ПРЕДЛОГ НОВЕ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ ЗА ПЕРИОД ГОДИНЕ

Transcript

1 ПРЕДЛОГ НОВЕ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ ЗА ПЕРИОД ГОДИНЕ Београд, јун године 1

2 САДРЖАЈ Увод... 3 I ДРЖАВА Амбијент пословања анализа и препоруке Буџет, финансирање државе, фискална и парафискална оптерећења анализа и препоруке Јавни сектор анализа и препоруке Монетарна политика анализа и препоруке II ЗАПОСЛЕНОСТ III ПРИВРЕДА Структурни проблеми анализа и препоруке Проблеми финансирања привреде анализа и препоруке Неликвидност привреде анализа и препоруке Конкурентност анализа и препоруке

3 Увод Као мала и отворена привреда, која се значајно ослања на инострану тражњу, Србија не може подстаћи сопствени економски раст уколико из рецесије не изађе и светска привреда. Стога неизвесност у погледу опоравка и раста водећих привреда у свету, велики јавни дуг и државни дефицит у земљама евро зоне, најзначајнијим трговинским партнерима Србије, као и успоравање привредног раста у осталим брзорастућим светским привредама, имају директан негативан утицај на нетрансформисану привреду Србије. Ова међународна кретања Србију суочавају са дугорочним ризицима као што су: низак ниво извоза услед утицаја екстерних фактора на извозну тражњу, а тиме и привредног раста; низак ниво прилива страних директних инвестиција, раст цена капитала и отежано задуживање реалног сектора и државе, јер је Србија високо зависна од увоза капитала; доминантно присуство банака чије су централе у земљама евро зоне које су погођене дужничком кризом, додатно може допринети преношењу кризе на Србију; висока јавна потрошња и њена неодговарајућа структура, као и задуженост државе. Остварење и присуство ових ризика утичу на кретање инфлације, курса динара, економски раст и запосленост, као и финансијску стабилност. Глобална криза изнела је на површину деценијске структурне проблеме српске привреде и друштва. Изостанак благовремених реформи кумулирао је дубоке структурне проблеме на свим нивоима: држава раскорак између прихода и расхода; предузећа структура имовине, производње и финансирања; домаћинства однос потрошње и штедње. Досадашњи покушаји да се задуживањем обезбеди функционисање система резултирали су доласком на границу презадужености и државе и привреде и повећања ризика сервисирања обавеза и државе и привреде. Полазне основе за нови макроекономски оквир Негативни трендови, присутни од средине 2011, задржани су и у првом кварталу године - у односу на исти период претходне године реални пад БДП износи око 1,3%, а индустријске производње 5,9%, смањење извоза у доларима за 9,2%, раст спољнотрговинског дефицита, смањење запослности, нестабилност и константно слабљење националне валуте и поред честих интервенција НБС. То недвосмислено указује да ће ова година бити пуна изазова, па је потребно све активности усмерити на смањивање јавне потрошње, одржање макроекономске стабилности и економски опоравак. Краткорочно, у првих сто дана Владе, потребно је предузети хитне мере које ће зауставити пад економске активности и створити предуслове за неодложне структурне и системске реформе у циљу обезбеђења макроекономске стабилности како би се избегли ризици да се поново под изговором кризе одложе неопходне реформе. Приоритети су: решавање проблема неликвидности и успостављање финансијске дисциплине, стварање услова за јачу кредитну активност према привреди и снижавање цена капитала, повећање инвестиција у инфраструктуру које ангажују домаћу привреду, производња намењена извозу, пољопривреда и енергетика, смањење трошкова пословања кроз укидање непотребних административних процедура, укидање или смањење појединих парафискалних намета, доношење програма реформе инспекција и превођење сиве економије у легалне токове и повећање ефикасности јавних набавки. Макроекономски оквир за период године мора бити заснован на отклањању кључних диспропорција присутних између: укупне производње и потрошње; 3

4 домаће штедње и нивоа неопходних инвестиција; увоза и извоза који ствара неодржив јаз који се покрива задуживањем; развијених и неразвијених региона; односа између активног и издржаваног становништва; односа стопе запослености и незапослености; односа броја запослених у администрацији и производном сектору; односа броја запослених и броја пензионера. Ове стратегијске неравнотеже морају бити оријентир за редефиницију свих политика које су кључне за будући економски раст и развој наше земље. Кључни ограничавајући фактор је страни дуг који је последица екстерне неравнотеже (како на текућем рачуну, тако још више у билансу спољне трговине). Дугорочно циљ треба да буде достизање годишње стопе раста од око 5% у условима макроекономске стабилности, тј. ниске и стабилне инфлације, одрживости фискалне и платнобилансе позиције, стабилности финансијских тржишта и тржишта рада. За остварење овог циља неопходно је следеће: макроекономска стабилност ниска инфлација. флексибилан курс са циљем очувања конкурентности. консолидација јавних финансија, смањење јавне потрошње до нивоа земаља на сличном степену развоја, тј. на учешће од око 35% БДП и промена структуре јавне потрошње. То практично подразумева изградњу новог концепта државе примереног финансијским могућностима привреде, при чему преиспитивање заслужују законодавна, судска и извршна власт (како у погледу броја ангажованих лица, делокруга, трошкова, процедура итд. тако и у погледу њихове квалификованости). реформа јавног сектора чији су приоритети: пензиони систем, систем здравственог осигурања, јавна предузећа у погледу деполитизације и професионалног управљања, а у циљу повећања ефикасности и мониторинга трошкова, као и контрола раста плата запослениох у администрацији. Важна мера тог процеса треба да буде и увођење корпоративног управљања у јавном сектору, у складу са ОЕЦД принципима и смерницама. комплетирати регулативу и изградити инфраструктуру за приватно јавно партнерство и концесије, с обзиром на ниску ефикасност, застарелу и неразвијену инфраструктуру, ниску продуктивност јавних предузећа и јавних комуналних предузећа, у циљу стварања услова за ефикасније инвестирање у јавни сектор. пореска реформа која би ускладила пореско оптерећење са економском снагом пореских обвезника, као и смањење трошкова кроз реформу пореских поступка и пореске администрације (већа улога посредних пореза, мања улога пореза на доприносе). успоставити ефикаснији механизам заштите поверилаца и поштовања уговора, паралелно са пореском реформом. окончање процеса приватизације и реструктурирања. реформа тржишта рада и повећање мобилности радне снаге, као и реформа образовања и његово стављање у функцију економске политике. реформе су неопходан, али не и довољан услов за одржив привредни раст Србије. Неопходно је донети План опоравка производње до године и прилагодити инструменте финансијске и нефинансијске подршке реализацији плана опоравка производње намењене извозу: креирати ефикаснију политику подстицања инвестиција, стабилнији пословни амбијент укључујући ефикасну и рационалну администрацију и одсуство корупције. 4

5 I ДРЖАВА 1.1 Амбијент пословања анализа и препоруке Амбијент пословања карактеришу бројна ограничења, која утичу не само на конкурентност привреде јер генеришу високе трошкове пословања, већ и на способност државе за смањење трошкова и привлачење и задржавање инвестиција. Анализа амбијента пословања је структурирана према групама препрека које је идентификовала пословна заједница и које захтевају ургентне мере за отклањање. Прву групу препрека чини област прописа. У пракси постоји хиперпродукција прописа, који се доносе без адекватне укључености представника привреде и струке у процес њиховог доношења. Прописи су сложени, често међусобно неусаглашени и писани су неразумљивим језиком. Решења у многим прописима преузета су из правне тековине ЕУ, без упуштања у суштину односа или механизама које треба да регулишу и ефикасно се прилагоде реалном степену економског развоја и административним капацитетима. Процене ефеката прописа на привреду су паушалне, што за последицу има дефинисање непримерено кратких рокова за примену прописа. Подзаконски акти се доносе са закашњењем. Многи прописи се не примењују било због тога што су практично неприменљиви, што би њихова примена довела до великих негативних последица по привредне субјекте, или зато што не постоје изграђени административни капацитети за примену. Као последица лоших и нејасних прописа постоје чести захтеви за тумачења прописа од стране различитих органа. Та тумачења су необавезујућа, неусклађена, а често и супротстављена. Тако привредни субјекти бивају кажњени и када послују у складу са мишљењима надлежних министарстава, када надлежна инспекција заузме став да се са тим мишљењима не слаже. Обавеза привредника да плаћају административну таксу за мишљења надлежних државних органа, будући да је потреба прибављања мишљења резултат мањкавости прописа, да мишљење није обавезујуће за поступајуће органе и не штити привредне субјекте који су их савесно прибавили, није у складу са праксом у оквирима ЕУ. Пракса ЕУ у доношења прописа Европска комисија, као овлашћени предлагач за акта из своје надлежности, обавезна је да се консултује у законодавном процесу. Та обавеза проистиче из протокола 7, Уговора из Амстердама у оквиру ког се каже: Комисија треба да се консултује пре него што предложи акт и кад год је то одговарајуће, објави документ о консултацијама. Комуникација између Европске комисије и заинтересованих страна у законодавном процесу ЕУ има неколико форми: - кроз саветодавна тела ЕУ - Економски и социјални комитет (ЕкоСоц) и Комитет региона (ЦР); - кроз процедуре отворених консултација; - кроз процедуре фокусираних консултација. Процедура отворених консултација подразумева различите облике консултација са широм јавношћу, али и са различитим секторима и деловима Директората Европске комисије, а у вези са предлогом неког решења. У циљу обезбеђења ефикасности и ефективности Комисија је припремила електронски доступан инструмент Ιnteractive Policy Making, унутар овог инструмента налази се пословни тест панел (Business Test Panel BTP), који се састоји од преко 5

6 3.600 компанија различите величине и из различитих сектора из свих држава чланица. Компаније чланице панела учествују у периодичним анкетама које спроводи Европска комисија искључиво електронским путем. Прописано је да отворене консултације трају минимум 8 недеља. Процедуре фокусираних консултација захтевају избор консултативних канала, односно мањи број саговорника једне или неколико циљних група. Примери таквих механизама консултација су званични саветодавни форуми, саветодавне групе на високом нивоу, ad-hoc саветодавни састанци и др. Европска комисија је године покренула Добровољни регистар интересних представника како би осигурала једнак третман и ефикасност. Партнери који се укључују у консултације треба да испуњавају један од следећих критеријума: да предмет расправе има директан утицај на њихово пословање, да учествују у имплементацији или да су им циљеви повезани са предметом консултација. Један од најзначајнијих партнера ЕК у процесу консултација са препознатим представницима интересних група је Европска асоцијација комора Eurochambers. Тренутно Eurochambers има предстванике у најмање 10 радних група, али поред тога има и улогу сталног партнера ЕК у комуникацији о темама које су од интереса за пословну заједницу. Поред асоцијација и интересних представника у Бриселу постоји и велики број група за лобирање и лобиста. Као тековина лобирање је преузето из САД, али у оквирима ЕУ установљен је процес лобирања, води се регистар лобиста и лоби група. Процедура анализе утицаја прописа у ЕУ Европска комисија развила је методологију којом се процењује утицај нових прописа, предлога измена и иновативних решења на МСП. Ова методологија назива се SME Test и састоји се из три дела: - прелиминарна процена предузећа на која ће дати пропис, измена прописа или слично имати утицај број предузећа и њихова величина, број запослених, број предузећа која ће бити погођена у односу на број предузећа која неће бити погођена, процена индиректног утицаја на друге секторе и подуговарање; - мерење утицаја на МСП процена финансијских трошкова (обавеза плаћања пореза или неке друге врсте накнаде која из датог прописа проистиче); процена материјалних трошкова (обавеза набављаја нове опреме, прилагођавања прописима); процена административних трошкова (трошкови извештавања надлежних органа и слично); поређење ових трошкова са трошковима које ће имати велика предузећа; - процена алтернативних опција, измена у оквиру прописа и олакшавајућих мера уколико мерење утицаја на МСП покаже да су трошкови МСП диспропорционално већи у односу на трошкове које ће имати велика предузећа врши се процена алтернативних опција и трошкова које би оне генерисале. Као друга група препрека идентификовна је недовољна обученост и информисаност и привреде и администрације а посебно инспекција. Привредници генерално, а посебно мали привредни субјекти, немају довољне капацитете да испрате све промене у прописима, а њихови финансијски ресурси су скромни да би могли ангажовати различите консултантске услуге изван предузећа. Често се инспекцијска контрола врши уз позивање на интерне прописе који нису доступни привредницима. Многи мали привредници се са појединим прописима први пут сретну онда када им инспекција због непоштовања изрекне и наплати казну. С друге стране, ни администрација ни инспектори нису довољно обучени ни компетентни за примену и контролу примене прописа, не располажу неопходним знањима и вештинама за комуникацију и њихово спровођење. Постоје појединачни позитивни примери упознавања привредника од стране надлежних институција са прописима, њиховим тумачењем и применом, као и израда водича за примену прописа, али то још није довољно. 6

7 Препоруке: - Променити однос администрације према привреди и грађанима. - Дефинисати механизам институционалних консултација у процесу доношења законских и подзаконских аката (дефинисати процедуре за одабране моделе консултација и утврдити критеријуме за избор учесника у консултацијама по групама; дефинисати и изградити платформу за спровођење електронских консултација и обавезу и форму извештавања о резултатима консултација). - Пословником о Влади, уредити да је предлагач економских закона у обавези да прибави мишљење о нацрту закона, предлогу уредбе и одлуке од Привредне коморе Србије и спроведе јавну расправу о нацрту закона, што би био даљи корак у укључености представника привреде у фазу прирпеме прописа. - Увести обавезу процене утицаја будућих прописа на привреду, а пре свега на мала и средња предузећа и ускладити период прилагођавања са реалним могућностима и привреде и администрације. - Донети одлуку да су мишљења надлежних министарства обавезујућа, као и обавезу јавног објављивања свих мишљења које надлежно министартсво изда. - Укинути плаћање административне таксе за мишљења надлежних министарстава. - Увести механизам периодичног преиспитивања прописа са аспекта примедби, предлога, иницијатива за измене и захтева за тумачење прописа од свих заинтересованих страна и приступити измени прописа чим број оправданих иницијатива за измене односно број захтева за тумачење пређе десет. - Увести обавезно јавно слушање у Скупштини за све нове прописе које Скупштина доноси. - Изградити систем информисаности и упознавање са прописима на свим нивоима који се односе на инспекцијске контроле путем посебног портала прописа и водича за примену прописа. Потребно је увести обавезне програме обучавања инспектора и одржавања њихове компетентности. - Донети Закон о лобирању. Трећу групу препрека чине трошкови које генерише амбијент пословања. У последњих неколико година различита истраживања и извештаји говоре о чињеници да није дошло до унапређења пословног амбијента у нашој земљи. Doing Business извештај Светске банке ставља Србију на 92. место од 183. посматране земље када је реч о лакоћи пословања. Упркос чињеници да је Влада у протеклом периоду покренула неколико иницијатива за унапређење пословног амбијента, и ту пре свега мислимо на свеобухватну реформу прописа и Национални савет за конкурентност, обе иницијативе нису доследно спровођење, па реформе нису довршене и њихов интензитет је опао. Истраживање привредника, којим је обухваћено 913 привредних субјеката, а које је спровео УСАИД Пројекат за боље услове пословања крајем године, показало је став привредника о појединим чиниоцима пословног амбијента и утицају тих чиниоца на њихово пословање. Преко 90% испитаника, који су имали став, изјаснили су се да највећи негативан утицај на њихово пословање, када је у питању утрошак времена, имају административне процедуре, добијање грађевинских дозвола и судски поступци. Са друге стране, као највеће негативне утицаје на њихово пословање са непосредним финансијским утицајем привредници су навели обавезне (парафискалне) намете, порезе и доприносе на зараде и порез на додату вредност. Такође, 77% испитаника је изјавило да се у последњих 12 месеци није повећала јавност и предвидљивост пословања у Србији, док је 83% испитаника изјавило да терет закона и прописа није умањен у последњих 12 месеци. 7

