О живопису на северном зиду нартекса Богородице Перивлепте (Светог Климента) у Охриду

О живопису на северном зиду нартекса Богородице Перивлепте (Светог Климента) у Охриду Цветан Грозданов* Македонска академија наука и уметности, Скопље UDC 75.052.046.3(497.7 Ohrid)»12» DOI 10.2298/ZOG1236109G Оригиналан научни рад Аутор описује и тумачи композицију Навуходоносоровог сна, фигуре арханђела Михаила и Гаврила као чувара улаза у храм и хор светих лекара (Пантелејмон, Козма и Дамјан). Осврће се, такође, на неисписано поље изнад северних врата нартекса, на аркосолијум и гробницу Остоје Рајаковића, а указује и на пробијање новог пролаза на источном зиду нартекса, што је довело до уништења појединих фигура с најстаријег слоја живописа у цркви. Кључне речи: Богородица Перивлепта у Охриду, Навуходоносоров сан, свети лекари, византијско сликарство, Остоја Рајаковић The aut hor exa mi nes the fi gu res and sce nes pa in ted on the nort hern wall of the nart hex of the Church of the Vir gin Peri blep tos in Ohrid. He de scri bes and in ter prets Ne buc hadnez zar s dre am, the fi gu res of the ar chan gels Mic hael and Ga briel as gu ar di ans of the en tran ce to the church, and the cho ir of the sa int anargyres (Pan te le i mon, Co smas and Damian). He then pro ce eds to di scuss the empty fi eld abo ve the nort hern do or of the nart hex, the ar co so li um and the tomb of Osto ja Ra ja ko vić. Fi nally, he re fers to the pe ne tra tion of a new pas sa ge on the eastern wall of the nart hex, which re sul ted to the de struc tion of so me fi gu res from the ear li est layer of fre sco es in the church. Key words: Vir gin Pe ri blep tos in Ohrid, Ne buc had nez zar s dre am, sa int anargyres, Byzan ti ne pa in ting, Osto ja Ra ja ković Је дан део сли кар ства цр кве Бо го ро ди це Пе ри влепте у Охри ду пре укла ња ња пре ма за и па ти не с фре са ка об ја ви ли су још Г. Ми је 1 и В. Р. Пет ко вић. 2 Ком по зи ци ју На ву хо до но со ро вог сна на се вер ном зи ду нар тек са цркве пр ви је уочио Ђ. Ма но-зи си, ко ји је пре по знао детаљ с пред ста вом Све те Тро ји це. 3 Те шко ће у про у ча вању сли кар ства тог де ла хра ма ис кр сле су по сле Дру гог свет ског ра та због ве ћих оште ће ња на ис точ ном кра ју се вер ног зи да нар тек са. С. Ра дој чић ука зао је на де та ље пр вог де ла охрид ске ком по зи ци је, 4 по ве зу ју ћи је са сродном сли ком Све те Тро ји це у Ма те и чу. 5 Сли кар ској це лини на се вер ном зи ду нар тек са Бо го ро ди це Пе ри влеп те при па да ју још и од лич но са чу ва не сто је ће фи гу ре све тог Пан те леј мо на и ар хан ђе ла Га ври ла, као и вр ло оште ће на фи гу ра ар хан ђе ла Ми ха и ла у се ве ро и сточ ном углу тог про сто ра. Ва ља ис та ћи да је по ста вља ње ве ли ке би фо ре при вр ху се вер ног зи да нар тек са бит но ути ца ло на рас- по ред са др жи не пред ста ве На ву хо до но со ро вог сна (слике 1 и 2). Ле ву стра ну сли ке o ко јој је реч нај ве ћим де лом зау зи ма усну ли цар На ву хо до но сор на ле жа ју и с вла дарском кру ном на гла ви; де сна ру ка му је ис пру же на, а ле ва по ло же на на гру ди (сл. 3). У под нож ју ле жа ја, код ца ревих но гу, се де два стра жа ра с ка ци га ма на гла ва ма, са шти то ви ма и ма че ви ма, а сле ва се ди још је дан стра жар ко ји се осла ња о мач. Уз ле ву стра ну На ву хо до но со ровог ле жа ја на сли ка на је кри ла та тро гла ва фи гу ра Све те Тро ји це; де сном ру ком она до ди ру је ца ре ву кру ну, што је де таљ ко ји ту пред ста ву из два ја од срод них у дру гим спо ме ни ци ма. У гор њем де лу ком по зи ци је, из над при каза не гра ђе ви не, на ла зи се сте на, а на њој од лич но са чува на пред ста ва Бо го ро ди це у ме да љо ну; де сно од би форе на сли кан је ма ли Хри стос у ме да љо ну, са да оште ћен. Де сно од би фо ре, у пр вом пла ну ком по зи ци је, прика зан је На ву хо до но сор ка ко се ди на пре сто лу, оде вен у ди ви ти си он и с кру ном на гла ви; на спрам ње га сто ји про рок Да ни ло, ко ји му ту ма чи сан. Иза Да ни ла је по већа гру па га та ра, звје зда ра и Хал де ја (Дан 2, 2) раз личи тих ста ро сних до би и чи но ва; они но се ка пе, а не