С В Е Д О Ч А Н С Т В А Б О ГО ЉУ Б Ш И ЈА КО ВИ Ћ КУЛ ТУ РА ПАМ ЋЕ ЊА И БРИ ГА ЗА ЖР ТВУ По ш т о в а н и п р ед сјед н и че М а т и це с рп ске! Да ме и го спо до! Из у зет на ми је част да у Ма ти ци срп ској мо гу да из ло жим те му Кул ту ра пам ће ња и бри га за Жр тву, те му ко ја при па да у п р а в о М а т и ц и с рп ској, ко ја од о сн и в а њ а до да на с њ е г у је к ул т у ру пам ће ња и бри не за Жр тву. У ду гој сво јој исто ри ји и у ра зним околнос т има Ма т и ца с рп ск а је ок у п љ а ла м но г е п че ле и с т ав љ ала мед и ме лем на ра не на шег на ро да.* Муч на је чи ње ни ца да се срп ски на род, не вољ но и слав но, убројао ме ђу не ко ли ка на ро да с про цен ту ал но нај ве ћим вој ним и ци вилним жр тва ма у но ви јој исто ри ји (XIX и XX ви јек). Сто га на ша обав е з а и по т р е ба да ус по с т а ви мо ме мо ри ја л н у ус т а но ву по св е ће н у срп ским жртвама Спомен Жртве јесте иден ти тет ске и ег зи стенци јал не при ро де, она је та ко ре ћи он то ло шка а не са мо мо рал на. По нос и сла ва са ко ји ма је срп ски на род иза шао из Ве ли ког ра та ни су мо гли да убла же пат њу и бол ве ли ког стра да ња. По следи це по Ср бију биле су катастрофал не и ненадокнадиве: број смртно стра да лих ста нов ни ка Ср би је про цје њу је се на око 1.300.000, * У из ла га њу се осла њам на сво је ра ни је тек сто ве (гдје се те ма ши ре зах в а т а и у п у ћу је н а р е л е в а н т н у л и т е р а т у р у): О Ж р т в и и П а м ћ е њу (2 0 0 0), О п а м ћ е њу и з аб о р а в у : И д е н т и т е т и зм еђ у о н т о л о г и ј е и д и с к у р с а (2 0 0 5 ) (о б а т ек с т а с у п р еш т а м па на у мо јој к њизи Пр и с у тнос т т ра нс це нде нц ије: Хеле нс т в о, Х р и ш ћ а нс т в о, Ф ил ос оф ија и с т о р ије, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2013, 22 28, 64 71), Бри га за Жр тву: Пам ће ње Име на и Спо мен Срп ске Жр тве (2006, 2010) (п р е ш т а м п а н о у м о јој к њи з и О г л е д а њ е у ко н т е к с т у: О з н а њу и в је р и, п р е д а њу и и д е н т и т е т у, ц ркв и и д рж ав и, д руг о, п р о ш ир е но и з д а њ е, С л у ж б е н и гл а сн и к, Бе о град 2011, 345 358) и Ве л и к и ра т, Ви дов да н с ка е т и ка, Па м ће ње: О и с т ор ији иде ја и Спо ме ну Жр тве, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2015. 334
т ј. 28% у к у п ног с т а нов н и ш т в а (Ср би ја је и з г у би л а 62% м у ш ког ста нов ни штва од 18 до 55 го ди на, од че га 53% по ги ну лих и 9% трајн и х и н в а л и да), од мо би л и с а н и х 707.0 0 0 в ој н и к а по г и н у ло је и л и умр ло ви ше од по ло ви не (370.000), оста ло је 114.000 ин ва ли да, преко пола м ил иона ратне сир оча д и, д јеце б е з х ран ит ељ а ; п рив р една и људ ска до бра би ла су у огром ним раз мје ра ма де ва сти ра на: у у к у пно 54 4 п р ед у з е ћ а у н и ш т е но је 57% м а ш и н а и и нс т ал ац ија, оште ће ни су руд ни ци ме та ла 50% а руд ни ци угља 100%, опљачка но је 24.600 то на ба кра, 2.970 то на оло ва, 150.000 то на пи ри та, 500.000 то на лиг ни та, 220.000 то на ка ме ног и мр ког угља, 750.000 то на тер ци јар ног мр ког угља, 1.610 то на зла та и 3.100 то на сре бра (п ред ме т ор ган и зоване ратне п љачке је тако ђе пе т ро леј, ву на, ко жа, жи то, бра шно, ви но, ра ки ја, со, сто ка итд.), сточ ни фонд је уни штен 70% а то ли ко је сма ње на и пољопривредна про из вод ња, по љо прив р едне маш ине и о бјект и су ош т еће н и 4 4%, по ру ше н и су мо с т о ви и же љ е зн и ч ке п ру г е, и з г у бљ е но је око т ри пе т и не н а ц и о н а л ног бо гатства ; у Срби ји са мо је дан од хи ља ду се ља ка има чи та во одије ло, а број рад ни ка тек 1923. до сти же број из 1910. Цр кве и ма насти ри су та ко ђе би ли пред мет де ва ста ци је и пљач ке (звона, мобили јар, оде жде, књи ге, све!). Стра да ло је пре ко 50% све ште ни ка и мо на ха, њих бли зу 2000. (Ово ме тре ба до да ти стра да ња и гу бит ке у ба л к а н ск и м ра т о ви ма. До дат н и по с ле рат н и т е р е т би ла је с рп ск а вели ко ду шност пре ма но вим обла сти ма про ши ре не др жа ве, Краљ е ви не Ср ба, Хр в а т а и Сло в е на ца, и з ко ји х је Ау с т р о у г а р ск а мо би л и с а л а п р е ко 50 0.0 0 0 в ој н и к а, а ко је с у и з јед на че не у по д је л и р а т н и х р еп ар ац и ја, ч и ји д у г о в и и з ај мо в и с у т а ко ђ е с о л и д а р но п р е у з ет и и т д.) Но н а јв иш е с у б о љ ел и п л а н и р а н и и п о ч и њ е н и ок ру т н и и ма сов н и з ло ч и н и, сви ре па звје р с т ва од с т ра не в ла сн и ка ци ви ли за ци је и кул ту ре. Кад је аустроугарски цивилизатор започео агре си ју на Ср би ју упа дом у Ма чву, до нио је са со бом 2.700 вје ша ла. На мје ра да се уни шти срп ски на род би ла је не скри ве на и озбиљ на, а у при лич ној мје ри је и оства ре на. Из да на шње перспек ти ве ја сно се ви ди да се Ср би од по сле ди ца Ве ли ког ра та до да нас ни су мо гли по вра ти ти. Да нас још те же. К а ко с а в л а д а т и и с т о р и ј с ко и с к у с т в о с т р а д а њ а у В е л и ко м ра ту 1914 1918. и ње го вом на став ку 1939 1945? Не: про сла ва ка тас т рофе и конт ин уиран и х пог у бн и х и л узи ја, о би љ е ж а в а њ е ко је з а со бом не оста вља ни би љег ни ожи љак, ево ци ра ње као по вра так оно ме што је не по врат но и не по вра ти ло се то не би био од гово ран од нос. Спо мен Жр тви је пи та ње жи во та у бу дућ но сти. Из ложен по г р о м у и п ро го н у м но го п у та у д у гом к ре та њу к роз ис торију, а у два де се том ви је ку на ро чи то, срп ски на род је био при ну ђен да под не се огром не жр тве. Ма ли по бро ју али ве ли ки по свом на цио 335