8 Утрошак времена Негатива н Позитива н Административне процедуре 94% 6% Добијање грађевинских и повезаних дозвола 93% 7% Судски поступци 93% 7% Администрирање наплате пореза 89% 11% Инспекцијски надзор 78% 22% Прописи и процедуре везани за радно право 74% 26% Царине и процедуре везане за трговину 74% 26% Непосредан финансијски утицај Негативан Позитиван Обавезни (парафискални) намети 96% 4% Порези и доприноси на зараде 96% 4% ПДВ 87% 13% Административне процедуре Административне процедуре привредници често називају сложеним, дугим и скупим процедурама које генеришу високе трошкове пословања. У оквиру Глобалног индекса конкурентности Србија је рангирана као 134. земља када је у питању терет државне администрације, као 118. када је су у питању обими и ефекти пореског система и као 125. када је у питању пословни утицај регулативе на прилив страних инвестиција. У свим овим областима Србија заузима најлошију позицију од године (терет државне администрације 129. позиција у години; обим и ефекти пореског система 40. позиција у години; пословни утицај регулативе на прилив страних инвестиција 115. позиција у години) указујући на чињеницу да су реформе у неким од кључних области изостале или да уколико су покренуте реформе нису довршене и нису доследно спровођене. УСАИД Пројекат за боље услове пословања применио је крајем године модел стандардног трошка којим је процењен административни трошак и административно оптерећење привреде са 157 процедура. На основу ове анализе дошло се до закључка да је учешће ових 157 процедура у БДП око 4,2% или 1,35 милијарди евра. Као најскупљи административни захтеви препознати су процеси вођења пословних књига, попис имовине и обавеза, увоз робе и царињење, ревизија, књига дневних извештаја и вођење КЕПУ књига. Са друге стране, највеће уштеде могуће је остварити код вођења КЕПУ књига, општег поступка јавних набавки, припреме и доставе ПП ОПЈ и ПП ОД и издавања рачуна. Препоруке: - Смањити непотребне административне трошкове кроз дефинисање и спровођење плана за укидање и реформу административних процедура. УСАИД Пројекат за боље услове пословања идентификовао је чак 90 процедура у оквиру којих постоје потенцијалне уштеде које би износиле 66,9 милиона евра. Неке од најзначајнијих потенцијалних уштеда могу бити остварене кроз: укидање накнаде за шуме; укидање захтева за вођење КЕПУ књига; успостављање електронског система за вођења радних књижица; смањење периода чувања пословне документације са 10 на 5 година; омогућавање размене података између државних органа у вези предаје М4 обрасца; 8

9 омогућавање електронске размене података и информација између државних органа како се иста документација не би у више наврата подносила различитим органима; оснивање јединственог шалтера за пријаву/одјаву запослених; укидање обавезе запосленог да потписује евиденцију о заради и накнади зараде; смањење непотребне документацију у поступку остваривања права на породиљску накнаду. - Креирати правилник за све административне процедуре у оквиру ког ће бити јасно дефинисани кораци, надлежност за сваки од корака у оквиру појединачних процедура, као и ограничење времена за поступање надлежних институција у оквиру сваког од корака. На овај начин дошло би до повећања транспарентности у свим административним процедурама, скраћења њиховог трајања, сагледавања евентуалних проблема и њиховог отклањања. Позитивни примери постоје - Оснивањем јединственог шалтера за оснивање предузећа дошло је до укидања 5 процедура, смањења броја утрошених дана за 43 и смањења трошкова за 8%. Добијање грађевинских дозвола Извештај Светске банке смешта Србију на 175. позицију када су у питању грађевинске дозволе. Према овом извештају неопходно је проћи кроз 19 процедура, утрошити 279 дана и потрошити 1.603,8% дохотка по становнику како би у Србији добили грађевинску дозволу. Упркос чињеници да је у донет нови Закон о планирању и изградњи, као и његове измене и допуне у години, Србија и даље стагнира у овој области. Број процедура у односу на годину смањен је за једну процедуре, број дана је повећан за 75, док је ниво трошкова значајно умањен. Основни проблем са новим Законом о планирању и изградњи огледа се у чињеници да је Закон донет у веома кратком року, да нису консултоване релевантне и заинтересоване стране, да се приликом израде Закона није водило рачуна о његовој примени и да државна администрација и на националном и на локалном нивоу није упозната са тумачењем појединих законских решења. Изменама и допунама Закона о планирању и изградњи дошло је до одређених помака у овој области, али и даље постоји велики број проблема. Процес прибављања грађевинске дозволе и даље је нетранспарентан, дугачак и оптерећен бирократским процедурама. Прикупљање документације која је потребна за подношење захтева за добијање грађевинске дозволе често је тежак и временски захтеван процес, док се временски оквир за добијање грађевинске дозволе након предаје све потребне документације разликује од општине до општине и ефикасности администрације на локалном нивоу. Са друге стране, Закон не садржи јасна упутства по којима треба извршити конверзију земљишта, док поједине одредбе Закона нису у складу са Законом о хипотеци. Неопходно је напоменути и чињеницу да израда катастра односно земљишних књига још увек није завршена, иако је било предвиђено да ће тај процесс бити завршен до краја године. Завршетак овог процеса значајно би допринео решавању многих проблема у овој области. Важност ове области може се сагледати и кроз резултате УСАИД Пројекта за боље услове пословања где се чак 59% процената привредних субјеката изјаснило да би им поједностављење процедуре за издавање грађевинских дозвола омогућило да прошире њихово пословање. Са друге стране, 70% њих сматра да се грађевинске дозволе не могу добити у временски разумном року, док 65% њих сматра да трошкови везани за грађевинске дозволе нису умерени. Важно је истаћи и чињеницу да приликом стављања хипотеке на непокретности висина таксе зависи од вредности саме непокретности (на пример уколико је вредност непокретности 18 милиона динара, такса ће износити 45 хиљада динара). Приликом скидања хипотеке привредни субјекти су такође у обавези да плате таксу за скидање хипотеке која ће бити нешто мања. Ова два 9

10 процеса генеришу огроман трошак привредним субјектима и рефома у овој области могла би да доведе до значајних уштеда у целокупном систему. Препоруке: Закон о планирању и изградњи заменити следећим законима: Закон о планирању и урбанизму Закон о грађевинском земљишту Закон о грађењу Закон о грађевинским производима Закон о легализацији. Техничке прописе у области грађевине усагласити са европским. Прописима уредити услове за рад страних компанија у области грађевинарства. Израдити стратегију за укључивање домаће ндустрије у велике инфраструктурне пројекте који се финансирају из међународних зајмова и подизање капацитета домаћих компанија за учешће на овим пројектима. Ослободити грађевинска предузећа и њихове запослене свих пореза по основу рада у иностранству као вид додатне стимулације за повећање извоза. Преиспитати, поједноставити и учинити транспарентнијим и јефтинијим процедуре у области урбанистичког планирања за све прописе у вези промене намене земљишта (висине накнада за промену намене земљишта из пољопривредног у градско грађевинско земљиште). Поступке и процедуре конверзије права коришћења у право својине учинити ефикаснијим за инвеститоре. Судски процеси У оквиру Doing Business извештаја Србија се налази на 104. позицији када је у питању извршење уговора судским путем јер је потребно проћи кроз 36 процедура које у просеку трају 635 дана и коштају 31,3% потраживања. Када је у питању ефикасност правосуђа у решавању спорова према Глобалном индексу конкурентности Србија се налази на 137. позицији од 142. земље и тренутна позиција представља пад од 46 позиција у односу на годину. Истраживање УСАИД Пројекта за боље услове пословања показује да је 37% испитаника имало искуство са извршењем судских одлука. У 38% случајева до извршења судских одлука дошло је у року од годину дана, док је у 44% случајева до извршења дошло у периоду између једне и три године, а у 22% случајева било је потребно више од три године. Проблем на који привредници често указују јесте и висина такси у судским процесима, као и висина такси код административних поступака у суду. Висина таксе за оверу уговора у суду зависи од висине вредности уговора иако је административна процедура за оверу уговора иста (и у суду и у општини). Такође, висина таксе за покретање извршног поступка зависи од висине потраживања која се кроз тај извршни поступак жели наплатити односно такса се рачуна као % висине потраживања због чега је висина трошкова судских поступака веома висока (31,3% од вредности потраживања). Препоруке: - Повећати ефикасност судских поступака и применити систем одређивања висине такси за судске административне процедуре које неће зависити од вредности предмета који се налази у оквиру судске административне процедуре. 10

11 Администрирање наплате пореза У нашој земљи потребно је 279 сати у току године да би се платили порези кроз 66 процедура са укупном пореском стопом од 34% од добити како је то наведено у извештају Светске банке. Због горе наведених података наша земља налази се на 143. позицији од 183 посматране земље када је у питању процедура плаћања пореза. Према глобалном индексу конкурентности за годину Србија се налази на 118. позицији када је у питању обим и ефекат пореског система. Наша земља је у овом домену имала пад од 78 позиција у односу на годину. Постојећи законски оквир не пружа довољно висок степен заштите пореским обвезницима када су у питању поступања и одлуке пореских органа. Због одређеног броја нејасноћа у пореским законима привредни субјекти се углавном обраћају Министарству финансија за тумачење и мишљење о одређеним одредбама пореских закона. Мишљења и тумачења закона од стране Министарства финансија нису обавезујућа па се врло често у пракси догађа да инспектори кажњавају привредне субјекте упркос чињеници да су они поступили по мишљењу Министарства финансија. Са друге стране, судови немају довољан капацитет, ниво специјализације и стручности када су у питању порески спорови због чега су привредни субјекти у потпуности незаштићени. Такође, због непостојања комуникације између Пореске управе и Агенције за привредне регисте привредни субјекти на основу Закона о ПДВ морају обавестити Пореску управу о изменама података у року од 5 дана од дана настанка измене, уместо да Агенција за привредне регистре по службеној дужности о томе извештава Пореску управу. Препоруке: - Увести обавезу да, Министарство финансија у процесу давања мишљења на прописе одбије све предлоге увођења нових такси и накнада кроз непореске прописе који немају усаглашено мишљење привредника кроз ПКС. - Увести праксу давања званичних мишљења у примени одређених законских решења која нису законски прецизно регулисана, како би се обезбедио већи степен сигурности за пореске обвезнике и омогућила једнообразна примена пореских закона од стране пореских обвезника, али и пореске администрације. - Омогућити прелазак на електронско подношење пријава пореза и доприноса на зараде запослених, електронски увид у пореске картице и подношење електронског захтева за уверење о измиреним пореским обавезама - Унапредити евиденцију сопствених прихода буџетских корисника, као и начина на који се та средства троше. Инспекцијске контроле и надзор над спровођењем прописа Проблем спровођења инспекцијских контрола обухвата проблем прописа и упознавање привредника и инспектора са прописима, као и проблем спровођења инспекцијских контрола и казнене политике. Проблем спровођења инспекцијских контрола Само на републичком нивоу постоји 31 инспекција у надлежности 10 министарства. Најдужа инспекцијска контрола поменута на округлим столовима о инспекцијској контроли трајала је девет месеци без иједног радног дана прекида. Још један од примера је и привредни субјекат ког је једна градска инспекција током пет дана контролисала чак 40 пута. Ови примери, као и многи други указују на чињеницу да постоји преплитање надлежности различитих инспекција, да се инспекцијске контроле не планирају, да се долазак инспекције не најављује, да нема формалне комуникације и координације између инспекција, а да је посебно слаба координација инспекцијских органа на различитим нивоима власти. Са друге стране, инспекцијске контроле 11

12 трају предуго, јер различите инспекције у привредни субјект долазе у различито време, а од привредног субјекта често траже идентичне податке и документацију. Таква пракса привредним субјектима у комуникацији са инспекцијским органима одузима више времена него што је неопходно, што резултира повећањем трошкова пословања. Поступање инспектора углавном није уређено одговарајућим правилницима, а и када они постоје, њихов садржај привредницима није доступан. Перцепција привредника је да се стално контролишу једни исти привредни субјекти и то они који углавном извршавају своје обавезе. Уочено је да обим, учесталост и количина узетих узорака, као и усмеравање на једну овлашћену лабораторију, битно повећава трошкове, време испитивања, а присутна је и појава допунских захтева за контролисање, који се посебно наплаћују. Идентификовано је често бахато и некултурно понашање инспектора. По правилу су бахати и склони корупцији они инспектори који нису стручни и сами не познају прописе. Привредници сматрају да механизам избора инспектора није адекватан, да су инспекције мало плаћене, да не постоји изграђен систем личне одговорности и кажњавања инспектора за нанету штету, као ни систем ефикасне накнаде штете привредном субјекту. Препоруке: - Неопходно је донети Програм реформе инспекција. - Два су могућа приступа - да се успостави генерални инспекторат који би објединио све инспекцијске контроле изузев пореске и царинске или да се успостави јасан систем поделе надлежности и координације инспекцијских контрола, да се донесе кровни закон којим би се регулисао рад инспекцијских органа на јединствен начин, да се планирају инспекцијске контроле у зависности од процене постојања ризика преступа, уз обавезну најаву и обједињавање инспекцијских контрола како би се смањили трошкови привреде, да се дефинише поступање инспектора у спровођењу контроле и да се ова документа учине доступним привредницима. - Неопходно је да се уведе лиценцирање инспектора, које би подразумевало и постављање механизама за доказивање компетенције и оцењивање рада инспектора, јер се сматра да се ефикасност и ефективност инспекција може подићи унапређењем квалитета рада инспектора и повећањем зарада у овом делу јавног сектора. - Потребно је увести могућност на приговор на рад инспектора (без негативних последица по подносиоца оправдане пријаве) и ефикасност у решавању приговора и успоставити ефикасан систем обештећења за штету код привредног субјекта која је настала несавесним радом или грешком инспектора. Четврту групу идентификованих проблема чини казнена политика. Казнена политика није примерена економској снази привредног субјекта ни степену учињеног прекшаја или неусклађености са прописом. Филозофија инспекцијског надзора код нас је да казнена политика служи пуњењу буџета, а не као у развијеним земљама стимулисању привреде да послује у складу са прописима. Посматрано из угла привредника, нагласак у инспекцијској контроли је на кажњавању, а не на превенцији, односно перцепција привредника је да се кажњава по инерцији или по наредби. Инспектори се награђују према ефектима инспекцијске контроле, а под тиме се подразумева износ новца који се наплати на име казни и уђе у буџет. Кажњавају се крајње формалистички прекршаји, као, на пример, цена робе која је спала са производа, грешка у куцању или штампарска грешка. 12

13 Износи казни нису прилагођени економској снази, тежини преступа и искуству привредних субјеката, тако да последица изрицања и наплаћивања казни, чак и када нису највише на скали могућих, често воде ка ликвидацији привредних субјеката. Казнене одредбе су дефинисане од до, без посебне категоризације са аспекта тежине учињеног прекршаја прописа, тако да постоје случајеви да се за исте или сличне прекршаје висине казни знатно разликују. Не постоји олакшавајућа околност у случају када привредни субјект уочи грешку или пропуст и сам изврши исправку. Ово се посебно односи на област пореске регулативе. Препоруке: - Потребно је у пракси доследно спроводити принцип да обим наплаћених казни не сме бити индикатор за процену ефеката рада инспектора. Такође, увести систем опомена и сумирања казнених поена пре изрицања казни и одредити период прилагођавања, са превентивним контролама, без изрицања казни за увођење нових прописа и за почетнике у бизнису. - Неопходно је прецизније уредити распоне висина казни у зависности од тежине учињеног прекршаја. Висину казни треба прилагодити економској снази привредног субјекта. Позитивни примери постоје 15% привредника имало је позитивна искуства у раду са инспекцијским контролама и део наведених препорука код појединих инспекција и инспектора функционише. Инспекције су кључни механизам за спровођење закона у оквиру регулаторног оквира и зато свеукупне реформе нема уколико је не прати реформа инспекције. Царинске и процедуре везане за трговину У оквиру Глобалног индекса конкурености Србија се налази на 93. позицији када је у питању терет царинских процедура. Извештај Светске банке, са друге стране, показује да је потребно проћи кроз 6 процедура које трају 12 дана када је у питању извоз, односно 6 процедура које трају 14 дана када је у питању увоз. У поређењу са регионом ове процедуре трају краће и привредни субјекти пролазе кроз мањи број процедура него у било којој од земаља из окружења. Међутим, трошкови извоза односно увоза знатно су виши (40% приликом извоза односно 60% приликом увоза) у односу на просек у региону чиме се смањује конкурентност извозних производа односно поскупљује увозни производ. Препоруке: - Неопходно је интензивирати рад на доношењу техничких прописа усклађених са прописима ЕУ, као и успостављању интегралног система контроле усаглашеног са међународним правилима који обезбеђује издавање међународно признатих сертификата у оквирима наше земље, чиме се смањују трошкови извоза. - Наставити активности на поједностављењу царинских и других административних процедура на граничним прелазима, у циљу остваривања бржег протока робе: обезбедити инспекцијске органе на свим прелазима; ускладити време рада инспекцијских органа са радом царинских органа; скратити време доношења решења одређених инспекцијских органа; завршити започето умрежавање царинских граничних прелаза и царинских испостава. - Урадити процену ефеката увођења интегрисаног управљања границама. 13