ки од њих плит ке вен це с дра гим ка ме њем или тур ба не; сви су би ли по зва ни да би од го нет ну ли и про ту ма чи ли ца рев сан. Уз На ву хо до но со ро ву фи гу ру пре по зна ју се обри си гла ве још јед ног гар ди сте. Из над лу ка пор ти ка на ко јем се ди На ву хо до но сор ис пи сан је текст ко ји се од но си на из глед ки па што ће се * sonpet2001@yahoo.com 1 G. Mil let, Rec her ches sur l ico no grap hie de l évan gi le aux XI V e, XV e et XVI e siè cles, d après les mo nu ments de Mi stra, de la Macédoine et du Mont-At hos, Pa ris 1916, 164 165 (ре пр. 1960); аутор је пи сао о Бо жић ној хим ни у Пе ри влеп ти још 1908. го ди не (cf. ibid., 165, n. 3). 2 В. Р. Пет ко вић, Фре ска са пред ста вом Пре му дро сти, in: Збор ник у част Бог да на По по ви ћа, Бе о град 1929, 318 319 (аутор је ука зао на прет ход на ис тра жи ва ња сли кар ства Пе ри влеп те, па и ње ног нар тек са, v. Т. CXXII); idem, Lа pe in tu re ser be du moyen âge II, Be o grad 1934; idem, Пре глед цр кве них спо ме ни ка кроз по ве сни цу срп ског на рода, Бе о град 1950, 234. 3 Ђ. Ма но-зи си, Ма ли при ло зи о жи во пи су XIV ве ка охрид ских цр ка ва, Ста ри нар 6 (1931) 133. 4 С. Ра дој чић, Епи зо да о Бо го ро ди ци-го ри у Те о до си је вом Живо ту све тог Са ве и ње на ве за са сли кар ством XI II и XIV ве ка, Прило зи за књи жев ност, је зик, исто ри ју и фол клор 3 4 (1957) 214 215. 5 R. Gru jić, Iko no graf ski mo tiv sli čan in du skom Tri mur tiu u sta roj srp skoj li kov noj umet no sti, in: Tkal či ćev zbor nik I, Za greb 1955, 99 107. 109

110 Сл. 1. Навуходоносоров сан. Богородица Перивлепта у Охриду, северни зид припрате, 1294/1295 Fig. 1. Dream of the Emperor Nebuchadnezzar. Church of Virgin Peribleptos in Ohrid, north wall of narthex, 1294/1295 рас па сти од до ди ра Хри ста Ка ме на (Дан 2, 31 33): Σύ, βασιλεῦ, ἐθεώρεις, [ἐ]ι κὼν μεγάλ[η] καὶ ἐκείνης χρυ σοὺ καθαρού αἱ χῖρες [καὶ] τὸ στῆθο[ς] [καὶ] οἱ βραχίονες αὐτῆς ἀργύροι, ἡ κοιλία κ[αὶ] οἱ μήροι χαλκοί, αἱ κνή[μαι] σιδηραί, οἱ πόδες μέρος μέντι σιδηροῦν, μέρος τράκινον ( Ти, ц аре, видје а то лик ве лик; в ел ик бијаше лик и свјетлост му силна, и стај аше п рема теби, и стр аш ан бијаше на очи ма. Г лава томе ли ку бијаш е од чис тог зл ата, пр си и мишице од сре бра, трб ух и бедра од мј ед и, голијени му од гвожђа, а сто пала које од гв ожђа кој е од земље ). Сли кар та чно п ра ти Данилов тек ст: г лав а анти чког кипа од злат а је које сија, оч и су и зобличене ; на прс има сл ика р настоји д а прикаже с јај сребр а, а трб ух и бе дра и мају боју ба кр а; колен а и стопала од гвожђа су и од глине (сл. 4). 6 Кип ј е на вис око м постољу и представљен ј е у тренут ку у које м се помер ај у шавови шт о спа јају меси нг, зла то, гвожђ е и глину. То ј е тренут ак у које м се појави ло и поп рсје ма лог Хрис та у медаљ ону, пошто се он одвојио о д планине, то јес т од Б огород ице Стене. Из Данило вог текста (Дан 2, 2 ) произлази д а разли чи ти м атеријал и од који х је сачињен ки п симбо ли шу чет ири царс тва, поче в од Вавилонског, до Христ ов ог доласк а. Представе ове тем е у Све тим а постоли ма у Сол уну (после 1315), 7 у Б ог ородич иној црк ви у Пећи (пре 1337) 8 и у Дечанима (око 1348 ) 9 оштећен е су толико д а се је дв а р аспознај у, а нарочит о је т еш ко поре дити њ их ов колорит с а охридс ки м примером. С. Радо јчић пише да ј е ко мпози ци ја Н ав ух од о- носоровог сн а уоблич ена кр ајем XIII века и д а ј е потврда за то предста ва у задужб ин и Прог она Сгура. 10 Елементи те сце не у мон ументал ном сликарс тв у примећују се у солунс ким Све тим а постол има, зати м у Ст ар ом Н агоричину, у припра ти у Пећи, као и у с еве розапад но м траве ју Дечан а. У ликовн ој уметн ос ти ран иј е г пер ио да по че ци о блико ва ња помен уте с це не запажају се о д средин е XI века, од поб ед е иконофила, шт о потвр ђу је м инијатур а у Хлудовск ом псалтир у. 1 1 Комен та ри Данило во г пророштва кој е се однос и на Н ав ух одоносоров с ан у пис аној ЗОГРАФ 36 (2012) [109 114] реч и познати с у, међутим, још о д VI века, од То погра фије К оз ме Ин дикопло ва и н ешт о касни јих С ло ва Јо ва на Дамаскина. 