нал ном ка рак те ру, срп ски на род је за од бра ну пра ва на по сто ја ње у свом иден ти те ту и сло бо ди и сам био спре ман да под не се сва ку ж р т ву. При н у ђе нос т и сп ремнос т на ж рт ву рад и одбране ж иво тног про сто ра и жи вот них иде а ла ова ка рак те ри сти ка је одав но ушла у на род но пре да ње и епи ку као осно ва ви дов дан ске ети ке и покре тач ког на че ла за Крст ча сни и Сло бо ду злат ну : етос жр тве и под ви га по стао је дио иден ти те та срп ског на ро да, ње го ва констан та. Ва жан услов иден ти те та је пам ће ње, тим ва жни ји за оног ко је ду го и че сто под вр га ван си сте мат ском при ти ску да про мије н и и ден т и т е т. Ис т о ри ј ско па м ћење ка о п ре т по с т а в ка ис т о ри ј ског зна ња и исто риј ске са мо сви је сти, као бри га за тач ке ослон ца нац и о на л ног и ден т и т е т а у ис т о ри ј ском т ра ја њу, не о п ходно је и з б ог с а би р не сви је с т и о п р о ш ло с т и и з б ог о ри јен т а ц и је у бу д ућ но с т и. Па м т ит и п раведне и невине ж рт ве, њег оват и спомен И мена Жрт ве на т о на с о ба в е зу је у в а ж а в а њ е ба зи ч н и х мо ра л н и х норм и, в ољ а за очу ва њем иден ти те та и ин те гри те та, пра во на при знање и самоо дре ђе ње, оба ве зу је нас све ти ња жи во та, на ро чи то бу ду ћих жи вота. И л и ће мо а кт и вно пош т оват и ж рт ве и одбран ит и њихово п раво на сми сао жр тво ва ња, или ће мо да ти за пра во на си љу и узе ти учешћа у за бо ра ву. По треб на нам је кул ту ра пам ће ња. 336 * Кул ту ра пам ће ња (и сје ћа ња) све че шће се на во ди као од ли ка на шег вре ме на. То је дру ги на зив за од нос пре ма про шло сти. И би ло да се ра ди о очу ва њу или пре вла да ва њу про шло сти, о су о ча ва њу с про шло шћу или из бје га ва њу да се оно догоди однос пре ма про шло сти уви јек је одређен ста но ви штем у са да шњос т и, јед на ко к а д је у п и т а њу исп и рањ е па м ће њ а и л и оп сјед н у т о с т пам ће њем. Уто ли ко се про шлост кон сти ту и ше, по не кад и кон струише, и т о у па м ће њу к а ко и н д и ви д у а л не т а ко и ко лек т и в не и д руштве не сви је сти. Има ти про шлост тј. има ти пам ће ње ва жан је фу н к ц и о на л н и е ле мен т и ден т и т е т а, и и н д и ви д у а л ног и с о ц и ја л ног. Сто га је пам ће ње (и за бо рав) си стем ски и фун да мен тал ни проблем со ци јал них на у ка. П а м ће њ е је од л и к а сви је с т и поје д и н ц а, к а о и ко лек т и в не и д ру ш т вене сви је с т и; оно је уск ла д и ш т е но у п р о и з во д има к улт уре, а функ ци о нал но је при сут но у дру штве ним од но си ма. Ови разли чи ти ни вои и типови памћења се међусобно прожимају и услов љ а в а ју. Пам ће ње као спо соб ност ин ди ви д у а л не сви је сти је ва жан услов иден ти те та личности, и то као претпостав ка чи та вог свје сног жи вота, и као услов са мо сви је сти, и као са мо о сје ћа ње нпр. пам ће ње
т и је л а к а о ау т о пе р цеп ц и ја с оп с т в е не и н д и ви д у а л но с т и. При т ом пам ће ње и као спо соб ност и као са др жај има ди на мич ку при ро ду, о че м у на по с е ба н на ч и н г о в о ри би о г ра фи ја к а о о снов на по с т а в к а л и чног и дент ит ет а који с е с т а лно и зно в а п р ож ив љ ав а и т умач и к р оз п р о м јен љи ви ме д и ју м п а м ће њ а. Не до с т а т а к па м ће њ а до в е о би у пи та ње те мељ иден ти тета и смисленост поступања, како инд иви д у а л ног та ко и ко лек т и в ног. Разн и т и пови патолог ије памћења п р о бле ма т и з у ју у ко ри је њ е но с т и ден т и т е т а. Н а с у п р о т т о ме, па м ће ње уск ла д и ш те но у ма те ри ја л н и м ар те фак т и ма и у си мбол и чк и м и ду хов ним про из во ди ма кул ту ре, ма ка ко ина че они би ли отвор е н и з а и н т е р п р е т а ц и ју, п р ед с т а в љ а т ач ке о с лон ца и ден т и т е т а у ис т о ри ј ском т р а ја њу. Пам ћење је соц ија лно услов ље но и ст ру кт урисано: заједн и чко пам ће ње сти че мо у за јед нич ки про жи вље ном ис ку ству; колективно пам ће ње обликује се унутар гру пе и фор мира саму групу; друш т в е но па м ће њ е с а д р ж а но је у д ру ш т в е н и м од но си ма и т р ај но је смје ште но у кул ту ри и ин сти ту ци ја ма дру штва. И као што се инд и ви д у а л но па м ће њ е и н т е г ри ше у з а јед н и ч ко, т а ко и д ру ш т в е но па м ће њ е с у ш т и н ск и у т и че на и з г р а д њу