14 Јавне набавке Годишње се у Србији на јавне набавке троши преко 4 милијарде Еура и у том смислу држава и јавна предузећа представљају највеће наручиоце роба и услуга у земљи. С тога, примарни циљ унапређења система јавних набавки је спровођење Стратегије развоја система јавних набавки, јер њено функционисање има утицај на однос између државе и привредног сектора, правилно коришћење буџета, привредни развој Републике Србије али и друге неекономске параметре, као што је борба против корупције. У борби против корупције у јавним набавкама нужна је ефикасна провера пословања од стране екстерних органа: буџетске инспекције и Државне ревизорске институције (ДРИ). Ове институције су надлежне да врше проверу на терену, која једина има смисла, јер се само тако може утврдити где стварно стање одступа од оног на папиру. Поред тога, ефикасно санкционисање кршења прописа из области јавних набавки пред судовима (сада само прекршајно новчана казна), значајно би допринело дисциплини, јер у супротном слабљење дисциплине само ће се наставити. Уочене слабости Закона о јавним набавкама: Поступак јавне набавке сувише административно оптерећен нашта указује велики број неуспешно спроведених поступака из формалних разлога; Велики број обавезних услова за учешће у поступку јавних набавки, што доводи до смањења потенцијалног броја учесника у поступку и ограничава конкуренцију. Према подацима Управе за јавне набавке, просечан број понуда на тендеру смањио се са 8,5 у години, на само 3,5 у 2010., односно 3,17 у првом полугођу године; Недовољна транспарентност код спровођења малих набавки, указује на потребу увођења правила код одабира потенцијалних наручилаца који ће бити позвани да дају понуду. Мале набавке, према известају Управе за јавне набавке, учествују вредносно са 12% у да би се то учешће у првом полугођу повећало на 16% oд укупне вредности набавки у Србији.; Недовољно разрађена мерила за примену критеријума економски најповољније понуде ; Недовољна контрола поступка јавних набавки - сузбијање нерегуларности и ефикаснија контрола извршења одлука Републичке комисије; Неусклађеност са Директивама ЕУ, нпр. дефиниција наручиоца или већи број случајева у којима се закон не примењује у односу на земље ЕУ и сл. Препоруке: - Хитно приступити изменама, односно доношењу новог Закона о јавним набавкама. Скупштина Привредне коморе Србије је у марту и јуну године усвојила и доставила Влади РС Иницијативу за измене и допуне Закона о јавним набавкама са конкретним примедбама и предлозима који се односе на побољшање појединих одредаба и њихово усклађивање са правилима Европске уније, отклањање недостатака и проблема који су уочени у пракси. 14

15 1.2 Буџет, финансирање државе, фискална и парафискална оптерећења анализа и препоруке Домаћа тражња константно и значајно превазилази домаћу производњу. Пре кризе, домаћа тражња је била и за 25% већа од производње и тако представљала основни узрок економске неравнотеже која је доводила до притиска на инфлацију и текући дефицит платног биланса. У структури домаће тражње највећи део чини потрошња становништва, која у БДП учествује са око 80%, док је учешће потрошње државе у БДП око 13%. Инвестициона потрошња је смањила учешће у БДП са 24% у години на нешто мање од 18% у години. Осцилације у агрегатној домаћој тражњи су углавном последица нестабилности инвестиционе потрошње, јер су потрошња становништва и државе релативно стабилне категорије, али на константно вишем нивоу у односу на материјалне могућности. Закључак који се може извести је да је потрошња становништва и државе врло висока, тј. изнад нивоа који обезбеђује одрживост. На домаћу потрошњу отпада готово цео нето домаћи производ и амортизација. Последично, инвестициона потрошња је на ниском нивоу, тј. врло често се инвестирање поистовећује са амортизацијом или прилично зависи од могућности обезбеђења екстерног финансирања. Низак ниво инвестиционе потрошње у Србији је потврђен и нивоом нето инвестиција, које представљају разлику између инвестиција и акумулације, а које од године имају негативан предзнак. 15

16 Нето инвестиције - прираст фондова % БДП година Нето инвестиције Инвестиције Амортизација У анализи укупне потрошње су врло значајне импликације које на структуру употребе БДП има буџетска политика. Прво, држава укупно прерасподељује око 45% бруто домаћег производа. Друго, директни трошак државе, изражен кроз њене неинвестиционе набавке и трошак људи ангажованих у државној управи и јавним службама је релативно висок. У периоду године примања буџета су просечно номинално расла 15,8% годишње, расходи 7,6%, а дефицит буџета 44,4%. Извор: НБС Најстабилнији извори јавних прихода у овом периоду су били приходи по основу ПДВ, док су приходи од доприноса у посматраном периоду мало смањени, а посебно су смањени приходи од пореза на добит. Најизраженији је пад прихода од пореза на добит предузећа, који се још номинално није ни приближио нивоу од Приходи од пореза на дохотке грађана су се опоравили, али су највећи раст забележили приходи од акциза, услед повећања стопа. Када је реч о расходима, највећи део јавних расхода је усмерен на зараде за запослене у јавном сектору и на социјалну помоћ и трансфере, али то није карактеристично само за Србију, већ и за друге земље. Унутар социјалне помоћи и трансфера водећу улогу имају пензије. Ниво социјалне помоћи и трансфера (посматран као % БДП) је у односу на Србију вишу само у Аустрији, Грчкој и Португалији. 16

17 Извор: Eurostat, Government Finance Statistics (IMF), National Ministries of Finance, National Banks. Буџетска средства се нерационално троше и субвенционирањем неефикасних јавних предузећа, што указује на чињеницу да је држава у српској привреди још увек значајно присутна. Поред директних субвенција, држава подржава друштвена предузећа и путем гаранција за комерцијалне кредите, а значајна је и подршка путем индиректних субвенција тако што се преузимају неизмирене обавезе према другим субјектима (неплаћен порез, доприноси за пензионо и здравствено осигурање). Према прелиминарним подацима Министарства финансија и Агенције за приватизацију, стање неизмирених обавеза великих комуналних предузећа према државним ентитетима је износило најмање 260 милиона евра, а компанија у реструктурирању најмање 600 милиона евра, што је заједно готово једна милијарда евра или 3,3% БДП 1. 1 Лу Брефор (2012) ''Преко мостова и ћуприја'', МАТ, фебруар 2012,стр

18 Извор: Билтен јавних финансија, Министарство финансија РС. Посебан проблем је неефикасност јавних предузећа. Анализа финансијских извештаја за период године показује да је, осим у првој години посматраног периода, у свим осталим привреда Србије пословала са нето губитком. Његов највећи износ је забележен у години. У укупном нето финансијском резултату привреде, тј. нето губитку, јавна предузећа, посматрана заједно, учествују са око ¼ 2. У години укупни јавни приходи укључујући и донације били су нижи за 4,2%. Смањење јавних прихода је последица смањења пореске основице услед пада производне активности, лоше пореске политике, евазије пореза, значајне сиве економије, за коју се процењује да чини око 40% друштвеног производа. Смањење прихода праћено је смањењем укупних расхода сектора државе за 3,2%, па је повећан буџетски дефицит са планираних 4,1% БДП на 4,5% БДП. Велики буџетски дефицит указује на то да држава нерационално троши и долази у ситуацију да минус у финансијама мора да покрива задуживањем, што је лоше и може, уз знатно учешће страног дуга, имати за последицу немогућност одржавања финансијске стабилности. Кључни проблем зато постаје ниво фискалног дефицита који је одржив, тј. да његово финансирање не доведе до презадужености државе. Од године кумулиран је дефицит од готово ¼ бруто домаћег производа. Са смањењем могућности његовог финансирања кроз приватизационе приходе и донације, дошло је до повећања учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу. 2 Према последњим расположивим подацима Агенције за привредне регистре, завршне рачуне за годину је предало 483 јавна предузећа, а поред њих је пословало још 212 локалних јавних предузећа, чији се завршни рачуни од године евидентирају у Министарству финансија Управа за трезор. Извор: Министарство финансија (2011),''Анализа пословања јавних предузећа у години'', стр

19 Однос између укупног јавног дуга и БДП према извештајима Министарства финансија је 43,2%, а према проценама Фискалног савета чак 46,4%. То представља ризик за способност земље да сервисира своје обавезе према повериоцима, посебно имајући у виду пројекције везане за кретање економске активности. Укупан спољни дуг Србије је крајем године износио преко 24 милијарде евра и његов највећи део, близу 94%, чине средњорочне и дугорочне обавезе. Дуг јавног сектора је крајем године износио 10,8 милијарди евра, а приватног 13,3 милијарде евра, од чега се око 9 милијарди евра односи на предузећа а 4,3 милијарде евра на банке. Однос укупног спољног дуга према БДП је на граници од 80%, што се сматра граничном вредношћу за сврставање земље у групу високо задужених земаља. Ова чињеница указује на један од основних ограничавајућих чинилаца привредног развоја, а за последицу има тенденцију динамичног раста отплате спољног дуга. У години за сервисирање спољног дуга издвојено је око 12,6% БДП док планиране отплате по основу спољног дуга у години износе 3,8 милијарди евра (јавни сектор близу милијарду евра; приватни сектор око 2,8 милијарди евра). Кумулативни спољни дуг (у милионима ЕУР) Извор: НБС Имајући у виду ревидирану стопу раста БДП за годину, на свега 0,5%, смањених могућности и високе цене задуживања, сервисирање спољног дуга биће све теже. Од године приметан је тренд раста висине отплате дуга као процента БДП и извоза роба и услуга. У последњем кварталу године чак 13,6% БДП и 37,2% извоза роба и услуга издвојено је за отплату дуга. Извор: НБС 19

20 Дакле структурни проблеми државе - ниска стопа раста БДП, несразмерно учешће неразменљивих сектора у расту бруто додате вредности, повећање јавног и спољног дуга стварају додатна оптерећења на могућности и опције за финансирање привреде. Фискална политика Фискална политика годинама није била усмерена на остваривање макроекономске стабилности и није била усклађена са монетарном политиком, ради заједничког деловања у правцу смањења инфлаторних притисака. Пре светске финансијске кризе, фискална политика у Србији је била процикличног, тј. експанзивног карактера. Превисока јавна потрошња је била неприлагођена степену привредног развоја. Резултат је буџетски дефицит, који је потом покриван приходима од приватизације. По избијању кризе, дошло је до значајног смањења јавних прихода, док је пад јавних расхода био мањи (посматрано као % БДП), што је резултирало даљим ширењем фискалног дефицита. Приказане промене у јавним приходима (као % БДП) и кумулативни раст БДП у периоду од до године. Јавни приходи су смањени за 4 процентна поена, што је више него што износи кумулативни пад БДП услед трогодишње рецесије. Графикон 7. Промена у јавним приходима и раст БДП, године Change of government revenue to GDP in pp LV GR LT EE SI RO IE UA HR HU PT BG IT ES ME Cumulated real GDP growth CZ RS BA RU SK MK AL PL TR Извор: Wiiw Database incorporating national and Eurostat statistics, сопствени прорачуни. Осенчена област показује интервал поверења од 95%. Уобичајено је да, услед антицикличне политике, са растом БДП расту и јавни расходи. Када се БДП смањује, јавни расходи остају исти или се чак повећавају (услед повећања издатака на разне врсте социјалног старања). Јавни расходи у Србији су у односу на БДП у периоду од до године смањени за нешто више од 1%. 20

21 Промена у јавним расходима и раст БДП, године Change of gov. expenditure to GDP in pp LV GR LT SI HR UA RO EE PT ES IT HU BG CZ BA RU RS ME SK MK AL PL TR Cumulated real GDP growth Извор: WIIW Database incorporating national and Eurostat statistics, сопствени прорачуни. Ако се истовремено посматра кретање јавних прихода и расхода у односу на кретање БДП, уочава се да је порески терет смањен за око 4 процентна поена од БДП у периоду године, што се може сматрати неком врстом фискалног подстицаја, док су јавни расходи смањени у односу на БДП за око 1,5 процентних поена, што се може сматрати неком врстом смањења фискалног подстицаја. Укупни ефекат фискалне политике на повећање укупне тражње је износио нешто мање од 3% БДП. Србији је потребна нова фискална политика којом ће се подржати модел развоја базиран на производњи разменљивих добара за извоз, стимулисати улагања у ангажовани капитал и рад, а дестимулисати одлив новца у неутилизована добра и некрентнине. Фискална политика је кључ промена имовинског портфеља предузећа и његовог понашања. Морају се створити услови да је скупо поседовати, а стимулативно производити, штедети и инвестирати у производњу. Пореска реформа, као компонента фискалне политике, мора бити резултат широког друштвеног консензуса свих макроекономских субјеката, тј. представника капитала, рада и државе. Парафискални намети привреди Налед је уз подршку УСАИД БЕП пројекта идентификовао 370 непореских давања које плаћа привреда. Поређења ради, сличан регистар у Хрватској дошао је до броја од 245 непореских прихода. Међутим, број од 370 непореских давања није свеобухватан и није коначан. Међу ових 370 непореских намета, идентификовано је најмање 179 парафискалних намета под којима подразумевамо све оне форме, без обзира на њихов назив, које у одређеној мери финансијски и/или административно оптерећују привредне субјекте, а за које они не добијају никакво право, услугу или добро или добијају неко право, услугу или добро, али чија је објективна вредност (односно трошак јавног тела који пружа ту услугу) значајно мања од износа плаћања по том основу. Осталих 191 накнада представља комбинацију различитих 21

22 давања од оних за које сматрамо да су апсолутно легитимна, као што су наканде за коришћење јавних површина (нпр. накнада за коришћење обале у пословне сврхе) до мноштва накнада за уписе у разне регистре код којих је често проблематичан не само износ накнаде, већ и сама потреба за постојањем регистра. Укупан износ наплаћених средстава у години од 77 непореских намета за које постоје подаци трезора је био око 730 милиона евра. Напомињемо да се овде ради само о наплаћеним износима, будући да је износ обавеза привреде по основу ових прихода сигурно и знатно већи. Имајући у виду да је у години у привреди било запослено 1,27 милиона људи, произилази да је финансијско оптерећење по основу ових 77 намета око 570 евра годишње по једном запосленом у привреди. Други проблем који постоји је чињеница да многи непорески намети нису у систему трезора. Непорески намети су се од почетка светске финансијске кризе значајно повећали. Ефекти ових повећања анализирани су на узорку 6 предузећа различите величине, регионалне распоређености и делатности. Укупна непореска давања ових 6 предузећа су у години износила скоро 270 милиона динара, што је за 22% више него у години. Обавезе по основу намета које контролише локална самоуправа су се повећале за 38%, а за намете које утврђује Република су порасле за 13%. Захватања из прихода предузећа или из средстава за инвестиције су једна од најпроблематичнијих пракси у вези са непореским наметима. Укупан број непореских давања код којих је основица приход остварен из привредне делатности је

23 Препоруке: Зауставити раст дефицита буџета. Смањити јавну потрошњу на учешће од око 35% БДП. Извршити реформу права на јавна средства (социјалне накнаде и пензије, субвенције итд.) Усвојити правила фискалне одговорности, као законске норме и не одступати од њих услед притисака разних интересних група Дефинисати нову и јасну фискалну политику која ће обухватити кључне пореске реформе: реформу пореског система, уз потребу да се: - хитно извршити реформа пореза и доприноса на зараде у циљу пореског растерећења привреде, смањења трошкова пословања и стварања услова за повећање њене ценовне конкурентности; - фискално стимулише штедња становништва посебно са дужим роком и у динарима, као и приписивање камате улогу; - преиспита могућност увођења синтетичког пореза на приходе грађана уз јасно дефинисање олакшица за улагање у продуктивне намене и штедњу; - преиспита могућност повећања пореза на добит који се извлачи из компанија (јер нижа пореска стопа стимулише власнике на исисавање профита, уместо реинвестирања и стимулише улазак шпекулативног капитала); - хитно донесе програм пореског обухвата неформалне, односно сиве економије. Програм мора да укључи и пакет стимулативних мера у функцији превођења сиве економије у легалне токове. реформу пореског поступка и пореске администрације засновану на принципу пореске одговорности дефинисане у форми законске норме; реформу парафискалних оптерећења, која подразумева: 23