12 Слик а се појављује и као ил устрација 6 7. пса лм а, де ве те катизме, као и уз Данилов т екст кој и се чита у очи Христ ов ог рођења. 13 Пр оцес настанка те слике п ре П еривлепте ипак с е не м ож е к он тинуир ан о пратити. Чак с е и д ру ге помен у- те сце не у мон ументал ном сликарс тву, наста ле у п рв ој половини XIV века, ос им делимично о не у Дечан има, мо гу д опуњава ти и ре к он струисати на основ у охридс ко г примера. 14 Одвај ање Хр ис та Камен а од Б огород ице Стене и ис товрем ен о распа дањ е анти чког ки па а нт иципир ају Христ ово о ваплоћ ење, које, уостало м, ид еј но о бједињује це о ста розав етни циклу с у нарт ек су П еривлепте. И пак, в аљ а указати на то д а нај већу па жњу привлачи л ик анђела са три г лаве ко је израстају из једног тела. Тај в ажан детаљ у ов ом об лику први пу т се појављу је у тума че њу царевог сна с а значе њем Св ет е Тројиц е. У XIII веку, пр е делатн ос т и Михаи ла и Евтихија и н епоср едно п осле тога, у трагању за пр ихватљивим идејн им и лико вн им реше њима која б и одржава ла схвата ње о ж ивотворн ој и ј единосуш ној Све то ј Трој ици, наста ју и не ке представ е у сп омениц и ма нај ужег језгр а Охри дс к е арх ие пископиј е. У Кост уру ( Кастори ја), чији је архијереј и мао стату с охридс ко г п рототрон а, у ц р- кви Б огоро ди це К убелидике пр е сре дине XIII век а и, н ешт о касније, у хр аму Све тог Ђорђ а (Ом ор фоклиси ја ) уобличена је в ертик ал на варијанта Ст арац дана, И сус Христ ос и го луб Св етог Д ух а приказан и су ј едан ис под друго г. 15 По сл е средине XIV ве ка у сам ом Охрид у, 6 Проф. др Рат ко Ду ев уочио је да овај нат пис не про из ла зи из Сеп ту а гин те, већ да је дат пре ма вер зи ји Теодотиoна, ко ји је жи вео у II ве ку н. е. (о то ме оп шир ни је: T. J. Me a dow croft, Ara ma ic Da niel and Gre ek Da niel. A li te rary com pa ri son, Shef fi eld 1995). За хва љу јем ко ле ги Р. Ду е ву што ми је пре нео сво је за па жа ње. 7 Ch. Step han, Ein byzan ti nisches Bil den sem ble. Die Mo sa i ken und Fre sken der Apo stel kir che zu Thes sa lo ni ki, Worms 1986, 76, 76a. 8 Ј. Ра до ва но вић, Сан ца ра На ву хо до но со ра и пи јан ство Но је во у при пра ти Пећ ке па три јар ши је, in: idem, Ико но граф ска ис тра жива ња срп ског сли кар ства XI II XIV ве ка, Бе о град 1988, 30 34. 9 В. Ми ла но вић, Ста ро за вет не те ме и Ло за Је се је ва, in: Зидно сли кар ство ма на сти ра Де ча на. Гра ђа и сту ди је, ed. В. Ј. Ђу рић, Бе о град 1995, 215 216. 10 Ра дој чић, Епи зо да о Бо го ро ди ци-го ри, 214, 216. 11 М. В. Щеп ки на, Mиниатюры Хлу дов ской псал ты ри. Гре ческий ил лю стри ро ван ный ко декс IX ве ка, Мо сква 1977, л. 64. 12 Cf. И. В. Ду й чев, Хлу дов ская псал ты рь в на уч ной ли те рату ре, in: Щеп ки на, op. cit., 8 23. О на го ве шта ји ма Бо го ро ди чи ног рође ња у про ро чан стви ма Ста рог за ве та све ти Јо ван Да ма скин нај ви ше го во ри у По хва ли на Ус пе ње Бо го ро ди це, Бе се да пр ва (Све ти Јо ван Да ма скин, Бе се де, прев. епи скоп Ата на си је, Тре би ње 2002, 291 310). 13 Ра до ва но вић, Сан ца ра На ву хо до но со ра, 34. 14 В. Р. Пет ко вић, Ђ. Бо шко вић, Ма на стир Де ча ни II, Бе о град 1941, 50 (В. Р. Пет ко вић); Б. То дић, М. Ча нак-ме дић, Ма на стир Де чани, Бе о град 2005, 356 357. 15 Ра ни је је о то ме пи сао С. Ра дој чић, Мин хен ски срп ски псалтир, Збор ник Фи ло зоф ског фа кул те та 7/I (1963) 278 280; Σ. Πελεκανίδης, Μ. Χατζηδάκης, Καστοριά, Αθήνα 1984, 90; v. текст Гој ка Субо ти ћа in: С. Ки сас, Омор фо кли си ја. Зид не сли ке цр кве Све тог Ђор ђа код Ка сто ри је, Бе о град 2008, 34, 46 (цр теж 62, фи гу ра Хри ста и го луба Све тог Ду ха на ра ме ни ма Стар ца да на); Д. По по вић, Б. То дић, Д. Вој во дић, Де чан ска пу сти ња. Ски то ви и ке ли је ма на сти ра Де ча на, Бе о град 2011, 75 85, 87, где Д. Вој во дић (Скит Ус пе ња Бо го ро ди чиног у Бе ла ји) де таљ но пи ше о пред ста ва ма Све те Тро ји це; у те ме ну ку по ле цр кве Све тог Ђор ђа у По ло шком (1344/1345), ко ја је два-три пу та пре сли ка ва на, при ка зан је Ста рац Да на ко ји ис пред се бе др жи Хри ста Ема ну и ла што обе ма ру ка ма бла го си ља, а сма тра се да је на Хри сто вим гру ди ма на сли кан го луб Све тог Ду ха, v. В. По пов ска-коро бар, Све до штва та за Хри сто ва та двој на при ро да од жи во пи сот од нар тек сот во Све та Бо го ро ди ца Слим нич ка, Збор ник Сред но-