не с а мо с о ц и ја л ног не г о и л и ч ног и ден т и т е т а. Ем и нен т не ф о р ме д ру ш т в е ног па м ће њ а с у с о ц и ја лн е и нс т ит уц ије к а о ш т о с у д рж ав а и њ ен и о рг ан и, и л и уста нове образовања и културе. Образовање је важно, између осталог, за трај ност и пре но ше ње дру штве ног пам ће ња и за (ре)про дукц и ју ко лек т и в ног и ден т и т е т а. Бу д у ћ и да обра зо ва ње п ре тпос т ав ља ч овје ко в у с у ш т и н с к у н е д о в р ш ен о с т, о н о с ад рж и м ог у ћн о с т д а с т ру к т у р е мо ћ и, по т по могн ут е пед аг ош к и м в а ја ри м а, о б л и к у ју чо вје к а с ц и љ ем да с е п р о и зв еде поже љн и ко лек т и в н и и ден т и т е т; та ко до би ја мо мо би л и зу ју ће фор ма т и в но вас п и та ње, ч и ји за о ш т рен об лик је го ла ин док три на ци ја. Че сто су му зе ји, као па ра диг ма тична фор ма ин сти ту ци о на ли зо ва ног пам ће ња, пре вас ход но ин стит у ц и је мо ћ и. Про шлост до би ја зна че ње из са да шњо сти (с об зи ром на не ку бу дућ ност), па пре ма то ме са да шњост да је кри те ри ју ме за се лект ов а ње т ј. ч у в а ње и бри са ње са д р ж ајâ па мћењ а п р ош лос т и, наиме к ри т е ри ју ме з а но во т у ма че ње и да в а ње но вог см и сла п р о ш ло с т и. По с т о ји, да к ле, не с а мо спон т а н и не г о и п л а н и р а н и г у би т а к у па м ће њу. Ода в де по в ла ч и сво ју мо г ућ нос т из м и ш ља ње т ра д и ц и је, ус по стављање вје штач ког кон ти ну и те та са из ми шље ном прошлош ћу, кон с т ру и с а њ е и ден т и т е т а (ко ји је фу н к ц и о на л а н ма ко л и ко био фик ци о на лан). Ва жно је при том раз лу чи ти: да ли је пам ће ње јед не за јед ни це њен свје сни из бор или је на мет ну то, на и ме да ли је и ден т и т е т ко ји за јед н и ца обл и к ује ау т ен т и ча н (ау т о ре фе рен т а н) и л и се ма н и п у ла т и в но к ре и ра од ст ра не д ру гог (хе те ро ре фе рен тан). 337
Ре конст ру кц ија и ремемора ц ија истори је је пот реба једне заједн ице, н а р о ч и т о и з р а же н а н а кон ис т о ри ј ск и х л у т а њ а и ло мов а, к ад а је ра ди очу ва ња еле мен тар ног иден титета неопходно пронаћи и ухват и т и с оп с т в е н у к а р а к т е р н у н и т. Но, а на л и зи т р е ба под в рг н у т и и дискурс памћења као систем ис каза ко ји кон стру и шу објект памће њ а и т а ко п р о и з в о де од р е ђе н у в е р зи ју до г а ђа ја и л и на о сно ву по ла га ња пра ва на зна ње и исти ну у сво јој пер спек ти ви, или у св р х у п у ког кон с т ру и с а њ а фу н к ц и о н а л ног и ден т и т е т а. А на л и т и ч к и, мо же мо г о в о ри т и о д в а т и па и ден т и т е т а, ко ји с е у с т в а р но с т и ви ше с лојно п р е п л ићу: онт олош к и и де нт ит е т и дискур зив ни идентитет. Онто ло шки иден ти тет је објек ти ви стички, од но си се на људ ску при ро ду и су шти ну ко ја укљу чу је иден ти тет лич но сти и при пад ност тра ди ци ји; овај идентитет подра зу м и је в а с т а би л но па м ће ње. Д ис к у р зи в н и и ден т и т е т је од ре ђен дру штве ним по ло жа јем и уло гом, а ка рак те ри ше га кон сти ту цио на ли зам и фик ци о на ли за ци ја ; овај иден ти тет ра чу на на мо гућност за бо ра ва и кон струк ци ју пам ће ња. 338 * Не с а в р ше но с т па м ће њ а на с у з не м и р а в а, а по т п у н и г у би т а к п а м ћ ењ а у ж ас ав а! П р им јећу је мо д а в р еменом неш т о б л ијед и и са свим иш че за ва из на шег пам ће ња, да не што уоп ште ни смо за памти ли, или да се не мо же мо сје ти ти не че га што пам ти мо. На су прот т о ме, не к и т ра у ма т и ч н и до г а ђај не мо же мо да з а б о ра вимо, у п рко с на шој в о љи и по т р е би да с е од б р а н и мо од њ е г о в е на ме тљи в о с т и. Та ко ђе, ми по гре шно пам ти мо, пам ти мо су ге стив но и ма ни пу латив но, пам ти мо пер спек ти ви стич ки и кон струк ти ви стич ки. Унеко ли ко је па ра док сал но то што је чо вјек свје стан да за бо ра вља, ш то па м т и да за бо ра в ља. У то ме је до дат н и см и сао Те р т ул ијановог ста ва да је од свих би ћа чо вјек мо жда нај за бо рав ни ји (ho mi ni om n i u m forsit a n obliv iosissi mo; De anima c. XXIV, PL 2, 688C 689A). Оди се је ви дру го ви су се хра ни ли ло то сом (λωτοφάγος) па су за бора ви ли на по вра так у отаџ би ну (Оди се ја IX 82 104), на и ме за бора ви ли су оче ве, бра ћу, же не, дје цу за бо ра ви ли су иден ти тет: ко су и ода кле су. За бо рав је, да кле, за бо рав се бе. У ор фич ко-пи таго ров ским кру го ви ма и код Пла то на вје ру је се да су ду ше умр лих осло бо ђе не сје ћа ња на свој пре ђа шњи жи вот и да по нов ним ро ђењем из но ва сти чу жи вот но ис ку ство и не са мо да ду ша у жи вот ула зи са за бо ра вом не го и у жи во ту во де за бо ра ва (λήθη) од враћа ју ду шу од исти не (као не-за бо рав но сти: ἀ-λήθεια). Сва ко за бор а в љ а њ е оног и с т и н ског и ж и в о т но в а ж ног в о д и с а мо з а б о р а ву (ob li vio sui; упор. Bo et hi us, D e c o n so la t i o n e Ph i lo so p h i a e I 6, 18).