24 - преиспитивање висине локалних комуналних такса и других накнада у циљу њиховог смањења. У том смислу неопходно је да Министарство финансија донесе Уредбу о минималним и максималним износима локалних комуналних такси и да се изврши усклађивање висине такси према степену развијености и увођење јединственог модела формирања локалних комуналних такси; - ограничиња могућност да различити органи или носиоци јавних овлашћења могу дискреционо да утичу на број и основне елементе одређених захватања; - извршити прецизну класификацију и разврставање свих фискалних форми које постоје у систему и извршити раздвајање оних који имају карактер пореза од других форми (такси, наканда, итд.); - укинути највећи број накнада и сличних давања које се плаћају за уписе, потврде, дозволе, уверења, лиценце и сл, када те радње спроводе запослени у овим органима. - Неопходно је највећи број, ако не и све јавне ентитете вратити под окриље буџета и њихово финансирање директно везати за буџет, тј. за приходе који долазе по основу општих пореза. Сви досадашњи сопствени приходи државних органа, ограна управе и локалне самоуправе, агенција, дирекција и сл, треба да постану приходи буџета, а све те ентитете треба увести у систем консолидованог рачуна трезора. Садашња пракса постојања посебних рачуна тих ентитета у пословним банкама представља екстремни случај урушавања система јавних финансија. 1.3 Јавни сектор анализа и препоруке Основна карактеристика јавног сектора у Србији јесте ниска ефикасност, односно висок ниво трошкова у поређењу са квалитетом и обимом услуга које тај сектор пружа. Без услуга које су у надлежности јавног сектора се не може замислити ни једно развијено демократско друштво, с обзиром на то да оне обухватају успостављање и одржавање правног поретка, производњу јавних добара, јавно образовање, јавну здравствену заштиту, заштиту старих лица унутар пензионог система, заштиту сиромашних, субвенционисање пољопривреде, изградња инфраструктуре, подстицање научних истраживања и бројне друге. Ефикасно функционисање јавног сектора је стога важан фактор дориноса одржавању макроекономске стабилности, привредног раста, раста стандарда и друштвеног благостања, Одсуство такве карактеристике функционисања јавног сектора је извор озбиљног нарушавања привредног развоја и раста. Високи трошкови које генерише јавни сектор представљају озбиљан проблем буџетској равнотежи и тренутно је управо ниво буџетског дефицита и најизраженији проблем у економској политици Србије. Скупа држава подиже фронтално и генерално трошкове у привреди и тиме дестимулативно делује и на текуће пословање као и на инвестиционо понашање домаћих и страних предузећа. Кључни проблеми у јавном сектору Србије су: високи трошкови државне управе и јавних служби у виду масе зарада запослених и њиховом учешћу у БДП; 24

25 већ устаљена пракса формирања разних државних агенција и сличних институција без претходне процене постојеће инфраструктуре и оцене да ли у држави већ постоји организација која те послове ради или има капацитете да их обавља; нерационално трошење буџетских средстава субвенционирањем неефикасних (јавних) предузећа; високо пореско оптерећење приватног сектора, гломазно и сложено законодавство и неефикасна и бирократизована администрација која тера приватни сектор у сиву економију. У анализи јавног сектора кључно питање је која величина и структура чине овај сектор ефикасним. Чињеница је да не постоји јединствена, оптимална величина јавног сектора за све земље, јер свака земља у одређеном раздобљу треба да процени оптималну величину јавног сектора. Основна мера том приликом треба да буде ефикасност. С обзиром на то да не постоји јединствена методологија на међународном нивоу која би омогућила поређење величине јавног сектора по државама, определили смо се за показатељ учешћа броја запослених у јавном сектору у укупном броју запослених у некој земљи. За апроксимацију величине јавног сектора по земљама користили смо податке о броју запослених у делатностима државне управе, одбране, обавезног социјалног осигурања, здравствене и социјалне заштите и образовања. *апроксимација за јавни сектор су делатности државне управе, одбране, обавезног социјалног осигурања, здравствене и социјалне заштите и образовања. Извор: Еуростат за земље ЕУ; РЗС, Анкета о радној снази, новембар По овом показатељу, јавни сектор у Србији не одступа од истог у одабраним земљама ЕУ. То, наравно, не значи да је његова величина оптимална, нити је искључена могућност да запослених у неким сегментима јавног сектора има превише, док их у другим недостаје. 25

26 И други показатељ величине јавног сектора, тј. учешће јавних расхода у БДП, указује на то да јавни сектор Србије по величини не одступа много од јавних сектора других земаља. Јавни сектор у Србији троши колико и јавни сектори у Чешкој и Пољској, а нешто више него јавни сектори у Бугарској, Румунији, Хрватској и Турској. Извор: Eurostat, Government Finance Statistics (IMF), National Ministries of Finance, National Banks. Приказане податке је потребно допунити подацима о структури ових расхода. У Србији, издаци на плате запослених у јавном сектору и пензије учествују у укупним јавним расходима са више од 50% (у 2011.г. учешће је износило 52,4%). Износ јавних расхода на име пензија за око пензионера у години је био за 23% већи од износа на име расхода за око запослених у државној управи и јавним службама. У исто време, учешће капиталних расхода у јавним расходима се креће око 8%, реч је о средствима за одржавање постојећих и покретање нових јавних инвестиција и износ је мањи од расхода на име куповине роба и услуга (за текућу државну потрошњу) који у укупним јавним расходима учествују око 16%. Учешће накнада за запослене у јавном сектору у БДП Србије је на нивоу учешћа ових накнада у Хрватској и Пољској, али изнад нивоа учешћа у Бугарској, Румунији, Аустрији или Чешкој. Просечна зарада запослених у јавном сектору Србије је изнад просечне зараде у Србији. Просечна нето зарада у Србији је тек на нивоу 70% просечне нето зараде у јавним државним предузећима, односно 78,5% исте у државној управи. Као оправдање за веће зараде у јавном у односу на приватни сектор се најчешће наводи виши ниво квалификација запослених у јавном сектору. Међутим, и унутар самог јавног сектора су присутне значајне разлике у нивоу зарада за исти степен квалификација, што чини нужним успостављање јасних принципа у систему одређивања плата, односно уједначавање плата за исти степен квалификација 26

27 и везивање основица за плате у јавном сектору за кретање просечне плате у приватном сектору. Једино тако се може спречити да јавни сектор као послодавац буде нефер конкуренција приватном сектору. Истовремено, утврђивање оптималног броја запослених у сектору државне управе и јавним службама, који у укупном броју запослених у Србији учествују са око 22%, захтева свеобухватну анализу, како економске штете од пада нивоа и квалитета јавних услуга, не би биле веће од вредности уштеда које су остварене у оквиру реформи овог сектора. Извор: Министарство финансија. Посебан проблем је неефикасност јавних предузећа. Анализа финансијских извештаја за период године показује да је, осим у првој години посматраног периода, у свим осталим привреда Србије пословала са нето губитком. Његов највећи износ је забележен у години. У укупном нето финансијском резултату привреде, тј. нето губитку, јавна предузећа, посматрана заједно, учествују са око ¼ 3. Јавна предузећа укупно (и републичка и локална) чине 0,7% укупних привредних друштава, запошљавају радника (што је 16,2% укупно запослених у Србији), располажу са преко 1/3 вредности капитала у привреди, остварују 10,1% укупног прихода, 9,3% добити и 9,9% губитка привреде. 3 Према последњим расположивим подацима Агенције за привредне регистре, завршне рачуне за годину је предало 483 јавна предузећа, а поред њих је пословало још 212 локалних јавних предузећа, чији се завршни рачуни од године евидентирају у Министарству финансија Управа за трезор. Извор: Министарство финансија (2011),''Анализа пословања јавних предузећа у години'', стр

28 Од свих јавних преузећа, опредељујући утицај на пословне резултате јавних предузећа и уопште привреде Србије, има 16 републичких инфраструктурних јавних предузећа 4, која имају велико учешће у броју запослених и оствареним финансијским резултатима привреде Србије. У овим предузећима је процесом реструктурирања смањен број запослених са у години на у години, што је 80% свих запослених радника у јавним предузећима. Међу тих 16 републичких инфраструктурних јавних предузећа, четири располажу са 1/5 вредности сталне имовине у привреди и то су Електропривреда, Железнице Србије, Телеком и Путеви Србије. Најпрофитабилнија јавна предузећа су Телеком АД, ПТТ Саобраћаја Србије, Аеродром "Никола Тесла" и Србијагас која су у години остварила преко 90% добити јавних предузећа (65,2%, 9,1%, 8,0% и 3,6%, респективно). Такође, иако је у години 56,4% губитака привреде остварено у републичким ЈП, свеобухватним спровођењем реформи постигнуто је да се на ова предузећа у години односи свега 7,0% губитака. Јавна предузећа су нето губиташи исказани губици су за 18% већи од остварене добити. Преко 70% нето губитка јавних предузећа остварила су предузећа Железнице Србије и Путеви Србије (59,5% и 14,2% респективно). Високи кумулирани губици - 3,5 милијарди евра (71% прихода јавних предузећа), чине 18,5% кумулираних губитака привреде (1/5 у 2009.). У највећим губиташима ЕПС и Железнице Србије концентрисано је 80% кумулираних губитака јавних предузећа (42,9% и 37,1%). Укупне обавезе јавних предузећа чине 9,4% обавеза привреде. И поред тенденције пада у структури укупних обавеза од године (24,5% у 2001.; 12,8% у 2008.; 9,6% у 2009.), јавна предузећа су константно изложена кредитном ризику. Учешће сопственог капитала у укупним изворима финансирања (показатељ солвентности) код ЈП је изнад 50%, што је добро, јер је више од половине ангажованих средстава финансирано сопственим изворима (за разлику од укупне привреде, где је овај показатељ испод 50% и у посматраном периоду се смањује, тј. ситуација се погоршава и. све више се ангажована средства финансирају позајмљеним капиталом). Код ЈП овај показатељ у посматраном периоду ( ) се смањује (са 72,5% у 2007 на 60,8% у 2010 години и то није добро, јер показује растуће финанирање ангажованих средстава позајмљеним средствима). Финансијска неравнотежа. Јавна предузећа послују у условима неликвидности (исподпросечни и ниски квалитативни показатељи ликвидности) и задужености (9,4% обавеза привреде). Најзадуженији су ЕПС, Путеви Србије, и Железнице Србије - преко 60% укупних обавеза јавних предузећа. Ригорозни рацио ликвидности показује да на један динар краткорочних обавеза у јавним предузећима долази у просеку око 0,5 динара новчаних средстава. Дужничка криза и одсуство дугорочне финансијске равнотеже посебно је изражена код ПЕУ Ресавица и JAT Airways (послују без сопствених извора). Изнадпросечне нето зараде - нето зараде у јавним предузећима у Србији у години су за 38,4% веће од просека Србије (43,8% у 2009.). Изузев Железнице Србије, зараде осталих губиташа су веће од просека привреде нпр. JAT Airways (2,5 пута), ЕПС (1,7 пута). 4 EPS, EMS, PEU Resavica, Srbijagas, Transnafta, Železnice Srbije, JAT Airways AD, Aerodrom "Nikola Tesla", Putevi Srbije, PTT saobraćaja "Srbija", AD "Telekom Srbija", Skijališta Srbije, Srbijašume, Vojvodinašume, Srbijavode i Vode Vojvodine. 28

29 Карактеристике пословања јавних предузећа су: ниска ефикасност, презадуженост, застарела инфраструктура и опрема која захтева нова инвестициона улагања. Формирање цена услуга садржи доминантно социјалну компоненту која не обезбеђује економску одрживост, а механизми наплате потраживања су неефикасни. Управљање у већини ових предузећа је неефикасно и под утицајем политичких партија. Препоруке : Неопходно је извршити реформу јавног сектора чији приоритети треба да буду: реформа пензионог система, реформа здравственог система и реформа система образовања. Основа реформи јавног сектора је : а) смањење укупних издатака за запослене у државној управи, јавним службама и јавним предузећима, изједначавањем плата у јавном сектору са платама за упоредива радна места у приватном сектору, б) смањење броја запослених у јавном сектору тамо где је то могуће, а да се не наруши квалитет пружене услуге; в) редуцирање администрирања и унапређење процеса јавних набавки обезбедити смањење издатака за робе и услуге; г) наставак смањења директног субвенционирања уз убрзање реструктурирања и комерцијализације јавних предузећа. Нужно је изградити нови концепт државе и државне администрације и избећи дуализам који сада постоји између старих државних структура и нових институција који настају усвајањем европске праксе и закона. Мишљење привредника је да администрација, која у суштини предлаже законе, то чини, пре свега, да би креирала тражњу за бирократијом. Јавна предузећа треба реорганизовати (корпоратизацијом и приватизацијом), тако да се њихово пословање измести из јавног у реални сектор привреде и ова предузећа почну да послују у конкурентном тржишном амбијенту. - У циљу повећања ефикасности пословања јавних предузећа: потребно је нормирати одговорност руководећих и одговорних лица у јавном сектору за закаснело плаћање и непоштовање одредби о ограниченим роковима измиривања новчаних обавеза, што је потребно да би био заокружен оквир финансијске дисциплине; успоставити јасне механизме формирања цена производа и услуга, која ће минимизирати социјалну компоненту и обезбедити економску одрживост и квалитет понуде. У ту сврху држава треба да донесе јасну социјалну стратегију и изради социјалне карте становништва и одреди изворе и начин субвенционисања услуга за социјално угрожене категорије становништва; обезбедити ефикасно коришћење модела приватно-јавног партнерства; потребно је изградити ефикасан механизам наплате потраживања од привреде и грађана; треба извршити корпоратизацију државних предузећа уважавајући ОЕЦД принципе и смернице за унапређење корпоративног управљања као и Кодекс корпоративног управљања ПКС. Директоре и чланове управљања у јавним предузећима и јавним агенцијама за управљање добрима од општег интереса и добрима у општој употреби у јавној својини бирати на јавном конкурсу. Јасно профилисати улогу државе у управљању природним ресурсима који су дати на коришћење државним предузећима. - Реформа пензионог система учинити да се Фонд ПИО не наслања само на буџет, већ му омогућити да има директне, тј. изворне приходе (учешћем у власништву јавних предузећа где по основу профита може обезбедити део финасирања, као учешћем у земљишним фондовима и враћањем дела имовине која им је одузета). Извршити оптимизацију рада администрације у фонду, повећати ефикасност. Садашњи Фонд ПИО се мора ослободити елемената социјалне заштите и реформисати и кадровски и технички оспособити. 29

30 1.4 Монетарна политика анализа и препоруке Основни задатак монетарне политике је обезбеђење ниске стопе инфлације ради стабилности пословног и инвестиционог амбијента. Међутим, монетарна политика је у уској спрези са фискалном, а како је претходно констатовано да фискална политика није била усмерена на одржање макроекономске стабилности, то ни монетарна политика није могла бити успешна. Последица тога је да је годину Србија завршила са просечним растом потрошних цена од 7% и тиме се сврстала у земље са највишом стопом инфлације у Европи. Због тога инсистирање на повећању индиректних пореза (ПДВ) у циљу повећања јавних прихода захтева озбиљно разматрање. У години реалне плате су биле четири пута веће него године (док је номинална плата 16 пута већа у у поређењу са годином. БДП је увећан 1,5 пута, тј. за 50%. Евро вреди 1,7 пута више у динарима на крају истог периода, што практично значи да је номинална плата изражена у еврима порасла чак девет пута. Упркос дефициту текућег рачуна платног биланса, у протеклих десет година, вредност домаће валуте је трпела јаке апресијацијске притиске у периодиа великих прилива страног капитала ( од 2006 до 2008.) и јаке депресијацијске притиске у периодима повећане неизвесности на светском финансисјком тржишту и са тиме повезаним одливима приватног дуга ( почетак и 2010 и од краја до данас). Иако је избор флексибилног девизног курса логичан у малој отвореној економији са скромним девизним приливом, тј. са структурним трговинским дефицитом, његова потпуна флексибилност није могућа. Флексибилност је са једне стране ограничена због високог степена преноса слабљења динара на цене, (тј. инфлацију). Са друге стране претерана апресијација такође није пожељна са аспекта спољне конкурентности и извоза. Тако монетарна политика, која у режиму циљане инфлације уз флексибилан девизни курс има теоријски сву моћ, у пракси је показала да има ограничен домет и да покушава да санира последице. Висока евроизација сужава домет канала каматне стопе на свега око 30% динарске новчане масе. Отвореношћу капиталног рачуна отвара се простор за тзв. carry trade, тј. курсне и каматне арбитраже које су мотивисане разликом између домаће динарске каматне стопе и стопе на европском тржишту новца, као и очекиваним променама вредности курса. У таквим условима смањење референтне каматне стопе иако оправдано са аспекта будуће инфлације и циклуса у којем се привреда налази, може бити спречено због ризика да се смањењем ове каматне разлике подстакне одливање краткорочних средстава из динара у кратком року, што негативно утиче на раст цена. Ова година је показала да монетарна политика и у условима ниске инфлације, али са високим ризиком нестабилности (замразавање аранжмана са ММФ, избори, изостанак чврсте фискалне политике, пад привредне активности и пад извоза) није делотворна. Закон о НБС обавезује централну банку да контролише инфлацију што је преточено у монетарни режим циљања инфлације и резултирајућег флексибилног курса. Монетарном политиком може се контролисати или инфлација или курс, а не и једно и друго. Светска економска криза је показала да су земље са фиксираним курсом претрпеле највеће последице па је због тога неопходна политика предвидивог флексибилног курса.. Поновна равнотежа на тржишту може бити постигнута уколико НБС својим мерама доведе до дугорочног смањења инфлације, које ће последично водити ка стабилизацији инфлаторних очекивања, смањењу осцилација и враћању поверења у домаћу валуту, смањењу девизног ризика и стварању предвидивијег пословног окружења са стабилним финансијским и банкарским сектором. 30