Грозданов. Ц.: О живопису на северном зиду нартекса Богородице Перивлепте Сл. 2. Навуходоносоров сан. Богородица Перивлепта у Охриду, северни зид припрате, 1294/1295, цртеж Fig. 2. Dream of the Emperor Nebuchadnezzar. Church of Virgin Peribleptos in Ohrid, north wall of narthex, 1294/1295, drawing у севе рн ом паракл ису Све то г Григори ја у П еривлепти 16 и у хр аму Све тих Ко нстанти на и Јелене, н а сводовима се сл ик а хор изонт ал на варијанта, с фигур ом Ст арца дан а у средини. 1 7 Нај за нимљивија је трог ла ва фиг ура Св ет е Тројиц е у прип ра ти к атоли кон а Хиландара, у ко мпозиц иј и Прему д рост с азда себи х рам, кој а ј е нас та ла н епосредно пре см рти к ра ља Милути на (уколико је, наравно, на слоју из 1 804. досл ов но понов ље на првоби тн а ко мпозиција ). 18 П осл е Хиланд ар а нај већу па жњу прив лач и позн ата слик а и з Матеича; њ у је д у го проучавао Р. Груји ћ уз помо ћ С. Ра дојчића. 19 Ис та предс тав а насликана је и у цр кви Светог Спас а у Штипу, на св оду храма из 1 38 1. године. 20 О то ме колико је о ва центр ич на варијан та Свет е Тројице би ла рашир ен а сведоч и и прим ер у Пустињи к од Дечана и з средине XVI века, к ао и дел а угле дно г зогр афа Онуфри ја у црквам а охридск ог, прилепско г и корчанс ког краја. 21 И з времена п ре П еривл еп те фи гу ре Б огород и- це Стен е и Хр ис та Ка мен а познате с у из м инијат ура Хлудовск ог псалтира, 2 2 за који се пр етпоставља д а је наст ао н епоср едно п ос ле поб ед е иконофил а. У П еривлепти ј е, међутим, на осн ову те кс та Данило во г пророш тв а формир ана б ит но богат ија слик а, с нарати вн им дело вима кој и се наро чи то однос е на тума че ње Н ав ух од оносоровог сна, п а је тако и охридс ка предста ва с попрс ји ма Б огородиц е и Хр ист а пост ал а потпунија. Том слик ом, смешт ен ом изм еђ у ко мпози ци је Јаковљ евих лествиц а и сц ене Б ор бе Јаковљев е са анђелима, у з Мојсиј ев у скиниј у н а исто чном з иду нартекс а, у потпуњуј е се циклу с ста розавет н их праобр аза о ваплоћења Спаситељeвог, на кој е се однос и и ко мпози циј а Божи ћне хи мне св ет ог Јо ва на Дамас кин а насликана у ис том прост ору. И сп од Н ав ух од оносоровог сн а, у п рвој зон и северног з ида, насликане с у сто је ће фиг уре све то г П антелејмо на и архан ђел а Гаврил а, а између њих су в рата која воде из нартекса у трем. Ти подаци, уз оне ве ћ познате из прегл еда фре ско -сликарс тва, сам и по себ и не д ај у потпуни ју предста ву о ансам бл у уколико се не укаже и на др уге елементе. Пре с вега ва ља поменути д а је п оре д Гаврила, 23 на к рај у исто чног з ида нарте кса, наслика н арха нђ е о Михаило ; та фи гу ра толико је оштећена д а ве ков на умет ност 6 (Ско пје 2007) 167; Ι. Σίσ ιου, Άγιος Νι κόλαος του Κυρίτση και ο Άγιος Γεώργιος στο Πόλοσκο, Ниш и Ви зан ти ја 9 (2011) 324, 325, цр теж 5. 16 Ц. Гро зда нов, Охрид ско ѕид но сли кар ство од XIV век, Охрид 1980, 140 141. 17 Г. Су бо тић, Све ти Кон стан тин и Је ле на у Охри ду, Бе о град 1971, 73 79. 18 М. Мар ко вић, Пр во бит ни жи во пис глав не ма на стир ске цркве, in: Ма на стир Хи лан дар, ed. Г. Су бо тић, Бе о град 1998, 221, 239; М. Мар ко вић, В. Т. Хо сте тер, При лог хро но ло ги ји град ње и осли ка ва ња хи лан дар ског ка то ли ко на, Хи лан дар ски збор ник 10 (1998) 201 220. 19 V. n. 5 (аутор се по зи ва на усме но са оп ште ње С. Ра дој чи ћа). 20 С. Га бе лић, Сли кар ство XIV ве ка у Све том Спа су (Цр кви Ваз не се ња) у Шти пу, Pa tri mo ni um.mk 3 4 (2008 2009) 101 103 (са ста ри јом ли те ра ту ром). 21 Б. Ба бић, Фре ско-жи во пис сли ка ра Ону фри ја на зи до ви ма цр ка ва при леп ског кра ја, ЗЛУМС 16 (1980) 20. 22 Ра дој чић, Епи зо да о Бо го ро ди ци-го ри, 214. 23 П. Миљ ко виќ-пе пек, Де ло то на зо гра фи те Ми ха и ло и Еути хиј, Ско пје 1967, 51. 111