Д р а ма т и ча н о б л и к чо вје ко в ог с а мо з а б о р а в а је з а б о р а в Б о г а. За бо рав Бо га је за бо рав Хри сто ве жр тве за нас, на те ме љу ко је пос т о ји мо (к а о људ ск а би ћ а по с т о ји мо у м је ри у ко јој с е ж р т ву је мо за дру ге и дру ги за нас, а не ако дру ге жр тву је мо се би, че му нас в о д и и н с т и н к т би о ло ш ког пос т ојањ а). Једн а од н ајиз р ажен ији х к а р а к т е ри с т и к а но в о вје ко в љ а је з а б о р а в т р а н сцен ден ц и је, на и ме про гон све то сти, ко ји пра те релати виза ци ја вриједности, фрагмент а ц и ја сви је с т и и и л у зи о н и с а њ е с т в а р но с т и. То и ма к а р д и на л не по сле ди це за при ро ду и кон сти ту ци ју иден ти те та лич но сти и зајед н иц е. Х р иш ћ а нс к и и д е нт и т е т у т ем ељ е н је у е в х а р и с т и ј с кој анам не зи Хри ста и у Пам ће њу Бо га (Μνήμη Θεοῦ, Me mo ria Dei, Me mo ria Chri sti). Сва ком на шем од но су пре ма Бо гу прет хо ди сјећ а њ е на Б о г а. Ре л а ц и о но кон с т и т у и с а т и с е б е и з ов ог сје ћ а њ а -на - -Б о г а и у по с т упању и мат и-б о г а-на па мет и знач и т раж ит и м јес т о у Бо жи јем Пам ће њу. О н и који з а б о р а в љ а ју Б о г а ок р е н у т и с у см р т и, а ж и в о т у он и к о ј и п а м т е Б о г а. И к а д у п о к о ј е н е и с п р а ћ а м о р и ј е ч и м а в ѣч н а я память, он да зна мо да они ни су не за бо рав ни у на шем пам ће њу и спо ми ња њу не го у вјеч ном пам ћењу Бо жијем. Име ко је се мо ли твено спо ми ње и ко је Бог пам ти не са мо да је са чу ва но од за бо ра ва не г о и од см р т ног з а т и ра њ а. Пр ема с т а р оз авје т ној К њи зи п р о р о к а Иса и је (56:5), Го спод ће они ма ко ји тво ре прав ду Ње го ву и др же за вјет Ње гов да ти у до му свом и ме ђу зи ди на ма сво јим спо мен (yad) и име (šem) бо ље не го си но ва и кће ри, име вјеч но да ћу сва коме од њих ко је не ће не ста ти. Вјеч но име је име у вјеч ном Бо жи јем Пам ће њу; спо мен и име ם ש ו ד י) yad va šem) то ни је тек пси хо лош ко п р ев ладав а ње з аб орав а н и т и емо т и в но з а д р ж а в а ње у сје ћ а њу н е г о он т о л ош ко о с и г у р а њ е по с т о ја њ а у и м е н у ( у д о м у... м е ђу зи ди на ма ). Име је по сто ја ње, у је зи ку ко ји је мо ли тва и ко ји је пам ће ње, а кад смо у мо ли тви ми смо у Бо жи јем Пам ће њу. * За бо рав је од ан тич ких вре ме на до да нас мно го пу та опро бан ре п ре сив ни инст ру мен т мо ћ и. Пре су да (оби ч но пост ху мна) на казн у б ри с а њ а и з п а м ће њ а (d a m n a t io m e mo r i a e и л и m e mo r i a d a m n a t a) сп р о в ођ ен а је у н иш т ав ањ е м и л и ош т ећ ив а њ е м и ск р н а в љ е њ е м сви х спо ме на, успо ме на и спо ме н и к а ко ји под сје ћ а ју на к а ж њ е ног с ци љем из гнан ства и из оп ште ња из пам ће ња у по том ству и пот пуног укла ња ња из исто ри је. Осу ђе ност на за бо рав прак ти ко ва на је за т и ра њем сва ког т ра г а да је к а ж ње н и уоп ш т е по с т о ја о, у зи ма њем пра ва на гроб, све до за бо ра ва име на, бри са њем име на, за бра ном по ми ња ња име на и да ва ња тог име на но во ро ђе ном: гу би так пра ва 339
на име на над гроб ном спо ме ни ку и за бо рав име на тре ба ло би да зна чи де фи ни тив ну по бје ду смр ти. Јер: име је пам ће ње. По се ба н об л и к d a m na t io me mo r i a e мо гла би да бу де осу да и л и п р о к ле т с т в о по р а же ног на па м ће њ е по р а з а. Пе р в е р т о в а на ф о р ма је за бо рав из ми ло ср ђа као чин политич ке мо ћи ко јим се за бо рав љ а к ри ви ца, оп ра ш т а к а зна и до д је љу је по м и ло в а њ е. Ме ђу т и м, а м не с т и ја ( не па м ће ње : ἀμν ησ τ ί α од μν ήμη) ка о а к т м и ло с т и н и је ам не зи ја ( не сје ћа ње : ἀμνησία од μνήμη, али пре ма енгл. am ne sia) ка о г у би т а к спо соб но с т и сје ћа ња. Узи ма ју ћ и се би п ра во на за бо рав, моћ по твр ђу је се бе као моћ. За бо рав је та ко ђе ак тив ност и учествује у конструкцији памће ња, а то је осно ва за кон струк ци ју и чак из ми шља ње про шло сти, ко је се пред у зи ма у са да шњо сти ра ди ци ље ва у бу дућ но сти. Изм и ш љ а њ е п р о ш ло с т и је и л и ау т о ном но п р ед у зи ма г а с у бјек т у ра спо ну од са мо од бра не до самообмане, или хетерономно преду зи ма се над су бјек том, ко ји тад по ста је објект ма ни пу ла ци је и овладавања. (Ова два ау тор ства из ми шља ња про шло сти нису међу с о бно ис к љу ч и в а.) И з м и ш љ а њ е п р о ш ло с т и и м а д а к ле е т и ч ке и м п л и к а ц и је. Структуре моћи у наше доба посједују усавршене инструмен те да на ло кал ном и гло бал ном со ци јал ном пла ну у свр ху ман и п у л а ц и је и ов л а д а в а њ а п р о и з в о де а лом не зи ју (к ри в о т в