31 Поента успешности монетарне политике ипак неће бити само поштовање, у начелу, исправних правила, већ међусобно одговорна стратешка сарадња са Владом. Препоруке: Обезбедити ниску инфлацију уз што мање флуктуирање. Курс динара мора остати руковођено пливајући, али уз све мање практиковање интервенција на девизном тржишту. Одговорност Народне банке је да повећа волатилност номиналног курса динара (и дестимулише улагаче са краткорочном визијом). Обезбедити предвидив реални курс динара. У ток контексту Влада мора да осмисли и реализује временски и социјално могућ програм (и/или механизам) платнобилансног прилагођавања, те би одступања од тренда реалног курса динара искључиво била резултат ублажавања ефеката екстерних шокова. Стабилизацијом курса и инфлације допринети смањењу девизних ризика, осетљивости банкарског сектора и инфлације на промене девизног курса. Редукција ризика омогућила би смањење издвајања по основу девизне обавезне резерве, што би довело до смањења трошкова прибављања средстава код банака и одливе по основу камата на кредита и захтеване колатерале код привреде. - Дестимулисати прилив шпекулативног капитала како би се умањили проблематични извори који у крајњој инстанци се користе за финансирање текуће потрошње. То би допринело смањењу спољнотрговинског дефицита, будући да се додатно увећана потрошње углавном алиментира из увоза. Поред тога, преко стабилнијег односа девизне понуде и тражње, стабилизовао би се девизни курс и извозни амбијент, што би економским субјектима обезбедило да у извозу имају јаснију рачуницу на дужи рок. II ЗАПОСЛЕНОСТ Повећање реалне одрживе запослености је кључни изазов нове Владе и зато је неопходно сагледати са једне стране способност привреде да генерише нова радна места а са друге стране способност државе да генерише амбијент, политике и неопходне и приоритетне реформе за одржив привредни раст. Стопа незапослености која је према анкети о радној снази из новембра године износила 23,7% и једна је од највиших у Европи и са собом носи и економске и социјалне ризике. Додатан ризик представљају диспропорције у односу броја запослених и броја пензионера, броја запослених у јавном сектору и сектору прерађивачке индустрије, као и у односу активног и издржаваног становништва. То захтева неодложне реформе које ће омогућити нове инвестиције у сектор размењивих добара, обезбедити амбијент за привлачење инвестиција у приватни и јавни сектор, реформисати радно законодавство и спровести пореску реформу која је прилагођена економској снази привреде и којом ће се смањити оптерећења на зараде запослених. Стопа незапослености, према методологији Међународне организације рада, је удвостручена између и године са 12,2% је повећана на 23,7%. У години су само две европске земље имале вишу стопу незапослености од Србије Република Македонија (31,8%) и Босна и Херцеговина (27,6%). Незапосленост у Србији је значајно висока и у односу на земље чланице ЕУ, а само Шпанија и Грчка бележе стопе незапослености на сличном нивоу. 31

32 Незапосленост је висока у свим старосним групама, највећа је код младих (код узраста година у години износила је 62,2% 5, од године 48,8%, а 27,0% код узраста 30-34године). Извор: Еуростат и Завод за статистику Републике Србије. Незапосленост у Србији је углавном дуготрајна. Чак 73,7% незапослених је без посла дуже од једне године, више од половине (55,3%) дуже од две године, а преко 10 година је без посла чак 12,4% од укупног броја незапослених у Србији. Просечна дужина трајања незапослености је слична код жена и мушкараца. Разлози дуготрајне незапослености су бројни: нова радна места слабо отварају (ниска активност привреде), незапослени немају тражене квалификације, незапослени нису довољно мотивисаним понудом за посао, а неретко се користе и социјалном помоћи (накнадама за незапослене). Дуготрајна незапосленост у Србији доноси повећани ризик трајне немогућности проналажења посла, будући да њихово знање и вештина постепено застаревају. Узрок незапослености је у највећој мери последица дуге и неуспешне транзиције. То илуструје податак да је међу незапосленима у години највише оних који су већ имали посао (64,0%), али су без њега остали услед отказа или ликвидације предузећа (чак 51,7% незапослених је у том статусу из овог разлога). Највише је незапослених са завршеном средњом школом (чак 67,2%), што указује на неприлагођеност средњошколског система потребама привреде. 5 Стопа незапослености представља проценат незапосленог од укупног броја активног становништва радног узраста. 32

33 Посебан ризик представља диспропорција између активног и издржаваног становништва која је у години износила 46,4%, што значи да више од половине радне снаге у Србији 6 припада категорији неактивног, тј. издржаваног становништва 7. Извор: Анкета о радној снази, Међу неактивнима је велики број пензионера (42,8%), али и лица старосне групе година, који су углавном престари за школовање, премлади за пензију, а изгубили су наду у могућност налажења посла (у години их је било 55,2% од укупног броја неактивних лица). Стопа запослености 8 је веома ниска са ризиком наставка негативних тенденција. У години је мање од половине становништва између 15 и 64 године радило (45,4%). Поређења ради, у истој години у Бугарској и Румунији је око 58,5% становништва радног узраста било запослено, Хрватској 52,4%, Пољској 59,7%, а у Аустрији чак 72,1%. Извор: РЗС, Анкета о радној снази, новембар Радна снага се дефинише као становништво са 15 и више година старости. 7 Поређења ради, према подацима Еуростата, у последњем кварталу године стопа активности у Бугарској је износила 66,3%, у Чешкој Републици 70,7%, Пољској 66,5%, Румунији 63,0% и Хрватској 60,1%. Извор: Eurostat (2012), 8 Стопа запослености представља проценат запосленог од укупног становништва радног узраста. 33

34 Извор: РЗС, Анкета о радној снази. Број активних лица смањењен је у периоду између и године за скоро 19%, односно на 46,4% укупног становништва старијег од 15 година. Просечна годишња стопа опадања активног становништва у посматраном периоду је износила 2,9%, а као основни узроци се наводе негативни природни прираштај, старење становништва и значајан одлив у иностранство. Број радно способног становништва смањењен је у периоду од до године за 7,6% или за 1,1% просечно годишње. Стопа активности становништва радног узраста у години (59,4%) је мања за скоро 7 процентних поена у односу на годину. Издваја се ниска стопа активности жена, младих из старосне групе година, као и старијих лица (55 64 година). Извор: РЗС, Анкете о радној снази. Податак да је у Србији у години према Анкети о радној снази из новембра године. било 1,2 милиона лица старости година у односу на 0,9 милиона из године, најбоље одсликава и потврђује процес старења радне снаге. У истом периоду, запосленост ове старосне групе је повећана за 16,5%, али је и незапосленост удвостручена. Ова старосна група је жртва транзиције српске привреде. 34

35 Укупан број лица узраста године је смањен за 14% у 2011.у односу на годину, док је укупан број активних у овој старосној групи смањен за 26,6% (неактивни су достигли 71% лица у овој старосној групи). Ова кретања су комбиновани резултат тренда повећања учешћа младих у образовању и погоршања шанси на тржишту рада за младе током кризе, што значи да су немогућност проналажења посла млади компензирали продужењем школовања. Млади људи се чешће запошљавају у неформалном сектору, што значи да је и квалитет њиховог запослења лошији од квалитета запослења осталих старосних група. Чак 28,3% укупног броја запослених старости између 15 и 24 година је запослено у неформалном сектору, а значајно је и учешће по овом критеријуму старосне групе година. Запосленост у неформалном сектору Према званичним подацима, у неформалном сектору је запослено 18,8% од укупног броја запослених у Србији, што у апсолутним показатељима износи око 0,4 милиона лица. У неформалном сектору посао најпре налазе особе са ниским степеном образовања, тј. са завршеном основном школом, а нарочито особе без школе. Карактеристика рада на тзв. ''сивом тржишту'' је већа еластичност на проблеме у пословању. Наиме, током кризе, неформална запосленост је опадала брже од формалне. Овакав неочекивани тренд се може приписати израженом дуалитету српског тржишта рада на коме су радници који раде на црно, радници под уговором на одређено време и запослени у традиционалним услужним делатностима најугроженији и први остају без посла. Неповољна је квалификациона структура становништва Извор: РЗС, Анкета о радној снази, новембар С обзиром на доминацију средње стручне спреме у понуди радне снаге (јер у укупном броју незапослених учествује са око 67%), можемо се запитати да ли уопште на тржишту рада располажемо радном снагом за квалитетније послове. 35

36 Превазилажење постојеће ситуације, тј. неповољне квалификационе структуре незапослених, застарелост знања и неадекватност способности, захтева реформу и иновирање и система образовања, а посебно средњег стручног образовања, и образовања одраслих. Секторска структура запослених Знатан део радне снаге у Србији упошљава пољопривреда којој су потребна лица са ниским квалификацијама, док се у производњи хране јављају нови захтеви који подразумевају стицање нових знања и вештина. Структура запослених према секторима делатности Извор: РЗС, Анкете о радној снази. Приметан је раст учешћа пољопривреде и сродних делатности у укупном броју запослених, а пад учешћа прерађивачке индустрије и грађевинарства, што се свакако не може оценити пожељним. У години у прерађивачкој индустрији је било запослено 387 хиљада лица, што чини 17% 36

37 укупног броја запослених. У истој години, према подацима Министарства финансија 9, у јавном сектору је било запослено око 469 хиљада лица, што чини 20,1% укупног броја запослених. Запосленост у јавном сектору је смањена у периоду године за 7,7%, док је укупна запосленост у истом периоду смањена за 18,7%. Извор: РЗС, Анкета о радној снази, новембар 2011; Министарство финансија, Билтен јавних финансија, стр. 27, јануар Неусклађеност понуде радне снаге са потребама привреде. С обзиром на то да по новом Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, послодавци немају обавезу да објављују слободне послове преко Националне службе за запошљавање, није могуће директно сагледати потребе за радном снагом. Индиректно се може закључити да постоји неусаглашеност понуде и потражње радне снаге и то на основу чињенице да одређен број пријављених потреба за запошљавањем остаје непопуњен, јер нема лица са одговарајућим знањима и вештинама. Истовремено, постоји велики број лица са занимањима за која не постоји потреба на тржишту рада. Такође, дефицитарност и суфицитарност су регионалног карактера, па иако на подручју Републике Србије постоје лица одређених занимања, радна места ипак остају непопуњена због изразито слабе територијалне мобилности радне снаге. Кључни налази: Транзиционо реструктурирање тржишта рада још увек није довршено и може се очекивати да ове тенденције и у наредном периоду наставе да увећавају ефекте економске кризе. Дугорочно решење захтева већу улогу активне политике запошљавања. Пад запослености је изражен у формалном и у неформалном сектору у свим делатностима привреде и последица је смањења укупне тражње, а не услед секторске реалокације. Постоје и структурне неусклађености понуде и тражње рада, што указује на нужност реформе тржишта рада и система образовања. Послодавци имају доста потешкоћа при запошљавању радне снаге. Најпре, порези и доприноси на зараде су високи, а обрачун зарада је сложен процес. Постоје ограничења у 9 Министарство финансија, Билтен јавних финансија, јануар

38 погледу рада на одређено време и других флексибилних видова запошљавања, високи су трошкови отпремнина, као захтеви у погледу заштите на раду и недоследност инспекције рада. Бројне области рада и запошљавања нису јасно и прецизно дефинисане, па остају у регулаторној сивој зони (нпр. аутсорсинг запослених, односно рад посредничких агенција у запошљавању), док су друге уређене превазиђеним прописима (нпр. радни однос странца). Стога не представља изненађује то што је студија УСАИД Пројекат за боље услове пословања године спровео применом модела стандардног трошка показала да су процедуре везане за запошљавање треће по висини трошкова које стварају. Чак 96% предузећа обухваћених испитивањем навело је да порези и доприноси на зараде имају негативан утицај на њихово пословање. Један од облика у коме се овај проблем јавља је и опште присуство рада у неформалном сектору ( сивог и црног тржишта рада ). Не само што ови проблеми имају негативан утицај на легалну запосленост, већ се и важећим мерама државне политике у погледу запошљавања умањује продуктивност, будући да су флексибилни видови запошљавања и зарађивања ограничени правним оквиром. Неопходне реформе јавног сектора (државне администрације, јавних служби, пензионог и здравственог фонда) окончање процеса реструктурирања, очекивано банкротство једног броја предузећа као последица несолвентности вршиће притисак на раст незапослености. Због тога је потребно пажљиво планирање динамике реформи у овим секторима и доношење програма активног запошљавања, реформа тржишта рада и свеобухватна реформа образовног система, како би се смањили социјални притисци. Препоруке: Потребно је успоставити стабилан и системски дијалог репрезентативних представника кроз Социо-економски савет. Успоставити правила да се одлуке о цени рада везују за одрживу економску снагу привредих субјеката и кретање јединичних трошкова рада. Потребно је донети нови Закон о раду који ће омогућити предузећу једноставније, јефтиније и флексибилније запошљавање радника. Закон о раду садржи неколико решења чија је примена врло проблематична јер стварају послодавцима сметњу или ограничење у пословању. Закон о раду у себи садржи превелик број половичних решења и решења која изискују огромне трошкове у спровођењу, а нека од њих су: папирологија о запосленима и њено чување; обрачун зараде је прилично компликован, а обавеза запослених да потписују евиденцију о заради беспотребна; анекс на уговор о раду могуће је потписати само у ситуацијама које су наведене у члану 171, а тај члан не обухвата све ситуације у којима је анекс уговора потребан; одредбама важећег Закона смањује се флексибилност у појединим облицима радног ангажовања (с обзиром да Закон не познаје концепт изнајмљивања радне снаге и да ограничава могућности ангажовања лица ван радног односа), чиме се негативно утиче на ниво запослености и на повећање сивог тржишта; законом се ограничава прековремени рад на 8 часова недељно без остављања могућности да уз сагласност запосленог он буде дужи итд. Сви ови недостаци, као и многи други које овде не наводимо, стварају проблеме у односима између запослених и послодаваца (Србија се налази на 136. позицији у оквиру Глобалног индекса конкурентности када је у питању сарадња између запослених и послодаваца). Потребно је смањити износе обавезних отпремнина, административна оптерећења и централизовати колективне уговоре. Потребно је смањити порезе на зараде, али истовремено установити како се изгубљени приходи по том основу могу надоместити другим облицима пореза. 38