Сл. 3. Навуходоносоров сан. Богородица Перивлепта у Охриду, северни зид припрате, 1294/1295, детаљ Fig. 3. Dream of the Emperor Nebuchadnezzar. Church of Virgin Peribleptos in Ohrid, north wall of narthex, 1294/1295, detail ЗОГРАФ 36 (2012) [109 114] Севе рна в ра та изм еђу нартекс а и т рем а постојала су још од 1294/1 29 5. год ине, кад а је сазидан х рам С вете Б огоро ди це П еривлепте. У в реме када се осликавао т ре м, године 1364/1365, тај пролаз још је фу нкционисао, шт о се мож е закључити и п о распоре ду предс та ва Б огородичи но г акат иста изн ад спо љног д овратника, гд е је исписа н и проим ион Изабра ној в ојвоткињи. 25 Та в рата изгубила су функц иј у средином XIX в ека, када је тр ем зазид ан и затворен. 26 И н ак он в ишегодиш њих к онз ерватор ск их радова у П еривл епти ни је на че то пи та ње а рк осолију ма у с еве розападном у глу нарте кс а. А ркосолију м је изв еден кад а је зи дана црква и, по с во ј прилиц и, с намеро м да бу де гроб ни ца непозна ти х личности из кр уг а ктитор а Прогона Сгура и ли вис оки х д осто јанственик а Охридск е арх ие пископи је. Сто ти ну го дина пошт о с у зог ра ф и Михаи ло и Евтихи је осликали храм, у а ркосолијуму је 1 379. сахрањ ен Ос то ја Рајаковић, з ет жу пан а Андрије Гропе и срод ник кр аља Марка. 27 О во м прилико м по дсетићемо на то да ј е приликом Михаилoвих и Е втихиј ев их ра дов а ч ет в ороуг аоно поље из над на дврат ник а север них вра та ост ало празно, б ез исписаног текст а. У вез и с а сахран ом Ос то је Р ајакови ћа у а ркосолијум у је извед ен а ко мпозициј а на којој се та ј угле дни пл емић мо ли Б огоро ди ци П еривлепти за спас д уш е. Археол ош ка и скопавања на д ну а рк осолијум а до сада н ису обављен а. 28 И зн ад а рк осолијум а, у темат ск ој целини са све ти м П ан телејмо ном, насликани су с вети Коз ма и Дамјан. Они су п ре дстав ници х ора све тих врача у том делу цр кв е. Њихо ва поја ва и м есто мог у се повезат и са а рк осолијум ом и потребом д а ту бу де представљен хор св ет их лекара, с тим што је та г ру па повезана и с традицијом и з времена све тог Климент а Охридског. Храм који је св ети Климент подигао на Плаош ни ку н епоср едно после 893. би о ј е посвећ ен упр аво све то м П ан телејмону, на чији се дан слави и им е охрид ског з аштитника. 29 С ве ти ле кари Јован и Ки р насликани су у ол та ру П еривле пте. П рва гр упа све тих врача у охридс ком зидном сликарств у, с ликов има св ет ог Кирил а и све тог Климента, мож е се видети у охридс кој Св ет ој Софији, на јужном зи ду олтара, гд е су по ред словен ск и х мисио нар а насли ка не фиг уре све то г П ан телејмо на, светог Коз ме, свето г Дамјан а и др уги х б ес ребрeника. Тако је и н а сребрном ок ову Христ ове и ко не ке сара Дуке, на које м су изведе не фиг уре све то г П ан телејмон а и све тог Климента. 30 Тај 112 Сл. 4. Навуходоносоров сан. Богородица Перивлепта у Охриду, северни зид припрате, 1295/1296, детаљ Fig. 4. Dream of the Emperor Nebuchadnezzar. Church of Virgin Peribleptos in Ohrid, north wall of narthex, 1294/1295, detail су ра ни је и скази ване са мо пре тпостав ке у ве зи с њеном и де нт ификацијом, с тим ш то поједи ни ауто ри и ни су поми њал и ар ханђелово им е. 24 Пол ожај ног у архан ђел а Гаврил а и, судећи по фр агмент има, архан ђе л а Миха ил а указује на то да су о ни чув ари в ра та изм еђу нартекс а и трема. На п иластр има нарт екс а насликане су, као шт о ј е позн ат о, фиг уре апос тола Пет ра и Па вла. 24 R. Ha mann-mac Lean, H. Hal len sle ben, Die Mo nu men tal ma le rei in Ser bien und Ma ke do nien vom 11. bis zum frühen 14. Jahrhundert, Gi essen 1963, Plan 20, Nart hex, zo ne II, 85; Миљ ко виќ-пе пек, Де ло то, 51. 25 Ц. Гро зда нов, Илу стра ци ја хим ни Бо го ро ди чи ног ака ти ста у цр кви Бо го ро ди це Пе ри влеп те у Охри ду, in: Збор ник Све то за ра Радој чи ћа, Бе о град 1969, 47. 26 Ц. Гро зда нов, Из во ри за по зна ва ње на ста ра та град ска архи тек ту ра во Охрид, in: Ста ра град ска ар хи тек ту ра и ур ба ни за ци ја на гра до ви те, Ско пје 1964, 36 45. 27 В. Ј. Ђу рић, Ви зан тиј ске фре ске у Ју го сла ви ји, Бе о град 1974, 221 n. 121. 28 Аутор овог при ло га обра тио се над ле жним уста но ва ма указу ју ћи на по тре бу ар хе о ло шких ис ко па ва ња око ар ко со ли ју ма у нартек су Пе ри влеп те, као и на по тре бу по ста вља ња сон де по ред фи гу ре Осто је Ра ја ко ви ћа, ка ко би се утвр дио из глед тог де ла хра ма ка да су га осли ка ва ли Ми ха и ло и Ев ти хи је. 29 Ц. Гро зда нов, Пор тре ти на све ти те ли те од Ма ке до ни ја од IX до XVI II век, Ско пје 1983, 38 44, 58 61. 30 Ibid. О пред ста ва ма све тих вра ча у сред њо ве ков ној умет ности оп шир ни је пи ше Д. Вој во дић, Зид но сли кар ство цр кве Све тог Ахи ли ја у Ари љу, Бе о град 2005, 84 86.