о р е њ е с а д р ж а ја па м ће њ а) и па р а м не зи ју, пс е у дом не зи ју (л а ж н и с а д р ж ај па м ће њ а ко ји с е не о сно в а но до ж и в љ а в а к а о сје ћ а њ е). По р ед конс т р у и с а ног д и с к у р з и в ног и д е н т и т е т а, з а ко ји је ус л ов з а б о р а в, не о п ходно је и з б о ри т и с е з а п ра в о на па м ће њ е. О т в о р еној пон уд и да се бу де ло то фаг, онај ко ме је хра на тра ва за бо ра ва, мо же мо се с у п р о т с т а ви т и т а ко ш т о ће мо па м т и т и И ме и не ће мо з а б о р а ви т и тран сцен денцију. Потребна нам је једна онтологија памћења (и фено ме но ло г и ја з а б о р а в а) з а сно в а н а на Жр т ви ко ја на с у т е ме љу је у и ден т и т е т у. 340 * Ч и т а в а ис т о ри ја мо же с е по сма т р а т и к а о ис т о ри ја с т р а да њ а и спа се ња, па пре ма то ме као исто ри ја жр тве. Ка ко из гле да истори ја по сма тра на очи ма жр тве? то је пи та ње на ко је тек тре ба да ти од г о вор, и т о ис по с т а в љ а њ ем оне ис т и не ко ја је у ис к у с т ву ж р т ве, а то је ап со лут но ис ку ство жи во та и смр ти. По сто ји мно штво те о ри ја о жр тви, при сут не су раз не сим бол из ац ије и ме т а ф о ри з а ц и је ж р т в е, к а о и ко ло к ви ја л н а у по т р е б а тер ми на жр тва за сва ку вр сту стра да ња, тр пље ња и тру да. Разл и ч и т а т е м а т и з о в а њ а ж р т в е у ви к т и мо ло г и ји и л и т ан ат олог ији,
и л и у по л и т и ч кој и де о ло г и ји и де ма г о г и ји, и л и па к у м и т о ло г и ји до дје љу ју жр тви пер спек ти ву објек та, би ло да је ри јеч о жр тви не с р ећ н и х околно с т и, о си т у а ц и ји о бјек т не по г о ђе но с т и, би ло да је жр тва схва ће на као ри ту ал ни дар ко ји се при но си бо жан ству (о че му го во ри древ на фор му ла жр тво при но ше ња do ut des, да јем ти да би ти дао ме ни ). За хри шћан ско ра зу ми је ва ње жр тве Хри стов о с т р а д а њ е, см р т и в а с к р с е њ е и м а од л у ч у ју ћ и хе р ме неут и чк и см и с а о: Хри с т о в а ж р т в а је о ри јен т и р з а р а з у м и је в а њ е ф е но ме на ж р т в е и ж р т в ов не т е р м и но ло г и је. С а да ви ше н и је Б ог т ај ко ме с у по треб не жр тве уми ло сти вље ња (то је ми то ло шко и па ганско схвата ње ж р т ве, ко је је у осно ви сва ког ж р т во ва ња д ру гог за себе), него је жр тва по ми ре ња (ἱλασμός, 1Јн 2:2, 4:10) по треб на чо вје ку, и то та ква ко ју је у ста њу да при не се са мо Бог као је ди на чи ста Жр тва (што је узор за хри шћан ски иде ал жр тво ва ња се бе за дру гог): Јер ни је мо гу ће да крв ју на ца и ја ра ца спе ре гри је хе (Јев 10:4). Хри стова за ступ нич ка и за мјен ска жр тва (суп сти ту тив на жр тва за грије хе на ше, Рим 4:25) има за циљ ис ку пље ње и спа се ње чо вје ка ( да из ба ви, ἀπαλλάξῃ, Јев 2:15). Као чи ста жр тва Бо га за чо вје ка Хри сто ва жр тва нас осве ћу је јед ном за у ви јек (Јев 9:28 ἅπαξ, 10:10 ἐφάπαξ, 14 εἰς τὸ διηνεκές) и уки да по тре бу да љег жр тво ва ња: дов о љ но је е в х арис т и ј ско п ри че ш ћ и в а њ е Њ е г о в ом ж р т в ом које је спо мен Хри ста ( ово чи ни те за мој спо мен, Лк 22:19). Као слоб од н и п ри но с љу ба ви, к а о ж и во т но кон к р е т на и а п с о л у т на ж р т в а љу ба ви ( зна ју ћи Исус да је до шао ње гов час... љу био их је до кра ја, Јн 13:1; упор. 1Јн 4:10), као вољ но од ри ца ње од се бе и да вањ е /да ри в а њ е с е б е, Хри с т о в а ж р т в а и ма пе р спек т и ву с у бјек т а т ј. лич но сти: хри шћан ство, по пр ви пут уоп ште, го во ри из пер спект и в е ж р т в е. Жр т ве но дари ва ње се бе и његов спомен (у чест вовање у ж рт ви) ус по ста вља, одр жа ва или об на вља за јед ни цу; уте ме љу ју ћи и об јед и њу ју ћ и за једн иц у ж рт ва конст ит уише њен и ден т и те т и њен е тос. Жр тво ва ње за за јед ни цу прет по ста вља да до га ђа ји има ју исто ријски сми сао; жр тва исто ри ји да је сми сао. Не са мо за то што жр тва свје до ч и је да н т о т а л н и и р а д и к а л н и р е а л и з а м, ш т о на с с у о ча в а с бру тал ном кон кре ти за ци јом исто ри је. Жр тва је су бли ма ци ја истори је. Ис торијска ис т и на н и је ло г и ч ка н и у н и ве р за л на већ догађајна и у н и к атна, и н и је не п р о т и в р јеч на. До г а ђај у з ви ше ног ж рт вов ањ а и ма зна че њ е п ри су с т в а све т ог и да је см и са о ис т о ри ј ском в р емен у, по ста је исти на исто риј ског вре ме на, исти на као до га ђај и дар. Спремност на жр тву на рав но не зна чи ве ли ча ње жр тво ва ња као ври једно сти по се би, јер је ври јед ност жр тве у ње ној чи сто ти и свр си, и упра во то да је сми сао до га ђа ји ма. Сми сао и свр ха исто ри је мо ра би т и сп а с е њ е, и н а че би н а м о с т а ло о б е см и ш љ а в а ју ће т р ајањ е у 341