39 Потребно је донети нови Закон о запошљавању страних држављана. Садашња регулатива (Закон из године) је застарела, а измена учињена године обухватила је само казнене одредбе. Наиме, по сада важећем решењу за запошљавање страних држављања потребна је одговарајућа боравишна дозвола и сагласност Националне службе за запошљавање да на тржишту рада нема траженог профила радника. Овакво законско решење отежава запошљавање страних држављања које је уско повезано са страним директним инвестицијама и конкурентношћу наше земље за привлачење страних инвестиција. Извршити реформу образовног система у складу са потребама тржишта рада. Зато је неопходно успоставити методологију за истраживање и процену потреба за новим занимањима и пословима и мотивисати послодавце да се укључе у крирање политике образовања. Преиспитати ефекте до сада предузиманих активних мера запошљавања и направити свеобухватан програм са инструментима подршке активном и одрживом запошљавању, кроз самозапошљавање, социјална предузећа, преквалификацију, доквалификацију, са посебним програмом подстицања запошљавања у пољопривреди, младих, жена и осетљивих група становништва. Измена члана 88. Закона о осигурању, где би послове осигурања могло обављати и физичко лице у својству зависног заступника, односно као споредну делатност, би се створила могућност капиларног приступа тржишту осигурања и створили услови за ново запошљавање. III ПРИВРЕДА 3.1. Структурни проблеми анализа и препоруке Најзначајнији изазов са којим се суочaвамо је отклањање неодрживих диспропорцијa између производње и потрошње, домаће штедње и нивоа неопходних инвестиција, увоза и извоза. Кретање бруто домаћег производа Србије, 1989= Ниво и динамика раста економске активности у Србији су ниски. Економска активност у претходном петогодишњем периоду ( године), мерена бруто домаћим производом, је 40% испод њеног максималног нивоа забележеног године, односно на нивоу који је већ био 39

40 достигнут пре 40 година. При просечној стопи раста забележеној у протеклих 10 година (око 3,3% годишње), максимални обим економске активности из би био достигнут тек око године. Наравно, све то под претпоставком одсуства трајнијих ефеката актуелне кризе, која је значајно успорила просечну стопу раста која у протеклих пет година износила 1,1% годишње. 100 Структура бруто додате вредности у Србији Остало Трговина и туризам Саобраћај Грађевинарство Индустрија Пољопривреда Промене у структури економске активности су неадекватне са становишта дугорочних изгледа раста. Раст у протеклих 10 година је готово искључиво заснован на повећаном обиму услуга. Услед тога, њихов допринос формирању бруто додате вредности је повећан са око 1/2 на готово 2/3. У том истом периоду традиционалне извозне делатности губиле су на свом структурном значају. То се пре свега односи на сектор индустрије и пољопривреде. Примера ради, просечан раст индустрије у протеклих 10 године је око 0,7%, што значи да се у овом веку нећемо ни вратити на ниво из године. Крајем осамдесетих година сваки трећи динар у БДП долазио је из индустрије, данас је то сваки седми динар. 40

41 Данас индустрија даје негативан допринос расту. Прерађивачка индустрија која, иако има доминантно учешће у извозу, у истом периоду, бележи просечну стопу раста од 0,2%. Допринос индустрије БДП Евидентно је да су индукована структурна померања у БДП ишла у корак са растом који је доминантно заснован на форсирању домаће тражње. То доводи до дисбаланса у производњи на терет разменљивих добара који се уравнотежује преко платног биланса, а ограничен је са одрживости спољног дуга земље. Поред тога, са становишта тржишног и посебно финансијског положаја, све је евидентнији дуализам унутар приватног сектора с обзиром на то да ли је власник домаћи или из иностранства. Просечно учешће индустрије у структури БДП је око 31% за земље које су економски развијене и богате ресурсима. У Европи је просечно учешће индустрије око 25% с чиме је она незадовољна и у врх своје агенде за наредни развојни циклус ставља Повратак индустрије у Европу. Ниска ефикасност и конкурентност су фундаментални проблем привреде и морају бити у основи интересовања економске политике. Без повећања ефикасности и на њој базиране конкурентности неће се изменити неповољне тенденције у погледу структуре економског раста, посебно у сектору разменљивих добара. Због тога је посебан део анализе посвећен проблему конкурентности на нивоу државе и привреде. Извозна усмереност Ниска извозна пропулзивност привреде је кључни фактор који је одржава релативно висок дефицит биланса роба и услуга. У овом погледу остварени су значајни резултати у периоду од до године, као и од године. У години извоз ће достићи готово 1/3 бруто домаћег производа, што је његово рекордно учешће. Овај резултат је добрим делом омогућен и смањењем бруто домаћег производа. То је неминовност јер повећање извоза захтева смањење домаће тражње, чиме се даје негативан импулс расту, већи од позитивног који проистиче из повећања екстерне тражње. 41

42 70 Извоз и увоз роба и услуга година Извоз, % БДП Увоз, % БДП Покривеност увоза извозом, у % Извор: НБС Структура извоза је неадекватна с обзиром на секторску, наменску и географску дисперзију. Са становишта секторске структуре доминирају производње са нижом додатом вредношћу, као што је производња репродукционог материјала, пољопривредних производа и резервних делова ако је реч о извозу средстава рада. Извоз репродукционог материјала у достигао је чак 2/3 укупног извоза, док је учешће потрошних добара око ¼. Готово ½ укупног извоза отпада на два сектора СМТК и то: производи сврстани по материјалу и храна и живе животиње. Географски доминира извоз у ЕУ око 60%. Извоз управо ових група производа даји главни садржај одржавања релативно високог нивоа извоза у кризном периоду. Извоз најзначајнијих сектора Производи сврстани по материјалу Храна и живе животиње у млн УСД Машине и транспортни уређаји Разни готови производи Хемијски производи I-X'11. Извор: НБС. Висок увоз изазван је енергетском и технолошком зависношћу, али и политиком доходака која је праћена прецењеношћу динара. У наменској структури увоза, такође, доминирају репродукциони материјал, сировине и енергенти. Транзициони процес по правилу производи повећање увоза, али је код успешних примера то било превазиђено након њеног окончања. У нашем случају очигледно је да се то није десило. Тако нпр. уместо да се смањује у Србији производња постаје у све већој мери енергетско зависна. У истом смислу индустријска технолошка основа је и даље доминантно заснована на увозу. Најзначајнији дефицит се евидентира у производњи трајних потрошних добара. 42

43 Увоз најзначајнијих сектора у млн УСД Производи сврстани по материјалу Машине и транспортни уређаји Минерална горива и мазива Производи и трансакције, непоменути Хемијски производи I-X'11. Извор: НБС. Извоз мора бити приоритет које се подржава економском политиком како у погледу текућих тако и системских решења. Циљ је повећање дисперзије у извозу како у секторском тако и у географском погледу. За ове намене неопходно је обезбедити ефикасније и обимније мере финансијске подршке. Препоруке: Дефинисање производних приоритета као смернице за директније ангажовање развојне политике. Приступ има за циљ да иницијално оформи конкурентност у областима од посебног значаја за макроекономску стабилност и/или промену извора економског раста. Директније ангажовање државе у производњи неопходно је секторски, али временски јасно димензионирати како селективна политика не би добила карактер константе у калкулисању економских субјеката. Производње са највећим изгледима за успех су у области енергетике, агрокомплекса и прерађивачке индустрије. Производни приоритети са аспекта природних и створених потенцијала су: Енергетика сходно потенцијалима, посебно у сегменту обновљивих извора, али и уважавајући домаће и регионалне потребе за енергијом има значајан развојни потенцијал. На експлоатацији овог потенцијала неопходно је ангажовање и домаћих и страних финансијских извора и то како приватних тако и државних. У току изградње објеката, постројења и пратеће инфраструктуре то би имало и позитиван утицај на економски раст, док би у току рада њихов допринос био у обезбеђењу расположивости енергената и стабилности електроенергетског тржишта, а позитиван ефекат би био остварен и у виду смањења спољнотрговинског дефицита земље. Пољопривреда и прехрамбена индустрија, полазећи пре свега од природних компаративних предности земље, представља велику развојну шансу Србије, али њено адекватно коришћење захтева: - корените промене у пољопривредној политици укључујући и земљишну политику (наслеђивање, стимулативан порески третман у зависности од употребе, оштро дестимулативан третман некоришћења земљишта, закуп итд.); - позиционирање улоге робних резерви у правцу развоја њене стабилизаторске улоге на тржишту; - дефинисање механизама за уређење тражишта примарних пољопривредних производа кроз оснивање продуктних берзи; 43

44 - дефинисање дугорочне стимулативне аграрне политике, као активне извозне политике, посебно производње производа виших фаза прераде са јасним инструментима (не)финанисијске подршке; - осмишљавање и законско уобличавање ефикасног модел задругарства користећи посебна европска искуства. Прерађивачку индустрију треба подржати али селективно имајући у виду допринос појединачне производње уравнотежењу спољнотрговинског биланса земље, анагажовању високих технологија, производњи производа са високом нето додатом вредношћу, броју ангажованих локалних малих и средњих предузећа у ланац снабдевања као и ангажовању што већег броја висококвалификоване радне снаге. У том циљу неопходно је следеће: - дефинисати план финансијске и нефинансијске подршке за имплементацију Стратегије и политике индустријског развоја Србије; - дефинисати ефикаснију политику привлачења инвеститора кроз различите видове дозвољене државне помоћи као што су снижавање пореза на зараде, бесплатно уступање земљишта и објеката, подстицање истраживања, развоја и увођења нових технологија, а у мањој мери директним или индиректним субвенционирањем. Очекивани ефекти ових мера су повећање извоза и сманјњење увоза, а ако се ради о технолошки захтевнијим производима и у задржавању домаћег техничкотехнолошког потенцијала Проблеми финансирања привреде анализа и препоруке Основни стратешки проблем привреде је да су нето приливи ликвидних средстава из редовног пословања недовољни за финансирање потребног нивоа инвестиција. Његово разрешење, са становишта власника, у основи је могуће само повећањем ефикасности која се базира на употреби или реалокацији расположивих ресурса и, по потреби, обезбеђењу додатних извора. Ефикаснија реалокација смањује потребу за додатним изворима финансирања у мери у којој мобилност повећава ефикасност употребе постојећег капитала која би за резултат имала већу профитабилност привреде и мању цену кредита (мања тражња и нижи појединачни ризик). Ефикасна реалокација ресурса је дугорочан процес, поготово са постојањем диспропорција у привредном систему, а тренутно постоје три могућа извора за повећање инвестиција: - стране директне инвестиције; - спољно задуживање; - домаћа штедња (и ту се пре свега мисли на штедњу становништва). млн евра Штедња по институционалним секторима Становништво Привреда Остали Извор: НБС 44

45 Тренутно имамо ситуацију да се држава са једне стране скупо задужује, док грађани јефтино и несигурно пласирају новац. Домаћинства су, по официјелним подацима, знатно мање задужена него у другим земљама, штедња је доста висока, али је и даље огроман део новца тезаурисан или усмерен у непродуктивне инвестиције због чега је од пресудног значаја да се циркулација новца убрза. Са друге стране, укупне инвестиције у фиксне фондове су у последњих неколико година (од до године) смањиване по просечној стопи од око 5%, док је потенцијал сопственог инвестирања привреде у периоду од до године. Извор: Привредна комора Србије. Узрок је низак ниво штедње, али и слаб кредитни бонитет предузећа. У активи предузећа доминирају непродуктивне имобилизације (грађевински објекти а не опрема) и потраживања од купаца чија је наплата услед неликвидности неизвесна. То доприноси повећању трошкова и губитака, а самим тим и смањењу акумулативне способности предузећа. Поред негативних пословних резултата на смањење акумулативне способности утицао је и постојећи приватизациони модел, односно честа пракса да нови власник, уместо да улаже у предузеће како би поправио његов финансијски положај, за циљ има да што пре извуче иницијално уложени новац како би га искористио у оквиру нове приватизације или користио за повећање своје личне имовине. Иако је штедња становништва порасла са 49,4 милијарди динара у години на на 794,9 милијарди динара у години она је и даље мања од потреба привреде за инвестирањем. Такође, уколико се погледа рочна структура штедње становништва може се приметити да је та штедња углавном краткорочна. Извор: НБС. Извор: НБС. 45

46 Оваква рочна структура штедње становништва води ка ограниченој могућности пласирања ових средстава од стране банака у привреду за финансирање инвестиционих пројеката, док са друге стране доводи до поскупљења извора и предодређује рочну структуру понуде ових средстава на тржишту. Кредитна понуда је значајна али неадекватна, како у погледу рочности тако и у погледу валутне структуре. Према подацима за годину банке су били значајан извор средстава предузећа око ¼ укупне пасиве привреде. Са растом неликвидности привреде ови извори су постали компаративно значајнији, а у погледу рочности су краћи. То је резултат недостатка дугорочнијих извора и њихове слабије понуде од стране банака (посебно ако се искључе кредити код којих је држава субвенционирала део каматне стопе), али и већих потреба привреде да финансира текућу производњу и уздржанији став према повећању дугорочнијег везивања средстава у условима растуће неизвесности. Друга, у нашим условима, такође могућа ситуација је да се већим коришћењем краткорочних извора, кроз институт рефинансирања, надомешта недостатак адекватнијих дугорочних извора. Ако се не промени начин финансирања привредног раста (до сада углавном на бази прилива средстава из иностранства путем кредита или СДИ), биће тешко убрзати привредни раст. Од кључног значаја за убрзање привредног раста јесте раст приватних улагања. Финансирање привреде се у све већој мери заснива на коришћењу екстерних извора, посебно финансијских, док се средства у привреди, у целини посматрано, користе недовољно ефикасно. Нова улагања углавном не повећавају ефикасност употребе имовине јер знатним делом доприносе увећању непродуктивне имовине. Актива и пасива привреде је све неадекватнија са становишта рочне и валутне структуре, што је резултат карактеристика расположивих извора финансирања, али и употребе тих средстава. Мање поверење у макроекономску стабилност повратно повећава трошкове финансирања и смањује одобрене периоде отплате што додатно отежава финансирање привреде. Све горе поменуте чињенице доводе до промена у изворима финансирања привреде између сопствених и позајмљених средстава. Структура извора средстава привреде се помера у корист финансијских и краткорочних, а на терет сопствених извора. Тако је у структури укупних извора средстава учешће сопствених извора смањено преко 13 структурних поена у години у односу на годину, док је учешће финансијских извора повећано за преко 9,5 структурних поена. Пословни и остали извори финансирања привреде су смањени за готово 4 структурна поена. Са друге стране, у том истом периоду долази до значајног пада учешћа сопственог капитала и повећања краткорочне и дугорочне задужености. Упркос чињеници да је дугорочна задуженост од до године порасла за око 6 процентних поена, у том истом периоду дошло је до пораста краткорочне задужености за преко 8 процената. То указује на отежано дугорочно финансирање с обзиром на претежно краткорочну структуру понуде извора финансирања. 46

47 55 Квалитет извора привреде укупна пасива умањена за губитак = Капитал Дугорочни извори Краткорочни извори Важно је напоменути и да су ове промене у структури пословне имовине и извора финансирања довеле до погоршања показатеља дугорочне финансијске равнотеже и финансијске сигурности. Дакле, додатни проблем привреде је да је вредност сопственог и укупног нето обртног капитала негативна или у безначајно малом обиму може да покрије залихе. У години 1,9% пословне имовине у сталним средствима (или 187 милијарди динара) није покривено сопственим и дугорочним изворима привреде. Истовремено, сопствени нето обртни капитал привреде је негативан у укупном износу од 2,1 милијарду динара. То је резултат смањења значаја сопствених у укупним изворима, а исто се негативно одражава и на кретање показатеља финансијске сигурности који је у константном пада (и представља додатни отежавајући фактор при обезбеђивању нових извора средстава). 47

48 У пасиви, са становишта рочности, све више доминирају кракторочни извори и то углавном банкарски. Последично значај сопствених извора је све мањи. Прибављање капитала емисијом акција, сем када се ради о промени власничке структуре, практично не постоји. Притисак на билансе успеха предузећа проистиче и из начина финансирања ослоњеног на банкарске кредите. Ту су присутна два проблема: први, високи трошкови сервисирања дуга (камате, провизије, осигурање, курсне разлике) и други, погрешно коришћење кредитних средстава од стране менаџмента предузећа. Дакле, проблем није само у обиму и цени задуживања, већ и у чињеници да се прикупљена средства погрешно употребљавају услед чега изостаје добит. То је механизам, чијим задржавањем, све већи број корисника кредита из проблема акутне неликвидности прелази у стање хроничне инсолвентности. Филозофија инфлаторног финансирања и обезвређивања дуга показује се као проблем предузећа. При оваквој употреби расположивих финансијских средстава не само да се не могу платити доспеле камате него се не може вратити ни главница. Не спорећи потребу смањења трошкова и путем смањења трошкова сервисирања, мора се рећи да и без ових трошкова привреда не би обезбеђивала адекватан ниво профитабилности неопходног за значајније финансирање сопствених инвестиционих напора. На то указују и резултати наступа државе везаног за финансирање дела камате. Међутим, утицај ових мера на биланс успеха предузећа је мање значајан у односу на њихов негативан утицај у смислу формирања паралелног кредитног тржишта. То је само умањило мотив кредитора да на редовном тржишту снижавају камате како би кредитну активност задржале на нивоу који им обезбеђује профитабилност, а имајући у виду изразито висок ниво ликвидности банкарског сектора у целини. У истом правцу је деловало и задуживање државе на домаћем тржишту путем креирања сигурних послова за банке и истискивање привреде. Кључни проблем финансијског система није његова неликвидност већ све израженија инсолвентност сектора привреде која може озбиљно да угрози његову стабилност. 48