Грозданов. Ц.: О живопису на северном зиду нартекса Богородице Перивлепте н ачи н темат ск ог п овезивања у охридс ком зид ном сликарству може с е пратити у сви м црквама XIV в ека. Манастир Све то г П ан телејмона био је н ај угледниј е светилиште у Охрид ск ој дије цези ток ом сре дњег века, па и п ос ле рушењ а и п ретвара ња у џамиј у. О томе каква је права им ао манас тир Све тог Климе н та, в еома б огат метоси ма, н ајјасн иј е све до чи по веља ца ра Ду ша на издат а охрид ској Б огоро ди ци П еривле пти, кој а ј е касниј е наслед ила им ања хр ама Све то г П ан телејмона. Јо ш средином XIV века ме ђу воде ћи м л ичнос тим а државног и цркв еног врха у Ох риду појављује с е п репод обни Јо ва н, архимандри т и игуман К лимент ов ог манаст ира, чија је фи гур а насликан а у ктиторс ко ј ко мпозициј и у т ре му П еривлепт е. 31 Ње гов пор тр ет изведен је 1364/1365, када су град ом управ ља ли си но ви сев ас тократо ра Бранк а. Архиман дрит Јован би о је н епоср едн и сара дн и к арх иеписк оп а Григорија I I и еписк оп а Григо риј а Деволс ког, који су п ор третиса ни у ис то ј ко мпозици ји. Св ети Кли мент доби о је изуз етно мес то у живо пи су Б огоро ди це П еривле пте, по ред улаз а у протезис, уз пор тр е т арх иеписк опа Ко нстан ти на Кавасиле, који је ост ао о сведоч ен и приј ат е љ Палео лога по сле битке за Охрид 1 25 9. године. 32 О фи гур и архан ђе л а Мих аи ла писали с мо ран ије, када см о указали на преоста ле фрагмент е, а посебно на текст на св итку кој и он др жи у л евој руци. У и сто вре ме и де нт ификовали смо и фра гмент ар но сачу ва не фиг уре свети х Варлаа м а и Јоаса фа у вел ик ој гале ри ји мона х а у на осу хр ама, насли кане када је ср уше н источни зид нартекса. На крају о во г прилога још ће мо н апоменути да у досадашњ им п ро учава њима ц рк ве Б огоро ди це П еривл епте није било ре чи о дело ви ма живо писа кој и су изгуб љени т ок ом ве лик е и нт ервенц иј е средином XIX века. 31 Ц. Гро зда нов, При ло зи по зна ва њу сред њо ве ков не умет но сти Охри да, ЗЛУМС 2 (1966) 217 218. 32 Idem, О св. Кон стан ти ну Ка ва си ли и ње го вим пор тре ти ма у све тлу но вих са зна ња, ЗР ВИ 44/1 (2007) 313 324. ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ REFERENCE LIST Бабић Б., Фреско-живопис сликара Онуфрија на зидовима цркава прилепског краја, ЗЛУМС 16 (1980) 20 [Babić B., Fresko-živopis slikara Onufrija na zidovima crkava prilepskog kraja, ZLUMS 16 (1980) 20]. Дуйчев И., Хлудовская псалтырь в научной литературе, in: Щепкина М. В., Mиниатюры Хлудовской псалтыри. Греческий иллюстрированный кодекс IX века, Москва 1977, 8 23 (Duǐchev I., Khludovskai a psaltyr v nauchnoǐ literature, in: Shchepkina M. V., Miniati ury Khludovskoǐ psaltyri. Grecheskiǐ illi ustrirovannyǐ kodeks IX veka, Moskva 1977, 8 23). Ђурић В. Ј., Византијске фреске у Југославији, Београд 1974 (Djurić V. J., Vizantijske freske u Jugoslaviji, Beograd 1974). Габелић С., Сликарство XIV века у Светом Спасу (Цркви Вазнесења) у Штипу, Patrimonium.Mk 3 4 (2008 2009) 101 103 [Gabelić S., Slikarstvo XIV veka u Svetom Spasu (Crkvi Vaznesenja) u Štipu, Patrimonium.Mk 3 4 (2008 2009) 101 103]. Грозданов Ц., Извори за познавање на старата градска архитектура во Охрид, in: Стара градска архитектура и урбанизација на градовите, Скопје 1964, 36 45 (Grozdanov C., Izvori za poznavanje na starata gradska arhitektura vo Ohrid, in: Stara gradska arhitektura i urbanizacija na gradovite, Skopje 1964, 36 45). Грозданов Ц., Илустрација химни Богородичиног акатиста у цркви Богородице Перивлепте у Охриду, in: Зборник