про то ку фи зи кал ног вре ме на, жи вот би био пу ки слу чај а жр тва не с р е ћ а: а к ц и ден т и и н ц и ден т. Е с х а т он н и је т ек не к и к р ај њи до г а ђај, не на зи ру ћ и ц и љ, спе к у л а т и в н и спа с, у т је ш на пси хо ло ш к а н а д а, н е по уз д а но у вје р е њ е е сх ат он је пот е нц ија лно у с в аком историјском тренутку као мјери ло њего вог сми сла. Ко сов ски Видов дан и Ја се но вац су је дин стве не жр тве не па ра диг ме ко је омог у ћ а в а ју д а до г а ђ а је р а з у м ије в амо к а о н аш у ис т орију. Ж рт в а је нај в а ж н и ји спо мен ко ји о ба сја в а оно ш т о с е до г о д и ло у ис т о ри ји. Ж р т в а и с т р ад ањ е (н аим е д ож ив љ ај и с т о р и ј с к и п р о ж и в љ е н о г страдања, од ва жност и од го вор ност исто риј ског по стојања, истори ј ско ис к у с т в о г р ан и чн и х сит у а ц ија, по бје д а и по р а з а, с л а в е и уни же ња) има ју епи сте мич ки сми сао јер омогућавају разумијевањ е ис т о ри је. Ода тле п р о исход и хе р менеут и чк и значај с т рада лн и х н а р о д а з а р а з у м и је в а њ е и с т о р и је, у ко л и ко и с т о р и ј с ке д ог ађ аје по сма т р а мо и з пе р спек т и в е ж р т в е. Иден ти тет срп ског на ро да ка рак те ри ше етос жр тве и подвига. По свом основ ном на че лу ( за Крст ча сни и Сло бо ду злат ну ) и по сво јој при ро ди овај етос је ду бо ко хри шћан ски. То је етос слоб о де и љу ба ви к а о о снов н и х од л и к а л и ч но с т и, би т но в е з а н и х з а дар и жр тву, и то етос као на чин по сто ја ња лич но сти у за јед ни ци (људ ској и бо жа н ској) м но г о ви ше не г о ш т о је т о не ка фи ло со фи ја мо ра ла (ети ка) или прак тич ко мо рал но уче ње (мо рал ка, мо ра ли стика). Жр тве ни етос као на чин по сто ја ња у сло бо ди и љу ба ви омо гућ а в а да с е је д и н с т ве на и у н и ве р з а л на ис т и на л и ч но с т и конк р е тно ег зи стен ци јал но оства ру је у зајед ни ци и историји: у жртви и подви гу жи вот лич но сти се оства ру је у исто риј ским до га ђа ји ма за једн и це. Ет о с ж р т в е и под ви г а п р е т по с т а в љ а јед н у ис т о риос офију и ес ха то ло гију, а та ко ђе је у те мељи ма једне културе у којој жртвова ње има сми сла, што је за пра во из раз хри шћан ске кул ту ре уте меље не на Жр тви Хри сто вој. Жр тве ни под виг као исто риј ско оствар е њ е л и ч но с т и н и је да к ле и н д и ви д у а л но и п ри в ат но по с т и г н у ће в р л и не, н и по ш т о н и је г е с т с а мо до в ољ но с т и је д и н ке п р ед у з е т и з р а з ло г а д ру ш т в е не о ба в е з е и л и мо р а л и с т и ч ке с у је т е, в ећ у п р а в о с у п р о т но: под ви г је п р е в а зилажењ е и н д и ви д у а л и зма у з а јед н и ц и и исто ри ји, жр тве но да ри ва ње ко је по је дин ца до во ди до егзистенц и ја л не п р о м је не у х ри с т о л и к у л и ч но с т. Под ви г је на с т о ја њ е да с е п р ев ази ђу не под но ш љи в а ог р а н и че њ а р е а л но с т и, к а о ш т о је а ске з а на д и л а же њ е н у ж но с т и п ри р о де. Жр т в а и под ви г свје до че до г а ђај н у и ег зи с т ен ц и ја л н у ис т и н у ко ја о б је д и њу је з а јед н и ц у и уте ме љу је етос и иден ти тет на ро да. Жр тва је за лог за јед ни це и сабир но ис ку ство исти не у су прот ста вља њу на си љу. Исти на из пер спек ти ве Жр тве као су бјек та бит но се раз лик у ј е од и с т ин е и з п е рс п е кт ив е Н а с и љ а к о ј е т р а ж и ж р т в у к а о 342
о бјек т. Н а си љ е с т и г ма т и з а ц и јом кон с т ру и ше ж р т ву к а о о бјек т и т а ко р а ц и о на л и з у је св о је по с т у п ке, оно де мо н и з у је ж р т ву и т а ко п р и к р и в а св е т о с т ж р т в е. П р и к р и в а и св о ју п р и р о д у. Н асиљ е је св а к а, д ир ек тна и л и и нд ир ек тна, п ри м је на си ле, мо ћ и и по ло ж а ја над ти је лом, сви је шћу, во љом и до бри ма да би се до ми ни ра ло и вла да ло та ко што ће се ути ца ти на про мје ну сло бод не во ље, би ло стра хом би ло ма ни пу ла ци јом. На ро чи то је рат на чин да се си лом о б е з бијед и п рав о на нек аж њ ено у бијањ е људ и и п љ ачк у њихови х до ба ра (упор. Пла тон, За ко ни 626b). Са ста но ви шта На си ља ка у зал из ац ија р ат а (и зн ал ажењ е р а з лог а р а т а, ш т о к а о п рву п р ат иљу и ма мо р а л и з а ц и ју р а т а) и з в о д и с е и з и н т е р е с а з а р а ће н и х с т р а на и у к р ај њ ем и з р е з ул т а т а р а т а. С а в р е ме но Н а си љ е, к а о пе р в е р т о ва на и ра ди ка ли зо ва на вик ти мо ло ги ја, за пра во је но ви ап со лу тиз а м: На си љ е хо ће да з а у зме Хрис т о в о м је с т о. Не ви на и не на си л на Жр тва је ап со лут на ври јед ност: то је Хри стос. На вод но, хри