49 70 Раст кредита привреди годишње стопе раста, у % Домаћи Спољни Укупни Извор: НБС, прарачун Неповољни услови пословања утицали су да привредна друштва своје ресурсе првенствено усмере на текуће пословање, те су укупна улагања привредних друштава у години повећана за свега 1,6% у односу на претходну годину. Благо повећање инвестиционе активности праћено је значајним растом потраживања и растом губитака изнад висине капитала (11,9% односно 29,6%), што је резултирало смањивањем учешћа сталне имовине у укупним средствима и узроковало даље погоршање структуре средстава привредних друштава. У светлу могућности финансирања привреде неопходно је сагледати и улогу државе и банака. Због неопходности финансирања својих расхода и обавеза држава је користила како домаће тако и међународне изворе финансирања. До године може се рећи да је ниво кредитирања државе од стране банака на домаћем тржишту уз нешто мање осцилације стагнирао. Међутим, проблем настаје у после године када долази до значајног пораста кредитирања државе од стране банака на домаћем тржишту. Банке на домаћем тржишту у години повећале су своје кредитирање државе у односу на годину за преко 205 милијарди динара (у години ниво позајмљених средстава држави износио је 18,7 милијарди динара, а у години 223,8 милијарди динара). На тај начин држава је извршила додатни притисак на кредитну активност банака која је резултирала истискивањем приватног сектора и смањењем њихове могућности задуживања Нето позиција државе код банкарског сектора (у мулионима динара) Кредити НБС држави Кредити банака држави Извор: НБС 49

50 Уколико се пак посматра кредитна активност банака може се приметити да је и поред умањења рестриктивности монетарне политике у другој половини године и кредитима са субвенционисаним каматама за ликвидност, она имала скроман раст од 8,6% на крају децембра у односу на децембар године. Када се погледа задуживање привреде, у земљи и иностранству, може се закључити да је у прошлој години дошло до стагнације, јер се привреда током године стално раздуживала према иностранству, паралелно са успоравањем домаћих кредита. Укупан дуг према иностранству на крају децембра је износио око 8,9 милијарди евра. У овој години се очекује наставак раздуживања према иностранству и даљи пад кредитне активности банака услед смањења субвенционисаних кредита у односу на прошлу годину, пада тражње за кредитима због презадужености предузећа и раста удела проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима привреди Рочна структура потраживања комерцијалних банака од привредних друштава (у милионима динара) Дугорочна потраживања Краткорочна потраживања Извор: НБС Када погледамо рочну структуру потраживања комерцијалних банака од привредних друштава може се видети да је од до почетка године долазило до бржег раста краткорочних пласмана привреди у односу на дугорочне пласмане. Након године долази до пада краткорочних пласмана банака привредним друштвима услед рефинансирања доспелих обавеза од стране привредних субјеката. У светлу наведених података можемо закључити да је још један додатни проблем за финансирање привреде рочна структура кредита који се налазе на страни понуде. Да би се оценила финансијска одрживост, потребно је довести каматни трошак у везу са приходима дужника. Најлакше је то видети на примеру државе која се задужује по релативно високим каматним стопама у иностранству. Уколико БДП расте спорије од каматне стопе, то подразумева да је потребно да буџет има примарни суфицит. Примера ради, ако је камата на кредит који узима држава 7,25%, а БДП се не повећава, то захтева примарни суфицит од 3% да би се јавни дуг одржао на тренутном нивоу (до овог броја се долази тако што се висина каматне стопе (у нашем случају 7,25% ) помножи са процентом јавног дуга у односу на БДП (у нашем случају 45%)). Исто важи и за корпорације и за становништво. Уколико је камата висока, а по природи ствари би требало да буде виша од оне коју плаћа држава, раст прихода корпорације (или стопа добити) би требало да буде бар колико и каматна стопа да би оне биле одрживе. Исто важи за домаћинства, где терет дугова расте уколико дохоци стагнирају или расту спорије од каматних обавеза по дуговима. Уколико је стање супротно, као што јесте, то значи да су корпорације и домаћинства притиснути дуговима, а то доводи стање у финансијском сектору у стање неодрживости. 50

51 Препоруке: Нужно је смањити текућу потрошњу и афирмисати улагања. Знатно већи део државних средстава треба усмерити на инвестиције, а пре свега на финансирање националне и регионалне инфраструктуре, што је препоставка за привлачење нових инвеститора. То, истовремено, треба да буде основ за ангажовање домаће индустрије уместо досадашњег нефункционалног субвенционисања. Неопходно је обезбедити средства за подршку инвеститорима који ангажују домаћу грађевинску индустрију и производњу намењену извозу. Потребно је активно користити модел ЈПП и концесија. Актуелни Предлог Закона о развојној банци Србије треба повући из скупштинске процедуре како би се текст пре стављања у скупштинску процедуру побољшао. У том смислу се предлаже: Утврдити да минимални новчани део основног капитала Развојне банке износи 1 милијарду евра, у динарској противвредности. У складу са тим прилагодити и динамику уплате капитала по годинама; Прецизирати да је развојна банка Србије развојна и извозна банка РС чија је делатност: - подстицање привредног развоја; - финансирање инфраструктурних пројеката, нарочито путне инфраструктуре, инфраструктурних пројеката у области енергетике, пољопривреде, комуналне инфраструктуре...; - финансирање заштите животне средине, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије; - подстицање извоза и припреме за извоз; - осигурање извоза роба и услуга од некомерцијалних ризика; - подршка развојних пројеката малих и средњих предузећа. Дефинисати да развојна банка развојне и инфраструктурне пројекте на републичком и локалном нивоу финанисра директно; Прописати да је развојна банка непрофитна институција, односно да не послује са циљем остваривања профита; Прецизирати да се чланови извршног одбора бирају на основу спроведеног јавног конкурса и уз примену унапред законом дефинисаних критеријума за избор. Предлаже се оснивање друштва за узајамно осигурање у Србији, у складу са чланом 3. и члановима Закона о осигурању. Не треба занемарити могућност да се истовременим оснивањем друштва за узајамно осигурање и Развојне банке оствари значајан синергијски ефекат. Кроз премију - чланарину друштва за узајамно осигурање би дошло до концентрације значајних средстава, која би кроз улагање у ХОВ Развојне банке била искоришћена за финансирање привредног развоја. Држава би кроз узајамно осигурање имала знатно јефитније осигурање своје имовине, а друштво за узајамно осигурање и национална компанија за осигурање би имали могућност да се струком усмере да максимално користе саосигурање. - Развојем тржишта капитала обезбедити приступ некредитним изворима финансирања. Под развојем тржишта капитала подразумева се како развој постојећег тржишта акција, тако и омогућавање издавања и трговања дужничким хартијама од вредности (корпоративним обвезницама са различитим роковима доспећа). Развојем тржишта капитала на којим би се трговало и власничким и дужничким хартијама од вредности предузећа би добила додатне алтернативе за финансирање, док би последично дошло и до смањења каматних стопа на кредите јер би кредити у датом случају постали много мање атрактиван начин за финансирање. 51

52 - Размотрити могућност интеграције берзи држава у региону у регионалну берзу која би омогућила ликвидније трговање и много значајнију капитализацију. - Створити услове за одржавање кредитне активности банака. Неопходно је да се координисам мерама Владе РС и НБС не дозволи даље успоравање кредитне активности банака према привреди. Са друге стране, неопходно је ограничити ниво задуживања државе код банака на домаћем тржишту како би се ограничио ефекат истискивања привреде и обезбедио додатни простор за повећање кредитне активности банака према привредним субјектима. - Активним мерама утицати на снижавање цене кредита, а у зависности од ситуације и на смањење имобилизације средстава по основу обавезне резерве. Релаксирати приступ у класификацији потраживања кориговати решења у Одлуци о класификацији потраживања, како би се банкама омогућило да преузму већи ризик, без повећања резервације за процењене губитке. - Предлаже се допуна члана 114. Закона о осигурању додавањем следећег става: Средства техничких резерви могу се користи и за непосредно давање кредита. У случају Немачке, ова област је регулисана Правилником о ограничењу улагања имовине друштава за осигурње, где је поред кредитирања могуће чак давати позајмице и зависним предузећима осигуравајућих друштава, као и авансно плаћање (кредитирање) сопствених полиса осигурања. Овим решењем, вишак капитала друштва за осигурање би могла улагати у сопствени портфељ, чиме би привреда имала већа обртна средства, а и развила би се конкуренција међу друштвима за осигурање. Предузећа треба да изврше системско и структурно реструктурирање (које укључује и финансијско реструктурирање) како би унапредила конкурентност и прилагодила се новим условима пословања. - Предузећа треба да унапреде и усвоје добру праксу корпоративног управљања како би обезбедили лакши и јефтинији приступ различитим видовима финансирања. - Пословне банке треба стимулисати да пословну политику кредитирања привреде усмере у правцу подршке производњи намењеној извозу уз повољније услове кредитирања. 3.3 Неликвидност привреде анализа и препоруке Други проблем са којим се предузећа суочавају је сопствена неликвидност или неликвидност целокупног система у коме послују. Због раста краткорочних обавеза показатељи ликвидности имају негативне тенденције, мада мање изражене код мање захтевнијих коефицијента (општи и редуцирани рацио). У целини посматрано, коефицијенти ликвидности су изузетно ниски. Треба имати у виду да су обавезе, као уосталом и потраживања, делом нереално висока. Пошто је процес стечаја и ликвидације предузећа изузетно спор то се одражава на катастрофално лоше финансијске показатеље привреде у целини. 52

53 Уколико погледамо структуру обртне имовине привреде увидећемо да су доминантна потраживања, а њихово учешће је након релативно стабилно у години чине 44,9% обртних средстава. У структури укупних извора средстава највећа учешћа имају краткорочнe обавезе (40,9%), затим капитал (39,8%) и дугорочне обавезе (17,9%). Слабљење финансијског положаја привредних друштава настављено је и у 2010., на шта несумњиво упућује и смањено учешће сопственог капитала у укупним изворима финансирања, и то са 36,4% у на 32,9% у години. Истовремено, укупне обавезе су повећане и то за 11,7%, при чему бржи раст бележе краткорочне обавезе у односу на дугорочне (12,4% односно 10,0%). Наведена кретања неповољно су се одразила на задуженост привредних друштава, која је у години повећана, тако да је 1 динар позајмљеног капитала покривен са 0,55 динара сопственог капитала (претходне године 0,63 динара). Овде је важно напоменути да држава генерише огроман проценат потраживања чија наплата траје дуже од 100 дана. Тако се Србија са просечним периодом наплате од 128 дана налази на дну европске лествице. Према званичној европској статистици, у Немачкој је просечан период наплате 18 дана, док су и наши суседи далеко бољи од нас. У Румунији је просечан рок наплате 30 дана, у Хрватској 34 дана, Мађарској 40 дана, Бугарској 44 дана, Македонији 76 дана, док једино Босна и Херцеговина има рок наплате дужи од три месеца дана. Да би се избориле са потенцијалном 53

54 неликвидношћу у систему наведене државе предузимале су различита законска решења. Тако је у Хрватској законско ограничење 45 дана, а у пракси потраживања наплаћују за 34 дана. У Словенији прописима је ограничена наплата на 90 дана, док се у стварности обавља за 39 дана. У појединим земљама ефикаснији рад државних институција, а посебно трговинских судова, заслужан је за бржу наплату. 150 Просечан период наплате потраживања Извор: Еуростат. Укупан број привредних субјеката чији су рачуни у блокади крајем године износи , а укупан износ блокаде 172,1 милијарду динара, док је број запослених у овим предузећима близу 93 хиљаде. Максимална неликвидност, мерена бројем блокираних рачуна и износом блокаде остварена је средином године. Тада је у блокади било преко 73 хиљаде рачуна са укупним обавезама у блокади од преко 333 милијарде динара. Дакле, у односу на тај период, неликвидност привреде је смањена за готово 1/7 мерено бројем блокада и за готово ½ мерено обавезама у блокади. У односу на период пре кризе (крај септембра године) број неликвидних привредних субјеката је већи за 24%, а износ обавеза у блокади за 9%. Редуковање броја блокираних рачуна последица је примене измењеног Закона о стечају који је ступио на снагу 1. јануара 2010, односно примене његових одредби везаних за услове аутоматског покретања стечаја које су ступиле на снагу 31. марта године. Овим одредбама је предвиђено за правна лица која су у блокади дуже од три године да се аутоматски, преко трговинских судова, покреће поступак брисања из регистра Агенције за привредне регистре ако у року од 60 дана не уплати предујам за покретање стечаја и не поднесе план реорганизације надлежном привредном суду или се не одблокира рачун. До пораста броја блокираних и износа обавеза у блокади у првим месецима након почетка примене наведених одредби дошло је из процедуралних разлога, односно правно лице према коме је покренут поступак аутоматског стечаја се налази међу блокираним све док трговински суд не донесе одлуку о брисању правног лица из регистра АПР. Ако узмемо у обзир да се у групи великих предузећа налази највећи број оних о чијој судбини брине држава, највећи проблем и највећу цену неликвидности плаћају мала привредна друштва. Она имају и највећи износ блокаде од око 71 милијарду динара, затим следе средња предузећа са око 27 милијарди, па велика са 25 милијарди динара. Износ блокаде предузетника је око 16 милијарди или 0,5 милиона по 1 предузетнику. Додатни ризик представља чињеница да мала предузећа тешко излазе из неликвидости а у њима ради око запослених. 54

55 140 Неликвидност правних лица према рочности и величини мерена износом блокада, млрд динара, стање крајем мала средња велика до 60 до 360 преко Неликвидност правних лица према рочности и величини мерена износом блокада, млрд динара, стање крајем мала средња велика до 60 до 360 преко 360 Посматрано према рочности, у току године, износ обавеза у блокади до 60 и посебно преко 360 дана се смањује. Тај процес је најизразитији код великих правних лица. За очекивати је да ће се овај тренд са применом одредби о покретању аутоматског стечаја наставити и у наредном периоду и ће трајна неликвидност фактички бити искључена из показатеља о блокираним правним лицима и предузетницима. Но, за сада, у односу на укупне обавезе у блокади код правних лица и даље су најизразитије блокаде рачуна дуже од једне године (готово 2/3 укупних обавеза у блокади или око 77 милијарди динара). Обавезе правних лица које су у блокади краће од 60 дана чине око 8% укупних обавеза у блокади. Укупан број великих предузећа чији су рачуни у блокади крајем године је 69, број запослених у њима готово 30 хиљада, а укупан износ обавеза у блокади готово 25 милијарди динара (што је смањење у односу на када су ти показатељи били 82, 31 хиљаду и 36 милијарди, респективно). Број ових правних лица чији су рачуни блокирани више од 360 дана износи 18 (према 30 крајем године), док је број евидентираних запослених код њих 7 хиљада (према 15 хиљада крајем године). Укупан број средњих предузећа чији су рачуни у блокади крајем године је 251, број запослених у њима износи преко 21 хиљаду, а укупан износ дуга 27 милијарди динара (што је 55