Светозара Радојчића, Београд 1969, 47 (Grozdanov C., Ilustracija himni Bogorodičinog akatista u crkvi Bogorodice Perivlepte u Ohridu, in: Zbornik Svetozara Radojčića, Beograd 1969, 47). Грозданов, О св. Константину Кавасили и његовим портретима у светлу нових сазнања, ЗРВИ 44/1 (2007) 313 324 [Grozdanov C., O sv. Konstantinu Kavasili i njegovim portretima u svetlu novih saznanja, ZRVI 44/1 (2007) 313 324]. Грозданов Ц., Охридско ѕидно сликарство од XIV век, Охрид 1980 (Grozdanov C., Ohridsko zidno slikarstvo od XIV vek, Ohrid 1980). Грозданов C., Портрети на светителите од Македонија од IX до XVIII век, Скопје 1983 (Grozdanov C., Portreti na svetitelite od Makedonija od IX do XVIII vek, Skopje 1983). Грозданов Ц., Прилози познавању средњовековне уметности Охрида, ЗЛУМС 2 (1966) 217 218 (Grozdanov C., Prilozi poznavanju srednjovekovne umetnosti Ohrida, ZLUMS 2 (1966) 217 218). Grujić R., Ikonografski motiv sličan induskom Trimurtiu u staroj srpskoj likovnoj umetnosti, in: Tkalčićev zbornik I, Zagreb 1955, 99 107. Hamann-MacLean R., Hallensleben H., Die Monumentalmalerei in Serbien und Makedonien vom 11. bis zum frühen 14. Jahrhundert, Giessen 1963. Мано-Зиси Ђ., Мали прилози о живопису XIV века охридских цркава, Старинар 6 (1931) 133 [Mano-Zisi Dj., Mali prilozi o živopisu XIV veka ohridskih crkava, Starinar 6 (1931) 133]. Марковић М., Хостетер В. Т., Прилог хронологији градње и осликавања хиландарског католикона, Хиландарски зборник 10 (1998) 201 220 [Marković M., V. T. Hosteter, Prilog hronologiji gradnje i oslikavanja hilandarskog katolikona, Hilandarski zbornik 10 (1998) 201 220]. Марковић M., Првобитни живопис главне манастирске цркве, in: Манастир Хиландар, ed. Г. Суботић, Београд 1998, 221, 239 (Marković M., Prvobitni živopis glavne manastirske crkve, in: Manastir Hilandar, ed. G. Subotić, Beograd 1998, 221, 239). Милановић В., Старозаветне теме и Лоза Јесејева, in: Зидно сликарство манастира Дечана. Грађа и студије, ed. В. Ј. Ђурић, Београд 1995, 215 216 (Milanović V., Starozavetne teme i Loza Jesejeva, in: Zidno slikarstvo manastira Dečana. Građa i studije, ed. V. J. Djurić, Beograd 1995, 215 216). Миљковиќ-Пепек P., Делото на зографите Михаило и Еутихиј, Скопје 1967 (Miljković-Pepek P., Deloto na zografite Mihailo i Eutihij, Skopje 1967). Meadowcroft T. J., Aramaic Daniel and Greek Daniel. A literary comparison, Sheffield 1995. Millet G., Recherches sur l iconographie de l évangile aux XIV e, XV e et XVI e siècles, d après les monuments de Mistra, de la Macédoine et du Mont-Athos, Paris 1916 (репр. 1960). Πελεκανίδης Σ., Χατζηδάκης Μ., Καστοριά, Αθήνα 1984 (Pelekanidēs S., Chatzēdakēs M., Kastoria, Athēna 1984). Petković V. R., Lа peinture serbe du moyen âge II, Beograd 1934. Петковић В. Р., Бошковић Ђ., Манастир Дечани II, Београд 1941 (Petković V. R., Bošković Dj, Manastir Dečani II, Beograd 1941). Петковић В. Р., Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950 (Petković V. R., Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda, Beograd 1950). Петковић В. Р., Фреска са представом Премудрости, in: Зборник у част Богдана Поповића, Београд 1929, 318 319 (Petković V. R., Freska sa predstavom Premudrosti, in: Zbornik u čast Bogdana Popovića, Beograd 1929, 318 319). Поповић Д., Тодић Б., Војводић Д., Дечанска пустиња. Скитови и келије манастира Дечана, Београд 2011 (Popović D., Todić B., Vojvodić D., Dečanska pustinja. Skitovi i kelije manastira Dečana, Beograd 2011). Поповска-Коробар В., Сведоштвата за Христовата двојна природа од живописот од нартексот во Света Богородица Слимничка, Зборник Средновековна уметност 6 (Скопје 2007) 167 [Popovska- Korobar V., Svedoštvata za Hristovata dvojna priroda od živopisot od narteksot vo Sveta Bogorodica Slimnička, Zbornik Srednovekovna umetnost 6 (Skopje 2007) 167]. Радовановић Ј., Сан цара Навуходоносора и пијанство Нојево у припрати Пећке патријаршије, in: idem, Иконографска истраживања српског сликарства XIII XIV века, Београд 1988, 30 34 (Radovanović Ј., San cara Navuhodonosora i pijanstvo Nojevo u priprati Pećke patrijaršije, in: idem, Ikonografska istraživanja srpskog slikarstva XIII XIV veka, Beograd 1988, 30 34). Радојчић С., Епизода о Богородици-Гори у Теодосијевом Животу светог Саве и њена веза са сликарством XIII и XIV века, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 3 4 (1957) 214 215 113