шћанство мир обе ћа ва али не до но си, па ће мир и то ле ран ци ју да до не се Насиље. Ова модернизација варварства, која се ко ри сти ми то творн и м оп р а в д а в а њ е м н а си љ а кон с т ру и с а њ е м к ри ви це, з ап р ав о је повра т а к у па г а н с т во. Ис т и на је ме ђу т и м оно ш т о по к азује Жрт в а. Хри ш ћа н с т во ра д и ка л но по ри че На си ље и де ма ск и ра м и т о ло г и ју: Хри стос, ко ји је Бог Жр тва и при је све га за то и Бог жр та ва, хо ће да бу де по с лед њ а Жр т в а, на кон ко је ж р т в е ( у см и с л у s a c r i f i ci u m) ви ше ни су по треб не. На чи јој смо стра ни? Да ли ће мо пам ти ти Жр тву, или ће мо се при кло ни ти На си љу и за бо ра ву? З а б о р а в ж р т в е је њ е но о б е см и ш љ а в а њ е, по ри ца њ е да ж р т в а има свр ху, потира ње пра ва на сми сао жр тво ва ња, по ни ште ње послед њег пра ва жр тве да бу де жр тва и да чи стим жр тво ва њем пора зи на си ље: за бо рав жр тве је по бје да на си ља. За бо рав Жр тве је за бо рав Бо га ко ји се за нас жр тву је, за бо рав све то сти и тран сценден ц и је. О н и ко ји з а б о р а в љ а ју Б о г а ок р е н у т и с у см р т и, а ж и в о т у они ко ји пам те Бо га. Бри га за Жр тву је бри га за Све ти њу Жи во та, јер ина че ни наш жи вот не ма ври јед ност ни свр ху. Жи вот и до би ја см и с а о ж р т в ом и љу ба в љу. При м и т и да р ж р т в е зна ч и о си г у р а т и м је с т о ж р т в е у св ом и ден т и т е т у. С е б е да ри в а њ е ж р т в е је ис т и на жи во та ко ју чу ва мо у пам ће њу као дио се бе. Но ни је са мо жр тва по треб на на ма не го смо и ми по треб ни жр тви. Бри га за жр тву и пам ће ње жр тве је на кнад на од бра на жр тве, јер на си ље би ра жр тву ко ја не мо же да се бра ни ни све ти. Пам ће ње жр тве је мо гућ ност за ње ну на кнад ну ми лост и пра шта ње, јер пра во да пра шта има у к р ај њ ем с а мо ж р т в а. С у ш т и н ск и, п р а ш т а њ е н и је з а б о р а в је р оно не чи ни да не ста не то због че га се пра шта. Пра шта ње прет по ставља по ка ја ње, прав ду и исти ну ина че оста ју је ди но осве та или з а б о р а в. 343
344 * Срп ски на род је у но ви јој исто ри ји у осло бо ди лач ким и одб р а м б е н и м р а т о ви ма под н ио не б р о је не и још у ви јек не с а гле да не вој не и ци вил не жр тве за сло бо ду и очу ва ње на ци о нал ног иден титета. Из по ш товања п рема тол ик и м невин и м и п раведн и м ж рт вама п р о ис т и че не о д ло ж на о ба в е з а и и з у з е т а н з а да т а к да с е о б л и к у је, о сн у је и ра зви је јед на цен т ра л на и с аби рна меморија лна ус т анов а п о с в ећ ен а с р пс к и м ж рт в ам а, њи хо в о м п о ш т о в а њу, и з у ч а в а њу, пам ће њу и спо ми ња њу: Спо мен Срп ске Жр тве. Ра з ло зи да се осн у је ме мо ри ја л на ус та но ва по све ће на с рпск и м ж р т в а ма ле же п ри је св е г а у ис т о ри ј ск и м ч и њ е н и ца ма о с т р а да њу с рп ског на р о да и у не до п у с т и вом не ма ру п ре ма с рп ск и м ж р т в а ма. То ком XIX и XX ви је ка Ср би су уче ство ва ли у не ких два на ест ис цр пљу ју ћих ослободилачких и од брамбених ратова ; над Србим а с у по ч и њ е н и не ко л и к а г е но ц и д а и в а р в а р ске од м а з де ( Пр ви срп ски уста нак, Пр ви свјет ски рат, Дру ги свјет ски рат); срп ски на род је ви ше пу та био при ну ђен на ег зо ду се и се о бе (и ми смо свје до ц и ег з о д у с а и з К р а ји не, з а па д не Б о сне, С а р а је в а и Ко с о в а и Ме т о х и је); Ср би ја и д је ло ви с рп ског на р о да в а н Ср би је би л и с у у по с лед њ а д в а ви је к а не ко л и ко п ут а ок уп ир ан и; Срби с у д из ал и устан ке про тив ви ше стра них оку па то ра и нај зло гла сни јих на цистич ких оку па тор ских ре жи ма Ње мач ке и Не за ви сне Др жа ве Хр ватске; та ко ђе су стра да ли у гра ђан ском ра ту (за ври је ме Дру гог свјетског рата и деведесетих година XX ви јека) и у дјелимично наметн у т и м до ма ћ и м д и к т а т у рама ; неко л ико п ут а у X X вијек у бил и су из ло же ни еко ном ским бло ка да ма нај ве ћих свјет ских си ла. При нуђе ни на та кве исто риј ске не при ли ке, Ср би су под ни је ли ви ше мили он ске ди рект не жр тве, чи ји та чан број још уви јек ни је утвр ђен. Због то га је нео п ход но осно ва ти ме мо ри јал ну уста но ву ко ја би нау ч но и с т р а ж и в ач к и с а б р а л а св е с рп ске ж р т в е у X I X и X X ви је к у. Би ло би по уч но да се ого ље но су о чи мо са бро јем срп ских жр та ва и са на чи ном на ко ји су стра да ле, јер има мо нео бја шњи ву пра зни ну у на шем на ци о нал ном пам ће њу и иден ти те ту, што види мо у на шим по ли тич ким, про свјет ним, кул тур ним и на уч ним уста но ва ма. Сим бол срп ског стра да ња је ком плекс уста шких лог о ра см р т и Ја с е но в а ц До њ а Гра д и на (ма с ов не г р о б н и це у До њ ој Гра ди ни су јед но од нај ве ћих стра ти шта уоп ште), у ко ји ма су злоч и н ц и по к а з а л и з а с т р а ш у ју ћ и у ж и т а к у усм р ћ и в а њу ж р т а в а, де мон ски лич ни од нос, не у мор ну за ин те ре со ва ност и емотивно учешће у му че њу и бру тал но сти, док су ње мач ки кон цен тра ци о ни лого ри пред ста вља ли без ду шну ин ду стри ју смр ти. Шта би то го вори ло о на ма ако би смо икад би ли рав но ду шни пре ма не ду жним
