националног архива у Лондону који се односе на Јонска острва и Левант у целини. Рад ће овдашњој науци, између осталог, приближити резултате енглеске, италијанске и француске историографије. Структура рада пратиће логику најважнијих догађаја у међународним односима.

25 26 Рад ће се састојати од предговора, проширеног уводног дела који би се односио на историју Јонских острва до Изнели би се циљ и предмет докторске тезе, и методологија истраживања и експозиције. Био би приложен кратак преглед досадшњих најважнијих истраживања која се односе на Јонска острва. Централно поглавље би истражило Јонска острва у односима медитеранских и европских сила. Последње поглавље бавило би се друштвено-економским животом, нарочито динамични односи грчког и италијанског становништа, хришћана, муслимана и Јеврејска, аристократа, сељака и трговаца, итд. Пратиле би се и историје појединих породица као Метаксас, Глезис, Бенакис, Булгаракис. Сматрамо да је тема докторске дисертације Хариса Дајча Јонска острва од изузетне важности. Прво, она је непосредно потекла из веома обимних архивских истраживања прворазредне и вредне грађе коју је оставила Британска империја. Кандидату смо сугерисали да се послужи такође веома занимљивом италијанском грађом из тога времена која је једним делом објављена. Испитивање ове теме допринело би упознавању једне пуне тематске целине. Тема је важна за упознавање међународних односа и интереса тадашњих европских сила, Британије, Француске, Турске и Русије у раздобљу које се ретко разматра у целини, будући да је премостило дисконтинуитете какви су Француска револуција и Наполонова освајања. У општој историји Југоисточне Европе и Медитерана ова епоха је нарочито важна и специфична, нарочито кад се посматра у трајању које повезује у идејама и догађајима две заправо различите, удаљене епохе, , и ону која је наступила потом, до Сматрамо и то, да је у питању једно још увек недоовољно истражено подручје српске историје, нарочито у контексту међународних односа, догађаја на Медитерану, и грчких утицаја који укупну судбину балканских национализама тога времена увезују у јединствену и посебну тематску целину. У Београду, 2. фебруара 2011.

26 27 Ментор, Проф. др Никола Самарџић, Редовни професор Проф. др Радош Љушић, Редовни професор Проф. др Александар Фотић, Ванредни професор Доц. Др Мирослав Вукелић, доцент