ЗОГРАФ 36 (2012) [109 114] [Radojčić S., Epizoda o Bogorodici-Gori u Teodosijevom Životu svetog Save i njena veza sa slikarstvom XIII i XIV veka, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor 3 4 (1957) 214 215]. Радојчић С., Минхенски српски псалтир, Зброник Филозофског факултета 7/I (1963) 278 280 [Radojčić S., Minhenski srpski psaltir, Zbornik Filozofskog fakulteta 7/I (1963) 278 280]. Σίσιου Ι., Άγιος Νικόλαος του Κυρίτση και ο Άγιος Γεώργιος στο Πόλοσκο, Ниш и Византија 9 (2011) 324, 325 [Sisiou I., Hagios Nikolaos tou Kyritsē kao o Hagios Geōrgios sto Polosko, Niš i Vizantija 9 (2011) 324, 325]. Stephan Ch., Ein byzantinisches Bildensemble. Die Mosaiken und Fresken der Apostelkirche zu Thessaloniki, Worms 1986. Свети Јован Дамаскин, Беседе, прев. епископ Атанасије, Требиње 2002 (Sveti Jovan Damaskin, Besede, prev. episkop Atanasije, Trebinje 2002). Суботић Г., Свети Константин и Јелена у Охриду, Београд 1971 (Subotić G., Sveti Konstantin i Jelena u Ohridu, Beograd 1971). Суботић Г., in: С. Кисас, Оморфоклисија. Зидне слике цркве Светог Ђорђа код Касторије, Београд 2008, 34, 46 (Subotić G., in: S. Kisas, Omorfoklisija. Zidne slike crkve Svetog Djordja kod Kastorije, Beograd 2008, 34, 46). Тодић Б., Чанак-Медић М., Манастир Дечани, Београд 2005 (Todić B., Čanak-Medić M., Manastir Dečani, Beograd 2005). Војводић Д., Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу, Београд 2005 (Vojvodić D., Zidno slikarstvo crkve Svetog Ahilija u Arilju, Beograd 2005). Щепкина М. В., Mиниатюры Хлудовской псалтыри. Греческий иллюстрированный кодекс IX века, Москва 1977 (Shchepkina M. V., Miniati ury Khludovskoǐ psaltyri. Grecheskiǐ illi ustrirovannyǐ kodeks IX veka, Moskva 1977). The painting of the northern wall of the narthex of the Church of the Virgin Peribleptos (St. Kliment) in Ohrid Cvetan Grozdanov The first part of the article deals with an analysis of the composition The dream of the Emperor Nebuchadnezzar (Daniel, 1:2 7). The author comments on the two figures of the emperor Nebuchadnezzar and on the representation of the Holy Trinity. He then indicates a statue that is falling apart and the painted parts of its deformed head. The author mentions a text (Daniel, 2:33), which is well-preserved on the wall, while the second part of the text, which is severely damaged, is beside the statue, is examined according to the book of the Prophet Daniel. Scholars believe that the representation of Nebuchadnezzar s dream from the Church of the Virgin Peribleptos in Ohrid is the oldest preserved illustration of this subject in medieval wall painting. However, the origins of this composition can be seen on the miniatures of the Hludov Psalter from the ninth century. In the second part of the paper, the author comments on the fresco painting next to the door that leads into the northern part of the church. It depicts the archangel Gabriel (well-preserved) and the archangel Michael (significantly damaged), with clearly visible parts of his figure. In keeping with the programme tradition, they represent, the guardians of the entrance. The pictures of St. Panteleemon and the holy anargyres St. Kosmas and St. Damian have a long tradition in art. However, in this church, they are also connected with the local tradition, because an important Ohrid church, built by St. Kliment at the end of the ninth century, was dedicated to St. Panteleemon. In the Church of St. Sofia of Ohrid, a gallery of the holy anargyres is painted on the southern wall of the nave, as is the case in other fourteenth century churches in Ohrid. In the north-western corner of the narthex there is an arcosolium that marks the tomb of Ostoja Rajaković (1379). As it has not been sufficiently explored, the author proposes the archaeological excavation of the grave and the opening of test holes with the purpose of discovering the remains of layers from the end of the thirteenth to the end of the fourteenth century. 114