ж р т ва ма ко је су уби ја не на сва ко ја ке за м и сл и ве и не за м и сл и ве нач ине? У об ја ш ње ње та ко д угог неа дек ватног односа п рема српск и м жр тва ма спа да вје ро ват но и то што ди на мич ну и згу сну ту исто ри ју Бал ка на а по себно Срба у проте кла два вијека карактерише учестало рат но стра да ње, као и то што су срп ске жр тве и у Кра ље ви ни Југославији и у ко му ни стич кој Ју го сла ви ји би ле чињеничка сметњ а по л и т и ч кој и де о ло г и ји ју г о с ло в ен с т в а и б р ат с т в а -јед и нс т в а. О ш т ећ ењ а у н а ш е м п а м ћ е њу ж р т а в а мо р а мо о т к л о н ит и и з б ог пи је те та пре ма жр тва ма и због нашег са моразумијевања као историј ског на ро да: ако не ма мо ау тен тич но пам ће ње као услов идент и т е т а, о нд а ћ е н а м н еко д р уг и м от ив ис а н с в о ји м и н т е р е с и м а про из во ди ти пам ће ње, и лич но и ко лек тив но, што во ди дез о ри јент а ц и ји и по р о бљ а в а њу п у т ем кон с т ру и с а њ а па м ће њ а. Спо мен Срп ске Жр тве по тре бан нам је и због су прот ста вљања стиг ма ти за ци ји срп ског на ро да као на сто ја њу да се по ни шти ње гов иден ти тет и да му се на мет не кри ви ца као сред ство овлада в а њ а. Ж и г о с а њ е, ко је смо на св ојој кож и о сје т и л и у по с лед њ ем г р а ђа н ском р а т у, а ко је с е че с т о с л у ж и ло а н т и с рп ском п р о па г а н дом из Пр вог свјет ског ра та, за пра во је тех ни ка ко јом се озна че ни обје кат (срп ски на род) нај при је ис ти ску је из по ља мо ра ла да би по том био ис ти снут и из по ља пра ва: онај ко је дис ква ли фи ко ван као мо рал но би ће по до бан је да се над њим пре ду зме бес прав но на си ље. Због то га има мо по себ ну оба ве зу да од бра ни мо част на ших ж р т а в а. Н аш а о б ав ез а и п о т р еб а д а усп ос т а в и м о м е м о р и ја л н у уста но ву по све ће ну срп ским жр тва ма је иден ти тет ске и егзистенци јал не при ро де, она је та ко ре ћи он то ло шка: то је пи та ње на шег по сто ја ња као људ ских би ћа. За бо рав жр тве је не ка вр ста са у чесни штва у зло чи ну. Су прот ност то ме је пам ће ње жр тве ко јим се пот в р ђу је њ е но по с т о ја њ е, п а м ће њ е ч и ја св р х а је ж ив о т, који је нај а к т и в н и је с у п р о т с т а в љ а њ е см р т и. * По ш т о в а на г о спо до! Не т р е ба да з а б о р а ви мо да ж и ви мо у в р е ме н у з а б о р а в љ а њ а. Муд р о је т оме с е су п р о т с т а ви т и. Уоп ш т е, м у д р о с т је по сје до в а њ е па ме ти за ис прав но дје ла ње у по гле ду се бе и дру гих. Би ти му дар зна чи др жа ти на па ме ти оно што је у да том жи вот ном мо мен ту најва жни је. За ори јен ти са ње му дро сти нео п ход на су и ова два услов а: с а мо сви је с т (свије с т о с е би) и с авје с т (мор а лн а с амосвије с т). За Има ну е ла Кан та (Me taphysi k der Sit ten 14) мо рал но са мо са знање (d a s mo r a lische Selb ster ken nt n is) по чет а к је све људ ске м у д ро с т и. За Фи ло на А лек са н д риј ског (De som ni is I 211) по че так му дро сти је 345
не за бо ра ви ти се бе (σοφίας οὖν ἐστιν ἀρχὴ μὴ ἐπιλανθάνε σ θαι ἑαυτοῦ). Му дрост је от пор са мо за бо ра ву. Па мет је услов оп стан ка, а пам ће ње услов исто ри је. Сви јест да п ри па да мо кон к ре т ној ис то риј ској за јед н и ц и (ч и је п ра во да бу де п ризн а т а не пот р ебује п р е тходно о б р аз л аг ањ е) п р е тпос т а вк а је исто риј ске од го вор но сти, ко ја је и син хро на, као од го вор ност за на ше ис т о ри ј ско в ри је ме, и д и ја х р о на, к а о т р а н сг е не р а ц и ј ск а одг о в о р но с т. Ис т о ри ј ск а од г о в о р но с т је в а ж на з а кон с т и т у и с а њ е и са мо о дре ђе ње иден ти те та. И из ван по ља мо ћи, у ком се иначе креира ју пам ће ње и за бо рав, сва ко би ра до да не што за бо ра ви. Али храброст суоче ња са со бом и спо соб ност по ка ја ња мно го је бо ља те рап и ја од а м не зи је. Кул т у р а п а м ће њ а и б ри г а з а Жр т ву у т е ме љу ју нас у постоја њу и за то има ју те ра пе ут ско деј ство. Као што те ра пе утски дје лу је и Ма ти ца срп ска.** ** Пре да ва ње одр жа но у Ма ти ци срп ској у Но вом Са ду, 13. ма ја 2016. г о д и н е. 346