56 смањење у односу на када су ти показатељи били 308, 27 хиљада и 30 милијарди, респективно). Број правних лица чији су рачуни блокирани више од 360 дана износи 71, док је број запослених код њих 6 хиљада, а обавезе у блокади 16 милијарди динара. Укупан број малих предузећа чији су рачуни у блокади крајем године је преко 12 хиљада, број запослених у њима износи око 38 хиљада, а укупан износ дуга је 71 милијарда динара. Број правних лица чији су рачуни блокирани више од 360 дана је преко 6 хиљада, док је број запослених код њих 14 хиљада, а износ обавеза у блокоди око 48 милијарди динара. Број предузетника чији су рачуни под блокадом је преко 42 хиљаде, број запослених у њима је око 2,5 хиљада, а укупан износ дуга је 22 милијарде динара. Годину дана раније број блокираних рачуна предузетника је био 32 хиљаду са 16 милијарди динара обавеза у блокади. Просечни дуг у блокади по предузетнику је око 0,5 милиона динара. Посматрано према приоритету наплате, око 80% од укупног износа блокаде односи се на дуговања трећег приоритета наплате. Први приоритет наплате се односи на пореска решења издата од пореске управе и управе царина, други приоритет наплате на судска решења издата од стране трговинских и општих судова, а трећи по основу меница и других овлашћења. У периоду пре кризе најзначајније су биле обавезе у блокади по основу првог приоритета, односно по основу неплаћених јавних прихода. Иако су и раније имале доминантан утицај, евидентан је раст значаја обавеза у блокади по основу трећег приоритета, што указује на то да је обим блокада у све већој мери везана за односе између привреде и банака. С друге стране, знатно је смањен значај обима блокада по основу другог и посебно првог приоритета. 100% Обавезе у блокади према приоритету наплате стање крејем године. 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% Трећи приоритет Други приоритет Први приоритет 20% 10% 0% Кључни проблеми недовршене приватизације у Србији огледају се у великом броју непродатих предузећа, значајном броју раскинутих уговора и постојању великог броја предузећа у реструктурирању. Она ангажују велике материјалне и људске ресурсе, функционисањем продукују огромне губитке, не плаћају обавезе према држави, социјалном систему (доприноси), генеришу неликвидност других привредних субјеката и троше велика средства за субвенције којима се практично финансирају плате запослених. Сценарио нове политике у решавању овог питања могао би се провести кроз следеће фазе: Прва фаза би подразумевала да се у оквиру постојећег модела приватизације интензивира приватизација капитала ових предузећа путем јавних тендера кроз отпис дугова, смањење броја запослених, реалну процену вредности имовине, давање олакшица које подразумевају да локална самоуправа ослободи предузећа комуналних такси и трошкова на известан период итд. 56

57 Друга фаза би подразумевала да Агенција за приватизацију добије овлашћење да предузећа у реструктурирању приватизује или ликвидира применом неког од следећих модалитета, уколико се у разумном периоду не нађе адекватан купац треба оваква предузећа превести у нови режим. Предложени модалитети су: продајом имовине или делова имовине; изнајмљивањем имовине на период од 10, 20 или више година; прављењем заједничких улагања са страним партнерима, при чему би они уложили новац и опрему а држава постојећу имовину; бесплатним уступањем права коришћења на период од 10 до 99 година уз обавезу инвестирања и запошљавања; променом намене земљишта и имовине и њен трајни пренос на државу (република или локална заједница) и стављањем у другу функцију (царина, МУП, јавна складишта, грађевинско земљиште) или неку другу јавну функцију. У овом контексту треба користити искуства из Немачке када је велики број предузећа уместо у приватизацији или реструктуирању завршио по убрзаној процедури у ликвидацији. Овај проблем нова Влада мора трајно решити у периоду не дужем од две године. Даље продужавање трајања приватизације или пак ново подржављење лоше приватизованих предузећа је опасан процес који ће изазвати нове трошкове. Трећа фаза би подразумевала активирање постојеће стечајне процедуре, мада ће она дуже трајати од претходно изложене процедуре и вероватно привући мање иностраних инвеститора. Обим обавеза у блокади није адекватна мера неликвидности у привреди и због формирања тзв. ланаца неликвидности, односно појаве да једна блокада повлачи за собом активирање блокада кроз мрежу дужничко-поверилачких односа. У том светлу још један додатни ризик по изложеност банака према привреди преставља ризик преношења неликвидности из корпоративног сектора на банке. Крајем године је око ¼ кредита одобрених привреди каснила је са отплатом кредита дуже од 90 дана. Управо због тога постоји реалан ризик од даљег раста удела проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима услед проблема неликвидности који се не смањује. Извор: НБС. 57

58 Препоруке: Донети Закон о роковима измирења новчаних обавеза у циљу стварања системских услова за повећање финансијске дисциплине и ефективно скраћење рокова у измиривању обавеза. Посебно је неопходно изменити одредбе које се односе на рок за плаћања јавног сектора, камату за неблаговремено измирену новчану обавезу јавног сектора, надзор над спровођењем одредби закона између буџетских корисника и привредних субјеката. Сматрамо да Законом треба посебно нагласити одговорност државе и јавног сектора и да у том смислу прописани рок за плаћање јавног сектора треба да буде краћи од општег рока утврђеног за међусобна плаћања између привредних субјеката - 45 дана уместо 60. То је и препорука Директиве ЕУ која је за обавезе јавног сектора предвидела општи рок плаћања од 30 дана. Тај рок је прихваћен и у законодавству Словеније и Хрватске. Хитно донети динамички план измиривања тзв. старих дуговања државе (укључујући и локалну самоуправу, фондове и јавна предузећа) према привреди и успоставити надзор и контролу у извршењу плана. Потребно је да држава у наредне две године оконча поступак приватизације друштвених предузећа. Уколико се у периоду до краја године по постојећој процедури не нађе адекватан купац за оваква предузећа, Агенцији за приватизацију треба дати овлашћења да предузећа у реструктурирању приватизује или ликвидира применом неког од следећих модалитета: продајом имовине или делова имовине; изнајмљивањем имовине на период од 10, 20 или више година; прављењем заједничких улагања са страним партнерима, при чему би они уложили новац и опрему а држава постојећу имовину; бесплатним уступањем права коришћења на период од 10 до 99 година уз обавезу инвестирања и запошљавања; променом намене земљишта и имовине и њен трајни пренос на државу (Република или локална заједница) и стављањем у другу функцију ( царина, МУП, јавна складишта, грађевинско земљиште) или неку другу јавну функцију. Разврставање предузећа са проблемом неликвидности у најмање две групе: У првој групи би се налазила предузећа из прерађивачке индустрије, која су узимала кредите за проширење технолошких капацитета или су пак обртним средствима финансирала инвестиције у опрему и имају извозни потенцијал. Овим предузећима држава би омогућила да реше свој проблем неликвидности кроз приступ кредитима са субвенционисаним камата, осигурањем извозних послова од некомерцијалних ризика или преузимањем обавезе отплате кредита од стране Фонда за развој преко модела equity финансирања (до 20% капитала друштва на период од три године); У другу групу би спадала она предузећа која су инвестирала у земљиште и некретнине очекујући даљу препродају. Санирање проблема тих предузећа треба препустити односима између њих и поверилаца. Убрзати процес доношења судских решења по основу активирања процеса аутоматског стечаја са циљем реалног сагледавања обима неликвидности и реактивирања капацитета у блокади. У циљу смањења неликвидности реалног сектора, размотрити могућност, да се кроз допуну Закона о стечају, покретање процедуре аутоматског стечаја, односно подаци о томе објављују и на сајту Привредне коморе Србије. То би допринело већој јавности и информисаности у спровођењу посебног поступка у случају дуготрајне неспособности за плаћање и заштити интереса свих заинтересованих лица. Спречити злоупотребу стечајева. Повећати транспарентност објављивања информација о аутоматском стечају обједињено на сајту ПКС. 58

59 3.4 Конкурентност анализа и препоруке Генерално посматрано, конкурентност се може дефинисати као скуп фактора, политика и институција које одређују ниво продуктивности једне земље. У практичном смислу конкурентност чини скуп фактора који утичу на процес креирања пословног окружења у земљи, на атрактивност земаља као одредишта за стране директне инвестиције и способност домаће привреде да се такмичи са иностраном конкуренцијом. Након периода одрживог економског раста на светском нивоу, криза финансијског тржишта указала је на осетљивост постојећег економског поретка који са собом носи ризик међународног економског окружења. Иако је порекло свих промена углавном глобалног карактера, његове последице су свакако регионалне и локалне. На нивоу предузећа, услов за успешно пословање је његова могућност остваривања профита која примарно зависи од цене производа на тржишту, могућности његовог пласирања и трошкова пословања. Трошкови зависе од ефикасности самих предузећа, али и од општих услова пословања у одређеном окружењу (држави) као што су висина пореза, услови финансирања, трошкови транспорта и енергије и трошкови радне снаге. Управо ови фактори конкурентности значајно утичу на пословање предузећа, а разликују се међу земљама. Ниска ефикасност и конкурентност су фундаментални проблем привреде и морају бити у основи интересовања економске политике. Без повећања ефикасности и на њој базиране конкурентности неће се изменити неповољне тенденције у погледу структуре економског раста, посебно у сектору разменљивих добара. Висок допринос сектора услуга укупном расту привреде препознатљив је тренд након године у Србији, и карактеристичан је за све земље у првој фази транзиције. Овакав тренд може се видети и на примерима Пољске, Чешке и Хрватске. Међутим, све ове земље успеле су да, у другој фази свог транзиционог процеса, пребаце значајан део раста свог БДП-а на индустрију, која је затим постала основни носилац економског раста ових земаља. Овакав заокрет у изворима раста БДП-а било је могуће остварити само захваљујући високој стопи страних директних инвестиција која је резултат конкурентских предности пословног окружења у овим земљама. Уколико се погледају подаци који говоре о степену отворености привреде може се видети да је од године дошло до значајног пораста отворености наше привреде и да је он са 59,3 у порастао на 92,5 у последњем кварталу године. Извор: НБС 59

60 Упркос повећању степена отворености наше привреде према Извештају глобалне конкурентности Светског економског форума за годину, Србија се налази на 95. месту од 142 посматране земље. У поређењу са другим транзиционим земљама, и земљама у региону, Србија се налази само испред Босне и Херцеговине. Као последица ниске конкурентности, извоз по глави становника у Србији је дупло мањи него у Хрватској, а чак десет пута мањи него у Словенији. Такође је важно и напоменути да је учешће извоза робе из Србије у светском извозу је и даље занемарљиво мали и износи око 0,07%. Извоз по глави становника (у доларима), година Извор: Светска трговинска организација и Светска банка Када је реч о индикаторима конкурентности уопште, следеће две табеле сумирају податке о конкурентности српске привреде од до године уз прогнозу до године. Из њих се може видети да је у периоду од до године дошло до раста индекса произвођачких цена (161,8), са очекивањима да ће се у (индекс (индекс ППИ 2007=100: 161,8) и до године (индекс ППИ 2007=100: 178,9) наставити раст индекса произвођачких цена. Индекс потрошачких цена има вишу динамику раста од индекса произвођачких цена и та динамика ће се наставити и до године. Када је курс динар/евро у питању прогнозе су да ће се наставити слабљење националне валуте до краја године, али и у току и године, што може да погодује расту извоза.такође се процењује да ће доћи до благог раста куповне моћи од до године, услед благог раста просечних бруто плата, као и услед скромног раста БДП по глави становника и раста јединичних трошкова рада. Оно што је изразито неповољна прогноза то је да се у години очекује даљи пад запослености (-4,6% у години, смањење пада у години на 2,3%, да би тек у години била обезбеђена стабилизација запослености). На основу ових прогноза се може извести закључак да ће до заустављања пада и стабилизације привредних активности доћи тек године. 60

61 Индикатори за оцену конкурентности Србија Индекс цена произв., 2005=100, НАЦЕ КРАЈ Прогноза Индекс цена произвођача ППИ, 2007= Индекс потрошачких цена, ЦПИ, 2005= БДП дефлатор, 2005= Курс, Динар/ЕУР Курс, номинално, 2005= Реални курс (ЦПИ), 2005= Реал курс (ППИ), 2005= Куповна моћ, ППП, динар/евро Ниво цена, ЕУ27 = Просечна месећна бруто плата, динари Просечна месечна бруто плата, евро Просечна месечна бруто плата,ппп евро БДП номинално, динари милијарде Запослени - Анкета, хилјљ., просек БДП по запосленом, динари БДП по запосленом, динари Јединични трошкови рада, дин, 2005= Јединични трошкови рада, курс, 2005= Јединични трошкови рада,ппп Аустриа=

62 Индикатори за оцену конкурентности, промене у % Прогноза просек Србија БДП дефлатор Курс, евро/динари Реални курс (ЦПИ) Реални курс (ППИ) Просечна бруто плата, динари Просечна бруто плата, релано (ППИ) Просечна бруто плата, реално (ЦПИ) Просечна бруто плата, евро Запослени (анкета) БДП по запосленом, динари, цене Јединични трошкови рада, динари 2000 цене Јединични трошкови рада, курс Један од кључних параметара који значајно утиче на конкурентност земље, као и компанија које у њој послују, јесте продуктивност радне снаге тј. јединични трошкови рада. Као што се може видети из табеле која је део Економског меморандума Светске банке за Србију из децембра године, радна снага у Србији не утиче повољно на конкурентност земље иако смо сви веома често сведоци реченице да је Србија трошковно конкурентна. Један српски радник је скоро упола мање продуктиван од радника у Чешкој и Словачкој. Са друге стране, уколико се упореде јединични трошкови рада, Србија има највеће трошкове међу свим земљама обухваћеним узорком и они су 68% већи него у Словачкој и 46% већи него у Чешкој. Земља Продуктивност радника (ЕУР)* Јединични трошкови рада Чешка ,37 Мађарска ,42 Пољска ,36 Румунија ,38 Словачка ,32 Србија ,54 Извор: Еуростат, Агенција за привредне регистре (додата вредност по раднику). 62

63 Ако се погледа утицај просечне плате, запослености, курса и привредног раста (БДП) на трошак рада, највећи утицај на трошкове рада има кретање плата, које је било веома брзо у периоду од до године. У време кризе то се коригује смањењем запослености и депресијацијом, а знатно мањи допринос има смањење плата. Овде је реч о бруто плати, што значи да су укључени и порези и доприноси, тако да и они допирносе ригидности трошкова рада. Смањење јединичних трошкова рада у и преокренуто је у години, пре свега услед раста плата и фиксирања курса. Један од закључака који се намеће је да је привреда највише одржавала конкурентност смањењем запослености. Јединични трошкови рада и допринос појединих компонената промена у односу на претходну годину, у % Average gross wages, NC Employed persons (LFS) Unit labour costs ER (EUR) adjusted GDP Exchange rate (ER), EUR/NC Češka Извор: WIIW Database на бази података националних статистика и Еуростата. 63

64 Пораст значаја трошковних фактора конкурентности нарочито је изражен у условима финансијске кризе. Наиме, у условима пада тражње и, последично, пада реализације на тржишту, економски субјекти теже већој контроли трошкова како би се очувала рентабилност пословања. То потврђује и истраживање менаџмента 330 предузећа из Централне и Источне Европе спроведено од стране консултантске куће Роланд Бергер у септембру године10..понашање компанија у времену кризе јасно потврђује констатацију да су фирме конкурентност остваривале на рачун заустављања новог запошљавања, прерасподеле радног времена, скраћивање трајања радног времена уз смањење зарада и смањења броја запослених. Управо на основу тога можемо закључити да је за конкурентност предузећа у периоду кризе била пресудна њихова трошковна конкурентност Примена мера током кризе (% од укупног броја испитаних предузећа) Извор: Роланд Бергер Када се говори о конкурентности земаља поред трошковне конкурентности неопходно је сагледати и конкурентност земље на основу нивоа улагања у истраживање и развој, иновативне активности, броја патената и технолошког развоја. Србија у истраживачко-развојној делатности у односу на водеће земље света за сада заостаје у развоју, иако има нешто боље резултате у погледу броја научних радника и броја објављених научних радова. Србија издваја око 140 милиона долара на годишњем нивоу за улагања у истраживање и развој, а чак 50% тих средстава одлази на основна истраживања. 10 Roland Berger (2009): The Road to Recovery in CEE, 64

65 Конкурентност привреде, посебно идустрије, директно зависи и од коришћења савременеих технологија. У нашој индустрији доминирају ниске и средње ниске технологије са чак 85%, док је удео високих технологија веома мали. То директно узрокује ниску конкурентност производа у извозу и доминантно опредељује структуру наше извозне понуде у којој доминира извоз сировина, репроматеријала и полупроизвода, у које је уграђен минимум знања и технологија. То може да буде најозбиљнија препрека промени привредне структуре и зато је неопходно да у прве развојне приоритете поставимо инвестиције у индустријску инфраструктуру, истраживање и развој, трансфер технологије и подизање капацитета привреде за апсорпцију нових технологија и нових знања. 65